Sitostampa

Slobodan .
Jankovi: MALA KOLA SITO-TAMPE
Na slici levo dat je originalni izgled korica

knjige Mala kola sito-tampe, koja je
objavljena 1996. godine, u tirau od 1.500
komada, i koji je za kratko vreme rasprodat.
Veliko interesovanje za istu uinilo je da
donesem odluku i ovu knjigu predstavim i u
elektronskom obliku....
Slobodan . Jankovi: MALA KOLA SITO-TAMPE
MALA KOLA SITO-TAMPE

Autor
Slobodan . Jankovi
Recenzenti
Zoran Kosti. prof., direktor T Buda Davidovi Obrenovac
Petar elija, sekretar Saveza uenikih zadruga Republike Srbije
Aleksandar Stojkovi, ppukovnik, rukovodilac tamparije u IC VJ
Lektor i korektor
Slaana Stojanovi, asistent na Uiteljskom fakultetu u Beogradu
Izdava
Uenika zadruga Buda Davidovi 11500 Obrenovac,
Mila Mania 12, Telefon: 011-871-178
Za izdavaa
Zoran Kosti. prof., direktor T Buda Davidovi Obrenovac
Naslovna strana
Autor

Komjuterska obrada teksta
Radni pogon Sitotamparija , UZ Buda Davidovi,
Obrenovac
Tira
1500 primeraka, prvo izdanje
tampa
Printart Panevo, ul. Osloboenja 21, Telefon: 013517-889, tamparija, Obrenovac, Olivere Parezanovi 3
CIP - Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd
655.227
JANKOVI, Slobodan .
Mala kola sito-tampe / Slobodan .. Jankovi.
- Obrenovac : Uenika zadruga Buda Davidovi, 1996
(Panevo [tj.] Obrenovac: Printart). - 61 str. : ilustr. ; 21 sm
Tira 1500. - Bibliografija: str. 61
a) Sito-tampa
ID = 47926540

SADRAJ
Predgovor
Predgovor DVD izdanju
1. ta je sito-tampa
2. Osnovne karakteristike i prednosti tehnike sito-tampe
3. Tehnoloki postupak dobijanja otiska u sito-tampi
4. Organizacija prostora i opreme odeljenja za sito-tampu
5. Oprema i pribor za sito-tampu
5.1. Sita
5.1.1. Okviri za sita
5.1.2. Mreice
5.1.3. Montiranje mreice na okvir
5.2. Aparati i naprave za sito-tampu
5.3. Potiskivai boje
5.4. Koritanca za nanoenje fotoosetljivog sloja (emulzije)
5.5. Oprema za osvetljavanje sita
5.6. Oprema za suenje otisaka
5.7. Oprema za izradu kopirnih predloaka
6. Materijali za sito-tampu
6.1. Papiri za sito-tampu
7
9
11
13
15
17
20
20
21
26
35
40
46
50
51
53
54
56
57
4
6.2. Plastika za sito-tampu

6.3. Ostali materijali za sito-tampu
7. Boje za sito-tampu
7.1. Sitotamparske boje za hartiju
7.2. Sitotamparske boje za plastine mase
7.3. Sitotamparske boje za staklo i metal
7.4. Sitotamparske boje za tkanine
7.5. Sitotamparske boje za keramiku
8. Sredstva za odmaivanje, oslojavanje i ienje sita
8.1. Sredstva za odmaivanje
8.2. Sredstva za oslojavanje sita
8.3. Sredstva za skidanje (pranje) emulzije
9. Prikaz tehnolokog postupka dobijanja otiska
u sito-tampi
10. Viebojna i rasterska tampa
10.1. Viebojna tampa
10.2. Rasterska tampa
11. Mogue greke u postupku izrade tamparske forme
(ablona)
59
61
62
65
66
67
67
68
70
70
71
74
75
86
86
88
91
5
12. Mesto i znaaj sito-tampe u savremenoj grafici

13. Mere zatite pri radu
14. Organizacija i rukovoenje radnim pogonom za sito-tampu
15. Nagraivanje po osnovu rada i doprinosa u radnom pogonu
Dodatak 1.
Dodatak 2.
Dodatak 3.
94
96
99
103
109
110
111

PREDGOVOR
Sve su vee potrebe preduzea i ustanova, za odreenim uslugama i proizvodima iz oblasti grafike industrije.
Zavisno od toga koje je preduzee ili ustanova u pitanju, zahtevi mogu biti takvi
da se mogu zadovoljiti korienjem relativno prostih, pa do upotrebe veoma sloenih
tamparskih tehnika i postupaka.
Veliki broj raznih vrsta preduzea, ustanova i samostalnih zanatskih radnji, svoje
potrebe mogu zadovoljiti sa jednom relativno prostom tamparskom tehnikom poznatom pod nazivom Sito - tampa.
Cilj ove knjige je da prui osnovna, pre svega praktina znanja iz oblasti rune
sito - tampe. Knjiga je namenjena uenikim zadrugama osnovnih i srednjih kola onim koje ele da u svojim zadrugama formiraju radni pogon sito - tampe, ali moe
biti i od koristi kolama, odnosno uenikim zadrugama u okviru kojih ve postoje i
rade navedeni radni pogoni.
Ova knjiga je namenjena i svim onim pojedincima koji iz hobija ili, pak, profesionalno ele da se bave ovim poslom.
U knjizi su obraeni svi segmenti vezani za rad u oblasti sito - tampe, na nain
koji omoguava brzo upoznavanje ove delatnosti i onima koji nemaju bilo kakvih predznanja za rad u ovoj oblasti.
7
Knjiga govori i o primeni sito - tampe u oblasti umetnike grafike, to ukazuje i

na mogunost upotrebe ove tamparske tehnike u slikarskim radnim pogonima uenikih zadruga, ali i od strane umetnika kojima ova oblast do sada nije bila predmet
interesovanja i likovnog izraavanja.
Posebno su, obzirom na mogue tetne uticaje, obraene i potrebne mere zatite pri radu.
Ova knjiga je rezultat mog viegodinjeg iskustva steenog kroz rad u radnom
pogonu Sitotamparija koji i sada aktivno radi u okviru uenike zadruge Buda
Davidovi pri tehnikoj koli Buda Davidovi u Obrenovcu.
Biu izuzetno zadovoljan ako ova knjiga doprinese otvaranju i unapreivanju rada radnih pogona sito - tampe, pre svega u osnovnim i srednjim kolama kojima je
prevashodno i namenjena.
Obrenovac, jula 1996.
Autor

PREDGOVOR ELEKTRONSKOM IZDANJU
Na mom sajtu PELARSKE MAJSTORIJE, posetioci su imali prilike da se
upoznaju sa osnovnim sadrajem ove knjige. Kako je knjiga davno ranije rasprodata
(na sajtu je ponueno samo desetak preostalih primeraka), to nisam mnogima, koji su
se interesovali za nabavku iste, mogao izai u susret.
Kako bih, to veem broju zainteresovanih, omoguio da se sa ovom korisnom
knjigom upoznaju, odluio sam je prebaciti u elektronsku formu i posredstvom
nekih sajtova besplatno pokloniti.
Verujem da e ovaj napor biti vredan uloenog truda, te da e, pre svega, svim
zainteresovanim za profesionalno bavljenje ovim poslom, (jer danas je jako teko doi
do posla), omoguiti da svoje namere u tom pravcu i ostvare. Tim pre to su ulaganja
u ovaj posao relativno mala, a moe se raditi u kunim uslovima.
Jedan od onih koji je u ovom poslu profesionalno veoma uspeo je i sadanji
vlasnik tamparije Grafika Perenevi, a koji je osnove sito-tampe nauio od autora
ove knjige.
Moja iskustva, sa prvom knjigom i niz odranih seminara u osnovnim kolama u
Subotici, Vedniku, Zrenjaninu, Obrenovcu, Zajearu, Vranjskoj Banji, Pritini,... tokom
1997. i 1998. godine, veoma su pozitivna. Duboko sam uveren, da e, u dananje
vreme, vreme novog zamaha u preduzetnitvu, biti jako interesantna za uenike
zadruge u viim razredima osnovnih, kao i srednjih kola, a svakako i svima koji se
ele profesionalno baviti ovim poslom.
9

Moram napomenuti, da je od izdanja knjige, pa do danas, dolo do znaajnog
napretka u proizvodnji pribora, opreme i materijala za tampu, da je naroito kod
materijala dolo do odreenih izmena u nazivima, ali i kvalitetu, no sutinski, sve
reeno i predstavljeno u knjizi nije izgubilo na znaaju i veoma je prihvatljivo i danas.
Na svim stranama gde to bude potrebno, bie date smernice za posetu
odreenim stranicama, gde e biti predstavljene potrebne novine. S tim u vezi bie
korieni odreeni simboli, kao npr.:
Informativno dugme klikom na njega, odlazite na stranicu sa novim
informacijama, na stranicu sa video klipom itd., a koje su u neposrednoj vezi sa
starnicom na kojoj se nalazite, jer je u pitanju neto novo, ili je u pitanju pojanjenje
odreenje radnje-operacije korienjem video klipa itd.
Return dugme (dugme za povratak na stranicu sa koje ste doli). Ovo dugme
najee e se nalaziti u donjem levom uglu okvira stranice na koju ste otili klikom
na informativno dugnme.
Predlaem vam i posetu stranicama http://youtube.com gde moete nai
veliki broj video klipova. Otkucajte samo u okviru za pretragu sitotampa,
screenprinting,
Svim zainteresovanim za ovaj posao elim puno uspeha u daljem radu!
U Obrenovcu, 13.12.2012. godine
Autor
10

1. TA JE SITO-TAMPA
Veina autora koristi razliite nazive za sito-tampu. Neki ovu tehniku tampe nazivaju mreinom,
drugi propusnom, ali je najprisutniji naziv sito - tampa. Zato emo u ovoj knjizi upotrebljavati taj termin.
Navedeni naziv je najprihvatljiviji pre svega zbog
toga to je nosilac tamparske forme (deo podloge
za tampanje na koji se nanosi boja i sa koga se pomou nanete boje uz odreeni pritisak dobija slika
originala) veoma fina mreica izraena od pamunih, sintetikih, svilenih ili pak metalnih vlakana.
Mreica se jednim od mnogih razvijenih postupaka razapne i uvrsti na drveni ili metalni okvir (Slika 1. b.- poz.4.) i slui kao podloga za izradu tamparske forme.
tamparska forma za sito-tampu, izrauje se
na mreici sita odgovarajuim tehnolokim postupkom, pri emu pojedini - netampajui elementi
postaju nepropusni (zatvoreni) za prolaz boje (Slika 1.a. - poz.1.).
a.
b.
4.
v.
S l i ka 1.
klikni
11
tampajui elementi su propusni (nezatvoreni) i dozvoljavaju nesmetan prolaz boje

(Slika 1.a - poz.2.), koja se na tampajuu podlogu (Slika 1.v.) prenosi prevlaenjem potiskivaa (Slika 1.b. - poz.3.) preko tamparske forme izraene na mreici sita.
Za rad u ovoj tehnici tampe razvijen je veliki
broj maina, alata, pribora, boja i sl., o emu e
biti vie rei u posebnim odeljcima ove knjige.
Ako se eli govoriti o istorijatu sito-tampe,
pouzdanih podataka vezanih za neko vreme,
mesto i linost nema.
Ima indicija da su stari Kinezi i Egipani koristili ovu tehniku, razume se u primitivnim, odnosno takvim oblicima koji su bili nagovetaji tehnike sito-tampe. Ono to je poznato, jeste injenica da se sito-tampa kao komercijalna tamparska tehnika poela razvijati pre neto vie od
ezdeset godina, ali i da ima sjajnu budunost.
a.
b.
4.
v.
S l i ka 1.
12

Uz navedeno treba dodati i podatak da je, uz litografiju i graviranje, sito-tampa
zvanino priznata kao jedna od tehnika grafike umetnosti.
Kod nas se ova tehnika tampe koristi tridesetak godina uz sve vei broj pristalica i sve iru primenu.
2. OSNOVNE KARAKTERISTIKE I PREDNOSTI TEHNIKE SITO-TAMPE
Jedna od bitnih karakteristika tehnike sito-tampe jeste injenica da je ona bitno
razliita od drugih tamparskih tehnika, te se zbog toga nijednoj ne moe prikljuiti
kao njen ogranak.
Vrlo znaajna karakteristika, posebno tehnike rune sito-tampe, jeste jednostavna izrada tamparske forme, jednostavan proces pripreme i rada, kao i niske cene
najnunije opreme i materijala.
Tehnikom sito-tampe moe se tampati na velikom broju razliitih materijala
kao to su: papir, plastika, tekstil, keramika, metal, drvo, staklo i mnogi drugi materijali
Sito-tamparskim postupkom moemo tampati na podloge proizvoljne debljine, ali i krive povrine (olovke, upaljai, boce, tegle, piksle, kante, burad, ...), to
skupa posmatrano doprinosi daleko veoj primenljivosti ove tamparske tehnike u
odnosu na druge poznate tamparske postupke.
13
Sloj boje na otisku dobijenim postupkom sito - tampe moe da bude 15 puta
deblji od sloja kod ravne tampe, to doprinosi veoj postojanosti na svetlosti, a u
odreenim sluajevima ova karakteristika daje i posebne efekte (npr. reljefni izgled
nekih delova, ili cele otisnute povrine).
Pored toga, za razliku od jednobojne ili etvorobojne tampe koje su karakteristine za druge tamparske tehnike, tehnikom sito-tampe moe se tampati sa vie boja na jednom otisku.
Broj otisaka moe varirati od jednog do vie desetine hiljada, uz mogunost tampe na bilo kom formatu.
Jedna od bitnih odlika tehnike sito-tampe jeste i mogunost da se sa svetlijim
bojama ili svetlijim nijansama moe tampati preko tamnijih. Ove prednosti
proizilaze iz injenice da su boje za sito tampu guste i da zahvaljujui tome mogu
da pokrivaju jedna drugu.
Navedene prednosti tehnike sito - tampe istovremeno su i njene glavne karakteristike koje je ine sve popularnijom.
14

3. TEHNOLOKI POSTUPAK DOBIJANJA OTISKA U SITO-TAMPI
Priprema originala na raunaru
I faza
Izrada kopirnog predloka na

laserkom tampau
Odmaivanje sita
Pod tehnolokim postupkom dobijanja

otiska u sito-tampi podrazumevamo niz
povezanih aktivnosti poev od pripreme
originala pa do umnoavanja, odnosno
tampanja predvienog tiraa. Sve potrebne aktivnosti i njihov tehnoloki sled,
dati su na prikazanoj emi.
Ispiranje sita
Suenje sita
Suenje sita
Pregled i eventualni retu sita
II faza
II
faza
Oslojavanje sita nano. emulz.

Suenje sita
Montiranje i podeavanje sita na

tamparski sto
Osvetljavanje sita
Izrada probnog otiska - podeavanje
Razvijanje sita (ispiranjem)
tampanje predvienog tiraa
III
faza
15
Poto je primena raunara nala svoje mesto u tehnolokom postupku, kako u

grafikim preduzeima, tako i u radnim pogonima za sito-tampu uenikih zadruga, ematski prikaz nee sadrati druge alternativne vrste pripreme originala, kao
to su repro-fotografija, crtanje sa tuem, upotrebu Letraset proizvoda i sline postupke. Navedeni alternativni postupci i dalje su u primeni, ali ih sve vie potiskuje
raunarska tehnologija.
Na emi (prethodna strana ) prikazan je tehnoloki postupak dobijanja otiska
u sito-tampi koji se sastoji od tri osnovne faze.
Prva faza obuhvata pripremu originala i izradu kopirnog predloka na raunaru i
laserskom tampau.
Druga faza odnosi se na pripremu tamparske forme koja poinje sa odmaivanjem sita (polazi se od toga da ve postoji gotov sito ram), a zavrava se sa
pregledom i eventualnim retuom sita.
Trea, zavrna faza obuhvata montiranje i podeavanje sita na tamparski sto,
izvlaenje probnog otiska - sa eventualnim naknadnim podeavanjem poloaja podloge na koju se otiskuje, posle ega se prelazi na tampanje predvienog tiraa.
Svaka od navedenih aktivnosti je od izuzetnog znaaja za dobijanje kvalitetne
tampe, zbog ega e kasnije biti posebno i detaljnije obraena.
16
4. ORGANIZACIJA PROSTORA I OPREME ODELJENJA ZA SITO-TAMPU

Najee je organizacija sitotamparske radionice posao koji je diktiran postojeim, a ne
posebno projektovanim prostorom. Zbog toga se esto moe desiti da je prostor
nedovoljan, neadekvatan ili se sastoji od vie manjih prostorija na razliitim lokacijama
(prizemlje i sprat; u dve ili vie zgrada; prostor ispod stepenica i sl.).
Slika 2.
Bilo koji prostor, ako poseduje bar minimum

potrebne povrine, odgovarajuu osvetljenost
i uslove za provetravanje, moe biti korisno
upotrebljen i adekvatno organizovan.
Na slici 2. predstavljena je organizacija
radionice za sito - tampu u okviru jedne
prostorije, sa svim potrebnim sadrajima koji
pokrivaju kompletan tehnoloki proces i to sa
dva sito-tamparska radna mesta.
Sl. 2. Radionica za sito - tampu sa dva sito-tamparska mesta

