Sve o Mediteranu i Mediteran u svemu

Konano je i u nau naunu i kulturnu batinu, kasnije nego mnogima zbog nepovoljne
klime, uplovio "Mediteran" Fernana Brodela, jedno od najuticajnijih dela moderne
istoriografije. Izdavai su beogradska Geopoetika i podgoriki CID, to jo jednom
potvruje da kultura moe ono to politika ne ume. Prvi tom je preveden ekavicom, drugi
ijekavicom - jo jedan domai kuriozitet za koji vie niko ne zna da li nas spaja ili
razdvaja. Ako ni zbog eg drugog, "Mediteran" vredi proitati i da bismo razumeli
sopstveni istorijski poloaj, ali sa sveu da u istoriji popravnih ispita nema.
Ljiljana OP

Ve danima, izuzev najnunijih poslova u koje sam uvrstila i obavezu gledanja jedne
informativne emisije dnevno, tek da ne bih izgubila svaki kontakt sa svojim vremenom,
zapravo boravim u esnaestom veku i krstarim Mediteranom. itam kapitalnu dvotomnu
istoriju Fernana Brodela, s atlasom otvorenim na mapi Sredozemlja i linim iskustvima
sa putovanja po Jadranu, Grkoj, Turskoj, Tunisu, Egiptu. Ne pomerajui se iz sobe
jasnije vidim i bolje razumem sve ono to sam na stvarnim putovanjima doivljavala kao
lepotu, udo, kontrast, neloginost. Nalazim potvrdu i odgovore za sva ona fantastina
civilizacijska proimanja koja sam gledala i oseala bez dovoljno istorijskih znanja da ih
sebi objasnim i prihvatim kao normalnu posledicu vekovnih ukrtanja. Zapravo je tek ovo
mirovanje nad Brodelovom knjigom dalo smisao i osvetlilo sve ono to sam godinama
gledala opijena kretanjem, uenjem, divljenjem, nagaanjem. Kada bi Brodelov
"Mediteran" bio samo suvoparna istorija, onda se ovo udo slaganja davnih kamiaka u
realan mozaik dananjeg Mediterana ne bi moglo dogoditi. Ni da se Fernan Brodel
zadrao u strogim granicama geografskog Mediterana ili u otrim granicama vremenskog
iseka koji je odabrao za teite svojih istraivanja, tog uda kojem se danima radosno
predajem ne bi bilo. Brodelova knjiga je zapravo jedna temeljna filozofija istorije kojoj
su tema Mediteran i okolni svet u doba Filipa Drugog. Ona je znaajna zbog otkrivanja
konstanti (struktura i konjunktura, kao veli Brodel), zbog shvatanja ravnotee nunosti i
sluajnosti, zbog otkrivanja smisla koji postoji u istorijskim procesima ak i kada oni
deluju krajnje konfuzno i prilino besmisleno.
Ovo je knjiga strasne ljubavi prema Mediteranu, ali ljubavi jednog Severnjaka i
naunika spremnog da u nju uloi godine ivota i iscrpljujueg rada. Teko da bi energija
nekog Mediteranca iznedrila ovakav spomenik njegovoj postojbini, jer to bi bila energija
drugaijeg kova i drugih motiva. Za Brodela, Mediteran je glavni junak, ivo bie, linost
a ne samo predmet naune panje. "Bilo bi bez sumnje idealno da junaka smestim kao to
to ine romansijeri, tamo gde mi se to svia, nikada ga ne gubei iz vida i neprekidno
ukazujui na njegovo prisustvo. Na nesreu, ili pak sreom, na zanat ne poseduje
zadivljujuu lakou romana", kae Brodel, ime jednostavno definie presudnu razliku
izmeu naunog i umetnikog dela, ali i svoju sklonost da pie lepo, zanimljivo i
uzbudljivo, koju mnogi naunici nemaju ili je priguuju iz uverenja da ne spada u naune
vrline ve da, naprotiv, umanjuje ozbiljnost, teinu i verodostojnost naunog diskursa.
Iako skroman i oprezan u izricanju tvrdnji koje nikada nisu apodiktike, Brodel ipak ne
krije da eli biti autor "ambiciozne istorije, svesne svojih zadataka i svojih ogromnih
moi". Zato i citira Edmona Farala koji je 1942. godine napisao: "Strah od velike istorije
ubio je veliku istoriju". Brodel je izmakao tome strahu i uputio se ka velikoj istoriji
Mediterana bez kompleksa, ali i bez superiorne bahatosti.

