PRAVILNIK

O OPTIM MERAMA ZATITE NA RADU OD OPASNOG

DEJSTVA ELEKTRINE STRUJE U OBJEKTIMA NAMENJENIM
ZA RAD, RADNIM PROSTORIJAMA I NA RADILITIMA

I. OPTE ODREDBE
lan 1.
(1)

Ovim pravilnikom utvruju se opte mere zatite na radu od opasnog dejstva

elektrine struje u objektima namenjenim za rad, radnim prostorijama i na radilitima.

(2)

Opte mere zatite na radu od opasnog dejstva elektrine struje primenjuju se i pri
obavljanju radova na elektrinim postrojenjima, pri upotrebi elektrinih ureaja i pri
korienju elektrinih instalacija nazivnih neizmeninih napona viih od 50 V i
uestanosti 50 Hz, odnosno nazivnih jednosmernih napona viih od 120 V bez
naizmenine komponente.
lan 2.

Mere zatite na radu propisane ovim pravilnikom obezbeuju se i primenjuju kod

projektovanja, izgradnje, rekonstrukcije i korienja investicionih objekata i sredstava rada.
lan 3.
Elektrotehniki instalacioni materijal, kao i sve elektrine naprave, postrojenja, ureaji i
sredstva zatite na radu moraju odgovarati vaeim propisima, standardima i opte priznatim
pravilima zatite na radu.
lan 4.
Navedeni izrazi, u smislu ovog pravilnika, imaju sledea znaenja:
1.elektroenergetski objekat (u daljem tekstu: objekat) je graevinsko-elektromontana celina
koja slui za proizvodnju, prenos, transformaciju i distribuciju elektrine energije;
2.elektrina pogonska prostorija je prostorija u zgradi ili otvoreni prostor odreen
prvenstveno za smetaj i pogon elektrinih postrojenja u koje je dozvoljen pristup
prvenstveno licima koja odravaju takva postrojenja ili njima rukuju, kao i radnicima
ovlaenim da vre nadzor;
3.zatvorena elektrina pogonska prostorija je prostorija u zgradi ili otvoreni prostor odreen
iskljuivo za smetaj i pogon elektrinih postrojenja, koja je prilikom rada postrojenja
zakljuana i u koju je pristup dozvoljen samo licima koja odravaju ta postrojenja ili njima
rukuju i licima koja vre neposredni nadzor;
4.mesto rada je prostor u objektu ili pored objekta u kome izvrilac obavlja radni zadatak;
5.osigurati mesto rada znai primeniti odreeni postupak, zatitnu opremu i lina zatitna
sredstva u cilju spreavanja povrede radnika na radu;

Strana 1 od 28

6.radovi u blizini napona su takvi radovi koji se obavljaju na propisanoj udaljenosti od dela
elektrinog postrojenja pod naponom koji iz objektivnih razloga nije mogue iskljuiti;
7.radovi u beznaponskom stanju su takvi radovi koji se izvode na ili pored elektroenergetskih objekata na kojima je sa svih elektrino provodljivih delova iskljuen napon,
a pre poetka rada preduzete propisane zatitne mere;
8.radovi pod naponom su radovi na delovima elektroenergetskih objekata koji su pod
naponom;
9.privremene instalacije su instalacije koje su privremeno postavljene za osvetljenje i pogon
za vreme izrade graevinskih objekata i izvoenja drugih radova;
10.zatitna sredstva su ureaji, naprave, prenosne i prevozne sprave koje slue za zatitu
lica koja rade u ili na elektrinim postrojenjima od udara elektrine struje, delovanja
elektrinog luka, elektrinog polja, produkata gorenja, od pada sa visine i drugih opasnih
dejstava po ivot i zdravlje radnika;
11.osnovna zatitna sredstva su elektroizolaciona zatitna sredstva ija izolacija trajno
izdrava radni napon elektrinog postrojenja prilikom dodirivanja elektrino provodivih
delova pod naponom;
12.dopunska zatitna sredstva su elektroizolaciona zatitna sredstva koja pri datom naponu
ne mogu samostalno da obezbede potrebnu zatitu od udara elektrine struje, ve
prema potrebi dopunjuju osnovna zatitna sredstva, a kao osnovna zatitna sredstva
mogu sluiti za zatitu od napona dodira i napona koraka;
13.elektrini udar je takvo stanje u kome radnik postaje deo elektrinog kola usled direktnog
dodira, kao i usled pojave napona dodira, odnosno napona koraka, tako da kroz telo
radnika protie elektrina struja;
14.radilita su radni prostori izvan radnih prostorija u kojima se obavlja rad, odnosno u kojima
se kreu ili preteni deo radnog vremena zadravaju radnici;
15.sigurnosni razmak je najkrae dozvoljeno rastojanje radnika, odnosno neizolovanog alata
ili predmeta kojim se radnik slui i dela elektroenergetskog postrojenja pod naponom;
16.prenosni alat je elektrina maina na motorni ili magnetni pogon namenjena za obavljanje
mehanikog rada koja se moe drati rukom, preneti sa mesta na mesto i odloiti u toku
rada, a konstruisana je tako da pogonski i radni deo ine celinu;
17.prenosni alat klase I je takav prenosni alat koji pored osnovne izolacije ima i dodatnu
zatitnu meru od udara elektrine struje za sluaj proboja izolacije;
18.prenosni alat klase II je takav prenosni alat koji pored osnovne izolacije ima i pojaanu ili
dvostruku izolaciju koja ne zahteva zatitno uzemljenje;
19.prenosni alat klase III je takav prenosni alat koji se prikljuuje samo na zatitni mali napon
u cilju zatite od elektrinog udara;
20.zatitni mali napon je nazivni napon koji ne prelazi:
42 V izmeu dva provodnika kod trofaznog napajanja i izmeu provodnika

i uzemljenja,
Strana 2 od 28

24 V izmeu faznog i neutralnog napajanja pri optereenom stanju mree,

50 V izmeu faznog provodnika, odnosno 29 V izmeu faznog i neutralnog
provodnika u neoptereenom stanju mree kod trofaznog napajanja;

21. transformator za razdvajanje je transformator predvien da na principu galvanskih

odvojenih strujnih kola napaja alat nazivnim naponom (primarni je namotaj galvanski
odvojen od sekundarnog dvostrukom, odnosno pojaanom izolacijom);
22. zatitni transformator za razdvajanje je takav transformator za razdvajanje koji pored
galvanske odvojenosti primarnog i sekundarnog namotaja ima i snieni napon na
sekundaru (u daljem tekstu: zatitni transformator);
23. postrojenje u pogonu je stanje postrojenja u procesu proizvodnje, prenosa, distribucije i
korienja elektrine energije;
24. opsluivanje postrojenja obuhvata nadzor i kontrolu nad stanjem postrojenja, kao i
manipulacije i podeavanja;
25. radovi na elektrinim postrojenjima i objektima obuhvataju radove na odravanju i
rekonstrukciji postrojenja.

II. KLASIFIKACIJA OPASNOSTI OD ELEKTRINE STRUJE I

PODELA OBJEKATA NA ZONE OPASNOSTI
lan 5.
(1)

Prilikom projektovanja, izgradnje ili rekonstrukcije, s obzirom na opasnosti od

povreivanja elektrinom strujom, radne prostorije i prostori klasifikuju se prema
spoljanjim uticajima u skladu sa odgovarajuim jugoslovenskim standardima.

(2)

Klasifikacija spoljanjih uticaja iz stava 1. ovog lana predstavlja elemenat projektnog

zadatka za izradu tehnike dokumentacije odgovarajue elektrine instalacije.
lan 6.

U odnosu na spoljanje uticaje elektrina oprema i instalacije u radnim prostorijama i

prostorima mora biti izabrana i postavljena prema odgovarajuim jugoslovenskim
standardima i vaeim tehnikim propisima za takvu vrstu elektroenergetskih instalacija.
lan 7.
Prema stepenu opasnosti od elektrine struje, a u cilju regulisanja bezopasnog pristupa u
elektrina postrojenja preko 1000 V definiu se tri zone, i to:

I zona - zona slobodnog kretanja, odnosno zona u kojoj nisu potrebna

posebna upozorenja i uputstva o ponaanju na mere zatite;

II zona - zona manipulacije i kontrole - u koju spadaju elektrine pogonske

prostorije i zatvorene elektrine pogonske prostorije;

III zona - zona opasnosti je prostor oko delova pod naponom na

udaljenosti manjoj od sigurnosnog razmaka.

