Slavia Meridionalis 5

SOW, Warszawa 2005

Biljana Sikimi
Balkanoloki institut SANU
Beograd

Metafora praznog prostora: erkezi na Kosovu

Sticajem niza neplaniranih okolnosti, juna 2003, tokom terenskog rada
sa slovenskim stanovnitvom Kosova u okviru projekta Istraivanja slovenskih govora na Kosovu i Metohiji, autor ovog priloga suoio se sa virtuelnim postojanjem i fizikim nepostojanjem erkeza na Kosovu danas.
Ovaj prilog je rezultat rada na projektu Balkanolokog instituta SANU Etnolingvistika i sociolingvistika istraivanja izbeglica i multietnikih zajednica na Balkanu, koji
pod brojem 2167 finansira Ministarstvo za nauku, tehnologije i razvoj Srbije.
Projekat Istraivanje slovenskih govora na Kosovu i Metohiji finansirao je
UNESCO tokom 2003 godine pri Institutu za srpski jezik SANU. Podaci o tonskim zapisima u ovom prilogu odnose se na grau iz Zvunog arhiva Instituta za srpski jezik
SANU, Beograd, snimljenu tokom rada na ovom projektu. Inicijali istraivaa koji je vodio razgovor dati su na kraju podatka svakog tonskog zapisa, npr. BS Biljana Sikimi.
Aktuelna istraivanja kosovskih enklava uslovljena su kako naunim, tako i vannaunim razlozima. Polazimo od pretpostavke da istraiva nije s a m o autor, ve je
istovremeno deo akademske klime nekog drutva, pa je time neminovno subjektivan
usled delovanja internih i eksternih sila epistemolokog projekta u kome je inae svesno
angaovan (up. u ovom smislu Chun 2000:571). Prilikom terenskih istraivanja u okviru
lingvistike antropologije otvara se i niz pitanja etike prirode, pre svega davanje odgovora

166

Biljana Sikimi

erkezi se u kolektivnoj svesti stanovnika Srbije javljaju u dvostrukoj

ulozi, prisutni su u dva konteksta: u geografski irem ratnom (u dijahronoj perspektivi) i u komijskom, kontaktnom kontekstu (koji danas
takoe ima samo dijahronu perspektivu). U ovom drugom, komijskom,
kontaktnom kontekstu, erkezi su ostali poznati samo stanovnicima nekoliko kosovskih sela, neto ire samo mukarcima sa kojima su nekada po
pririodi svog posla dolazili u kontakt. U njihovom kosovskom okruenju,
erkeze opisuje i oskudna etnografska graa. erkezi su ire poznati samo
kao ratnici, pa je i danas u kolektivnoj svesti Balkana slika o njima skoro
dosledno negativna.
Kao okvir za sumiranje slike o erkezima na Kosovu pogodnom se
inila aktuelna metafora praznog prostora kojom se oznaava pozicija ovog
recentno nestalog etnosa. Taj prazan prostor popunjen je samo efemernom
slikom u svesti njihovih suseda (koja se dalje analizira u okviru komijskog diskursa). Kao posledica znaajnih etnikih pomeranja tokom devedestih godina dvadesetog veka neki od tih suseda danas su takoe odsutni moe se, dakle, govoriti o dvostrukoj odsutnosti. U nizu pitanja
vezanih za erkeze nameu se i pitanja realnog prostora i vremena. Zadati
prostor je selo Donje Stanovce severno od Pritine. Vremenski su zadate
i donja i gornja granica: 1864. i 1998. godina.
Selo Donje Stanovce nalazi se na putu izmeu dve kosovske enklave:
naselja Priluje i sela Grace i Babin Most, ovim putem danas prolazi kolski autobus koji vozi uenike iz Graca i Babinog Mosta do kola u Priluju.
erkeza u Donjem Stanovcu danas vie nema, svi su odseljeni u Rusiju
jula 1998.
erkezi na Kosovu
erkezi stiu na Kosovo, deo tadanjeg Otomanskog carstva, 1864. godine, posle Krimskog rata. Procene o broju doseljenih porodica su razliite, antropogeografi procenjuju da ih je bilo 1500 porodica, ali se ni priblina cifra njihovog ukupnog broja ne moe pouzdano odrediti. Njihovo
na pitanje ta je prethodne generacije istraivaa navodilo da istrauju, odnosno da ne
istrauju, odreene teme (detaljnije o ovim etikim dilemama, v. npr. Cyr 1999).
erkezi su kavkaski narod, njihov jezik pripada kavkaskoj grupi jezika. Danas, prema razliitim procenama, u dijaspori ivi od milion do pet miliona erkeza, od kojih je

