Tragini vek

Arhimandrit Rafail Karelin

Na vek je poseban, tragian. Oseaj je takav kao da prisustvujemo poslednjem inu
svetske tragedije. oveanstvo je tokom svoje istorije uvek predstavljalo bolestan
organizam koji greh razjeda kao ir. Meutim, sad izgleda da je bolest dostigla svoj
poslednji stadijum i da prelazi u agoniju. Nau planetu neprekidno potresaju ratovi,
prirodne nepogode i kataklizme, stie se utisak da se zemlja umorila od ljudi i eli da ih
zabci kao insekte sa svog tela. Ne samo Hriani, ve i ljudi drugih religija, pa i neverujui
oseaju znake kraja koji se blii.
ini nam se da je glavni znak apokalipse oskudica ljubavi i duhovna degeneracija
oveanstva. Greh je uvek postojao. Prvi sin prvog oveka je iz zavisti ubio svog brata (v. 1
Mojs. 4:1-8). Od tada krvava kia pada na zemlju sedam hiljada godina.
Ljubav je ona tajanstvena sila koja oveku omoguava da doivljava drugog oveka
kao sebe samog, kao da ivi u drugom oveku, da se raduje njegovim radostima, da tuguje
zbog njegove tuge, da boluje zbog njegove boli. Danas je ovek unutranje izolovan od
drugih. Dua kao da mu se skamenila, srce se suzilo i ne moe da prihvati drugog oveka.
tavie, ovek vidi u drugom isto tako tue i prema njemu ravnoduno bie. Greh je
postojao uvek, ali je pored greha postojalo i dobro; greh je ostao kakav je bio, samo je
poprimio bestidnije forme i prestao da se krije. On postaje sve cininiji, a dobro
katastrofalno nestaje.
ovek ne samo to je izgubio blinjeg, ve je ujedno izgubio i sebe samog. On je
ugasio svoj duh, oskrnavio je svoju duu, poistovetio se s paretom mesa. Potinio je
samog sebe niskim strastima i postao je rtva strane samoobmane. Dananji ljudi, bez
obzira da li su siromani ili bogati, podjednako su nesreni. Samo moda bogata ima vie
vremena i sredstava da razvrati i unakazi samog sebe, da se naruga obrazu Boijem koji
mu je dat. ivot bez ljubavi postaje monoton i nezanimljiv.
tavie, danas ovek esto ak ni ne shvata ta znai re ljubav, izjednaavajui u
svojoj svesti ovo oseanje sa strau, sa zaljubljenou, s krvnom vezanou, s onim to ga
povezuje s najniim i slepim eljama. A ljubav kao duhovno jedinstvo, kao oseanje
samilosti prema blinjem, kao umee da se vidi lepota obraza Boijeg u drugom oveku,
kao portvovanost je izgubljena.
Na smenu strasti dolazi oseaj gubitka i praznine, a esto i odvratnosti; zato je strast
svojevrsna avolja karikatura ljubavi. Strast ne daje sreu, to je mehur od sapunice, koji
svetluca na suncu, ali se nakon nekoliko trenutaka pretvara u mokru fleku. Upravo zbog
odsustva ljubavi ivot postaje umrtvljen i turoban, kao da je ofarban u sivu boju.
Dan se smenjuje za danom, jedan sledi za drugim, kao prameni magle koji se
kovitlaju po zemlji, a dua govori: To nije ono to bih ja elela. ovek moda ne shvata
ta eli, ali ipak osea u svom srcu da je to lani ivot. On eli da pobegne od njega. Neko