(A). Prostor za raunarsku pripremu kopirnih predloaka sa: 1. Raunar 2. Laserski tampa 3. Orman
(B). Mrana komora sa: 4. Digistor za razvijanje i pranje sita 5. Sto za osvetljavanje 6. Orman za hemikalije i pribor
(V). Radni - tamparski deo sa: 7. Sitotamparski sto 8. mesto za materijal 9. Prenosni ramovi za odlaganje
gotovih otisaka.
17
Dva radna mesta su posebna pogodnost u situaciji kada se tampa sa dve

ili vie boja, jer se znatno ubrzava proces rada. Pri koncipiranju rasporeda i
veliine radionice polo se od toga da veina kola moe obezbediti predloenu
veliinu prostorije, a veliki deo opreme, posebno u mainskim kolama, moe se
izraditi u vlastitoj reiji1.
Treba istai da predloena veliina radionice, sa rasporedom i sadrajem date
opreme, u potpunosti moe da zadovolji i sve potrebne zahteve za poetni
profesionalan rad.
Na slici 3. (sledea strana) data je organizaciona ema radionice za sito
- tampu radnog pogona Sitotamparija uenike zadruge Buda Davidovi koja
potvruje ranije navedenu konstataciju da se moe raditi u bilo kojem prostoru ako
poseduje bar minimum potrebne povrine, odgovarajuu osvetljenost i uslove za
provetravanje, iz razloga to se kompletan rad odvija u jednoj prostoriji velii-ne
1,6x5 metara.
1 U T Buda Davidovi u Obrenovcu, ne samo da je u sopstvenoj reiji izraena oprema, ve su
odnedavno radni pogoni koji rade u okviru uenike zadruge pomenute kole poeli proizvodnju i kompletne
opreme za runu sito-tampu (sitotamparski stolovi, digistori, sita, ramovi za suenje otisaka, korita za
oslojavanje sita i dr.).
18
Sl.3.
Radionica radnog pogona Sitotamparija uenike zadruge Buda Davidovi Obrenovac sa
jednim sitotamparskim radnim mestom
1. Raunar 486DX/40Mhz 2. Laserski tampa HP LaserJet 4L
3. Mesto za materijal 4. Orman za hemikalije i pribor 5. Regali i sita
6. Digistor za razvijanje i pranje sita 7. Mokri vor 8. Prenosni ramovi za odlaganje gotovih otisaka
9. Sto za osvetljavanje 10. Sitotamparski sto 11. Zidna vaga
19

Treba rei, da je pored navedenog, veoma vano da prostorija za
sito tampu mora da bude ista. Praina se tokom rada moe lepiti na sito u
postupku njegovog oslojavanja, kao i na svee, tek odtampane otiske. Pored
toga, vee i vrste estice mogu ak i da proseku mreu, ako se za vreme
postupka tampanja nau ispod potiskivaa boje.
Teko je ispuniti sve zahteve uslova zatite na radu, posebno kada
se radi u prostoru manjem od minimalno zahtevanog, ali je, svakako, neophodno i obavezujue, naroito kada je u pitanju rad u uenikim zadrugama.
Zbog toga o zatiti na radu i merama protiv poarne zatite bie
govora u posebnom poglavlju ove knjige.
5. OPREMA I PRIBOR ZA SITO-TAMPU
5.1 SITA
Ve smo pomenuli da u tehnici sito-tampe, boju na tampajuu
podlogu nanosimo kroz tamparsku formu izraenu odgovarajuim tehnolokim postupkom na mreici sita.
Sito je jedan od osnovnih elemenata sitotamparske opreme i sastoji se od okvira (izrauje se od drveta ili metala) na kojem je sa jedne strane razapeta mreica od prirodnih, sintetikih ili metalnih niti.
20

Uspenost i kvalitet kompletnog sitotamparskog procesa u velikoj meri
zavisi od pravilnog razapinjanja mreice na okvir i od pravilnog izbora mreice za
odgovarajuu tehniku tampe (kako po vrsti materijala tako i po gustini tkanja). Sita se
izrauju u razliitim veliinama, zavisno od tehnike tampe, ali je za runu sito-tampu
karakteristino da najvei format iznosi 1000x1200 mm. To je, kako i praksa
potvruje, maksimalno mogui format koji moe da savlada jedan sitotampar.
Veoma je vano da se prilikom izbora formata sita uskladi njegova veliina sa
formatom otiska. Po pravilu, mreica sita je sa svake strane za oko 100 mm vea od
veliine otiska. Odnos izmeu otvora okvira i veliine tampajueg dela prikazan je u
sledeoj tabeli i na slici 4.
Selotejp traka za pakovanje (5 cm irine)
Otvor okvira u
mm
Veliina
tampajueg
dela u mm
Odgovara za
format papira
(DIN)
1200x1500
841x1189
A0
830x1180
594x841
A1
620x820
420x594
A2
500x660
297x420
A3
370x540
210x297
A4
270x450
148x210
A5
21

5.1.1. OKVIRI ZA SITA
Okviri se najee izrauju od drveta ili od metala. Za drvene okvire upotrebljava se meko drvo. Letvice moraju biti bez vorova, dobro slepljene, a ivice zaobljene. Drveni okviri su pogodni za manje formate i manje tirae. Za vee formate i tirae
bolje je upotrebiti metalne okvire koji se izrauju od elinih ili aluminijumskih profila.
Popreni presek drvenih letvica kree se od 30x35 mm do 35x50 mm. Za
metalne (eline) okvire upotrebljavaju se avne cevi poprenog preseka 25x25x1,5
do 40x40x2 mm. Aluminijumski okviri moraju biti neto jai to se za isti popreni presek cevi (kao kod elinih) postie izborom cevi sa debljim zidom.
Posebna panja pri izradi drvenih okvira posveuje se sastavljanju uglova.
Razlog je u tome to se prilikom napinjanja mreice, kao i pri kvaenju sita za vreme
razvijanja i ispiranja, nepravilno ili nekvalitetno izraen okvir moe deformisati. Na slici
5. prikazano je nekoliko spojeva drvenih okvira koji su se u praksi dobro pokazali.
Sl. 5. Izgled najee korienih ugaonih spojeva drvenih okvira

22
Jedna od posebnih konstrukcija drvenih okvira je samozatezni okvir (sl. 6.) koji
omoguava da se po potrebi mreica sita naknadno zatee.
Sl. 6. Konstrukcija samozateznog okvira (presek)
23
Pored navedenih, najee se koriste i okviri sa lebovima i letvicama (slika 7). Kod
ove vrste okvira, na samom okviru izraeni su lebovi (sa strane i odozgo) koji
omoguavaju da se ve ranije napeta mreica, koja je vremenom popustila i izgubila
potrebnu napetost, ponovo zategne.
Sl. 7. Tipovi drvenih okvira sa lebovima i letvama

Metalni okviri (slika 8.) se najee izrauju zavarivanjem na uglovima, a
kao to je ve reeno, izrauju se od elinih ili aluminijumskih profila. Meutim, na
aluminijumske profile mreica se tee lepi, pa je zbog toga neophodno pre operacije lepljenja povrinu pripremiti za lepljenje tako to e se obraditi grubim brusnim
papirom.
24
A
B
Sl. 8. Profili za izradu metalnih okvira (A)

i izgled zavarenog metalnog okvira sa zalepljenom mreicom (B)
Za izradu okvira, koristi se i kombinacija metal drvo, pri
emu se od metala izrauju ugaone spojnice, a od
drveta letvice (slika 9.).
Sl. 9. Kombinovani okviri metal - drvo

25

5.1.2. MREICE
Mreice za sito - tamparska sita izrauju se od prirodnih, sintetikih ili
metalnih niti.
Pri izboru mreice rukovodimo se pre svega kvalitetom otiska koji se eli
dobiti. Ovo podrazumeva da treba odabrati odgovarajuu vrstu mreice sa takvom
gustinom (finoom) tkanja, koja e najbolje odgovoriti odreenoj nameni.
Finoa mreice izraava se brojem niti po dunom centimetru.
Sitotamparske mree imaju 15 do 250 niti po dunom centimetru. U praksi se
najee koriste mreice od 77 do 180 niti po dunom centimetru. Kreativnoumetnikoj tampi odgovaraju mreice sa 90 do 110 niti po dunom centimetru, dok
se za reproduktivnu tampu koriste mreice sa 120 niti (14.400 otvora na 1 cm2).
Za veoma fine rastere, izuzetno tanke linije i slino, koriste se mreice sa 180 niti
(32.400 otvora po cm2).
Radi odgovarajueg snalaenja pri izboru mreica, treba istai da se
debljina vlakana mreice obeleava sa sledeim oznakama:
S (small) - tanka vlakna
M (medium) - vlakna srednje debljine
T (thick) - debela vlakna
HD (heavy duty) - vrlo debela vlakna
26
Mreice se pored toga oznaavaju slovima i brojevima. Tako na primer,

oznaka N90T na mreici oznaava da materijal od koga su izraena vlakna (N najlon) ima 90 niti po dunom centimetru, sa debelim vlaknima (T). Ove mreice se
na tritu nalaze pod sledeim oznakama: N27HD, N61S, N73T, N90T, N100T,
N110T, N120T, N130T, N140T, N150T, N180T. Najlon je postojan na temperaturi do
1200 C, dok sa poveanjem temperature postepeno gubi vrstou. Otporan je
prema bazama, alkoholu i organskim rastvaraima, kao to su npr. ugljen tetrahlorid,
trihiopertilen, perhloriten, dok je vrlo osetljiv prema kiselinama i fenolnim jedinjenjima. Ove mreice, obzirom da se izrauju od veoma tankih niti, omoguavaju tanke nanose boje, to je vrlo znaajno pri tampanju mokro na mokro.
Od svih sitotamparskih tkanina, najlonske se najkrae osvetljavaju, jer proputaju najvie svetlosti. Da bi se smanjila rastegljivost ovih mreica, one se u fabrikama izrauju kao stabilizovane. Inae ove mreice izraene kao obine, pri stavljanju na okvir, isteu se u oba smera sa 5 do 10%, a stabilizovane 5 do 7%.
Za kreativnu sito-tampu posebno su podesne najlonske mree pod nazivom Monajl gaza (Monyl-gaze). Dosta su u upotrebi i mreice marke Najbolt (Nybolt)
kao i Najtal (Nytal). Posebno su, za vanija sitotamparska ostvarenja, pogodne
obojene najlonske mree - uta Najlon (Nyljaune) i plava Tekstrel (Textrel).
27
Poliesterske mreice (koje se pojavljuju od 1963 godine) otporne su prema

svetlosti, vlazi, a prema hemikalijama otpornost skoro da dostie onu koju poseduju
metalne mreice. Ove mreice mogu da izdre i do 200.000 otisaka. Postojane su na
temperaturama do 1300 C, a taka topljenja im je na 2560 C. U granicama temperaturnog pojasa od 0 do 1000 C dimenzije im se gotovo ne menjaju pa zbog toga
vae za veoma stabilne mreice. U normalnim uslovima upijaju svega 0,4% vode.
Vrlo su otporne prema kiselinama, a podnose samo razblaene 2-3%-tne hladne
baze.
Povrinski ih rastvaraju neka fenolna jedinjenja, ali se i pored toga mogu upotrebiti pri tampanju sa sitotamparskim bojama koje sadre fenole. Inae, izrauju
se od viestrukih niti sa 15 do 77 niti na jedan duni centimetar, i od jednostrukih
koje imaju do 165 niti na jedan duni centimetar. Oznaavaju se brojem koji oznaava broj niti po jednom dunom centimetru, slovom za oznaku debljine niti i velikim
slovom P (poliester). Za precizne otiske upotrebljavamo mreice sa debelim nitima.
Rasteemo ih, pri napinjanju na okvire, u oba smera za 2-3%.
Posebno su cenjene mreice sa jednostrukim nitima marke Estal-Mono, koje
se uspeno koriste pri izradi tampanih kola. Dosta se upotrebljavaju i mreice marke
Monolen i Polimon. Za veoma fine crtee, kada se trai velika preciznost, upotrebljava se mreica marke Montrel Super ili metalizirana mreica Monolen, poznata i
po nazivu Metalen
28
Metalne mreice izrauju se uglavnom od nerajueg elika. Vrlo su skupe, a najpodesnije su za male formate otiska i indirektne ablone. Upotrebljavaju
se pre svega za vrlo precizne otiske, kod tampanja preslikaa, kao i kod tampanja termoplastinih keramikih boja, kada mreica ima i zadatak elektrinog grejaa. U kreativnoj sito - tampi gotovo da se i ne upotrebljavaju.
Za odluku pri izboru mreice, moe posluiti sledea tabela:
ZAHTEVI
PREPORUKA
Trajnost mreice
Mreica tipa HD
Visoka rezolucija za tampu finih linija i

polutonova
Mreice tipa S i T
Visoka stabilnost dimenzija
Metalne mreice
Velika elastinost kod tampe na krivim i oblim

predmetima
Mreice tipa Monyl
tampanje metalnim prahom ili bronzom
Mreice sa velikim otvorima
Debeo, srednje debeo ili tanak sloj nanosa

boje (respektivno)
Mreice S, T ili HD
Dobre antistatike osobine
Metalne mreice
Grejanje mreica za termo-tampu
Metalne mreice
29

U zavisnosti od podloge na koju se tampa preporuuju se finoe tkanja prema
sledeoj tabeli:
NAMENA MREICA
FINOA MREICE
Nanoenje lepila, eerni premazi sitom na kolaima,

premazi firnajza i sl.
5T - 29T
tampanje na putnim i sportskim torbama i na grubim

tkaninama
34T - 49T
tampanje na grubim i upijajuim podlogama, na drvetu,

tekstilu i sl.
49T - 77T
Polutonska tampa velikih formata rasterom sa vie od 12

linija po cm.
68/2HD
tampa plakata; krupnih slova; tampa

fluorescentnom i grubo pigme-ntiranim bojama.
pokrivnom,
77T - 100T
Polutonska tampa iznad 20 taaka po 1 cm; tampa

znakova; firmi; nalepnica; ...
100T - 120T
tampa finih polutonova; tampa tankim nanosom boje
preko 130T
Najee koriena finoa mreice od univerzalne namene

do tampanih kola
Polutonska tampa tankih linija i tankim slojem boje
110HD - 120T
120T - 200S
30

Ako posmatramo mreice od poliestera i najlona, vanu ulogu pri izboru odreene
mreice imaju i pojedine osobine date u sledeoj tabeli:
Osobine pojedinih mreica od najlona (N) i poliestera (P)
Oznaka
P
N
P
N
P
N
P
N
P
N
P
15T
19T
19HD
43S
43M
43T
Veliina otvora
()
Otvorena povr.
(%)
Prenik niti ()
450
48
200
355
47,5
160
355
47,5
160
300
36
200
370
170
54,5
60
100
160
48,5
70
125
158
48
70
155
158
43,5
48
80
Debljina
mreice ()
300
140
70
31
Nastavak tabele sa strane 31.

Osobine pojedinih mreica od najlona (N) i poliestera (P)
Oznaka
N
P
N
43 HD
77 S
P
N
P
N
P
N
P
77 T
77 HD
Veliina otvora
()
Otvorena povr.
(%)
Prenik niti ()
Debljina
mreice ()
140
37
90
164
138
35.7
93
85
44
43
85
46.2
40
80
38
50
80
37.9
50
70
29
60
70
29
60
74
42
40
70
80
100
90 M
32

N
P
N
90 T
90 HD
P
N
100 S
69
38
43
70
60
29.8
50
64
31.5
50
52
21.6
60
65
42.5
35
56
58
35.8
39
64
58
35
40
56
32
43
46
21.6
53
53
40.8
30
48
48
33.5
35
58
45
30.1
37
80
P
N
P
N
P
N
P
N
P
100 T
100 HD
120 S
120 T
71
33

N
45
28.8
39
43
26.8
40
30
25
30
53
25
17.5
35
64
24
15.5
37
20
16
30
120 HD
160 S
N
P
N
P
160 T
165 T
N
P
68
54
200 S
Treba napomenuti da od debljine mreice i veliine otvorene povrine, pored ostalog, zavisi debljina nanosa i koliina utroene boje.
34

5.1.3. MONTIRANJE MREICE NA OKVIR
Vrlo znaajan uslov za dobijanje kvalitetnog otiska u sito-tampi je dobro
postavljena i razapeta mreica. Za razapinjanje i postavljanje mreice na okvir
razvijeno je vie postupaka.
Postupak runog zatezanja se najee koristi za potrebe manjih radionica
(kao to su manje samostalne zanatske radnje ili radni pogoni za sito-tampu u
kolama), ali i ovde pre svega kada se izrauju okviri malog i srednjeg formata. Ovo
iz razloga jer se mreice na okvirima navedenih formata zateu slabije od mreica na
okvirima velikih formata, pa operacija runog zatezanja daje dobre rezultate.
Pri samoj operaciji postavljanja mreica se zatee postupno i ravnomerno,
prema redosledu prikazanom na slici 10.
Sl. 10. Redosled zatezanja mreice sita na okvir

35
Mreica se za okvir privruje nekim jaim lepkom (Sintelan, Boropor,

Teleol, Tigar, Neostik i sl.) ili metalnim kopama (tzv. klamericama) uz pomo
runog aparata za zakivanje navedenih kopi. Bolje je i sigurnije koristiti lepljenje.
Ako se privrivanje mreice vri nekim od navedenih kontaktnih lepkova,
tada na prethodno oien (odmaen) okvir i odgovarajua mesta na mreici
nanesemo lepak, saekamo da se osui (onoliko vremena koje je navedeno u
uputstvu za konkretnu vrstu lepka), a zatim po prikazanom redosledu rasteemo i
lepimo stranu po stranu.
Da bi se ovaj posao pravilno obavio, mreicu pre nanoenja lepka treba
postaviti ispod okvira, ocrtati veliinu unutranje strene okvira, sa obe strane
ocrtanog dela namazati lepkom (irina pojasa kao debljina okvira), a zatim po
prikazanom redosledu zatezati stranu po stranu, zatezanjem mreice tako da
ocrtana ivica doe to blie do spoljne strane okvira i lepiti.
Radi ispravljanja neravnomernosti nastale pri zatezanju mreice, potrebno
je da se napeta mreica kvasi naizmenino mlakom i hladnom vodom vie puta, a
zatim ostavi da se u vodoravnom poloaju sui oko 24 asa.
36

