Amazonke (grki: a-ne, bez; mazos-dojka), mitoloki: 'one koje nemaju dojku',

legendarne hrabre stanovnice enskih drava u kojima se ne trpe mukarci.

Mit o amazonkama je mogao nastati kao refleksija dva faktora:

- Pretpostavke ili injenice da je oveanstvo u svom razvoju prolo kroz tri
etape: heterizam, ginekokratiju i patrijahart
- Realnog ivota ena u patrijahatu, odnosno njihove tenje ka vrstom
poloaju u istom postojanju
Meutim, ova dva faktora se donekle poklapaju. Heterizam, kao
pretpstavnjena ustanova zajednikog braka u plemenu koje je uvek uniavala
enu nedostojnim odnosom mukaraca je neizostavna morao dovesti do
pobune u njima. Oprobani oseaj srama, iskoriavanja, samosaaljenja je
bilo toliko da ginekokratija nije dovoljan odgovor i proizvod. Iz toga se moralo
roditi neto ratobornije, neto kao amazonstvo.
Poinjui ustankom, sa vojnim delovanjem ginekokratska epoha uva vojni
karakter, ali vie odbrambeni, dok je amazonstvo zaista neto to je moglo
proizii iz pobune potcinjenih ena. Tek kasnijim nezadovoljstvom i
oseanjem potinjenosti od strane amazonstvom unienih mukaraca bi
mogla kao ublaavanje, vremenom naravno vee, nastati ginekokratija.
Kod ove pretpostavke nastanak amazonsva, odnosno mita o njemu se
poklapa - i jedan i drugi faktor u sebi sadre elju za moi, vladavinom,
osvetom, na bilo koji nain, pa makar i stvaranjem mita o enama ratnicama - monicama - vladarima, moda kao nain davanja mukarcima tiranima na znanje da ene nisu bezvredne i da i one mogu da vladaju.

Kao razne varijante ove pretposavke javljaju se razne prie o nastajanju

Amazonki:
- Beanjem ena od svojih tiranina - mueva stvarane su vrste enske
zajednice
- Nezadovljstvo ena svojim muevima stvaralo je potrebu za drugim
partnerima. Muevi bi to okrili i pokrenuti ljubomorom na neki nain bi naudili
novom zadovoljstvu ena. One bi, povreene, napustile stari ivot i stvorile
same svoj svet
- Javlja se i varijanta u kojoj je izvesna muka osoba, razumevajui
nezadovoljstvo ena, njima ponudila drugi svet, bolji i lepi, ali ih je opet
izneverila, to nas opet vraa na razoarenje koje su ene redovno
doivljavale od mukaraca.
Sasvim suprotne prie o nastanku Amazonki, moglo bi se rei, su one koje
kao razlog toga navode neophodnost, nagon za preivljavanjem, odnosno
ostanak bez mukaraca, npr.:
- Mukarci su nastradali u ratu i ene su, primorane da se same snalaze,
poele da preuzimaju i muke poslove (ipak se i ovde javlja neka vrsta
osvete ena: kada im se pruila prilika, one su i ostale mukarce poubijale,
videvi nain da najzad ostvare svoja htenja i da ive bez svih ponienja).
- Smru valdara koga nasleuje erka stvara se drava u kojoj ene imaju ista
prava i moralna ogranienja kao i mukarci. Kao glavni izvor obrazovanja
legenda o Amazonkama neki pisci navode i stari obiaj plemena da ene i
mukarci ive odvojeno, bar u prvoj godini braka; kao i mere holandskih
adminisrativnih kolonijala, razdvajanje polova u plemenima da bi pleme
doveli do izumiranja.
Ipak je u veini pria zajedniko to da vladavina ena ne traje dugo, odnosno
da se uvek desi neto to preokree njihov svet ili bar dovodi do ublaavanja
surovosti tog sveta:
- Smru ene vladarke sve se vraa na prvobitno, tj. na ponovnu vlast
mukarca
- ene se polako zbliavaju sa mukarcima i prmajui ih za mueve, vie
nema pravog Amazonstva
- Mukarci druge zemlje porobljavaju ene, odnosno opet se ispoljava
nepobitna nadmo mukaraca
- Osveta potinjenih mukaraca u vidu pobune u samoj zemlji, a najee
sina vladarke ili neke vane linosti, gde se javlja i slabost ena
Ovo nas dovodi na prelaz amazonstva u ginekokratiju, kada mukarci vraaju
svoj poloaj, svoje prave poslove, zadatke, ali gde se zadrava uticaj ene po
pitanju naslea, radi sticanja srodstva i vladavine u zajednici, potovanja itd.
injenica da se predanja o Amazonkama sreu irom sveta pokazuje da je
ukupno oveanstvo prolazilo kroz iste periode, odnosno da je poloaj ena u

