ThisisGoogle'scacheofhttp://konkursiregiona.

net/natasatucevprezreninasvetufrancafenonauknjizevnojobradikerilcercilulaznica2012prvanagradaza
esej/.Itisasnapshotofthepageasitappearedon6Jan201500:38:54GMT.Thecurrentpagecouldhavechangedinthemeantime.Learnmore
Tip:Toquicklyfindyoursearchtermonthispage,pressCtrl+ForF(Mac)andusethefindbar.

Textonlyversion

Konkursi regiona
konkursi iz oblasti kulture i umetnosti na jednom mestu

HOME

REZULTATIKONKURSA

KOLUMNE
Onama

SOLIDARNOST
Objavitenagraenirad

ROKOVI
KRITIKA

NAGRAENIRADOVI
POSAO

NVOSEKTOR

Kakodosopstveneknjige?

ZEMLJA

SPECIJALI

NOVEKNJIGE

VESTI

PROMOCIJE

Presingovaizdanja

GRADOVI

INTERVJU

PRESINGIZDAVATVO
Searchinsite...

StayConnected

NataaTuev:PrezreninasvetuFrancaFenonauknjievnoj
obradiKerileril(Ulaznica2012prvanagradazaesej)
17/12/2012|

Filedunder:nagraeniradovi,region,Ulaznica2012|

Postedby:KR

Uvod:Fenonovadijagnozakolonijalizma
Uticajna studija Franca Fenona Prezreni na svetu predstavlja, pre svega, moralnu
osudu kolonijalizma kao sistema ekspolatacije u kome je kolonizovani subjekt bio
ugnjetavannesamofiziki,veipsihiki.Polazeiodsvojihzapaanjaokolonijalnoj
situaciji u Aliru, Fenon dolazi do zakljuka da evropske kolonijalne sile, pod
maskom promovisanja civilizacije i humanistikih ideala, zapravo sprovode
sistematsku dehumanizaciju kolonizovanih naroda. Otud je borba protiv kolonijalnih
vlasti, po njegovom tumaenju, istovremeno i borba na psiholokom planu kroz koju
kolonizovanisubjektrekonstruiesebeiiznovauspostavljasvojuljudskost,teeine
samopolitikomidrutvenomoslobaanju,veiemancipacijisvogunutranjegbia.
Iz ovih stavova proizilazi i Fenonova apologija nasilja i oruanog oblika borbe protiv

Poslednje sa Afirmatora
IzborizpoezijeVladimiraMilojkovia
IvanaMaksi:Izalbumasvetskeputnice
PesmeHristineMiti
NinusNestorovi:UTIIPLIVAJ
IgorLazarevi:OprotajnopismoS.D.
Svansona

kolonijalizma. Ponjegovom miljenju, revolucionarno nasilje je reakcija na primarno nasilje kolonizatora za

potlaeni narod, ono poprima pozitivne, formativne karakteristike i predstavlja jedini nain da se prevazie
reifikacija koju je nametnuo kolonijalizam. (Fanon, 50) U svom predgovoru za Prezrene na svetu, Sartr
objanjava:
[Fenon]savrenojasnopokazujedatonezadrivonasiljenepredstavljaprovalupotisnutogdivljatva,pa
ak nije ni posledica ogorenosti: re je o oveku koji rekonstruie sebe Kolonizovani narod lei se od
kolonijalne neuroze tako to nasilnim putem isteruje kolonizatore. Kada njihov bes eksplodira, oni ponovo
stiu koherentnost koju su izgubili i doseu samospoznaju Izdaleka, njihov rat nam deluje kao trijumf
varvarstva, ali on je zapravo proces kroz koji se borac postepeno emancipuje i eliminie kolonijalni mrak u
sebiiokosebe.(Sartre,lv)
Dok je najvei deo knjige Prezreni na svetu posveen Fenonovim teorijskim razmatranjima o kolonijalizmu,
dekolonizaciji i politikoj budunosti Treeg sveta, peto poglavlje, naslovljeno Kolonijalni rat i mentalni
poremeaji,donekleseizdvajapotonuisadraju.OvopoglavljenastalojenaosnovuFenonovogiskustvau
leenju mentalno obolelih pacijenata u periodu 19531956, kada je radio kao upravnik psihijatrijske bolnice
Blidaonvil u Aliru. Fenonova lekarska praksa potvrdila je njegovu tezu o kolonijalnom ugnjetavanju kao
glavnom uzroniku patologije. Cilj psihijatrije, kako objanjava, jeste da pomogne pacijentu da se uklopi u
dato drutveno okruenje i prevazie oseaj otuenosti meutim, kolonizovani subjekt nikako se ne moe
uklopiti u sistem koji ga navodi da se osea kao stranac u sopstvenoj zemlji, porie njegovu ljudskost, pa
akdovodiupitanjeisamonjegovopostojanje.(Fanon,181182)
Uovompoglavlju,meutim,Fenonprevashodnorazmatramentalneporemeajekojisusejavilikaodirektna
posledicaratazanezavisnostAlira:
Sveopti nacionalni rat za osloboenje koji narod Alira vodi ve sedam godina u ovom trenutku postao je
leglomentalnihporemeajaVerujemodaje,usluajevimakojisuovdepredstavljeni,okidauosnovibila
atmosfera surovosti i krvoprolia, opta primena nehumanih mera, i stalan oseaj kod ljudi da prisustvuju
istinskojapokalipsi.(Fanon,182183)