Vrlo praktian nain koji se
koristi pri runom napinjanju
mreice (u nizu razvijenih postupaka za napinjanje mreica) je
metod istovremenog napinjanja
mreice na dva okvira istih dimenzija, (vidi sliku 11.).
Uzmu se dva okvira istih dimenzija i postave duim stranicama jedan do drugog. Preko
okvira se poloi mreica i jednim
od postupaka (lepljenje, zakucavanje), uz potrebnu veliinu zatezanja, privrsti na suprotnim
Sl. 11. Postupak napinjanja mreice metodom arke
stranama.
Zatim se okviri saviju (kao arka) do mere propisane za zatezanje
konkretne mreice. Po zavrenom zatezanju, mreica se privrsti prvo na duim
stranama okvira, odvoje se okviri (presecanjem mreice na mestu dodira dva
okvira), a potom se izvri zatezanje i privrivanje kraih stranica oba okvira.
37
Sl. 12. Izrada sita pomou specijalnog okvira za zatezanje mreice
Najprihvatljiviji postupak za zatezanje mreice, koji obezbeuje pravilnu napetost mreice i izradu nekoliko sita sa samo jednim zatezanjem, prikazan je na slici
12. Na jedan vei okvir privremeno se privrsti - zalepi odabrana mreica. Sa okvirom zatezaem (konstrukcija i postupak vrlo slini okviru datom na slici 6. ) mreica
se napne do propisane granice zatezanja za izabranu vrstu mreice.
38
Na zategnutu povrinu mreice postavi se potreban broj okvira, ocrta

njihova spoljna i unutranja kontura nekim flomasterom, a zatim se unutar ocrtanih
povrina nanese jedan od pomenutih kontaktnih lepkova. Lepak se nanese i na
prethodno oiene kontaktne povrine okvira.
Kada se lepak prosui, okviri se postave na povrine mreice koje su
takoe premazane lepkom, to dovodi do procesa slepljivanja mreice i okvira.
Okretanjem specijalnog okvira za zatezanje mreice za 1800 nanese se jo jedan
sloj lepka i uz jak pritisak sa nekom drvenom lopaticom utrljamo ga kroz mreicu do
okvira.
Posle suenja dobro je povrine koje su lepljene premazati nekim
dvokomponentnim lakom u cilju zatite od odlepljivanja mreice do kojeg bi moglo
doi u procesu tampanja i pranja sita sa razreivaima. Premazivanje lakom vri
se po opsecanju izraenih sita (izrezuje se viak mreice).
Prvo se iseca mreica na udaljenju 3-5 cm od spoljne ivice okvira, a tako
dobijeni viak mreice zalepi se na bonim stranicama okvira.
Zatim se bone stranice (jedna po jedna, uz ostavljanje vremena za
suenje) premazuju lakom. Isti postupak se ponovi na donjim povrinama okvira na
kojim je u prvobitnom postupku razapinjanja na specijalnom okviru izvreno
lepljenje mreice na okvire.
39

5.2. APARATI I NAPRAVE ZA SITO - TAMPU
U najznaajniju opremu neophodnu za sito-tampu spadaju raznovrsni aparati, naprave, stolovi i
maine za sito-tampu. Kako je
predmet ove knjige prevashodno
runa sito-tampa, to e i naa panja biti usmerena pre svega na
aparate i naprave za runu sitotampu. Na slici 13. data je skica
(boni izgled) jednog aparata2
namenjenog runoj sito-tampi.
Konstruktor aparata je autor ove

knjige, a proizvoa Uenika zadruga
Buda Davidovi iz Obrenovca.
Sl. 13. Aparat za runu sito-tampu (desni

boni izgled)
40
Prikazani aparat sadri sve potrebne elemente za lako podeavanje

poloaja tampajue podloge to je veoma znaajno kod viebojne
tampe, naroito u sluajevima kada se boje dodiruju, odnosno neznatno
preklapaju. Konstrukcija stola omoguava tampanje na materijalima
debljine do 120 mm, a izrauje se u tri veliine (osnovna mera odnosi se
na veliinu radne ploe) i to B5, B4, B3 i B2. Osnovna konstrukcija je od
elinih avnih cevi, a radna ploa ima podlogu od klirita to
omoguava efikasno i lako ienje, uz posedovanje potrebne otpornosti
prema bojama i razreivaima sa kojim se radi. Aparat se postavlja na
neki sto - postolje, ija ukupna visina radne povrine (uzevi u obzir i
radnu visinu samog aparata) treba da bude prilagoena sitotamparu.
Ovo iz razloga to do pojave zamora dolazi znatno ranije, ako visina
radne povrine nije odgovarajua.
U runoj sito-tampi nosai sita mogu biti i razne vrste naprava koje
su ili odreena vrsta arki (obine ili koje se rastavljaju) ili arke sa
razliitim vrstama stezaa.
41

Neke od tih naprava date su na slici 14.
klikni
Sl. 14. Naprave za privrivanje sita
Treba odmah rei da su to ipak priruna sredstva, sa

kojim se bez nekih veih problema moe raditi jednobojna tampa, dok se kod viebojne tampe valja veoma mnogo namuiti da bi se obezbedio dobar otisak.
Razlog je u tome to se za svaku narednu boju kopirni
predloak, montiran na tampajuu podlogu, runo povlai i nameta (pasuje) sve dok se u potpunosti ne po-
klopi sa tamparskom
formom (propusni deo
za boju) koja je izraena
na mreici sita.
Postoje i posebne vrste aparata i stolova za
sito-tampu koji su namenjeni za tampanje
na majicama i drugim slinim odevnim predmetima. Oni su takoe razliitih konstrukcija, to
u osnovi zavisi od toga
da li su namenjeni za jednobojnu ili za viebojnu
tampu. Na slici 15. prikazan je stoni aparat za
jednobojnu tampu (1) i
maina (2) za runu etvorobojnu sito-tampu
na majicama i slinim
odevnim predmetima.
42

Imajui u vidu veliku primenljivost tehnike sito-tampe,
treba istai i mogunost tampanja na krivim povrinama,
kao to su razliite vrste boca, aa, kutija, kanti i mnogih
drugih vrsta proizvoda za redovnu upotrebu i ambalau.
Sl. 15. Neki tipovi aparata - stolova za tampanje na majicama

43
Uz malo zanatskog umea i sami

moete napraviti aparat sa slike
levo!
Sl. 16. ematski prikaz aparata za runu sitotampu na predmetima valjkastog oblika
Na slici 16. dat je ematski prikaz

aparata za runu sito-tampu na predmetima valjkastog i konusnog oblika kao to
su razne vrste staklenih i plastinih flaa,
aa, tegli, kutija i slinih proizvoda.
Za razliku od tampanja na ravnim podlogama, gde tampajua

podloga miruje, a potiskiva boje
se kree potiskujui boju, kod aparata za tampu na predmetima valjkastog oblika, kree se podloga
za tampanje (teglica) pokretana
od strane sita koje se povlai
napred - nazad, dok je potiskiva
boje nepokretan (privren za
konstrukciju aparata).
tampajua podloga (u datom
primeru teglica) stoji na etiri komada kotrljajuih leaja (postavljena na dve osovinice) i poduprta je
sa dva okretna i pomerljiva graninika-stezaa.
44
Na slici desno je jo jedna

varijanta stola za okruglu sitotampu, za predmete kao to
su kantice do 5 kg, razne tube,
vee flomastere,...
Isti ovakav aparat, ali veih
dimenzija omoguava tampu i
na veim kantama i buradima,
npr.od ak 200 litara.
45
Ispred nepokretnog potiskivaa boje postavljena je jedna limena ploica (na

osovinici okretnoj oko sopstvene ose) koja ima zadatak da po dolasku sita u podeeni krajnji prednji poloaj, omogui povratak boje na poetnu poziciju i time
omogui nastavak procesa tampanja.
Vrlo sline konstrukcije je i aparat za tampanje na predmetima konusnog oblika, uz napomenu da ima i takvih konstrukcija aparata za runu sito-tampu koji su
univerzalni i omoguuju (uz minimalne intervencije vezane za podeavanje i postavljanje, odnosno uklanjanje pojedinih komponenti) tampanje na ravnim, cilindrinim i konusnim predmetima.
5.3. POTISKIVAI BOJE
Jedna od osnovnih sitotamparskih alatki je potiskiva boje. Od toga
kakvog je kvaliteta, pre svega gumeni uloak, zavisi i krajnji ishod sitotamparskog
postupka - otisak.
46

Najea, konstrukcija potiskivaa boje, i njegovi osnovni delovi, data je na slici 17.
Uz pomo potiskivaa, koji povlaimo ka sebi, sitotamparska boja se
potiskuje (moe se rei i protiskuje) kroz mreicu sita, odnosno kroz tampajue
elemente tamparske forme. Rezultat je otisak u onom izgledu koji odgovara
originalnom crteu i izabranoj boji.
Radna ivica gumenog uloka treba da je uvek u besprekornom stanju, jer je to osnovni uslov za dobijanje kvalitetnog otiska, posebno kada
se rade otisci koji imaju vee povrine pod bojom. Naeta ivica gumenog uloka (iskrzana) ima za posledicu neravnomeran nanos boje, jer
se ispod iskrzanog dela rezne ivice
skuplja i protiskuje vea koliina boje, to daje otisak sa razliitim debljinama boje, pa isti nije potrebnog
Sl. 17. Izgled i delovi potiskivaa boje
kvaliteta (primetne su brazde raznih
nijansi).
klikni
47

Na slici 18. (A), prikazana je jednostavna naprava za runo bruenje gumenog
uloka potiskivaa boje. Uz pomo ove naprave se dovodi u radno (ispravno) stanje
radna ivica gumenog uloka. Na podlozi od drveta zalepljena je traka finog brusnog
papira, a bruenje gumenog uloka obavlja se ravnomernim potezima napred nazad, do postizanja potrebne otrine radne ivice gumenog uloka.
Sl. 18. Naprava za runo bruenje gumenog uloka (A) i razliiti oblici i
uglovi bruenja gumenih uloaka potiskivaa boje (B)
48
Na istoj slici dat je boni izgled jednog broja gumenih uloaka i uglovi bruenja istih u zavisnosti od namene uloka u procesu tampanja. Uloak (a) koristi
se za tampu na papiru. Ako se nanosi deblji sloj boje tada se upotrebljava uloak (b) sa podseenim uglovima. Uloci od tvrdog materijala, kao to je poliuretan, bruse se pod uglom od 300 (v) za tampu na papiru. Za tampu na staklu
uloak se brusi pod uglom od 450 (g). Kada je potrebno naneti pokrivni sloj boje i za tampu na tekstilu upotrebljava se uloak (d) koji ima zaobljene uglove.
Po pravilu, za tampanje na tvrdim podlogama i velikim formatima upotrebljavaju se meki uloci, dok se za tampu na mekim podlogama i kod tampanja tankih linija koriste tvrdi uloci. Najpogodniji za tampanje su uloci tvrdoe od 60 90 ora (Shore), a univerzalnu primenu imaju uloci tvrdoe 75 ora.
Veoma je vano da se po zavrenom tampanju uloak oisti istim
razreivaem upotrebljenim za razreivanje koriene boje. Za ienje se ne
smeju upotrebljavati agresivni razreivai kao to su aceton ili nitrorazreiva.
Ovi razreivai rastvaraju gumeni uloak i mogu ga trajno otetiti, a time i izbaciti
iz upotrebe.
Dobro oieni uloci (i potiskivai boje u celini), odlau se do dalje
upotrebe u vodoravnom poloaju, po mogustvu na posebne stalke.
49

5.4. KORITANCA ZA NANOENJE FOTOOSETLJIVOG SLOJA (EMULZIJE)
klikni
Sl. 19. Izgled koritanaca za oslojavanje mreice

sita i gladalice za poravnavanje emulzionog sloja
Koritance je posebna vrsta pribora koja

se upotrebljava za ravno-merno nanoenje
emulzije, u tankom sloju jednakomerne debljine, na mreicu sita. U pitanju je odreeno teno sredstvo osetljivo na svetlo koje
slui za izradu sitotamparske forme.
Izgled nekih, od inae veeg broja konstrukcija ovog pribora, dat je na slici 19. Koritance se izrauje od razliitih
materijala (drvo, plastika ili lim),
a sami ga najlake moemo izraditi od pocinkovanog lima debljine 0.65 mm.
irina koritanca (Sl.19.A.) je
za 30 - 40 mm vea od irine
ue stranice sita, to obezbeuje da se jednim prolazom
koritanca, napunjenog emulzijom, pokrije cela donja (spoljanja), a zatim i gornja (unutranja) strana mreice sita.
50

Koritance sa tri pregrade (sl. 19. B.) koristi se za oslojavanje veih sita u situacijama kada se mreica ne moe pokriti jednim, nego sa dva ili vie nanoenja, pri
emu spoljne pregrade prikupljaju (uklanjaju) viak emulzije iz prethodnog prolaza.
Kada je naneti sloj neravnomeran, ili ima vika emulzije zbog nanoenja iz
vie prolaza, poravnavanje se vri i gladalicom (sl. 19. V).
Gladalicom se ravna prvo sloj sa unutranje strane mreice, a potom sa spoljanje (donje) kako bi se obezbedilo da naneti sloj bude to ravnomerniji, posebno na donjoj, kontaktnoj strani sita.
Izgled gladalice je skoro istog oblika kao i potiskiva boje, sa razlikom da umesto gumenog, sadri drveni uloak koji mora biti blago zaobljenih ivica i vrlo fino
izglaan.
5.5. OPREMA ZA OSVETLJAVANJE SITA
Fotoosetljiva emulzija naneta na mreicu sita, u cilju izrade tamparske forme,
pored ostalog podvrgava se procesu osvetljavanja. U tu svrhu koristi se razliita
oprema. Kod rune sito-tampe, naroito u manjim radionicama i radnim pogonima sito-tampe, najvie su u upotrebi halogene sijalice jaine 1000 NJ (topli postupak, Sl.20.A.) ili sanduci za osvetljavanje sa ugraenim fluorescentnim cevima
(hladni postupak, Sl.20.B.). Pri ovom se osvetljavanje sita sa nanetom emulzijom,
u prvom sluaju (topli postupak) moe vriti odozgo ili odozdo, a u drugom sluaju
(hladni postupak) odozdo, to je i prikazano na slici 20.
51
Sl. 20. Oprema za osvetljavanje sita
Treba rei da je preporuljivije osvetljavanje sa hladnim izvorima svetla (fluorescentne svetiljke). Osnovni razlog je u tome to ultravioletni zraci (koje daju pomenuto osvetljenje) dejstvuju iskljuivo na fotosloj ispod slobodne povrine kopirnog
predloka (izraene pripreme - ablona), dok se infracrveni zraci (topli postupak
halogena sijalica) ire po celoj povrini mreice i na taj nain u odreenoj meri
ovravaju i delove fotosloja koje elimo da isperemo (delovi koji treba da ine
tampajui - propusni deo tamparske forme).
52

5.6. OPREMA ZA SUENJE OTISAKA
Za suenje otisaka najee se koriste
drveni ili metalni okviri sa izraenom mreom za postavljanje otisaka (Sl. 21.).
Sl. 21. Oprema za suenje otisaka

A. Drveni prenosni okvir sa mreom od kanapa B.
Drveni ili metalni pomini okvir sa metalnom ili
mreom od kanapa
Drveni prenosni okviri sa mreom od kanapa (Sl.21.A.) su vrlo

proste konstrukcije i pristupani
za izradu, a istovremeno vrlo pogodni za upotrebu u manjim radionicama. Izrauju se od drvenih
letvi 40x30 mm i najee su veliine od 660x1220 mm, to dozvoljava maksimalni prihvat est
otisaka formata B4 ili 10 otisaka
formata A4 itd. Blie donjem delu
drvenog okvira, provlai se kanap na rastojanju od 100 mm
kroz izbuene otvore (slino mreici reketa za tenis). Na predstavljeni okvir slau se otisci sve do
popunjavanja kompletne povrine okvira, a zatim se na taj okvir
postavlja sledei i tako sve do
zavretka tampanja.
53

Treba rei da su za rad pogodniji drveni ili metalni pomini okviri postavljeni u
jedan dra sa vie okvira (Sl.21.B), koji su (bez postavljenih otisaka) zategnuti uz
pomo opruga i stoje pod izvesnim uglom u odnosu na horiontalu (to omoguava
nesmetano ulaganje gotovih - mokrih otisaka). Po postavljanju svih otisaka koje
moe da primi jedan okvir, prvi iznad korienog obara se u horizontalan poloaj i
spreman je za dalje korienje, odnosno odlaganje novih otisaka.
Pored navedenih naprava, koriste se i neke druge, manje funkcionalne i za situacije kada se radi manji broj otisaka. U pitanju su takozvane grabuljaste vealice
ili se otisci (najprostiji postupak) putem tipaljki privruju za zategnuti kanap i
tako sue.
5.7 OPREMA ZA IZRADU KOPIRNIH PREDLOAKA
Kopirni predloak ili original za snimanje je svaki crte, slika, tekst (ili
kombinacija crtea, slike i teksta) koji treba odreenim postupcima reprodukovati
na oslojenoj mreici sita kako bi se dobila tamparska forma za izradu otisaka.
Postoji vei broj postupaka razvijenih za izradu kopirnog predloka
(originala), kao to su: isecanje ablona, crtanje originala tuem, upotreba
Letraset proizvoda, reprofotografija, upotreba raunara i laserskog tampaa,
kombinacija navedenih postupaka i mnogi drugi.
Ve je pomenuto da je primena raunara nala svoje mesto u pripremi
kopirnih predloaka, kako u grafikim preduzeima tako i u samostalnim zanatskim
radnjama, ali i u radnim pogonima za sito-tampu u uenikim zadrugama.
54
U ovoj knjizi, obrazloie se postupci izrade originala primenom raunara (svaka

kola ili zanatska radnja ve poseduje bar minimalno potrebnu konfiguraciju raunara), nabavka drugih ureaja ima pristupane cene, a prednosti pripreme originala uz
pomo raunara su neuporedive sa primenom nekog od alternativno navedenih
postupaka.
Da bi se original pripremio uz pomo raunara neophodno je posedovati sledeu
opremu i programe:
1. PC raunar 386DX/40Mhz, sa minimalno 4 MB RAM-a, jednim flopi diskom 3,5, hard diskom od 210-420 MB i monohromatskim monitorom. Navedena konfiguracija raunara je minimum, a svaka bolja od navedene olakae i ubrzati rad.
2. Laserski tampa - minimalno HP LaserJet 4L
3. Skener runi crno-beli (za oitavanje i prenos kopirnog predloka ili
nekog dela za isti, sa neke podloge u raunar). U pitanju je poeljna alatka, ali se bez
nje moe.
4. Od programa neophodnih za pripremu originala preporuuje se
minimalno CorelDRAW 4, kolekcija irilinih i latininih True Type fontova, uz
napomenu da je dobro imati i to veu i raznovrsniju biblioteku sliica. Podrazumeva
se rad u Windows okruenju - sa operativnim sistemom Windows 3.11 kao
minimalnim zahtevom.
55
Treba rei jo jednom da predloena oprema i programi predstavljaju minimum

potrebnog, polazei pre svega od toga da se ve nalaze u kolama ili zanatskim
radnjama. Na tritu, bar u trenutku pisanja ove knjige, gotovo da i nema ponuda za
raunare 386DX, kao i za laserske tampae HP LaserJet 4l. Nude se raunari
486DX/100Mhz/8 MB RAM-a/1,3 GB HDD/Color monitor i bolji, kao i laserski
tampai HP LaserJet 5L i bolji. Od skenera, mogu se kao minimum nai runi
(crno-beli i kolor), a gotovo se moe rei da e stoni, formata A4 (kolor) u trenutku
izlaska ove knjige biti minimum onog to se nudi. Od programa i operativnih
sistema gotovo da postaje standard Windows 95, kao operativni sistem, sa novim
verzijama programa CorelDRAW i drugih programa za crtanje i obradu slika.
6. MATERIJALI ZA SITO-TAMPU
Polazei od raznovrsnosti primene tehnike sito-tampe, na tritu se nudi
veliki izbor materijala namenjen za rad u ovoj tamparskoj tehnici.
Neki materijali (tekstil, papir, plastine folije) imaju osobinu da se pod
dejstvom vlage, toplote, hladnoe ili rastvaraa u sitotamparskim bojama razliito
skupljaju ili ire po duini ili irini. Zbog toga je veoma vano voditi rauna o tome
da materijal namenjen istom tirau bude postavljan iskljuivo u smeru skupljanja ili
irenja, posebno u sluajevima kada se radi sa dve ili vie boja.
56

