Na osnovu lana 70. stav 1. taka 2. Ustava Republike Srpske i lana 116.

Poslovnika
Narodne skuptine Republike Srpske (Slubeni glasnik Republike Srpske, broj 10/96), Narodna
skuptina Republike Srpske, na Sedmoj sjednici odranoj 15. jula 1999. godine, donijela je

ZAKON O ZDRAVSTVENOM OSIGURANJU

I OSNOVNE ODREDBE
lan 8.
lan 1.
Ovim
obaveznog
osiguranja,
ostvarivanja
zdravstvenog

zakonom ureuje se sistem

i
proirenog
zdravstvenog
prava
iz
osiguranja,
nain
prava
i
naela
privatnog
osiguranja.
lan 2.

Obaveznim zdravstvenim osiguranjem

obuhvaeni su svi graani Republike Srpske i
druga lica u skladu sa zakonom.
lan 3.
Ostvarivanje
prava
iz
obaveznog
zdravstvenog osiguranja obezbeuje Fond
zdravstvenog osiguranja Republike Srpske (u
daqem tekstu: Fond) i poslodavci pod
uslovima utvrenim ovim zakonom i aktima
fonda.
lan 4.
Prava iz zdravstvenog osiguranja su:
zdravstvena zatita,
naknada plate za vreme privremene
nesposobnosti za rad, i
- druga prava utvrena zakonom i aktima
Fonda.
Prava iz zdravstvenog osiguranja ne
mogu se prenositi na druga lica, ne mogu se
ugovorom menjati niti se mogu nasleivati.
-

lan 5.
Osigurana lica ostvaruju zdravstvenu
zatitu u zdravstvenim ustanovama i drugim
organizacijama sa kojima Fond zdravstvenog
osiguranja zakljui ugovor.
lan 6.
Sredstva
za
zdravstvenu
zatitu
osiguranih lica obezbeuju se u Fondu
zdravstvenog osiguranja uplatom doprinosa
osiguranika, drugih obveznika doprinosa i iz
drugih izvora utvrenih zakonom.
lan 7.
Zdravstvena zatita u smislu ovog
zakona podrazumeva mere kojima se:
- unapreuje zdravlje,
- spreavaju i suzbijaju bolesti i povrede,
- rano otkrivaju oboljenja i blagovremeno
lee,
- spreava
onesposobljenost
i
vri
osposobljavanje za ivotne i radne funkcije
posle bolesti i povreda.

Sva osigurana lica imaju jednaka prava

na zdravstvenu zatitu.
Zakonom i aktima Fonda se utvruje
koje grupe osiguranika i mere zdravstvene
zatite
imaju
prioritet,
u
ostvarivanju
zdravstvene zatite i druge pogodnosti zbog
posebnog specijalno-medicinskog statusa i na
osnovu drugih kriterijuma utvrenih zakonom.
lan 9.
Obavezno zdravstveno osiguranje
provodi
Fond
zdravstvenog
osiguranja
Republike Srpske kao samostalna organizacija
kojom upravljaju osiguranici u skladu sa ovim
zakonom i drugim propisima kojima se
reguliu odreena pitanja iz organizacije i
finansiranja zdravstvenog osiguranja.
Fond je pravno lice.
Nadzor nad zakonitou rada Fonda vri
ministarstvo nadleno za poslove zdravlja.

II OBAVEZNO ZDRAVSTVENO
OSIGURANJE
1. Osigurana lica
a) Osiguranici
lan 10.
Obavezno osigurana lica prema ovom
zakonu (u daljem tekstu: osiguranoci) su:
1. lice u radnom odnosu (u daljem
tekstu: osiguranik-radnik);
2. lice koje samostalno, u skladu sa
zakonom
obavlja
privrednu
ili
profesionalnu djelatnost kao osnovno
zanimanje
(u
daljem
tekstu:
osiguranik samostalnih djelatnosti);
3. lice koje obavlja sveteniku dunost
ili versku slubu (u daljem tekstu:
osiguranik verski slubenik);
4. lice koje obavlja poljoprivrednu
djelatnost
(u
daljem
tekstu:
osiguranik zemljoradnik);
5. lice kome je priznato pravo na
zdravstveno
osiguranje
prema
Zakonu o pravima boraca, ratnih
vojnih invalida i porodica poginulih
boraca;
6. zaposleni za ijim radom je prestala
potreba dok ostvaruju naknadu
prema propisima o radnim odnosima;
7. nezaposleno lice koje je zavrilo
srednje, vie i visoko obrazovanje
dok
je
redovno
prijavljeno
Republikom
zavodu
za
zapoljavanje;

8.
9.

10.

11.

12.
13.

14.

vanredni student dok je redovno

prijavljen Republikom zavodu za
zapoljavanje;
korisnik penzije i prava na novanu
naknadu u vezi sa prekvalifikacijom ili
dokvalifikacijom i zapoljava njem,
koje je ovo pravo ostvarilo prema
propisima o penzijskom i invalidskom
osiguranju;
dravljanin Republike Srpske koji u
celosti ili delimino ostvaruje penziju i
invalidninu od inostranog isplatioca
dok ima prebivalite na teritoriji
Republike,
ako
meunarodnim
sporazumom nije drugaije odreeno;
lice koje je korisnik stalne novane
pomoi i lice smeteno u ustanovu
socijalne zatite, ako nisu osigurana
po drugom osnovu;
izbeglo i raseljeno lice, ako nije
osigurano po drugom osnovu;
strani dravljanin koji se koluje na
teritoriji
Republike
Srpske,
ako
meunarodnim
sporazumom
nije
drugaije odreeno;
i druga lica za koja je uplaen
doprinos za zdravstveno osiguranje.
lan 11.