Gde se mogu poslati

autorski tekstovi

Meu Fenonovim pacijentima nali su se kolonijalni administratori i policijski islednici, kao i rtve njihove
represije i torture ali isto tako, i alirski revolucionari koje mui gria savest zbog poinjenog nasilja. U
ovom poglavlju, Fenon kao da implicitno polemie sa svojom tezom o ontolokoj opravdanosti
revolucionarnog nasilja i preispituje tvrdnju da e upravo putem njega kolonizovani narod stei samosvest i
ljudskost.Usvakomsluaju,moesetvrditidanjegovestudijeklinikihsluajeva,kaopojedinanihljudskih
sudbina, pruaju kompleksnu sliku oruane revolucije, njenog uticaja na individualnu psihu i etikih pitanja
kojasepritomotvaraju.

Afirmator(Beograd)

DramaKerilerilBolnicaudobarevolucijezasnivaseupravonaovompoglavljuPrezrenihnasvetu. Radnja
dramesmetenajeubolnicuBlidaonvil,stoernilikjesmFenon,dokveinudrugihlikovaerilgradina
osnovu stvarnih linosti iz Fenonovih klinikih zapisa. Kao to e ovaj rad pokuati da pokae, drama
Bolnica u doba revolucije korespondira sa glavnim preokupacijama u Fenonovoj studiji, ali istovremeno
predstavljaiautorkinulinuumetnikuvizijuirazumevanjefenomenakolonijalizmaidekolonizacije.

Balkanskiknjievniglasnik(Beograd)

ArtAnima(Beograd)
Avangrad(Sombor)
Avlija(Roaje)

Bookvar(Beograd)
Bundolo(NoviSad)

Kolonijalizam,represijainasilje

Diogen(Sarajevo)

Jedno od obeleja kolonijalne vladavine o kojima govori Fenon jeste otvorena primena sile. Fenonovo
sagledavanjerazlikeizmeukapitalistikogikolonijalnogsistemavladanjamoglobiseuporeditisarazlikom
koju Altuzer pravi izmeu ideolokog i represivnog dravnog aparata. Dok se vladajue strukture u
kapitalistikim drutvima oslanjaju na suptilnije oblike kontrole, kao to su delovanje institucija i ideoloko
uslovljavanje podreenih, u kolonijama se status quo odravao kundacima i napalmom, direktnom
intervencijom vojske i policije. (Fanon, 34) U Aliru je ovakva otvorena represija naroito dola do izraaja
kadajeizbioratzanezavisnost.

Glasnaroda(Sarajevo)

U drami Keril eril, represivni aparat kolonijalnih vlasti prikazan je kroz tri lika: kolonijalnog administratora,
policijskog inspektora i francuskog lekara. Nijedan od ovih likova nema ime, to jo vie istie njihovu
simbolinu ulogu predstavnika odreenih drutvenih struktura isto tako, kroz zaplet se otkriva da se oni u
velikoj meri poistoveuju sa svojom drutvenom ulogom, tako da ona gotovo u potpunosti odreuje njihov
identitet.(Luckhurst,53)

Prozaonline(Beograd)

