I grupa pitanja

Vrednovanje rada - metod bodovanja, ocena, teina i sloenost poslova, podela

znanja po vrstama, zahtevi za odgovornost, napori, kolska sprema, ta je
projektovanje rada, sistemi, radni zahtevi po vrstama, pojedinani zahtevi po
grupama

procena radnih mesta - poslova (vrednovanje kao definicija)

Procena radnih mesta odnosno poslova predstavlja postupak kojim se

sistematski utvrdjuju relativne vrednosti poslova koji su predvidjeni da se
obavljaju na radnim mestima. Zadatak procene poslova je da se utvrdi potreban
obim znanja i sposobnosti, sistem odgovornosti, napori i radni uslovi pri
obavaljanju svakog radnog posla pojedinano nezavisno od toga koje lice trenutno
obavlja taj posao i da se na osnovu toga utvrdi relativna vrednost posla.

kako se vri podela metoda

Postoje 4 glavna sistema za procenu radnog mesta:

1) Rang sistem
2) Sistem klasifikacija - metod klasa
3) Sistem poredjenja poredjenje inilaca
4) metod bodovanja
Prva dva sistema su sumarna , jer se neposredno posmatra ukupan radni zadatak ,
odnosno rad u celini i na taj nain se procenjuje njegova teina, dok su druga dva
analitiki sisitemi jer se teina rada procenjuje na osnovu prethodne procene
svakog radnog zahteva ( znanje, sposobnosti, odgovornost i uslovi rada), pa se na
osnovu njihovog zbira daje konana ocena.
Koji e se od metoda primeniti zavisi od veliine preduzea , karaktera rada koji se
procenjuje i svrhe procene rada.
Zbog svojih prednosti metode iz grupe analitikih sistema procene rada se u odnosu
na ostale vie koriste u praksi, primenjuju se u najveem broju ind.grana i
preduzea.
1) RANG SISTEM
Je prvi sistem. Predstavlja najjednostavniji nain procene radnih mesta. Sutina njegove
primene je u tome da se na osnovu jednostranog posmatranja i poznavanja zahteva
odredjenih radnih mesta odnosno poslova izvri njihovo rangiranje prema sloenosti i
znaaju. Pri oceni znaaja tj ranga jednog radnog mesta odnosno posla vri se njihovo
medjusobno uporedjivanje na bazi sumarne ocene sloenosti posla , zatim na osnovu
potrebne strune spreme, odgovornosti i uslova rada. Na osnovu poznavanja poslova i
vlastitog iskustva radnik koji radi na proceni globalno utvrdjuje da li se i u kojoj meri za
pojedine poslove i radne zadatke trae znanje, strunost, odgovornost kao i pod kojim
uslovima obavljaju poslovi. Primena ovog sistema moe biti uspena samo u malim

preduzeima gde se sumarne ocene zasnivaju na dobrom poznavanju malog broja radnih
mesta i poslova.
2) SISTEM KLASIFIKACIJE METOD KLASA
Ovaj metod se vrlo esto primenjuje u poljoprivrednim preduzeima. Broj klasa ili grupa
se odredjuju unapred pa se zatim polazei od zahteva koji se postavljaju definie svaka
klasa. Najnia klasa obuhvata poslove koji od radnika zahtevaju da rade lake ,
jednostavnije poslove , dok svaka via klasa odgovara radnom mestu odnosno poslu koji
je sloeniji, koji trai vie kvalifikacije, iskustva, vei napor, odgovornost sa teim
uslovim i drugo.
Prva dva su sumarna metoda, druga dva analitika.
3) SISTEM POREDJENJA ( UPOREDJENJA)
Poredjenje inilaca je sloeniji metod procene i spada u grupu analitikih sistema. Sutina
je u tome da se za svako radno mesto odnosno posao , posebno procenjuje i vri njegovo
rangiranje na osnovu veeg broja zahteva ili inilaca koji ih karakteriu. Obino se
ocenjuje strunost, intelektualni zahtevi, fiziki napori, odgovornost i uslovi rada,
meutim mogu se vriti i dalja ralanjavanja kao npr uslova rada prema temperaturnim
uslovima, vlanosti i slino.
Ovaj sistem u odnosu na prethodne je taniji jer se u razmatranjima polazi od odreenog
broja zahteva za sva radna mesta.
4) METOD BODOVANJA ( MOGUE NA TESTU)
Najkompleksniji analitiki metod procene radnih mesta. Procena radnih mesta
odnosno poslova po ovom metodu vri se na osnovu pojedinanog opisa i analize
veeg broja zahteva , a ocenjivanje svakog zahteva vri se bodovanjem. Na taj nain
se u razmatranje moe ukljuiti vei broj pojedinanih zahteva, a primena bodova
omoguava jae diferenciranje udeone teine svakog pojedinanog zahteva.
Postupak bodovanja omoguava da se u razmatranje ukljue oni zahtevi koji su sa
stanovita preduzea od posebnog znaaja kao i da se njihova udeona teina
prilagodi putem tzv stepenovanja i ponderisanja. Na osnovu iskustva u primeni
ovog metoda preporuuje se da se ne ide na manje od 7 niti vie od 17 pojedinanih
zahteva.
*Svi zahtevi se mogu svrstati u sledee 4 grupe :
A)
B)
C)
D)

ZNANJE I SPOSOBNOSTI
ODGOVORNOST
NAPORI
USLOVI RADA

U svakoj od navedenih grupa moe biti nekoliko pojedinanih zahteva :

A) ZNANJE I SPOSOBNOSTI
A1 kolska sprema
A2 iskustvo
A3 sposobnost voenja
A4 spretnost , itd.
B) ODGOVORNOST za :
B1 predmet rada
B2 sredstva rada
B3 rad i sigurnost drugih
B4 proces proizvodnje , itd.
C) NAPORI
C1 fiziki
C2 umni
C3 ulni (vid, sluh..)
C4 u komunikaciji sa drugima
D) USLOVI RADA
D1 temperatura
D2 vlaga
D3 osvetljenje
D4 zagadjenost vazduha
D5 buka i potresi
D6 rad sa opasnim materijalima
D7 opasnost od povreda, itd.
Svaki zahtev koji se ukljuuje u razmatranje treba to preciznije definisati, a gde
god je mogue treba ih kvantificirati kao npr kod kolske spreme : osnovna,
srednja, via , visoka .sprema.
Intezitet ispoljavanja, odnosno uticaja svakog zahteva ocenjuje se stepenima koji se
obino kreu od 1 do 5, a mogu se koristiti i medjustepeni. Pri ocenjivanju se uzima
u obzir intezivnost ispoljavanja odredjenih zahteva npr rad sa opasnim
materijalima , psticidima ali i uestalost ispolajavanja tog zahteva( tokom cele god,
u sezoni , sporadinosti). Posle utvrdjivanja broja stepena prelazi se na odredjivanje
faktora vrednosti svakog stepena. U porastu inteziteta zahteva odluujuu ulogu
igra progresija koja se eli primeniti , a ona moe biti linearna, slaba, srednja, jaka
(kvadratna) i vrlo jaka (kubna).
Vrednovanje rada treba poveriti grupi strunjaka u kojoj pojedinci dobro poznaju
metodu , ali i oni koji dobro poznaju poljop.pr. i njene specifinosti.