Osiguranik-radnik,
u
smislu
ovog
zakona je:
1. lice zaposleno u preduzeu i kod
drugih domaih pravnih i fizikih lica;
2. aktivni
oficir,
odnosno
aktivni
podoficir i vojno lice po ugovoru;
3. lice
zaposleno
kod
osiguranika
samostalne delatnosti;
4. lice izabrano ili imenovano na
odgovarajuu funkciju, ako za taj rad
prima platu;
5. lice zaposleno u organizaciji ili kod
poslodavca upueno na rad u
inostranstvo, pod uslovom da nije
obavezno osigurano po propisima
drave u koju je upueno na rad i ako
meunarodnim
ugovorom
nije
drugaije odreeno;
6. dravljanin Republike Srpske koji je
na teritoriji Republike zaposlen kod
stranih ili meunarodnih organizacija,
stranih konzularnih ili diplomatskih
predstavnitava i drugih stranih
pravnih
ili
fizikih
lica,
ako
meunarodnim
ugovorom
nije
drugaije odreeno;
7. strani
dravljanin
i
lice
bez
dravljanstva koje je na teritoriji
Republike Srpske zaposleno kod
stranih pravnih ili fizikih lica, kao i
kod meunarodnih organizacija ili
ustanova, stalnih diplomatskih ili
konzularnih predstavnitava, ako je
takvo
osiguranje
predvieno
meunarodnim ugovorom.
lan 12.
Osiguranik samostalnih djelatnosti, u
smislu ovog zakona je:
8. zanatlija, ugostitelj, prevoznik i drugo
lice koje obavlja privrednu uslunu ili

Zakon o zdravstvenom osiguranju

9.

drugu djelatnost, ako je djelatnost

koju obavlja registrovana u skladu sa
propisima;
osniva, odnosno vlasnik preduzea,
radnje ili njihovog dela koji u njima
obavlja
odreene
poslove,
pod
uslovom da nije obavezno osiguran
po drugom osnovu.

lan 13.
Osiguranikom
zemljoradnikom,
u
smislu ovog zakona, smatra se lice koje se
bavi poljoprivrednom delatnou kao jedinim
glavnim
zanimanjem,
ako
po
osnovu
obavljanja, te delatnosti ostvaruje sredstva za
ivot i pod uslovom da nije osiguran po
drugom osnovu.

b) lanovi porodice osiguranika

lan 14.
Prava
iz
zdravstvenog
osiguranja
obezbeuju se i lanovima porodice lica iz
lana 10. taka 1. do 3. i taka 5. do 14. kao i
lanovima domainstava iz lana 10. taka 4.
ovog zakona, ako ne ostvaruju prava iz
zdravstvenog osiguranja po nekom drugom
osnovu.
lanovi porodice, u smislu ovog zakona
su:
10. lanovi ue porodice: brani drug i deca
roena u braku ili van braka, usvojena i
pastorad, ako ispunjavaju uslove iz
ovog zakona;
15. lanovi ire porodice koje osiguranik
izdrava.
Optim aktom Fonda utvruje se ko se
smatra lanom ire porodice i uslovi pod
kojima se smatra da ga osiguranik izdrava.
Domainstvom, u smislu ovog zakona,
smatra se zajednica ivota, privreivanja i
troenja sredstava ostvarenih radom njenih
lanova bez obzira na srodstvo.

lan 15.
Brani drug osiguranika ima prava iz
zdravstvenog osiguranja dok je u braku sa
osiguranikom.
Razvedeni brani drug kome je
sudskom
odlukom
utvreno
pravo
na
izdravanje ima prava iz zdravstvenog
osiguranja, ako je u momentu razvoda bio
stariji od 45 godina (ena), odnosno 55 godina
(mukarac) ili bez obzira na godine ivota ako
mu
je
u
vreme
razvoda
utvrena
nesposobnost za rad u smislu propisa o
penzijskom i invalidskom osiguranju.
lan 16.
Dete
osiguranika
ima
prava
iz
zdravstvenog osiguranja do navrenih 15
godina, odnosno do navrene 26 godine
ivota, ako je na redovnom kolovanju,
odnosno do navrenih 27 godina ivota ako je

za vreme redovnog kolovanja bio na

odsluenju vojnog roka.
Dete iz stava 1. ovog lana koje je zbog
bolesti prekinulo redovno kolovanje ima
prava iz zdravstvenog osiguranja i posle
starosne granice utvrene u stavu 1. ovog
lana, ali najdue onoliko vremena koliko je
trajao prekid kolovanja zbog bolesti.
Ako dete iz lana 1. ovog lana postane
nesposobno za samostalan ivot i rad u smislu
propisa o invalidskom osiguranju pre nego to
isteknu rokovi za redovno kolovanje, ima
prava iz zdravstvenog osiguranja dok takva
nesposobnost traje.
Dete iz stava 1. ovog lana koje
postane nesposobno za samostalan ivot i rad
u smislu propisa o invalidskom osiguranju i
posle uzrasta utvrenom u stavu 1. ovog
lana, ima prava iz zdravstvenog osiguranja
dok takva nesposobnost traje, ako ga
osiguranik izdrava zbog toga to nema
sopstvenih prihoda za izdravanje.
Deci osiguranika koja su starija od 15
godina, a ne nalaze se na redovnom
kolovanju,
obezbeuju
se
prava
iz
zdravstvenog osiguranja pod uslovima koji su
optim aktom Fonda utvreni za lanove ire
porodice.
v) Lica kojima se obezbeuju prava
iz zdravstvenog osiguranja u sluaju
povrede na radu i profesionalne bolesti

lan 17.
Prava
iz
zdravstvenog
osiguranja
utvrena ovim zakonom samo za sluaj
povrede na radu i profesionalnog oboljenja,
obezbeuju se:
11. uenicima i studentima koji se u
skladu sa zakonom nalaze na
obaveznom
proizvodnom
radu,
profesionalnoj praksi ili praktinoj
nastavi;
16. licima koja rade volonterski u skladu
sa propisima o radnim odnosima;
17. licima za vreme omladinskog radnog
angaovanja posredstvom zadruge
uenika, studenata i nezaposlene
omladine;
18. licima za vreme uea u javnim
radovima koje organizuje politikoteritorijalna zajednica;
19. licima koja se nalaze na strunom
osposobljavanju,
dokvalifikaciji
ili
prekvalifikaciji po uputu nadlenog
Republikog zavoda za zapoljavanje;
20. licima koja u skladu sa propisima o
radnim
odnosima
obavljaju
privremene ili povremene poslove.
g) Lica kojima se obezbeuje
zdravstvena
zatita
na
osnovu
zakljuenih meunarodnih ugovora u
skladu sa odredbama ovog zakona

