Ljubinko Radenkovi

Mitska bia srpskog naroda:

(H)ALA
tampano u asopisu Liceum 2, Kragujevac, str. 11-16.
Kljune rei: mitologija, demoni, hala, narodna kultura, Juni Sloveni
(H)ala je mitoloko bie koje se javlja u folkloru i verovanjima Srba, Bugara i Makedonaca. Pod
ovim imenom najee se pominje u Srbiji, u njenom istonom i junom delu, Pomoravlju,
Kopaoniku i delom u Bugarskoj. U pomenutim srpskim krajevima sreu se jo i nazivi: aletina,
aline, alosije, alina. U zapadnim krajevima sauvan je naziv hala, halina, najee u epskim
pesmama ili u okamenjenim izrazima tipa: Halo nesita! Naziv hala sree se i u Bugarskoj.
U renicima JAZU i SANU i nekim drugim, naziv ala izvodi se iz tur. ala, "zmija". Neke
narodne predstave o ali, prikazujui je kao zmijoliko udovite pruaju mogunost za prihvatanje
ovakvog tumaenja. Jeziki pak, teko je objanjivo poetno h u njenom nazivu. Zato je
prihvatljivije drugo tumaenje koje naziv izvodi iz indoevropske osnove "holiti/haliti
"skresati"[1]. Jedan od sinonima za mitoloko bie strigoj kod Rumuna jeste hale.[2] U Starih
Grka, a takoe i u narodnim verovanjima dananjih Grka, sree se slino mitoloko bie pod
nazivom lamja. Taj naziv sree se i kod Bugara i Makedonaca, gde moe biti i sinonim za alu.
U narodnim bajanjima ale imaju i lina imena. Po jednom izvoru, u istonom delu Srbije zovu
se: Smiljana, Ograna, Kalina, Magdalena[3], po drugom izvoru, u okolini Leskovca Dobrica,
Bugarka, Jevrosija Ruskinja, Dragija, Zagorka, dok je, po kazivanju bajalice iz istog kraja, u
Moravi poginula ala Ilenka Rumunka. Bajalica im se u inu bajanja obraala nedovoljno jasnim
izrazom Maate paletinke.[4]
Ne postoji jasna i jedinstvena predstava o spoljanjem izgledu ale. Ona se najee vezuje za
vetar, oluju i gradonosne oblake: "ala je nekakvo crno i strano bie u vidu vetra"[5]; "alu narod
zamilja kao crni vetar koji ide zemljom. Gde god proe, mora da duhne vijor, koji vrti kao
svrdao. Koga zadahne vijor, poludi[6]" ; i u Bugarskoj je ala onaj silan vetar koji mete sve pred
sobom i izaziva veliko pustoenje: "Izleznaha do tri ljuti hali,/ Devet godini o se duhali";[7] ale
koje juriaju na mesec imaju dve glave i est prstiju i pretvaraju se u razliite oblike as u ljude
sa est prstiju i gvozdenim vilama, as u ivotinje u crno june, velikog vepra, crnog vuka;[8] po
jednom verovanju iz okoline Leskovca, ovek je uvao alu u ambaru ona je imala ogromna
usta i u ruci je drala veliku drvenu kaiku; pila je dnevno 30 litara mleka;[9] u bajanju iz istone
Srbije ala se opisuje kao zmija troglavkinja ("u jedna usta nosi vile i vetrovi,/ druga usta izdat i
zle bolesti,/ trea usta uinci, rasturci"[10]); ala se moe "uvui" i u oveka i tada ona ima
ljudsko oblije a zadrava alske osobine po predanju ala se uvukla u svetog Simeuna pa je on
postao nezasit iz njega je alu izvukao sveti Sava[11]; po jednoj pripoveci koja se sree u istonoj
Srbiji i Bugarskoj, ovek je ubio alu koja mu je unitavala vinograd, a bila je u mravom oveku
u dalekom selu ona je jela mleko iz velikih sudova gde su bili udrobljeni: crni, zelen i beo hleb
( crni hleb od ita koje je ala obirala ujutru sa njiva kada je padala kao magla, zelen od ita pre
cvetanja i beli od zrelog ita)[12]; u drugoj pripoveci ala ulazi u umrlu carevu erku i prodire
vojnike koji su na strai[13]; po predanju iz okoline Leskovca ale u vidu 12 gavranova odnosile su
rod vinograda[14].