*POSTUPAK SPROVODJENJA METODE BODOVANJA OBUHVATA SLEDEE

FAZE :
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.

IZBOR ZAHTEVA
ODREDJIVANJE NIVOA INTEZITETA ZAHTEVA
ODREDJIVANJE PROGRESIJE U FAKTORI VREDNOVANJA
ODREDJIVANJE KOEF.PONDERISANJA
ODREDJIVANJE MAX BROJA BODOVA
FORMIRANJE TABELE BODOVA
VREDNOVANJE RADNIH MESTA ODNOSNO POSLOVA
SASTAVLJENJE RADNE LISTE
KOREKCIJA RANG LISTE ODNOSNO BODOVA

FORMULA ZA KOREKCIJU
Korektivni broj se izraunava:
a+x=(b+x)*r
a max broj bodova utvrdjen bodovanjem
b- min broj bodova utvrdjen bodovanjem
r raspon u broju bodova koji se eli postii
x korektivni broj koji treba dodati svakom radnom mestu na postojee bodove.
II GRUPA PITANJA
HRONOGRAFIJA DEFINICIJA , METOD SNIMANJA, NABROJATI
KRITERIJUME HRONOGRAFIJE, FAZE PROCESA HRONOGRAFIJE? GRUPE I
PODGRUPE VREMENA? IFRE I OZNAKE ELEMENATA?
*NORMIRANJE RADOVA
Savremena org.rada primenjuje standarde norme koji izraavaju potrebno radno vreme,
uinak, obim korienja pogonske maine, norme potrebnih koliina pojedinih materijala
po jedinici povrine (seme, m.djubriva, sr. za zatitu bilja...)
- Normiranjem radova utvrdjuje se norma uinka i norma vremena.
- Norma uinka je obim posla koji 1 radnik ili grupa radnika treba da izvre u
jedinici vremena (dan, smena, as), a da su tom prilikom obezbedjeni predmeti
rada, sr.za rad, uslovi rada, da se normalno zalau, obezbedjujui utvrdjeni
kvalitet rada.
- Norma vremena pokazuje koliko je vremena po jedinici potrebno kada se radi
odredjenim sredstvima rada, na odredjenom predmetu rada u konkretnim
uslovima, normalno zalaui se i postiui predvidjen kvalitet rada.
Izmeu norme uinka i norme rada postoji odredjena zavisnost. NV= Tsm/Nu;
Nu=Tsm/Nv ; gde je Nv norma vremena min/ha; Tsm trajanje radnog dana u min;
Nu- norma uinka za radni dan u ha;

Pogreno utvrdjene norme imaju viestruke tete , tako da normiranje rada treba poveriti
licima koji e struno i svesno obaviti posao, koja imaju znanja i iskustva iz potrebnih
oblasti.
Sa gledita normiranja rada svi radni procesi u poljoprivredi dele se na:
- mehanizovane procese koji se izvode pri kretanju agregata u polju;
- mehanizovane procese koji se izvode u mestu;
- transportne radove;
- radove u stoarstvu;
- rune radove;
METODI NORMIRANJA RADA:
Dve osnovne grupe : sumarne metode i analitike metode;
U sumarne spadaju:
-iskustvene ( na osnovu sopstvenih ili tudjih iskustava, nedovoljno izdiferencirane,
nerealne, objektivne, ne mogu se koristiti na novim tipovima maina)
- statistike ( zasniva se na korienju podataka iz knjigovodstvene evidencije, o
ostvarenim uincima i utroenom vremenu u toku jedne ili vie godina, na razliitim
pogonskim i prikljunim mainama);
Analitika metoda utvrdjivanja normi prouavanje r.procesa i uzmanje u obzir svih
vanijih elemenata koji utiu na uinak (tehnike karakteristike, metod rada, predmeti
rada, kvalitet i uslovi...) . Analitike norme utvrdjuju se primenom sledeih metodolokih
postupaka:
METOD HRONOGRAFIJE
METOD HRONOMETRIJE
METOD UZROKOVANJA
METOD HRONOGRAFIJE
Je najstariji metodoloki postupak detaljnog prouavanja radnog procesa,
merenjem trajanja svih operacija ili elemenata u toku radnog dana ili smene. Ovim
postupkom obuhvataju se svi vaniji faktori koji utiu na uinak, trokove
izvodjenja radnog procesa i kvalitet rada. Primena ovog metodolokog postupka
obezbedjuje inf. o racionalnosti korienja radnog vremena, stepenu korienja
kapaciteta sr.za rad , uslovima rada, predmetu rada, potronji materijala i kvalitetu
rada. Primenjuje se u granama polj.pr. za ije izvodjenje se koriste raliita sr.za rad
i u ijem izvodjenju uestvuje 1 ili vie radnika. U obrazac se unose elementi
dobijeni snimanjem. Da bi se dobili pouzdani podaci, nepohodno je snimanje obaviti
vie puta, najmanje 3 puta. Poslove hronografije moe obavljati jedno lice, a moe
ga obavljati i neposredni izvrilac radnog procesa.
Zavisno od stepena podele rada i naina obavljanja radnih procesa koji se
snimaju, razlikuju se 3 vrste hronografije:
individualna snima vreme jednog radnika
grupna snima se vreme rada 1 ili vie radnika

agregatna - snima se vreme rada 1 ili vie radnika i vreme upotrebe

odredjenog agregata koji se koristi pri radu;

Prema stepenu obuhvatanja radova koji se snimaju :

- potpuna obuhvata se ukupan direktan rad vezan za proizvodnju
odredjenog proizvoda
- delimina obuhvataju se neki delovi radnog procesa
PRIMENA METODA HRONOGRAFIJE U : utvrdjivanju potrebnog vremena i
potrebnog obima korienja sr.mehanizacije, utvrdjivanju osnova za nagradjivanje
radnika, merenju rezervi za poveanje Pr, izboru metoda rada, pronalaenju
optimalnih radnih uslova i kontroli uinka.
FAZE POSTUPKA HRONOGRAFIJE:
I PRIPREMA ZA SNIMANJE,
II SNIMANJE RADNOG PROCESA,
III GRUPISANJE, OBRADA I ANALIZA SNIMLJENIH PODATAKA,
IV PROJEKTOVANJE NORME VREMENA I NORME UINKA
V KONTROLA REALIZACIJE PROJEKATA I PO POTREBI NJIHOVA
KOREKCIJA
I FAZA PRIPREMA ZA SNIMANJE
Obavlja se u skladu sa tehniko tehnolokim obelejima radnog procesa koji se
prouava. U ovoj fazi se sastavlja operativni plan snimanja koji sadri podatke o vrsti
radnog procesa koji e se snimati. Treba sastaviti plan snimanja, odrediti broj
ponavljanja simanja, odabrati sr.za rad za izvodjenje procesa, izbor radnika, mesto rada,
predmet rada, obezbedi potreban pribor. Ako snimanje obavlja lice sa strane neophodno
je da se pre svega upozna sa org.strukturom poslovnog sistema, svim neophodnim
elementima ( gradj.obj., udaljenosti trita, fazama teh.procesa, nain izvodjenja i drugo).
Delimina hronografija - manji obim podataka, potpuna hronografija obezbedjuje vie
podataka.
II FAZA SNIMANJE RADNOG PROCESA
U ovoj fazi se javljau izvesne razlike u tehnici snimanja : hronografija - tanost podataka
0.5 min uz pomo sata, hronometrija 0.5 min toperica. Podaci dobijeni snimanjem
unose se u obrasce. Snimanje radnog procesa ima za cilj paljivo posmatranje rada
radnika od poetka do kraja radnog dana/smene, da se prate svi detalji radnog procesa i
prikupe svi vaniji podaci od kojih zavisi uinak, trokovi, kvalitet rada, utroak
materijala, stepen korienja sredstava mehanizacije. Uporedo se skupljaju podaci o
korienju pogonskih maina, brzini, RZ, metodu, predmetu, org.rada, izvriocima,
meteorolokim uslovima, kvalitetu.
Meri se i brzina kretanja i to 10-20 ponavljanja.