Metafora praznog prostora: erkezi na Kosovu

167

iseljavanje sa Kosova do danas teklo je u najmanje pet talasa. Prvo pomeranje erkeza ka jugu bilo je 1878. godine posle Berlinskog kongresa i pomeranja granica Srbije. Drugi talas bio je posle Balkanskih ratova 1912, trei
u periodu izmeu dva svetska rata, etvrti ezdesetih godina dvadesetog
veka, a peti, najnoviji, jula 1998. godine. Danas, prema podacima OSCE,
na Kosovu erkezi ive samo u naselju Miloevo u optini Obili, gde ih
ima 85. Podaci OSCE govore da je jedna grupa erkeza iz Malieva (verovatno: Miloeva) izbegla u Makedoniju poetkom juna 1999, a da su im
kue spaljene.
Antropogeografska graa
Antropogeografska graa, osim sela Donje Stanovce, koje je premet ovog
priloga, kao erkeske kolonije od 1864. pominje i druga naselja na Kosovu:
Miloevo, Malo Ribare, Pomazetin, Veliki Belaevac, Magura, Vrelo, Velika
Slatina, Gornje Dobrevo, Ajvalija, Gornje Slakovce, Muader Babu, Muader
Prelaz, Sazlija, Muader Talinovac, Donje Godance, a neka sela, kao Velika
Reka, osnovana su kasnije. Tokom otomanske vladavine zvanian naziv
sela Donje Stanovce bio je Ishanija Balja (Gornja Ishanija), dok je u narodu
selo bilo poznato pod imenom erkesko Selo ( 1965:5758). Isti
antropogeograf, Atanasije Uroevi, pominje i nekoliko erkeskih naselja
u kosovskom Pomoravlju: erkez Sadovina, Drobe, Poaranje i Donji Livo
( 1935:159; 181182; 170, 224225). I u Kosovskoj Mitrovici je pedesetih godina dvadesetog veka bilo nekoliko zanatlijskih erkeskih kua,
doseljenih u meuratnom i posleratnom periodu iz Vuitrna i iz sela Donje
najvei broj u Turskoj, bliskom Istoku i SAD. U Rusiji erkezi ive u kavkaskoj republici
Adigeji (120 000), i u republici Karaajevo-erkaskaja (obe ove republike u SSSR imale su
status autonomne oblasti). Kao datum svog egzodusa erkezi navode 21. maj 1864. kada
je Rusija u potpunosti osvojila njihove teritorije. Istorijski podaci govore da su erkezi
tada prebaeni brodovima na teritorije tadanjeg Otomanskog carstva, da je meu njima
izbila epidemija groznice pa su bili u karantinu. erkezi koji nisu eleli da se isele bili su
preseljeni na levu obalu Kubana gde su iveli u rezervatima pod zabranom naputanja
naselja. Na njihovu prvobitnu teritoriju preseljeni su Kozaci, Grci i Jermeni.
Iseljavanje erkeza sa Kosova teklo je, prema Atanasiju Uroeviu, u etiri talasa:
prvo posle srpsko-turskih ratova 18771878, sledee po Drugom balkanskom ratu,
tree u periodu izmeu dva svetska rata i etvrto ezdesetih godina dvadesetog veka.
Inae, Uroevi pominje cifru od oko 1500 erkeskih porodica naseljenih na Kosovu
( 1987:82; 1965:95).

168

Biljana Sikimi

Stanovce ( 1957:201202). erkeza je 1910. prema podacima

Jovana Cvijia, bilo i u gradovima na Kosovu, Uroevcu i Pritini (
19962: 454, 523).
Selo Donje Stanovce bilo je podeljeno u dve mahale: Stanuca i Graca.
Tokom prvog talasa iseljavanja erkeza sa Kosova, 1878, i iz Donjih
Stanovaca iselilo se desetak kua, a posle Balkanskih ratova, u Tursku je
iseljeno jo petnaestak erkeskih kua. Kao erkeski rodovi pominju se
Gut, jau, L, Cej, Na, Maho, auen, Sl, Phava i o, svi iz plemena
Abadzeha. Iz Kosovskog Pomoravlja preseljene su porodice Ba i Bargl (detaljniji podaci o stanovnitvu u: 1965:206207).
Etnografska graa
U novije vreme prikupljena je i sistematizovana graa o kosovskim
erkezima, mada su terenska istraivanja obavljana jo tokom prve polovine dvadesetog veka. Etnografski korpus je nevelik: opis Kosova, knjievnika i ambasadora Branislava Nuia, iz 1902, zatim dvojice entnologa
Tihomira orevia iz 1928. i Nika upania iz 1933. i nekoliko manjih
radova drugih autora. Ova etnografska istraivanja kasnije sintetie istoriar Aleksandar Popovi, uz objektivnu napomenu da su sva istraivanja
raena na brzu ruku i povrno, te da su podaci delimino kontradiktorni.
Opravdano zakljuuje da za ova nauna istraivanja nije koriena arhivska graa, niti dnevna tampa, a etnolozimia i socjolozima sugerie da je
potrebeno na konkretnim primerima istraiti kako se odvijao proces akulturacije erkeza, proces koji je za samo tri generacije potpuno preobrazio
Popovic 1978:170 ukazuje na nedovoljnosti podataka o erkezima kao gradskom
stanovnitvu.
Naselje Miloevo se danas ne deli na mahale, pretpostavlja se da je nekada erkeza
bilo 300 kua, a Albanaca muhadira 200 kua; po zavrteku Prvog svetskog rata, po iseljenju muhadira, doseljeni su kolonisti iz raznih krajeva Jugoslavije. erkeski rodovi u
Miloevu sredinom dvadesetog veka bili su: Besnej, Tau i Serhu ( 1965:243).
Podaci Tihomira orevia su dobijeni iz druge ruke i zapravo su seanja na
erkeze u gradovima Srbije u kojima ih, u vreme kada su ova seanja zapisivana (oko
1920), vie nije bilo bar 40 godina: U Niu je zapameno, pria se u Prokuplju. Za Tihomira
orevia, slika o erkezima u srpskim zemljama pod Turcima je definitivno izbledela, ali, kako su i oni bili stanovnici nae zemlje i, za neko vreme, imali uticaja, makar
i zlog, na na narod, to je, mislim, potrebno da se i to zna ( 19842:150).