Zakon o zdravstvenom osiguranju

lan 18.
Dravljani zemalja sa kojima je
zakljuen meunarodni ugovor o socijalnom
(zdravstvenom)
osiguranju,
ostvaruju
zdravstvenu zatitu u obimu koji je utvren
ugovorom.

2. Prava iz obaveznog zdravstvenog

osiguranja
Prava iz obaveznog zdravstvenog
osiguranja su:
a) zdravstvena zatita,
b) naknada plate za vreme privremene
nesposobnosti za rad.
a)

Zdravstvena zatita
lan 19.

Zdravstvena zatita obuhvata:

21. Medicinske mere i postupke za
unapreivanje zdravlja, spreavanje,
suzbijanje i rano otkrivanje bolesti i
drugih poremeaja zdravlja;
22. Lekarske preglede i druge vrste
medicinske
pomoi
u
cilju
utvrivanja, praenja i proveravanja
zdravstvenog stanja;
23. Leenje obolelih i povreenih i druge
vrste medicinske pomoi;
24. Prevenciju i leenje bolesti usta i
zuba;
25. Medicinsku rehabilitaciju u bolnikim i
vanbolnikim ustanovama;
26. Lekove, pomoni materijal koji slui
za primenu lekova i sanitetski
materijal potreban za leenje;
27. Proteze,
ortopedska
i
druga
pomagala, pomone i sanitarne
sprave, stomato-protetsku pomo i
stomatoloke materijale.
lan 20.
Obim, sadraj i nain ostvarivanja
zdravstvene zatite iz prethodnog lana
utvruje Fond uz miljenje ministarstva
nadlenog za poslove zdravlja.
lan 21.
Zdravstvenom zatitom u smislu lana
19. ovog zakona ne smatraju se:
12. medicinska
ispitivanja
radi
utvrivanja
zdravstvenog
stanja,
telesnog oteenja i invalidnosti u
postupcima kod drugih organizacija i
organa, osim ispitivanja po uputu
lekara, odnosno lekarske komisije;
13. zdravstveni
pregledi
radi
zapoljavanja, upisa u srednje i vie
kole, fakultete i kurseve, dobijanje
uverenja za vozake dozvole, za
sudske i druge sporove i u drugim
sluajevima kada se pregled ne
obavlja u cilju zdravstvene zatite;
14. pregled zaposlenih upuenih na rad u
inostranstvo od strane organizacija
kao i mere preventivne zdravstvene

zatite za privatna putovanja u

inostranstvo i zdravstveni pregled za
ta putovanja.
lan 22.
Osigurana lica ostvaruju zdravstvenu
zatitu kod doktora porodine medicine,
konsultativnih i dijagnostikih slubi u domu
zdravlja, u apoteci, u bolnici, klinici i
specijalizovanim bolnicama.
Odreene usluge se ostvaruju u Zavodu
za zatitu zdravlja republike Srpske i drugim
organizacijama.
lan 23.
Doktor porodine medicine provodi
mere iz lana 19. taka 1, 2. i 3. ovog zakona.
Delokrug rada i uslove za rad doktora
porodine medicine propisuje ministarstvo
nadleno za poslove zdravlja u skladu sa
zakonom.

Overu
zdravstvene
knjiice
vri
nadlena sluba Fonda na osnovu dokaza da je
obveznik doprinosa uplatio sve dospele
obaveze po osnovu doprinosa za zdravstveno
osiguranje do 10. u mesecu za protekli mesec.
Pod podmirivanjem dospelih obaveza
od strane privatnih poslodavaca podrazumeva
se da je poslodavac izmirio sve obaveze za
sebe i za zaposlene radnike do 10. u mesecu
za protekli mesec.
Lica koja ne mogu dokazati svojstvo
osiguranika, odnosno osiguranog lica na nain
utvren u ovom lanu, prilikom korienja
prava iz zdravstvenog osiguranja duna su
sama snositi nastale trokove, osim u sluaju
hitne medicinske pomoi.
lan 29.
Zdravstvena zatita osiguranim licima
obezbeuje se u skladu sa standardima
medicinskih usluga koje propisuje ministarstvo
nadleno za poslove zdravlja.