III GRUPISANJE, OBRADA I ANALIZA SNIMLJENIH PODATAKA

Najpre se izvrava primarna obrada podataka , a ona podrazumeva izraunavanje
vremena trajanja svake operacije. Sa obradom podataka treba krenuti odmah posle
zavretka snimanja radnog procesa. Obrada poinje ifriranjem snimljenih podataka.
Posle izraunavanja trajanja svake operacije, sabira se vreme trajanja i izraunava se
struktura utroka rada, utroak materijala po jed.uinka, prosene vrednosti za stvarnu
brzinu kretanja, RZ, vreme okreta, vreme snadbevanja agregata m.ubrivima.
TRAJANJE RADNE OPERACIJE= TEKUE VREME ZAVRETKA TEKUE
VREME POETKA.
Stvarna brzina kretanja Vs= 200/trajanje 200m hoda u s
Meri se i brzina tako to se odredi put od 200m , i nekoliko puta se meri vreme za koje
agregat predje ovaj put. Uzima se proseno vreme.
((struktura radnog vremen (grupisanje i oznake))

Sve radne operacije je potrebno grupisati. Ukupno vreme rada deli se na nekoliko
grupa. Uk. vreme rada deli se na 5 grupa, a svaka grupa ima svoju podgrupu.
UKUPNO RADNO VREME (T):
1) OSNOVNO VREME (O )
2) POMONO VREME ( P) :
a) okreti ( po)
b) odravanje maina ( pm)
c) odmor (pod)
d) snadbevanje (ps)
3) PRIPREMNO ZAVRNO VREME (Pz) :
a) na dvoritu (pzd)
b) na parceli (pzp)
4) VREME PUTA OD MESTA RADA I NATRAG (VP)
5) GUBICI PREKID RADA (g) :
a) kvarovi maina (gm)
b) loa radna disciplina (gd)
c) slaba organizacija rada (go)
d) fizioloki uslovljeni (gf)
vreme trajanja okreta = uk.trajanje svih okreta/broj okreta
vreme trajanja snadbevanja = ukup.vreme trajanja svih
snadbevanja/br.snadbevanja
Druga podela :
PODELA RADNOG VREMENA ZA RADOVE U BILJNOJ PROIZVODNJI
1)

AKTIVNO RADNO VREME :

priprema
tehnoloko vreme
raspremanje

2) ZASTOJI :
A) DOZVOLJENI : a) koji zavise od radnika : *odmor: -priznati
- nepriznati
* line potrebe
b) koji ne zavise od radnika : * organizacioni uzroci
* tehnoloke karakteristike
* via sila
B) NEDOZVOLJENI
***Subjektivni gubici nastaju zbog : neredovnog tehnikog odravanja
instalacija, nedovoljne sinhronizovanosti radnika, nedovoljne kvalifikovanosti
radnika.
Kada se upiu podaci prelazi se na analizu, tako to se vri poredjenje sa nekim
standardima. Treba da prui mogunost smanjenja utroaka radnog vremena i ostalih
grupa vremena, i mogunost izmene strukture svakog vremena. Treba da odgovori na
sledea pitanja: ta i zato se radi? Gde se radi? Kada se radi? Kako se radi? Ko radi?
Kako radi?
*** Redovni odmor-zakonski odmor: 30 min za doruak. Kod teih poslova za svakih
50 min ef.rada 10 min odmora. Na svakih 60 min ef.rada 3-5 min odmora. Srednje
tekih radova 60 min ef.rada 6-8 min odmora.
IV FAZA - PROJEKTOVANJE NORME VREMENA I NORME UINKA
***U BILJNOJ PROIZVODNJI
T- ( Pm+Pz+Pod+VP)
Nu=
O/ha+Po/ha+ Ps/ha
Nu- norma uinka u ha za radni dan /smenu
T- ukupno trajanje radnog dana/smene u min
Pm- pomono vreme odravanja u min
Pz- pripremno-zavrno vreme u min
Pod pomono vreme odmora u min
VP vreme puta u min
O/ha osnovno vreme po ha - min
Po/ha vreme okreta po ha u min
Ps/ha vreme snadbevanja po ha (min)
10000*60
O/ha=
RZ*V
O/ha osnovno vreme po ha - min
10000 broj m2 u 1ha

60- min u 1h
RZ- irina radnog zahvata m
v-brzina kretanja m/h
10000*t1
Po/ha=
RZ*l
Po/ha vreme okreta po ha u min
RZ- irina radnog zahvata m
t1 vreme trajanja 1 okreta u min
l- duina parcele u m
N*t
Ps/ha =
z
Ps/ha vreme snadbevanja po ha (min)
N- norma utroka materijala po ha
T vreme punjenja agregata u min
z- zapremina sanduka
U STOARSKOJ PROIZVODNJI :
T- ( Pm+Pz+Pod+VP)
Nu=
Tod
Tod vreme opsluivanja 1 grla u toku smene= ukupno vr.snadbevanja stoke /
br.grla stoke (ishrana, mua, ienje..)
ZA TRANSPORTNE RADOVE
T- ( Pm+Pz+Pod+VP)
Nu=

* Kt
tv
tv- vreme trajanja 1 vonje u min
kt kapacitet transportnog sredstva u t
kada se uzraava u t/km za radni dan
T- ( Pm+Pz+Pod+VP)
Nu=

* Ko*l
tv
l- duina puta kojim se teret prevozi u km

tv= ( l1 *60)/ v1 +( l2 *60)/ v2 + tu+ti+tm

l 1 duina puta pri odlasku
l 2 duina puta pri povratku
v1 brzina pod teretom
v2 brzina praznog agregata
tu vreme utovara
ti- vreme istovara
tm- vreme merenja
tv- vreme trajanja jedne vonje u min
tv = 2l/v + tu+ti+tm
v prosena brzina
V FAZA KONTROLA REALIZACIJE PROJEKTA I NJEGOVA PROJEKCIJA
U ovoj fazi se pusti da se projekat realizuje i prati se odvijanje projekta. im se primeti
da odredjeni poslovi pri odvijanju radnog procesa u toku smene su usko grlo, ti delovi se
ponovo snimaju , analiziraju da bi se uoila greka. Kada se to zavri, to je novi
proizvodni proces oien od gubitaka, zastoja i problema u radu.
III GRUPA PITANJA Nu ZA BILJNU , STOARSKU I TRANSPORT
***U BILJNOJ PROIZVODNJI
T- ( Pm+Pz+Pod+VP)
Nu=
O/ha+Po/ha+ Ps/ha
Nu- norma uinka u ha za radni dan /smenu
T- ukupno trajanje radnog dana/smene u min
Pm- pomono vreme odravanja u min
Pz- pripremno-zavrno vreme u min
Pod pomono vreme odmora u min
VP vreme puta u min
O/ha osnovno vreme po ha - min
Po/ha vreme okreta po ha u min
Ps/ha vreme snadbevanja po ha (min)
10000*60
O/ha=
RZ*V
O/ha osnovno vreme po ha - min
10000 broj m2 u 1ha
60- min u 1h