TRI SPRATA ISTORIJE

Fernan Brodel komponuje svoju veliku istoriju Mediterana "razgradnjom istorije po
spratovima koji stoje jedan iznad drugoga". On zapravo gradi tri velika koncentrina
kruga u kojima govori o istom, ali sa stanovita geografskog, drutvenog i individualnog
vremena. Prvi krug govori o nepokretnoj istoriji sazdanoj od laganog proticanja i stalnih
vraanja koja je "skoro izvan vremena, vezana za predmete bez due". Ovaj krug me
neodoljivo podsea na Berajeva i njegovo shvatanje metafizike istorije, na ono to on
naziva bezvremenom (venom) nebeskom istorijom. Istina, kod Brodela ova istorija nije
"bogotraiteljska" kao kod Berajeva, ali bez obzira na to on je uvia i istrauje kao
nepokretnu, vanvremenu kategoriju, to u tradicionalnom istoricizmu nije sluaj i to nas
navodi da ovaj raskoni poduhvat shvatimo i kao filozofiju istorije.
Drugi krug je istorija laganog, slobodnog ritma, a to je drutvena istorija, istorija
grupa i okupljanja, istorija ratova, talasanje koje ima dubinsku snagu da menja svet. "Rat
nije samo oblast pojedinane odgovornosti", pie Brodel i tu nas ostavlja da dobro
razmislimo o pitanjima kolektivne odgovornost za ratovanja, o oblicima i obimu takve
odgovornosti koju je moderno vreme sklono da odbaci floskulom o nepostojanju
"kolektivne krivice".
Trei krug je tradicionalna istorija, dogaajna istorija na nivou individue, opasna i
neprevrela istorija puna strasti i zabluda, snova i iluzija njenih kratkovekih savremenika.
To je onaj bizarni svet hrpe papira, svet kome nedostaje dimenzija budunosti da bi bio
shvaen i smeten u kontekst koji otkriva dublji smisao zbivanja. Ovim slojem Brodel
barata vrlo oprezno i odmereno, birajui citate iz dokumenata pre kao pikantne zaine
nego kao relevantne zakljuke o onovremenim dogaanjima. Savremenici nekog doba su
loi saveznici ozbiljnom istoriaru, jer svaki njihov podatak je po prirodi stvari
subjektivan i odreen relativnou njihovih znanja, uvida, poloaja, stavova. ak je i
iskrenost njihova od male pomoi, jer ono to vide samo je vrh ogromnog ledenog brega
za koji i ne mogu znati da postoji.
Kako se tri navedena kruga nuno prepliu i dopunjuju, neizbena su ponavljanja i
vraanja na brojne kljune momente koji zapravo tvore istoriju Mediterana u esnaestom
veku. Brodel pomno vodi rauna da ta vraanja i ponavljanja budu funkcionalna i da sva
tri ugla gledanja sklope jednu koherentnu, bogatu i sadrajnu celinu. Laiku koji na
stotinama Brodelovih stranica trai neku glavnu, crvenu nit ili nekom pasioniranom da
traga za nekom od apartnih mediteranskih tema, verovatno e delovati neprohodno pa i
zamorno obilje razliitih podataka, grafikona, prorauna o stanovnitvu, migracijama,
brodovima, tonama ita, svile, zaina, morskim i kopnenim putevima, budetima
gradova, njihovim usponima i padovima. Meutim, onaj ko se disciplinuje da obuhvati s
podjednakom panjom sva tri kretanja, namere, ideje, promene, mode, nunosti,
sluajnosti, svu tu trgovaku, poljoprivrednu, industrijsku, ekonomsku, diplomatsku,
politiku, gusarsku, razbojniku, bogataku, siromaku, versku, ratniku, avanturistiku,
jednom reju ivotnu aktivnost, za uzvrat e dobiti briljantno sloenu i jarku sliku jednog
pozamanog prostora i vremena u kojoj e se na kraju osetiti kao suvereni vlasnik tog
prostora i vremena, sjajnih ideja i nemalih uspeha, kao savremenik papa, kraljeva,
dudeva, vlastelina, trgovaca, brodskih kapetana, legendarnih gusara, vetih pijuna,
konzula, svetskih putnika, bankara, vojnika, seljaka, pesnika, vodia karavana...