Pored toga, materijale na koje tampamo, a takoe i sita pripremljena za isti tira
moraju biti doneta nekoliko dana ranije u radionicu u kojoj e se tampati, kako bi se
prilgodila uslovima mikroklime u radionici.
Ova knjiga nema za cilj da itaoca detaljno upozna sa svim materijalima koji se
mogu nai, ve sa onim koji se najee upotrebljavaju, naroito u radnim pogonima
uenikih zadruga i manjim zanatskim radnjama.
6.1. PAPIRI ZA SITO-TAMPU
Osnovni i najee upotrebljavani materijal je papir. Ne ulazei u sam sastav i
tehniku dobijanja papira, treba napomenuti da se na tritu mogu nai razliite vrste
papira i u razliitoj gramaturi. Gramatura oznaava teinu odreene vrste papira (u
gramima) po 1m2. Proizvode se u sledeim gramaturama (vidi tabelu):
Vrsta papira zavisno od teine
Tanki papiri
Srednje tanki papiri
Srednje teki papiri
Teki papiri
Polukartoni
Kartoni
Teina (g/m2)
49
50 - 69
70 - 119
120 - 149
150 - 199
200 i vie
Veliine papira su standardizovane u odreene formate

(DIN - formati), a na tritu
se najee nalaze u formatima B1 i A1, ali i seeni u manjim formatima oba
reda (B2, B3. B4, tj. A2, A3,
A4).
57
Optimalni uslovi za skladitenje (uvanje) zaliha papira su: temperatura od 200 S i

relativna vlanost vazduha 55 do 65%.
Najvie se upotrebljavaju papiri koji se mogu nai pod odreenim fabrikim i
trgovakim nazivima, kao npr.:
- Kunstdruk, obostrano glatke i sjajne povrine. Upotrebljava se za tampanje
vizit karti, pozivnica, diploma, zahvalnica, korica za fascikle i sl. Predvien za
tampanje sa obe strane.
- Lajnen, sa reljefnom povrinom sa jedne (ili obe) i mat sa druge strane.
Upotrebljava se u iste svrhe kao i prethodni. tampa se na reljefnoj povrini.
- Bindekot, sa jedne strane glatkom i sjajnom i sa druge strane mat povrinom.
Upotreba kao i prethodni. tampa se uglavnom na glatkoj strani.
- Etiks, sa jedne strane glatke i sjajne, a sa druge strane mat po-vrinom.
Najea upotreba za tampanje etiketa. tampa se na glatkoj strani.
- Samolepivi papiri, sa mat ili sjajnim povrinama ( beli ili u boji), obini ili
fluorescentni i sl. Upotreba za razne vrste nalepnica.
- Bankpost i sl. marke bezdrvnog finog papira za kucanje, koji se najee
primenjuje pri tampanju memoranduma.
- NCR papir, sa prenosnom podlogom za kopiranje na drugu stranu, za izradu
blokovske robe (rauni, naruxbenice, otpremnice i sl.).
- Kuler, za tampanje plakata, letaka, i sl.
- Ofset papir, sve vrste, za tampanje letaka, memoranduma i sl.
58
6.2. PLASTIKA ZA SITO TAMPU

Tehnikom sito - tampe moe se tampati na razliitim vrstama plastinih
materijala.
Najvie se tampa na PVC samolepivim folijama, koje se na tritu mogu nai
u rolnama, ili pak iseene u razliite formate (najee je u pitanju format B1) i u
razliitim bojama. Za tampu se kao vrlo kvalitetne preporuuju 3M folije. U reklamne
svrhe upotreba tampanih PVC folija je vrlo raznovrsna jer se u prodaji mogu nai
providne i neprovidne folije. Treba naglasiti da se providne folije mogu lepiti i sa
unutranje strane npr. stakla, a samim postupkom pripreme originala (stranino
neispravan) uiniti da se grafika, tekst i sl. vide sa spoljne strane.
Tehnikom sito - tampe moe se tampati i na polietilenu, koji se upotrebljava
za izradu raznih vrsta kesa. Kod ovog materijala postoji odreen problem, jer ne
sadri plastifikatore, a otporan je na normalnoj temperaturi prema rastvaraima to
onemoguava da se sitotamparska boja povee sa podlogom za tampanje.
Problem se prevazilazi tako to treba nabaviti elektronskim ili jonskim mlazom
obraene kese, ili ih u oksidacionoj atmosferi zagrejati na 60 do 800 S, polako
ohladiti i odmah tampati.
Postoje i specijalne boje za sito - tampu na navedenim materijalima, sa
kojima se moe direktno tampati bez prethodne obrade i pripreme ovih materijala
za tampu.
59
Uspeno se moe tampati i na tvrdom PVC, a uz manje truda ako se upotrebe

ES PVC ploe koje su ve pripremljene za tampu.
Plastine materijale pred poetak tampanja odreenog tiraa treba isprobati.
Uzme se pare materijala kvadratnog oblika i odtapa po dijagonali, a zatim stavi na
drvenu podlogu i zakuca iodama (iode se postavljaju u uglove kvadrata, to blie
temenima uglova). Navedeni postupak provere pomae da utvrdimo da li ima i koliko su
izraene deformacije materijala. Ovo zbog toga da bi utvrdili u kojoj meri reaktivne
plastine sitotamparske boje rastvaraju tamparsku podlogu. Ako deformacija ima,
tada najvei format koji se bez veih komplikacija moe tampati iznosi 500x700 mm.
U prodaji se mogu nai plastini materijali koji na sebi sadre ostatke silikonskih
premaza (upotrebljavaju se u procesu proizvodnje ovih materijala) pa kao takvi
spreavaju povezivanje sito-tamparske boje sa podlogom. Takoe smetaju i ostatci
voska i masnoe koje se mogu nai na tvrdim plastikama. Ako ima navedenih pojava,
tada materijale treba oistiti sa organskim rastvaraima ili nekim drugi sredstvima kao
to su prakovi za pranje i sl. Najbolje je potrebne materijale nabavljati u
specijalizovanim prodavnicama koje se bave prodajom materijala za sito-tampu, i na
taj nain izbei probleme koji su prethodno navedeni.
60
Na tritu se pored navedenih materijala, moe nai veliki broj proizvoda od

plastike pogodnih za sito-tampu kao to su: upaljai, olovke, piksle, razne vrste
kutija i flaa, tacni, tanjira, oljica, aa i slinih proizvoda. Za tampanje reklamnih
tabli vrlo je pogodan klirit u tablama, kao i razliite plastine obloge za fluorescentne
svetiljke.
6.3. OSTALI MATERIJALI ZA SITO-TAMPU
Pored tampanja na prethodno navedenim materijalima, tehnikom sito -tampe
moe se tampati i na drugim materijalima kao to su: metal, staklo, porcelan,
tkanine, drvo i dr. Za sve ove materijale postoje odgovarajue boje, njihovi rastvarai i
druga sredstva potrebna za rad o emu e kasnije biti rei.
Posebno treba napomenuti da na tvrdim materijalima kao to su ploe od
stakla, metala ili plastike, postoje otre ivice koje prilikom tampanja dolaze u dodir
sa mreicom sita pri emu postoji mogunost oteenja (prosecanja) mreica. Da bi
se izbegla mogunost oteenja mreica (koje su inae dosta skupe, a propada i
kompletan rad uloen u izradu tamparske forme), otre ivice materijala na koji
tampamo treba oblepiti odgovarajuom lepljivom trakom.
61

7. BOJE ZA SITO-TAMPU
Boje za sito-tampu izrauju se od pigmenata, veziva i punila, pomeanih sa
razreivaem i tzv. korisnim dodacima. U ukupnoj masi boje 50% ine rastvarai sa
dodacima (od ega rastvarai ine 30%, a dodaci preostalih 70%).
Razliiti sastojci sitotamparske boje imaju razliite specifine teine, te se
usled toga boja u ambalanom pakovanju taloi. Iz tog razloga pre upotrebe boju
treba veoma temeljno promeati.
Pigmenti sitotamparskih boja (kojih ima oko 10 000 i 30 000 vrsta veziva)
veoma su sitni i imaju prenik od 10 do 25 mikrona. Uglavnom su organskog porekla,
izuzimajui keramike sitotamparske boje koje se peku i neorganskog su porekla.
Najkrupnije zrno imaju bronze i svetlee boje (fluorescentne - svetle danju,
fosforoscentne - svetle u mraku, i trajno svetlee - zbog visoke cene, a pre svega zato
to su radioaktivne nisu za preporuku jer tete zdravlju).
Vezivna sredstva u novije vreme su dvokomponentna i izrauju se na bazi
epoksidnih i poliuretanskih smola. Na ovaj nain proces suenja je ubrzan, tako da u
normalnim uslovima iznosi do 10 minuta, dok se na povienoj temperaturi postie
vreme od nekoliko sekundi. Najsporije se sue uljane sitotamparske boje kojim je
potreban i itav dan za suenje. U celini posmatrano, zavisno od sastava,
sitotamparske boje se sue isparavanjem, upijanjem, oksidacijom i polimerizacijom.
Putem isparavanja sue se celulozne, vinilske, akrilne i tutkalne boje, kao i razni lakovi.
62
Upijanjem u materijal uglavnom se sue rastvorljive tekstilne boje. Termoplastine boje za keramiku ovrsnu nakon hlaenja. Sitotamparske boje izraene na
bazi suivih masnih ulja sue se oksidacijom, a polimerizacijom - oksidne i poliuretanske dvokomponentne boje. Sa povienjem temperature, ako to tampajua podloga
dozvoljava moe se znatno skratiti vreme suenja. Na temperaturi od 700 C uljana
boja sui se oko 20 minuta, a u normalnim uslovima oko 10 sati. Sitotamparske
epoksidne boje prividno su suve za oko 2 sata u normalnim, ovrsnu za 10 minuta na
800 C, a za 7 minuta na temperaturi od 1500 C.
Gustina boje za sito - tampu (u normalnim uslovima) ima gustinu pudinga.
Potronja boje zavisi od vie inilaca, kao to su: gustina mreice, materijal na koji se
tampa, odstojanje izmeu sita i tampajue podloge, tvrdoe uloka potiskivaa boje i
ugla pod kojim se vue po situ. Sa jednim kilogramom boje moemo da pokrijemo od 6
- 70 m2 povrine materijala na koji tampamo. Tako npr., sa jednim kilogramom
neprovidne boje specifine teine oko 1,7 g/cm3 moemo pokriti oko 25 m2 materijala,
a sa istom koliinom polulazurne izmeu 50 i 60 m2.
Debljina odtampanog sloja boje izosi 1 - 15 mikrona, to ima znatan uticaj na
postojanost, bolju pokrivnost i puniji izgled ovih boja.
63
Najvei broj sitotamparskih boja mogue je nabaviti u tri varijante: mat, polumat
i sjajna. Izrauju se (ne sve) kao neprovidne, polulazurne ili transparentne i lazurne.
Zbog toga to se nabavljaju u koncentrisanom stanju, pre upotrebe ih treba
razrediti. To se radi uz upotrebu odgovarajueg razreivaa, obino u razmeri 1:5
(jedan deo razreivaa i pet delova boje), uz napomenu da odnos 1:2 predstavlja
najvei stepen razreenosti boje sa kojom se moe tampati. Po pravilu, neprovidne
boje razreujemo neto vie od providnih. Posebna vrsta razreivaa koji imaju taku
kljuanja osetno viu od rastvaraa i koji sitotamparskoj boji usporavaju proces
suenja nazivaju se usporivai. Korisni su posebno u letnjem periodu i pri radu u
prostorijama sa povienom temperaturom, naroito u situaciji kada se tampa na veim
povrinama. Ubrzivai, suprotno od usporivaa, imaju za cilj da ubrzaju proces
suenja.
U zavisnosti od upotrebljenog vezivnog sredstva u sadraju boje, razlikuju se
sledee sitotamparske boje: uljane, vodene (od lepkova i tutkala), vinilske, akrilne,
rastvorljive tekstilne, etilcelulozne, nitrocelulozne, poliamidne, epoksidne, poliuretanske
i stearinske. Navedene boje se uglavnom ne meaju meusobno, pa ak ni putem
tampe sloj na sloj. Ima izuzetaka, pogotovu ako se primeni ispravan redosled. Na
primer, nitrocelulozna boja e ostati neoteena ako se na nju nanese uljana.
U odnosu na predvienu podlogu za tapanje sitotamparske boje se mogu
podeliti na boje za hartiju, plastine mase, keramiku, tekstil, staklo i metal.
64
7.1. SITOTAMPARSKE BOJE ZA HARTIJU

Sa ovim bojama moe se tampati ne samo na hartiji, ve i na kartonu, drvetu,
platnu i slinim materijalima. Najee su to uljane sito-tamparske boje koje sadre
60 - 80% masnog ulja, alkidne smole, glice-rol i sredstvo za suenje. Razreuju se
terpentinskim uljem koje boji poveava i sjaj.
Ako uljane boje suimo na temperaturi od 1000 S, moemo dobiti otiske koji su
vrlo izdrljivi na otvorenom prostoru. Kada je u pitanju lepljivost i elastinost ove boje
imaju prednost nad sintetikim bojama.
U vrlo kvalitetne uljane sitotamparske boje ubraja se Norolit, a po brzom
suenju poznat je Marapal.
Oksidacione boje, sa malo ulja i velikim procentom vetakih smola kao to su
Vidoluks i Maraluks, poznate su kao vetake smolne boje i imaju svestranu
upotrebu.
Sitotamparske bronze (srebrna i zlatna) najee imaju uljano vezivo. Izrauju
se u obliku guste paste, a razreuju sitotamparskim firnajzom i razreivaem
neposredno pred upotrebu. Zlatna bronza se mea sa razreivaem u razmeri 1:3, a
srebrna 1:5. Kada se otisak osui bronzana boja ima znatno svetliji izgled od izgleda u
pripremi. Najsveiji izgled otiska dobija se kada umesto paste upotrebimo bronzu u
vidu sitnog praha.
65
tampa se samo vezivno sredstvo, a na jo sve otisak, kroz mreicu

odgovarajue gustine, prospe se bronza u prahu. Vrlo interesantni efekti u boji mogu
se dobiti kada se radi sa meavinom bronze i neke od arenih sitotamparskih boja.
Dosta esto, na hartiju i ostale tampajue podloge (materijal) od celuloze,
tampamo koristei mat plakatne boje. Ove boje su veoma neprovidne, a
prilagoavaju se materijalu na koji tampamo odgovarajuim dodacima tamparskog
ulja i firnajza. Poznate plakatne boje su: posterfast, maraplak, norifleks, vidoprint itd.
7.2. SITOTAMPARSKE BOJE ZA PLASTINE MASE
Razvijen je veoma velik broj boja za tampanje na podlogama od plastine
mase. Sintetikim dvokomponentnim bojama, izraenim na bazi epoksidnih smola
(npr. Seripoks, Marapoks) ili poliuretana (koje proizvodi Francuska fabrika Fuko),
moemo uspeno tampati na plastinim masama i ostalim materijalima, izuzev na
hartiji. Pose-bno su pogodne i za tampanje na staklu, metalu i duroplastu. Treba
napomenuti i to da ove boje nisu otrovne i da nemaju neprijatan miris.
Reaktivne plastine boje imaju to svojstvo da se hemijski jedine sa podlogom
zbog ega su vrlo pogodne za tampu na termoplastima. Kada boja i materijal, pored
iste vetake smole, sadre iste rastvarae i plastifikatore, tada i njihovo povezivanje
tee normalno. Ako su plastifikatori razliiti, tada plastifikatori iz materijala na koji
tampamo prelaze u boju, to za posledicu ima usporavanje procesa suenja, koji
moe da potraje i vie dana.
66
Reaktivne sitotamparske boje