RZ- irina radnog zahvata m

v-brzina kretanja m/h
10000*t1
Po/ha=
RZ*l
Po/ha vreme okreta po ha u min
RZ- irina radnog zahvata m
t1 vreme trajanja 1 okreta u min
l- duina parcele u m
N*t
Ps/ha =
z
Ps/ha vreme snadbevanja po ha (min)
N- norma utroka materijala po ha
T vreme punjenja agregata u min
z- zapremina sanduka
U STOARSKOJ PROIZVODNJI :
T- ( Pm+Pz+Pod+VP)
Nu=
Tod
Tod vreme opsluivanja 1 grla u toku smene= ukupno vr.snadbevanja
stoke/br.grla stoke (ishrana, mua, ienje..)
ZA TRANSPORTNE RADOVE
T- ( Pm+Pz+Pod+VP)
Nu=

* Kt
tv
tv- vreme trajanja 1 vonje u min
kt kapacitet transportnog sredstva u t
kada se uzraava u t/km za radni dan
T- ( Pm+Pz+Pod+VP)
Nu=

* Ko*l
tv
l- duina puta kojim se teret prevozi u km
tv= ( l1 *60)/ v1 +( l2 *60)/ v2 + tu+ti+tm

l 1 duina puta pri odlasku

l 2 duina puta pri povratku
v1 brzina pod teretom
v2 brzina praznog agregata
tu vreme utovara
ti- vreme istovara
tm- vreme merenja
tv- vreme trajanja jedne vonje u min
tv = 2l/v + tu+ti+tm
v prosena brzina
IV GRUPA PITANJA : STRUKTURA PREDUZEA, ELEMENTI? DOBRE I LOE
STRANE?
Organizaciona struktura je oblik grupisanja i povezivanja poslova radnih i
materijalnih resursa i uspostavljanja veza i odnosa medju njima i unutar njih.
Organizaciona struktura predstavlja formalno utvrdjeni sistem odnosa izmedju
pojedinaca i grupa u kome su njihove medjusobne veze odredjene resporedom
zadataka (grupisanjem), koliinom autoriteta i odgovornosti.
ELEMENTI ORGANIZACIONE STRUKTURE:
- ORGANIZACIJA SREDSTAVA ZA PROIZVODNJU - odnosno sredstva za rad i
predmeti rada nisu samo inioci proizvodnje ve i elementi organizacione
strukture koji se povezuju sa ostalim elementima. Organizacija sredstava
obuhvata reavanje svih pitanja vezanih za lokaciju i kapacitet preduzea kao to
su : korienje opreme i njeno podeavanje proizvodnim zadacima, racionalna
izgradnja i korienje gradj.objekata, izgradnja putne mree i saobraajnica,
org.unutranjeg transporta, itd.
- ORGANIZACIJA RADNOG KOLEKTIVA je najvaniji elemetn, predstavlja
skup ljudi meusobno povezanih zajednikim interesima koji na organizovan
nain, uz pomo odgovarajuih sr.za proizvodnju doprinose izvrenju proizvodnih
i poslovnih zadataka radi ostvarenja zajednikog cilja preduzea. Najvaniji
faktori integracije kolektiva su: pravilna podela rada; stvaranje radnog morala i
samodiscpline; zadovoljavanje osnovnih motiva radnika; dobra i objektivna
informisanost lanova radnog kolektiva, stabilno poboljanje radnih uslova.
- ORGANIZACIJA JEDINICE predstavljaju ue organizacione delove ili
departmane u jednoj organizaciji u okviru kojih su grupisane organizacione
usloge. Pojavni oblici jedinica: funkcionalna, proizvodna, trina, geografska.
Diferencijacija moe biti : horizontalna i vertikalna. Zadaci se grupiu u radne
zadatke, oni u grupe poslova, grupe poslova se povezuju u razne pogone, sektore ,
slube, odseke, odeljenja, radne jedinice, razne organizacione oblike.
- FUNKCIJE se najee definiu prema osnovnim specijalizovanim oblastima
poslovanja, pa postoje : istraivanja i razvoja, marketinga, proizvodnje,

raunovodstva i finansija, kadrovska f-ja. F-je su skup uzajamnih srodnih poslova

medjusobnih povezanih pomou kojih na organizovan nain, rukovodioci i
nosioci tih f-ja izvravaju poslove preduzea kao celine.
TIPOVI ORGANIZACIONIH STRUKTURA
Postoje :
- projektovana ( je plansko-osmiljeno predvidjanje odvijanja org. po
elementima org.strukture)
- stvarna ( je zateena tj. reprodukovana)
Org.struktura moe biti:
- formalna- odredjena od strane menadzmenta, def. statutom i aktima,
predstavljena organizacionom emom
- neformalna neformalni odnosi izmedju pojedinaca i grupa, i ne mogu se
predstaviti emom;
Prema nainu grupisanja, koordiniranja i usmeravanja poslova u rasporedu
sredstava za proizvodnju i radnih procesa razlikuju se sledee organizacione
strukture: funkcionalna, prema proizvodima; granska; procesna; teritorijalna;
trina; diviziona; projektna i matina;
FUNKCIONALNA ORGANIZACIONA STRUKTURA :
Se formira na prema f-jama, a zasniva se na povezivanju slinih poslova koji se
svrstavaju u neku org.jedinicu , na ijem elu se nalazi rukovodilac. F-je se mogu
razdvojiti na jedinice. F-ja nabavke > nabavni sektor; prodaja>prodajni sektor;
nabavka i prodaja>komercijalni sektor; prodaje>sektor prodaje u zemlji ili
inostranstvu; raunovodstvo i finansije> raunovodstveno-finansijski sektor;
kadrovska f-ja i opti poslovi> opte-pravni i kadrovski sektor;
Prednosti : inoviranje metoda, visok stepen specijalizacije, jasno odreeni zadaci,
pojednostavljeno je koordiniranje poslova, fleksibilan tip org.strukture, doprinosi
uvrivanju zajednikih normi, vrednosti i stavova;
Nedostaci : razbijenost jedinstvenog procesa na f-je stvara granice izmedju jedinica,
rascepkanost poslova oteava koordinaciju, tekoe u promeni strukture,
predugaki informacioni kanali, manji izgledi za brzu promociju mladih, smanjanje
odgovornosti rukovodeeg kadra, slaba preglednost ukupne strukture, greke se
odraavaju na celo preduzee, sektori se tee osamostaljuju, u malim pr.pojedine fje su male po obimu poslova;
RALANJENA , DIVIZIONA ILI TERITORIJALNA :
Org.struktura poslovi se povezuju ne po funkcionalnom principu , ve po pricipu
pojedinih proizvodnji , prema srodnosti poslova ili teritorijalno.
Prednost je u tome to su vee mogunosti za modernizaciju proizvodnog programa,
a to su dva elementa: * irina raznovrsnosti proizvodnog programa; *
disciplinovanost proizvodnih jedinica i njihova prostorna udaljenost.