Kolonijalniadministratorinjegovaena(udramiimenovanisamokaoMonsieuriMadame)dovodesvojuki,
Fransoa, na pregled u Fenonovu bolnicu. Njihov govor protkan je rasistikim predrasudama i stereotipima o
Alircimaiarapskomsvetuuopte.Monsieurpri tom zavarava sebe da veina Aliraca podrava francusku
vlast i da oekuju od Francuza da ih zatite i zavedu red, a o drastinim represivnim merama govori u
kategorijama svog posla i dunosti: Sve vreme radim da bih spasao ovu zemlju od same sebe.
(Churchill, 135) Ispostavlja se da, zbog velikog broja uhapenih, policijsko ispitivanje koje Monsieur nadzire
jednim delom mora da se sprovodi u praznom krilu njegove kue. Fransoa nou uje krike i postaje svesna
tortureizloinaukojimauestvujenjenotac,zbogegagubirazum.
PolicijskiinspektortakoeuestvujeumuenjuuhapenihAliraca.Iakopatiodnesaniceiimanonemore,
on te simptome pripisuje optoj atmosferi nemira u Aliru, stresu i premoru, poriui da nehumano
postupanje prema zatvorenicima zapravo uzrokuje dezintegraciju njegove linosti. Inspektor trai lekarsku
pomojerpovremenoimanekontrolisaneizlivebesaitadabrutalnonapadasvojuenuidveerke,odkojih
mlaaimasamotrigodine.
ObepriezasnivajusenaautentinimdogaajimakojejeerilpreuzelaizFenonovestudije.UPrezrenima
na svetu, Fenon zakljuuje da je sadizam proeo sve aspekte inspektorove linosti, ukljuujui i njegov
odnospremaporodici:
Ovaj sluaj otkriva postojanje koherentnog sistema koji nita nije potedeo. Muitelj koji voli ptice, ili uiva
da na miru slua simfoniju ili sonatu, predstavlja prosto jedan stadijum. U sledeem stadijumu nema vie
niegsemradikalnogiapsolutnogsadizma.(Fanon,199)
U sluaju inspektora, kao i u sluaju kolonijalnog slubenika, njihove porodice postaju indirektne rtve
brutalnostikolonijalnogaparata.Nasiljekojeovilikovirutinskiprimenjujuuslubisistemakaodaseprelivai
preplavljujeisferuprivatnogivota.HanaArentpiedajeuevropskimzemljamakojesuimalekolonijeuvek
postojaostrahodtakozvanogbumerangefektatojest,odmogunostidasevladavinasilomuosvojenim
zemljamaodraziinastilvladavineumatinojzemljikolonizatora,daseiuevropskimmetropolamapovea

HellyCherry(Beograd)
Knjievnost(Mostar)
Malenovine(Panevo)

Radiogornjigrad(Rijeka)
Sic!(Sarajevo)
Slovoslovlje(Be)
Urbanarije(Zagreb)