lan 24.
Osigurana lica mogu na teret Fonda
koristiti zdravstvenu zatitu u zdravstvenim
ustanovama
na osnovu uputa
doktora
porodine medicine, osim u sluajevima hitne
medicinske pomoi.
Osigurana
lica
koriste
zubozdravstvenu zatitu, kao i usluge higijenskoepidemioloke slube bez uputa doktora
porodine medicine.
Doktor porodine medicine je duan da
uz uput iz stava 1. ovog lana, obezbedi
potrebnu medicinsku dokumentaciju u skladu
sa Zakonom o zdravstvenoj zatiti.
lan 25.
Rehabilitaciju
u
specijalizovanim
ustanovama kao produeno bolniko leenje,
osigurana lica mogu koristiti na osnovu uputa
nadlene lekarske komisije.
lan 26.
Korienje
zdravstvene
zatite
u
inostranstvu regulie Fond svojim aktima u
skladu sa zakonom.
lan 27.
Osigurana lica koriste zdravstvenu
zatitu u najblioj zdravstvenoj ustanovi na
teritoriji na kojoj imaju prebivalite.
Licu koje je osigurano kao vlasnik
preduzea, odnosno radnje ili po osnovu
samostalnog obavljanja privredne ili druge
djelatnosti
obezbeuju
se
prava
iz
zdravstvenog
osiguranja
prema
seditu
preduzea, odnosno radnje, odnosno prema
mestu obavljanja delatnosti.
lan 28.
Prava iz obaveznog zdravstvenog
osiguranja moe ostvarivati lice kojem je
utvren status osiguranog lica.
Svojstvo osiguranog lica utvruje Fond
na osnovu prijave za zdravstveno osiguranje,
a dokazuje se propisanom ispravom (u daljem
tekstu: zdravstvena knjiica).

Zakon o zdravstvenom osiguranju

b)
Naknada
plata
za
privremene nesposobnosti za rad

vreme

lan 30.
Privremenu
nesposobnost
za
rad
utvruje ovlaeni lekar pojedinac do 30 dana,
a preko 30 dana nadlene lekarske komisije.
Optim aktom Fonda utvrdie se nain
imenovanja i nadlenosti struno-medicinskih
organa iz prethodnog stava.
lan 31.
Pravo na naknadu neto plate za vreme
privremene nesposobnosti za rad imaju
osiguranici zaposleni u dravnim i privatnim
preduzeima i ustanovama.
Naknadu plate za prvih 120 dana
privremene nesposobnosti za rad obezbeuje
poslodavac iz svojih sredstava, a nakon toga
najdue do 12 meseci naknadu neto plate
obezbeuje Fond.
lan 32.
Osnov za obraun naknade plate za
vreme privremene nesposobnosti za rad je
neto plata koju bi radnik ostvario da je bio na
radu, s tim to ne moe biti vei od neto plate
koja slui kao osnov za obraun i uplatu
doprinosa za zdravstveno osiguranje.
lan 33.
Naknada plate za vreme privremene
nesposobnosti za rad odreuje se najamnje
70% od osnova za naknadu iz prethodnog
lana, s tim da ne moe biti vea od 90% od
plate koju bi osiguranik ostvario da je bio na
radu.

lan 34.
Fond svojim aktima blie ureuje nain
utvrivanja neto naknade koja se isplauje na

teret Fonda i druga pitanja u vezi sa

naknadom neto plate.
Optim aktima dravnih preduzea,
privatnih preduzea i ustanova blie se
utvruju pitanja u vezi isplate naknada plate
na teret poslodavca.
lan 35.
Naknada plate pripada osiguranicima u
skladu sa odredbama ovog zakona ako su:
1. usled bolesti ili povrede privremeno
nesposobni za rad,
2. spreeni da rade zbog medicinskog
ispitivanja,
3. izolovani kao kliconoe ili zbog pojave
zaraze u njihovoj okolini,
4. odreeni da neguju obolelog lana
ue porodice pod uslovima utvrenim
ovim zakonom odnosno aktom Fonda,
5. spreeni da rade zbog dobrovoljnog
davanja tkiva i organa.
lan 36.
Naknada plate osiguraniku iz lana 31.
ovog zakona zbog nege obolelog lana ue
porodice mlaeg od 15 godina pripada najdue
do 15 dana u toku kalendarske godine, a ako
je oboleli lan ue porodice stariji od 15
godina najdue do 7 dana u toku kalendarske
godine.
lan 37.
Naknada plate, u skladu sa ovim
zakonom pripada od prvog dana privremene
nesposobnosti za rad i za svo vreme trajanja,
ali samo za vreme za koje bi osiguranik
primao platu da nije nastupila privremena
nesposobnost za rad.
Ako je privremena nesposobnost za rad
nastala
zbog
povrede
na
radu
ili
profesionalnog
oboljenja
naknada
plate
pripada osiguraniku od prvog dana spreenosti
za rad i za svo vreme njenog trajanja na teret
poslodavca.
Pravo na naknadu plate prestaje kada
reenje o utvrenoj invalidnosti prema
propisima o invalidskom osiguranju postane
pravosnano.
lan 38.
U sluaju dueg trajanja privremene
nesposobnosti za rad prouzrokovane boleu
ili povredom, a najkasnije do isteka jedne
godine neprekidne nesposobnosti za rad,
doktor porodine medicine je duan da radnika
sa potrebnom medicinskom dokumentacijom
uputi
nadlenom organu za ocenu radne
sposobnosti, odnosno invalidnosti prema
propisima
o
penzijskom
i
invalidskom
osiguranju.
Organizacija penzijskog i invalidskog
osiguranja duna je da izvri ocenu radne
sposobnosti, odnosno invalidnosti u roku od 60
dana od dana podnoenja zahteva za ocenu
radne sposobnosti, a za to vreme naknadu
neto plate obezbeuje Fond.
Istekom roka iza prethodnog stava
naknadu
plate
obezbeuje
nadlena

Zakon o zdravstvenom osiguranju

organizacija
osiguranje.