Predmetna- proizvodna
Prednosti: bolja podela rada, lake ostavrivanje ciljeva, lake ostvarivanje lokacije
sr., lake planiranje, rukovodjenje i kontrola, vea fleskibilnost i prilagodjavanje
promenama; skraivanje informacionih tokova, laka decentralizacija.
Nedostaci: dupliraju se org.jedinice i kadrovi; jedna jedinica se razvija na tetu
drugih; problemi kada medju proizvodima ne postoje dovoljno jasne razlike;
Granska- poslovi se organizuju prema grupi srodnih poslova. Prednosti : bliska
saradnja, timski rad, bre prilagodjavanje promenama;
Teritorijalna, razlozi za njeno grupisanje: udaljenost pojedinih jedinica i
decentralizacija u odnosu na drutvo;
Procesna org . struktura: prednost grupiu se specijalci za jedan proces; nedostaci
potreba za veom koordinacijom celokupnog posla;
Projektna formira se projektni tim;
Matrina: prednosti- efikasno upravljanje velikim br.projekata; svaki pojedinac
ima svoju org.jedinicu; otvorena komunikacij; otklanja f-alne granice; Nedostaci:
konflikti vezani za akolaciju lj.resursa; esto pregrupisavanje ljudi; nestabilna;
dupliranje komandi; umnoavanje administracije, dupliranju aktivnosti;
DIVIZIONA ORG.STRUKTURA (POSEBNO)
Ovo je jedna meovita org.struktura koja predstavlja kombinaciju formirane na
geografskom, proizvodnom i funkcionalnom principu. Na nivou preduzea se
donose samo vanije oduke. Ovakva struktura je svojstvena velikim
multinacionalnim kompanijama.
Prednosti: jednostavna kontrola ekonomskih rezultata; rastereenost najvieg nivoa
rukovodjenja; problemi se reavaju gde su nastali; smanjenje koordinacionih
aktivnosti na nivou kompanije; vea fleksibilnost, adaptivnost i kreativnost;
kvalitetnije odluivanje; ogranienost uticaja pogreaka;
Nedostaci: konflikti izmedju nivoa rukovodjenja; preterivanje u borbi za
ograniene resurse; dupliranje napora; kadrovsko zatvaranje; stvara se
org.hijerarhija:1) top, 2) divizijski i 3) funkcionalni menadment;
V GRUPA PITANJA : PRODUKTIVNOST, EKONOMINOST, RENTABILNOST
(jedno od njih na testu)
PRODUKTIVNOsT, NAELO POSLOVANJA, METODE I FORMULE ZA
NATURALNO I VREDNOSNO UTVRDJIVANJE NIVOA PRODUKTIVNOSTI
Pod produktivnou rada se podrazumeva stvaralaka mo ili sposobnost rada kao
proizvodnog faktora da se u jedinici radnog vremena proizvede odredjena koliina
proizvoda. Merenje Pr nije jednostavno, uspeh zavisi od izbora odgovarajuih
pokazatelja. Produktivnost je stara koliko i proizvodnja. Naelo produktivnosti tei

da se odredjena proizvodnja ostvari sa to manjim utrokom rada , a da kvalitet

bude zadovoljavajui. Re produktivnost je latinskog porekla: produkt-proizvod;
produktivan-oznaava stvaralaku mo.
Formule:
Produktivnost= outputi/inputi
Inpute ine raspoloivi resursi, dok se kao outputi uzimaju proizvodi i usluge
naturalno ili cenovno pojedinca, preduzea, grane ili privrede u celini.
Pr= Proizvodnja / tekui rad
Pr=drutveni proizvod / stanovnitvo
Pr=koliina dobijenih proizvoda (Q) / utroak rada (T)
Pr= utroak rada (T) / koliina dobijenih proizvoda (Q)
Metodi : naturalni i vrednosni.
Naturalni metod se primenjuje prilikom utvrdjivanja Pr za jedan proizvod ili za
preduzee koje se bavi proizvodnjom samo 1 vrste proizvoda. U tom sluaju
proizvodnja se izraava naturalnim jedinicama mere, ovako izraunata Pr se naziva
jednostavnom produktivnou. Kada se pojavljuje raznovrsnost proizvoda ,
potrebno ih je svesti na zajedniku naturalnu meru. U tom sluaju javlja se
korienje itnih jedinica. itna jedinica predstavlja prosenu skrobnu vrednost 4
glavne vrste ita:penica, kukuruz, jeam, ra. Pri izraunavanju broja itnih
jedinica polazi se od uk.obima proizvodnje, koji se mnoi sa koeficijentima za
prevodjenje u .jedinice.
Pr=uk.proizvodnja u .j. /povrina polj.zemljita
Ek= uk.trokovi/ uk.proizvodnja u .j.
Preduzea koja imaju veliki asortiman proizvoda, nisu u mogunosti da koriste
metod .j. , pa se slue radnim metodom. Najpre se mnoe koliine pojedinih vrsta
proizvoda sa normativima rada i tako se dobija pojedinana proizvodnja iskazana u
norma asovima. Sabiranjem dobijenih vrednosti dobija se uk.proizvodnja iskazana
u norma asovima. Sa druge strane se utvruju stvarno utroeni asovi na osnovu
dokumentacije.
Pr=proizvodnja izraena u norma asovima / efektivno (stvarno) utroeni radni
asovi
Produknivnost moe biti >1, <1, ili =1; ako je =1, utroeno je onoliko asova
koliko je normalno; < 1 utroeno vie nego to je normirano; >1 uttoeno manje
nego to je normirano;
Pr= obim proizvodnje izraena u norma asovima / efektivno (stvarno) utroeni
radni asovi