Strana 3 od 28

lan 8.
Privredno drutvo odgovarajuim aktom utvruje zone u svojim objektima u smislu lana 7.

ovog pravilnika, uslove pristupa u objekte, kao i nain kretanja, pridravajui se sledeih
naela:
a)

da je u I zoni dozvoljeno kretanje svim radnicima sa radnim zadatkom, a za posetioce

obavezna pratnja strunog lica;

b)

da je u II zoni dozvoljeno slobodno kretanje radnicima elektrostruke korisnika objekta

koji dolaze po radnom zadatku, za ostale radnike u zavisnosti od stepena njihove
obuenosti i stepena opasnosti koja preti ocenjuje se kada je potrebna pratnja, nadzor,
odnosno primena odgovarajuih zatitnih mera, a posetioci obavezno moraju imati
pratnju strunog lica;

c)

da je pristup u III zoni dozvoljen kod radova u beznaponskom stanju;

radnicima koji sprovode osiguranje mesta rada,

radnicima navedenim u dokumentu za rad, posle osiguranja mesta rada,

izvrnih priprema za rad u blizini napona, odnosno za rad pod naponom,
licima unutranjeg i spoljneg nadzora.

III. TEHNIKE ZATITNE MERE

lan 9.
Tehnike zatitne mere obezbeuju se izborom i ugradnjom adekvatne opreme i materijala, u
skladu sa odgovarajuim standardima i uz primenu drugih zatitnih mera na osnovu
prethodno izvrene klasifikacije prostorija i prostora prema odredbama lana 5. ovog
pravilnika.
lan 10.
(1)

U radnim prostorijama i na radilitima sprovode se odgovarajue tehnike mere zatite

od elektrinog udara, poara koji prouzrokuje elektrina energija, prekomerne struje,
kratkih spojeva, prenapona, nedostatka ili pada napona.

(2)

U radnim prostorijama i na radilitima klasifikovanih prema spoljanjim uticajima (lan

5.), prilikom primene zatitnih mera iz stava 1. ovog lana uzimaju se u obzir i spoljanji
uticaji.

IV. ELEKTRINA POSTROJENJA

lan 11.
(1)
(2)
(3)

Pristup u elektrine pogonske prostorije i u zatvorene elektrine pogonske prostorije

po pravilu nije dozvoljen neupuenim i neovlaenim licima.
Zabrana pristupa iz stava 1. ovog lana istie se na ulaznim vratima.
Pristup u elektrine pogonske prostorije i u zatvorene elektrine pogonske prostorije
licima iz stava 1. ovog lana dozvoljen je samo u pratnji strunog lica.
Strana 4 od 28

lan 12.
(1)

Na elektroenergetskim objektima i postrojenjima mogu samostalno raditi ili radom

rukovoditi samo struna lica.

(2)

Na elektroenergetskim objektima i postrojenjima mogu raditi i druga lica, ali samo uz

pratnju, odnosno nadzor ovlaenog radnika.

(3)

Ulazak i kretanje posetilaca u elektroenergetskim objektima i postrojenjima vri se uz

obaveznu pratnju strunog lica, u skladu sa internim aktom organizacije.

1. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju elektrinim

postrojenjima napona preko 1000 V
1.1 Opsluivanje
lan 13.
(1)

Vrata prostorija elektropostrojenja moraju stalno biti zakljuana. Vrata iz razvodnih

postrojenja moraju se otvarati u pravcu drugih prostorija ili spolja i imati
samozatvarajue brave s ruicama, koje se otkljuavaju bez kljua sa strane razvodnog
postrojenja. Vrata izmeu odeljenja istog razvodnog postrojenja ili meu susednim
prostorijama dva razvodna postrojenja mogu biti bez brave, ali moraju imati ureaj koji
uvruje vrata u zatvorenom poloaju i ne ometa otvaranje vrata u oba smera.

(2)

Za svaku prostoriju elektropostrojenja treba imati najmanje dva kompleta kljueva, od

kojih je jedan rezervni. Kljuevi od prostorijarazvodnih postrojenja ne smeju se
podudarati sa kljuevima za vrata elija.

(3)

Nain obezbeenja, uvanja, izdavanja i

elektropostrojenja ureuje se aktom organizacije.

vraanja

kljueva

od

prostorija

lan 14.
(1)
(2)

Opsluivanje postrojenja mogu vriti samo struna lica.

Struna lica iz stava 1. ovog lana moraju biti upoznata sa merama zatite na radu i
tehnikom regulativom iz svoje oblasti rada, zatim sa pruanjem prve pomoi kod
elektrinih udara i postupkom u sluaju poara.
lan 15.

(1)

Pregled elektrinih postrojenja vri se iskljuivo sa spoljne strane ograde, odnosno

prepreke.

(2)

Izuzetno, pregled zatvorenih razvodnih postrojenja moe se vriti i ulaskom iza

ograde, odnosno prepreke, pod uslovom da pregled vre najmanje dva struna lica.

(3)

Pri vrenju pregleda elektrinih postrojenja u III zoni opasnosti ne mogu se obavljati
drugi radovi.
lan 16.

(1)

Nije dozvoljen pristup mestu zemljospoja na rastojanju manjem od 4 m u zatvorenim

postrojenjima, odnosno od 8 m na otvorenom prostoru.
Strana 5 od 28

(2)

Izuzetno od stava 1. ovog lana dozvoljen je pristup i na manjem rastojanju samo u

sluaju vrenja manipulacija sa komutacionim ureajem pri otklanjanju zemljospoja, a
takoe i prilikom oslobaanja postradalog iz strujnog kruga, pri emu se koriste
odgovarajua zatitna sredstva.
lan 17.

(1)

Iskljuenje strujnog kola pomou rastavljaa vri se tako to se strujno kolo prethodno
prekine odgovarajuim prekidaem snage, zatim proveri da li je mehanizam i stvarno
iskljuen, pa se rastavi strujno kolo odgovarajuim rastavljaima i na kraju proveri
ispravnost obavljanja manipulacija.

(2)

Manipulacija ukljuenja vri se obrnutim redom, uz proveru ispravnosti izvrenih radnji,

odnosno postupka.

(3)

U toku ukljuenja, odnosno iskljuenja strujnog kola lica koja obavljaju manipulacije ne
smeju biti ometana od drugih lica, niti se druga lica mogu nalaziti u blizini ureaja sa
kojima se manipulie.
lan 18.

Kod manipulacije rasklopnim aparatima koje se vre pomou runih pogona ili izolacionih
motki obavezna je upotreba zatitnog lema i elektroizolacionih rukavica.
lan 19.
Zamena visokonaponskih osiguraa moe se vriti samo u neoptereenom strujnom kolu, a
zamena osiguraa pod naponom vri se uz primenu izolacionih kleta i ostalih zatitnih
sredstava.

1.2. Radovi
lan 20.
Radovi u elektrinim postrojenjima s obzirom na zatitne mere, dele se na tri kategorije:
a)

radovi u beznaponskom stanju;

b)

radovi u blizini napona; i

c)

radovi pod naponom.

lan 21.
Prilikom unoenja u elektrina postrojenja dugakih provodljivih predmeta i manipulacije sa
njima u razvodnim postrojenjima u kojima pojedini delovi pod naponom nisu zatieni od
dodira, postupa se sa posebnom panjom, uz neprekidan nadzor drugog lica.
lan 22.
Pri radu u elektrinim postrojenjima nije dozvoljena upotreba neispravnih izolacionih
sredstava.

Strana 6 od 28

lan 23.
(1)

Elektroradovi na otvorenom prostoru ne mogu se obavljati:

pri nevremenu praenom atmosferskim pranjenjem koje se moe preneti
na mesto rada;

pri vetru iznad 60 km/h, ako se radovi obavljaju na visini iznad 3 m;

kod temperature ispod -18C i iznad +35C u hladu.

(2)

Rukovodilac radova odluuje kada e se prekinuti rad u sluaju iz stava 1. alineja 1.

ovog lana i o mogunosti rada na visini pri vetru brzine ispod 60 km/h.

(3)

Rukovodilac radova odluuje da li je mogu rad pri pojavi kie, magle i snenih
padavina, a izuzetno moe, u sluaju posebnih okolnosti, po sopstvenoj proceni, odluiti
da se rad nastavi i pod teim uslovima iz stava 1. ovog lana, osim u sluaju iz alineje
1. tog stava.
1.2.1. Mere za bezbedan rad u beznaponskom stanju
lan 24.

