Prof dr Zorica Lazic

Ispitna pitanja iz interne medicine- pulmologija

1. Pluna ventilacija je proces kojim se vri:
1. razmena gasova izmedju alveolnih prostora i spoljanje sredine
2. difuzija gasova kroz alveolno-kapilarnu membranu
3. distribucija gasova u pluima
2.
a)
b)
c)

U disajnom stablu od traheje pa do alveola postoji proseno:

16 generacija ravanja
8 generacija ravanja
23 generacija ravanja

3. Respiracijska zona kao jedna od zona distribucije vazdunih prostora je

sastavljena od:
a) bronhija i bronhiola
b) respiracijskih bronhiola
c) alveolnih duktuisa i sakulusa s alveolama
4.
a)
b)
c)

Pojam spirometrije obuhvata:

merenje totalnog plunog kapaciteta i njegovih delova
merenje vitalnog plunog kapaciteta i njegovih delova
merenje toraksnog gasnog volumena

5. Bronhodilatacijski test se zasniva na poredjenju:

a) vrednosti spirometrije ostvarenih pod uticajem salbutamola s vrednostima
izmerenim u bazalnim uslovima
b) vrednosti spirometrije ostvarenih pod uticajem histamina s vrednostima
izmerenim u bazalnim uslovima
c) vrednosti spirometrije ostvarenih pod uticajem teofilina s vrednostima izmerenim
u bazalnim uslovima
6.
a)
b)
c)

Restrikcijski sindrom je posledica:

ogranienja protoka vazduha u velikim disajnim putevima
smanjenja plunog parenhima ili ogranienja pokreta grudnog koa pri disanju
smanjenja protoka vazduha u malim disajnim putevima

7. Glavna funkcijska karakteristika restrikcijskog sindroma je:

a) smanjenje forsiranog ekspirijumskog volumena u prvoj sekundi (FEV1)
b) smanjenje vitalnog kapaciteta (VC) i totalnog plunog kapaciteta (TLC)

c) smanjenje odnosa 100 FEV1/VC

8.
a)
b)
c)

Opstrukcijski sindrom se karakterie:

smanjenjem vitalnog kapaciteta (VC) i otpora u disajnim putevima
smanjenjem forsiranog ekspirijumskog volumena u prvoj sekundi (FEV1)
smanjenjem totalnog plunog kapaciteta

9.
a)
b)
c)

Parcijalna respiracijska insuficijencija oznaava:

prisustvo samo hipoksemije
prisustvo hipoksemije i hiperkapnije
prisustvo samo hiperkapnije

10. Globalna respiracijska insuficijencija oznaava:

a) prisustvo hipoksemije i hipokapnije
b) prisustvo hipoksemije i hiperkapnije
c) prisustvo hipoksemije i normokapnije
11. Odredjivanje respiracijskih gasova i acidobaznog stanja se vri:
a) u uzorcima venske krvi
b) u uzorcima arterijske krvi
c) pulsnom oksimetrijom
12. Indikacije za bronhoskopiju su:
a) dijagnostikovanje i potvrda tipa neoplazmi u disajnim putevima
b) dijagnostikovanje etiologije pleuralnih izliva
c) dijagnostikovanje difuznih intersticijskih procesa plua
13. U cilju utvrdjivanja etiologije pleuralnih izliva potrebno je :
a) uraditi radiografiju grudnog koa
b) kompjuterizovanu tomografiju
c) biopsiju pleure
14. Perkutana biopsija plua se primenjuje za dijagnozu:
a) prirode lezija koje se nalaze u disajnim putevima
b) prirode lezija koje se nalaze blizu zida grudnog koa
c) etiologije pleuralnih izliva
15. Za vizuelizaciju promena u grudnom kou koristi se:
a) bronhoskopija
b) spirometrija
c) standardna rendgengrafija grudnog koa

16. Hronina opstrukcijska bolest plua(HOBP) je bolest koja se karakterie:

a) ogranienjem protoka vazduha koje nije potpuno reverzibilno, koje je progresivno

i udrueno sa poremeenim inflamacijskim odgovorom plua na tetne estice ili
gasove
b) ogranienjem protoka vazduha koje je potpuno reverzibilno, koje je udrueno sa
poremeenim inflamacijskim odgovorom plua na tetne estice ili gasove
c) ogranienjem protoka vazduha koje se javlja inhalacijom razliitih alergena.

17. Kljuni indikatori za razmatranje hronine opstrukcijske bolesti plua

(HOBP) su:
a) hronini kaalj tokom celog dana, iskaljavanje i progresivna dispnoja
b) napadi guenja sa sviranjem u grudima, uz suv kaalj dominantno u toku noi
c) hronini kaalj i iskaljavanje na puna usta u jutarnjim satima i reverzibilna
dispnoja
18. Potvrdjen faktor rizika od strane domaina za nastanak HOBP je:
a) bronhijalna reaktivnost
b) krvna grupa A
c) manjak alfa1-antitripsina
19. Koji od sledeih faktora rizika nije bitan za nastanak HOBP :
a) aerozagadjenje u zatvorenom i otvorenom prostoru
b) puenje cigareta
c) alergeni
20. Kliniki znaajna hronina opstrukcijska bolest plua (HOBP) se razvija
kod:
a) 80% puaa koji pue vie od 10 godina
b) kod 15-20% puaa
c) kod svih puaa
21. Zaokrui netanu tvrdnju:
a) hronini kaalj sa iskaljavanjem praen oseajem nedostatka vazduha je najei
nalaz kod HOBP
b) progresivna dispnoja koja se pogorava pri naporu je najei simptom
bronhijalne astme
c) gubitak telesne mase i nedostatak apetita su esti kod uznapredovale HOBP.
22. Procena teine HOBP se zasniva na osnovu:
a) teine simptoma i stepena oteenja plune funkcije
b) koliine i boje iskaljanog sadraja
c) teine simptoma i radiografije grudnog koa
23. Kompjuterizovana tomografija (CT) se:
a) primenjuje za vizuelizaciju bula kod bolesnika sa HOBP
b) ne preporuuje u rutinskom radu za dijagnozu HOBP

c) preporuuje kao obavezan dijagnostiki postupak kod bolesnika sa HOBP

24. Spirometrija je metoda kojom se meri:
a) otpor u disajnim putevima
b) totalni pluni kapacitet i rezidualni volumen
c) vitalni kapacitet i forsirani ekspirijumski volumen u prvoj sekundi
25. Rendgenografija grudnog koa :
a) je pouzdana i esto koriena metoda za dijagnozu HOBP
b) malo doprinosi u dijagnostici HOBP
c) pouzdana metoda za dijagnozu akutnog napada astme

26. Tuberkuloza plua pripada grupi:

a) sistemskih bolesti poznate etiologije
b) sistemskih bolesti nepoznate etiologije
c)granulomatoznih bolesti, sistemskog karaktera, poznate etiologije
d) granulomatoznih bolesti, sistemskog karaktera, nepoznate etiologije

27. Najea lokalizacija tuberkuloznog procesa je u:

a) bubregu
b) pluima
c) perifernim limfnim lezdama
d) kostima i zglobovima
28. Najei izvor zaraze je:
a)sputum oveka obolelog od aktivne tuberkuloze plua
b) sekret fistuliziranih tuberkulozno izmenjenih limfnih lezda
c) urin kod tuberkuloze bubrega
d) stolica kod tuberkuloze creva
29. irenje infekcije je najee:
a) kapljinim putem, preko respiratornog sistema-aerogena transmisija
b) preko zaraene hrane
c) preko zaraene vode
d) preko zaraenih stvari
30. Primarni kompleks ili primarni afekt obuhvata trijas:
a) primarno ognjite, limfangitis i regionalni limfadenitis
b) hilarnu limfadenopatiju, kompresivnu atelektazu i pneumonitis
c) pneumonitis, nekrozu, kavernu
31. Primarna tuberkuloza-primoinfekcija je obino:

a) burne klinike slike

b) asimptomatska
c) smrtonosna
32. Postprimarna tuberkuloza je:
a) neizleiva bolest sa smrtnim ishodom
b) hronina, iscrpljujua bolest koja zahteva neodlonu terapiju antituberkuloticima
c) bolest koja zahteva hemio i radio terpiju

33. U postprimarnoj tuberkulozi opti simptomi (mravljenje, subfebrilnost, nono

znojenje)
a) ne postoje
b) dominiraju u odnosu na respiratorne simptome
c) su znaajno blai od respiratornih

34. Milijarna tuberkuloza nastaje:

a) limfogenom diseminacijom bacila
b) irenjem infekcije per continuitatem
c) hematogenom diseminacijom bacila

35. Dijagnoza tuberkuloze se postavlja na osnovu:

a) klinike slike i radiografije plua
b) pozitivne tuberkulinske probe
c) kompijuterizovane tomografije grudnog koa
d) nalaza bacila tuberkuloze u sputumu ili drugom biolokom materijalu mikroskopskim
pregledom i/ili patohistoloke potvrde tuberkuloze u biolokom materijalu dobijenom
biopsijom

36. Da bi bolesnik bio mikroskopski pozitivan mora imati u kubnom centimetru

sputuma oko:
a) loo ooo bacila
b) looo bacila
c) loo bacila

37. Eksudativni pleuritis specifine etiologije( zaokruiti netaan odgovor):

a) ima biohemijske karakteristike eksudata sa limfocitnom citolokom dominacijom
b) dijagnostikuje se patohistolokim nalazom granuloma sa kazeoznom nekrozom
c) predstavlja oblik aktivne tuberkuloze i lei se po principima njenog leenja
d) uvek se spontano povlai i ne zahteva terapiju

38. Najei neeljeni efekat antibiotika Streptomycina koji se primenjuje u terapiji

tuberkuloze je:
- periferna neuropatija
- toksino oteenje akustinog nerva
- lezija jetre sa povienim vrednostima transaminaza
- retrobulbarni neuritis sa posledinim trajnim oteenjem otrine vida

39. Tuberkuloza u trudnoi se lei:

- veinom antituberkulotika osim Streptomycina
- veinom antituberkulotika osim Rifadina
- veinom antituberkulotika osim Isoniazida
- veinom antituberkulotika osim Pyrazinamida

40. Mantoux proba - metoda tuberkulinskog testiranja( zaokruiti netaan odgovor)

- se aplikuje iskljuivo intradermalno i interpretira nakon 72 sata od aplikacije
- se procenjuje na osnovu prenika induracije koji je trasverzalan u odnosu na dugu
osovinu podlaktice
- je negativna ako je prenik indurata jednak ili manji od 5mm
- se koristi za procenu rairenosti tuberkuloze u organizmu

4l. Pneumonija se define kao inflamacija plunog parenhima koja zahvata:

a) samo alveole
b) alveole i inetersticijum
c) alveole ili intersticijum
42. Prema radiografskom nalazu podela pneumonija je na:
a) lobarnu, bronhopneumoniju i intersticijumsku
b) lobarnu i lobularnu
c) lobarnu i segmentnu
43. Podela pneumonija na primarne i sekundarne izvrena je:
a) na osnovu uzronika koji je izazivaju
b) na osnovu antibiotika kojima se tretira
c) prema prethodnom stanju disajnih organa i zdravstvenog stanja u celini

44. Najei etioloki uzronici vanbolnike pneumonije su:

a) streptococcus pneumoniae, haemophyllus influenzae, mycoplasma pneumoniae
b) staphylococcus aureus, gram negativne enterobacteriacae
c) anaerobni patogeni organizmi