vreme kada je mit stvaran bio svuda isti. Dakle, bilo da je nastao kao seanje
na stvarne periode oveanstva ili kao refleksija stvarnog patrijahalnog
sveta, mit o Amazonkama je pokrenut slinim oseanjima i potrebama.

PRVI IZVORI I POJAVLJIVANJE

Prvi izvori o Amazonkama datiraju iz V i IV veka pre nove ere od Lisija, Efora,
Hipokrata i Ganona do 1929. godine u izvetajima Bronislava Malinovskog o
ostrvima Malenezije.
Menjajui period menjaju se odlike mita: neki podaci su sve prihvatljiviji i
stvarniji. Veina tih podataka zapravo nisu mitski i o mitu o Amazonkama,
ve su navoenje neobinih i udnih obiaja kod plemena, onih koji bi mogli
uticati na stvaranje mita, odnosno onih koji su ostali iz vremena amazonstva.
Kao postojbina Amazonki navodi se veliki broj najrazliitijih odrednica na
svim kontinentima i u razliitim uslovima ali se u veini izvora kao njihova
domovina navodi reka Termodont u Maloj Aziji. Ratovanjem i osvajanjem
Amazonke su irile svoju oblast i naselile Aziju u svim delovima - Kavkaz,
Centralnu Aziju, delove Kine, Rusije i ostrva Malenezije; proirile su se na
Evropu: eku, istonu obalu Baltikog mora i oblast Portugalije; Afriku:
severozapadnu Afriku tj. dananji jug Gvineje i severnu Afriku, Libiju; Junu
Ameriku: oblast reke Orinoko i delove Brazila. Ovo irenje drave Amazonki,
uslovljeno vremenom u velikim razmacima moglo bi se objasniti
upoznavanjem novih oblasti od strane pisaca. U prvim priama koje datiraju
iz V i IV veka pre nove ere pisci spominju uglavnom reku Termodont i Kavkaz,
koji su im bili poznati, dok prie iz kasnijih perioda otvaraju nove kontinente,
ostrva, planine. Tako se, npr. amazonstvo na tlu Amerike spominje tek u
Kolumbovim spisima u XV veku, tj. tek kada svet saznaje za postojanje i ovog
kontinenta. Meutim, neke postojbine se spominju mnogo pre njihovog
pojavljivanja u svesti ire mase, to bi se moglo objasniti nepoznavanjem tih
delova i nedoumicom o njihovoj naseljenosti, to je dovodilo do
najapsurdnijih pretpostavki o njihovim stanovnicima.
Dakle, kao postojbina se mogu navesti svi kontinenti i to:
- Azija: Mala Azija, oblast reke Termodont (ukljuujui Temisirsku ravnicu i
reku Tazme); Kavkaz - centralna oblast (Albanija); centralna Azija; delovi Kine
i Rusije a Bronislav Marinovski pominje i ostrva Malenezije;
- Evropa: grad u eskoj, istona oblast Baltikog mora i oblast Portugalije;
- Juna Amerika: ira oblast reke Orinoko, Amazon, i delovi dananjeg Brazila;
- Afrika: Libija (koja se takoe esto navodi kao "prava postojbina" Amazonki)
i juni deo Gvineje.