Pre poetka radova u beznaponskom stanju mesto rada obezbeuje se primenom zatitnih
mera prema sledeem redosledu:
a)

prekida se iskljuuje i, ako to konstruktivne karakteristike dozvoljavaju, vidljivo

odvaja od napona;

b)

spreava se sluajno ponovno ukljuivanje prekidaa i rastavljaa;

c)

na odgovarajui nain utvruje beznaponsko stanje;

d)

izvri uzemljivanje i kratka spajanja;

e)

ograuje mesto rada od delova pod naponom.

lan 25.

Prilikom osiguranja mesta rada u trafostanicama sa daljinskim upravljanjem, prethodno se

iskljuuje daljinsko upravljanje i na odgovarajui nain spreava i sluajno ponovno
ukljuenje objekta ili dela objekta na kome se radi.
lan 26.
U postrojenjima kod kojih se izvrenje prekida ne moe uoiti na vidljiv nain, konstatacija
prekida vri se putem pomonog strujnog kola sa signalizacijom ili na drugi pouzdan nain.
lan 27.
U elektroenergetskim objektima naprave za uzemljivanje i kratko spajanje postavljaju se:

na mestima odvajanja od napona;

Strana 7 od 28

na svakoj iskljunoj galvanski odvojenoj deonici u blizini mesta rada, koja

moe doi pod napon ili se na njoj moe indukovati napon;
na mestu rada, i to na svim provodnicima.

lan 28.
Zamena visokonaponskih osiguraa i pregled Blucholz relea u beznaponskom stanju moe
se vriti i bez kratkog spajanja i uzemljivanja, bez ograivanja delova pod naponom, kao i
bez dozvole za rad izdate u smislu ovog pravilnika, pri emu se:
za iskljuene delove postrojenja smatra kao da su pod naponom;

zamena visokonaponskih osiguraa izvodi izolacionim alatom i primenom

linih zatitnih sredstava.
lan 29.

Utvrivanje beznaponskog stanja na jednosistemskim nadzemnim vodovima moe se izvriti

i prebacivanjem tankog provodnika sa nabacivakom pukom preko faznih provodnika.
lan 30.
Na nadzemnim vodovima iznad 1000 V, osim uzemljivanja i kratkog spajanja na mestu rada,
mora se izvriti uzemljivanje i kratko spajanje na svim mestima odvajanja od galvanski
odvojene mree koja ostaje pod naponom.
lan 31.
(1)

Kad se radovi obavljaju samo na jednom stubu, prenosne naprave za uzemljivanje i

kratko spajanje na nadzemnom vodu postavljaju se:
na jednom mestu, to blie mestu rada, ukoliko se provodnici ne

razdvajaju;

na svakoj galvanski odvojenoj deonici, ukoliko se provodnici razdvajaju u

dve ili vie galvanski odvojene deonice.

(2)

Kad se radovi obavljaju na vie stubova, prenosne naprave iz stava 1. ovog lana
postavljaju se sa svake strane radne deonice sa koje moe da doe do prodora napona,
s tim to udaljenost izmeu postavljenih prenosnih naprava ne sme biti vea od 2 km.

(3)

Kad postoji ukrtanje izmeu vodova na radnoj deonici sa drugim vodom pod
naponom, na stubu radne deonice koji je najblii mestu ukrtanja postavljaju se i
dodatne prenosne naprave za uzemljivanje i kratko spajanje.
lan 32.

(1)

Kod radova na kablovskom vodu uzemljivanje i kratko spajanje vri se obavezno na

svim mestima odvajanja od napona, a na mestu rada ako to dozvoljava tehnologija
rada.

(2)

Ukoliko se mesto rada nalazi na prelasku kabla u nadzemni vod, obavezno se vri
uzemljivanje i kratko spajanje i na mestu rada.
Strana 8 od 28

lan 33.
(1)

Pre poetka radova na ve odreenom kablu treba izvriti mehaniko probijanje kabla
odgovarajuim ureajem ili alatom sa izolovanom rukom.

(2)

Ako zbog tehnologije rada postupak iz stava 1. ovog lana nije izvodljiv, treba primeniti
druge dovoljno sigurne metode (primena indikatora sa iljkom preko izolacije ila i dr.).

(3)

Ako je pouzdano utvren traeni kabl, ne mora se sprovoditi postupak na nain

utvren stavom 1. i 2. ovog lana.
lan 34.

Ako kablovi sa uzemljenim metalnim platom lee u podruju uticaja mree jednosmerne ili
naizmenine struje za eljeznice ili lee u podruju naponskog leka mree sa uzemljenom
neutralnom takom, metalni omota se mora premostiti na mestu rada bakarnim
provodnikom preseka najmanje 16 mm2, i to pre seenja kabla.
lan 35.
(1)

Kod radova na kablovskim vodovima preko kojih se moe preneti potencijal iz

postrojenja napajanja na mesto rada, proraunom i analizom odreuju se mesta i nain
uzemljivanja i kratkog spajanja.

(2)

Kod radova na kablovskim vodovima kod kojih, usled dejstva napojne eleznike
mree, postoji opasnost od prenetog potencijala, proraunom i analizom utvruje se
stepen opasnosti i sprovode mere, uzemljivanja, kratkog spajanja, izjednaavanja
potencijala i druge zatitne mere.
1.2.2. Mere za bezbedan rad u blizini napona
lan 36.

(1)

Pri radovima koji se izvode u blizini napona susedni delovi pod naponom osiguravaju
se od sluajnog neposrednog ili posrednog dodira, pomou dovoljno vrstih i pouzdano
postavljenih izolacionih zatitnih pregrada, ploa, prekrivaa i drugih zatitnih sredstava:

(2)

Kod nazivnih napona iznad 1000 V najmanji sigurnosni razmak izmeu delova pod
naponom i izolacione zatite pregrade ne sme biti manji:
iznad 1

do 6 kV

90 mm

u prostoriji

iznad 6

do 10 kV

115 mm

u prostoriji

iznad 6

do 10 kV

150 mm

na otvorenom

iznad 10

do 20 kV

215 mm

u prostoriji

iznad 20

do 35 kV

325 mm

na otvorenom

iznad 35

do 110 kV

1100 mm

na otvorenom

iznad 110

do 220 kV

2200 mm

na otvorenom

iznad 220

do 400 kV

2900 mm

na otvorenom

Strana 9 od 28

(3)

Izuzetno od stava 2. ovog lana, za unutranja postrojenja nazivnog napona do 35 kV

navedeni razmaci mogu biti i manji, ako se primeni izolaciona zatitna ploa od
materijala takve elektrine vrstoe i drugih osobina da izdri sva propisana ispitivanja
za odreeni stepen izolacije.
lan 37.

(1)

Radovi u blizini napona mogu se izvoditi bez primene izolacione zatitne pregrade ili
ploe, ako ne postoji mogunost primene izolacione zatitne pregrade ili ploe
(postrojenja starijih konstrukcija i sl.).

(2)

U sluaju iz stava 1. ovog lana, sigurnosni razmak od delova pod naponom ne sme
biti manji:
iznad 1

do 10 kV

400 mm

u prostoriji

iznad 1

do 10 kV

700 mm

na otvorenom

iznad 10

do 35 kV

700 mm

u prostoriji

iznad 35

do 110 kV

1150 mm

na otvorenom

2300 mm

na otvorenom

2900 mm

na otvorenom

iznad 110
iznad 220

do 220 kV
do 400 kV
lan 38.

Pri upotrebi lestava, glomaznih predmeta i transportnih sredstva u spoljnim postrojenjima i

kod radova na vodovima, najmanji sigurnosni razmak pribliavanja od delova pod naponom
ne sme biti manji:
do 1 kV

800 mm

na otvorenom

iznad 1

do 10 kV

1200 mm

na otvorenom

iznad 10

do 35 kV

1500 mm

na otvorenom

iznad 35

do 110 kV

2000 mm

na otvorenom

iznad 110

do 220 kV

3000 mm

na otvorenom

iznad 220

do 400 kV

4000 mm

na otvorenom

lan 39.
Na viesistemskim dalekovodima napona iznad 35 kV, mogu se izvoditi radovi samo na
sistemu koji je iskljuen, a ako je bar jedan od ostalih sistema pod naponom, moraju biti
ispunjeni i sledei uslovi:

da sigurnosni razmak nije manji od razmaka iz lana 38. ovog pravilnika

za odgovarajui red napona;

da se radovi ne mogu vriti istovremeno na vie stubova, ve samo na

jednom stubu, na kome se vri uzemljivanje i kratko spajanje;
Strana 10 od 28

da krajevi voda ne smeju biti uzemljeni;

da se izvod izmeu izlaznog rastavljaa i prekidaa kratko spoji i uzemlji.

lan 40.