45. Najei inicijalni respiratorni simptomi pneumonije su:

a) kaalj i purulentna ekspektoracija
b) hemoptizije
c) kaalj,oskudna ekspektoracija, nedostatak vazduha, bol u grudima

46. Dijagnoza pneumonije se postavlja na osnovu:

a) klinike slike, fizikalnog nalaza, laboratorijskih analiza( ubrzana SE, leukocitoza)
promena uoenih na radiografiji plua i bakterioloke analize sputuma
b) iskljuivo bojenjem sputuma po Gramu i bakteriolokim pregledom sputuma
c) samo na osnovu radiografije plua

47. Najea radiografska lokalizacija pneumonine konsolidacije je u:

a) donjim lobusima pluima
b) plunim vrhovima
c) u projekciji hilusa

48. Kriterijumi teke pneumonije odnose se na:

a) stanje svesti, visinu krvnog pritiska, stanje bubrene funkcije, parametre gasne
razmene, rairenost radiografskih promena
b) radiografski prisutne multilobarne infiltrate
c) starije ivotno doba

49. Poremeaj parametara gasne razmene u pneumoniji je prisutan:

a) uvek, bez obzira na rairenost promena
b) samo kod masivnih, zbog poremeenog ventilaciono-perfuzionog odnosa
c) kod visoke febrilnosti i posledine hiperventilacije

50. Dijagnoza atipinih pneumonija postavlja se odreenim mikrobiolokim

ispitivanjem:
a) bojenjem sputuma po Gramu i bakteriolokim pregledom sputuma
b) serolokom metodom identifikacije i porasta titra specifinih antitela
c) hemokulturom

5l. Bolnika(nozokomijalna) pneumonija je okarakterisana kao:

a) teka pneumonija koja zahteva hospitalizaciju i tretman u jedinici intenzivne nege
b) pneumonija u hospitalizovanih bolesnika koja nije postojala niti bila u inkubaciji u
vreme prijema u bolnicu
c) pneumonija koja ne reaguje na inicijalnu antibiotsku terapiju

52. Najea komplikacija pneumonije je:

a) pleuralni izliv
b) subfrenini apsces
c) bakterijski meningitis

53. Inicijalna terapija kliniki i radiografski tipine vanbolnike pneumonije

kod lake obolelih, madjih od 6o godina, bez prisustva hroninih oboljenja
podrazumeva primenu:
a) penicilina ili sintetskih penicilinskih preparata
b) cefalosporina III generacije
c) aminoglikozida

54. Za leenje atipine pneumonije kod dece mladje od l4 godina koriste se:
a) makrolidi
b) tetracikllini
c) hinoloni
55. Za leenje atipine pneumonije kod odraslih koriste se:
a) makrolidi
b) cefalosporini tree generacije
c) aminoglikozidi

56. Astma se definie kao:

a) hronina inflamacija disajnih puteva, u kojoj znaajnu ulogu igraju mnoge elije
ukljuujui mastocite, eozinofile i T- limfocite
b) hronina inflamacija plunog parenhima sa eksudacijom u alveolama
c) akutna inflamacija velikih disajnih puteva( traheje i glavnih bronhija)
57. Inflamacija disajnih puteva kod astmatiara izaziva:
a) prestanak disanja koje vodi u smrtni ishod
b) ponavljane epizode guenja, sviranja u grudima, teskobe u grudima i kalja , posebno
nou i/ili rano ujutro
c) ponavljane napade kalja sa masivnim hemoptizijama
58.Vizing je :
a) teskoba u grudima
b) zvidanje u grudima
c) bol u grudima
59. Bronhoopstrukcija u astmi je:

a) rasprostranjena, uvek ireverzibilna bez obzira na terapiju

b) rasprostranjena, varijabilna, esto reverzibilna spontano ili usled terapije
c) lokalizovana, varijabilna, uvek spontano reverezibilna
60. Brzo nastalu hiperinflaciju u astmi, bolesnik osea kao:
a) napetost u grudnom kou, koja progredira u bol
b) napetost u abdomenu sa istovremenim abdominalnim bolom
c) napetost u ramenom pojasu i predelu vrata
61. Atopija se definie kao sklonost organizma da u kontaktu sa alergenima okoline
produkuje velike koliine:
a) imunoglobulina G ( IgG)
b) imunoglobulina M ( IgM)
c) imunoglobulina E ( IgE)
62. Atopijska konstitucija je:
a) siguran dokaz bolesti
b) samo znaajan predisponirajui faktor za nastanak astme
c) uzroni faktor nastanka astme
63. Emocionalni stres( smeh, ljutnja, vika) moe biti provokativni faktor za
pogoranje astme:
a) da, ali ne na psihosomatskoj osnovi
b) nikada ne provocira napad astme
c) da, jer je astma u osnovi psihosomatska bolest

64. Merenje ekspirijumskog vrnog protoka( PEF), kao pomonog sredstva u

dijagnostici i praenju leenja astme se vri:
a) pomou peak flow meter-a
b) u okviru telesne pletizmografije
c) u sklopu bronhodilatacijskog testa
65. Dijagnoza astme kod bolesnika sa normalnom plunom funkcijom a sa
epizodinim simptomima suspektnim na astmu, se postavlja na osnovu dnevne
narijabilnosti PEF-a :
a) do 2o%
b) vee od 2o%
c) od l5%
66.Teina astme se procenjuje na osnovu:
a) godina starosti i pola bolesnika
b) uestalosti dnevnih i nonih simptoma kao i ispitivanja parametara plune funkcije
c) celokupnog trenutnog zdravstvenog stanja bolesnika

67. Kasni poetak astme je termin koji se odnosi na:

a) bolesnike starije od 65 godina kod kojih astma postoji od mladosti ali se prvi put
manifestuje u kasnijim godinama ivota
b) dugogodinje, strastvene puae kod kojih je astma neminovan ishod
c) bolesnike starije od 65 godina, ija je glavna tegoba guenje i neproduktivan kaalj
u leeem stavu

68. Na opasnost od respiracijskog zastoja u akutnom, tekom astmatinom napadu

ukazuju:
a) glasno sviranje u grudima, srana frekvenca preko l20/min,respiratorna frekvencija
vea od 3o/min, prisutan paradoksni puls
b) poremeaj stanja svesti u smislu somnolentnosti ili konfuzije, paradoksni torakoabdominalni pokreti, odsustvo zvidanja (tiha plua), bradikardija, odustvo paradoksnog
pulsa
c) poremeaj stanja svesti u smislu agitiranosti, respiratorna frekvenca vea od 30/min,
korienje pomone disajne muskulatue i suprasternalno uvlaenje, SAT merena
oksimetrom manja od 90%

69. Inhalacioni kortikosteroidi su najefikasniji antiinflamacijski lekovi za:

a) brzo otklanjanje astmatinih simptoma
b) dugotrajnu prevenciju astme
c) za leenje alergijskih manifestacija

70. Leenje astme u trudnoi podlee sledeim principima:

a) leenje treba nastaviti na nain koji je pre trudnoe odravao bolest u stabilnoj formi
b) primena inhalacionih kortikosteroida je kontraindikovana
c) neophodan je prekid trudnoe

71. Zaokrui tanu tvrdnju.

a) Aerozagadjenje na otvorenom prostoru je najznaajniji faktor rizika za nastanak hronine
opstrukcijske bolesti plua (HOBP),
b) Puai imaju veu prevalencu respiratornih simptoma i poremeaja plune funkcije, vei
godinji pad FEV1 i vei mortalitet od hronine opstrukcijske bolesti plua (HOBP) nego
nepuai.
c) Puai imaju veu prevalencu respiratornih simptoma i poremeaja plune funkcije, manji
godinji pad FEV1 i vei mortalitet od hronine opstrukcijske bolesti plua (HOBP) nego
nepuai.
d) Veruje se da genetski faktori nemaju ulogu u nastanku HOBP

72. Najei uzroci hemoptizija su (2):

a) karcinom bronha
b) bronhijalna astma
c) tuberkuloza plua
d) respiracijska insuficijencija
73. Pod pojmom hemoptizije podrazumevamo(1):
a) iskaljavanje purulentnog sadraja
b) iskaljavanje mukopurulentnog sadraja
c) iskaljavanje krvi iz plua
73. Neuroloki simptomi hronine respiracijske insuficijencije su(2):
a) promena raspoloenja
b) tremor (flapping)
c) cijanoza
d) epileptiformni grevi
e) delirantno stanje
74. Kod bolesnika sa hipoksemijom i hiperkapnijom kiseonik se primenjuje (1):
a) u veoj koncentraciji u udahnutom vazduhu (protok 3-4l/min)
b) oprezno u maloj koncentraciji (protok 0,5-2l/min)
c) koncentracija kiseonika nije bitna
75.Za poboljanje alveolne ventilacije kod akutizacije hronine respiracijske
insuficijencije primenjuju se (2):
a)
b)
c)
d)
e)

antiaritmici
bronhodilatatori
kardiotonici
analeptici
sedativi

76.Pogoranje hronine respiracijske insuficijencije nee izazvati(1):

f) bronhopulmonalna infekcija
g) Insuficijencija levog srca
h) Primena lekova sa depresivnim dejstvom na respiracijske centre
i) Tromboembolija plua
j) Kontrolisana kontinuirana oksigenoterapija
77. Negativan bronhodilatacijski test :
a).Iskljuuje dijagnozu astme
b)Zahteva dodatna ispitivanja
c). Potvrdjuje dijagnozu astme
d). Nije bitan za dijagnozu astmu

78. Mera vrnog ekspirijumskog protoka slui kod bolesnika sa astmom kao:
a)dijagnostiko sredstvo
b)sredstvo za praenje bolesti
c)sredstvo za dijagnostiku i praenje bolesti
d) nastavno sredstvo samo za demonstraciju
79. Za odredjivanje prirode pleuralnog izliva (transudat ili eksudat) koristi se(2):
a) odredjivanje glikoze u izlivu
b) odredjivanje proteina u izlivu
c) odredjivanje elektrolita u izlivu
d) odredjivanje LDH u izlivu
e) odredjivanje amilaze u izlivu.
80. Najmanja koliina izliva koja se moe uoiti na PA grafiji plua iznosi (1):
a)100 ml
b) 250 ml
c) 500ml
81.Difuznu fibrozu plua daju (1):
a) sistemske bolesti vezivnog tkiva
b) karcinom bronha
c) pleuritisi
d) gljivina oboljenja
82. Duboke venske tromboze su najei uzrok(1) :
a) hroninog plunog srca
b) akutnog plunog srca
c) akutnog infarkta miokarda
83.Dovoljna duina leenja novootkrivene tuberkuloze, najee je(1):
a) 6 meseci
b) 12 meseci
c) 18 meseci
d) 24 meseca
84. Sindrom gornje uplje vene se najee javlja kod (1):
a) tuberkuloze plua
b) karcinoma bronha
c) sarkoidoze plua
85. U rane simptome karcinoma bronha spadaju (3):
a) poviena temperatura
b) kaalj koji due traje
c) gnojna ekspektoracija
d) torakalni bol
e) promena karaktera kalja

f) gubitak u telesnoj teini

g) hemoptizije
89. Pancoast tumor ( karcinom lokalizovan u plunom vrhu) karakterie:
a) bol u ramenom pojasu i due odsustvo respiratornih simptoma
b) masivne hemoptizije i visoka febrilnost
c) visoka febrilonost i oseaj guenja
90. Paraneoplastini sindrom podrazumeva:
a) simptome i znake koji su posledica rasta tumorske mase
b) simptome i znake koji su posledica aktivnosti tumora
c) simptome i znake koji su posledica udaljenih metastaza
91. U dijagnostikom postupku karcinoma bronha:
a) bronhoskopija je osnovna dijagnostika metoda koja omoguava citoloku i histoloku
potvrdu
b) kompjuterizovana tomografija plua je dovoljna za utvrdjivanje tipa tumora
c) radiografija plua i laboratorijske analize su dovoljne za utvrdjivanje tipa tumora