DRUTVENO UREENJE

Drutveno ureenje varira u zavisnosti od prostora. Oko reke Termodont se

najee spominje carstvo, sa centralizovanim ureenjem i caricom na elu
ili kraljevstvo sa kraljicom. Carstvo ili kraljevstvo ima jako organizovanu
vojsku ije su ratnice verne vladarki, zatim postoje ministarstva, sudstva i na
elu su, naravno, ene. Vlast se stie nasleem, tj. sa majke na erku, ili
selekcijom: biranjem najlepe, najjae, najvestije ene, jer carica nema
potomke zbog nepriznavanja i odbijanja polnog optenja sa mukarcima. Na
Kavkazu se najee javlja pleme sa enom - poglavicom na elu, ili gradovi
sa utvrenjima i vojskom. Jedna verzija na Kavkazu spominje hanstvo sa
ministrima, sudstvom, svetenstvom, vojskom i hansom na elu, ali ova pria
nema dokaze ni vremensko lokalizovanje.
Plemena se jo pominju u delovima sveta koji su, po piscima, nerazvijeni:
npr. Americi, tek "otkrivenoj", nenaseljenoj civilizovanim svetom, pa su tako
plemena oko reke Orinoko i u delovima Brazila neorganizovana a vladavina i
obiaji su surovi.
Gradovi se spominju najvie u delovima sveta koji nisu uopte ni poseeni ni
ispitani i potpuno su nepoznati, pa tako pisci spominju gradove u sred
pustinje Magreba gde mukarci ne smeju da odu jer odmah umiru, a koji su
organizovani podelom rada, gde nema malih i velikih, sporova oko imovine i
gde vera zabranjuje zavist, tenju ka veem, boljem, raskoi. Predele koje
nisu smeli da ispitaju pisci su idealizovali, zamiljajui u njima savren svet,
ali nedodirljiv i nepoznat jer se niko iz njega ne vraa i niko se vie ne
usuuje da ode.
Klase meu stanovnicima, bilo carstva, plemena ili grada, ne postoje. Izdvaja
se samo vladarka, koju svi oboavaju, a ostali narod je jednak - svi ratuju i svi
rade iste poslove.
Delatnosti naroda ena su uglavnom ratovanje, lov, zemljoradnja, kao i
bavljenje raznim zanatima: izraivanjem oruja, koa, amaca i dr. Njihova
zemlja je vrlo bogata zlatom i biserima koje one izvoze u druge zemlje.
Ratovanjem su se Amazonke najee borile za opstanak, ali i za prevlast
meu susednim narodima - spominje se da su vladale mnogim narodima,
porobile mnoga plemena i gradove. Pominju se u Trojanskom ratu, kada su
ratovale na strani Trojanaca i bile su poraene. Libijske Amazonke su, po
Dionisiju, pokorile susede da bi dole do Sirije, odakle su prele Malu Aziju,

stigle do Trakije i posle ovih osvajanja se vratile u Libiju. U Pompejevom

pohodu na Kavkaz na strani Albanaca su uestvovale i Amazonke, ali su
pretrpele poraz. Plutar, Flavije Arijan, Diodor Sicilijanski i Nizamija
Gindezevija ih dovode u vezu sa Aleksandrom Makedonskim. Po ovim
priama, izmeu Aleksandra Makedonskog i Amazonki je tekla prepiska. Po
jednoj legendi, amazonska carica Telestra je Aleksandru Makedonskom
ponudila da provedu no zajedno, jer bi njihovo dete - njega kao monog
vojskovoe i nje, najlepe Amazonke - bilo "pravo udo", to je on prihvatio.
Amazonke su esto nudile pomo Aleksandru Makedonskom, to je on
uglavnom odbijao. Neke prie navode da je dolo do sukoba izmeu
Amazonki i ovog poznatog vojskovoe u kome su one poraene. Sve ove
prie pobija Flavije Arian i tvrdi da su one morale izumreti mnogo pre
Aleksandra Makedonskog.
Amazonke su imale jako razvijenu vojsku, bile su bolje naoruane od veine
svojih neprijatelja. Ratovale su na konjima, sluile su se lukovima, sekirama,
lemovima, titovima, omama, kopljima, i prve su meu svojim susedima
imale gvozdeno oruje. Bile su izuzetno ratoborne i hrabre, to je njihove
susede navodilo da posumnjaju da su ene, pa Palefat pie da se o njima
govori "da nisu ene, ve mukarci".
U veini ratova one su pobeivale, ali su kao razlog njihovog nestanka
navoeni porazi od Grka, Aleksandra Makedonskog, Langobarda (njihova
carica je izgubila bitku sa Heraklom, zatim sa Ahilejem i njihova drava od
tada ne postoji).