Metafora praznog prostora: erkezi na Kosovu

169

ovaj kavkaski narod (Popovic 1978:171). I, konano, sudbina erkeza na

Kosovu dobila je i svoje autentinu vizuru 1986, kada je u Bonu objavljena
erkeska knjiga seanja (zbek 1986). Prema podacima iz ove knjige, broj
erkeza u selima Donje Stanovce i Miloevu osamdesetih godina dvadesetog veka bio je oko 600700 ljudi.
Etnolingvistika graa: erkezi i komijski diskurs
Tokom terenskih istraivanja enklave Priluje i srpskih naselja u blizini
sela Donje Stanovce (Plemetina, Grace i Babin Most) razgovori o erkezima,
koji su sve do leta 1998. iveli u susednom selu Donje Stanovce, prirodno
su se nametnuli. iri koncentrini krug informacija o erkezima dobijen je
u susednim kosovskim enklavama: okolini Kosovske Mitrovice, Gojbulji
i Novom Brdu. Selo Donje Stanovce uzgredno se pominje i u nekim iskazima lica raseljenih sa Kosova. Slika o erkezima dobijena na osnovu svih
ovih iskaza, veoma se razlikuje od istoriografske grae, memoarskih zapisa, etnografske grae.
Etnodijalekatski tekst, definisan u savremenoj slavistici, zahteva
da informatori govore sami o sebi i na svom maternjem jeziku. Etnodijalekatski tekst koji je osnova ovog priloga, sasvim je drugaije prirode:
pria o erkezima popunjava jedan prazan prostor i samo je formalno pria o erkezima. Analizom usmenog diskursa, trenskribovanog po metodi
etnodijalekatskog teksta, kao primarna dobija se i informacija o samom
sagovorniku. Pria o danas nepostojeim komijama, jeste pria na temu
mi i drugi definisanjem alteriteta, ovde se nuno definie i sopstveni identitet. Novija lingvistika antropologija obavezno fokusira i samog
istraivaa, kao treeg aktera u celoj prii. Ogranienja istraivaa autsajdera (u ovom sluaju ekipa istraivaa slavista iz Beograda) nisu determinisana iskljuivo njegovim nepoznavanjem jezika i nedostatkom prethodnih istraivanja. Ipak, pria o erkeskom praznom prostoru, mnogo
Sintezu o erkezima na Kosovu na engleskom jeziku dao je Malcolm (1998).
U kosovskom (i danas mulitetnikom) selu Miloevo ivi jo osamdesetak erkeza,
ali, kada bi danas istraivai iz Beograda bili u prilici da dou u Miloevo, veliko je pitanje da li bi uopte bili prihvaeni kao sagovornici. Danas, opet, u Selu sree, u ruskoj
republcii Adigeji, kosovski erkezi, posle pet godina ivota u ponovo pronaenoj otadbini, mogu o sebi kao kosovskim erkezima da daju samo sekundarne podatke,
rekonstrukciju nekadanjeg stanja.

170

Biljana Sikimi

je sloenija: uvoenjem prvog lica jednine (sam sagovornik) i treeg lica

jednine (konkretni erkez) slika objedinjuje individualni i grupni portret. Sloena kosovska stvarnost uvela je jo jednog aktera: grupni portret
muslimana i grupni portret Albanaca kao referentnu taku za skoro svako lino promiljanje o erkezima. Podaci dobijeni o muslimanskoj veri
erkeza osvetljavaju odnos pravoslavni : muslimani na Kosovu danas, jer
se u iskazima erkezi muslimani redovno porede sa Albancima muslimanima, i to dosledno u pozitivnom kontekstu na tetu ovih drugih.
Od etnikih stereotipa kojima obiluju etnografska graa i memoarska
proza sa poetka dvadesetog veka, danas je ouvana samo pria o izuzetnoj lepoti erkeskinja. Iz kolektivnog pamenja Srba komija, sasvim je
nestala slika o erkezima kao lopovima, surovim, neprilagoenim,
prljavim. erkezi se danas opisuju sasvim drugaije.
Komijski diskurs
Kosovski sagovornici pominju svoje prijateljske, poslovne kontakte sa
erkezima, ponekad poseivanje za praznike (slavu i Bajram), ali podaci
o njihovoj tradicionalnoj kulturi nisu mogli biti dobijeni ni od etnografskih
posrednika. Meovitih brakova sa Srbima nije bilo, i erkeski bilingvizam,
tanije multilingvizam, bio je jednosmeran. Dobijeni eksterni podaci
tiu se linog vienja erkeskog jezika, zatim stanovanja, ishrane i odee
erkeza. U nastavku e rekonstruisani sadraj sadanjeg praznog prostora biti ilustrovan po jednim segmentom duhovne i jednim materijalne kulture erkeza iz s. Donje Stanovce: oblikovanjem njihovog moralnog
portreta, odnosno opisom odee.
Individualna slika: ja i on
Sagovornik u iskazu esto pozicionira i sebe, delom upotrebom inkorporativne mnoine. U sledeim primerima ja ukljuuje i oca, kao: moj
otac, a mi je upotrebljeno u smislu moja porodica: on je bio pobratim sa
erkezom, erkezi su njemu/njima drali vodenicu; imenuje se i konkretni erkez, poznanik kao odreeni Jaar, Medid: Moj otac je bio po Detaljnija analiza erkeskog jezika sa aspekta perceptivne dijalektologije data je
u radu: Sikimi 2004.