92. Zaokrui netanu tvrdnju:

a) metastaze u CNS kod karcinoma plua su znak terminlne faze bolesti
b) metastaze u CNS kod karcinoma plua mogu predhoditi otkrivanju primarnog tumora
c) metastaze se najee nalaze kod mikrocelularnog karcinoma plua.
93. Zaokrui tanu tvrdnju:
a) kod mukaraca se 30-40% karcinoma plua vezuje za naviku puenja cigareta
b) karcinom plua je kod puaa 10-20 puta ei nego kod nepuaa
c) karcinom plua je kod puaa 3-5 puta ei nego kod nepuaa
94.Vrh oboljevanja od karcinoma plua je :
a) u treoj deceniji ivota
b) sedmoj deceniji ivota
c) petoj deceniji ivota
95. I pored velikih napredaka u biomedicinskoj tehnologiji, mortalitet od karcinoma
plua u toku 5 godina iznosi:
a) 50%
b) 25%
c) 90%
96. Bronhoprovokacijski testovi slue za (1):

a) ispitivanje najefikasnijef leka

b) verifikaciju malignoma bronha
c) otkrivanje latentne hiperreaktivnosti bronha
97. Inspiratorni stridor se javlja kod (1):
a) bronhijalne astme
b) pneumonije
c) suenja lumena traheje
d) hronine opstrukcijske bolesti plua

98. U hroninom plunom srcu venepunkcijom se isputa 250 do 300ml krvi(1):

a) svakodnevno do normalizacije hematokrita
b) u razmacima 3do 5 dana
c) najvie jedan put meseno
99. Koji je najei uzrok hronine respiratorne insuficijencije(1):
a) bronhijalna astma
b) plune fibroze
c) hronina opstrukcijske bolesti plua
100. Brzo, ponovno nakupljanje pleuralnog izliva nakon njegove drenae se
najee javlja kod (1):
a) tuberkuloze plua
b) kod maligne infiltracije pleure
c) kod sistemskih bolesti vezivnog tkiva
101. Pri nagloj evakuaciji vee koliine pleuralnog izliva (vie od 1 litra) punkcijom,
moe nastati (1):
a) visoka temperatura
b) pneumonija
c) edem plua
102. Pleuralni izliv nastao kao rezultat zapaljenskog procesa u samoj pleuri je(1) :
a) transudat
b) eksudat
103. Za pluni apsces je karakteristino (1):
a) iskaljavanje krvi
b) oteano i ujno disanje
c) iskaljavanje sadraja neprijatnog mirisa
d) iznenadna pojava torakalnog bola
104. Najei nain nasanka apscesa plua je (1):
a) hematogena diseminacija

b) aspiracija iz orofaringsa
c) trauma grudnog koa
105. Smanjenje difuzijskog kapaciteta pua za COje karakteristika (1):
a) hroninog opstrukcijskog bronhitisa
b) emfizema plua
c) bronhijalne astme
d) bronhiektazija

Pitanja i odgovori za ispit iz interne medicine(endokrinologija)

za juni 2005. god.
( 90 pitanja i 360 odgovora )

1.TSH je hormon koga luci:

a) Stitasta zlezda
b) Hipofiza
c) Hipotalamus
d) Parastitasta
2. Hormoni titaste l. su:
a) T3,T4;rT3
b) TSH,ACTH
c) TSH,LH
d) TSH
3. Tireokalcitonin se lui iz:
a) Hipofize
b) titasta l.
c) Paratitasta l.
d) Nadbubrene l.
4. Za sintezu tireoidnih hormona neophodan je:
a) Brom
b) Chlor
c) Magnezijum
d) Jod
5.Dnevne potrebe u jodu su:
a) 350 mikrograma
b) 150 mikrograma
c) 20 mikrograma
d) 100 mikrograma

6. TRH je hormon:
a) Hipotalamusa
b) Hipofize
c) Stitaste l.
d) Paratitaste l.
7.Dejstva tireoidnih hormona su.
a) Samo razvojna
b) Samo metabolika
c) I razvojna i metabolika
d) Zavise od pola jedinke
8. Endemska struma se javlja u:
a) U podrujima sa nedovoljno joda u vodi i hrani
b) U podrujima sa bogatim jodom u vodi i hrani
c) U planinskim podrujima
d) U ravniarskim podrujima

9. Endemski kretenizam moe nastati u podrujima sa dnevnim unosom joda:

a) Manjim od 25 mikrograma
b) Manjim od 75mikrograma
c) Manjim od 50 mikrograma
d) Manjim od 100 mikrograma
10. Sruma simplex je:
a) Uveana titasta l. bez poveanja funkcije
b) Uveana titasta l. sa smanjenom funkcijom
c) Uveana titasta l.sa poveanom funkcijom
d) Smanjena titasta l.
11. Hipertireoidizam predstavlja:
a) Uveana titasta l.
b) Smanjena titasta l.
c) titasta l. normalne veliine
d) Klinike pojave zbog pojaanog luenja tireoidnih hormona iz
tireoidnog tkiva.
12. Prevencija endemske strume sprovodi se:
a) Unosom tireoidnih hormona
b) Jodiranjem hrane (soli) i vode
c) Unosom vitamina
d) Prevencija nije potrebna
13. Tireotoksikoza predstavlja:
a) Ritmike pojave vika tireoidnih hormona bez obzira na izvor
b) Ritmike pojave vika tih hormona iz titaste l.
c) Obe tvrdnje su tane
d) Nijedna tvrdnja nije tana
14. Najei Sy. Hipertireoidizma su:
a) Plumerova bolest (toksini adenom)
b) Gravesova bolest (difuzna toksikoza)
c) Jod Basedov (viak joda)
d) Polinodozna toksina struma
15. Difuzna struma i orbitopatija su:
a) Osobitost Gravesove bolesti
b) Osobitost Plumerove bolesti
c) Osobitost karcinoma titaste l.
d) Osobitost endemske strume
16. Orbitopatija je:
a) Proirenje zenica
b) Egzoftalmus i promena na miiima oka
c) Suenje zenica
d) Promene na onom dnu

17. Kod ketoacidoze Ph vrednost:

a) Ispod 7.35
b) Iznad 7.35
c) Normalna ph vrednost
d) Ne odredjuje se
18.Kod lakticne acidoze laktati su:
a) Poviseni iznad 6mmol/l
b) Snizeni ispod 6mmol/l
c) Normalni
d) Nisu bitni
19.Dugotrajna hipoglikemija ozbiljno ostecuje:
a) Kardiovaskularni sistem
b) CNS
c) Gastrointenstinalni
d) Ne ostecuje

20. Leenje Gravesove bolesti moe biti:

a) Medikametno i ablativno
b) Primenom antibiotika
c) Ro zraenjem
d) Primenom vitamina
21. Od medikamenata za leenje Gravesove bolesti koriste se:
a) Propiltiuracil, Merkaptoimidazol, beta-blokatori
b) Samo Propiltiuracil
c) Samo Merkaptoimidazol
d) Samo beta-blokatori
22. Ablativne metode leenja Gravesove bolesti su:
a) Samo hirurka intervencija
b) Samo radioaktivni jod
c) Hirurka i radioaktivni jod
d) Beta-blokatori
23. Terapija izbora u leenju toksine nodozne strume:
a) Hirurka
b) Radioaktivni jod
c) Beta-blokatori
d) Tireosupresivi
24. U leenju polinodozne toksine strume lek izbora je:
a) Operacija
b) Citostatici
c) Tireosupresori
d) Beta-blokatori

25. Tiretoksina kriza se via najee u:

a) Toksinoj nodoznoj strumi
b) Toksinoj polinodoznoj strumi
c) Gravesovoj bolesti
d) Hipotireozi
26. Tiretoksina kriza je:
a) Ozbiljno stanje praeno visokom stopom smrtnosti 20-50%
b) Kratkotrajni prolazan poremeaj
c) Dugotrajni poremeaj sa dobrom prognozom
d) Kratkotrajni poremeaj sa letalnim ishodom
27. Primarna hipotireoza je:
a) Najea tireoidna hipofunkcija
b) Najrea tireoidna hipofunkcija
c) Prolazna tireoidna hipofunkcija
d) Eutireoidna funkcija
28. Reffelofflerov sindrom je:
a) Primarna hipotireoza
b) Sekundarna hipotireoza
c) Tercijarna hipotireoza
d) Periferna rezistencija na tireoidne hormone
29. U manifestaciji primarnog hipotireoidizma:
a) T4 snien, TSH visok
b) T4 normalan, TSH nizak
c) T4 visok, TSH nizak
d) T4 visok ,TSH visok
30. Akutne metabolike komlikacije eerne bolesti su:
a) Dijabetska retinopatija
b) Dijabetska ketoacidoza
c) Dijabetska nefropatija
d) Dijabetska polineuropatija
31.Lecenje primarnog hipotireoidizma sprovodi se:
a) Beta blokatorima
b) Tireoidnim hormona
c) tireosupresivima
d) radioaktivnim jodom

32.Dobro diferentovani tireodni karcinomi:

a) sporo rastu,kasno metastaziraju i imaju relativno dobru prognozu
b) brzo rastu i lako metastaziraju
c) sporo rastu i lako metastaziraju
d) sporo rastu i ne daju metastaze

33.Najcesci karcinom stitaste zlezde je:

a) Folikularni karcinom
b) Medulski karcinom
c) Papilarni karcinom
d) Anaplasticni karcinom

34.Folikularni karcinom stitaste zlezde:

a) Imaju bolju prognozu od papilarnog
b) Imaju losiju prognozu od papilarnog
c) Imaju istu prognozu kao papilarni
d) Ima uvek losu prgnozu

35.Anaplasticni karcinom stitaste zlezde:

a) Ima uvek losu prognozu
b) Ima dobru prognozu
c) Ima bolju prognozu od papilarnog
d) Nijedna tvrdnja nije tacna

36.Medulski karcinom stitaste zlezde:

a) Poreklom iz parafolikulskih C elija
b) Poreklo iz tireocita
c) Poreklom iz vezivnog tkiva
d) Porklom iz masnog tkiva

37.Slabo diferentovani tiroidni karcinom

a) Brzo rastu,rano metastaziraju i imaju losiju prognozu
b) Sporo rastu,rano metastaziraju
c) Brzo rastu i ne metastaziraju
d) Ne rastu i ne metastaziraju
38.Karcinomi stitne zlezde se lece:
a) Medikamentno
b) Hiruski
c) Beta blokatorima
d) Ro zracenjenjem

39.Medulski karcinom stitaste zlezde luci:

a) Velike kolicine kalcitonina
b) Velike kolicine tireoidnih hormona
c) Velike kolicine tireoglobulina
d) Nema sekretornu sposobnost

40.Nadbubrezna zlezda se sastoji od:

a) Kore
b) Srzi
c) Kore i srzi
d) Ni jedno ni drugo nije tacno

41.Koru nadbubrega cine:

a) Zona glomerulose
b) Zona fascikulata
c) Zona retikularis
d) Zona glomerulosa;zona fascikulata