IZGLED I PONAANJE

Amazonke su, po veini pria, bile visoke, prelepe, pravilne telesne grae, ali
su se oblaile i ponaale kao mukarci - imale su muku odeu (hitone do
peta), kosu su vezivale, a oni koji tvrde da su mukarci kau da su 'brijale
bradu'. Jo od malena njima su majke spaljivale ili odsecale desnu dojku
uarenim gvoem kako bi joj spreile rast i olakale rukovanje lukom i
strelom.
Spaljivanje desne dojke se javlja u veini pria, ali Valter Rali i Kovalevski to
poriu, sa ograivanjem na ostale podatke o Amazonkama.
Apsurdnu priu o enama - gorilama koja potie iz V veka pre nove ere od
Ganona po kojoj su on i njegovi saputnici naili na ostrvo naseljeno uglavnom
enama, prekrivenim dlakama, koje su bile vrlo argesivne, prihvatio je
Pomponije Mela, a slian nain opisivanja se sree i u analima "Nan si" koji

obuhvataju istoriju Kine u V i VI veku: na nepoznatom, nelokalizovanom

mestu ive prelepe ene, pravilne telesne grae, bele koe, bez grudi, sa
kosom do zemlje, a prekrivene su dlakama pomou kojih hrane decu.
Ovi opisi se mogu nazvati apsurdnim jer, pre svega, naseljena mesta, iako po
prii oigleno poseena, nisu odreena, a dokazi su koe koje lie na obine
majmunske.
Osnovne odlike naravi Amazonki su hrabrost, smelost, ratobornost, a neretko
i agresivnost i napadnost kao i svirepost.

SEKSUALNOST AMAZONKI I ODNOS PREMA MUKARCIMA I DECI

Seksualnost amazonki i njihov seksualni ivot je bio prilino ogranien.

Ukoliko su ivele sa mukarcima, obino su uvale nevinost za vreme vojske
ili bi ostajale nevine ako ne ubiju nijednog neprijatelja. Ako su ivele bez
mukaraca, one su svoj seksualni ivot ograniavale na sastanke radi
produenja vrste. Najee su bile potpuno liene strasti, a neke prie tvrde
da nisu uopte imale odnose ve su vrstu produavale na neki drugi nain.
Ipak, po Bronislavu Malinovskom, bile su agresivne, nezasite i vrlo svirepe.
Sve mukarce su iznurivale pa i ubijale svojim pirovima, pa ak ni deca ne bi
uspela da doive zrelost jer su ih iznurivale svojom "ljubavlju". Seksualni
ivot je tesno povezan sa injenicom da su one po velikom broju izvora ivele
bez mukaraca (u 24 prie se navodi da njihov narod nije ukljuivao
mukarce). Bile su primorane da, radi potomstva, opte sa mukarcima
susednih plemena. Mukarci su dolazili jednom godinje (u prolee, ili leto), i
ostajali bi odreeno vreme (2 meseca, 3 meseca, 30 dana, 40 dana),
dovoljno da svaka ena zane pa bi odlazili i vraali bi se tek idue godine.
Izraena je monoandrija, tj. stalno vraanje istih partnera i odravanje istih
veza, dok samo Strabon pominje poliandriju to bi se moglo shvatiti kao
zadravanje obiaja iz perioda heterizma.
Neki pisci navode da ene nisu uopte opstile sa mukarcima, jer nisu ni
ivele sa njima, a vrstu su nastavile zainjui na, moglo bi se rei, apsurdne
naine. U obzir se naravno, mora uzeti vreme u kojem su ovi pisci iveli i iz
tog ugla, sa njihove take gledita ovo i nije apsurdno. Ipak, verovanja u
bespolno zaee se protee od I veka (anali dinastije Hana) do XIX veka
(Nikolaj Daurkin), kao i u raznim delovima naseljenog (ili nepoznatog) sveta.
Istie se verovanje u magijsku mo vode i vetra, jer one zainju kupajui se u
reci, izvoru, od morskih talasa, pijui vodu; dovoljno je da samo pogledaju
neki od udotvornih izvora; a po en u Feju one se razodevaju kada duva