svim silama tei ka sticanju novca, smatrajui da e, kada prikupi dovoljno sredstava, za
njega poeti pravi ivot.
Drugi trae zaborav u radu. Moe biti da on nikome nije potreban, ali pogruavajui
se u svoj mravlji rad ljudi kao da se iskljuuju iz ovog ivota.
Trei trae zaborav u alkoholu i narkoticima, u rok-muzici, u dodiru s demonskim
svetom, nadajui se da e se na taj nain udaljiti od sivila svoje svakodnevice, zaboraviti
svoje duhovno siromatvo.
Mnogi provode ivot u razvratu, kao da ele da daju anesteziju sopstvenoj savesti,
odnosno da je uine apsolutno bezoseajnom. I premda im razvrat ne prua sreu, oni
trae isti zaborav u ovoj prljavoj movari, nekakvu nasladu u skrnavljenju sebe samih.
Ako se pogleda ovek koji se preputa razvratu, ugledaemo u njemu ne oveka, ve
demona, koji na sve naine pokuava da oskrnavi onu nerukotvorenu ikonu koju je
Gospod dao ljudskom duhu esticu Svog sjaja, zrak Svoje svetlosti. ini se da je ovaj
ovek upotrebio sve sile svoje uobrazilje kako bi se pretvorio u grumen smrdljivog blata.
Greh u mistikoj ravni predstavlja spajanje sa satanom. Greh je elja da se ovek
upodobi stani, ak i ako to ne shvata razumom. Greh je elja da iskusi oseanje eta kroz
pad u bezdan. Posredstvom greha u ovekovoj dui se urezuje lik demona, stvara se tajni
savez izmeu oveka i palog anela. I premda na poetku savest govori oveku da se
predaje u ruke svom ubici, ovaj glas postaje sve tii i ovek s nekakvom zlobom gui ak i
njen apat. On eli da je razapne svojim grehom, kako bi to pre umukla zauvek. Satana
mu, kao prijatelj, prua ruku i on se hvata za nju bez razmiljanja.
Meutim, demon ne moe da prui oveku ono to sam ne poseduje: on nema mira, i
grenik je uvek nemiran; satana ne osea radost i grenik je uvek pogruen u nekakav
mrak. Njegov ivot prolazi u stalnom meteu izmeu kratke opijenosti i unutranje
amotinje, koje esto pokuava da sakrije iza glumljenja veselosti.
Satane je duh tame, i kod grenika nema svetlosti u dui: tama se odraava ak i u
njegovim oima i otisnuta je kao peat na njegovom licu; satana je duh gordosti, i ovek je
u svom palom stanju gord i samoljubiv; satana je ovekoubica, i grenik se sve vreme
nalazi u stanju razdraenosti, zlo koje je stekao lako se pretvara u jarost i gnev. Satana je
ve osuen na vene muke, i ivot grenika ovde, na zemlji, ako se zaviri u dubinu njegove
due, vidi se, nije nita drugo do muenje; tako se mui bezumnik koji lie seivo britve
namazano medom, tako se mui suanj koji u tamnici iekuje svoju smrt.
Grenik Boga, ak i ako veruje u Njega, ne osea: greh ga je liio Boanske blagodati, i
on ne moe da voli Boga. U nekim trenucima obuzima ga predoseaj vene pogibli, vene
samoe, vene naputenosti, ali on najee opet trai zaborav u grehu. Za oveka koji je
izgubio Boga zemaljski ivot postaje muna tragikomedija, svojevrsno predvorje pakla.
A ta rei za one koje ovaj svet naziva pristojnim ljudima? U sutini, re
pristojnost oznaava potovanje odreenih zakona. Ako bi makar samo na nekoliko sati
moglo da se osvetli, da se naini oiglednim za sve, ono to se deava u dui ovih
pristojnih ljudi, kad bi se mogle pokazati, kao na ekranu, misli, rei i predstave koji

nastaju u njihovom srcu i prolaze kroz njihovu svest, videli bismo iste one duhovne zveri i
zmije, iste one hobotnice koje su obavile njihova srca. Pristojnost ljudi bez vere u Boga je
isti onaj le, samo obuen u drugu odeu; ako u njihovom srcu nema vere i ljubavi, onda je
i tamo ivot pun lai, grehova i unutranjih razoarenja.
Meutim, zar je mogue da je ivot besciljan? Najbolji pagani nisu mogli da shvate
zato ovek ivi, kao to ne moe da izae iz lavirinta onaj ko u rukama nema nit
putovou.
Najdublji i moralno najosetljiviji od njih Seneka smatrao je da je velika srea za
oveka da ivot zavri samoubistvom.
Najvei istonjaki pesnik Omar Hajam pisao je da niko od mudraca nije naao put iz
ove mrane noi. Samo je Hristos otkrio svetu venu Boansku svetlost, ukazao put ka
preobraaju, unitio smrt Svojim Vaskrsenjem.
Samo se za Hrianina otkrila mogunost da vrato ono to je najstranije izgubiti
ljubav prema Bogu i prema ljudima. Samo je Hrianima data Boanska sila za borbu sa
grehom i ujedno ljubav prema ljudima. Samo su Hrianima dati prava radost i spokoj
due u mukama i nevoljama.
ovek je stvoren kao bogoliko bie, ali je po sopstvenom htenju, po sopstvenoj volji,
on postao slian demonima. Hrianstvo je mogunost povratka oveku obraza i podobija
Boijeg. Meutim, ovaj povratak se dostie kroz borbu sa sopstvenim strastima, sa zlom u
samom sebi, i zato je zemaljski ivot borba.
Da bi pobedio u ratu, vojnik mora da bude spreman da umre, a Hrianin mora
svakog asa da umire za svoje strasti i greh, za vezanost za prolazni ivot, da umire za
prividan ivot, kako bi dobio ivot istinski, kako bi ve ovde, u pomrini zemlje video
venu svetlost.