42.Zona glomerulosa nadbubrega luci:

a) Mineralokortikoide
b) Glikokortikoide
c) Androgene
d) Estrogene

43.Glavni predstavnik glikokortikoida je:

a) Kortizol
b) Aldosteron
c) Testosteron
d) Estradiol

44.Negativno povratna sprega postoji:

a) Izmedju ACTH i kortizola
b) Izmedju ACTH i testosterona
c) Izmedju ACTH i estradiola
d) Nijedna tvrdnja nije tacna

45.Kod kogenitalne adrenalne hiperplazije (KAH) je:

a) Deficit 11a hidroxilaze
b) Deficit 21a hidroxilaze
c) Deficit 17a hidroxilaze
d) Deficit 11b hidroxilaze
46.Sekrecija aldosterona je pod kontrolom:
a) TSH
b) Sistem renin angiotenzin
c) TRH
d) CRF

47.U akutnom hipokorticizmu kortizol je:

a) Nizak bazno i posle stimulacije sa ACTH
b) Bazno nizak i posle stimulacije visok
c) Nizak i bazno i posle stimulacije
d) Uvek normalan

48.Waterhouse Friderchiensov sindrom je:

a) Akutni hipokorticizam
b) Hronicni hipokorticizam
c) Akutni hiperkorticizam
d) Hronicni hiperkorticizam

49.Addisonova kriza je:

a) Hronicni hiperkorticizam
b) Akutni hiperkorticizam
c) Akutni hipokorticizam
d) Hronicni hipokorticizam
50.Addisonova bolest je:
a) Hronicni hipokorticizam
b) Akutni hipokorticizam
c) Hronicni hiperkorticizam
d) Nijedna tvrdnja nije tacna

51.U Addisonovoj bolesti su:

a) Insuficijentne sve 3.zone kore
b) Insuficijentna samo zona glomerulosa
c) Insusicijentna samo zona fascikulata
d) Insuficijentna je samo zona retikularis
52.Lecenje Addisonove bolesti je:
a) Trajna supstitucija hidrokortizonom
b) Supstitucija 12. meseci
c) Supstitucija 24. meseca
d) Neslana dijeta

53.Hiperkorticizam je:
a) Addisonova bolest
b) Kusingov sindrom
c) Tumor srzi nadbubrega
d) Tumor bubrega

54.Morbus Kusing se:

a) Odnosi na tumor bubrega
b) Odnosi se na tumor nadbubrega
c) Uvek se odnosi na tumor hipofize
d) Odnosi se na tumor hipotalamusa

55.Ektopicni Kusingov sindtrom izazivaju:

a) Tumori koji sekretuju hormone
b) Zapaljenja
c) Operacije
d) Ro zracenja

56.Kusingov sindrom izazivaju:

a) Adenom ili karcinom nadbubrega
b) Adenom bubrega
c) Karcinom bubrega
d) Ro zracenje

57.Primarni hipoaldostrinizam je:

a) Connov sindrom
b) Kusingov sindrom
c) Sindrom prazne selle
d) Hipofunkcija nadbubrega

58.Aldostosteronom je:
a) Maligni tumor nadbubrega
b) Benigni tumor nadbubrega
c) Benignini tumor srzi i nadbubrega
d) Benigni tumor bubrega

59.Primarni hipoaldosterinizam karakterise:

a) Hipokalijemija i hipertenzija
b) Hiperkalijemija i hipertenzija
c) Normokalijemija i hipotenzija
d) Hiperkalijemija i hipotenzija

60.Kod primarnog hipoaldosterinizma:

a) Uz hipertenziju idu edemi
b) Nema edema
c) Uvek ima edema
d) Edemi prate hiperkalijemiju

61.Sekundarni hiperaldosteronizam se:

a) javlja se u oboljenjima koja su pracena edemima
b) javlja se bez edema
c) javlja se i kod bolesnika sa edemima i bez edema
d) nijedna tvrdnja nije tacna

62.ACTH test potvrdjuje:

a) hipoaldosterinom
b) hipokorticizam
c) KAH
d) Hiperfunkciju srzi nadbubrega

63.Prekursor za sintezu steroida je:

a) Holesterol
b) Progesteron
c) Aldosteron
d) Androstenedion

64.Hormoni kore nadbubrega se izlucuju:

a) Urinom
b) Stolicom
c) Preko koze
d) Preko pluca

65.17 OHKS (17hidroksikortikosteroidi) su:

a) Degradacioni produkt aldosterona
b) Degradacini produkt glikokortikoda
c) Degadacioni produkt testosterona
d) Degradacioni produkt estrogena

66.17KS(17 ketosteroii) su:

a) Degradacioni produkt androgena
b) Degradacioni produkt aldosterona
c) Degradacioni produkt epinefrina
d) Nijedna tvrdnja nije tacna

67.Kateholamini su hormoni su:

a) Kore nadbubrega
b) Nisu hormoni
c) Hormoni srzi nadbubrega
d) Hormoni bubrega

68.Feohromocitomi su:
a) Celije srzi nadbubrega
b) Celije kore nadbubrega
c) Celije bubrega
d) Nisu celije

69.Kateholamini se sintetisu:
a) U srzi nadbubrega,u CNS-u,u perifernom simpatickom sistemu
b) Samo u CNS-u
c) Samo u meduli
d) Samo u perifernom simpatickom sistemu

70.Najvazniji kateholamini su:

a) Aldosteron
b) Kortizol
c) Renin
d) Adrenalin,noradrenalin,dopamin

71.Razgradni produkt kateholamina se izulucuje:

a) Urinom
b) Preko stolice
c) Preko koze
d) Preko pluca

72.VMA(vanilmandelicna kiselina) je:

a) Degradacioni produkt kortizola
b) Degradacioni produkt aldosterona
c) Degradacioni produkt dopamina
d) Degradacioni produkt svih kateholamina

73.Feohromocitom je:
a) Tumor hromafinog tkiva medule i Zuckerkandilovog tela
b) Tumor srzi nadbubrega
c) Tumor CNS-a
d) Tumor bubrega

74.Tumori hromafinog tkiva van medule nadbubrega zovu se:

a) Paragangliomi
b) Neurinomi
c) Neurofibromi
d) Fibromi

75.Feohromocitom predstavlja:
a) Hiperfunkciju kore nadbubrega
b) Hipofunkciju kore nadbubrega
c) Hiperfunkciju srzi nadbubrega
d) Hipofunkciju srzi nadbubrega

76.Feohromocitomi su:
a) Benigni tumori
b) Maligni tumori
c) Maligni i benigni tumori
d) Nijedna tvrdnja nije tacna

77.Hipersekrecija kataholamina izaziva:

a) Hipertenziju
b) Hipotenziju
c) Gojaznost
d) Strije na kozi

78.Bilateralni feohromocitom mogu:

a) Biti u sastavu MEN2
b) Biti u sastavu MEN1
c) Biti u sastavu i MEN1 i MEN2
d) Nijedna tvrdnja nije tacna

79.Feohromocitomi mogu pored kateholamina sintetisati:

a) T4
b) Testosteron
c) T3
d) VIP,ACTH,TRH,insulin,gastrin i drugo

80.Dijagnostika feohromocitoma i paraganglioma obavlja se:

a) Rengen snimanjem nadbubrega
b) Nativnim Ro pregledom abbdomena
c) CT i NMR
d) Samo ultrazvucnim pregledom nadbubrega

81.MIB6(metajodbenzilguanidin) scintigrafija se koristi u:

a) Dijagnostici feohromocitoma
b) Dijagnostici stitne zlezde
c) Dijagnostici tumora ovarijuma
d) Dijagnostici tumora zeluca

82.Posle operacije feohromocitoma:

a) Tenzija se u najvecem broju slucajeva normalizuje
b) Tenzija ostaje visoka
c) Tenzija postaje niska
d) Nijedna tvrdnja nije tacna

83.Hipofunkcija srzi nadbubrega:

a) Srece se retko
b) Srece se cesto
c) Ne postoji
d) Javlja se u starih

84.De Quervanov tireoiditis je:

a) Akutno zapaljenje stitne zlezde
b) Subakutno zapaljenje stitne zlezde
c) Hronicno zapaljenje stitne zlezde
d) Eutiroidna struma

85.Hasimitov tireoiditis je:

a) Hronicno limfocitno zapaljenje stitne zlezde
b) Akutno zapaljenje stitne zlezde
c) Subakutno zapaljenje stitne zlezde
d) Nijedna tvrdnja nije tacna

86.Miksedematozna koma:
a) Najlaksi oblik hipotireoidizma
b) Najtezi oblik hipotireoidizma
c) Oblik hipertireoidizma
d) To je cerebrovaskularni insult
87. Miksedemsku komu karakterie:
a) Hipertenzija
b) Hipotenzija
c) Tahikardija
d) Hipotermija, hipoksija, hipotenzija, itd
88. Scintigrafski hladni nodusi titne l. mogu biti:
a) Samo kod karcinoma
b) Samo kod adenoma
c) Samo kod ciste
d) Kod karcinoma, adenoma i cista

89. Aspiraciona biopsija tireoidnih nodusa tankom iglim je efikasan postupak u dijagnostici:
a) Hipertireoze
b) Hipotireoze
c) Tireoidnih nodusa
d) Nije u upotrebi
90. Hipotireidizam se udruuje sa:
a) Adisonovom boleu, insulin zavisnim dijabetesom, pernicioznom anemijom,
reumatidnim artritisom itd.
b) Ne udruuje se sa drugim bolestima
c) Udruuje se sa bolestima plua
d) Udruuje se sa malignim bolestima

TANI ODGOVORI:

1. b
2. a
3. b
4. d
5. b
6. a
7. c
8. a
9. b
10. a
11. d
12. d
13. a
14. b
15.a
16. b
17.a
18.b
19. b
20. a
21.a
22.c
23.b
24.a
25.c
26.a
27.a
28.d
29.a
30.b
31.b
32.a
33. c
34.b

34.b
35.a
36.a
37.a
38. b
39.a
40. c
41.d
42.a
43. a
44.a
45.b
46. b
47.a
48.a
49.c
50.a
51.a
52.a
53.b
54.c
55.a
56.a
57.a
58. b
59.a
60.b
61.a
62.b
63.a
64.a
65.b
66.a
67.c

68.a
69.a
70.d
71.a
72.d
73. a
74.a
75.c
76.c
77.a
78.a
79.d
80.c
81.a
82.a
83.c
84.b
85.a
86.b
87.d
88.d
89.c
90.a