juni vetar i od njega postaju trudne. Najneobiniji nain zainjanja spominje

Adam Bremenski u XI veku. Po njemu, Amazonke zainju od udovista kojih
na istonoj obali Baltikog mora ima na pretek, iako "mnogi tvrde da zainju
sa robovima ili trgovcima koji tu prolaze ili, pak, pod dejstvom vode."
U samo deset pria se spominju mukarci kao stanovnici drave ena i to u
plemenima oko reke Termodont i na Kavkazu. Oni su potinjeni, nemaju
nikakvu vlast jer je sva u rukama ena i esto su u ulozi robova. Njihovi
poslovi su uvanje dece, odravanje kue, i uopte poslovi koji se danas
smatraju enskim poslovima (tkanje, ienje, itd.). U nekim priama
mukarci zapravo imaju ulogu mueva, ali takoe u potinjenom poloaju.
Njihov glavni zadatak je, zapravo, omoguavanje produavanja vrste.
Sam odnos ena prema mukarcima zavisi od toga da li ive sa njima ili ne.
Ukoliko u njihovoj dravi uopte nema mukaraca one ih se plae, izbegavaju
ih, bee od njih kada ih vide, ili ih agresivno napadaju da bi ih oterale.
Ako dolaze u kontakt sa mukarcima njihov odnos je poniavajui za
mukarce - one ih preziru, ak i mrze pa im upravo zbog toga nameu
najponiavajue poslove. Takav odnos je vrlo esto izazvan ponaanjem
vladarke ija je uloga da uva nevinost i koja mukarce ne priznaje i prezire.
Odnos Amazonki prema deci zavisi takoe od toga da li ive sa mukarcima
ili ne, kao i od toga da li je dete muko ili ensko:
Ukoliko Amazonke zainju na neki udotvoran nain, raaju samo devojice
koje odgajaju kao ratnice uei ih svim vetinama koje su im neophodne.
Deaci se ne raaju, s obzirom na to da nisu potrebni. Po Adamu
Bremenskom (pie da ene zainju sa udovistima), muko dete e biti
psoglavo i umree odmah po poraaju, a ensko dete e biti prelepo.
Ako ene imaju odreeno vreme sastajanja sa mukarcima radi zainjanja,
deake koji se rode uglavnom alju oevima, a devojice zadravaju, ili i
jedne i druge vaspitavaju oevi, a zatim devojice dovode Amazonkama.
Meutim, ovi sluajevi su prisutni samo ako su muevi iz susednog plemena,
uvek isti i stalni, ali ako zainju sa sluajnim prolaznicima ili mukarcima
razliitih plemena, one muku decu ubijaju pri roenju.
Amazonke koje u dravi imaju mukarce, bilo robove bilo mueve, muku
decu vaspitavaju da budu pokorni, a est je sluaj da ih sakate (ruke ili
noge), da bi im onemoguile kasnije pobune protiv organizacije drave.
Ukoliko one same rade sve poslove i mukarci im trebaju samo radi oplodnje,
vri se rebanje ili biranje jednog (ili vie deaka) koji e nastaviti vrstu, a
ostale ubijaju (bacaju zverima, dave i slino) odmah po roenju.
Devojice su po svim priama, od malena vaspitavane da se bore, uene
raznim ratnim vetinama: pre svega jahanju, rukovanju orujem, veslanju itd.