Metafora praznog prostora: erkezi na Kosovu

171

bratim sa ti erkezi. Drali su nam tu vodenicu oni. Moj otac je bio sam i nije
imao radnu snagu, i ti erkezi su nam drali tu vodenicu, kao radnici [1];
Ja samo Jaara poznajem, nikoga vie [2]; ali sad ovo vreme od kad ja znam,
oni su jako kulturni ljudi [4]; E, erkezi jedni dolazili kod mene, isto, i sednu,
sovru isto u sobu de su gosti, ali za nji posebno se spremi hrana. E sad, ko
ima poverenje ide i oe da jede, koj ne nee. Bio jedan erkez, on bio u (?) i:
Medid, slobodno jedi. Znam, kae, ja. Ja sam doao na poverenje, jedem,
kae, nema probljem, ja znam ko je spremao ovde [5].
Kolektivna slika: mi
Istraivana kosovska enklava Priluje ni danas nije etniki homogena: stanovnike sela Grace okolno srpsko stanovnitvo smatra Romima,
mada su pravoslavni i mada kao maternji jezik govore isti srpski dijalekat.
Stanovnici sela Grace sami sebe smatraju Srbima, ali ih kao Rome odreuje starija antropogeografska graa (npr. 1965). Ipak, kolektivno znanje eksplicitno se formulie kao mi znamo : Znamo odavno, to su
mnogo dobri ljudi [2]. Slika koja se daje o sebi uvek je pozitivna: mi smo se
sa njima slagali jo bolje nego sa iptarima. Nikad sa njima nismo se svaali,
nit su neto nama krali ili mi njima, a mi nismo ni krali ni ovima, nikad,
samo eto, pretpostavka [3].
Kolektivna slika: oni, erkezi
Prazni prostor ispunjavaju ljudi vrlo visoko vrednovani na skali tradicijskog morala. Sve su kvalifikacije izrazito pozitivno markirane, nema
negativnih, ak ni neutralnih kvalifikacija. Inventar atributa moralne prirode uz imenicu ljudi uvek je u pluralu: pedatni, isti [1], mnogo dobri i fini, tihi [2], poteni [2], pametni, dobri [3], dobri, doneti, kulturni [3], jako
kulturni [4], pedantni, otmeni, higijeniari, isti [4], kulturni [5]; ree uz
imenicu radnici: krvavi radnici, veliki radnici [6], dobri radnici [4]. U kosovskim narodnim govorima, kao i znatno ire u Srbiji, leksema vera ima
znaenje narod, etnos, ovako treba razumeti i kvalifikaciju erkeza kao:
ista vera [1].
oni su bili tako pedantni, isti. ista vera su bili, isti mnogo [1]; to
su mnogo dobri ljudi i fini, tihi, dobri bili [2]; Oni su bili pametni

172

Biljana Sikimi

ljudi, dobri su ljudi bili, mi smo se sa njima slagali jo bolje nego sa

iptarima. Nikad sa njima nismo se svaali, nit su neto nama krali
ili mi njima [3]; oni su jako kulturni ljudi [4]; I pedantni ljudi, i dobri radnici, ali to su bili otmeni, higijeniari, to su bili isti ljudi [4];
U, kad otio kod nji to, kaem ti, kulturni ljudi, da te doekaju, da
te isprate, da srede, samo tako [5]; Znam, to su krvavi radnici bili [6]; Oni nisu uopte, sas nas su iveli samo tako, ko da, uopte oni
nesu imali nikaki problem sa nas, nikaki. Ni mi sa njima, ni oni sa
nas [8]
Kolektivna slika: oni, Albanci
Portret Albanaca dobijen je indirektno, uvek su erkezi ti koji se porede sa Albancima, njihova stereotipizacija se zasniva na graduelnoj opoziciji.
Mogue je da je dananje postraumatsko izrazito negativno markiranje
Albanaca uticalo na razvoj izrazito pozitivne markiranosti sada odsutnih
erkeza. Kontekst enklave u kome se vodi razgovor omoguava izostavljanje imenovanja Albanaca, dovoljna je zamenica ovi: da su oni miroljubiviji od Albanaca, da su tolerantniji, da su drutveniji (...) ali su napredniji,
kulturniji, mnogo se razlikuju, manje su agresivni, manje su, onako, drni,
od Albanaca. Mnogo su tolerantniji, mnogo su bolje komije [7]; Nemaju
ponaanje kao iptari. Velika razlika. Ovako dete da proe kroz selo ne
bi dirali. Mnogo velika razlika od iptara. To su mnogo fini ljudi. Sad
ovako dete, ene, slobodno nek idu. Nee niko da kae: crne ti oi! [2]; nit su
neto nama krali ili mi njima, a mi nismo ni krali ni o v i m a, nikad, samo
eto, pretpostavka [3].
Individualna percepcija: erkeska odea
Spoljanji markeri pokazuju mnogo vei stepen nesigurnosti u pamenju, sagovornici se ne slau ak ni u pogledu boje kape koju su nosili
erkezi. Ove kontradikcije mogu biti posledica razliitih vremenskih perioda o kojima govori svaki pojedini sagovornik. One su istovremeno indicija da je u pogledu ve navedenih moralnih kvalifikacija na delu proces
stereotipizacije. erkezi su: nosili crvene kape [9]; Ona, imala fes ko da su
Bosanci neto, ja ne znam, tako neto bilo [9]; bela kapa, veinom su nosili
one, ko Goranci to nose one pletene kape, jebem im mater, ne znam [10];