INTERNISTIKI (OPTI) SMER

I DIJAGNOSTIKA BUBRENIH BOLESTI
1. Dijagnostika bubrenih bolesti podrazumeva skup mera i postupaka kojima treba da
se utvrde (1):
a) jaina glomerulske filtracije i intenzitet tubulskih procesa
b) bubrena funkcija, morfologija i odgovarajue laboratorijske analize
c) jaina glomerulske filtracije, jaina transporta jona Na i H, ultrazvuni i rentgenski pregled
d) ultrazvuni i rentgenski pregled, biopsija bubrega, radioloki pregled i klirens kreatina
2. Ispitivanje bubrenih funkcija podrazumeva (1):
a) merenje klirensa kreatinina i jaine tubulskih transportnih procesa
+
+
b) merenje klirensa ureje, kreatinina, jaina transporta jona H i Na i proteinurije
+
+
c) odreivanje jaine glomerulske filtracije, transporta jona H i Na , acidobazne ravnotee
transporta glikoze i PAH-a, koncentracione i dilucione sposobnosti
+
+
d) odreivanje jaine glomerulske filtracije, transporta jona H i Na , transporta supstancija
proteinurije, koncentracione i dilucione sposobnosti
3. Klirens supstancije (x) oznaava (1):
a) jainu bubrene ekskrecije supstancije (x) u 24-om urinu,
b) jainu filtrovanja supstancije (x) umanjene za jainu njene transportovane koliine,
c) zapreminu plazme koja se u jedinici vremena oisti od supstancije (x)
d) koliinu supstancije (x) koja se u jedinici vremena eliminie iz krvotoka procesom
ultrafiltracije
4. Jaina glomerulske filtracije se odreuje klirensom - koje supstancije i koliko iznosi (1)?
a) PAH-a (paraamnohipurat) 125 mL/min
b) egzogeni kreatinin 125 mL/min
c) endogeni kreatinin 125 150 mL/min
d) ureja 75 125 mL/min
5. Jaina bubrenog protoka krvi iznosi (1):
a) 125 mL/min
b) 1/4 minutnog volumena srca
c) 625 mL/min
d) 1/5 minutnog volumena srca
6. Fizioloki raspon jaine diureze iznosi (1)?
a) 0,3-15,0 mL/min
b) 1,0-1,8 mL/min
c) 1,4 5,0 L/dn.
d) 0,5 5,0 L/dn
7. Urin u fiziolokim rasponima moe biti (1)?
a) 3 puta koncentrovaniji i 4 razblaeniji od plazme
b) 10 puta koncentrovaniji i 5 puta razblaeniji od plazme
c) izoosmolaran sa plazmom
d) 4 puta koncentrovaniji i 10 puta razblaeniji od plazme
8. Efikasnost bubrenog rada se najbolje moe iskazati (1)?
a) utvrivanjem relativne gustine urina
b) merenjem osmolarnosti urina
c) merenjem osmolarnosti urina i uporeivanjem sa jainom diureze
d) merenjem specifine teine urina
9. Ako se organizam ''u potpunosti'' lii unosa soli (NaCl) u toku 2-3 dana bubrezi e (1):
a) za 1-2 dana potpuno prestati da izluuju so, a plazma e biti hipoosmolarna
b) za 3-5 dana prestati da izluuju so, a osmolarnost plazme se nee promeniti

c) za 24 sata naglo smanjiti izluivanje soli, a nakon toga eliminisati samo 2g/dn
d) postepeno smanjivati izluivanje soli do potpunog prestanka eliminacije
10. Normalno se proteini u urinu mogu (1):
a) pojaviti u koliini manjoj od 150 mg/dn
b) pojaviti u koliini manjoj od 0,5 g/dn
c) pojaviti u koliini manjoj od 0,3 g/dn
d) pojaviti u koliini manjoj od 1,5 mg/dn
11. Proteinurija moe biti (1):
a) prelivna, postrenalna i glomerulska
b) prerenalna, postrenalna i idiopatska
c) intermitetentna i stalna
d) ortostatska, tubulska, nefritika
12. Nefritina proteinurija je (1):
a) vea od 1,5 g/L
b) vea od 1,5 g/dn, a manja od 3,5 g/dn
c) manja od 3,5 g/dn
d) vea od 1,5 g/L, a manja od 3,5 g/L.
13. Nefrotska proteinurija je (1):
a) vea od 3,0 g/L
b) vea od 3,5 g/L
c) vea od 3,0 g/dn
d) vea od 3,5 g/dn
14. Najvanija ''skrining'' metoda za morfoloku i funkcionalnu dijagnostiku bubrega je (1):
a) nativni snimak bubrga
b) minutna infuziona urografija
c) ultrasonografija EHO pregled
d) intravenska urografija
15. Biopsija bubrega moe biti (1):
a) otvorena i zatvorena
b) perkutana i translumbalna
c) endorenalna i ultrazvuno praena
d) translumbalna i ultrazvuno praena
Reenja I:
1. b
2. d
3. c
4. c
5. d

6. a
7. d
8. b
9. c
10. a

11. c
12. b
13. d
14. c
15. a

II GLOMERULSKE BOLESTI BUBREGA

1. Osnovne elije glomerula su (1):
a) endotelske, mezangijalne i tubulske
b) endotelske, podociti i mezangijane
c) mezangijalne, tubulske i epitelske
d) mezangijalne, fibroblasti, endotelske i glatke mjiine elije
2. Glomerulske bolesti (GN) se po nastanku-etiologiji dele na (1):
a) primarne i sekundarne
b) imunokompleksne i citotoksine
c) sa ueem komplementa i bez uea komplementa
d) neproliferativne i proliferativne GN
3. Glomerulske bolesti (GN) se po mehanizmu nastanka dele na (1):
a) imunokompleksne in situ i citotoksine
b) cirkuliui IK, imuni kompleksi in situ, citotoksina lezija
c) antigeni u cirkulaciji i usaeni u glomerul
d) neproliferativne i proliferativne
4. Glomerulske bolesti (GN) se po klinikom toku dele na (1):
a) akutni nefritiki sindrom, glomerulonephritis chr, M. Berger, nefrotski sindrom
b) asimptomatske abnormalnosti urina, nefritiki sindrom, nefrotski sindrom, endemska
nefropatija
c) akutni nefritiki sindrom, brzoprogresivni nefritiki sindrom, nefrotski sindrom, hronini
nefritiki sindrom, asimptomatske abnormalnosti urina
d) nefritiki sindrom, nefrotski sindrom, asimptomatske abnormalnosti urina, endemska
nefropatija, rapidno progresivni nefritiki sindrom
5. Akutni nefritiki sindrom je najee izazvan (1):
a) -hemolitikim sterptokokom, escherichiom, proteusom
b) staphylococus albus, enterococus, sistemske bolesti
c) klebsiela, ECHO-virusi, sistemske bolesti
d) -hemolitiki streptokok, staphylococcus
6. Dijagnoza akutnog nefritinog sindroma se postavlja na osnovu nalaza u urinu (1):
a) proteinurije i cilindrurije, dismorfini eritrociti
b) masne kapi i Er-cilindri, iroki cilindri
c) eritrocitni, granulirani i hijalini cilindri, proteinurija
d) mokraa izgleda ''koka-kole'', proteinurija
7. Akutni nefritiki sindrom (ukljuujui i APSGN) se lei (1):
a) mirovanje i simptomatska terapija
b) antibakterijska terapija 10-14 dana, kortikoidi, antihipertenzivi i diuretici
c) antibakterijska terapija 10-14 dana, mirovanje i simptomatska terapija
d) Penicillin (Eritromycin) 7-10 ndana, zatim imunosupresivi, kortikoidi i diuretici
8. Rapidno (brzo) progresivni glomerulonefritis je (1):
a) brzo pogoranje azotemije i porast kalijuma praen oligurijom
b) naglo pogoranje bubrene funkcije praeno hematurijom, proteinurijom i smanjenjem
diureze
c) nagli prekid jaine diureze praen oligoanuriijom, hiperkalijemijom i metabolikom
acidozom
d) popjava hematurije, proteinurije, azotemije i metabolike acidoze
9. Brzoprogresivni glomerulonefritis se (1):
a) po pravilu zavrava sporim oporavkom kod 2/3 bolesnika
b) po pravuilu se zavrava leenjem dijalizom
c) po pravilu ima teak i nepredvidiv tok
d) relativno efikasno se lei imunosupresivima, plazmaferezom, a u sluaju ABI i dijalizom

10. Nefrotski sindrom (NS) se karakterie (1):

a) albuminurinom hipoalbuminemijom, hiperlipidemijom i smanjenom JGF
b) proteinurinom hipoproteinemijom veom od 3,5g/d, otocima, hipotenzijom
2
c) proteinurinom (>3,5g/d/1.73m ) hipoalbuminemijom (<25g/L), hiperlipidemijom i edemima
d) smenjenjem serumskih proteina (<50g/L), hiperlipidemijom, oligurijom, otocima

11. Najei nefrotski sindrom kod dece je (1):

a) bolest minimalnih promena
b) mezangijalni GN
c) membranozni GN
d) membranoproliferativni GN
12. Najee komplikacije nefrotskog sindroma su (1):
a) refrakterni edemi, progresija bubrene insuficijencije, arterijska hipotenzija
b) generalizovani edemi, tromboembolijski dogaaji, hiperlipidemija, arterijska hipertenzija
c) refrakterni edemi, arterijska hipotenzija, hiperlipidemija, infekcije
d) infekcije, gubitak transportnih proteina, edemi, arterijska hipertenzija
13. Za nefrotski sindrom su karakteristini (1):
a) hladni, gravitacioni edemi, posebno lica i nadlanica
b) topli testati edemi: lica, nadlanica, stopala i presakralne regije
c) topli testasti edemi potkolenica i donjih onih kapaka
d) hladni i bledi testatsti edemi celog tela-anasarka
14. Asimptomatske abnormalnosti urina podrazumevaju (1):
a) normalnu funkciju bubrega sa vidljivom hematurijom
b) hematurija i/ili proteinurija bez znaajnog pogoranja bubrene funkcije
c) progresivno ali lagano smanjenje JGF sa pojavom vidljive hematurije posle respiratornih
infekcija
d) progresivno ali lagano smanjenje JGF sa pojavom vidljive hematurije, i/ili znaajna
proteinurija
15. Asimptomatska hematurija-M. Berger je (1):
a) glomerulska bolest sa rekurentnom hematurijom sa ili bez proteinurije sklona ka progresiji
b) tubulointersticijki poremeaj praen povremenom makrohematurijom posle respiratornih
infekcija
c) vrsta nefrotskog sindrom blaeg toka povremeno praena hematurijom posle crevnih ili
respiratornih infekcija
d) hronina glomerulska bolest koja vodi u terminalnu hroninu bubrenu insuficijenciju

Reenja II:
1. b
2. a
3. b
4. c
5. d

6. c
7. c
8. b
9. d
10. c

11. a
12. c
13. b
14. b
15. a

III AKUTNA BUBRENA INSUFICIJENCIJA

1. Akutna bubrena slabost (insuficijencija) je (1):
a) naglo smanjenje JGF usled smanjenja broja funkcioniuih nefrona koje se najee
zavrava leenjem dijalizom
b) azotemija, metabolika acidoza, hiperkalijemija i druge nenormalnosti u sastavu plazme
nastale zbog naglog ali reverzibilnog smanjenja JGF
c) azotemija, metabolika acidoza, hipokalcemija, hiperfosfatemija i druge nenormalnosti u
sastavu plazme nastale zbog naglog ali reverzibilnog smanjenja jaine diureze
d) naglo i ireverzibilno smanjenje JGF usled smanjenja broja funkcioniuih nefrona koje se
moe zavriti leenjem dijalizom
2. Prerenalna bubrena insuficijencija moe biti prouzrokovana (1):
a) periferna cirkulatorna slabost, hirurke intervencije, srana insuficijencija
b) hemolizno-uremijski sindrom, perikarditis sa izlivom, srane aritmije praene hipotenzijom
c) opekotine, opseni hirurki zahvati, visoke doze nefrotoksinih lekova
d) nefrotoksini lekovi, teke ozlede miinog tkiva, toplotni udar
3. Postrenalna akutna bubrena slabost moe biti prouzrokovana (1):
a) bubrena kolika, primena aminoglikozida
b) tumori uretera, kalkuloza, stres inkontinencija
c) bubrena kalkuloza, hiperplazija prostate, tumori urotrakta
d) periuretralna fibroza, povrede perineuma, koralni kamen
4. Akutna tubulska nekroza moe biti prouzrokovana (1):
a) akutnim poststreptokoknim GN
b) primenom radiokontrastnih sredstava kod dijabetiara sa bubrenom slabou
c) rapidnoprogresivnim GN
d) trudnoom, sepsom pri pobaaju
5. Klinike faze stadijumi akutne bubrene insuficijencije su (1):
a) inicijalna, rana diureza, kasna diureza
b) inicijalna, poliurina, faza kasne diureze
c) inicijalna, oligoanurina, faza naknadne diureze
d) oligo-anurina, poliurina i faza oporavka
6. Jaina diureze u akutnoj bubrenoj slabosti (1):
a) je po pravilu smanjena
b) karakterie se oligoanurijom ali moe biti i nepromenjena kod 40% bolesnika
c) oligoanurija koja progredira do potpune anurije kod 40% bolesnika
d) poliurija u poetku pa se razvije oligurija ili anurija u daljem toku kod 40% bolesnika
7. Inicijalnu, oligoanurinu fazu akutne bubrene slabosti karakteriu (1):
a) progresivno smanjenje diureze, otoci, hipertenzija
b) manifestacije osnovne bolesti, otoci, poremeaj diureze
c) progresivno smanjenje diureze, progresija azotemije i prateih elektrolitskih poremeaja
d) edemi, hipertenzija, smanjena diureza
8. Komplikacije inicijale faze akutne bubrene slabosti su (1):
a) hipertenzivna encefalopatija, edem plua, hiperkalijemija, krvaljenje
b) edem plua, krvaljenja, refrakterni otomci
c) munina, gaenje, povraanje, azotemija
d) glavobolje, povraanje, poremeaj svesti, acidotino disabnje
9. Komplikacije faze kasne diureze u akutnoj bubrenoj slabosti su (1):
a) arterijska hipotenzija, miini grevi, hipokalcemija
b) obilna diureza, miini grevi