BRODEL I BALKAN
Ve vidim mnoge kako kau: hvala lepo, ali emu to. ta e mi ta davna i daleka
saznanja, nisu li ona danas beskorisna i ekstravagantna, nije li luksuz i dokolica provesti

danas nekoliko dana na Mediteranu, pa jo u esnaestom veku, nije li to beanje od

stvarnosti ili gubljenje vremena umesto da se ivi svoj, kakav takav ivot. Sve su to
argumenti protiv itanja uopte, a posebno protiv itanja ovakvih knjiga, obimnih i
specifinih. Ali ovo i nije tekst za neitae, ve kutak za ljubitelje knjiga. Valja rei da je
"Mediteran" Fernana Brodela veoma znaajna knjiga za nas, moda ak i znaajnija za
nas nego za mnoge druge narode o kojima se u njoj govori, a koji su svoje nacionalne,
dravne, ekonomske, politike i druge probleme ranije i srenije reili od nas koji ih
nismo reili uopte. Ova istorija velikog zamaha i znaajnih sinteza i te kako je bitna za
razumevanje prilika na Balkanu i za razaznavanje istorijskih procesa koji su te prilike
stvorili i ije duboke posledice seu sve do naih dana. Zvui neverovatno, ali je i itav
krvavi dvadeseti vek, ukljuno sa naim najnovijim ratovima lake razumeti kada se
razmrse konci zbivanja u davnini o kojoj Brodel govori. Nemalo stranica odnosi se na nas
i sve nae onovremene, a bogami i dananje susede i ocrtava karaktere, ambicije, linije
sukoba i istorijske avove po kojima smo se jue raspadali bez pravih znanja o tome ta
nam se i zato dogaa. Vie nego ikad su nam potrebne istorije u kojima mi nismo centar
sveta, ve deli irokih svetskih kretanja i uskih interesa naeg okruenja. (Uzgred, ova se
istorija po prirodi stvari uveliko bavi Dubrovnikom, pa bi uputno bilo da je proitaju oni
koji su nedavno verovali da smo ba mi pozvani da ga razorimo, pa sagradimo lepi i
stariji!) Kojeta se ovde moe proitati o Albancima, Bugarima, Grcima, Hrvatima,
Makedoncima to nije zgoreg znati kad se ve svakodnevno tako gorljivo uputamo u
istorijske teme i nacionalna pitanja, najee sa predrasudama i poluistinama u rukavu, a
esto i sa oseanjem da istorija poinje jue, bez svesti da u istoijskim procesima katkad
ni vek ne znai nita. (I jo jednom uzgred: bibliografija tampanih izvora na koje se
Brodel oslanjao iznosi etrdeset stranica velikog formata, a jedini autoritet na koga se s
naih prostora autor poziva je Jovan Cviji, ak etrnaest puta. S obzirom na geopolitiki
poloaj i istorijski teret o kome govorimo, premalo doprinosa svetskoj nauci, zar ne? A
raskoni dubrovaki arhiv svima je bio pod rukom i nosom, pa je pitanje da li su u njemu
nai istoriari traili ono ega nema ili im se nije dopalo ono to su u njemu, poput
Brodela, lako mogli nai.)