Na viesistemskim vodovima napona do 35 kV, mogu se izvoditi radovi samo na sistemu koji
je iskljuen, a ako je bar jedan od ostalih sistema pod naponom, moraju biti ispunjeni i
sledei uslovi:

da se rad obavlja sa pokretnom platformom (korpom) postavljenom sa

spoljanje strane iskljuenog voda;

da izmeu radnika i alata, odnosno pribora kojim se slui i delova pod

naponom sigurnosni razmak nije manji od razmaka iz lana 38. ovog pravilnika za
odgovarajui red napona;

da se radovi ne mogu vriti istovremeno na vie stubova ve samo na

jednom stubu, na kome se vri uzemljivanje i kratko spajanje;

da krajevi voda ne smeju biti uzemljeni;

da je na krajevima voda, ukoliko za to postoji konstrukciona mogunost,
izvreno uzemljenje i kratko spajanje izmeu prekidaa i izlaznog rastavljaa.
lan 41.

Prilikom izvoenja radova na viesistemskim vodovima iz l. 39. i 40. ovog pravilnika, kad
neki od sistema ostaju pod naponom, preuzimaju se i posebne mere za spreavanje zamene
sistema koji je iskljuen sistemom koji je pod naponom, odnosno mere za utvrivanje koji je
sistem pod naponom.
lan 42.
(1)

Prilikom izvoenja radova na dalekovodu ija trasa ide uporedo sa dalekovodom pod
naponom, na osnovu prorauna i analize elektromagnetnih i elektrostatikih uticaja
dalekovoda pod naponom na dalekovod na kome se izvode radovi, posebno se
odreuje mesto i nain uzemljenja i kratkog spajanja u cilju otklanjanja ovih uticaja.

(2)

Mere iz stava 1. ovog lana preduzimaju se i prilikom radova na razvlaenju

provodnika uporedo sa nadzemnim vodovima pod naponom, na osnovu prorauna i
analize elektromagnetnih i elektrostatikih uticaja nadzemnih vodova pod naponom na
uporedo razvlaene provodnike.
lan 43.

Ako se provodnici voda na kome se radi razvlae ili zateu ispod ili iznad voda pod
naponom, preduzimaju se potrebne mere u cilju odravanja sigurnosnog razmaka iz lana
38. ovog pravilnika, za odgovarajui red napona.
lan 44.
Ako se na istim stubovima nalaze niskonaponski i visokonaponski vodovi, dozvoljen je rad na
niskonaponskom vodu dok se visokonaponski nalazi pod naponom, ako je izmeu radnika i
Strana 11 od 28

neizolovanog alata, odnosno pribora kojim se radnik slui i delova pod naponom osiguran
minimalan razmak prema lanu 38. ovog pravilnika i ako se niskonaponski vod uzemlji i
kratko spoji na mestu rada.
lan 45.
(1)

Na stubovima vodova visokog napona mogu se izvoditi radovi u blizini delova pod
naponom, ako se njima ne naruava stabilnost stuba i ako je obezbeeno odravanje
sigurnosnog razmaka iz lana 38. ovog pravilnika.

(2)

Ako u izvoenju radova iz stava 1. ovog lana uestvuju priuena lica, na vidni nain
oznaavaju se i granice kretanja.
lan 46.

(1)

Prilikom seenja grana i drvea u blizini voda koji se nalazi pod naponom moraju se
odravati sigurnosni razmaci iz lana 38. ovog pravilnika.

(2)

U toku seenja, ne sme se dozvoliti nekontrolisani pad drvea i grana u blizini voda.
Ne sme se ostaviti zaseeno drvo, a nije dozvoljeno ni penjanje na drvo koje se see.
lan 47.

Prilikom radova na prelazima preko drugih objekata (eleznice, putevi i dr.) primenjuju se
sledee zatitne mere:

usklaivanje plana radova, kako bi se saobraaj to manje ometao;

stalno odravanje sigurnosnog razmaka iz lana 38. ovogpravilnika.

1.2.3. Mere za bezbedan rad pod naponom
lan 48.

Radovi na delovima objektakoji su pod naponom mogu se izvoditi ako:

je izabran sistem rada pod naponom i radni postupak utvren i proveren;

postoje pisana uputstva za svaku vrstu rada;

postoji odgovarajui izolacioni alat, pomona sredstva, zatitna oprema,

odnosno lina zatitna sredstva za svaku vrstu rada u skladu sa izabranim sistemom
rada pod naponom;

radnik ispunjava posebne psihofizike sposobnosti za ovaj rad, ako je

obuen i ako je izvrena provera njegovog znanja za odreene vrste radova pod
naponom; i

je radnik na periodinim proverama pokazao zadovoljavajue rezultate u

pogledu obuenosti za odreenu vrstu rada i psihofizike sposobnosti.
lan 49.

Radovi pod naponom ne smeju se izvoditi ako:

na mestu rada elektrina varnica moe da izazove poar ili eksploziju; i

Strana 12 od 28

pri postojanju okolnosti iz lana 23. ovog pravilnika.

1.3. Dokumenti za rad

lan 50.
Radovi na elektroenergetskom objektu mogu se izvoditi samo na osnovu odgovarajuih
dokumenata za rad, kao to su: nalog za rad, dozvola za rad, obavetenje o zavretku rada,
depea i program rada.
lan 51.
(1)

Nalog za rad kojim nadleni rukovodilac odreuje odgovorno

struno lice za izvrenje konkretnog radnog zadatka moe se izdati:

pismeno - preko odreenog obrasca ili teleprinterom;

usmeno uz istovremeno snimanje govora; i

putem govornih telekomunikacionih veza, uz upisivanje podataka u

odreene obrasce i sravnjivanje teksta.

(2)

Nalog za rad daje se tako da izvriocu bude jasan zadatak - gde i

ta treba da uradi.
lan 52.

Dozvola za rad, koja se izdaje za izvoenje radova u beznaponskom stanju u III zoni
opasnosti i radova u blizini napona u sluaju primene mera iz lana 24. ovog pravilnika,
izdaje se pre poetka radova, i to:
pismeno - na odreenom obrascu ili teleprinterom (uz povratnu potvrdu

prijema), i

putem govornih telekomunikacionih veza i uz upisivanja podataka u

odreene obrasce i sravnjivanje teksta.
lan 53.

(1)

Obavetenjem o zavretku rada rukovodilac izvetava ovlaeno

lice da su radovi zavreni, uklonjen sav alat, materijal i zatitna oprema i da su radnici
udaljeni sa mesta rada, kao i da je objekat spreman za stavljanje u pogon. Prijava
zavretka radova se podnosi na isti nain na koji se izdaje dozvola za rad.

(2)

Depeom, koja se obavezno obostrano upisuje u knjigu depea,

daju se kratka i vana obavetenja, kao i zahtevi i odobrenja pogonskog znaaja.
Depea se prenosi putem govornih i telekomunikacionih veza, uz sravnjivanje upisanog
teksta telegramom ili teleksom.

(3)

Program rada, kojim se objedinjuje rad vie radnih grupa i

odreuje koordinator radova, izrauje se za sloenije radove u kojima uestvuje vie
radnih grupa.

1.4. Organizacione mere za bezbedan rad

Strana 13 od 28

lan 54.
(1)

Rad na objektima organizuje se tako da se omogui najvea

mogua bezbednost radnika.

(2)

Za objekte moraju postojati detaljna uputstva o manipulaciji, radu i

sigurnosti pri opsluivanju i odravanju postrojenja.

(3)

Vrenje nadzora, organizacije rada i neposrednih tehnikih

radova, kao i izdavanje dokumenata za rad mogu obavljati samo lica koja imaju
potrebne strune kvalifikacije i ovlaenja prema odgovarajuim internim aktima
privrednog drutva.
lan 55.

(1)

Sve radove u visokonaponskim objektima ukljuujui i osiguranje

mesta rada uz poveane opasnosti, osim manipulacija i vizuelnih pregleda objekata,
moraju vriti najmanje dva lica.

(2)

Ako rad izvodi vie radnika, jedan od njih odreuje se za

rukovodioca radova.
lan 56.