Vrednosno utvrdjivanja Pr
Merilo za pretvaranje je cena proizvoda, ovaj metod se sastoji u tome to se
proizvodnja odredj.pr. mnoi sa njihovim cenama. Time se razliite vrste proizvoda
svode na zajedniku jedinicu mere izraenu u novcu. Kako su cene promenljive,
obraun se vri po stalnim cenama. One se ne uzimaju proizvoljno ve se uzimaju
cene perioda sa stabilnom proizvodnjom i stabilnim kursom domae valute. Ukoliko
proizvodi kao to je stajnjak nemaju trine cene onda se oni procenjuju po
upotrebnoj vrednosti.
Pr= (obim ostvarene pr. * stalna prodajna cena za jedinicu proizvoda) / utroeni
radni asovi ili prosean broj zaposlenih radnika
Pokazuje vrednost proizvodnje po radnom asu ili po zaposlenom radniku.
Pr= (q1*cq1+q2*cq2.....+qn*cqn) / ukr
q1...qn koliina razliitih vrsta proizvoda
cq1...cqn prodajne cene po jed.pr.
ukr ukupna koliina rada kolektiva izraena u r.asovima
Produktivnost: bruto i neto
Bruto : P= UP/T
UP ukupan prihod
T- prosean br. radnika ili ukupno utroeno vreme svih radnika
Neto: P=D/T ; D- godinji ostvereni dohodak; T- prosean br. radnika ili ukupno
utroeno vreme svih radnika;
Utvrdjivanje obima utroenog rada
Utroak ljudskog rada meri se vremenskim jedinicama asovima ili danima
rada, a raspoloivi kapacitet brojem angaovanih odnosno zaposlenih radnika.
Kada se produktivnost utvrdjuje po radniku , neophodno je utvrditi prosean broj
radnika.
Prosean broj radnika = ukupno utroeni asovi stalnih i sezonskih radnika / 2080
2080 je fond godinjih radnih asova radnika zaposlenog na neodredjeno vreme.
Formule :
Pr = fiziki obim proizvodnje / broj asova rada
Pr = fiziki obim proizvodnje / prosean broj radnika
Pr = trina vrednost proizvodnje / prosean broj radnika
Pr = dohodak / prosean broj radnika
Pr = ist prihod / prosean broj radnika
Pr = dobit / prosean broj radnika
Pr = trina vrednost proizvodnje / zarade radnika

Pr = zarade radnika / fiziki obim proizvodnje

Utvrdjivanje dinamike produktivnosti rada
Utvrditi dinamiku produktivnosti rada znai utvrditi njeno kretanje, tj da li
raste ili opada u posmatranom (tekuem) periodu u odnosu na prethodni (bazni)
period. Pokazatelj dinamike produktivnosti rada je indeks produktivnosti rada.
Obrasci :
Ipq = ( Prq (tekua godina) / Prq (bazna godina)) * 100
Ipq indeks produktivnosti rada (izraena koliinom dobijenih proizvoda po
jedinici utroenog rada)
Ipt= (Prt (tekua godina) / Prt (bazna godina)) * 100
Ipt indeks produktivnosti rada (produktivnost rada izraena obimom utroenog
rada po jedinici dobijenog proizvoda)
Izrainavanje indeksa direktno iz podataka:
Ipq = ( ( q1*to) / (qo*t1)) *100
Ipt = ( ( q0*t1) / (q1*t0)) *100
q1 koliina dobijenih proizvoda u tekuem periodu
q0 koliina dobijenih proizvoda u baznom periodu
t1 obim utoenog rada u tekuem periodu
t0 obim utoenog rada u baznom periodu
Uslovi koji utiu na produktivnost rada :
- Opti : prirodni uslovi ( zemljite, klima, klica); stepen razvoja proizvodnih
snaga; mere ekonomske politike; raspoloivi fond radne snage;
- Tehniki i organizacioni uslovi : veliina i oblik preduzea; organizacija
proizvodnje i rada; specijalizacija proizvodnje; tehnika opremljenost; stepen
povezanosti;
- Subjektivni uslovi: socijalni i psiholoki uslovi rada; unutranji odnosi u
preduzeu; stimulacija; stalnost radne snage; kvalifikaciona struktura radnika;
organizacija reprodukcije radne snage; higijensko-tehnika zatita na radu; psihi
ki napor i intezitet rada;
EKONOMINOST FORMULE, PARCIJALNE POKAZATELJE, KADA
RASTE?
Ekonominost je princip poslovanja, naelo ili zahtev ijom primenom se u
praksi ostvaruje odredjena vrednost proizvodnje ili usluga, sa minimalnim
trokovima sva 3 elementa proizvodnje (rad, sr.za rad, predmeti rad). Ekonominost
je iri ekonomski princip od produktivnosti. Re ekonominost je pojmovno vezana
za tedljivost.
Ek = ostvarena proizvodnja / utroeni faktori rada

Ek = prihodi/rashodi
Ek = vrednost proizvodnje / trokovi proizvodnje
Ek=utroena koliina stone hrane / koliina prirasta, proizvoda
Ek= koliina proizvoda ( penice) / uroena koliina min.dj.
Ek = uroena koliina min.dj. / =koliina proizvoda (penice)
Ek= ostavrena proizvodnja / uroeni rad+utroena sredstva za rad+ utroeni
predmeti rada
Troenja mogu da se posmatraju : naturalno i vrednosno;
Naturalno iskazivanje ekonominosti se primenjuje kada je rezultat
proizvodnog procesa jedan proizvod. Ovako iskazana ekonominost definie se kao
odnos odnos proizvodnje prema faktoru proizvodnog procesa, to je nedovoljno.
Ek= koliina proizvoda (penice) / uroena koliina min.dj.
Ek = uroena koliina min.dj. / koliina proizvoda ( penice)
Ek=utroena koliina stone hrane / koliina prirasta, proizvoda
Ek= utroena koliina stone hrane / koliina prirasta, proizvoda
Nedostatak uzima se samo 1 faktor proizvodnje, a obino ih se vie koristi.
Vrednosno utvrdjivanje ekonominosti
U polj.pr. se esto unutar jedne proizvodnje dobija istim utrokom vie
razliitih proizvoda ili se, istovremeno, vri utroak vie razliitih elemenata, pa se
javlja potreba da se i proizvodnja i utroak izraze vrednosno. Vrednosno
iskazivanje ekonominosti odnosi se na utvrdjivanje odnosa izmedju vrednosti
ostvarene proizvodnje i trokova koji su uinjeni za ostvarivanje te proizvodnje.
Ek = ostvarena proizvodnja u posmatranom periodu*tekue cene / utroeni faktor
proizvodnje * njihove cene
EK= Vp/Tp
Ek = vrednost realizovane proizvodnje / ukupni trokovi realizovane proizvodnje
Ek= trokovi realizovane proizvodnje / vrednost realizovane proizvodnje
Ekonominost raste kada se:
- pri istim trokovima ostvaruje vei rezultat
- isti rezultat ostvaruje sa manjim trokovima
- i rezultat i trokovi rastu, ali rezultat raste bre od trokova
- i rezultat i trokovi se smanjuju, ali se trokovi smanjuju bre
- rezultati poveavaju, a trokovi smanjuju
Parcijalni pokazatelji :
Ek = Vp / Tos ; Ek = Vp / Tm; Ek= Vp / Tr;
Vp vrednost proizvodnje
Tos trokovi osnovnih sredstava
Tm - trokovi materijala
Tr- trokovi radne snage