Metafora praznog prostora: erkezi na Kosovu

173

Ne. Crvene nisu imali. Crne boje i bele boje [10]; Oni su nosili one kape kao
ovi to idu sad u te abe, one kape, takve su nosili, pletene kape, bele, iskljuivo, kape. Sam viala, bre, majko, u ove strane zemlje, ove kapice samo na
vr glave to nose, na televiziju sam gledala, zna onu kapicu? Samo tu [11].
Na enskoj odei sagovornici zapaaju promene tokom vremena, odnosno generacijske razlike. Noenje muslimanske odee percipira se kao marker stepena enske slobode, a uoava se njihova istorijska uslovljenost:
A nisu se one u ferede, nisu se krile, ne. Na primer, ona gleda slobodno, na
primer Srbe i to, nisu se krile [12]; (Jesu im ene se pokrivale?) Jesu. Kad je
doo Tita na vlast, tad su se skinule te ferede to kaemo, da otkrivaju. A sve
dotle su nosili i erkezii i iptari [13]; Nisu se pokrivale, mislim, nisu se
krile. Moda, moda i kod njih. Moda je ula [14]; ene, one, pa donekle
se i one krile, tad u to doba, boga mi. Zna feredu, ula si za feredu? Posle
i otkrio Rankovi, i spasio i, makli feredu, turio i oi bio, za vreme Tito kad
je bio, oni naredili da se skinu ferede na Kosovu, zna, svuda na Kosovu,
u Bosnu i svuda, one ferede [15].
Pozicija istraivaa
iri diskursni kontekst navedenih primera pokazuje i poziciju samog
istraivaa, pre svega metatekstualnim komentarima, ovde u sluajevima
nedoumice sagovornika oko istraivaevog poznavanja lokalne materijalne
kulture: Sam viala, bre, majko, u ove strane zemlje, ove kapice samo na vr
glave to nose, na televiziju sam gledala, z n a o n u k a p i c u ? [11] ene,
one, pa donekle se i one krile, tad u to doba, boga mi. Z n a f e r e d u,
u l a s i z a f e r e d u [15]. Istraiva, sa svoje strane, prilagoava svoja
pitanja sagovorniku, bez obzira na politiku korektnost, pragmatiki se
solidarie: A sve dotle su nosili i erkezi i i p t a r i , Albanci. (Jesu imali
istu nonju kao i p t a r i ?) [13]. Proces solidarizacije je uzajaman i zbog
tendencije da sagovornik velikim delom ponovi postavljeno pitanje Tako:
(A ne d i m i j e.) A ne ove dimije. (A n a g l a v i ?) N a g l a v i marame,
one tanke njihove marame [12].
Svaki odnos izmeu terenskog istraivaa i sagovornika (ili etnografskog
posrednika) prilino je sloen i nesiguran jer je ambivalentnost sagovornika
Detaljniju analizu odnosa istraiva: Sagovornik v. u: 2000; posebno u savremenim etnolingvistikim terenskim istraivanjima v. u: Sikimi 2004a.

174

Biljana Sikimi

determinisana i linim i profesionalnim odnosima. U sluaju istraivanja

traumatizovanih zajednica i pojedinaca ovaj odnos je jo mnogo sloeniji, pa
samim tim i nauna obrada dobijene grae zahteva voenje rauna o podrazumevanom, a esto eksplicitno nepomenutom traumatinom kontekstu.
Prilog
Kako za srpske govore okoline Priluja ne postoji kompletan dijalektoloki opis u prilogu su dati iri izvodi iz transkripata. Etnodijalekatski
tekstovi u ovom prilogu, sa primarnom funkicjom etnolingvistike ilustracije, dovoljni su da istovremeno ilustruju dananju sociolingvistiku raslojenost ovih govora.
[1] Moj otac je bio pobratim sa ti erkezi. Drali su nam tu vodenicu
oni. Moj otac je bio sam i nije imao radnu snagu, i ti erkezi su
nam drali tu vodenicu, kao radnici. Mleli to brano, i to. Majko,
oni su bili tako pedantni, isti. ista vera su bili, isti mnogo.
(139-K-Plemetina-5-BS)
[2] (ime su se oni bavili?) Imanje. (Isto zemlja?) Isto. Imali su
dobre zanatlije. Zanatlije su. porete pravili, stolari. Dobre
zanatlije su bili u ono vreme. Ja samo Jaara poznajem, nikoga
vie. Znamo odavno, to su mnogo dobri ljudi i fini, tihi, dobri bili.
Nemaju ponaanje kao iptari. Velika razlika. Ovako dete da
proe kroz selo ne bi dirali. Mnogo velika razlika od iptara. To
su mnogo fini ljudi. Sad ovako dete, ene, slobodno nek idu. Nee
niko da kae: crne ti oi! A bili su poteni. (141-K-Grace-2-BS)
[3] erkezi? Oni su bili pametni ljudi, dobri su ljudi bili, mi smo
se sa njima slagali jo bolje nego sa iptarima. Nikad sa njima
nismo se svaali, nit su neto nama krali ili mi njima, a mi nismo
ni krali ni ovima, nikad, samo eto, pretpostavka. A sa erkezima
smo se dobro slagali. Dobri su ljudi bili, doneti, kulturni ljudi. Jeste.
(132-K-Priluje-10-BS)
Up. opravdano upozorenje T.M. Nikolajeve da na sociolingvistika istraivanja primenjeni dekonstruktivizam unitava celinu i unikalnosti teksta ( 2000:113).