(1)

Poto od ovlaenog lica dobije dozvolu i ostala dokumenta za

rad, rukovodilac radova na mestu rada:

proverava da li su sprovedene zatitne mere;

utvruje granice delova postrojenja u beznaponskom stanju;

po potrebi sprovodi dodatne zatitne mere.

(2)

U odreenim sluajevima, zavisno od konstrukcije mree,

rukovodilac radova moe dobiti i dozvolu za rad za samoiskljuenje, na osnovu koje je
duan da sam iskljui i osigura mesto rada.

(3)

Rukovodilac radova pre poetka rada upozorava radnike na

granice delova postrojenja u beznaponskom stanju i delova pod naponom, na prisutne
opasnosti i na primenu linih zatitnih sredstava i zatitne opreme i upoznaje ih sa
sprovedenim zatitnim merama.

(4)

Izvrenje radova moe zapoeti tek kad njihov poetak objavi

rukovodilac radova, a ne samo na osnovu prethodnog dogovora o tome da e radovi
zapoeti u odreeno vreme.
lan 57.

(1)

Prilikom vrenja merenja i ispitivanja, delova postrojenja moraju

biti uzemljeni i kratko spojeni za sve vreme prikljuivanja, odnosno skidanja mernih
instrumenata.

(2)

Ako to priroda postupka zahteva, prilikom merenja i ispitivanja, i to

Strana 14 od 28

samo za vreme oitavanja rezultata merenja, uzemljivai se mogu privremeno skinuti.

lan 58.
Po zavretku rada rukovodilac radova proverava ispravnost izvrenih radova, daje nalog
radnog grupi da ukloni sav alat, pribor i osiguranja mesta rada i da napusti mesto rada, a
zatim na pouzdan nain obavetava ovlaeno lice za izdavanje dozvole za rad da su radovi
zavreni i da je objekat spreman za pogon.
lan 59.
(1)

Po dobijenom obavetenju da su radovi zavreni i da je objekat

spreman za pogon, tek poto lice ovlaeno za izdavanje dozvole za rad ukloni ona
osigurana mesta rada koje je to lice postavilo ili su postavljena po njegovom nalogu,
objekat se moe staviti u pogon.

(2)

Nije dozvoljeno ukljuivanje postrojenja samo na osnovu

prethodnog dogovora, bez pouzdanog obavetenja o zavretku rada i spremnosti
objekta za pogon.

2. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju elektrinim

postrojenjima napona do 1000 V
2.1. Opsluivanje
lan 60.
Sve radove u niskonaponskim objektima vre najmanje dva radnika, osim manipulacija sa
komutacionim ureajem u razvodnom postrojenju, na razvodnoj ploi i drugim elementima,
koje moe da vri i pojedinac koji poznaje elektrinu emu, elektrino postrojenje i koji je
obuen za obavljanje tih manipulacija.
lan 61.
Pored manipulacija iz lana 60. ovog pravilnika, pregled niskonaponskih postrojenja,
pojedinano moe vriti:

ovlaeno struno lice;

struno lice ili lice koje rukuje elektrinim postrojenjem.

lan 62.

Kljueve od postrojenja, elektrinih ormana, ureaja za pokretanje, upravljakih pultova i

drugih ureaja i elemenata, koji moraju biti obezbeeni, a iji se nain obezbeenja,
izdavanja i vraanja ureuje internim aktom, mogu lino imati i lica koja rukuju elektrinim
postrojenjima i ona se sa njima zaduuju.
lan 63.
(1)

Zamena topljivih umetaka osiguraa obavlja se u beznaponskom

stanju.

(2)

Izuzetno od stava 1. ovog lana, zamena topljivih umetaka

osiguraa moe se vriti pod optereenjem u sledeim sluajevima:

Strana 15 od 28

zamena topljivih umetaka niskonaponskih osiguraa tipa D i DO, pod

uslovom da struja (A) za dati napon (V) ne premauje vrednosti datih u tabeli:
do 380 V

do 16 A

preko 380 V

do 63 A

do 24 V

do 6 A

iznad 24 V do 60 V

do 6 A

iznad 60 V do 110 V

do 16 A

i da su primenjena odgovarajua zatitna sredstva;

zamena visokouinskih i niskonaponskih osiguraa, ako zamenu obavljaju

posebno obuena struna lica uz primenu izolacionih ruica, zatitnog lema, zatitnih
naoara ili tita, konih rukavica, odnosno drugih odgovarajuih zatitnih sredstava.
2.2. Radovi
lan 64.

Radovi u elektrinim postrojenjima, u pogledu zatitnih mera od opasnog dejstva elektrine

struje, razvrstavaju se u tri kategorije:
a)

radovi u beznaponskom stanju;

b)

radovi u blizini delova pod naponom i

c)

radovi pod naponom.

lan 65.

Nisu dozvoljeni radovi na nadzemnim vodovima, nadzemnim uvodima i komutacionim

ureajima, koji su neposredno spojeni sa nadzemnim vodovima pri postojanju uslova iz lana
23. ovog pravilnika.
2.2.1. Mere za bezbedan rad u beznaponskom stanju
lan 66.
(1)

Pri radovima u beznaponskom stanju u objektu moraju se

sprovesti po nie navedenom redosledu sledee mere:

a)
b)

izvriti neophodna iskljuenja;

preduzeti mere koje bi spreile pojavu napona usled sluajnog
ukljuenja komutacionog ureaja;

c)

proveriti odsustvo napona na delovima elektropostrojenja na kojima

se obavljaju radovi;

d)

izvesti uzemljivanje i kratko spajanje pomou prenosnih uzemljivaa

svih provodnika koji su pod naponom u normalnom pogonu, ukljuujui i neutralni
provodnik;
Strana 16 od 28

e)

izvriti ograivanje mesta rada i delova pod naponom i istai

upozorenje da se izvode radovi.

(2)

Ako se javnim osvetljenjem upravlja fotoelijama, pri osiguranju

mesta rada u beznapon-skom stanju treba onemoguiti njihovo funkcionisanje.

(3)

Kod radova sa razvodima niskog napona i izolovanim nadzemnim

vodovima niskog napona mere iz stava 1. taka d) ovog lana ne moraju se primeniti
ako je osigurano beznaponsko stanje i ne postoji opasnost povratnih napona i prodiranja
atmosferskih pranjenja na mesto rada.

(4)

Pomona strujna kola koja se nalaze na mestu rada ne moraju se

iskljuiti ukoliko je spreen neposredan dodir sa neizolovanim delovima strujnog kola i
ukoliko se preko njih ne moe izazivati nekontrolisano ukljuivanje rasklopnih aparata.
lan 67.

(1)

Kod nadzemnih vodova nazivnih napona do 1000 V na drvenim

stubovima i drugim stubovima bez zemljovoda nije potrebno uzemljivanje i kratko
spajanje na mestima odvajanja od napona kad se svi provodnici fazni, neutralni i
provodnik za javno osvetljenje spoje.

(2)

U sluaju iz stava 1. ovog lana, prilikom kratkog spajanja, prvo

se vri spajanje sa neutralnim provodnikom, a zatim sa ostalim (fazni i provodnik za
javno osvetljenje), dok se skidanje kratkog spoja vri obrnutim redom.
lan 68.

Kod kablovskih vodova nazivnog napona do 1000 V nije potrebno uzemljivanje i kratko
spajanje na mestima odvajanja od napona i na mestu rada kad je pouzdano osigurano
beznaponsko stanje, osim u sluaju prelaska kablovskog voda u nadzemni, kada se
obavezno vri uzemljivanje i kratko spajanje.
lan 69.
Pri radovima na kablovskim vodovima nazivnog napona do 1000 V u beznaponskom stanju
primenjuju se odredbe lana 34. i 35. ovog pravilnika.
lan 70.
Nije dozvoljena primena improvizovanih naprava za proveru beznaponskog stanja.
2.2.2. Mere za bezbedan rad u blizini delova pod naponom
lan 71.
Pri radovima koji se izvode u blizini napona susedni delovi pod naponom osiguravaju
se od sluajnog neposrednog dodira radnika sa delovima pod naponom, pomou
dovoljno vrstih i pouzdano postavljenih izolacionih zatitnih pregrada, ploa,
prekrivaa i drugih zatitnih sredstava.
lan 72.
Pri upotrebi lestava, glomaznih predmeta i transportnih sredstva u spoljnim

Strana 17 od 28

postrojenjima kod radova na vodovima, najmanji sigurnosni razmak pribliavanja

delova pod naponom odreuje se prema odredbi lana 38. ovog pravilnika.
2.2.3. Mere za bezbedan rad pod naponom
lan 73.
(1)

Na delovima elektroenergetskih objekata, kod kojih nazivni naponi

izmeu provodnika pod naponom ili napon izmeu provodnika pod naponom i zemlje ne
prelaze 50 V naizmeninog napona, odnosno 120 V jednosmernog napona, dozvoljen je
rad pod naponom uz primenu konih zatitnih rukavica i izolovanog elektrinog alata.