DAMARI IVOTA U ISTORIJI

Nisam istoriar, pa bi se moglo rei da mi je, navikloj na romane, ovaj diskurs dugo
zvuao nezanimljivo. Oigledno je, meutim, da interesovanja vie zavise od toga kako
je istorija pisana nego ta obuhvata. Brodelov "Mediteran" je pre svega izuzetno napisan.
To je istorija u kojoj damara ivot, iz koje ne gui praina sa hiljade dokumenata koji su
veto ugraeni u ovu raskonu sliku mediteranskog neba i mora. Kada autor kae da "u
mediteranskoj klimi sve stvaraju sunce i voda" oseate da je jednom reenicom/slikom o
velikoj i vanoj temi klime rekao sve. Za planine, znaajni obru Mediterana, Brodel
kae: "Planine su siromani kantoni Mediterana, njegove rezerve proletera". Dovoljno da
vidite gortake kako se vekovima sputaju u ravnicu i na more donosei svoj karakter
arhainosti i nedovoljnosti, svoju prikraenu i nepotpunu civilizaciju, zakanjenje svog
gortakog ivota u kome tee neko drugo vreme i neka druga genetika. "Najvrletnija
mesta su uvek utoite slobode", konstatuje Brodel, a u paljivom itaocu bujaju primeri
iz istorije koji potkrepljuju ovaj lakonski iskaz. "Planine odbacuju breme i blagodeti
velike istorije", veli dalje autor, a italac deli svest na dvoje i u jednom delu nie tekoe
a u drugom prednosti boravka u "velikoj istoriji". Kada za burna zbivanja u velikim
gradovima i na moru esnaestog veka Brodel kae da ih je karakterisala "uhodana
svirepost", sinu slike buna, odmazdi, spletki, gusarskih prepada, razbojnikih napada,
brodoloma, gladi, kuge, malarije, atmosfere iz romana kakav je Manconijevi "Zarunici"
ili Saramagov "Sedam sunaca i sedam meseina". I premda smo preiveli zvanino
najsvirepiji od svih vekova u istoriji, tano znamo na ta misli Brodel krstei ono doba
vremenom "uhodane svireposti".

Brodelovi opisi mora, i pustinje kao drugog oblika mora (to je bio moj prvi utisak u
susretu sa pustinjom), opisi bujne mediteranske vegetacije kojom dominiraju masline i
palme, opisi karavana, mirisa, brodova, roblja, tkanina, zaina, kamila, sajmova, opsada
gradova, atmosfere u lukama, sua i kia, ostrva, planinskih venaca, ine da italac
zaboravi sveprisutnu dokumentarnost od koje se autor ni za trenutak ne udaljava. S
pravom je Milan Ristovi, i sam istoriar, na trenutak zaboravio Brodelovu temu i o
njegovom stilu napisao: "Mediteran je velianstvena freska u koju su ugraeni iroki
predeli i paljivo izabrani detalji, slikani prema potrebi snanim ticijanovskim potezima
ali i preciznom i sigurnom rukom nizozemskog minijaturiste, bogati svetlim i tamnim
pigmentima jednog uzbudljivog vremena".
Strast prema Mediteranu i strast prema valjanom podatku jedine su strasti koje Fernan
Brodel ispoljava. Sve drugo zasluuje samo objektivnost i racionalnost. Vere, nacije, rase,
teritorije, granice - to su samo injenice koje valja utvrditi. Istorijski procesi nisu stvar
emocija niti pripadanja bilo kome, oni su s onu stranu simpatija ili antipatija. Istorija
sveta je istorija kretanja: masa, pojedinaca, kultura, roba, novca, plemenitih metala, ideja,
sudari ili proimanja civilizacija i ostavljanje najrazliitijih materijalnih i duhovnih
tragova o tome. Izvan i iznad dobra i zla, pravde i nepravde, mudrosti i gluposti. Dabome,
ovako je u krajnjoj liniji, u prva dva kruga. Onaj trei, individualni, prirodno
podrazumeva da se istoriar zapita nad ponekom pojedinanom sudbinom i da je odmeri
obinom ljudskom merom. U sferi filozofije istorije, meutim, naklonosti i odbojnosti ne
postoje. "Filozofija istorije uzima oveka u ukupnosti dejstva svetskih sila, tj. u najveoj
potpunosti, u najveoj konkretnosti", pie Berajev, koji je umro godinu dana pre
objavljivanja "Mediterana". Ali ne treba zaboraviti da je "Mediteran" napisan deceniju
pre objavljivanja (1939). Nekoliko godina posle Berajevljevih ogleda o smislu istorije,
te i ako ovo dovoenje u vezu moda nema stvarnih osnova, ono govori o duhovnoj klimi
etrdesetih godina prolog veka, uoi rata koji e uzdrmati ceo svet i ponovo dovesti u
pitanje tokove i smisao istorije.
"Istorija bi, po mojim eljama, trebalo da se peva, da se uje vie glasova, sa oitom
nezgodom to se glasovi preesto prekrivaju", kae Fernan Brodel u "Zakljuku" svojoj
optoj istoriji Mediterana. Upravo to vieglasje ostvario je autor veto izbegavi
prekrivanja koja bi zamutila osnovnu temu: sve o Mediteranu i Mediteran o svemu.