Metafora praznog prostora: erkezi na Kosovu

175

[4] Samo, ranije, ne znam kako su oni bili, ponaali, ali sad ovo
vreme od kad ja znam, oni su jako kulturni ljudi. I pedantni ljudi,
i dobri radnici, ali to su bili otmeni, higijeniari, to su bili isti
ljudi. Kod njih ne u kuu da ode, da vidi kako to higijena, nego
u avliju, to sve lepo, isto. Plus toga na ulicu, pred kapiju, to mora da
bidne sve isto, tako su oni odravali. Oni su bili ovde susedni kod
nas u Stanovce, ti erkezi. (136-K-Priluje-14-BS)
[5] E, erkezi jedni dolazili kod mene, isto, i sednu, sovru isto
u sobu de su gosti, ali za nji posebno se spremi hrana. E sad, ko
ima poverenje ide i oe da jede, koj ne nee. Bio jedan erkez, on
bio u (?) i: Medid, slobodno jedi. Znam, kae, ja. Ja sam doao
na poverenje, jedem, kae, nema probljem, ja znam ko je spremao
ovde. I stvarno, mi smo im dali zejtin, to, spremi se leba i s leba
jede. Tako je boga mi, bilo. (Jeste zvali na slavu iptare i erkeze?)
Ne, ne. E erkeze jeste, kad bi i sreo tad i tad doite, oni dou, ali
retko koji put bi dolazili. Kod svakoga nesu ili. Kod mene dolazili
jedno dvojica iptari i taj erkez iz Stanovaca. Dolazio na poverenje,
zna ovek da neu ja da mu radim nita, a io sam i ja kod njega.
U, kad otio kod nji to, kaem ti, kulturni ljudi, da te doekaju, da
te isprate, da srede, samo tako. (A na svadbu?) Na svadbu ne. Jok.
Moda neko selo ili, kod nas ovde ne. A mene su zvali, ja sam io
kod nji, na svadbu. (136-K-Priluje-14-BS)
[6] (Znate za njih?) Znam, to su krvavi radnici bili. Ne bi znao, ali
duvan kad sam poo da gajim, najbolji duvan su oni donosivali,
znai veliki su, najkvalitetni, znai, veliki su bili radnici. (304-K-Vrnica-1-ML)
[7] (Jel imate neto o tim erkezima da kaete?) Pa nemam, ovako
to znam da su oni miroljubiviji od Albanaca, da su tolerantniji, da
su drutveniji i tako to. Imali smo neke erkeze u Mitrovicu, to su
ostaci tih erkeza, ak i prezimena su erkez, oni su kao proturski
malo vie. Meutim, posle ta albanizacija. Naklonjeni Turcima.
Albanizacija je uinila svoje, da se oni posle deklarisali kao Albanci.
A inae se razlikuju, mnogo. Blii su Turcima. Naklonjeni su
vie Turcima. (Turci su ih i naselili?) I naselili su, ali su napredniji,
kulturniji, mnogo se razlikuju, manje su agresivni, manje su, onako,

176

Biljana Sikimi

drni, od Albanaca. Mnogo su tolerantniji, mnogo su bolje komije.

(258-K-Grabovac-6-VJ)
[8] (ime su se oni bavili? ta su oni radili?) Oni nisu uopte, sas
nas su iveli samo tako, ko da, uopte oni nesu imali nikaki problem
sa nas, nikaki. Ni mi sa njima, ni oni sa nas. Samo ovo kako su
doli oni, prodadoe ovo iptaru, doli iz Lapski srez, otkud, dolazili
i naselili se. (Prodali su sve?) Sve prodali. (133-K-Priluje-11-BS)
[9] Znam i ja, nosili crvene kape. (A koja su oni vera bili?) Ne znam.
Turci ko Turci, erkezi valjda. (...) Moji su zvali njija nekada Arnuti,
Rnuti, nije iptari, nije Albanac, nekad i tako zvali, Arnuti. Znam
ja, prolazili pored moje njive tamo, bela kapa samo, samo bela kapa
nosili. (A erkezi, kaete, crvena?) Ona, imala fes ko da su Bosanci
neto, ja ne znam, tako neto bilo. (147-K-Rudare-5-BS)
[10] (Kako su se oblaili, jesu nosili neto posebno?) Nosili se nonja
iptarska, iptarska nonja, bela kapa, veinom su nosili one, ko
Goranci to nose one pletene kape, jebem im mater, ne znam. (Koje
boje su bile te kape?) Crne, crne boje, imalo i bele boje. (A crvene?)
Ne. Crvene nisu imali. Crne boje i bele boje. (261-K-M.Rudare-1-VJ)
[11] (Da li su se razlikovali, ovako kad ih vidite?) Jeste. Oni su nosili
one kape kao ovi to idu sad u te abe, one kape, takve su nosili,
pletene kape, bele, iskljuivo, kape. Sam viala, bre, majko, u ove
strane zemlje, ove kapice samo na vr glave to nose, na televiziju
sam gledala, zna onu kapicu? Samo tu. (Kao trikanu, heklanu?)
Neka vera tamo u one strane zemlje, tako su oni, tek po tome su se
razlikovali oni. I nosili su pantalone iroke ono, iroke pantalone
iskljuivo, ne uz telo nego onako iroke ba. Po tome se oni
razlikovali. (139-K-Plemetina-5-BS)
[12] (A ene?) E ene, iskljuivo, ove starije malo dimije, a ove
dugake suknje. Dugake suknje nosile, kao penjuari, onda od njih
nae videle te su ili te penjuare, dugake. Od njih, od te erkeze.
(Starije ene znai dimije?) Starije ene dimije. (Jednobojne, crne, ili
kako?) Ne, razne boje, arene. Njihova stizala roba sa strane, pa imali