Vodei gradonosne oblake, ala se prikazuje i u vidu orla, koji se obino smatra pratiocem alinog
protivnika boga Gromovnika. Verovatno se to moe tumaiti njenom mogunou da se
pretvara u razliite oblike i da moe da bira oblike koji e joj omoguiti da najlake ostvari cilj.
U pripovetkama je esto prikazana kao lakoverna i glupa (to je povezuje s avolom), jer je lako
varaju osa i Ciganin.
Kada se ljudi sretnu s alama na putu ili u polju, ili pak naiu na "njihovo" mesto na raskrsnici,
dobijaju od njih opasne bolesti (slino je i sa vilama, samovilama, judama). Susret oveka s alom
na putu, koja mu nudi kumstvo u jednoj pripoveci, takoe je na tetu oveka[15]. Odlazak oveka
u alinu kuu, koja je daleko i u umi, prema narodnim pripovetkama, moe imati razliite
posledice po njega: ako joj pristupi s molbom i ne govori o razlikama izmeu nje i ljudi, biva
nagraen u suprotnom, surovo ga kanjava. Tako pastorka, koju je oterala maeha, doavi u
alinu kuu, obraa joj se izrazom "majko", ite je po glavi punoj crva, hrani njenu "ivinu"
sastavljenu od divljih ivotinja, a za uzvrat biva nagraena od nje kovegom punim zlata;
suprotno ini maehina erka i zato nju i njenu majku ala kanjava poslavi im u sanduku zmije
otrovnice[16]. U drugom primeru, kada se carev sin obratio ali da mu dade svoju erku za enu,
ona ga spaava od drugih ala i pomae mu da se oeni[17]. Opet, ala pojede enu i dete, koje je
bila kuma, kada ena, doavi kod nje u goste, kazuje ta je sve videla u njenoj kui (najvanije,
kako je ala skidala svoju glavu i nametala konjsku)[18].
Prema narodnom verovanju na Kopaoniku, alu koja je ivela u jezeru, ubili su Rimljani tako to
su zakovali povrinu jezera gredama sa metalnim iljcima okrenutim nadole. Od tog vremena
ito vie ne raa kao do tada ("jedan klas jedan litar"). Takoe, po tim verovanjima ala je
uvala beriet svoga kraja od drugih ala. Ako grad ubije letinu, tumailo se, da je ala iz drugog
kraja pobedila domau alu i odnela beriet[19].
Za neista mesta, jer tu dolaze ale, smatraju se uvrate (gde se okree stoka i plug pri oranju
njive) i branici (nasipi na vodoplavnom zemljitu). U Pomoravlju na tim mestima beru alske
trave, koje upotrebljavaju u bajanju[20].
Ale odnose letinu, ili kako se kae, "piju beriet" penicu, groe u ranoj fazi itd; mogu da
ispiju i mleko ovcama, naroito kad grmi; zadaju ljudima bolesti. Prema verovanju iz Homolja
ale juriaju na Mesec, s namerom da ga unite, a posle toga bi i Sunce od alosti umrlo i tada bi
svetom zavladala tama[21]. U pripovetkama za ale se kae da jedu ljudsko meso. U svom prostoru
po mirisu otkrivaju oveka: "Nano, to nam mirie na oveje meso", pita sin svoju majku alu. U
Banatu se verovalo, ako roditeljima umiru deca da ih jede hala[22].
Protivnici ale su: zmaj i sveci sv. Ilija, sv. Araneo, sv. ore, sv. Jovan, sv. Sava a takoe i
haloviti ili zmajeviti ljudi. Munja je glavno sredstvo kojim se alini protivnici bore protiv nje.