za

penzijsko

invalidsko

lan 39.
Osiguraniku ne pripada naknada plate:
15. ako
je
namerno
prouzrokovao
nesposobnost za rad,
16. ako
je
nesposobnost
za
rad
prouzrokovao pijanstvom,
17. ako
se
zavreme
privremene
nesposobnosti za rad bavi privrednom
ili
drugom
aktivnou
kojom
ostvaruje prihod,
18. ako
je
namerno
spreavao
ozdravljenje,
19. ako se bez opravdanog razloga ne
podvrgne leenju, osim ako za
leenje
nije
potreban
pristanak
predvien posebnim propisima,
20. ako se bez opravdanog razloga ne
javi lekaru za ocenu sposobnosti ili se
ne odazove na lekarski, odnosno
komisijski pregled u zakazano vreme.
Osiguraniku ne pripada naknada plate
od dana kada su utvrene okolnosti iz stava 1.
ovog lana pa sve dok traju te okolnosti ili
njihove posledice.
Ako se injenice iz stava 1. ovog lana
utvrde posle pstvarivanja prava na naknadu,
isplata naknade osiguraniku se obustavlja.
Naknada plate ne pripada licima na
izdravanju kazne zatvora i licima prema
kojima
se
sprovodi
mera
bezbednosti
obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u
zdravstvenoj ustanovi kao i
obaveznog
leenja
alkoholiara
i
narkomana
u
zdravstvenoj ustanovi.
lan 40.
Sva pravna i fizika lica duna su Fondu
dostaviti sve podatke u vezi sa prijavin i
odjavom na zdravstveno osiguranje, a radi
ostvarivanja prava i obaveza iz obaveznog
zdravstvenog osiguranja.
Rok
za
podnoenje
prijave
na
osiguranje, odjave i druge promene u toku
osiguranja je 8 dana od dana kada su se stekli
uslovi za prijavu, odjavu, odnosno prijavu
promene.
Lice za koje poslodavac ne podnese
prijavu na obavezno zdravstveno osiguranje
moe zahtevati od Fonda da prizna to
svojstvo.
Ako Fond licu za koje je podneta
prijava na zdravstveno osiguranje, ne prizna
svojstvo osiguranog lica ili mu to svojstvo
prizna po nekom drugam osnovu, duno je da
o tome donese reenje.,
Fond optim aktom blie ureuje nain
prijavljivanja na zdravstveno osiguranje, nain
odjave sa osiguranja i promene u osiguranju.
lan 41.
U
postupku
ostvarivanja
prava
utvrenih ovim zakonom primenjuju se
odredbe
Zakona
o
optem
upravnom
postupku, ako ovim zakonom nije drugaije
odreeno.

O pravima utvrenim ovim zakonom u

prvom stepenu reava nadlena sluba Fonda
gdje je osiguranik, odnosno osigurano lice
prijavljeno na osigurae, a u drugom stepenu
Fond.

III ORGANIZACIJA OBAVEZNOG

ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA
lan 47.

Protiv konanog akta Fonda moe se

pokrenuti upravni spor u roku od 30 dana od
dana prijema akta.

Obavezno
zdravstveno
osiguranje
sprovodi se preko jedinstvenog i samostalnog
fonda.
Organi Fonda su: skuptina, izvrni
odbor, nadzorni odbor i direktor.

lan 43.

lan 48.

Fond vodi evidenciju u vezi sa

ostvarivnjem
prava
iz
zdravstvenog
osiguranja.
Fond propisuje evidencije u vezi sa
ostvarivanjem
prava
iz
zdravstvenog
osiguranja, podatke koji se u njima vode,
obaveze u vezi sa ostvarivanjem prava iz
zdravstvenog osiguranja, obrazac zdravstvene
knjiice i postupak za njeno izdavanje i
korienje.

Fondom
obaveznog
zdravstvenog
osiguranja upravljaju osiguranici preko svojih
predstavnika u skuptini Fonda obaveznog
zdravstvenog osiguranja.
Broj lanova skuptine Fonda utvruje
se statutom Fonda koje biraju osiguranici u
srazmeri sa ueem svog doprinosa u Fondu.
Vlada Republike Srpske daje saglasnost
na statut fonda.

lan 42.

lan 49.

Lino
uee
u
trokovima
zdravstvene zatite osiguranih lica
lan 44.
Osigurana lica uestvuju u trokovima
zdravstvene zatite.
Skuptina Fonda utvruje visinu uea
osiguranih lica u trokovima korienja
zdravstvene
zatite,
kao
i
kategorije
osiguranih lica koje ne podleu linom ueu u
trokovima korienja zdravstvene zatite.
Pri
utvrivanju
visine
uea
u
trokovima korienja zdravstvene zatite
skuptina Fonda uzima u obzir sljedee
kriterijume: teina bolesti, visina trokova
ispitivanja i leenja i imovno stanje osiguranih
lica.
lan 45.
Linom
ueu
u
trokovima
zdravstvene zatite ne podleu:
21. ene u toku trudnoe i do godinu
dana starosti roenog deteta,
22. deca do navrenih 15 godina ivota,
23. oboleli od odreenih zaraznih bolesti,
24. stara lica u skladu sa zakonom.
lan 46.
Linog
uea
u
trokovima
zdravstvene zatite osloboena su osigurana
lica kod sprovoenja sledeih mera:
unapreivanje
zdravlja
kod
pojedinaca i grupa stanovnitva;
- spreavanju i suzbijanju bolesti i
povreda prema posebnom programu;
- otkrivanja i suzbijanja faktora rizika
odreenih bolesti prema posebnom programu.
Programe za provoenje mera iz ovog
lana donosi ministarstvo nadleno za poslove
zdravlja.