Metafora praznog prostora: erkezi na Kosovu

177

razne. A mlade, na primer, kao snae, devojke, iskljuivo dugake

suknje do pete nosile. I onda se zna da su devojke, nose suknje
dugake, i snae. (A ne dimije.) A ne ove dimije. (A na glavi?) Na
glavi marame, one tanke njihove marame, tanke marame na glavu
nosile. A nisu se one u ferede, nisu se krile, ne. Na primer, ona gleda
slobodno, na primer Srbe i to, nisu se krile. (139-K-Plemetina-5-BS)
[13] (Jesu im ene se pokrivale?) Jesu. Kad je doo Tita na vlast, tad
su se skinule te ferede to kaemo, da otkrivaju. A sve dotle su nosili
i erkezi i iptari, Albanci. (Jesu imali istu nonju kao iptari?) Ne,
nonja druga bila tada njihova. (Kako su se oblaili?) Oni se oblaili,
kako bi reko, u suknjeno, klanjeno, suknjeno odelo mukarci, a
ene, one dimije, one ferede njihove, ta ja znam. Dimije i neke
druge jo vee crne ferede, iroko, kao suknje, kao, ne znam ni ja,
to sve odjednom. I glava pokrivena, i dole sve, crnina velika, iroka
bila. (132-K-Priluje-10-BS)
[14] (Jesu li se pokrivale njihove ene?) Sve. Au. (A kako su izgledale,
jel lie na nas?) Ej, bre, jao, kao slunce, bog te. Nisu se pokrivale,
mislim, nisu se krile. Moda, moda i kod njih. Moda je ula. (141-K-Grace-2-BS)
[15] (A ene kakve su im bile?) ene, one, pa donekle se i one krile,
tad u to doba, boga mi. Zna feredu, ula si za feredu? Posle
i otkrio Rankovi, i spasio i, makli feredu, turio i oi bio, oni
naredili da se skinu ferede na Kosovu, zna, svuda na Kosovu,
u Bosnu i svuda, one ferede. A one vole da vide muko pa samo
skine. Ja imao imanje tamo u Mitrovicu, ta voli da gleda, pa samo
podigne ovako da ju ne vidi mu, da ju ne oseti, zna, merak ju da
gleda, zna kako ti je. (147-K-Rudare-5-BS)

178

Biljana Sikimi

Literatura
Chun 2000 A. Chun: From Text to Context: How Anthropology Makes Its Subject,
Cultural Anthropology 15/4, Washington, 570595.
Cyr 1999 D. Cyr: Metalanguage Awareness: A Matter of Scientific Ethics, Journal of
Sociolinguistics 3/2, Oxford, 283286.
1996 . :
[ , . 12], .
1984 .. : , III,
, 150165.
2000 . : ,
,
, , 132153.
Malcolm 1998 N. Malcolm: Kosovo, A Short History, New York.
2000 .. : , : ,
, , 112131.
1902 . : , , .
zbek 1986 B. zbek: Erzhlungen der letzten Tscherkessen auf dem Amselfeld,
Bonn.
Popovic 1978 A. Popovic: Les erkesses dans les territoires Yugoslaves (Un complment larticle erkesses de lEncyclopdie de lIslam), Bulletin dtudes orientales
XXX, Damas, 159171.
Sikimi 2002 B. Sikimi: Etniki stereotipi o Vlasima u Srbiji, Kulturni i etniki identiteti u procesu globalizacije i regionalizacije Balkana, Ni, 187203.
Sikimi 2004 B. Sikimi: Etnolingvistika istraivanja skrivenih manjina mogunosti
i ogranienja: erkezi na Kosovu, Skrivene manjine na Balkanu, Beograd (u tampi).
2004a . : :
, 1, ( ).
1935 . : ,
LI, 28, , 1242.
1957 . : ,
IIIII, , 187211.
1965 . : , LXXVIII,
39, .
1987 . : ,
.
upani 1933 N. upani: Etnoloki znaaj kosovskih erkeza, Etnolog, Glasnik
Etnografskega muzeja v Ljubljani 56, Ljubljana, 218253.