c) munina, gaenje, povraanje, hipokalijemija

d) hipokalijemija

10. Hiperkalijemija je komplikacija (1):

a) inicijalne, oligoanurine, faze akutne bubrene slabosti
b) faze rane diureze u akutnoj bubrenoj slabosti
c) faze kasne diureze u akutnoj bubrenoj slabosti
d) bilo koje faze u neleenoj akutnoj bubrenoj slabosti
11. Metabolika acidoza je komplikacija (1):
a) faze rane diureze u akutnoj bubrenoj slabosti
b) inicijalne, oligoanurine, faze akutne bubrene slabosti
c) faze kasne diureze u akutnoj bubrenoj slabosti
d) bilo koje faze u neleenoj akutnoj bubrenoj slabosti
12. Hiperfosfatemija i hipokalcemija su komplikacije (1):
a) faze rane diureze u akutnoj bubrenoj slabosti
b) faze kasne diureze u akutnoj bubrenoj slabosti
c) inicijalne, oligoanurine, faze akutne bubrene slabosti
d) bilo koje faze u neleenoj akutnoj bubrenoj slabosti
13. Indikacija za leenje dijalizom postoji ako su prisutni (1):
a) hiperkalijemija do 5,5 mmol/L i munina, ureja 25 mmol/L
b) hiperurikemija, serumski kalijum 6,0 mmol/L
c) hiperkalijemija 6,0mmol/L, hipokalcemija 2,2 mmol/L, serumski bikarbonati 15 mol/L
d) hiperkalijemija, perikraditis, refrakterni edemi, ureja 40 mmol/L
14. Leenje ''refrakternih'' edema i oligoanurije u akutnoj bubrenoj slabosti zahteva (1):
a) primenu diuretika Henleove petlje u 3-10 puta veim dozama od uobiajenih
b) primenu diuretika Henleove petlje u 2-5 puta veim dozama od uobiajenih
c) primenu diuretika Henleove petlje uz dodatak spironolactona
d) primenu diuretika Henleove petlje uz dodatak humanih albumina
15. Korekcija metabolike acidoze podrazumeva primenu (1):
a) infuzije NaHCO3 u dozi od 1mmol/Kg/tm ako je serumski HCO3 15mmol/L
b) infuzije NaHCO3 u dozi od 2mmol/Kg/tm ako je serumski HCO3 10mmol/L
c) infuzije NaHCO3 prema izraunatom deficitu ako je serumski HCO3 12mmol/L
d) kombinovanom primenom infuzije NaHCO3 i peroralnih prakova prema izraunatom
deficitu a u skladu sa aktuelnim vrednostima serumskog bikarbonata

Reenja III:
1. b
2. a
3. c
4. b
5. a

6. b
7. c
8. a
9. d
10. a

11. b
12. c
13. d
14. a
15. d

IV HRONINA BUBRENA INSUFICIJENCIJA

1. Hronina bubrena insuficijencija podrazumeva (1):
a) progresivno rastuu ali potencijalno reverzibilnu azotemiju, metaboliku acidozu,
hiperkalijemiju i druge nenormalnosti u sastavu plazme
b) progresivno rastuu i reverzibilnu azotemiju, metaboliku acidozu, hiperkalijemiju i druge
nenormalnosti u sastavu plazme nastalih u toku pogoranja prirodnog toka hronine
bubrene slabosti
c) progresivno rastuu i ireverzibilnu azotemiju, metaboliku acidozu, hiperkalijemiju i druge
nenormalnosti u sastavu plazme
d) azotemiju, hiperkalijemiju, metaboliku acidozu, hiperfosfatemiju kod bubrenih oboljenja
2. Osnovni patofizioloki mehanizam u progresiji hroninog bubrenog oteenja podrazumeva (1):
a) smanjenje jaine glomerulske filtracije
b) smanjenje jaine glomerulske filtracije zbog dodatnog hemodinamskog pogoranja
c) smanjenje jaine glomerulske filtracije zbog potencijalno reverzibilnih promena funkcije
glomerula i tubula
d) smanjenje jaine glomerulske filtracije zbog progresivnog smanjenja broja funkcioniuih
nefrona,.
3. Najei uzroci hronine bubrene slabosti su (1):
a) tubulointersticijske bolesti, huipertenzivna bolest bubrega i policistini bubrezi
b) endemska nefropatija, policistini bubrezi i glomerulske bolesti bubrega
c) glomerulske bolesti bubrega, dijabetesna nefropatija, hipertenzivna bolest bubrega
d) glomerulske bolesti bubrega, pijelonefritis, dijabetesna nefropatija
4. Klinika podela prirodnog toka hronine bubrene insuficijencije (HBI) se uobiajeno deli na (1):
a) stadijum kompenzovane i dekompenzovane hronine bubrene slabosti
0
0
b) bubrenu hipofunkciju i etiri manifestna stadijuma (I -IV )
0
0
c) bubrenu hipofunkciju i tri manifestna stadijuma (I -III )
d) kompenzovanu bubrenu insuficijenciju, preterminalnu i terminalnu HBI
5. Koja je od matematikih jednakosti tana ako se jednaina ''eksterne ravnotee'' suspstancije (x)
primeni na prirodni tok hronine bubrene insuficijencije (1)?
a) Ux x V =
JGF x Pi
Tx
konstantno

b) Ux x V

menja se

konstantno

c) Ux x V
opada

menja se

raste

opada

a) Ux x V

JGF x Pi
JGF x Pi

menja se

JGF x Pi
menja se

Tx
menja se

Tx
menja se

Tx
ne menja se

6. U stvaranju urina u evoluciji hronine bubrene slabosti uestvuju (1):

a) samo morfoloki i funkcionalno intaktni nefroni
b) svi glomeruli i tubuli koji imaju ouvanu sposobnost za transport
c) morfoloki i funkcionalno intaktni kao i delom oteeni nefroni
d) svi tubuli i glomeruli koji imaju ouvanu autoregulaciju perfuzije i neto-filtracioni pritisak
7. U prirodnom toku hronine bubrene slabosti kliniki su najupadljivi simptomi i znaci (1):
a) gastrintestinalnog trakta
b) neuropsihiki poremeaji
c) hematopoezniog sistema
d) endokrinolokog sistema

8. Dominantni hematoloki poremeaj u prirodnom toku hronine bubrene slabosti je (1):

a) hemoragijski sindrom sa hipohromnom anemijom
b) leukopenija sa trombocitopenijom
c) anemija
d) nespecifina promena Le-formule i hipohromna anemija
9. Dominantni kardiovaskularni poremeaji u prirodnom toku hronine bubrene slabosti su (1):
a) retenciija soli i vode sa nabreklim venama i otocima nogu
b) oligurija i ortopneja
c) periferni edemi sa ambulatornom dispnejom i tahikardijom
d) hipertenzivne komplikacije ukljuujui i edem plua
10. Dominantni gastrointestinalni poremeaji u prirodnom toku hronine bubrene slabosti su (1):
a) munina, gaenje, povraanje, tucanje
b) eludana hipersekrecija sa podrigivanjem tucanjem i goruicom
c) smanjen crevni motilitet, dispesija i metoeorizam
d) foetor uraemicus, bolovi u elucu, crevna krvavljenja
11. Dominantni neuromiini poremeaji u prirodnom toku hronine bubrene slabosti su (1):
a) glavobolja, vidne smetnje, miini grevi
b) miini grevi, parestezije, ''nemirna noga'', mentalna konfuzija
c) diplopije, mentalna konfuzija, ''centralno'' povraanje
d) miine fascikulacije, karpopedalni spazmi, gubitak refleksa
12. Dominantni endokrinoloki poremeaji u prirodnom toku hronine bubrene slabosti su (1):
a) sekundarni hiperparatireoidizam, hipovitaminoza vitamina D
b) tercijarni hiperparatireoidizam, hipotermija, hipotireoza, hipovitaminoza vitamina D
c) primarni hipoparatireoidizam, , hiperuricemija i hiperfosfatemija
d) hipotireoza, smanjen libido, ginekomastija,metaboliki kostni poremeaji
13. Dominantni koni poremeaji u prirodnom toku hronine bubrene slabosti su (1):
a) hematomi, echimoze, ekskorijacije
b) uremijsko inje, papulozne eflorescence
c) suva koa, svrab, uremijsko inje
d) ekskorijacije i svrab
14. Leenje hiperkalijemije podrazumeva (1):
a) glicoza + insulin, diuretik H.petlje, jonoizmenjivake smole
b) dijaliza
c) infuzija bikarbonata, spironolactom i diuretik H. petlje
d) jonoizmenjivake smole, provociranje proliva i povraanja
15. Diferencijalna dijagnoza hronine bubrene slabosti se odnosi na (1):
a) akutnu bubrenu slabost, hepatorenalni sindrom, rapidnoprogresivni glomerulonefritis,
asimptomatske abormalnosti urina
b) akutizaciju hronine bubrene slabosti, hepatorenalni sindrom, rapidnoprogresivni
glomerulonefritis
c) hepatorenalni sindrom, rapidnoprogresivni glomerulonefritis, akutni postreptokokni
glomerulonefritis,
d) rapidnoprogresivni glomerulonefritis, akutizaciju hronine bubrene slabosti, renalnu
tubulsku acidozu

Reenja IV:
1. c
2. d
3. c
4. b
5. a

6. c
7. a
8. c
9. d
10. a

11. b
12. a
13. c
14. a
15. b

V TUBUILOINTERSTICIJE BOLESTI BUBREGA

1. Tubulointersticijska oboljenja tipino zahvataju (1):

a) jedan bubreg, ee desni
b) oba bubrega istovremeno
c) oba bubrega, ali jedan bubreg pre drugog
d) bilaterarlno ili unilateralno
2. Tubulointersticijske bolesti mogu biti (1):
a) akutne - hronine, kateter-zavisne/nezavisne, visok-niske, simptomatske-asimptomatske
b) akutne - hronine, kateter-zavisne/nezavisne, visok-niske, imunoloke-neimunoloke
c) akutne - hronine, kateter-zavisne/nezavisne, visok-niske, metabolike-nemetabolike
d) akutne - hronine, kateter-zavisne/nezavisne, visok-niske, endogene-egzogene
3. Bakterioloka definicija uroinfekcije oznaava (1):
4
a) Urinokultura sa brojem klica 10 /mL
5
b) Urinokultura sa brojem klica 10 /mL
3
c) Urinokultura sa brojem klica 2 x 10 /mL
5
d) Urinokultura sa brojem klica 2 x 10 /mL
4. Uroinfekcija postoji ako se potvrdi (1):
4
a) Urinokultura sa brojem klica 10 /mL uz 5-10 Le u urinu
3
b) Urinokultura sa brojem klica 10 /mL uz 5-10 Le u urinu i epitelne elije
5
c) Urinokultura sa brojem klica < 10 /mL i piuriju u urinu
3
d) Urinokultura sa brojem klica < 10 /mL i piuriju u urinu
5. Akutne
a)
b)
c)
d)

uroinfekcije ee su kod (1):

starijih mukaraca i ena generativne dobi
mladih mukaraca i mladih ena (do 25 god.)
mladih mukaraca i ena generativne dobi
starijih mukaraca i mladih ena (do 25 god.)