su: Vodopan,
Maraplast, Norifani,
Argonfleks, Akriluks itd. Sue se proseno za 20 do 30 minuta, a na temperaturi
od 600 S 30 do 60 sekundi. Otporne su na masti i ulja, a neke od njih i na etanol.
Prednost kod boja otpornih na etanol je u tome to se mogu pomou piritusa za
gorenje isprati sa materijala na koji tampamo, dok je u sveem stanju, ime se
izbegava utroak materijala ako smo dobili lo otisak.
7.3. SITOTAMPARSKE BOJE ZA STAKLO I METAL
Za tampanje na materijalima od stakla i metala, upotrebljavaju se uljane,
smolne i dvokomponentne sitotamparske boje, koje su istovremeno pogodne i za
tampu na duroplaste i drvo. Oksikolor boje najvie odgovaraju za tampu na
aluminijumu, a Duroglas boje posebno su otporne na poviene temperature i
temperaturne promene. Dosta kvalitetne boje za metal i staklo, proizvode fabrike
Vernikolor, Serikol, i Visproks.
7.4. SITOTAMPARSKE BOJE ZA TKANINE
Za razliku od rastvorljivih tekstilnih boja, koje su vodeni rastvori i hemijskim
putem se vezuju sa tkaninom, sitotamparske boje za tkanine se vezuju za povrinu
67
materijala na koji se tampa. Za tampanje na tekstilu upotrebljavaju se emulzione

i u vodi nerastvorljive benzinske boje.
Emulzione boje razreujemo sa vodom, a suve otiske prepeglamo. Za tampu sa
ovim bojama treba upotrebljavati tamparsku formu koja se izrauje od emulzija
neosetljivih na vodu. Otisak sa drugom vrstom, u vodi nerastvorljivim sitotamparskim
bojama, se ne pegla, a za suenje mu je potrebno priblino tri nedelje.
Lazurnost boja za tkanine postie se dodavanjem specijalnih vrsta firnajza, a uz
isti dodatak tampamo i sa bronzama (na jedan deo bronze dodaje se etiri dela
firnajza).
Obine boje za sito - tampu elastine su, vrlo intezivne i meke, imaju dobru
postojanost na svetlost, ali su na spoljne uticaje i pranje mnogo osetljivije od boja koje
upotrebljava tekstilna industrija.
Posebnu vrstu ine boje otporne na vremenske uslove, koje su veoma tvrde, a
zbog toga to se vrlo esto nanose u debelim slojevima, gube dosta i na savitljivosti.
U praksi se dosta koriste dekaprint - boje, a za tkanine svake vrste sripl-sredinks.
7.5. SITOTAMPARSKE BOJE ZA KERAMIKU
Za tampanje na keramici (ali i na staklu) upotrebljavamo boje koje se posle
tampanja peku. Ove boje, u cilju snienja take topljenja, sadre olovna jedinjenja,
68

pa se zbog poznate otrovnosti olova ne smeju upotrebljavati za tampu na
mestima koja dolaze u dodir sa hranom.
Keramike boje za tampanje na hladno prave se sa uljanim vezivnim
sredstvima. Sue se vrlo sporo.
Druga vrsta, termoplastine sitotamparske boje, kao vezivno sredstvo imaju
vosak i postaju tene na temperaturama od 65 do 700 S. Kada je vezivno sredstvo od
plastinih masa postaju tene na 650 S.
Termoplastine boje se pre tampanja zagreju ili se tampa sa sitima koja
imaju metalnu mreicu koja se u toku rada zagreva elektrinim putem. Ove boje se
vrlo brzo stvrdnjavaju , to omoguava da se odmah nanese sledea. Meutim, za
tampu sloj na sloj, ova boja nije pogodna iz razloga to novonaneti sloj otapa
prethodni.
Od velike je vanosti pri izboru i peenju keramikih boja imati u vidu da
odgovara materijalu u svakom pogledu. Mogu se nai keramike boje za grnariju,
poluporcelan, porcelan i staklo, a mogu se nai i podglazurne (sa visokim takama
topljenja) kao i zlatna i srebrna boja.
Na tritu se mogu nai i tzv. specijalne keramike sitotamparske boje.
Poznate su pod optim nazivom difuzione boje, a namenjene su tampanju na
staklu. U toku procesa peenja prodiru u povrinski sloj stakla, a staklo, pod uticajem
metalnih koloida iz keramike boje biva providno obojeno. Ove boje peemo na
temperaturi od 500 - 5500 C.
69

8. SREDSTVA ZA ODMAIVANJE, OSLOJAVANJE I IENJE SITA
Da bi se na mreici sita pripremila, a po zavrenom tampanju uklonila
tamparska forma potrebna su odreena sredstva. Tim sredstvima, kao i njihovoj
upotrebi posveeno je ovo poglavlje.
8.1. SREDSTVA ZA ODMAIVANJE
U cilju obezbeenja dobrog prihvatanja fotoosetljivog sloja (emulzije) u procesu
oslojavanja (nanoenja emulzije na mreicu sita), neophodno je mreicu sita odmastiti.
Odmaivanje se primenjuje kako kod upotrebe novog sita, tako i kod ponovne
upotrebe ve korienog sita sa kojeg je u prethodnom postupku skinuta tamparska
forma.
Odmaivanje sita u osnovi podrazumeva uklanjanje ostataka praine, otisaka
prstiju i svih drugih masnoa sa mreice sita. Vri se pre nanoenja emulzije za izradu
tamparske forme.
Odmaivanje se moe vriti i srednje jakim rastvorom etanola (CH CH OH), a
univerzalno sredstvo za bruenje i odmaivanje svih vrsta mreica je kalcijumkarbonat (Ca CO2 - kreda), koji treba da je samleven u vrlo sitan prah. Sa ovim
sredstvom mreicu sita treba natrljati sa obe strane, a potom dobro isprati sa jakim
mlazom vode uz upotrebu tua.
70

Postoje i posebna hemijska sredstva, koja treba pripremiti kao odreenu
koliinu koncentrata, a zatim u odreenoj srazmeri meati sa vodom, uinivi ga tako
spremnim za sam proces odmaivanja2. Sa ovim sredstvom (preporuuje se
upotreba rukavica), uz pomo sunera, natrlja se mreica sita sa obe strane, ostavi
da odstoji 5 - 10 minuta, a zatim veoma dobro istuira sa jakim mlazom vode.
Po zavrenom ispiranju, sito se u celini osui (moe i uz upotrebu ventilatorske
grejalice ili fena - sa rastojanja ne manjeg od 600 mm), a zatim odloi (u
horizontalnom poloaju) na ravnu povrinu koja treba da je zatiena od uticaja
praine. Najbolje je da se dri u nekom zatvorenom ormanu, ili zamotano u hartiju,
uz napomenu da se mogu odlagati po dva sita iste veliine (nikako sito u sito),
okrenuta tako da meusobno nalee mreica jednog, na mreicu drugog sita.
8.2. SREDSTVA ZA OSLOJAVANJE SITA
U ovoj knjizi opredelili smo se za izradu kopirnog predloka (crtea originala)
uz pomo raunara i laserskog tampaa, pa e iz tog razloga biti govora o
sredstvima za izradu tamparske forme tzv. direktnim postupkom, uz napomenu da
se za ovaj postupak mogu koristiti i druge tehnike pripreme originala (crtanje tuem,
upotreba Letraset proizvoda i sl.).
2
Beogradska firma Sitotehnika prodaje jedno od tih sredstava u malom pakovanju od 100 grama, (koje
je dovoqno za 4 litre meavine) pod nazivom Sredstvo za odmaivanje, uz mogunost prodaje i pouzeem.
71
Za direktni postupak izrade tamparske forme karakteristino je da se crte

razvija neposredno na mreici sita, koja je prethodno oslojena sa posebnim
sredstvom. To sredstvo na mreici sita formira fotoosetljivi sloj, koji se posle
nanoenja sui, zatim osvetljava, ispira vodom i ponovo sui. Nakon ove procedure,
na mreici sita je formirana tamparska forma koja se sastoji od propusnih
(tampajuih) i nepro-pusnih (netampajuih elemenata).
Na naem tritu se moe nai fotoosetljiva emulzija pod nazivom Diraset 22
koja ima dosta dobrih osobina kao to su: izuzetna otrina crtea, znaajna izdrljivost
velikih tiraa, izvanredna otpornost na organske rastvarae, lako uklanjanje sa
mreice sita. Prodaje se u pakovanju od 1 kg, a sastoji se od dve komponente:
hromelatina plave boje (upakovan u plastinu kanticu) i 15 g amonijum-bihromata u
prahu (upakovan u kesicu i zalepljen na poklopcu plastine kantice).
Postupak pripreme fotoosetljive emulzije je sledei:
1. U 100 ml destilovane vode (sipane u staklenu flaicu - teglicu po mogustvu
tamne boje) rastvori se kompletan sadraj amonijum - bihro-mata iz kesice. Na ovaj
nain pripremljena je jedna komponenta u obliku tenosti tamno crvene boje, koja se
obino naziva senzibilizator.
72
2. U staklenu posudu zapremine do 100 ml (poeljno je da bude to tamnija)

sipa se potrebna koliina hromelatina plave boje (najee 50 ml), to je dovoljno za
oslojavanje mreice sita formata B3 pa i B2.
3. Iz flaice u kojoj je pripremljen senzibilizator (najbolje uz pomo plastinog
prica za injekcije) uzima se 5 ml tenosti i sipa u posudu sa pripremljenih 50 ml
hromelatina (vidi taku 2). Ovako dobijena dvokomponentna masa, sastavljena kao
to se vidi u odnosu 1:10, izmea se veoma dobro i ostavi na tamno mesto, najbolje u
friider, jer je tako pripremljena i uvana emulzija upotrebljiva do mesec dana. Od
trenutka sastavljanja navedenih komponenti, emulzija postaje foto-osetljiva, pa se iz
tog razloga i njeno pripremanje (ali i nanoenje na mreicu sita) obavlja u zamraenoj
prostoriji pri utoj svetlosti jaine oko 25 NJ. Stajanjem emulzija gubi osetljivost na
svetlost, pa iz tog razloga, pri upotrebi starije emulzije treba produiti vreme
osvetljavanja oslojene mreice. Ako se npr. mreica bele boje osvetljava halogenom
sijalicom jaine 1000 NJ, sa udaljenosti od 700 mm, tada je za emulziju pripremljenu
do nekoliko dana ranije, vreme osvetljavanja 3, a za emulziju stariju od 10 i vie dana,
vreme osvetljavanja treba postepeno poveavati poev od nekoliko, pa do najvie 1215. O osvetljavanju i drugim postupcima koji slede, vie e se govoriti u delu o
kompletnoj pripremi sita i tampanju.
73

Predlaemo poetnicima i radnim pogonima uenikih zadruga da rad zaponu sa
navedenom emulzijom, a kasnije, kada vie ovladaju samim procesom i detaljnije
upoznaju tehniku sito - tampe, probaju da rade i sa drugim vrstama emulzija,
koje se takoe mogu nabaviti na naem tritu.
8.3. SREDSTVA ZA SKIDANJE (PRANJE) EMULZIJE
Posle zavretka procesa tampanja, potrebno je skinuti tamparsku formu sa
mreice sita, kako bi se isto sito moglo upotrebiti za neki drugi posao.
Uz pomo razreivaa za boju kojom smo tampali, prvo se, sa nakvaene dve
guvice vate, istovremenim trljanjem sa obe strane mreice, dobro ispere boja, posebno
ako smo radili sa PVC bojama. Ova mera je nuna i treba je temeljno odraditi kako bi se
obezbedilo lake skidanje nanetog fotokopirnog sloja. Navedeni postupak se ponavlja
vie puta, uvek sa novonavlaenom vatom.
Na navedeni nain, pripremljenu i prosuenu mreicu obostrano premaemo (uz
pomo posebno opredeljenog sunera za ovu namenu) sa nekim sredstvom za
skidanje emulzije3, ostavimo u horizontalnom poloaju 5 - 10 minuta, a zatim sa
sunerom dobro istrljamo i na kraju temeljno, uz pomo tua isperemo.
3
U pakovanju od 100 g prodaje ga beogradska firma Sitotehnika, a priprema se na ve navedeni nain u

fusnoti (2) na strani 71.
74
Sl. 22. Digistor
Posle ovoga primenimo kompletan postupak odmaivanja i pripreme sita za nanoenje

emulzije (vidi 8.1) i sito je spremno za sledeu
izradu tamparske forme.
Postupak pripreme sita za izradu tamparske forme (odmaivanje, ispiranje, otvaranje
tampajuih elemenata ispiranjem , kao i uklanjanje tamparske forme, odnosno emulzije)
obavlja se u posebnom ureaju koji se obino
naziva digistor a prikazan je na slici 22.
9. PRIKAZ TEHNOLOKOG POSTUPKA DOBIJANJA OTISKA U SITOTAMPI

U odeljku 3. (slajd 15) dat je ematski prikaz tehnolokog postupka dobijanja
otiska u sito-tampi. U ovom odeljku prikazae se kompletan tehnoloki postupak u
slici i rei, to e uz prethodno, celokupno izloenu materiju, omoguiti upoznavanje
tehnike sito-tampe u meri dovoljnoj za samostalan rad poetnika.
75
1. Rad zapoinje sa odreenim zahtevom za izradu koji

moe biti u obliku ideje, ve ranije raenog otiska ili pak
donetog fajla na disketi. U svakom sluaju, polazimo od
toga da treba izvriti pripremu i izradu kopirnog predloka
uz pomo raunara i laserskog tampaa. Neka je zahtev
da treba izraditi nalepnice na providnoj i neprovidnoj PVC
foliji veliine 50x180 mm koje sadre natpis ZATVORI
VRATA. Znai, zahtev je da treba izraditi nalepnice koje
se mogu lepiti sa unutranje strane stakla i itati spolja
(providna folija) i iste takve nalepnice koje se lepe spolja ili
na neprovidnu povrinu (pa se mogu raditi na neprovidnoj
foliji). U prvom sluaju radimo stranino neispravan
(slika a.), a u drugom sluaju stranino ispravan (slika
b.) kopirni predloak. Pripremu radimo na raunaru u
programu CorelDRAW4, a kopirni predloak dobijamo uz
pomo laserskog tampaa na pausu ili na providnoj
termostabilnoj foliji. Napominjemo da se zbog toga to se
u daljoj fazi rada original mora osvetljavati i proputati
svetlost, pripremu originala treba iskljuivo raditi na
providnim predlocima (paus i termofolija).
Izrada kopirnog predloka
76
Priprema tamparske forme

2. Druga faza rada zapoinje odmaivanjem
mreice sita. Odmaivanje mreice vri se Sredstvom za odmaivanje (vidi str. 71, fusnota 2).
Na mreicu odabranog sita, uz pomo sunera
(rukavice su obavezne u toku ove faze rada) utrljava
se sa obe strane mreice sredstvo za odmaivanje i
sito ostavi (u horizontalnom poloaju) 5 - 10 minuta, a
zatim dobro ispere sa jakim mlazom vode.
Sledi suenje mreice uz upotrebu fena ili
ventilatorske grejalice, sa udaljenosti od oko 600 mm.
Potrebno je da se mreica dovoljno osui kako
bi se izbegle sve eventualne neprijatnosti koje bi
usledile ako bi se emulzija nanosila na nedovoljno
osuenu mreicu.
77
3. Sledei postupak u ovoj fazi rada je oslojavanje mreice sita sa ranije pripremljenom emulzijom (vidi
8.2. na strani 71). Kako smo se odluili za tampu na PVC
samolepivoj foliji, upotrebiemo ve opisanu emulziju
Diraset 22 .
U koritance za nanoenje fotoosetljive emulzije
ulijemo oko 50 ml pripremljene tenosti, a zatim je,
povlaei koritance lagano (odozdo prema gore), nanosimo
prvo sa spoljne, a zatim sa unutranje strane sita.
Vrlo je vano da se emulzija ravnomerno nanese,
a u sluaju curenja ili neravnomerno nanetog sloja upotrebiti
gladalicu (sl.19.v.).
Posle navedenog sledi suenje nanete emulzije
sa mlazom toplog vazduha, ne toplijeg od 400 C, iz fena ili
ventilatorske grejalice a sa udaljenosti ne manjoj od 600
mm. Emulziju ne treba presuiti.
78