(2)

Radovi na delovima elektroenergetskog objekta koji su pod

naponom iznad napona iz stava 1. ovog lana, dozvoljeni su pod uslovima iz l. 48. i 49.
ovog pravilnika.
2.3. Organizacione mere za bezbedan rad
lan 74.

Radovi u elektrinom postrojenju napona do 1000 V vre se po nalogu ovlaenog strunog

lica.
lan 75.
Nain pripreme rada, izdavanja dozvola za rad, vrenja nadzora za vreme rada, prekid i
zavretak rada na objektima do 1000 V privredno drutvo ureuje odgovarajuim
optim aktom.

3. Mere za spreavanje povreda od dejstva elektrine

struje indukovanog napona
lan 76.
Pri izvoenju radova na nadzemnim elektroenergetskim vodovima u blizini drugih
vodova pod naponom, pored primene zatitnih mera iz lana 24. ovog pravilnika,
preduzimaju se i sledee mere zatite:

pri obuavanju radnika koji e raditi na nadzemnim vodovima posebno se

ukazuje na opasnost od pojave indukovanog napona i na preventivne mere za
spreavanje povreda od udara elektrine struje indukovanog napona;

zabraniti postavljanje uzemljivaa, naprave za uzemljivanje i kratko

spajanje u nasute gomile zemlje;

prilikom postavljanja, odnosno skidanja naprava za uzemljivanje i kratko

spajanje upotrebom izolacione motke sa uadima, radnik se ne sme nalaziti na
rastojanju od voda kraem od duine izolacionog dela motke;

pri dodavanju alata sa zemlje i drugih naprava monteru koji se nalazi na

stubu nadzemnog voda ili na dizalici, koristiti izolaciono ue;

pri vrenju popravki i regulacije na linijskom rastavljau postavljaju se

naprave za uzemljivanje i kratko spajanje, bez obzira da li rastavlja ima noeve za

Strana 18 od 28

uzemljenje;

pri radu na nadzemnim vodovima sa vie provodnika po fazi, koji su

meusobno razdvojeni izolacionim umecima, vri se uzemljivanje svakog provodnika.

4. Zatitna sredstva za rad u elektrinim postrojenjima

lan 77.
(1)

Za zatitu od elektrinog udara, delovanja elektrinog luka,

produkata gorenja i pada sa visine, pri izvoenju radova na elektroenergetskim
objektima korite se:

a)

izolacione motke, izolaciona kleta za osigurae i za elektrina

merenja i indikatori napona;

b)

izolaciona sredstva za radove pod naponom i elektro-monterski alat

sa izolacionim ruicama - draima;

c)

elektro-izolacone rukavice,
prostirke i prekrivai i izolaciona postolja;

d)

elektroizolaciona

obua,

izolacione

prenosne naprave za uzemljivanje i kratko spajanje;

e)

sredstva za ograivanje i izolovanje od delova pod naponom i

oznake upozorenja;

f)

zatine naoare, kone rukavice, gas maske, sigurnosni pojas,

osiguravajua uad i zatitni lem i druga odgovarajua zatitna sredstva.

(2)

Zatitna izolaciona sredstva iz stava 1. ovog lana mogu se

koristiti kao osnovna ili dopunska.
lan 78.

(1)

Osnovna izolaciona sredstva su:

izolacione motke;

izolaciona kleta za vaenje osiguraa i merenje elektrine

struje;

(2)

indikatori napona;
sredstva za radove pod visokim naponom (izolacione motke,
platforme, pogon vua koja se neposredno dodiruje sa provodnikom);
izolacione pregrade;
motke za uvrivanje izolacionih pregrada i druga zatitna
sredstva ija izolacija trajno izdrava radni napon elektrinog postrojenja prilikom
dodirivanja elektrino provodivih delova pod naponom.
Izolacioni materijali kod izolacionih sredstava koja se koriste kao
Strana 19 od 28

osnovna moraju biti izvedeni prema visini nazivnog napona postrojenja.

(3)

Izolacione rukavice, obua i prostirke i druga izolaciona zatitna

sredstva koja se koriste kao dopunska, mogu se upotrebljavati kao osnovna za zatitu
od napona dodira na delovima postrojenja koji nisu pod naponom u normalnim
pogonskim uslovima.
lan 79.

Optim aktom organizacije utvruju se opremljenost mobilnih ekipa i elektroenergetskih

postrojenja potrebnim sredstvima zatite, kao i nain njihovog odravanja.
lan 80.
Prilikom korienja zatitnih sredstva iz lana 77. ovog pravilnika mora se voditi rauna o
sledeem:

izolaciona zatitna sredstva koristiti samo prema nameni u

elektrinom postrojenju, za napone za koje je predvieno zatitno sredstvo;

izolaciona zatitna sredstva mogu se koristiti u uslovima

postrojenja vlanosti samo ako su konstruisana i uputstvom proizvoaa predviena za
rad u tim uslovima;

zatitna sredstva ne mogu se koristiti pre nego to se izvri

provera roka njihove upotrebe i postrojenja mehanikih i drugih oteenja, odnosno
ispravnosti i izvri njihovo ienje.

5. Uzemljivanje i kratko spajanje

lan 81.
(1)

Uzemljivanje i kratko spajanje vri se zemljospojnikom ili

prenosnom napravom za uzemljivanje i kratko spajanje.

(2)

Presek ueta prenosnih naprava za uzemljivanje i kratko spajanje,

koje je izraeno od tankih bakarnih ica i ije su stezaljke takvih dimenzija da mogu da
izdre oekivana termika i dinamika naprezanja struje kratkog spoja, vri se prema
sledeoj tabeli:
Presek
bakarnog
ueta u mm2

Najvea dozvoljena struja kratkog spoja u KA u trajanju od S (sekunde)

10 S

5S

2S

1S

0,5 S

0,2 S

16

1,0

1,4

2,2

3,2

4,4

25

1,5

2,2

3,5

5,0

6,8

11

35

2,2

3,1

4,8

7,0

9,6

15,4

50

3,1

4,3

7,0

10,0

14,0

22

70

4,0

6,0

9,5

14,0

19,5

30,8

95

5,8

8,3

13,0

18,5

26,5

41,9

Strana 20 od 28

120

7,5

10,5

16,5

23,5

33,5

52,9

1050

9,2

13,0

21,0

29,5

42,0

66,1

lan 82.
Izuzetno od lana 81. stav 2. ovog pravilnika, ako je vod identifikovan i ako je na krajevima
voda, na kojima bi mogao da prodre pogonski napon sprovedeno uzemljivanje i kratko
spajanje pomou naprava koje su dimenzionisane tako da izdre oekivane struje kratkog
spoja, za uzemljivanje i kratko spajanje na mestu rada moe se koristiti i ue manjeg preseka
(najee 25 mm2).
lan 83.
Za uzemljivanje i kratko spajanje ne mogu se koristiti oteene prenosne naprave, kao i
prenosne naprave koje su, usled struje kratkog spoja, bile izloene naprezanju.
lan 84.
Uzemljene metalne konstrukcije mogu se koristiti za uzemljivanje i kratko spajanje ako, s
obzirom na provodljivost, imaju ekvivalentan presek prema tabeli iz lana 81. ovog pravilnika
i ako su spojevi u konstrukciji dobro provodljivi.
lan 85.
Radi odvoenja indukovanih napona koji se mogu javiti u postrojenjima vrlo visokih napona
usled elektrostatikih i elektromagnetskih uticaja, metalne skele, dizalice, transportna
sredstva i ostali dugaki provodni predmeti privremeno se uzemljuju bakarnim provodnikom
preseka 16 mm2.

6. Povera i obezbeenje stabilnosti drvenih stubova

lan 86.
(1)

Pre poetka rada na starim drvenim stubovima proverava se

njihova vrstina (pojava trulosti i sl.).

(2)

Pre penjanja na stubove kod kojih je utvrena trulost isti se

moraju obezbediti od ruenja nekom od pouzdanih metoda (ankerisanje, tronoac i sl.).