6. Najei bakterijski uzroci G-negativnih urioinfekcija su (1):

a) Proteus mirabillis, Staphylococcus epidermidis, Lactobaciullus
b) Escherichia coli, Naiseria gonnorhae, Proteus mirabillis
c) Escherichia coli, Proteus mirabillis, Klebsiella
d) Escherichia coli, Proteus mirabillis, Klebsiella, Enterobacteriae
7. Najei bakterijski uzroci G-pozitivnih urioinfekcija su (1):
a) Staphylococcus saprofiticus, Proteus mirabillis
b) Lactobaciullus, Streptococcus
c) Enterococcus, Staphylococcus aureus
d) Staphylococcus saprofiticus, Enterococcus
8. Pogodujui inioci za nastanak uroinfekcije su (1):
a) uroopstrukcija, vezikuouretralni refluks, trudnoa, kateterizacija
b) uroopstrukcija, endemska nefropatija, cistina bolest bubrega
c) uroopstrukcija, vezikuouretralni refluks, prehlade
d) uroopstrukcija, trudnoa, sistemske bolesti
9. Akutni cistitis postoji ako su prisutni (1):
a) bolovi u slabinama, ee mokrenje, hematurija, polakizurija

b) suprapubini bolovi, visoka temeratura, dizurija, Le-cilindri u urinu

c) bolovi u slabinama i predelu simfize, tenezmi, Er-cilindri, proteinurija
d) suprapubini bolovi, tenezmi, dizurija, polakizurija

10. Akutni pijelonefritis postoji ako su prisutni (1):

a) bolovi u slabinama, umerene temperature, ee mokrenje, hematurija, polakizurija, piurija
b) bolovi u slabinama, visoka temperatura, povraanje, ee mokrenje, Le-cilindri
c) bolovi u slabinama i predelu simfize, povraanje, tenezmi, Er-cilindri, proteinurija
d) bolovi u slabinama, popodnevne temperature, polakizurija, piurija, hematurija
11. Mokrane infekcije udruene sa noenjem katetera se karakteriu (1):
a) estim recidivima i hematurijom
b) subfebrilnim temperaturama i piurijom
c) veom smrtnou bolesnika
d) pogoranjem bolesti zbog koje je kateter plasiran
12. Analgezina nefropatija nastaje ako bolesnik u odreenom vremenskom periodu upotrebi (1):
a) 3 kg aspirina, 2,5 kg kofeina, 4 kg fenacetina
b) 7 kg aspirina, 1 kg kofeina, 3 kg fenacetina
c) 5 kg aspirina, 3 kg kofeina, 2 kg fenacetina
d) 5 kg aspirina, 2 kg kofeina, 4 kg fenacetina
13. Jednokratna doza za leenje uroinfekcija ne preporuuje se kod (1)
a) trudnica i mladih feritilnih ena
b) osoba sa imunim deficitom, uroopstrukcijom i trudnica
c) mladih osoba oba pola, mukaraca starijih od 50 god
d) mladih osoba oba pola, ena starijih od 50 god
14. Jednokratna doza za leenje ''niskih'' uroinfekcija podrazumeva primenu nekog od antibiotika u
dozi od (1)
a) 10 tabl. Bactrima, 6 caps. Cefalexina, 4 caps. Pentrexyla
b) 4 tabl. Bactrima, 4 caps. Cefalexina, 5 caps. Pentrexyla
c) 4-6 tabl. Bactrima, 4caps. Cefalexina, 6 caps. Pentrexyla
d) 8 tabl. Bactrima, 6 caps. Cefalexina, 6 caps. Pentrexyla
15. Leenje ''visokih'' uroinfekcija preporuuje se (1):
a) 10-14 dana primene: aminoglikozida i/ili cephalosporina i/ili trimetoprima u hospitalnim
uslovima ili ambulantno
b) 10-14 dana primene: aminoglikozida i/ili cephalosporina i/ili bactrima u hospitalnim
uslovima
c) 10-14 dana primene: aminoglikozida i/ili cephalosporina i/ili hinolona u ambulantno
d) 10-14 dana primene: aminoglikozida i/ili cephalosporina i/ili bactrima u hospitalnim
uslovima ili ambulantno

Reenja V:
1. d
2. a
3. b
4. c
5. a

6. c
7. d
8. a
9. d
10. b

11. c
12. d
13. b
14. c
15. d

VI METODE ZA ZAMENU FUNKCIJE BUBREGA

1. Hemodijaliza predstavlja (1):

a) metodu lenja poviene ureje i kreatinina kod bolesnika sa oteenom funcijom bubrega
b) metodu lenja kod bolesnika sa anurijom i povienom azotemijom izmenom sastava
plazme i dijalizata
c) izmenu sastava bolesnikove plazme i dijalizata sa ciljem da se koriguje poremeeni
elektrolitski sastav plazme
d) predstavlja nain leenja koji ima za cilj da ukloni oteenim bubrezima neeliminisane
zavrne produkte metabolizma i da koriguje poremeen hidro-elektrolitski sastav plazme
2. Tehnike hemodijalize se prema razliitim kriterijumima mogu podeliti na sledei nain (1):
a) telesna i vantelesna, kuna i u dijaliznom centru, akutna i kontinuirana
b) telesna i vantelesna, kuna i u dijaliznom centru, privremena i trajna
c) telesna i vantelesna, kuna i u dijaliznom centru, manuelna i automatska
d) telesna i vantelesna, kuna i u dijaliznom centru, acetatna i bikarbonatna
3. Fiziki principi dijalize su (1):
a) difuzija, ultrafiltracija, sekrecija i absorpcija
b) difuzija, osmoza, ultrafiltracija i adsrpcija
c) difuzija, kovekcija i osmoza
d) difuzija, ultrafiltracija i absorpcija
4. Osnovne pretpostavke za sprovoenje vantelesne hemodijalize podrazumevaju (1):
a) krvni prostor, dijalizatni prostor, dijalizator, tehniku podrku-aparat
b) krvnu pumpu, dijalizatnu pumpu, dijalizator, tehniku podrku-aparat
c) ultrafiltracioni segment, krvni segment, tehniku podrku-aparat
d) dijalizator, A-V linije, krvna pumpa, dijalizatna pumpa, alarmi
5. Osnovne pretpostavke za sprovoenje telesne hemodijalize podrazumevaju (1):
a) transfer sistem, rastvore glikoze razliite osmolarnosti, cikler, greja za kese
b) peritoneumski kateter, dijalizatni rastvor, transfer sistem, greja za kese
c) transfer sistem, dijalizatni odeljak, cikler, greja za kese
d) peritoneumski kateter, rastvore glikoze razliite osmolarnosti, greja za kese
6. Jaina krvnog i dijalizatnog protoka na vantelesnoj dijalizi treba da bude (1):
a) 150-200 mL/min odnosno 300 mL/min.
b) 250-300 mL/min odnosno 400 mL/min.
c) 200-250 mL/min odnosno 500 mL/min.
d) 200-300 mL/min odnosno 600 mL/min.
7. Jaina krvnog i dijalizatnog protoka na telesnoj (CAPD) dijalizi moe da bude (1):
a) 40-60 mL/min odnosno 6-10 L/dn.
b) 50-80 mL/min odnosno 2-6 L/dn.
c) 20-50 mL/min odnosno 5-10 L/dn.
d) 20-30 mL/min odnosno 6-12 L/dn.
8. Broj izmena krvi u toku jedne dijalizne seanse na vantelesnoj dijalizi moe da bude (1):
a) 1225
b) 100120
c) 12 15
d) 6080

9. Broj izmena krvi u toku jedne kompletne seanse na telesnoj (CAPD) dijalizi moe da bude (1):
a) 1225
b) 100120
c) 180 200
d) 1214
10. Zapremina izmenjenog dijalizata u toku jedne seanse na vantelesnoj dijalizi moe da bude (1):
a) 120-140 L
b) 70-90 L
c) 500-600 mL
d) 1200-1800 mL
11. Zapremina izmenjenog dijalizata u toku jedne kompletne seanse na telesnoj dijalizi (CAPD) moe
da bude (1):
a) 12-14 L
b) 7-9 L
c) 5-6 L
d) 6-10 L
12. Najvanije komplikacije dijalizne procedure na vantelesnoj hemodijalizi su (1):
a) vazduna embolija, krvavljenje, hiperkalijemija, edem plua
b) vazduna embolija, krvavljenje, hipernatrijemija, edem plua, uremijska encefalopatija
c) vazduna embolija, krvavljenje, hipertenzija, hipotenzija
d) vazduna embolija, krvavljenje, alergijske manifestacije, uremijska encefalopatija
13. Najvanije komplikacije u interdijalitikom periodu na vantelesnoj hemodijalizi su (1):
a) hiperkalijemija, hipertenzija, edem plua, krvavljenje
b) hiperkalijemija, hipotenzija, krvaljenja
c) hipokalijemija, hipotenzija, , krvaljenja
d) hipokalijemija, hipertenzija, edem plua, krvavljenje
14. Komplikacije peritoneumske dijalize mogu da se podele na sledee grupe (1):
a) kateter-zavisne, kateter-nezavisne, bakterijske, mehanike
b) rane, pozne, mehanike
c) kateter-zavisne, kateter-nezavisne
d) bakterijske, mehanike, metabolike
15. Kateter nezavisne infekcije na peritoneumskoj dijalizi su (1):
a) infekcijske, curenje dijalizata, hernijacija
b) infekcijske, mehanike, imunoloke
c) infekcijske, mehanike, sklerozantne
d) infekcijske, mehanike, metabolike