Zato se veruje da je grmljavina borba izmeu ala i zmajeva. U gornjoj Pinji, za mesto na njivi
gde je ito dobro rodili, kau da je zmaj pogodio alu i ona tu stresla uvo[23]. Kad grmi, ale se
skrivaju od zmajeva u visokom drveu. Ako se pak zmaj nae u upljem drvetu, ale ga mogu
unititi tako to zapale drvo[24].
Protiv ala u oblacima po verovanju iz Banata, bore se i haloviti ljudi. Za jednog od njih ljudi su
govorili da ima rep, a drugi je imao etiri sise[25]. Po istom izvoru, seljaci su kao istinitu priu
iznosili, da je pre Prvog svetskog rata na putu prema Beloj Crkvi, pala malaksala ala iz oblaka u
vidu ogromne zmije, pa su joj davali mleka da ojaa.
U hrvatskim krajevima funkcije koje su vezane za alu imaju: vukodlak, vetica, vjedogonja,
legromant, trigo itd.

Na osnovu siea narodnih pripovedaka moe se govoriti o slinosti izmeu ale i ruske baba-jage.
Ranije pomenuti sadraj o odlasku pastorke u alinu kuu u umi, sree se i kod Rusa tamo
pastorka odlazi u baba-jaginu kuu i hrani njenu "stoku"[26] . Slini su i pripovedni sadraji u
kojima su ala kod Srba, a baba-jaga kod Rusa, kume detetu i koje ga posle pojedu jer otkrivaju
njihovu tajnu. U srpskom primeru dijalog s alom vodi majka njenog kumeta a u ruskom samo
kume:
1) "Sutradan otide kumica k njoj, pa kad ulegne u jednu sobu, vidi kako se biju oeg i metla; kad
je bila u drugoj sobi, a ono ljudske noge; kad ulegne u etvrtu sobu, a ono ljudsko meso; kad
ulegne u petu sobu, a ono krv, a kad ulegne u estu, a ono ala skinula svoju glavu pa je bite, a na
sebe turila konjsku glavu. Kako je videla kumicu, a ona baci konjsku glavu, pa turi svoju. Posle
toga prinese ala ruak i kae joj: Ruaj, kumo. Kako u da ruam, kad ulegoh u prvu sobu, a
ono se biju oeg i metla? Ruaj, kumo, ruaj. To su moje slukinje: biju se koja e da uzme
metlu da mete. Kako u, kumo, da ruam, kad ulegoh u drugu i treu sobu a ono ruke i noge
ljudske? A ala joj kae: Ruaj, kumo, to je moje jelo. Kako u da ruam, kumo, kad ulegoh u
estu sobu, a ono sama krv? Ruaj, kumice, ruaj, to je moje vino to ga pijem. Kako u da
ruam, kad te vidoh kako si skinula svoju glavu pa je bite, a na sebe turila konjsku? Ala, kad to
u, pojede i nju i dete;"[27]
2) "Na svoj imendan pola je devojica kumi s kolaima da je asti. Dolazi do vrata vrata
zatvorena ljudskom nogom; izala u dvorite u kaci krv; izala na stepenite tamo mrtva
deca; trem zatvoren rukom; na podu ruke, noge; vrata zatvorena prstom. Izala joj u susret Jaga
i pita: Da li si neto videla po putu, draga, kad si dolazila kod mene? Videla sam odgovara
devojica, vrata nogom zatvorena. To je moja reza gvozdena. Videla sam u dvoritu u kaci
krv. To je moja komina, moja dobra. Videla sam na stepenitu deca lee. To su moji prasii.
Trem zatvoren rukom. To je moja reza, moja zlatna. Videla sam u kui upavu glavu. To
je moja metla, moja kovrdava, rekla je Jaga-Jaginjina, naljutila se na svoje nametljivo kume i
pojela ga"[28].