Oko reke Termodont, i na Kavkazu pa i u Libiji devojicama se vrelim

gvoem sasuivala desna dojka, radi lakeg rukovanja lukom i strelom.
Pseudo-Kalisten pie da devojice do sedme godine provode vreme sa
oevima koji ive na obali. Oni ih vaspitavaju, a kada zavre sedmu godinu
alju Amazonkama na ostrvo. ivot devojica bio je surov - morale su da trpe
tekoe ratovanja i nisu smele odrastati u sredini u kojoj bi se navikle na
rasko i lak ivot. Njihova glavna uloga je bila uloga ratnice i tako su ivele.
Susedi, koji su najee bili plemena ili slabo organizovane drave (sa
izuzetkom Grka) su ih uglavnom mrzeli i plaili su ih se. Uvek su bili u
sukobima i ratovali su, tako da je postojao strahopotovalaki odnos.
Dominikanac Dos Santos kae da su ih susedi voleli, divili im se i bila im je
ast da se bore sa njima.

MILJENJE PISACA

Veina pisaca se nije izjasnila o mitu o Amazonkama, ve su to navodili kao

prianje nekog drugog, ili bi se ogradili navodivi to kao legendu.
- Palefat (III vek pre nove ere) ne veruje da su amozonke bile ene jer ni
'danas' toga nema.
- Strabon (68. godina pre nove ere - 20. godina nove ere) o kavkaskim
Amazonkama pie: 'Ko moe poverovati da se vojske ili grad ili itav narod
sastoji samo od ena bez mukaraca.'
- Flavije Arijan (96. - 180. godina nove ere) ne sumnja u njihovo postojanje ali
tvrdi da su morale izumreti pre Aleksandra Makedonskog.
- Al-Kazvinije (1203. - 1283. nove ere) pie da nema sumnje da postoji grad
ena.
- Adam Oleari (1603. - 1671. nove ere) pie da, iako se prie o Amazonkama
prepliu sa basnama, ne treba ih odbacivati, jer u njima ima zrno istine.
- Filipo-Salvatore Djili (XVIII vek) misli da i 'danas' postoje.
Poslednje, ko zna koje po redu, 'otkrivanje' prapostojbine ena-ratnika,
svetski su mediji zabeleili sredinom januara 1976. godine, kada je poznati
italijanski arheolog Gvido Boldrini, naunik koji je svoj ivot posvetio
prouavanju podataka o postojanju mitolokih Amazonki, sazvao konferenciju

za novinare i javnosti obznanio svoja poslednja otkria: - Posle dugotrajnih i

napornih traganja, uspeli smo da pronaemo veliki broj keramikih posuda,
vreva i pladnjeva, to odraava nain ivota legendarnih ena-ratnica.
Otkopavanja koja smo na teritoriju Brazila obavili moje kolege i ja, svedoe
da je pleme Amazonki, ena-ratnika, uistinu postojalo!
Gvido Boldrini u svetu istraivaa nije nepoznat. Pune je dve decenije, sa
svojim saradnicima, strpljivo prouavao biljni i ivotinjski svet Amazonije;
peice i raznim sredstvima prevoza prevalio je desetine hiljada kilometara;
boravio je meu brojnim divljim amazonskim plemenima i kopao na mnogim
mestima za koje je pretpostavljao da su pod povrinom tla sauvali kakvetakve ostatke bitnih naselja legendarnih Amazonki. Pa ipak, njegovo otkrie u
Brazilu, nije do kraja potvrdilo autentinost drevne sage koja je jo uvek
omiljena tema brojnih avanturista i istraivaa.

VIZIJA UMETNIKA

Prvi panski misionari koji su se spustili u zeleni pakao Amazonije, beleili su

dramatine susrete sa hrabrim enama ratnicima.
Mit o divljim i opasnim enama-ratnicima datira, kako je poznato, iz
najstarijih vremena ljudske istorije. Susreemo ih jo kod Homera, potom kod
grkog istoriara i moraliste Plutarha (oko 50 - 125 n.e.), Pausanija i u gotovo
svim 'aleksandridama', priama koje govore o ratnim pohodima i uspesima
grkog osvajaa Aleksandra Velikog (356-323 pr.n.e.).
ak ni on, kau predanja, nije mogao ostati posteen okraja s tim navodnim
ratobornim, beskompromisnim ratnicima koje su se borile hrabro i do
poslednjeg daha, te paranoino mrzile mukarce i, neretko, bezobzirno
ubijale ak i vlastite sinove!
Konano, ova uzbudljiva saga oigledno je doprinela da i najmonija reka na
svetu, Amazon, dobije svoje ime!