Reenja VI:
1. c
2. b
3. d
4. a
5. b

6. d
7. a
8. c
9. d
10. a

11. d
12. c
13. a
14. c
15. d

TEST PITANJA -KARDIOLOGIJA

Doc. Dr Violeta Iric-Cupic

1. Po definiciji, arteriska hipertenzija predstavlja:

a) Vrednosti arterijskog krvnog pritiska digorocno iznad 140/90 mmHg,
utvrdjeno auskultacijskom metodom, kod osoba starijih od 20 godina
(SZO)
b) Vrednosti arterijskog krvnog pritiska digorocno iznad 160/100 mmHg,
utvrdjeno auskultacijskom metodom, kod osoba starijih od 20 godina
c) Vrednosti arterijskog krvnog pritiska digorocno iznad 160/100 mmHg,
utvrdjeno auskultacijskom metodom, kod osoba bilo kog uzrasta
2. Konvergentni arterijski krvni pritisak karakterise:
a) hipertenzija sa manifestnim glavoboljama
b) porast vrednosti dijastolnog krvnog pritiska
c) granicne vrednosti sistolnog I dijastolnog pritiska
3. Etioloska klasifikacija hipertenzije, podrazumeva podelu arterijske hipertenzije
na:
a) esencijalnu (primarnu) I sekundarnu
b) sigurnu i granicnu
c) laku i tesku
4. U preko 95% slucajeva, arterijska hipertenzija je:
a) esencijalna
b) renalna
c) sekundarna
5. Primenom najsavremenijih dijagnostickih procedura, uzrok hipertenzije je poznat
u:
a) Preko 50% slucajeva
b) Preko 90% slucajeva
c) Manje od 5% slucajeva

6. Sekundarna hipertenzija moze biti:

a) renalna I renovaskularna, endokrina I kardijalna
b) iskljucivo endokrina
c) renalna I renovaskularna
7. Sekundarna endokrina hipertenzija, moze biti uzrokovana (2 tacna odgovora):
a) Feohromocitom
b) Akromegalija I Kusingov sy
c) Koarktacija aorte

d) Bolesti bubrega
e) Poremecaj limfotoka
8. Prema savremenim epidemioloskim studijama, od arterijske hipertenzije boluje:
a) 15-30% populacije
b) Preko 60% populacije
c) 70-90% populacije
9. Fizioloska regulacija arterijskog krvnog pritiska ostvaruje se preko:
a) Arterijskih
barorefleksa,
sistema
renin-angiotenzin-aldosteron,
cirkulisuceg volumena I krvno sudovne autoregulacije
b) Iskljucivo preko sistema rennin-angiotenzin
c) Iskljucivo preko cirkulisuceg volumena
10. Klinicka slika arterijske hipertenzije je nespecificna, tako da u domenu
simptomatologije ove bolesti vaze sledeca pravila (2 tacna odgovora):
a) Cesto nema simtoma, sve dok se ne razviju komplikacije bolesti
b) Bolest se karakterise potiljacnim jutarnjim glavoboljama, poremecajem
sna, vrtoglavicom do hipertenzivne encefalopatije I znacima (suzenja
svesti, ateroskleroze zahvacenih organa-koronarna bolest, HRI,
retinopatija
c) Simptomatologija je od samog pocetka bolesti vrlo karakteristicna
d) Bolest se karakterise bolovima u trbuhu
e) Bolest prolazi tokom citavog toka bez ikakvih tegoba
11. Klinicka slika sekundarne HTA usled postojanja feohromocitoma, se karakterise:
a) Znacima Kusing sy
b) parosizmalnom HTA, labilnost krvnog pritiska, glavobolja, tahikardija,
tremor, znojenje, mrsavljenje, hiperglikemija, hipertenzivna reakcija pri
uvodjenju u anesteziju ili davanju adrenergickih blokatora
c) Perzisentno enormno povisenim vrednostima krvnog pritiska
12. Karakteristike sekundarne hipertenzije, uslovljene koarktacijom aorte, jesu:
a) neadekvatna razvijenost gornjeg dela tela u odnosu na donji, visoke
vrednosti krvnog pritiska na gornjim I niske vrednosti na donjim
ekstremitetima
b) atlestka gradja tela sa niskim vrednostima krvnog pritiska na gornjim I
visokim vrednostima na donjim ekstremitetima
c) parosizmalnom HTA, labilnost krvnog pritiska, glavobolja, tahikardija,
tremor, znojenje, mrsavljenje, hiperglikemija, hipertenzivna reakcija pri
uvodjenju u anesteziju ili davanju adrenergickih blokatora

13. Renovaskularna arterijska hipertenzija se karakterise:

a) dijastolnim pritiskom od110, ili > 130mmHg, akcelirajuca hipertenzija,

hematurija, nagli nastup hipertenzije, terapijska refraktarnost, podatak uo
renalnoj trauma
b) iskljucivo visokim vrednostima sistolnog krvnog pritiska
c) nema karakteristike koje bi je razlikovale od drugih oblika sekundarne
hipertenzije
14. Dijagnoza arterijske hipertenzije, podrazumeva obavezno sledece procedure:
a) utvrditi da li se zaista radi o perzistentnom povecanju krvnog pritiska I
utvrditi tezinu hipertenzije
b) otkriti eventualnu sekundarnu hipertenziju
c) sve navedeno

15. Maligna hipertenzija je:

a) Hipertenzija sa pridruzenom malignom bolescu
b) Svaka teska hipertenzija
c) Arterijska hipertenzija sa visokim vrednostima krvnog pritiska, pri cemu
vrednosti dijastolnog pritiska prevazilaze 120 mmHg, sa komplikacijama I
retinopatijom III/IV stepena
16. Naglo pogorsanje opsteg stanja, sa velikim skokom krvnog pritiska u kratkom
vremenskom intervalu, znacima encefalopatije, naziva se:
a) hipertenzivna kriza
b) sistolna kriza
c) maligna hipertenzija
17. Komplikacije arterijske hipertenzije su:
a) ceste I mnogobrojne
b) retke
c) ceste, ali bez velikog klinickog znacaja
18. Kako se arterijska hipertenzija komplikuje aterosklerozom, tacna je sledeca
konstatacija:
a) 60% svih pacijenata sa HTA imaju znake generalizovane ateroskleroze
b) 10% svih pacijenata sa HTA imaju znake generalizovane ateroskleroze
c) 30% svih pacijenata sa HTA imaju znake generalizovane ateroskleroze
19. Kardijalne koplikacije arteriske hipertenzije su:
a) hipertrofija
b) srcana insuficijencija I ishemijska bolest srca
c) sve navedeno
20. Cerebralne komplikacije arterijske hipertenzije su:
a) mozdano krvavljenje
b) infarkti

c) sve navedeno
21. Esencijalna arterijska hipertenzija, prema tezini bolesti I vrednostima dijastolnog
krvnog pritiska, deli se na:
a) blagu, umerenu, tesku i malignu
b) blagu i tesku
c) blagu, tesku i malignu
22. Lecenje arterijske hipertenzije podrazumeva primenu:
a) opstih mera lecenja
b) farmakoterapije i intenzivne hirurske procedure
c) sve navedeno
23. Opste mere lecenja arterijske hipertenzije sprovode se obavezno nad:
a) svim pacijentima
b) nad pacijentima kojima farmakoterapija nije dovolna
c) samo kod pacijenata kojima se sprovede hirursko lecenje
24. Intenzivni hirurski postupci I procedure u lecenju arterijske hipertenzije, sprovode se
kod:
a) najveceg broja obolelih
b) kod vise od polovine obolelih
c) kod svega 1% obolelih sa sekundarnom hipertenzijom
24. Farmakoterapija arterijske hipertenzije podrazumeva primenu:
a) diuretika, antiadrenergika, ACE inhibitora, Ca antagonista
b) kardiotonika I simpatikomimetika
c) mukoprotektiva
25. Brzina regulacije arterijske hipertenzije je:
a) uvek ista, nezavisno od uzroka hipertenzije I njene tezine
b) uvek ista I iznosi oko 1/2h
c) razlicita, zavisna od uzroka hipertenzije I njene tezine
26. Neophodno je regulisati arterijski krvni pritisak vrlo brzo, unutar prvog sata kod
pacijenata koji boluju od (3 tacna odgovora):
a) Encefalopatije sa konvulzijama I Eklampsije
b) Disekcije aorte
c) Kateholaminske hipertenzivne krize (feo)
d) Oscilirajuce hipertenzije
e) Rezistentne hipertenzije
f) Svake sekundarne hipertenzije
g) Svake esencijalne hipertenzije
27. Neophodno je regulisati arterijski krvni pritisak
pacijenata koji boluju od:

unutar nekoliko sati kod

a) Srcano popustanje
b) SAH, preeklampsija, maligna I akcelerirajuca hipertenzija
c) Sve navedeno
28. Arterijska hipertenzija se leci:
a) samo kada postoje razvijene komplikacije bolesti
b) cim se postavi dijagnoza navedene bolesti
c) samo ukoliko pacijent ima izrazene subjektivne tegobe
29. Preeklampsija zahteva regulisanje vrednosti krvnog pritiska, unutar:
a) nekoliko sati
b) nekoliko dana
c) nekoliko nedelja
30. Uobicajeni nacin merenja arterijskog krvnog pritiska se obavlja:
a) Auskultacijom Korotkovljevih tonova
b) Auskultacijom srca
c) palpacijom pulsa
31. Prema epidemioloskim studijama, u savremenom Svetu, koronarna bolest ima
sledece karakteristike:
a) karakteristike epidemije, I siri se ka mladjim starosnim grupama
b) Njena ucestalost postepeno opada
c) Spada u grupu redjih oboljenja
32. Etioloski, koronarna bolest, je uzrokovana:
a) U 90% uznapredovalom aterosklerozom krvnih sudova
b) Najcesce spazmom krvnih sudova
c) U 10% aterosklerotskim procesom
33. Neizmenjivi faktori rizika za koronarnu bolest su (2 tacna odgovora):
a) Nasledje I pol
b) Starost I tip licnosti
c) Gojaznost
d) Arterijska hipertenzija
e) Fizicka neaktivnost
34. Potencijalno izmenjivi faktori rizika za koronarnu bolest su (2 tacna odgovora):
a) pusenje, hiperlipidemija I hipertenzija
b) Gojaznost, Diabetes mellitus, izicka neaktivnost
c) Pol
d) Nasledje
e) Starost
35. Lecenjem hiperlipidemije, postize se:
a) regulacija nivoa lipida I prevencija kardiovaskularnih oboljenja

b) iskljucivo regulacija nivoa lipida

c) nista od navedenog
36. Epidemioloske studije koje se bave prevencijom kardiovaskularnih oboljenja
pokazuju da nelecena arterijska hipertenzija:
a) skracuje duzinu zivota
b) ne utice na duzinu trajanja zivota, ali utice na pojavu komplikacija
ateroskleroze
c) samo neznatno menja kvalitet zivota
37. Epidemioloske studije koje se bave prevencijom kardiovaskularnih oboljenja
ukazuju da diabetes mellitus utice kao znacajan factor rizika za koronarnu bolest,
pa navode tacnost sledece konstatacije:
a) smrtnost od koronarne bolesti je 10 puta veca kod osoba koje boluju od
secerne bolesti
b) oboleli od secerne bolesti cesce oboljevaju I od koronarne bolesti, ali se
smrtnost ne razlikuje u odnosu na pacijene koji nisu dijabeticari
c) cesta udruzenost ovih diabetes mellitusa I koronarne bolesti nije potpuno
dokazana
38. Udruzenost faktora rizika za koronarnu bolest:
a) visestruko povecava mogucnost nastanka koronarne bolesti
b) neznatno povecava mogucnost nastanka koronarne bolesti
c) nema uticaj na mogucnost nastanka koronarne bolesti
39. Nasledni factor u genezi koronarne bolesti, podrazumeva:
a) Urodjenu izmanjenost koronarnih krvnih sudova, urodjenu hipertrofiju
miokarda, urodjenu endotelnu disfunkciju
b) Genetski uslovljene bolesti poput primarne hiperlipidemije I arterijske
hipertenzije
c) Sve navedeno
40. Koronarna bolest se u odnosu na pol, cesce kod:
a) zena
b) muskaraca
c) podjednako kod zena I muskaraca u svim starosnim dobima.