Metafora praznog prostora: erkezi na Kosovu

179

Metafora pustego miejsca: Czerkiesi na Kosowie

Streszczenie
Zamieszkujcy Kosowo Czerkiesi pochodz z Kaukazu, a ich jzyk naley do grupy jzykw
kaukaskich. Wedug wspczesnych ocen dzisiejsza diaspora liczy okoo piciu milionw. W Rosji
Czerkiesi mieszkaj w dwu republikach, ktre w czasach istnienia ZSRR miay status autonomicznych. Za pocztek swojego exodusu Czerkiesi uwaaj 21 maja 1864 r., kiedy po wojnie krymskiej Rosja rozpocza okupacj terytoriw zamieszkanych przez Czerkiesw. Dane historyczne
potwierdzaj fakt przesiedlenia wikszoci Czerkiesw na teren imperium osmaskiego.
Na Kosowo Czerkiesi przybywaj po wojnie krymskiej w 1864 r. Dane dotyczce osiedlonych
rodzin nie s jednoznaczne, ale antropologowie przyjmuj za najbardziej prawdopodobn liczb
okoo 1500. Trudno poda dokadn liczb ludnoci przesiedlonej na Kosowo.
Exodus Czerkiesw z Kosowa obj co najmniej pi fal. Pierwsza fala miaa miejsce w 1878 r.
po kongresie berliskim wraz ze zmian poudniowych granic Serbii. Druga fala czerkieskiej migracji opucia Kosowo w 1912 r. po wojnie bakaskiej, trzecia w poowie okresu midzywojennego, czwarta w latach 60. XX w. i pita, najnowsza, w lipcu 1998 r. Dzisiaj (wedug danych OSCE) na
Kosowie zamieszkuje ogem 85 osb (wsie: Miloevo, Obili).
Dysponujemy wycznie danymi lingwistyczno-antropologicznymi dotyczcymi kosowskich
Czerkiesw. W czasie bada terenowych, ktrych wyniki opublikowano w czerwcu 2003 r., wywiady byy prowadzone w enklawie Prilue i w ssiednich serbskich osadach (Plemetina, Grace
i Babin Most) do lata 1998 r. i odnosz si do Czerkiesw zamieszkujcych ssiedni wie Donje
Stanovce. Wszystkich (po 1998r.) repatriowano na teren rosyjskiej republiki (Adygeja). Antropologiczne dane z XX w. potwierdzaj tez, e na Kosowie najwiksze skupiska Czerkiesw poza
wsi Donje Stanovce znajdoway si we wsiach: Miloevo, Velika Reka, Malo Ribare i Poaranje,
a take w miastach: Pritina, Uroevac, Vuitrn i Kosovska Mitrovica.
Obraz Czerkiesw, jaki ksztatuje si na podstawie rozmw z Serbami, rni si od tego, ktry
podaj historyczne i etnograczne materiay rdowe, a take literatura wspomnieniowa. Dane
zaczerpnite z literatury naukowej, jak rwnie z literatury piknej z pocztku XX w. utrwalaj
wiele stereotypowych wyobrae, spord ktrych do dzisiaj przetrwa stereotyp o niezwykej urodzie czerkieskich kobiet. Wyobraenie o Czerkiesach jako o rozbjnikach, okrutnych, nieprzystosowanych do normalnego ycia i brudnych cakowicie znikno z pamici zbiorowej kosowskich
Serbw. Z drugiej strony ten negatywny stereotypowy obraz Czerkiesw pozosta ywy w pamici
innych Serbw, tych, ktrzy nie mieli bezporedniego kontaktu z Czerkiesami, i opiera si najprawdopodobniej na przekazie ustnym o surowoci Czerkiesw w czasie II wojny wiatowej.
Dzisiaj, cakowicie inaczej ni w literaturze przedmiotu z pocztku XX w., kosowscy Czerkiesi s opisywani jako pracowici, czyci, bardzo delikatni ludzie, wyranowani rzemielnicy. Dane
o muzumaskiej religii Czerkiesw s rwnoczenie ilustracj stosunkw panujcych dzisiaj na
Kosowie midzy prawosawnymi chrzecijanami i muzumanami. W swoich wypowiedziach Serbowie porwnujc muzumanw Czerkiesw z muzumanami Albaczykami, zawsze pozytywnie
oceniaj tych pierwszych.
Chocia wszyscy rozmwcy podkrelaj przyjacielskie kontakty z Czerkiesami, a do tych
kontaktw zalicza si wzajemne odwiedziny z okazji corocznych wit i pogrzebw, nie zdobyto danych etnologicznych na temat tradycyjnej kultury czerkieskiej. Nie odnotowano maestw
mieszanych, a w zwizku z tym bilingwizm Czerkiesw (jzyk czerkieski i serbski) lub ich multilingwizm (jzyki czerkieski, serbski i albaski) okazuje si zjawiskiem jednokierunkowym.

180

Biljana Sikimi

Empty space metaphor: Caucasians at Kosovo

Summary
Kosovo Cherkess are of Caucasian origin, their language belong to the Caucasian language
group. According to dierent current estimations there are ve million Caucasians in diaspora
today. In Russia they live in the Republic of Adigya (120 000), and in the republic Charachaevo
Cherkasskaya (both republics during the time of USSR were autonomous regions). Caucasians
consider the May 21st 1864 as a date of their exodus, after the Crimean war when Russia occupied
all the native Cherkess territories. Historical data show that the majority of Cherkess people were
transferred in Ottoman empire.
Cherkess move to Kosovo, in that period Ottoman empire, in the year 1864, after the Crimean
war. Estimations about the number of settled families are dierent, but anthropographers consider
the gure of 1500 families as a most probable one. Denite gure of all the persons transferred at
Kosovo cannot be calculated.
Cherkess exodus from Kosovo had at least ve waves. First wave happened 1878 after the
Berlin Congress and changing of the kingdom of Serbia toward South. The second wave happened
after the Balkan wars, 1912, the third one in the middle wars period, the forth during sixties of
the XX century, and the fth, the most recent one, in July 1998. Today, according to OSCE data,
Cherkess live at Kosovo only in the village of Miloevo in the county district of Obili, where there
are all together 85 persons.
On our disposal there are only indirect linguistic anthropology data about Kosovo Cherkess.
During our June 2003 eld research of the enclave of Priluje and surrounding Serbian settlements
(Plemetina, Grace and Babin Most) conversation was held about Cherkess people that have lived
there until the summer 1998 in the neighboring village of Donje Stanovce. They were all together
repatriated to the Russian republic of Adigya. The anthropogeography data from the middle of
XX century conrms that, except in this largest Cherkess village at Kosovo, Donje Stanovce, few
Cherkess families have lived also at Miloevo, Velika Reka, Malo Ribare and Poaranje, also at the
Kosovo towns of Pritina, Uroevac, Vuitrn and Kosovska Mitrovica.
Picture about Cherkess formed on the bases of Serbian statements diers from one suggested
by historiography and ethnographic data and books of memoirs. This sort of data from the
beginning of XX century (both scientic and ction) present a series of ethnic stereotypes, from
them today still remains only the story about the exceptional beauty of Cherkess women. The
presentation of Cherkess as ruans, cruel, not adapted, dirty completely disappeared from the
collective memory of Kosovo Serbs. This picture, on the other side, is still vivid in the memory
of other Serbs, that did not had direct, private contact with Cherkess, based probably on the oral
history about Cherkess cruelty during the Second World War.
Completely opposite, Cherkess are today described as diligent, clean, very ne people,
skilful artisans. The data about Cherkess Muslim religion also illustrate the relationship among
Orthodox Christians and Muslim at Kosovo today. In their statements, Serbs regularly compare
Cherkess Muslims with Albanian Muslims, always putting Cherkess in the positive context.
Although our informants point out both friendly and service contacts with Cherkess, e.g.
mutual visits in the occasion of annual feasts or funerals, anthropologic data about the traditional
culture are lacking. There were no mixed marriages with Serbs, also the Cherkess bilingualism
(Cherkess, Serbian) or multilingualism (Cherkess, Serbian, Albanian) was one directional one.