Skuptina Fonda u skladu sa zakonom i

statutom Fonda vri sledee poslove:
- donosi
statut
Fonda,
uz
prethodnu
saglasnost Vlade,
- donosi planove i programe,
- stara se o efikasnom radu i poslovanju
Fonda,
- usvaja izvjetaj o poslovanju i godinji
obraun,
- utvruje
kriterije
za
finansiranje
zdravstvenog osiguranja i zdravstvene
zatite,
- donosi odluke, reenja i druga akta na
osnovu ovlaenja i Zakona,
- ureuje
poslove
i
nain
korienja
zdravstvene zatite u inostranstvu,
- utvruje visinu doprinosa osiguranika na
osnovu odluke Vlade o ukupnim sredstvima
za zdravstvenu zatitu koja se ostvaruju u
okviru zdravstvenog osiguranja,
- razmatra i usvaja minimalni paket osnovne
zdravstvene zatite na osnovu raspoloivih
sredstava, uz prethodnu saglasnost Vlade,
- u zajednici sa zdravstvenom komorom
odluuje o cenama zdravstvenih usluga i
nainu
ugovaranja
izmeu
Fonda
i
zdravstvenih ustanova,
- imenuje radna tela u cilju unapreenja
zdravstvenog osiguranja i zdravstvene
zatite na pojedinim podrujima,
- bira izvrni odbor i nadzorni odbor,
- donosi poslovnik o svom radu,
- vri i druge poslove utvrene zakonom i
statutom Fonda.
lan 50.
Fonda.

Izvrni odbor je izvrni organ skuptine

Organizacija Fonda, broj lanova,

delokrug rada izvrnog i nadzornog odbora
utvruje se statutom Fonda.
lan 51.
Direktor
Fonda
predstavlja
Fond,
rukovodi Fondom i obavlja druge poslove
utvrene zakonom i statutom Fonda.

Zakon o zdravstvenom osiguranju

Direktora
Republike Srpske.

Fonda

imenuje

Vlada

IV FINANSIRANJE OBAVEZNOG
ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA
lan 52.
Prihod Fonda ine sredstva:
1. doprinosa za obavezno i proireno
zdravstveno osiguranje,
2. iz budeta,
3. donacija,
4. iz ustupljenog dela posebnog poreza
na promet alkohola i duvana, drugih
otrovnih i opojnih materija,
5. po konvencijama,
6. iz regresa,
7. iz drugih sredstava u skladu sa
zakonom.
lan 53.
Obveznici plaanja doprinosa su:
25. za osiguranika radnika-organizacija,
odnosno poslodavac kod koga se
osiguranik nalazi u radnom odnosu;
26. osiguranik samostalne delatnosti-sam
za sebe;
27. za osiguranika verskog slubenikaverska zajednica u Republici;
28. za osiguranika zemljoradnika-nosilac
zemljoradnikog domainstva i ostala
lica kojima je utvren katastarski
prihod na osnovu obrauna koji vri
nadleni organ optine;
8. za lica iz lana 10. taka 5. ovog
zakona-nadleni dravni organ za
pitanje boraca, ratnih vojnih invalida i
porodica poginulih boraca;
9. za lica iz lana 10. taka 6,7. i 8.
ovog zakona-Republiki zavod za
zapoljavanje;
10. za
korisnika
penzije
i
ostale
osiguranike iz lana 10. taka 9. ovog
zakona-nadleni organ penzijskog i
invalidskog osiguranja;
11. osiguranici iz lana 10. taka 10.
ovog zakona-sami za sebe ako nije
drugaije odreeno meunarodnim
sporazumom;
12. za lica iz lana 10. taka 11. ovog
zakona-optina na kojoj osiguranik
ima prebivalite;
13. za izbegla i raseljena lica-nadleni
dravni organ za pitanja izbeglih i
raseljenih lica;
14. osiguranici-strani dravljani koji se
koluju na teritoriji Republike Srpskesami za sebe, ako nije drugaije
odreeno
meunarodnim
sporazumom;
15. za lica iz lana 17. ovog zakonaorganizacija, odnosno ustanova koja
ih je angaovala.

Pri
utvrivanju
stopa
doprinosa
skuptina Fonda, planirana sredstva za tekuu
godinu usklauje sa odlukom Vlade Republike
Srpske o ukupnim sredstvima koja se u toj
godini mogu utroiti na zdravstvenu zatitu, u
okviru zdravstvenog osiguranja.
U sluaju da ukupno odobrena sredstva
nisu
dovoljna
za
pokrivanje
zakonom
utvrenih prava, Vlada Republike Srpske
donosi odluku o nainu pokria nedostajuih
sredstava.
lan 55.
Doprinos za zdravstveno osiguranje iz
budeta za lica za koja zdravstveno osiguranje
plaa nadleni dravni organ ne moe biti
manji od prosenog doprinosa po jednom
osiguranom licu u prethodnoj godini.
lan 56.
Pri rasporeivanju sredstava Fonda u
tekuoj godini skuptina Fonda duna je da
prvenstvano obezbedi sredstva za zdravstvene
prioritete, primarnu zdravstvenu zatitu i
osnovni paket zdravstvene zatite.
lan 57.
Fond obrazuje rezervu.
Rezerva Fonda obrazuje se:
29. izdvajanjem odreenog procenta iz
sredstava ostvarenim doprinosom u
visini koju odredi izvrni odbor
skuptine Fonda;
30. izdvajanjem vika dela prihoda nad
rashodima ostvarenog u prethodnoj
godini.
Izdvajanje za rezerve vri se dok
rezerve ne dostignu visinu od 5% od rashoda
Fonda u prehodnoj godini.
Sredstva rezervi Fonda mogu se
koristiti u toku godine za izvravanje tekuih
obaveza Fonda.

lan 58.
Odnosi izmeu Fonda i zdravstvenih
ustanova (dravnih i privatnih), u vezi sa
pruanjem zdravstvene zatite osiguranim
licima, reguliu se ugovorom.
lan 59.
Ugovorom iz prethodnog lana ovog
zakona ureuje se naroito: vrsta, obim i
kvalitet zdravstvenih usluga koje se pruaju
osiguranim licima Fonda, plaanje ugovorenih
usluga,
odnosno
programa
zdravstvene
zatite, nain obraunavanja usluga, nain
reavanja spornih pitanja i druga meusobna
prava i obaveze ugovaraa.
Zdravstvene usluge pruene osiguranim
licima u hitnim sluajevima plaaju se
zdravstvenoj ustanovi i u sluajukada nije
zakljuen ugovor o pruanju zdravstvenih
usluga.

lan 54.
Skuptina Fonda donosi odluku o
osnovicama
i
stopama
doprinosa
za
zdravstveno osiguranje.