4. Sledi osvetljavanje kopirnog foto-osetljivog sloja
koje treba obaviti u roku od dva sata od momenta zavretka suenja istog. Ovo iz razloga to stajanjem
fotoosetljivost kopirnog sloja opada. Osvetljavanje se
izvodi uz upotrebu opreme i na nain opisan u odeljku
5.5., na strani 27. Na slici desno prikazan je kompletan
postupak koji obuhvata sledee:
a. Postavljanje originala na spoljanji deo oslojene
mreice sita privrivanjem uz pomo traka od providnog selotejpa. Vano je napomenuti da se strana
originala na kojoj se nalazi toner (nanet od strane laserskog tampaa) okrene tako da bude u neposrednom
kontaktu sa emulzijom na mreici.
b. Sito se stavlja na staklo sanduka, a zatim se redom postavlja (u unutranji deo okvira sita) crno platno,
traka sunera debljine 5-10 mm, daica i na kraju (po
potrebi, radi obezbeenja to boljeg kontakta) moe se
staviti jedna ili vie debljih knjiga.
Utvrivanje najpovoljnijeg vremena osvetljavanja

metodom probe sa trakama (Slika desno)
79
c. Po zavretku prethodnih radnji pristupa se osvetljavanju, ukljuivanjem svih

raspoloivih svetiljki u stolu za osvetljavanje. Vreme osvetljavanja zavisi od jaine,
vrste i udaljenosti svetlosnog izvora, upotrebljene emulzije, boje mreice i drugih
faktora, pa se zbog toga preporuuje utvrivanje vremena probom. Pripremimo osam
traka crne hartije, sito (sa postavljenim originalom) stavimo na sto i osvetljavamo dva
minuta, zatim postavljamo prvu traku i osvetljavamo jedan minut. Proces nastavljamo
u istom ritmu dok ne upotrebimo sve trake, a zatim ga razvijemo i na osnovu pregleda
dobijene tamparske forme izaberemo najpovoljnije osvetljenje. Komletan postupak
obavlja se u mranoj komori, korienjem izvora ute svetlosti jaine oko 25 W.
5. Po zavretku osvetljavanja, skida se original sa mreice i prelazi se na tzv.
otvaranje sita koje podrazumeva dobijanje kompletne tamparske forme na mreici
sita.
U ovom delu rada, mreica sita ispira se vodom (uz pomo tua) temperature
oko 200 C, mlazom umerene jaine. Prvo se kvasi spoljna strana mreice, sve do
pojavljivalja obrisa originala, a zatim se ispiranje nastavlja sa unutranje strane sita.
U toku ovog postupka svi neosvetljeni delovi na mreici (delovi originala koji su bili
crne boje) otpadaju sa mreice stvarajui tampajue elemente, a osvetljeni delovi
ostaju na situ inei netampajue elemente tamparske forme.
80
Na slici desno prikazan je izgled sita po

zavrenom ispiranju.
Postupak ispiranja obavlja se u digistoru, a
kontrola razvijanja tamparske forme vri se uz pomo
ugraenog izvora ute svetlosti (vidi sl. 22. na str. 39).
Sve vreme se radi u uslovima mrane komore.
6. Sa zavretkom otvaranja sita, pristupa se
suenju dobijene tamparske forme, pri emu se koristi strujanje toplog vazduha iz ventilatorske grejalice ili
fena. Udaljenost ne manja od 600 mm, a temperatura
oko 400 C. U toku suenja sito se povremeno okree
za 1800. Vano je napomenuti da tamparska forma
mora biti dobro osuena, ali ne i presuena (slika
dole).
81
7. Po zavretku procesa suenja tamparske

forme, pristupa se njenom pregledu u cilju utvrivanja postignutog kvaliteta i uoavanja eventualnih
neispravnosti u vidu neeljenih otvora nastalih otvaranjem emulzije i na netampajuem delu. Sa ostatkom koriene emulzije, vri se retu uoenih nedostataka (Slika desno gore).
U nastavku sledi, trea, zavrna faza postupka, to je predstavljeno na sledeim stranama.
82

8. Trea, zavrna faza zapoinje montiranjem i podeavanjem sita na sitotamparski sto, sa pokrivanjem unutranjih ivica
sita i postavljanjem pasera (graninika).
Paseri su trake od papira ili plastike (preporuujemo od starih
rentdgen filmova) za tampanje na papiru ili foliji, a mogu biti i od
lima, kartona i sl., npr. za tampu na upaljaima, olovkama itd.
Postavljaju se na podlogu tamparskog stola radi obezbeenja
uslova da materijal na koji se tampa zauzme uvek u isti poloaj, to
je od izuzetnog znaaja posebno kod viebojne tampe. Najee
se postavljaju tri pasera, tako to se jedan stavlja uz krau, a dva uz
duu stranu materijala na udaljenosti od oko 50 mm od uglova.
Postavljanju pasera prethodi nametanje originala na tampajuu
podlogu (materijal) uz pomo trake od selotejpa, a zatim se priblino
podeava poloaj originala (pomeranjem po podlozi stola) sve dok
se crte originala ne postavi ispod tampajuih elemenata tamparske forme - tanost podeavanja prati se, gledanjem odozgo, kroz
tampajue elemente na mreici sita).
Posle ove radnje postavljaju se paseri na ve opisani nain,
a koristei vijke za podeavanje na sitotamparskom stolu, vri se
konano podeavanje radi tanog poklapanja crtea originala sa
tampajuim elementima tamparske forme. Sledi pokrivanje unutranjih ivica sita sa nekom samolepivom trakom (npr. traka za
pakovanje ambalae) i to tako da se prvo postavljaju trake potrebne
duine na kraim, a zatim na duim stranama sita
Priprema i tampanje tiraa
83

9. Sledei odvijanje tehnolokog postupka doli smo do
izrade probnog otiska. Osnovni cilj je sadran u potrebi da
izvrimo proveru: kvaliteta izraene tamparske forme, da li
smo izabrali odgovarajui rakel (tvrdoa uloka, kvalitet i
ugao radne ivice i sl.), da li je orijentacija otiska na tamparskoj podlozi pravilna i kakvo je ponaanje boje na njoj, da li
je izabrana gustina boje odgovarajua, da li odgovara izabrana nijansa, da li je sito na potrebnoj distanci itd. Po
izvrenoj probi (uz eventualne popravke) pristupa se tampanju zadatog tiraa. Osnovni zahtevi u procesu tampanja su:
- u toku odvijanja procesa treba kontrolisati kvalitet otiska iz razloga to usled taloenja i suenja estica boje, ili lepljenja sitnih otpadaka od materijala na tampajue elemente
(zaostalih od odsecanja), moe doi do zapuavanja pojedinih otvora mreice, a time i do naruavanja izgleda otiska.
- izmeu tampajue podloge i mreice sita mora postojati odreeni razmak (2-8 mm, u zavisnosti od veliine i
zategnutosti sita). Ako je rastojanje premalo, otisak se lepi za
mreicu, a u suprotnom moe doi do deformacije pojedinih
delova otiska zbog poveanog rastezanja mreice usled
zahteva za jaim pritiskom potiskivaa boje.
84

- Od izuzetne je vanosti da se pri tampanju odrava pravilan ugao nagiba potiskivaa (600) kod zahvata protiskivanja boje, vodei rauna i o tome da se pri radnom
zahvatu potiskiva vue ka sebi, a boja vraa u poetni poloaj guranjem od sebe.
Imajui u vidu primer koji smo uzeli sledi
uklanjanje samolepive trake sa tamparske forme (ako
Priprema i tampanje tiraa
se nastavlja tampa sa istom bojom treba ukloniti samo
deo sa kojim je pokriven deo originala za tampanje na
neprovidnoj PVC foliji, a prekriti deo koji smo tampali).
Razume se da prethodno treba ukloniti boju i
razreivaem (nanetim na vatu) isprati deo tamparske
forme koji je bio u dodiru sa bojom (odstraniti svu boju).
Iza navedenog sledi kompletno ponavljanje tree
faze rada, kako bi se izvrila priprema i odtampao
zadati tira za drugu nalepnicu.
Po zavretku tampanja tiraa sledi postupak
ienja boje, skidanja tamparske forme i odmaivanja sita (radi pripreme sita za sledei posao) na nain
opisan u odeljjcima 8.1. i 8.3.
85

10. VIEBOJNA I RASTERSKA TAMPA
Pored jednobojne tampe koja je predstavljena u prethodnom poglavlju, postupkom sito tampe mogue je dobiti viebojni otisak (sa dve ili vie boja) ili otisak jedne
boje (u jednom prolazu) koji odaje utisak da je sastavljen od polutonova (rasterska
tampa).
10.1. VIEBOJNA TAMPA
Osnovna razlika izmeu jednobojne i viebojne tampe ogleda se pre svega u pripremi originala i poveanoj panji pri postavljanju i ulaganju tampajue podloge u procesu tampanja. Ovo posebno vai za situaciju kada se radi o tampi kod koje se boje
dodiruju, odnosno preklapaju u veoma maloj meri.
Vano je naglasiti da se za svaku boju radi poseban original (izvadak), a u zavisnosti od veliine originala, tamparska forma se moe pripremiti na jednom ili pak vie
sita. Redosled tampanja po pravilu poinje sa najsvetlijom, a zavrava se najtamnijom
bojom.
Za primer emo uzeti izradu originala za trobojnu tampu, a objekat koji elimo
odtampati prikazan je na slici 23. (sa sva tri posebna izvadka). Iz datog primera
originala mogu se uoiti tri nijanse crne,od kojih emo najsvetliju uzeti kao utu, tamniju
kao crvenu i najtamniju kao crnu. Polazei od toga da original izraujemo na laserskom
tampau, kao i da smo za boje uzeli pune tonove, svaki izvadak koji radimo na laserskom tampau treba da izae u punoj crnoj boji, to e vaiti i za prikaz pripreme originala.
86
Sl. 23. Izgled (kompletnog) trobojnog originala sa izvadcima za sve tri boje
87
Sa slike 23. se vidi (pored ostalog) da je pripema originala, ali i sva tri izvadka,
raena u programu CorelDRAW4 koji je ve ranije naveden kao program primeren za
ovu vrstu rada.
Posebno treba naglasiti da je kod viebojne tampe veoma vano imati markere
na svakom izvadku (vidi sl. 23.). U toku procesa postavljanja i podeavanja originala
na podlozi radne ploe aparata za sito - tampu i izvlaenja probnih otisaka, markeri
omoguuju pravilno ulaganje materijala za tampu sa svakom narednom bojom. Tek
onda kada, u toku izrade probnih otisaka, marker boje sa kojom treba raditi, poklopi
marker prethodne boje, moe se poeti sa daljim tampanjem tiraa.
Kvalitet otiska u velikoj meri zavisi od preciznog i pravilnog ulaganja materijala.
Sve nepravilnosti (ne postavljanje do pasera, neodgovarajua orijentacija i sl.) kao
rezultat imae otisak sa izraenim belinama (na delovima kod kojih bi boja morala da
se preklapa) i dr., pa e takav otisak biti kart. Zbog mogueg karta za svaku boju
treba uraditi oko 1.5% otisaka vie nego to iznosi zadata koliina.
10.2. RASTERSKA TAMPA
Koristei mogunosti raunara i laserskog tampaa u situaciji smo da u tehnici
sito-tampe tampamo i takve otiske koji su na originalu prikazani razliitim
veliinama taaka odreene boje.
88

Kako se rasterske take posmatrane okom ne mogu razloiti, ima se utisak
da je original, (gledan sa odreene udaljenosti) sastavljen od polutonova boje sa
kojom je izvreno tampanje (vidi sl. 24).
Tehnikom sito-tampe mogu se reprodukovati originali kod kojih je najmanja rasterska taka takve veliine da moe pokriti bar
dve susedne niti na mreici. Ako je rasterska
taka manja od veliine otvora na mreici postoji veoma velika mogunost da u postupku
otvaranja sita bude isprana sa mreice, dozvoljavajui da na tom mestu boja nesmetano proe. Iz navedenog sledi da za odgovarajuu gustinu rastera treba izabrati i odgovarajuu mreicu.
Sl. 24. Rasterisani original
Opta je preporuka da mreica za grube rastere bude etiri puta, a za fine

rastere pet puta gua od rastera.
Najvie su u upotrebi rasteri sa 10 do 50 linija, to odgovara mreicama koje
imaju 40 do 150 niti na jedan duni centimetar. Neki iskustveni podaci sadrani su
u tabeli koja sledi.
89
Format koji se
tampa
Linijatura rastera po 1
cm1
Udaljenost sa koje se
posmatra
Broj niti na mreici

po 1 cm1
< od A4
35 - 48
< od 0.5 m
140 i vie
A4
30 - 40
oko 0.5 m
120 i vie
A3
25 - 35
0.5 - 1 m
100 i vie
A2
20 - 30
1-3m
100 i vie
A1
15 - 25
2-5m
77 i vie
A0
10 - 20
3 - 10 m
Treba napomenuti da rasteri od 10 - 20 linija po 1 cm1 odgovaraju za

direktne fotoablone, a oni sa 20 - 30 linija mogu se koristiti kako za direktne
tako i za indirektne fotoablone. Potrebno je upotrebiti neku bolju emulziju za
izradu fotoablona, kao to je npr. Dirasol 22.
Za etvorobojnu tampu (pun kolor) koristiti iskljuivo trihromatske boje.
90
11. MOGUE GREKE U POSTUPKU IZRADE TAMPARSKE FORME

(ABLONA)
U toku izrade tamparske forme usled raznoraznih okolnosti moe doi do
odreenih greaka, od kojih se neke mogu popraviti, a neke su po prirodi takve da
zahtevaju ponavljanje kompletnog postupka izrade jer se greke ne mogi ispraviti.
Najkarakteristinije su sledee greke:
1. Na tamparskoj formi (ablonu) mogu se pojaviti male rupice, kroz koje moe u
toku rada doi do prolaska boje na neeljena mesta. Razlozi mogu biti sledei: fotosloj i
senzibilizator nisu dovoljno izmeani; prilikom nanoenja fotosloja koritance smo
suvie brzo povlaili; fotosloj pre postupka osvetljavanja nismo dovoljno suili ili je
suenje obavljano na temperaturi vioj od 400C; senzibilizovana emulzija bila je izloena nepropisno jakoj svetlosti; emulzija je dugo stajala nedovoljno dobro zatvorena; na
originalu ili staklenoj ploi za osvetljavanje nakupile su se estice praine ili druge
neistoe. Uoeni otvori se mogu zatvoriti ostatkom upotrebljene emulzije.
2. tamparska forma se u toku rada odvaja sa mreice sita. Razlozi mogu biti
sledei: mreica sita je suvie glatka ili nedovoljno dobro razmaena, odnosno
oiena; prilikom procesa suenja (posle ienja, odmaivanja, ili oslojavanja)
upotrebili smo suvie visoku temperaturu.
91
3. tamparska forma se u postupku razvijanja mestimino rastvara i otvara na

neeljenim mestima. Razlozi mogu biti sledei: nedovoljno vreme osvetljavanja;
fotosloj pre postupka osvetljavanja nije bio dovoljno suv; zbog rada u uslovima velike
vlanosti fotosloj je upio vlagu iz vazduha; ako smo upotrebili mutnu podlogu za izradu originala (npr. paus papir manje providnosti od potrebne); za vreme razvijanja
upotrebili smo vodu vee temperature od dozvoljene; mreica sita nije dobro
razmaena ili isprana od sredstva za odmaivanje.
4. Na tampajuim elementima tamparske forme postoji tanka opna. Razlozi
mogu biti sledei: pre postupka osvetljavanja nedovoljno je suen fotosloj; suenje
fotosloja obavljano je pri jaem svetlu od dozvoljenog; prolo je vie vremena od
dozvoljenog od momenta nanoenja do momenta osvetljavanja ili od momenta
osvetljavanja do poetka razvijanja fotosloja; suvie je visoka temperatura svetlosnog
izvora sa kojim vrimo osvetljavanje fotoablona; crtei, slova i drugi objekti na
originalu nisu u potpunosti neprovidni (postoje svetlija mesta ili je original zbog npr.
istroenog tonera u celini svetliji); nedovoljno ispran fotoablon prilikom razvijanja.
5.Nejasne (nedovoljno otre) konture na tamparskoj formi. Razlozi mogu biti
sledei:
92
U toku osvetljavanja nije postojao dobar kontak izmeu fotoablona i originala;

original nije dovoljno kontrastan; crte na originalu nije sasvim neprovidan; razvijanje
fotosloja vreno sa suvie hladnom vodom; fotosloj nedovoljno osuen; vreme
osvetljavanja ili svetlosni izvor ne odgovara; predugo ispiranje fotosloja; fotosloj sa
vrlo finim detaljima ispiran jakim mlazom vode; linije na originalu previe tanke u
odnosu na gustinu mree i izabrani fotosloj; nedovoljno dugo razvijanje.
6. Na pojedinim mestima previe ovrsnut fotosloj. Razlozi mogu biti sledei:
previsoka temperatura za vreme suenja fotosloja (dosta iznad 400C); previe tanke
linije na originalu; svetlosni izvor prejako greje (npr. halogena sijalica od 1000 W se ne
hladi za vreme osvetljavanja); fotoablon razvijan u vrlo hladnoj vodi; razvijanje
fotoablona vreno u suvie toploj prostoriji; sredstvo za odmaivanje mreice nije
dobro isprano.
Navedene greke kod izrade tamparske forme u najveem broju navedenih
sluajeva zahtevaju ponovnu izradu tamparske forme. Meutim, pre odluke o tome
da li raditi novu tamparsku formu (jer je dobijeni otisak loeg kvaliteta), treba proveriti
da li je razmak izmeu sita i tamparske podloge dobar, da li je odgovarajua gustina
boje sa kojom tampamo, kao i da li je radna ivica potiskivaa boje odgovarajue
otrine i odgovarajueg oblika.
93
12. MESTO I ZNAAJ SITO - TAMPE U SAVREMANOJ GRAFICI