Uslovi koji utiu na ekonominost su : obim proizvodnje, stepen korienja

proizvodnih kapaciteta, izbor tehnolokog procesa, blagovremeno snadbevanje
sirovinama, poveavanje produktivnosti rada, cirkulacija obrtnih sredstava, kooperacija i
specijalizacija;
Faktori koji su vezani za: utroak sredstava za proizvodnju; nabavka sredstava za
proizvodnju; prodaju ili realizaciju gotovih proizvoda:
PRINCIP RENTABILNOSTI, FORMULE , STEPEN RENTABILNOSTI
Rentabilnost se izraava zahtevom da se sa odredjenim ulaganjem sredstava
ostvari to vei finansijski rezultat, tj da se odredjeni fin.rezultat ostvari sa to
manjim ulaganjima. Rentabilnost je jedan od pokazatelja poslovnog uspeha
preduzea kod koga je znatno vie naglaen finansijski apekt nego to je sluaj kod
ekonominosti proizvodnje, a pogotovo produktivnosti rada. Rentabilnost
predstavlja odnos izmedju ostvarenog finansijskog rezultata na jednoj strani i
angaovanih sredstava. Problem merenja se svodi na : izraavanje angaovanih
sredstava i izraavanje fin.rezultata. Ukupno angaovana sredstva predstavljaju
sadanju vrednost osnovnih i obrtnih sredstava. Sredstva su angaovana u procesu
reprodukcije od momenta njihovog ulaganja do dobijanja finalnih proizvoda.
Finansijski rezultat se izraava u obliku dohotka, istog prihoda i dobiti.
Pojam rentabilnosti se moe izraziti kao : rentabilnost proizvodnje i rentabilnost
uloenih sredstava.
Stepen rentabilnosti proizvodnje
Stepen rentabilnosti proizvodnje se izraava stopom rentabilnosti koja se
izraunava :
Rt = (dobit / trina vrednost proizvodnje) * 100 = stopa rentabilnosti;
Jo se naziva i stopa dobiti koja pokazuje iznos dobiti na svakih 100 din trine
vrednosti proizvodnje. Stopa rentabilnosti je pokazatelj kojim se dolazi do saznanja
o mogunostima proirivanja proizvodnje.
Stepen rentabilnosti uloenih sredstava
Izraava se odnosom ostavrenog finansijskog rezultata i vrednosti uloenih
osnovnih i obrtnih sredstava. Merenje rentabilnosti moe biti : merenje drutvene
rentabilnosti sredstava i merenje interne rentabilnosti sredstava.
merenje drutvene rentabilnosti sredstava
Rt= ( D/AS) *100; D ostvareni dohodak; AS- angaovana sredstva;
merenje interne rentabilnosti sredstava
Rt= (Do/AS) *100; Do dobit; AS- angaovana sredstva;

Stopa interne rentabilnosti moe se raunati za preduzee u celini,

organizacione jedinice ili pojedine proizvodnje.
Rentabilnost je pokazatelj koji se iskazuje vrednosno i najee u %. Ukoliko je
pozitivna, znai da ulaganje donosi odredjenu dobit. Po pravilu se vri poredjenje sa
kamatnim stopama, da se vidi koliko bi se dobilo da se sredstva uloe u banku, tj da
li je opravdano ulaganje.
Bc=100/R; Bc- br.ciklusa potrebnih za povraaj uloenih sredstava; R- stopa
rentabilnosti;
Rentabilnost se ostvaruje kada se :
- pri istim uloenim sredstvima ostvaruje vea dobit
- ista dobit se ostvaruje uz smanjena ulaganja sredstava
- poveavaju se i dobit i uloena sredstva, dobit raste bre
- smanjuju se i dobit i uloena sredstva, ali se sredstva smanjuju bre
- dobit poveava, uz smanjenje ulaganja sredstava
pokazatelji :
Rt= ( trina vrednost proizvodnje/ukupno angaovana sredstva)*100
Rt =( ukupno angaovana sredstva / trina vrednost proizvodnje)*100
Rt= ( ist prihod /ukupno angaovana sredstva)*100
Rt= (dobit /ukupno angaovana sredstva)*100
Rt= ( dohodak /ukupno angaovana sredstva)*100
ist prihod = dohodak zarade radnika
Dohodak= TV utroena sredstva
PREDUZEE KAO SISTEM ( OBELEJA I OBJASNITI) (mogue na testum nije
ga naveo u sklopu ovih 5 grupa pitanja, ali je ranije rekao da moe doi u obzir )
Preduzea se pojavljuju kao nosioci u oblasti primarne poljoprivredne
proizvodnje , kao nosioci prerade u oblasti sekundarne f-je i prometa prehrambenih
proizvoda u oblasti teritorijalne f-je. Poljoprivredno preduzee kao sistem obuhvata i
povezuje organizacione jedinice, odnosno delove koji se bave proizvodnjom
polj.proizvoda ili sirovina primarna proizvodnja, pa preradom polj.pr.-sekundarna faza,
i prometom polj.pr.-tercijalna faza.
Najvanija obeleja su :
1) Poljoprivredno preduzee je org.sistem koji je sastavljen od prirodnih podsistema,
a to je radni kolektiv, i od tehnikih podsistema a to su sredstva za proizvodnju.
Preduzee je organizacioni sistem zato nastaje organizacionom akcijom ljudi
( povezuje se lj.rad i sr.za proizvodnju) i ima organizacionu strukturu, preko koje
ostvaruje svoje ciljeve. Kao organizacioni sistem preduzee je sistem cilja i on je
vetaki sistem, jer je tvorevina oveka.

2) Preduzee je ekonomski sistem, orijentisano na proizvodnju dobara i usluga, od

manje vrednih inputa proizvodnjom stvara outpute vee vrednosti.
3) Preduzee je sloen sistem, jer se sastoji od velikog broja sistema. Ta sloenost se
posmatra kroz : elemente-inioce proizvodnje; prema obliku organizovanja
(pogoni, sektori, odeljenja, slube, odseci); kroz vertikalnu podelu rada (f-je
upravljanja, ivrenja, rukovodjenja); kroz horizontalnu podelu rada (f-ja nabavke,
prodaje, raunovodstvena, proizvodnje, finansijska);
4) Preduzee je dinamiki sistem, neprestano kretanje i razvoj, uslov za opstanak. U
preduzeu promene mogu biti : kvantitativne i kvalitativne.
5) Preduzee je funkcionalni sistem, svoje ciljeve ostvaruje funkcionisanjem,
rezultati su outputi;
6) Preduzee je otvoreni sistem, stalna interakcija sa okruenjem;
7) Preduzee je indeterminisani sistem, stvorio ga je ovek, funkcionie na bazi
upravljakih odluka, podlonim promenama usled uticaja okruenja i informacija.
8) Preduzee je makroekonomski sistem, podsistem makroekonomije, odnosno
privrednog sistema jedne drave.
9) Preduzee je realan ili konkretan sistem sastoji se od realnih podistema :
radnici, sredstva, radni zadaci...Ima karakter i prirodnih i vetakih sistema.
10) Preduzee je poslovni sistem, svoje poslove realizuje putem proizvodnje,
raspodele, razmene, potronje.
11) Preduzee je kibernetski ili upravni sistem, ponaanje je usmereno ka nekom cilju
putem upravljakih odluka.
12) Preduzee funcionie na bazi regulacionog kola, uzima sredstva iz okruenja,
transformie ih, i vraa u okruenje sredstva vee vrednosti;
13) Preduzee je adaptivni sistem- prilagodjava se zahtevima okruenja;
14) Preduzee je stabilan sistem bazira se na dugoronim ciljevima, trajnosti
zadataka i boljem rezultatu. Stabilnost je relativna zbog uticaja okruenja ili iz
samog sistema.
FUNKCIJE HORIZONTALNA I VERTIKALNA:
(bilo prole godine na testu)
Funkcija obuhvata skup povezanih srodnih poslova kojima se
najsvrsishodnije obavlja poseban zadatak preduzea. F-je se klasifikuju prema
horizontalnoj i vertikalnoj podeli rada.
Vertikalna podela rada, f-ja sledi hijerarhiju postavljanja i realizacije ciljeva
preduzea i nadlenosti nosilaca f-je. Tri osnovna nivoa f-je prema ovome su:
upravljanje i odluivanje
rukovodjenje
izvravanje
Horizontalna podela f-ja oznaava objedinjenje poslova u tehnolokom procesu
preduzea. Sa njima se ostvaruje tehnika podela rada u zaokruenom procesu
reprodukcije.
Prema horizontalnoj dimenziji f-je se mogu podeliti na:

istraivanje i razvoj
proizvodna f-ja
finansijska f-ja
raunovodstvena f-ja
plansko-analitika f-ja
kadrovska f-ja
nabavna f-ja
prodajna f-ja
marketing f-ja
pomono-tehnike slube;