V. RADNE PROSTORIJE I GRADILITA

1. Stalne elektrine instalacije
lan 87.
Stalne elektrine instalacije u radnim prostorijama izvode se na osnovu klasifikacije radne
prostorije, odnosno prostora u skladu sa lanom 5. ovog pravilnika i odgovarajuim tehnikim
propisima koji reguliu ovu oblast.
lan 88.
(1)

Na svim elektrinim instalacijama, ureajima i napravama, u svim

radnim prostorijama i drugim prostorima primenjuju se odgovarajue mere zatite od

Strana 21 od 28

elektrinog udara u skladu sa odgovarajuim jugoslovenskim standardima, bez obzira

na klasifikaciju u smislu lana 5. ovog pravilnika.
(2)

U cilju zatite od eksplozije u radnim prostorijama i drugim

prostorima, izuzev rudnika, primenjuju se zatitne mere i odgovarajua elektrina
instalacija i ureaji u skladu sa jugoslovenskim standardima kojima je regulisana protiveksplozijska zatita.

(3)

Na objektima u kojima se nalaze prostorije iz stava 2. ovog lana

izvodi se gromobranska zatita radi spreavanja eksplozija, odnosno poara i udara
elektrine struje usled pranjenja atmosferskog elektriciteta, u skladu sa stroim
uslovima koji su propisani za zatitu od udara groma.

2. Privremene elektrine instalacije

lan 89.
Privremene elektrine instalacije na radilitima izvode se na osnovu klasifikacije prostorije,
odnosno prostora u skladu sa lanom 5. ovog pravilnika i odgovarajuih tehnikih propisa za
ovu oblast.
lan 90.
(1)

Neizolovani delovi elektrinih postrojenja (provodnici, ine, kontakt

prekidai i osigurai, stezaljke elektrinih maina i aparata i sl.), koji se nalaze izvan
elektrinih pogonskih prostorija moraju sa svih strana biti ograeni ili da se nalaze izvan
dohvata ruke.

(2)

Nije dozvoljeno ostavljanje neizolovanih krajeva provodnika ili

kablova posle demontae aparata ili ureaja.
lan 91.

(1)

Ureaji za stavljanje u pogon maina, odnosno mehanizama ne

smeju biti dostupni neovlaenim licima.

(2)

Stavljanje u pogon vie maina, odnosno mehanizama jednim

ureajem moe se vriti samo ako je to predvieno uputstvom proizvoaa i ako te
maine, odnosno mehanizmi predstavljaju jednu tehniku, odnosno tehnoloku celinu.

(3)

Pokretni kontaktni ureaji za ukljuivanje ne smeju da se nalaze

pod naponom u iskljuenom poloaju, niti da teinom svojih pokretnih delova zatvaraju
strujno kolo.
lan 92.

Ograde i kuita elektroprovodljivih delova moraju da budu izvedeni tako da njihovo skidanje,
odnosno otkrivanje moe da se izvri samo upotrebom kljua ili drugog odgovarajueg alata.
lan 93.
(1)

Privremene elektrine instalacije na otvorenom prostoru radilita

Strana 22 od 28

izvode se upotrebom izolovanih odgovarajuih provodnika koji se uvruju na stabilnim

stubovima, tako da se najnia taka provodnika nalazi na najmanje 2,5 m visine nad
radnim mestom, 3,5 m nad peakim prolazima, odnosno najmanje 6 m nad kolskim
prolazima.
(2)

Izuzetno od stava 1. ovog lana, nad radnim mestom izolovani

provodnik moe se postaviti i na visini manjoj od 2,5 m, s tim to mora biti smeten u
cev ili odgovarajui profil dovoljne mehanike izdrljivosti.

(3)

Na visini ispod 2,5 m mogu se postavljati svetiljke opteg

osvetljenja napona 220 V sa izolacijom koja iskljuuje mogunost dodira radnika sa
njenim provodljivim delovima, a ukoliko se ne mogu obezbediti takve svetiljke, za
napajanje se koristi snieni napon (najvie 42 V).
lan 94.

(1)

Elektrina instalacija na radilitima treba da bude tako izvedena

da se sa jednog mesta mogu iskljuiti svi provodnici pod naponom.

(2)

Nakon iskljuenja napona glavnim prekidaem, obavezno je

iskljuivanje opasnih alata sopstvenim prekidaima.
lan 95.

(1)

Svi montani i remontni radovi na elektrinim mreama i

postrojenjima i radovi na prikljuivanju i otpajanju (klemovanju) provodnika moraju se
vriti pri iskljuenom naponu uz primenu pravila iz l. 24. i 56. ovog pravilnika.

(2)

Izuzetno od stava 1. ovog lana, radovi koji se izvode sa mernom

izolacionom motkom i prikljuivanje pokretnih mehanizama pomou specijalnih
provodnih ureaja, mogu se vriti i pod naponom.
lan 96.

Zamena pregorelih osiguraa moe se vriti i pod naponom, uz obavezno iskljuenje

optereenja.
lan 97.
(1)
(2)

Zamena sijalica po pravilu se obavlja u beznaponskom stanju.

Zamena sijalica snage do 1000 W i napona prema zemlji do 250
V, moe se vriti pod naponom ako se obavlja sa odgovarajuom opreznou i uz
primenu odgovarajuih zatitnih sredstava.
lan 98.

(1)

Svetiljke i elektrificirani alati napona do 50 V moraju da se

napajaju iz zatitnih transformatora izgraenih u skladu sa odgovarajuim
jugoslovenskim standardima, a alati visoke uestanosti iz odgovarajuih pretvaraa
uestanosti.

(2)

Za napajanje svetiljki i alata iz stava 1. ovog lana ne smeju se

koristiti autotransformatori, induktivni kalemovi i reostati za dobijanje niih napona.
Strana 23 od 28

lan 99.
(1)

Prikljuivanje na elektrinu mreu elektromotora, elektrificiranog

alata, ureaja elektrinog osvetljenja i drugih elektrinih prijemnika moe se vriti samo
pomou predvienih ureaja i naprava za ove namene.

(2)

Zabranjeno je prikljuivanje elektrinih prijemnika na elektrinu

mreu uvijanjem krajeva provodnika ili na drugi improvizovan nain.
lan 100.

(1)

Radnici koji rukuju elektrinim instalacijama i elektrinim

postrojenjima na radilitima moraju prilikom rada da koriste izolacione rukavice, kone
rukavice, izolacionu obuu, alat sa izolacionim ruicama i druga odgovarajua zatitna
sredstva.

(2)

Izolaciona sredstva iz stava 1. ovog lana ne smeju se koristiti po

isteku predvienog roka upotrebe, niti ako se periodinim pregledom njihove ispravnosti
utvrdi da nisu ispravna za upotrebu.
lan 101.

(1)

Zabranjena je upotreba gumenih zatitnih sredstava koja imaju

ubode i naprsline.

(2)

Gumena zatitna sredstva moraju se pre upotrebe pregledati i

oistiti od prljavtine, a u sluaju pojave vlage detaljno obrisati i osuiti.

Strana 24 od 28

VI. PRENOSNI ALAT, PRENOSNE ELEKTRINE SVETILJKE

I ZATITNI TRANSFORMATORI
lan 102.
(1)

Kod korienja prenosnih alata, vrsta i uslova njihovog korienja

odreuju se u zavisnosti od klasifikacije prostorija prema spoljanjim uticajima (lan 5).
a prema sledeoj tabeli:

Klasa prostorije

Bez poveane opasnosti

Sa poveanom opasnou

Napon
alata

Uslovi korienja
Alat
Klasa

do 50 V

I bez uzemljenja kuita

127 V

220 V

do 50 V

II

127 V

II

220 V

II

do 50 V

III

127 V

III

220 V

III - sa prikljukom preko

transformatora za
razdvajanje

Naroito opasne

(2)

Izuzetno od stava 1. ovog lana, radovi u metalnim rezervoarima,

kotlovima, cilindrima, cevovodima, loitima, odvodima gasova iz kotla i drugim naroito
provodljivim sredinama smatraju se naroito opasnim, bez obzira na klasifikaciju
prostora prema spoljnim uticajima gde se isti nalaze.

(3)

Na otvorenom prostoru moe se obavljati rad samo sa prenosnim

alatima klase II ili III.
lan 103.