I jedan i drugi primer svedoe o htonskoj prirodi ovih mitolokih bia. Naime, junak moe ui u
htonski prostor i otkriti tajnu tog sveta ali tu tajnu ne sme preneti ljudima. Slino ovome je
sticanje znanja nemutog jezika ovek moe doi do tog saznanja od strane htonskog bia, ali
ako se usudi da to saznanje saopti ljudima onda e ga u toj nameri pretei smrt.
I ala i baba-jaga mogu se svesti na neku stariju predstavu o enskom demonskom boanstvu
zmijolikoj gospodarici podzemnog sveta.

Napomene
1 timologieskij slovar' slavjanskih jazykov. Praslavjanskij leksieskij fond, v'. 8, Moskva
1981, str.12-13.
2 G. Kabakova, Materialy po rumynskoj demonologii, Materialy k VI medunarodnomu
kongressu po izueniju stran jugo-vostonoj Evropy, Moskva 1989, str.133.
3 M. Milievi, ivot Srba seljaka, SEZb I, 1894, str.327.
4 Dragutin M. orevi, ivot i obiaji narodni u Leskovakoj Moravi, SEZb LXX, 1958,
str.559
5 Savatije Grbi, Srpski narodni obiaji iz sreza boljevakog, SEZb XIV, 1909, str.326.

6 Sava M. Milosavljevi, Obiaji srpskog naroda iz sreza homoljskog, SEZb XIX, 1913, str.296.
7 Dimiit'r Marinov, Narodna vjara i religiozni narodni obiai, Sofija 1994, str.70.
8 Sava M. Milosavljevi, navedeno delo, str. 397.
9 Dragutin M. orevi, ivot i obiaji narodni u Leskovakoj Moravi, str.563-565.
10 Ljubinko Radenkovi, Narodne basme i bajanja, Ni Pritina Kragujevac 1982, str.97.
11 Vladimir orovi, Sveti Sava u narodnom predanju, Beograd 1990, str. 182.
12 Veselin ajkanovi, Srpske narodne pripovetke, SEZb XVI, 1927, str.366-368; Liljana
Daskalova-Perkovska, Doroteja Dobreva, Jordanka Koceva, Evgenija Miceva, Blgarski
folklorni prikazki, Sofija 1994, str.226.
13 Veselin ajkanovi, Srpske narodne pripovetke, str.57-59.
14 Dragutin M. orevi, ivot i obiaji narodni u Leskovakoj Moravi, str.563-565.
15 Veselin ajkanovi, Srpske narodne pripovetke, str.369.
16 Veselin ajkanovi, navedeno delo, str.135.
17 Veselin ajkanovi, navedeno delo, str. 114-117.
18 Veselin ajkanovi, navedeno delo, str. 369.
19 Kazivao Bogomir Maksimovi (1927), selo Crna Glava (1996).
20 Veselin ajkanovi, Renik srpskih narodnih verovanja o biljkama. Dodatak V. uria, SKZ,
Beograd 1994, str.256.
21 Sava M. Milosavljevi, navedeno delo, str.397.
22 Milenko S. Filipovi, Vera i crkva u ivotu Banatskih Hera, Banatske Here, Novi Sad 1958,
str.281.
23 Milenko S. Filipovi, Persida Tomi. Gornja Pinja, SEZb LXVIII, 1955, str.104.
24 Aleksa Vasiljevi, Kako se u Svrljigu misli o zmajevima, "Bosanska vila" IX, 1894, br.12, str.
182-184. str.184.
25 Mileni S. Filipovi, Vera i crkva u ivotu Banatskih Hera, str.281.
26 Vuk Stef. Karadi, Srpske narodne pripovijetke, "Prosveta", Beograd 1988, str.135; A. N.
Afanas'ev, Narodnye russkie skazki, t. I, Moskva 1985, str.124-125.
26 Veselin ajkanovi, Srpske narodne pripovetke, str. 369.
27 T. A. Novikova, Russkij demonologieskij slovar', SPb, 1995, str. 31-32.