Tako je jednom prilikom, sluajui u Skuptini teke optube na raun svog Radeta povodom zloupotreba

u trgovini eerom, poslanicima drsko odvratio: "A ta ete? Dete, pa voli eer!". Iako je do jula 1921. za
sobom imao ve dvadeset afera, Paievom jedincu nije smetalo da do kraja te godine napravi jo jednu,
ali za njega veoma vrednu. U Srbiji je buknula Stona afera. U razotkrivanju su pomogli radikali koji su
zbog Paia mlaeg napustili stranku.

TRGOVAC DOBRIM VEZAMA

Rade Pai je uveno prezime koristio ili da bi dobio privilegije u poslovima sa dravom, ili, to se
deavalo jo ee, da posreduje izmeu drave i preduzetnika i uzima milionske provizije. "On nije neki
trgovac koji ima kombinacije", tvrdio je u to doba "Beogradski dnevnik" i pisao: "Drugi misle, on samo daje
svoje ime i stavlja u pokret svoje veze, i sve to radi, radi kao od ale. Svaka kompanija, koja hoe da ima
kakav krupniji posao sa dravom, mora imati za svog lana i g. Radu Paia - i, ovaj ima vie prihoda
nego stari g. Pai od svoga imanja. Samo ime g. Paia, to je jedan ogroman kapital od koga mlai g.
Pai vue rentu, koju on upravo pretvara u dinare i franke."
Tree godine od Velikog rata Nemaka je Kraljevini SHS poslala 60.000 ovaca i 17.500 goveda u ime
odtete za stoku koju su srpskim seljacima zaplenili nemaki i austrougarski vojnici. Umesto da se stoka
razdeli osiromaenim seljacima i tako obnovi stoni fond, ili da se makar na licitaciji proda po trinim
cenama, Ekonomsko-finansijski komitet je ceo kontingent ustupio izvesnom konzorcijumu po neverovatno
povoljnim uslovima.

Glavnu ulogu u ovoj, od tampe otkrivenoj aferi u novembru 1921. godine, imali su Rade Pai i Grk
Nikos Velojanis, brat njegove supruge. Oni su spreili raspodelu stoke seljacima uz pomo Janeza Ivana
Pucelja, ministra poljoprivrede u vladi Nikole Paia. Pucelj se nemuto branio tvrdnjom da postoje razlozi
"zbog kojih je nezgodno deliti stoku narodu".

Ekonomsko-finansijski komitet je prodao bez licitacije stoku preduzeima Promes iz Zagreba i Impeks iz
Ljubljane, iza kojih je stajao Radivoje Hafner, glavni ortak mlaeg Paia i njegovog uraka. Hafner je bio
poznati ratni profiter. Nekad nepismeni mesar, u toku rata je postao glavni liferant mesa okupacionoj
austrijskoj i nemakoj vojsci, i tako zgrnuo milione. Samo u Zagrebu Hafner je od tog novca pokupovao
35 palata. A stoka iz afere je plaena je ovako: ovca ija je cena na tritu bila 200 dinara, prodata je
Radetu Paiu po 45 dinara, a volovi ija je cena bila oko 3.000 dinara prodata mu je za polovinu tog
iznosa. Konzorcijum je dobio i pravo da ne plati izvoznu carinu ukoliko odlui da stoku samo proveze kroz
Kraljevinu SHS da bi je prodao u drugoj dravi. I pored oigledne korupcije i besa javnosti, vlada Nikole
Paia je odobrila posao!

Loe drutvo
Poto je bilo jasno da je Rade Pai glavna poluga korupcionakog sistema,
koji ne bi radio bez njegovog oca i premijera Nikole, stvar se morala braniti,
pa se nasuprot ogorene javnosti stavio reimski list "Balkan" branei Radeta
Paia ovako: "On ima dobro srce, ali hravu okolinu. Ne ume da izabere
sebi drutvo. Njegova okolina ne samo da ga eksploatie, nego ga
diskredituje i kvari. Kad bi okolina bila bolja, i on bi bio drugaiji."