Prikljuivanje prenosnog alata na elektrinu instalaciju moe se vriti samo pomou

kvalitetno izolovanih provodnika u zajednikom platu ili radionikim gajtanom iji je presek
provodnika najmanje 1,5 mm2. Za zatitu dovodnih provodnika od prejakog savijanja i
oteenja na alatu se postavljaju dobro uvrene uvodnice od izolacionog materijala.
lan 104.
(1)

Zatita od napona dodira prenosnog alata klase I izvodi se

pomou posebnog zatitnog provodnika koji se nalazi u istom platu sa faznim i
neutralnim provodnikom.

(2)

Za zatitu od napona dodira iz stava 1. ovog lana zabranjeno je

Strana 25 od 28

korienje neutralnog provodnika.

lan 105.
(1)
(2)

Kabl prenosnog alata mora biti zatien od oteenja.

Za vreme rada sa prenosnim alatom nije dozvoljeno natezanje i
lomljenje prikljunih kablova, niti njihovo ukrtanje sa elinim uadima, kablovima za
zavarivanje, sa crevima koja slue za dovod gasova kod aparata za gasno rezanje i
zavarivanje i sa drugim materijalima koji mogu da otete prikljune kablove.
lan 106.

(1)

Ukljuivanje i iskljuivanje prenosnog alata iz prikljunice vri se

samo pri iskljuenom poloaju prekidaa na alatu.

(2)

Pri svakom udaljavanju sa mesta rada i prekidu (nestanku)

napona za vreme rada sa prenosnim alatom, alat se mora iskljuiti iz elektrine
instalacije.
lan 107.

Pri radu sa prenosnim alatom zabranjeno je:

dodavanje alata u aktivnom stanju;

unoenje prenosnih zatitnih transformatora, transformatora

razdvajanje i pretvaraa uestanosti u unutranjost kotlova i metalnih rezervoara;

za

davanje na upotrebu elektrificiranog alata drugim licima, a naroito licima

koja nisu obuena za rad sa takvim alatom.
lan 108.

Kada se ne koristi, prenosni alat mora da se uva u prostorijama bez vlage.

lan 109.
(1)

Prenosni alati, prenosne svetiljke, transformatori za razdvajanje,

zatitni transformatori i pretvarai uestanosti moraju da se provere na: spoj sa masom,
neprekidnost zatitnog provodnika, ispravnost izolacije napojnih provodnika i ogolelost
provodljivih delova i izolovanost izmeu radnog i pogonskog dela alata. Transformatori
moraju jo da se provere i na odsustvo spoja meu namotima vieg i nieg napona.

(2)

Privredno drutvo ureuje nain i uestalost provera iz stava 1.

ovog lana.
lan 110.

(1)

(2)

Radnik koji izdaje prenosni alat i koji ga prima obavezno se

moraju osvedoiti u ispravnost alata, pri emu se vri provera: zategnutosti zavrtnjeva
pojedinih detalja prenosnog alata, stanje provodnika - kabla, odsustvo spoljnih
oteenja njegove izolacije i preloma ila, ispravnost prekidaa i zatitnog provodnika.
Izdavanje neispravnog prenosnog alata nije dozvoljeno.

Strana 26 od 28

lan 111.
Ako za vreme rada primeti neispravnost prenosnog alata, radnik odmah prekida rad i vraa
neispravan alat na proveru i popravku.
lan 112.
(1)

Rune svetiljke moraju ispunjavati uslove predviene

odgovarajuim jugoslovenskim standardom, a za rad u kotlovima i slinim objektima
moraju biti zatiene zatitnom mreom i zatitnim staklom.

(2)

Prilikom rada u kotlovima i drugim naroito provodnim

prostorijama, rune svetiljke prikljuuju se na napon do 24 V koji se kod naizmenine
struje dobija pomou prenosnih zatitnih transformatora izgraenih u skladu sa
odgovarajuim jugoslovenskim standardom, a kod jednosmerne struje napajanje se vri
pomou akumulatora.
lan 113.

Za prikljuenje prenosnih runih elektrinih svetiljki mogu se koristiti samo kvalitetno

izolovani provodnici u zajednikom platu ili radioniki gajtani.
lan 114.
(1)

Ako se za vreme rada primeti neispravnost prenosne elektrine

svetiljke, kabla ili zatitnog transformatora, treba ih odmah zameniti ispravnim.

(2)

U naroito provodljivim prostorijama,

zabranjena je zamena sijalica na prenosnim svetiljkama.

odnosno

sredinama

lan 115.
(1)

Transformator za razdvajanje i zatitni transformator na koji se

prikljuuje prenosna runa svetiljka ili prenosni alat, ne unosi se u naroito provodljive
prostorije odnosno sredine (kotao, metalni sud, aht, rov i sl.).

(2)

Za obezbeenje snienog napona na koji se prikljuuju prenosni

alati i rune svetiljke ne smeju se koristiti autotransformatori.
lan 116.

(1)

Prenosni alati i rune prenosne svetiljke prikljuuju se na

transformator za razdvajanje, odnosno zatitni transformator samo na prikljunicu koja
se nalazi na sekundarnoj strani transformatora i koja se razlikuje od standardnih
prikljunica 127 V i 220 V.

(2)

Transformator za razdvajanje i zatitni transformator na primarnoj

strani imaju prikljuni kabl sa utikaem.

(3)

Prikljuni kabl iz stava 2. ovog lana zatien je izolovanim

savitljivim platom.
lan 117.

(1)

Zatitni transformator mora da ima inventarski broj.

Strana 27 od 28

(2)

Zatitni transformatori i prenosne svetiljke moraju da se uvaju u

odgovarajuim prostorijama.

(3)

Pri izdavanju zatitnog transformatora i prenosnih svetiljki, radnik

koji ih izdaje i radnik koji ih prima, moraju da se osvedoe u njihovu ispravnost.

VII. ISPITIVANJE, NADZOR I KONTROLA

lan 118.
(1)

U cilju primene, odnosno obezbeenja uslova za primenu mera

zatite na radu utvrenih ovim pravilnikom, organizacije udruenog rada vre
sistematsku kontrolu ispravnosti, odravanje elektrinih postrojenja i instalacija i
preglede i ispitivanja zatitnih sredstava u rokovima predvienim aktom organizacije.

(2)

O rezultatima pregleda i ispitivanja vodi se evidencija koja

naroito sadri:

datum i mesto pregleda, ispitivanja, odnosno merenja;

podatke o metodu merenja i upotrebljenim instrumentima;

nain i rezultate ispitivanja, odnosno merenja;

ocenu rezultata;
ime, prezime, zvanje i potpis strunog lica koje je vrilo merenje, odnosno

ispitivanje.
lan 119.
Pregled i ispitivanje stanja primenjenih mera zatite od elektrinog udara predvienih
odgovarajuim jugoslovenskim standardima, vri se:

pre putanja u pogon postrojenja, instalacija i orua za rad;

nakon rekonstrukcija;

periodino u rokovima propisanim aktom organizacije.

lan 120.

Pregled i ispitivanje linih zatitnih sredstava i zatitne opreme vri se u skladu sa

odgovarajuim jugoslovenskim standardom.
lan 121.
Kad se preventivna ispitivanja i merenja obavljaju pokretnim ispitnim kolima, primenjuju se
sledee zatitne mere:

pokretne ispitne laboratorije moraju imati prekida sa vidljivim prekidom

kontakta na dovodu elektrine energije, sa zatitom od sluajnog dodira delova pod
naponom;
pokretne

ispitne

laboratorije

moraju

Strana 28 od 28

imati

svetlosne

signale

koji

upozoravaju na prisutnost napona u visokonaponskom delu pokretne laboratorije;

ne primenjivati spojne provodnike bez specijalnih zavrnica;

zabraniti prisustvo ljudi u blizini opreme koja se ispituje;

oklop pokretne laboratorije mora obavezno da bude uzemljen posebnim

zemljovodom od elastinog bakarnog provodnika sa presekom od najmanje 10 mm2;

vrilac merenja mora lino pre svakog podizanja ispitnog napona da

udaljava ljude od ispitnog kola i od opreme koja se ispituje i da proverava iskljuivanje i
uzemljivanje kola posle zavretka svakog ispitivanja.

VIII. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 122.
Privredna drutva uskladie opta akta o zatiti na radu sa odredbama ovog pravilnika u roku
od est meseci od dana stupanja na snagu ovog pravilnika.
lan 123.
Predmetni pravilnik o optim merama zatite na radu od opasnog dejstva elektrine struje u
objektima namenjenim za rad, radnim prostorijama i na radilitima stupa na snagu sa
danom .............god.

Strana 29 od 28