Zahvaljujui svojim prednostima (posmatrano u
odnosu na druge tamparske tehnike) tehnika sito tampe ima znaajno mesto u savremenoj grafici koju
moemo podeliti na savre-menu primenjenu i
savremenu umetniku grafiku.
U oblasti savremene primenjene grafike grafiki
dizajneri i sitotampari u tehnici sito - tampe imaju
velike mogunosti za kreativno izraavanje.
Ovo se pre svega odnosi na kreativno
izraavanje pri izradi plakata (sl. 25), raznih vrsta nalepnica, kataloga, odnosno na oblast reklamne grafike posmatrano u celini.
Ima sluajeva kada je sam grafiki dizajner istovremeno i sitotampar. U tom sluaju postaje kompletan autor dela iz oblasti primenjene grafike.
Sl.25. Plakat raen u

tehnici sito - tampe
94

Posebna oblast savremene grafike, (veoma interesantna za saradnju izmeu
radnih pogona sito-tampe i slikarskih radnih pogona) je oblast savremene umetnike
grafike.
Mnogi poznati slikari koristili su mogunosti koje prua sito - tampa, pa je na
osnovu njihovih radova dolo ak i do formiranja nekih novih umetnikih pravaca i
stilova poznatih kao Op-Art i Pop-Art. Veina umetnika koja koristi tehniku sito tampe, realizuje ceo proces rada, od izrade crtea originala do dobijanja gotovog
otiska. Ovakav pristup. pored toga to im omoguava da u svakoj fazi rada utiu na
krajnji ishod - dobijanje umetnikog dela, istovremeno ih ini kompletnim autorima.
Da bi se umetnika grafika raena tehnikom sito - tampe smatrala originalnom
(isto vai i za druge grafike tehnike), ne moe biti umnoena u tirau veem od 30 do
120 otisaka. Otisci moraju biti numerisani brojnom oznakom, (npr. 1/30, 2/30,...30/30,
odnosno, 1/120, ...120/120) koja se stavlja u levom uglu, a autor se potpisuje u
desnom uglu, potvrujui na taj nain autentinost dela i ogranienost tiraa.
Sl. 26. Razmena - ueniki rad
95
Pored navedene numeracije i overe originalnih otisaka autorovim potpisom i

navoenjem godine nastanka dela, uvedene su i posebne oznake za probne otiske
koji su, obzirom da su uglavnom unikati, vrlo cenjeni i traeni, posebno od
kolekcionara. U pitanju su sledee oznake:
E.A. - probni otisci autora (numeriu se i rimskim brojevima), a njihov ukupan
broj moe iznositi do 10% od ukupnog tiraa.
E.E. - probni otisci na kojima grafiar pokuava da odredi najpovoljnije boje ili
podeava pasere radi postizanja pravilnog pokrivanja boja.
Interesantno je pomenuti i tzv. Unikatnu sitotampu kod koje autor direktno,
sa sitotamparskom bojom, slika na mreici sita i odtampa samo jedan primerak,
jer nije radio ablon za umnoavanje.
13. MERE ZATITE PRI RADU
Svaka vrsta rada nosi sa sobom i odreene opasnosti, kao i
ispoljavanje odreenih tetnih uticaja. Upoznavanje moguih opasnosti i tetnih
uticaja, kao i preventivnih mera obaveza su uesnika u svakoj vrsti rada, pa tako i
pri radu u radnim pogonima za sito-tampu.
96
Poto se u radionicama za sito - tampu. pored ostalog radi i sa raznim vrstama lako isparljivih i lako zapaljivih rastvaraa, to je u ovim radionicama strogo zabranjeno puenje.
Posebno se mora voditi rauna o odlaganju krpa sa kojima se vri ienje sita
(treba ih odlagati u zatvorene limene kutije), a ve iskoriene treba ukloniti iz prostorije, na mesta za odlaganje otpadaka. Kad god je to mogue, ienje sita sa
razreivaima treba organizovati na otvorenom prostoru.
Pri radu sa hemikalijama (za skidanje emulzije, odmaivanje sita i sl.) obavezna je upotreba rukavica, a zbog mogueg prskanja pri nanoenju ili ispiranju navedenih hemikalija, treba nositi i zatitne naoari ili naglavni titnik za lice (prvenstveno zbog zatite od prodiranja hemikalija u oi). Ako doe do upada kapi hemikalija u oko, odmah ga isprati istom vodom i zatraiti lekarsku pomo.
Boje, razreivae i sve druge lako zapaljive materijale treba drati u prikladnim
metalnim ormanima.
Na pogodnom mestu u radionici treba postaviti odgovarajui ventilator radi
obezbeenja uslova za pravilno provetravanje, odnosno izmenu vazduha.
U radionici mora da vlada apsolutni red, a svi prolazi i radne povrine moraju
biti isti od bilo kakvih materijala, pribora ili drugih ureaja koji bi mogli uzrokovati
eventualno saplitanje i dalje neeljene posledice.
97
Na svakom radnom mestu, za vreme izvoenja samog procesa rada,

svi uesnici u radu strogo se moraju pridravati propisane tehnologije rada. Sve
instalacije u radionici uvek moraju biti u ispravnom stanju, a posebno elektrini
ureaji i prikljuci koji mogu izazvati varnienje, a time i eventualni poar.
Za sve prijavljene lanove radnog pogona treba, preko nadlenih
zdravstvenih ustanova, lekarskih uverenja, kroz razgovor sa roditeljima i
odeljenskim stareinama, zdravstveno proveriti da li su alergini na odreene
rastvarae i boje, da li imaju nekih drugih smetnji koje bi kroz rad u ovom radnom
pogonu mogle uticati na pogoranje njihovog zdravstvenog stanja i slino.
Mentori radnih pogona obavezni su da upoznaju sve lanove radnog
pogona sa eventualnim opasnostima i merama zatite, a lino su odgovorni za
kontrolu i pravilnu primenu utvrenih mera.
98

14. ORGANIZACIJA I RUKOVOENJE RADNIM POGONOM ZA SITOTAMPU
Radni pogon (ekonomska jedinica), prema UPUTSTVU ZA RAD UENIKIH
ZADRUGA, predstavlja osnovnu organizacionu jedinicu svake uenike zadruge.
Svaki radni pogon ima najvie trideset lanova organizovanih u maksimalno tri
radna odeljenja.
Radnim pogonom rukovodi MENTOR, a radnim odeljenjem RUKO-VODILAC
RADNOG ODELJENJA.
Za MENTORA se na predlog IZVRNOG ODBORA UENIKE ZADRUGE od
strane DIREKTORA KOLE imenuje neko od nastavnika kole koji je osposobljen za
rad u konkretnom radnom pogonu, a za rukovodioce RADNIH ODELJENJA uglavnom
se postavljaju zadrugari specijalisti (obueni za odreenu vrstu posla i samostalan
rad) iz redova uenika.4
Sledei tok tohnolokog postupka dobijanja otiska u sito-tampi, uz uvaavanje
odredbi Uputstva za rad uenikih zadruga, moe se izvesti organizaciona ema
radnog pogona za sito - tampu. Jedna takva organizaciona ema (izvedena na bazi
postojeeg organizovanja radnog pogona Sitotamparija uenike zadruge Buda
Davidovi iz Obrenovca) prikazana je na sledeoj strani.
4
Vie o tome u Dnevniku rada uenike zadruge od autora ovog rada, a u izdanju Saveza Uenikih
zadruga Republike Srbije
99
Radni pogon Sitotamparija

Mentor
Radno odeljenje
Tehnika priprema
Radno odeljenje
Sitopriprema
Radno odeljenje
tamparija
Rukovodilac RO
Rukovodilac RO
Rukovodilac RO
Radna grupa Dizajner

Zadrugari
Radna grupa 1
Radna grupa 1
Zadrugari
Zadrugari
Radna grupa
Raunarska priprema
Zadrugari
Radna grupa 2
Radna grupa 2
Zadrugari
Zadrugari
Radna grupa 3
Zadrugari
Radna grupa 3
Zadrugari
Sl. 27. Organizaciona ema radnog pogona Sitotamparija
100
Kao to smo videli, radni pogon podeljen je na tri radna odeljenja, a svako radno
odeljenje na najvie tri radne grupe. Na ovaj nain svaka radna grupa, koja broji
najvie tri lana, u situaciji je da autonomno moe obavljati odreeni radni zadatak.
U radnom odeljenju Tehnika priprema postoje dva radne grupe. Prvu radnu
grupu ine zadrugari koji imaju posebnog smisla za grafiki dizajn i oni rade u okviru
radne grupe Dizajner. Njihov zadatak je da daju grafika reenja za odreeni posao
i ne postavlja se uslov da moraju znati da rade na raunaru. Rezultat njihovog rada
su crtei odreenog grafikog reenja, raeni olovkom, tuem ili nekom slikarskom
tehnikom. Njihov rezultat rada (razume se ne uvek i po svaku cenu) osnov je za rad
radne grupe Raunarska priprema. Ova radna grupa zaduena je da na raunaru
pripremi, a uz pomo laserskog tampaa i konano izradi kopirni predloak (original).
Sa izradom kopirnog predloka zavrava se rad radnog odeljenja Tehnika
priprema.
Rad se nastavlja u radnom odeljenju Sitopriprema iji je osnovni zadatak da
na situ izradi tamparsku formu, koristei kopirni predloak dobijen od Tehnike pripreme. NJihov zadatak obuhvata poslove koji poinju sa odmaivanjem, ispiranjem i suenjem sita, a nastavljaju se sa oslojavanjem sita (nanoenjem fotoosetljive
emulzije) i suenjem nanete emulzije.
101
U nastavku rada u ovoj fazi vri se osvetljavanje sita, njegovo razvijanje putem
ispiranja vodom i suenje. Posao pripreme sita zavrava se pregledom izraene
tamparske forme i eventualnim retuem. Po pravilu, kompletnu pripremu sita vri
jedna radna grupa, jer nema potrebe za izvoenjem detaljnije podele rada, polazei
pored ostalog i od toga da zadrugari u ovom radnom odeljenju treba da ovladaju
potpunim znanjem i umenjem vezanim za pripremu tamparske forme. Eventualna
podela posla na grupe moe se vriti po osnovu konkretnog radnog zadatka, gde npr.
jedna grupa priprema tamparsku formu za tampanje diploma, druga za tampanje
obrazaca, trea za vizit karte itd.
Sito sa izraenom tamparskom formom preuzima radno odeljenje tamparija, u ijem je delokrugu rada montiranje i podeavanje sita na tamparskom stolu,
izrada probnog otiska - uz eventualno potrebna podeavanja, posle ega sledi
tampanje previenog tiraa, to je i poslednji zadatak u predstavljenom tehnolokom
postupku. Data organizaciona ema ima svoje puno opravdanje zbog same duine
svake faze rada, i predvienog asovnog fonda dnevnog angaovanja zadrugara.
Sve navedeno, uz potovanje vremenskih ogranienja, ne treba da onemogui
svakom lanu radnog pogona da ovlada celim procesom rada.
102
15. NAGRAIVANJE PO OSNOVU RADA I DOPRINOSA U RADNOM

POGONU
Ukupni rezultati rada u svakoj delatnosti pa tako i u uenikoj zadruzi, u velikoj
meri zavise i od nagraivanja za rad i postignute rezultate rada. Primer za to mogu
biti npr. i rezultati koje poslednjih godina postie Uenika zadruga T Buda
Davidovi iz Obrenovca, koja je na poslednje dve Smotre uenikih zadruga
Republike Srbije osvojila prva mesta.
Navedena Uenika zadruga usvojila je i primenjuje odgvarajui sistem
nagraivanja i on e ovde biti predstavljen kroz jedan primer vezan za rad radnog
pogona Sitotamparija, uz napomenu da ista pravila i postupci vae za sve radne
pogone uenike zadruge.
Za svaki radni zadatak u radnom pogonu otvara se odgovarajui radni nalog.
Da ne bi dolo do bilo kakve zabune, svaki radni pogon ima svoj redni broj. Tako
npr. redni broj radnog pogona Sitotamparija je (1.).
U primeru radnog naloga koji sledi, a u oznaci 8/1-96, oznaeno je da je u
pitanju radni nalog broj 8. radnog pogona Sitotamparija (1.) koji je iz 1996 godine
(96).
103

TEHNIKA KOLA
BUDA DAVIDOVI OBRENOVAC
UENIKA ZADRUGA BUDA DAVIDOVI
OBRAUNSKA LISTA
ZA RADNI NALOG BR. 8/1-96
Naruilac posla
Naziv posla
Udruenje
zanatlija
Obrenovac
tampanje
pozivnica za
zanatsku
zabavu
Koliina
Cena (din/kom)
350kom.
I. Iznos
(din)
Napomena
1.30
455.00
SVEGA (I):
455.00
Crvena boja
II. MATERIJALNI TROKOVI

Naziv materijala
1. Emulzija zaoslojavanje
2. Tenost za odmaivanje
3. Ten. za skid. emulzije
Utroena
koliina
0.060 kg.
0 080 kg.
0.080 kg.
Ukupna
vrednost
Napomena
6.00 din.
1.60 din.
1.60 din.
104

4. Vata
40 gr.
2.00 din.
5. Krpa
0.100 kg.
2.00 din.
6. Razreiva
0.180 kg.
12.00 din.
7. Usporiva
0.015 kg.
2.80 din.
8. Boja PVC-crvena
0.100 kg.
20.00 din.
9. Paus za ablone
2 tabaka
1.60 din.
10. Toner
2 kopije
0.80 din.
5 kom.
2.50 din.
20 tabaka
70.00 din
SVEGA :
122.90 din.
11. Papir za fotokopiranje

12. Kunzdruk
R. br.
ZADRUGAR
Zvanje
I - II = 332.10 din.
Predlog nagrade (%)
Napomena
1.
Raki Predrag
nast. - zadrugar
50%
47.70 din.
2.
Jankovi Slobodan
nast. - mentor
50%
47.70 din.
3.
Bulatovi Zoran - 36
uen.-zadrugar
25%
15.80 din.
4.
irovi Darko - 36
25%
15.80 din.
5.
Vaskovi Milan - 36
25%
15.80 din.
6.
Vasiljevi Igor - 17
25%
15.80 din
Datim: 21.2.1996.
Mentor: Slobodan . Jankovi

105
Predlog za nagrade i obraun trokova po gornjem obrascu vri mentor radnog

pogona Sitotamparija i isti dostavlja na dalji postu-pak predsedniku Izvrnog
odbora Uenike zadruge. Predlog za nagrade polazi od doprinosa u radu zadrugara,
a ukupna visina nagrada utvrena je odlukom Izvrnog odbora, po kojoj za
neposrednu podelu izvriocima posla pripada 50% od neto iznosa preostalog po
odbitku materijalnih trokova i amortizacije. Taj iznos se dalje deli na uenike zadrugare u iznosu od 40% i na radnike kole i saradnike zadrugare u visini od 60%.
Na osnovu iznetih uslova i podataka iz Obraunske liste, Izvrni odbor
donosi konanu odluku koja se finalizuje kroz Konanu obraunsku listu (vidi stranu
57), koju popunjava jednim delom predsednik Izvrnog odbora, a ostali deo, u smislu
izvoenja konanog obrauna, obavlja se u raunovodstvu kole. Obraun postaje
punovaan od trenutka kada ga pregleda i svojim potpisom odobri direktor kole.
Iznos od 88,00 dinara (vidi Konanu obraunsku listu na strani 57), koji
predstavlja dobit deli se na vie fondova kao to su: fond za nagraivanje
najaktivnijih zadrugara, fond za pomo uenicima slabog materijalnog stanja, fond za
unapreenje materijalne osnove rada, fond za nabavku novih nastavnih sredstava i
uila, rezervni fond itd.
106
TEHNIKA KOLA BUDA DAVIDOVI OBRENOVAC

UENIKA ZADRUGA BUDA DAVIDOVI
RADNI POGON SITOTAMPARIJA
11500 OBRENOVAC, Mila Mania 12, 011- 871-178
KONANA OBRAUNSKA LISTA ZA RN 8/1-96
Naruilac posla
Udruenje
zanatlija
Obrenovac
Naziv posla
tampanje
pozivnica
zanatsku
zabavu
Koliina
Cena
(din/kom)
350 kom.
1.30
I.Iznos (din)
Napomena
455.00
za
SVEGA: (I)
455.00
II.TROKOVI MATERIJALA
122.90 din..
III. TROKOVI AMORTIZACIJ ( 5% od I - II )
16.60 din.
Nastavak na sledeoj strani
107

IV. TROKOVI RADNE SNAGE
IV.1. Donosiocu posla ( 5% od I - ( II + III )) :
Iznos
1. Anti Budimir - magaci.-zadrugar
15.80 din.
Bruto iznos :
18.90 din.
IV.2. Zajednikim slubama ( 10% od I - ( II + III )) :
Iznos
1. Kosti Zoran
12.60 din.
2. Filipovi Radojka
9.50 din.
3. Trivi Mirko
4.60 din.
4. Blai Jelisaveta
4.60 din.
Bruto iznos : 37.50 din.
IV.3. Izvriocima posla ( 50% od I - ( II + III )) :
Uenici-zadrugari
Iznos
Radnici kole-zadrug.
1. Bulatovi Zoran-36
15.80 din. 1. Raki Predrag
2. irovi Darko-36
15.80 din. 2. Slobodan Jankovi
3. Vaskovi Milan-36
15.80 din. 3.
4. Vasiljevi Igor-17
15.80 din. 4.
Bruto iznos :
66.30 din.
Bruto iznos :
UKUPAN BRUTO IZNOS ( za IV ) :
V. DOBIT
( I -( II + III + IV )
Za IO zadruge
ef raunovodstva
Napomena
Napomena
Iznos
47.70 din.
47.70 din.
Napomena
114.80 din
227.50 din.
88.00 din.
Direktor
108
DODATAK 1.
Odnos oznaka sitotamparske mreice, veliine otvora i propusnosti sitotamparske
boje za najlonske mreice Najtal.
Oznaka mree
19 T
HD
43 S
M
T
HD
77 S
T
HD
90 T
HD
100 S
T
HD
120 S
T
HD
160 S
T
200 S
Veliina otvora ()
355
300
170
160
155
140
85
80
70
69
64
65
58
56
53
48
45
30
25
20
Otvorena povrina (%)

47.5
36
54.5
48.5
43.5
37
44
38
29
38
31.5
42.5
35.8
32
40.8
33.5
28.8
25
17.5
16
Propusnost boje (cm3/m2)

142.5
133
54.5
60.5
61
60.7
30.9
30.3
29
26.6
25.2
23.6
22.9
22.7
19.5
19.4
19.5
13.2
11.1
8.6
109
DODATAK 2.
Odnos oznaka sitotamparske mreice, veliine otvora i propusnosti sitotmparske boje za kalanderisane i nekalanderisane poliesterske mreice Estal Mono.
Oznaka mree
Veliina otvora ()
15 T
19 T
43 M
T
HD
77 S
T
HD
90 M
T
HD
100 T
HD
120 T
HD
165 T
450
355
158
150
138
85
80
70
74
60
52
58
46
45
43
24
Otvorena povrina (%)

48
47.5
48
42.6
35.7
46.2
37.9
29
42.1
29.8
21.6
35
21.6
30.1
26.8
15.5
Propusnost sitot. boje