Zakon o zdravstvenom osiguranju

lan 60.
Fond
ugovara
usluge
primarne
zdravstvene zatite sa doktorom porodine
medicine.
Fond ugovara sa domom zdravlja
konsultativne
usluge
specijalista
i
laboratorijske usluge koje se vre po uputu
doktora porodine medicine.
Fond ugovara zdravstvene usluge
specijalistikih slubi i usluga bolnikog leenja
sa bolnicama na svom podruju, koje se vre
po uputu doktora porodine medicine.
Fond
ugovara
usluge
visoko
specijalizovane zdravstvene zatite, odnosno
usluge
za
koje
su
potrebna
sloena
dijagnostika ispitivanja i leenje sa klinikim
centrom, specijalnim bolnicama, zavodima i
institutima.
Fond
ugovara
sa
apotekama
i
apotekarskim ustanovama izdavanje lekova na
recept utvrenih pozitivnom listom lekova.

Rokovi zastarelosti potraivanja iz

prethodnog stava ovog lan poinju tei od
dana kada je u upravnom postupku reenjem
kojim je utvreno da isplaeno primanje ne
pripada osiguraniku ili mu pripada u manjem
obimu, odnosno od dana kada je izvrena
poslednja nepravilna isplata.
lan 63.
Fond ima pravo da zahteva naknadu
tete od lica koje je prouzrokovalo bolest,
povredu ili smrt osiguranika.
Za tetu koju je Fond u sluajevima iz
stava 1. ovog lana prouzrokovao radnik na
radu ili u vezi sa radom, odgovara preduzee,
odnosno poslodavac kod koga radnik radi u
trenutku prouzrokovanja tete.
Fond ima pravo, u sluaju iz stava 2.
ovog lana da zahteva naknadu tete i
neposredno
od
radnika
ako
je
tetu
prouzrokovao namerno.

lan 61.

lan 64.

Cene zdravstvenih usluga utvruje

Fond i Zdravstvena komora Republike Srpske.
Fond i Zdravstvena komora utvruju
jedinstven cenovnik zdravstvenih usluga i
lekova koji usvaja skuptina Fonda, a
primenjuje se prilikom pruanja zdravstvenih
usluga bez uputa nadlenog doktora porodine
medicine i kada se radi o uslugama pruenim
osiguranicima
proirenog
i
privatnog
osiguranja.
U sluaju da se Fond i Zdravstvena
komora ne sloe oko pitanja cena zdravstvenih
usluga i drugih pitanja iz zajednike
nadlenosti spor reava arbitrana komisija
koju obrazuje ministarstvo nadleno za
poslove zdravlja, a ine je po jedan
predstavnik iz Fonda, Zdravstvene komore i po
jedan predstavnik ministarstva nadlenog za
poslove zdravlja i dravnog organa nadlenog
za poslove finansija.
Komisija odluuje veinom glasova.

Fond ima pravo da zahteva naknadu

tete od preduzea, odnosno poslodavca, ako
su bolest, povreda ili smrt bolesnika nastali
usled toga to nisu sprovedene mere zatite
na radu ili druge mere za zatitu graana.
Fond ima pravo da zahteva naknadu
tete od preduzea, odnosno poslodavca i
kada je teta nastala usled toga to je radnik
stupio na rad bez propisanog prethodnog
zdravstvenog
pregleda,
a
kasnije
se
zdravstvenim pregledom utvrdi da radnik
prema svom zdravstvenom stanju nije bio
sposoban za rad na odreenom poslu.

V NAKNADA TETE U SPROVOENJU

ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA

lan 62.
Osiguranik kome je na teret Fonda
izvrena isplata na koju nije imao pravo,
duan je da vrati primljeni iznos:
1. ako je na osnovu netanih podataka
za koje je znao ili morao znati da su
netani ili na drugi protivpravan nain
ostvario
pravo
iz
zdravstvenog
osiguranja, odnosno primanje na koje
nije imao pravo ili ga je ostvario u
veem obimu nego to mu pripada;
2. ako je ostvario primanje, a nije
prijavio nastale promene koje utiu
na gubitak ili obim nekog prava, a
znao je ili je morao znati za te
promene;
3. ako je primio novane isplate u
iznosu veem od onoga koji mu je
odreen reenjem.

Zakon o zdravstvenom osiguranju

lan 65.
Fond ima pravo da zahteva naknadu
tete od preduzea, odnosno poslodavca:
1. ako je teta nastala usled toga to
nisu dati podaci ili to su dati
neistiniti podaci o injenicama od
kojih zavisi sticanje ili odreivanje
prava;
2. ako je isplata izvrena na osnovu
neistinitih podataka u prijavi o
stupanju radnika na posao ili to nije
podnesena prijava o promenama koje
utiu na gubitak ili obim prava ili ako
je
prijava
podnesena
posle
propisanog roka.
Fond ima pravo da zahteva naknadu
tete od osiguranika koji je duan sam da
podnosi prijave ili da daje odreene podatke u
vezi sa zdravstvenim osiguranjem, ako je
teta nastala usled toga to prijava nije
podneta ili nisu dati podaci ili su dati neistiniti
podaci.
lan 66.
Fond ima pravo da zahteva naknadu
tete od lekara koji nezakonito utvrdi
spreenost za rad osiguranika, ako je zbog
toga Fond isplatio naknadu.
Ako je teta iz stava 1. ovog lana
nastala zbog nezakonitog rada lekarskih
komisija za tetu odgovaraju lanovi lekarske
komisije.