BELEKE GRKIH ISTORIARA

Nesvakidanja legenda o devojkama-ratnicima izazivala je kroz istoriju

ljudskog roda veliku panju meu istraivaima, misionarima i hrabrim
putnicima, tim pre to je postojanje Amazonki oduvek smatrano kontraverznom injenicom. ak je i samo njihovo ime bilo kontraverzno.
Grki istoriar Herodot (oko 481- oko 425 pr.n.e.), koji je uestvovao u grko-

persijskim ratovima, kae da ime Amazonki potie od skitske rei koja

oznaava 'ubice mukaraca'. Drugi je istoriari izvlae iz erkeke rei, koja
oznaava 'sve one koje oboavaju Mesec', a trei misle da su u pravu oni koji
tvrde da je narod ena ratnika s pravom dobio svoje ime prema grkoj rei
'amazos' to znai 'bez dojke', budui da su Amazonke mladim devojkama
amputirale ili spaljivale desnu dojku kako im ne bi smetala pri gaanju
strelom ili bacanju koplja!
Jedno je vreme smatrano da Amazonke ive negde u Maloj Aziji, u oblasti
Euksina ili Crnog mora i da odatle polaze u svoje ljute osvajake pohode. No,
kasnije se verovalo da nastanjuju prostor oko Kavkaza, a u svojim ih delima
spominju i veoma strogi grki istoriari, koji su pratili Aleksandra
Makedonskog u njegovim osvajakim pohodima na Istok.

ODGAJANJE AMAZONKI

Kasnije su romanopisci i hroniari ovoj legendi dodavali nove (moda

izmiljene) detalje. Tako se do dananjih dana ouvala prilino detaljna slika
o njihovom ivotu, aktivnostima i drutvenom ustrojstvu. Znamo, izmeu
ostalog, da su za vladara imale kraljicu, da je najvanije odluke donosio
enski parlament i da su se enska deca, poput Spartanaca, od malih nogu
uila borilakim vetinama.
Problem brojnog odravanja reavale su na jednostavan nain: jednom su
godinje pozivale mukarce iz susednog plemena Gargareanaca, o kojima
gotovo nita ne znamo, na veliku svetkovinu mira i ljubavi, ija je jedina
svrha bila razmnoavanje rase.
Muka deca koja su se raala iz tih veza, bila bi vraena svojim oevima ili
osuivana na smrt, dok su majke paljivo odgajale svoje devojice i ve ih od
prvih dana ivota poduavale da idu u lov, krote divlje konje i junaki se bore
do poslednjeg daha. Drugim reima, Amazonke su svoj ratniki ivot
prilagoavale svojim interesima i svojim pogledima na svet, izokreui
naglavake tradicionalnu strukturu klasinog drutva, koje je, kako je
poznato, bez iznimke bilo patrijarhalno!
Tako je istorija dobijala nova, zanimljiva obeleja i dramatiku. Za
suvremenike antikog i predantikog vremena, Amazonke su bile samo jedno
od polubarbarskih ratnikih plemena koja su nastanjivala granina
prostranstva helenskog sveta i koja su, s vremena na vreme, vodila estoke
bitke protiv Lidijaca, Frigijaca, Trojanaca i drugih naroda u Maloj Aziji. Njihovo
naoruanje sainjavali su luk i strela, koplje i laka sekira, te tit u obliku
polumeseca i lagani lem. Bile su vete jahacice, te su njihovi napadi bili
iznenadni i ubojiti.

Kako god bilo, Amazonke su bile i ostale velika misterija nae istorije, a
takoe su ostale i neiscrpan izvor mnogih pria, buduih istraivanja i
pretpostavki.