Dnevnik "Politika", koji je razotkrio aferu tragom jedne male lumperajke u beogradskoj kafani Topola, u
novembru 1921. je obavestio javnost: "Prireen je jedan nov skandal i dolo je do jedne nove sramote.
Oni koji su to priredili naravno da nee ni pocrveneti. Ali zemlja, revoltirana ve zemlja, morae se
zapitati: Pa, dokle e se ii u bestidnostima i cinizmu? Radilo se u veoj potaji nego ikad do sada. I radilo
se bre nego ikada do sada. Radilo se o pljaki koja iznosi na milione i koja ima za posledicu da oteti
dravni ugled, pa ak i dravnu kasu moda za stotine miliona."
A beogradske novine "Republika" izraunale su da su uesnici afere zaradili 136 miliona tadanjih dinara
na raun dravne kase. Poreenja radi, prosena mesena plata sudija, profesora i lekara tada je iznosila
oko 1.500 dinara. Rade Pai i Hafner su stoku odmah prodali u inostranstvu po deset puta veim
cenama.

Bavei se dalje aferom, "Politika" je objasnila i pogubne posledice sramnog postupka preprodaje ratne
odtete:

"Drava ne samo da rasprodaje stoku na koju imaju pravo jedino oteeni ratom, nego je prodaje daleko
ispod cene koju bi u samoj Nemakoj mogla da dobije. I, drava ne samo da raspikuinski razbacuje ono
to se ne moe nadoknaditi, nego daje Nemakoj pravo da nas zapita, pa to smo toliko insistirali da
dobijemo stoku, kad nam ona ne treba? I, daje pravo reparacionoj komisiji da nas upita, pa zato su se
nai eksperti na konferenciji mira tako oajniki borili za svako grlo stoke, kada sada ne samo da neemo
da je primimo, nego je prodajemo u bescenje? Zato? Zato to nai pekulanti trebaju da strpaju nove
milione u dep i zato to stare zatakane afere izazivaju apetite za nove."

OCA OTERAO U SMRT

Da bi se koliko-toliko umirilo javno mnjenje, poniten je sporazum o prodaji ovaca, ali su posledice sezale
daleko. Sve ee afere Radeta Paia nisu vie bile stvar pustoenja dravnog budeta, nego su
otvorile i politiku krizu u Beogradu. Za svega dva meseca palo je nekoliko vlada radikala Nikole

Uzunovia koji je pokuavao da zataka korupciju "Bajinog sina". Baja je, inae, bio uveni nadimak
Nikole Paia. I sama Narodna radikalna stranka se podelila kada ju je napustio najistaknutiji lan Ljuba
Jovanovi, a njen voa je morao da se povue sa vlasti poto je odbio da sazove sednicu Skuptine na
kojoj je trebalo da se razgovara o dvema optubama protiv njegovog sina. Ubrzo potom, stari Pai je
umro.

tetoina vlada
List "Slobodna Srbija", koji je izlazio u vajcarskoj, 2. jula je 1919. ovako je opisao stanje u matici: "Kako
je tamo?" - pitali jednoga koji je iz domovine doao ovamo. 'Divota!', odgovorio je on. 'Moe krasti, harati
i raditi ta hoe, pa da te ni glava ne zaboli. Ali kuku svakom ko zube obijali protivu vlade.'

To potvruju i domai listovi. Krae, krijumarenja, ucene i pljake na sve strane i krivcima nita,
meutim, politika progonstva ne prestaju. tetoina vlada. Sve se vie ispoljava da vlada nije dorasla za
poslove koje je samovlasno prigrabila. Svojim neradom, nespremom i brzopletou nanosi dravi i narodu
sve veu tetu. Nespremom vladinom desilo se i to da narod umnogome oskudeva ili pojedine potrebe
preplauje, dok, s druge strane, svoje produkte ne moe da izveze i tako mu se kvare i propadaju. to pre
ne bi uinio ni varalica, danas to ine ljudi koji trae da se cene i potuju. Za njih nije nikakav greh
korupcija, mito, krijumarenje.

Zbog toga se valuta pogorava, cene rapidno skau i bogatai se sve vie bogate na tetu potroaa.
Vlada koja se nametnula celokupnom naem narodu neprekidno se ali i mnoge optuuje da rade protivu
naih optih interesa, da razbijaju narodno jedinstvo i da rue u zaetku novu dravu. Njoj su svi krivi, ali
samo ona nije kriva."