Izvravanje zadataka jedne f-je je pretpostavka za ostvarivanje drugih, f-je u

preduzeu moraju biti koordinirane i povezane.
INTEZIVNOST
(bilo ptole godine na testu)
Poveano ulaganje rada i sredstava po jedinici kapaciteta, pod uslovom da
su uspostavljeni pravilni odnosi izmedju tih faktora ulaganja i da sve doprinosi
poveanom obimu proizvodnje , oznaava inteziviranje proizvodnje. Inteziviranjem
se ne moe posmatrati ono ulaganje koje ne doprinosi poboljanju rezultat
poslovanja. Poveani trokovi ne moraju voditi poveanju inteziteta , jer mogu biti
uinjeni za otklanjanje org.nedostataka. Nii nivo ulaganja rada i sredstava u
proces proizvodnje praen relativno malim naturalnim i vrednosnim rezultatima,
govori da je pr. ekstezivna. Nasuprot njoj je intezivna proizvodnja. Stepen
intezivnosti polj.pr. pokazuje kako se koriste raspoloivi osnovni kapaciteti
poljoprivredne proizvodnje.
Za izraavanje stepena intezivnosti koristi se vie naina: udeo okopavina, struktura
okopavina, udeo vonjaka i vinograda, broj uslovnih grla na 100 ha polj.povrine.
Najbolji nain je izraavanje stepenom inteziteta. Na taj nain on se
predstavlja jednim brojem za preduzee kao celinu, a to omoguava poredjenje
intezivnosti razliitih preduzea , ili jednog preduzea tokom vie godina.
Trokovi po jedinici povrine = (trokovi rada + materijalni trokovi) / povrina;
Koeficijent :
Ki= trokovi po jedinici povrine pojedinih proizvodnji / trokovi po jedinici
povrine proizvodnje merkantilnog kukuruza;
Stepen inteziteta I nain:
Si= broj uslovnih jedinica inteziteta / uk.polj.povrina
broj uslovnih jedinica inteziteta = Ki*povrina
II nain :

Si= uee u uk.polj.povrini * Ki

Racionalni stepen inteziteta proizvodnje kljuno je kretanje promenljivih i stalnih
trokova, jer se porastu promenljivih trokova suprostavlja opadanje
nepromenljivih trokova. Kombinacija koja obezbedjuje najpovoljnije rezltate,
naziva se racionalnim stepenom inteziteta proizvodnje.
SPECIJALIZACIJA PROIZVODNJE
(bilo prole godine na testu)
Specijalizacija polj.proizvodnje predstavlja proces usmeravanja proizvodnje
od kompleksne ka uoj po asortimanu, ili ka veoj koliini, boljoj po kvalitetu, s
ciljem postizanja to boljih drutveno-ekonomskih efekata. Proizvodnja se
usmerava kako bi se prilagodila zahtevima trita. Specijalizacija se pojavila kao
rezultat drutvene podele rada i oznaava usmeravanje preduzea na manji broj
linija proizvodnje , sa najveom zastupljenou onih proizvodnji u kojima se
najpotpunije iskoriavaju prirodni i ekonomski uslovi okruenja. Najvii stepen
specijalizacije proizvodnje je proizvodnja u monokulturi, koja se negativno
odraava. Kombinovanjem linija proizvodnje se racionalnije koriste faktori,
ubrzava koef.obrta i smanjenju rizika. Pitanje specijalizacije moe se posmatrati sa
stanovita rejona i preduzea. Manji broj linija proizvodnje = specijalizovana
proizvodnja. Linije proizvodnje: glavne, dopunske, pomone.
Stepen specijalizacije odredjujemo :
1) brojimo linije proizvodnje, koje preduzee ima manji broj proizvodnji, ima
specijalizovaniju proizvodnju
2) na osnovu uea u ukupnoj robnoj proizvodnje, npr. 10%, i brojimo koliko
proizvodnji u preduzeu ima uee vee od 10%, koje preduzee ima manji
broj ima specijalizovaniju proizvodnju
3) utvrdjujemo ima li dominantne proizvodnje, koja je to linije dominantna
prema % uea
4) indeks raznovrsnosti
Ir=100^2 / P1^2 + P2^2 +....+ Pn^2
Ir= 10000/ u^2
P1^2 + P2^2 +....+ Pn^2 kvadrat procentnog uea pojedinih proizvodni u
ukupnoj pr.
Uslovi koji doprinose specijalizaciji : prirodni uslovi , veliina preduzea, lake se
postie uvebanost proizvodjaa, poljoprivredna meh. i njeno korienje,
raspoloivost kadrova i racionalno upoljavanje, razvoj prehrambene proizvodnje,
promene u potranji, komercijalno poslovanje, poboljanje saobrajnih uslova, mere
agrarne politike, odnos cena polj.pr. i faktora za proizvodnju;
Uslovi koji doprinose raznovrsnijoj proizvodnji: potpunije korienje kadrova,
razmetaj industrije, ublaavanje nepodudaranja vremena rada, potpunije

iskoriavanja zemljita, obezbedjivanje normalnog toka proizvodnje, ubrzavanje

obrta sr. i ravnomerniji priliv, iskoriavanje sporednih proizvoda, smanjenje rizika.
Principi specijalizacije ispoljavaju se putem:
uporedne prednosti
cena proizvoda i trokova prometa
podesnosti proizvoda za transport
Izbor i kombinovanje linija pr: vezani , konkurentske, dopunjavajue proizvode.
Odredjivanje strukture proizvodnje metode:
2 osnovne su: - klasina metoda; -matematika metoda;
Klasine metode :
- metod raspodele sredstava na razne proizvode
- metod zamene
- metod neposrednog uporedjenja
- metod standarda
- bilansni metod
Matematike metode:
- linearno programiranje
- simulacija

Prole godine pitanja:

-vrednovanje rada (definicija i objasniti vrednovanje rada), sistem procene radnih mesta
-sta je hronografija kao metod (5 faza)
-struktura radnog vremen (grupisanje i oznake)
-projektovanje ucinka (za bilnju i stocarsku p-nju)
-tipovi organizacionih strukutura (prednosti i nedostaci)
-pricnipi ekonomije (Pr, Rt, Ek), sta se pod tim podrazumeva i formule
-specijalizacija poljop. p-nje
-funkcije (vertikalna i horizontalna podela)
-intentzivnost