Nekalanderisana
Kalanderisana
(cm3/m2)
(cm3/m2)
158
130
51.8
56.2
51.1
28.2
28.4
27.6
26.1
24.7
22.5
22.8
18.1
18.4
17.3
10.2
118
91
36
39
36
21
20
19
18
17
16
16
13
13
12
7
110
DODATAK 3.
Sl. 28. Paseri (graninici)
Na strani 44. u delu priprema za tampanje govori

se o paserima (graninicima), a na slici desno (ista strana) prikazan je izgled jedne
vrste pasera. Na slici 28.
prikazan je izgled i nain postavljanja pasera koji se mogu upotrebiti za granienje pri
tampanju. Treba napomenuti
da paser treba da bude izraen od materijala koji je manje ili iste visine (debljine) kao
i podloga na koju se tampa.
Preciznost pri ulaganju materijala na koji se tampa, bie
vea ako je dodirna povrina
izmeu pasera i materijala
manja.
111
BIBLIOGRAFIJA
1. V. Hudolin - A. Zvest,Sitotampa, DDU univerzum, LJubaljana, 1978.
2. Sitotampa, skripta, Beograd 1991.
3. H. Klajn, Mali leksikon tamparstva i grafike, Beograd, 1979.
4. Vilko iljak, Stolno izdavatvo, Deje novine, Gornji Milanovac, 1989.
5. S.. Jankovi, Dnevnik rada uenike zadruge, Savez uenikih zadruga
Republike Srbije, Beograd 1995.
6. asopis SAM, brojevi 12/1979. i 1/1980., Vjesnik, Zagreb
7. Prospekti, PP Sitotehnika, Beograd
8. Dokumentacija radnog pogona Sitotamparija, UZ T Buda Davidovi,
Obrenovac
Na narednim stranama slede dodaci koje ste verovatno ve videli koristei preice!
112
DODACI PLUS
Deo dodataka, koji sledi, ve ste videli koristei preice u

okviru jednog broja slajdova.
113
DODATAK PLUS - 1
Neto o onima koji su uspeli u poslu sa sito-tampom:

1. Autor knjige je bio u prilici da obui, za rad tehnikom rune sito-tampe,
sina jednog svog druga iz detinjstva. On je po zanimanju elektrotehniar, a za
samo par godina (poevi svoj biznis vrlo skromnim sredstvima - tehnikom rune
sito-tampe) postao je uspean privrednik, koji ima nekoliko radnika u stalnom
radnom odnosu, nedavno je izgradio stambeno poslovnu zgradu u kojoj uspeno
radi njegova firma "Grafika Perenevi". Prua sve usluge sito, ofset i tampon
tampe. (Kontakt: akog Bataljona 66a,11500 Obrenovac, tel.: 011/8759176)
2. Kolega sa posla, sa kojim je autor knjige do skora radio, i kojeg je autor
takoe obuio da radi tehnikom rune sito-tampe, 2004. godine je, kao dopunsku
delatnost prijavio sito-tampu. U 2005. godini, npr., ostvario je ukupan promet oko
2.400.000,00 dinara. S druge strane, njegova mesena neto primanja u istoj
godini, od stalnog zaposlenja - nastavnik (po struci je inenjer mainstva) iznose
svega oko 17.000,00 dinara meseno... I danas radi u koli, ali se i vrlo uspeno
bavi ovim biznisom, kroz dopunsku delatnost.
114
DODATAK PLUS - 2
IZGLED RAZVIJENIH TAMPARSKIH FORMI
Na slikama dole prikazani su delovi razvijenog sita, tako da je lako uoiti
tampajue delove (na slikama providni-beli fragmenti), kao i netampajui delovi
plave boje. Na obe slike prikazane su forme koje su ve koriene za tampanje,
npr. nalepnice (slika levo) za antirid , koje su tampane u po 7.000 primeraka.
tampajui elementi
netampajui elementi
115
DODATAK PLUS - 3
ARKE ZA DRANJE SITA
arke na datim slikama, po svojim karakteristikama, sasvim odgovaraju i za
profesionalni rad, jer su veoma univerzalne. Mogue je podeavanje po
visini, tako da se moe tampati na
papirima, pa sve do predmeta visine
od 100 mm.
ak i vie, to zavisi od vae mate i inventivnog duha.

Svaka arka je autonomna, dakle imamo
dve arke, koje mogu obuhvatiti sita od
najmanjih do najveih (namenjenih za runu sito-tampu), to omoguuje i pomeranje arki levo i desno (svaka za sebe, do
potrebne irine).
116
DODATAK PLUS - 4
IZGLED ALUMINIJUMSKE KADICE
Radna ivica ove kadice je fino
izraena, pa je ne treba, kao kada su u pitanju kadice od pocinkovanog lima, zatititi samolepivom trakom.
Oblaganje radne ivice kadice (uraene

od pocinkovanog lima) sa samolepivom trakom, vrlo je vana mera, jer i
najmanja otra izboina moe pocepati mreicu.
117
DODATAK PLUS - 5
PRIMERI RAKELA (POTISKIVAA BOJE)
Sl- xx Rakel duine 11 cm

Zavisno od toga, koja je razmera tamparske forme
i veliine sita, upotrebljavaju se rakeli (potiskivai
boje) razliite duine.
118
DODATAK PLUS - 6
Oprema za izradu kopirnih predloaka

Iz dananje perspektive, navedena oprema (na strani 55), tehnoloki je veoma
zastarela i danas postoji mogunost nabavke vrlo monih raunara, tampaa i stonih
skenera, kao i operativnih sistema za iste (Windows XP, Windows Vista, Windows 7).
Takoe, mogue je nabaviti veoma veliki broj programa sa kojim se mogu izraditi
originalni abloni (kopirni predloci), kao to su CorelDraw X4, Adobe Photoshop CS4,
InDesign,... Kada su u pitanju programi, treba napomenuti da je neophodno znati rad
sa navedenim programima. Tu postoje sledee solucije:
- Nabaviti neki od navedenih programa i obuiti se preko neke firme za rad sa
istim
- Koristiti, bar u poetku, usluge izrade kopirnih predloaka koje daju mnoge
firme i pojedinci koji rade pripreme za tampu
Konkretne Informacije o opremi koja se danas moe kupiti, moete dobiti u
svakoj prodavnici raunarske opreme.
119
DODATAK PLUS - 7
Boje za sito tampu (strane 120-125)
Od izlaska knjige, do danas, postignut je veliki napredak kod izrade svih

materijala za sito tampu (boje, papiri, emulzija,... I ne samo to. U vreme pisanja I
izdanja knjige, dakle 1996. godine, bar kod nas, materijale za sito tampu (pogotovu
boje, emulzije,...) bilo je mogue nabaviti samo u veim gradovima. To vai i za opremu.
Danas, situacija je neuporedivo bolja, kako zbog injenice da prodavaca i proizvoaa
opreme i materijala ima dosta vie. Pored toga, sve potrebno mogue je nabaviti i
putem elektronske kupovine, dakle interneta.
Evo nekih linkova prodavaca i proizvoaa:
http://sitotehnika.rs/index.php (raspolau svim materijalima i opremom za sitotampu)
http://www.sitologika.rs/
http://www.destefiko.rs/index.php?page_id=265
http://www.kometakomerc.rs/ ; http://www.rogacplus.si/sitostampa.html
http://www.symbol.rs/o-nama.html ; http://www.unoellite.rs/product.html
http://www.eko-ing.com/ ; http://www.difol.net/materials/screenprint.html ,...
Pored toga, na internetu se moe nai dosta foruma, na kojim se raspravlja o temama iz oblasti sito tampe. Jedan od veoma dobrih je:
http://arhiva.elitesecurity.org/t127633-Sta-je-sve-potrebno-za-kucnu-sito-stampu
Dosta video matrijala imate na sajtu YouTube (vidi slajd 10)
120
PVC BOJE
PVC boje SIRPI - serija PLASTIGLOSS
PVC boje visokog sjaja za tampu na P.V.C. metaliziranom, pleksiglasu, celulozi i
polikarbonatu.
Boje su termoplastine, slabog mirisa i njima se mogu tampati igrake i pakovanja za hranu (na
zahtev dostavljamo sertifikate). Ovim bojama se lako tampa, stabilne su na situ, tampa je
uniformna, visokog sjaja, odline pokrivnosti, brzog suenja, odlinog prijanjanja na podlogu i
dobro se termoformiraju. U tonskoj karti ima 20 standardnih boja plus trihromatske a takoe i mat
boje. Rastvaraju se brzim razreivaem 243 PLASTIGLOSS, srednjim 242, sporim 241 i
usporivaem 246. Boje su suve na dodir posle 10-15min. Ovim bojama na situ gustine 100/120
linija se moe odtampati od 50 do 70m2 u zavisnosti od koriene boje. Zbog razliitih podloga
za tampu, pre tampe serije, savetujemo da obavezno napravite probni otisak.Boje prodajemo
na kg i na 100gr.
DVOKOMPONENTNE BOJE EPOKSIDNE
Ove boje se koriste za sitotampu na metalu, staklu, keramici i na drugim tekim podlogama,
krutim i fleksibilnim. U boju se dodaje katalizator i tako izmeana boja traje oko 12 sati.
tampa se sitima od 100-120 niti, a sue na vazduhu. Prodaju se na kg i na 100gr. Na alu
tablama odlino podnose savijanje, presovanje, buenje i druge operacije. Pogodne su za
tampu na pleksiju. Pogodne su za tampu na flaama.
Napomena: Boje se prodaju i na 100 gr. Zlatna i srebrna su 381,35 ili 450,00 sa pdv-om.
Sve ostale su 338,98 ili 400,00 sa pdv-om. Cene su date u RSD
121
Boje za kese
Serija MONOTAC
Jednokomponentna visokosjajna boja specijalno namenjena za tampu na polietilenu i
polipropilenu pripremljenom za tampu ( boce, plast. kese, materijali u tabaku I polionda).
Takoe se moe tampati tvrdi PVC, nelomivi polistirol za kozmetiku industriju. Jednostavna
upotreba, brzina suenja i visok sjaj ih preporuuju za automatsku i manuelnu tampu.
Boje su suve na dodir posle 5 min, a sa 1 kg se moe odtampati oko 50-60 m2 a belom bojom
oko 35-40m2.
Savetuje se razreivanje boje sa min. 5-10% razreivaa. U tonskoj karti je 18 standardnih boja.
Serie NYLOTEX
NYLOTEX su sito boje namenjene za tampu na tekstilu tekom za tampu kao to su sportski
artikli, kiobrani, vetrovke, jakne od tiveka jedra za surf, sportske torbe itd.
Boje su jednokomponentne na bazi razreivaa velike pokrivnosti i sue se na vazduhu.
tampani tekstil zadrava mekou, a tampa je postojana. Zbog razliitih materijala na tritu
savetuje se probna tampa pre tampe serije.
tampati na situ gustine 100-150 niti. Pre tampe boju razrediti sa 5-10% razreivaa. Sa 1kg
boje se moe tampati 15-20m2 u zavisnosti od nijanse. U tonskoj karti je 18 nijansi.
Napomena: Razreiva za ovaj tip boja, litarsko pakovanje, cena 932.20, cena sa pdv-om 1100.00.
Dostupno i u zapremini pakovanja od 1 dcl po ceni od 152.54, sa pdv 180.00
122
Boje na vodenoj bazi
Pigmenti i baze za tekstilnu tampu na bazi vode

TIP PROIZVODA
CENA/KG
Bela pokrivna boja
975
Pokrivna baza
975
Transparentna baza
584,74
Bubrea baza
1458
Perla baza
1356
AT 5 baza za sintetiku
797
Baza za srebrnu i zlatnu boju
754
Pigmenti za kg boje
od 67.80
Katalizator za kg boje
203,39
Usporiva 1 lit.
1593
CENA/KG SA PDV-om
1150
1150
690
1720
1600
940
890
od 80.00
240
1880
Napomena: za vee koliine odobravamo rabat

*Cene su date u RSD
123
Plastisoli
Serie "PLASTISOL- Boje za direktnu tampu
Plastisol boje iz ove serije su namenjene direktnoj i transfer tampi na prirodnom i
sintetikom tekstilu. Boje su visokopokrivne i na tamnim podlogama.
Specijalno su namenjene za viebojnu tampu na automatskim karuselima. Plastisol boje
nalaze primenu u tampi na majicama, sportskoj garderobi, radnim odelima i na drugim tekstilima
gde se zahteva otpornost na pranje. Sa njima se lako tampa i ne sadre isparive razreivae, a
samim tim ne oteuju matricu
Pod rukom ostavljaju plastian oseaj koji se moe ublaiti tampom sa guim
sitima.Boje se brzo sue na visokoj temperaturi (oko 140 stepeni). Na tamnim podlogama se
tampa sitima gustine 24-43 niti da bi se dobila dobra pokrivnost ili sitima 100-120 niti ako se
tampa trihromatskim bojama ili se eli meki oseaj pod rukom. Savetuje se da se posle 3-5
sekundi ispod I.R. lampi u tampi, mokro na mokro, izvri polimerizacija (suenje) na temperaturi
130-150 stepeni, 3-5 minuta ime se dobija max. otpornost na pranje.
Boje PLASTISOL se isporuuju sa viskoznou prilagoenoj za tampu. U sluajevima
kada se eli tampa sa finijim sitima boja se treba razrediti do eljene gustine.
Za transfer tampu se koriste PLASTISOL boje, FAST ili FLESH CURE koje se bre sue
pod I.R. lampama ili u tunelu na 130-150 stepeni po sledeem redu :
Sitotampa na transfer papir
Parcijalno suenje tampe
Transfer na tekstil
Transfer se vri presom obino na temperaturi 130-150 stepeni za 10-15 sekundi u
zavisnosti od vrste tekstila na koji se transferie. Transfer tampa se moe raditi i offset tampom.
U ponudi je 20 standardnih boja.
124
Subli boje
Subli boje se sastoje od subli baze i pigmenata. tampaju se na transfer papir
i potom se transferiu na sintetike podloge na temperaturi od 205 stepeni.
Na ovoj temperaturi se otvaraju molekuli podloge i boja ulazi u iste molekule
tako da ne postoji nanos boje.
Ovako odtampani materijali su otporni na pranje i iskuvavanje i zadravaju
visok intenzitet boje.
Na ovaj nain se tampaju dresovi, trenerke, skije keramika itd. Subli tampa
se moe raditi i offset tampom.
Kompletne informacije o ovim i prethodno navedenim bojama na sajtu:
http://www.sitologika.rs/index.php?option=com_content&view=article&i
d=112&Itemid=81
Jo jednom, mnogo sree i uspeha (od starog komuniste), svima koji
odlue da se bave sito tampom!
125

Sitostampa

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Sitostampa

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Slobodan .

Jankovi: MALA KOLA SITO-TAMPE

Na slici levo dat je originalni izgled korica

Slobodan . Jankovi: MALA KOLA SITO-TAMPE

MALA KOLA SITO-TAMPE

Slobodan . Jankovi: MALA KOLA SITO-TAMPE

CIP - Katalogizacija u publikaciji

Slobodan . Jankovi: MALA KOLA SITO-TAMPE

Slobodan . Jankovi: MALA KOLA SITO-TAMPE

6.2. Plastika za sito-tampu

Slobodan . Jankovi: MALA KOLA SITO-TAMPE

12. Mesto i znaaj sito-tampe u savremenoj grafici

Slobodan . Jankovi: MALA KOLA SITO-TAMPE

Slobodan . Jankovi: MALA KOLA SITO-TAMPE

Knjiga govori i o primeni sito - tampe u oblasti umetnike grafike, to ukazuje i

Slobodan . Jankovi: MALA KOLA SITO-TAMPE

Slobodan . Jankovi: MALA KOLA SITO-TAMPE

Slobodan . Jankovi: MALA KOLA SITO-TAMPE

Slobodan . Jankovi: MALA KOLA SITO-TAMPE

tampajui elementi su propusni (nezatvoreni) i dozvoljavaju nesmetan prolaz boje

Slobodan . Jankovi: MALA KOLA SITO-TAMPE

Slobodan . Jankovi: MALA KOLA SITO-TAMPE

Slobodan . Jankovi: MALA KOLA SITO-TAMPE

Izrada kopirnog predloka na

Pod tehnolokim postupkom dobijanja

Oslojavanje sita nano. emulz.

Montiranje i podeavanje sita na

Izrada probnog otiska - podeavanje

Razvijanje sita (ispiranjem)

tampanje predvienog tiraa

Slobodan . Jankovi: MALA KOLA SITO-TAMPE

Poto je primena raunara nala svoje mesto u tehnolokom postupku, kako u

Slobodan . Jankovi: MALA KOLA SITO-TAMPE

4. ORGANIZACIJA PROSTORA I OPREME ODELJENJA ZA SITO-TAMPU

Bilo koji prostor, ako poseduje bar minimum

Sl. 2. Radionica za sito - tampu sa dva sito-tamparska mesta

Slobodan . Jankovi: MALA KOLA SITO-TAMPE

Dva radna mesta su posebna pogodnost u situaciji kada se tampa sa dve

Slobodan . Jankovi: MALA KOLA SITO-TAMPE

Slobodan . Jankovi: MALA KOLA SITO-TAMPE

Slobodan . Jankovi: MALA KOLA SITO-TAMPE

Slobodan . Jankovi: MALA KOLA SITO-TAMPE

Sl. 5. Izgled najee korienih ugaonih spojeva drvenih okvira

Slobodan . Jankovi: MALA KOLA SITO-TAMPE

Sl. 6. Konstrukcija samozateznog okvira (presek)

Slobodan . Jankovi: MALA KOLA SITO-TAMPE

Sl. 7. Tipovi drvenih okvira sa lebovima i letvama

Slobodan . Jankovi: MALA KOLA SITO-TAMPE

Sl. 8. Profili za izradu metalnih okvira (A)

Sl. 9. Kombinovani okviri metal - drvo

Slobodan . Jankovi: MALA KOLA SITO-TAMPE

Slobodan . Jankovi: MALA KOLA SITO-TAMPE

Mreice se pored toga oznaavaju slovima i brojevima. Tako na primer,

Slobodan . Jankovi: MALA KOLA SITO-TAMPE

Poliesterske mreice (koje se pojavljuju od 1963 godine) otporne su prema

Slobodan . Jankovi: MALA KOLA SITO-TAMPE

Visoka rezolucija za tampu finih linija i

Visoka stabilnost dimenzija

Velika elastinost kod tampe na krivim i oblim

Mreice tipa Monyl

tampanje metalnim prahom ili bronzom

Mreice sa velikim otvorima

Debeo, srednje debeo ili tanak sloj nanosa