Fond ima pravo na naknadu tete, od

lekara odnosno organizacije koja obavlja
zdravstvenu delatnost, ako teta nastane zbog
nepravilnog leenja osiguranika odnosno
osiguranog lica.
lan 67.
Visina naknade tete utvruje se prema
trokovima s tim u vezi, novanim naknadama
isplaenim osiguraniku po odredbama ovog
zakona i drugim davanjima na teret Fonda.
lan 68.
Fond ima pravo da zahteva naknadu
trokova
leenja
za
svoje
osiguranike
neposredno od zajednice osiguranja imovine i
lica koja je nastala upotrebom motornog vozila
osiguranog kod te zajednice.
lan 69.
Prema odredbama lana 62. do 67.
ovog zakona naknadu tete moe zahtevati i
preduzee i drugi poslodavac koji pretrpi tetu
u sprovoenju zdravstvenog osiguranja svojih
radnika, kao i drugi nosioci zdravstvenog
osiguranja.
Na naknadu tete Fondu, preduzeu,
poslodavcima
i
drugim
nosiocima
zdravstvenog osiguranja, koju pretrpe u
sprovoenju
zdravstvenog
osiguranja,
primenjuju se odredbe Zakona o obligacionim
odnosima.
lan 70.
Kada Fond utvrdi da mu je u
sprovoenju
zdravstvenog
osiguranja
prouzrokovana teta, pozvae lice koje je
tetu prouzrokovalo da u odreenom roku
tetu nadoknadi.
Ako u postavljenom roku teta ne bude
nadoknaena zahtev za naknadu tete Fond
moe ostvariti tubom kod nadlenog suda.

VI PROIRENO ZDRAVSTVENO
OSIGURANJE

lan 71.
Fond
moe
osiguravati
graane
Republike Srpske i druga lica za prava koja
nisu obuhvaena obaveznim zdravstvenim
osiguranjem, za oslobaanje uea u linim
trokovima
za zdravstvenu
zatitu,
za
ostvarivanje
zdravstvene
zatite
iznad
propisanih prava i druge zdravstvene usluge.
lan 72.
Proireno zdravstveno osiguranje mogu
obezbediti i preduzea i druga pravna lica za
svoje zaposlene.
lan 73.
Skuptina Fonda svojim aktom utvruje
uslove i nain korienja prava iz proirenog
zdravstvenog osiguranja.

Zakon o zdravstvenom osiguranju

lan 74.
Sredstva iz proirenog zdravstvenog
osiguranja vode se na posebnom raunu.
lan 75.
Direktor Fonda vri upravne i druge
poslove iz proirenog osiguranja u skladu sa
statutom i odlukom skuptine Fonda o
uslovima i nainu korienja prava iz
proirenog zdravstvenog osiguranja.

VII PRIVATNO ZDRAVSTVENO

OSIGURANJE
lan 76.
Graani Republike Srpske i druga lica
mogu se osigurati kod privatne agencije za
zdravstveno
osiguranje
za
prava
iz
zdravstvenog osiguranja i prava koja nisu
obuhvaena
obaveznim
i
proirenim
zdravstvenim osiguranjem.
lan 77.
Uslove
za
osnivanje
privatne
organizacije zdravstvenog osiguranja, obaveze
prema osiguranicima i naela organizacije
propisuje ministarstvo nadleno za poslove
zdravlja.
lan 78.
Privatne
agencije
zdravstvenog
osiguranja ugovaraju pruanje zdravstvenih
usluga direktno sa zdravstvenim ustanovama
na osnovu jedinstvenih cena zdravstvenih
usluga koje utvruje Fond i zdravstvene
komore.
lan 79.
Nadzor nad zakonitou rada privatne
agencije za zdravstveno osiguranje vri
ministarstvo nadleno za poslove zdravlja.

VIII KONTROLA I REVIZIJA

lan 80.
Fond vri kontrolu obrauna i naplate
doprinosa i u tom smislu ima sledea
ovlaenja:
1. vri
kontrolu
i
reviziju
plata
zaposlenih i ostalih linih primanja
koja su od uticaja na utvrivanje i
visinu doprinosa za zdravstveno
osiguranje;
2. vri kontrolu i reviziju zakonitosti i
pravilnosti obrauna i blagovremenog
plaanja doprinosa;
3. ispostavlja platni nalog radi prinudne
naplate doprinosa kad utvrdi da
obveznik uplate doprinosa nije svoju
obavezu uplate doprinosa izvrio na
vreme i u celosti,
4. vri obraun kamata za obveznike
doprinosa koji ne uplate doprinos u
roku dospelosti prema ovom zakonu,
po
kamatnoj
stopi
propisanoj

Zakonom o porezima na dohodak

graana.
lan 81.
U postupku kontrole i revizije iz
prethodnog lana, ovlaeni kontrolor-revizor
Fonda ima pravo da:
1. vri pregled poslovnih knjiga i druge
dokumentacije;
2. kontrolie isplate sa iro-rauna,
tekuih rauna, deviznih rauna i
gotovinske
isplate
i
plaene
doprinose;
28. privremeno
oduzima
pojedine
poslovne knjige, dokumenta i druga
dokazna sredstva od znaaja za
utvrivanje
obaveze
uplate
doprinosa;
29. zahteva pomo radnika najblieg
organa unutranjih poslova, ako bez
njegove pomoi ne moe da izvri
kontrolu i reviziju;
30. utvruje identitet obveznika uplate
doprinosa i zaposlenih koji obavljaju
djelatnost;
31. uzima pismene izjave od obveznika i
svedoka o injenicama od znaaja za
utvrivanje i naplatu doprinosa;
32. vri i druge poslove neophodne za
otkrivanje sankcionisanje izbegavanja
obrauna i uplate doprinosa.
O utvrenom stanju nakon kontrole ili
revizije, ovlaeni kontrolor Fonda sastavlja
zapisnik.

Zakon o zdravstvenom osiguranju

10