sklonostvlastikaprimenirepresivnihmeraibrutalnosti.(Arendt,54)DramaKerilerilnepokazujenamdali
senasiljevojskeipolicijeuAlirupreneloinaFrancusku,alisluajpolicijskoginspektorakojituelanove
svojeporodicetakoesemoeposmatratikaojedanoblikbumerangefekta.
U Fenonovoj studiji takoe se govori o francuskim lekarima koji su saraivali sa kolonijalnim vlastima i
pruali im strunu pomo. Jedan takav lik prikazala je i Keril eril u Bolnici u doba revolucije. Mladi lekar
zaposlen u istoj klinici kao i Fenon razmilja da li da prihvati ponudu policijskog narednika i pomogne u
isleivanjuzatvorenika.PomobisesastojalaukorienjuPentotala(serumaistine).Nepokazujuinikakvu
empatiju prema uhapenim Alircima, lekar komentarie da bi to mogao biti zanimljiv posao: kada policija
zavri sa isleivanjem, zatvorenici e postati njegovi pacijenti, zamorii koje e prouavati na klinici da bi
doaodonaunihzakljuakaostepenuoteenjalinostikojiizazivadroga.(Luckhurst,57)
Keril eril takoe koristi ovaj lik da bi kroz njega upoznala itaoca sa kvazinaunim teorijama o rasnim
razlikama, jo uvek iroko prihvaenim sredinom prolog veka, koje su predstavljale vano uporite
imperijalistikog projekta. U jednoj sceni drame, Fenon ita policijski izvetaj o petnaestogodinjem deaku
kojijenoemubiotrojeljudisvogdruga,njegovumajkuisestruzbogkraenekolikomaslina.Francuski
lekarkomentarieovajsluaj:
Uoljiv nesklad izmeu uzroka i posledice tipian je za nasilne zloine Aliraca Objanjenje se nalazi u
modanojstrukturi.Aliracpraktinokaoidanemakorteks.Njegovimponaanjemupravljadonjideomozga,
kaokodniihkimenjaka,asasvimrazliitoodovekakakvogmipoznajemo.Evropskogoveka,kojiseod
drugih stvorenja razlikuje po upotrebi korteksa Svakako vam je poznat rad doktora Karutersa iz Svetske
zdravstvene organizacije. On kae da, poto Afrikanac ne koristi prednje renjeve, to je isto kao da su oni
odstranjeni,takodajeAfrikanackaoEvropljaninnadkojimjeizvrenalobotomija.Toobjanjavaimpulsivnu
agresivnost, lenjost, plitke emocije, nesposobnost da se shvati koncept u celini afriki karakter
Evropljaninbimoraobitiluddasetakoponaa,aliodAlircaupravotoioekujemo.(Churchill,118119)
Ironija scene lei u injenici da lekar ove teorije objanjava Fenonu, koji je i sm afrikog porekla, a koji je
upravnikpsihijatrijskeklinikegdeobojicarade.Zavassvakakonebihrekaodasteitadrugaijiodmene,
kaelekarFenonu.Nikonebipomisliodavinekoristiteprednjerenjeve.(Churchill,120)injenicajedasu
francuske vlasti omoguavale jednom malom broju nadarenih studenata iz kolonija da nastave kolovanje u
Francuskoj i steknu visoko obrazovanje. Naalost, kao to pie Fenon, iako je to omoguavalo interakciju
kolonistasapojedincimaizkolonizovanihnaroda,rejeomalombrojusluajevakojinisuznaajnomoglida
utiunairokorasprostranjenepredrasudeorasnimrazlikamaisuperiornostibelerase.(Fanon,8)
DoktorovgovorudramipredstavljaparafrazustvarnihmedicinskihinaunihteorijasakojimaFenonpolemie
uPrezrenimanasvetu.inilosedavelikibrojubistavaivisokastopakriminalauAliruudobakolonijalizma
podupirutakveteorije.Ubistvameudomaimstanovnitvomestosukaoneposredanpovodimalasasvim
trivijalne razloge: uvredljiv gest, dvosmislenu primedbu, svau oko maslinovog drveta. Oruje poinioca
najeejebiono,paseakverovalodaAlirciimajupsiholokupotrebudavidekrv.Navedeneteorijeo
uroenojagresivnostiAliraca,proisteklojiznjihovihogranienihbiolokihmogunosti,predavalesuseina
univerzitetu, pa su ih i alirski studenti prihvatali kao istinu koju je teko progutati, ali koja je nauno
dokazana.(Fanon,222223)

Na irem planu, tvrdnja o uroenoj agresivnosti obojenih rasa zapravo predstavlja opte mesto u
imperijalistikojideologiji,premakojojsuoniiracionalna,subhumanabiabezoseajazamoralnevrednosti,
a cilj evropskog kolonizatora jeste da ih prosvetli i izbavi iz mraka. Na nesvesnom nivou, pie Fenon,
kolonijalizamjeteiodabudeshvaenkaomajkakojastalnospreavasvoje,usutiniizopaenodete,
danepoinisamoubistvoiliseneprepustizlimporivima.(Fanon,149)
U Prezrenima na svetu, Fenon detaljnom analizom dekonstruie ova uvreena shvatanja. On smatra da
agresivnost kolonizovanih naroda nema nikakve veze sa konfiguracijom nervnog sistema, ve je direktna
posledica kolonijalnog ugnjetavanja. Kolonizovani svet je, pre svega, svet rigidnih podela u kome beli
kolonizator i afriki domorodac ive doslovno kao dve razliite vrste. Oni su razdvojeni ekonomskim
statusom i ogromnim razlikama u ivotnim uslovima, dok na ideolokom i psiholokom planu kolonizator
poima tu dihotomiju kao manihejsko razdvajanje dobra i zla, svetlog belakog grada i mrane crnake
kasabe. (Said, 270) Ta podela je, prema Fenonovim reima, okamenjena, tako da kolonizovani subjekt od
malena ui da prihvati svoje strogo odreeno mesto i da ne prekorauje granice koje su mu nametnute.
Okamenjenost kolonijalnog sistema upisuje se u telo podreenih i manifestuje kao fizika tenzija i
agresivnostnataloenaumiiima,dokseunjihovimsnovima,kaoreakcija,estojavljajuslikeenerginih
telesnih pokreta i agresivne vitalnosti. Bes kolonizovanih izazvan nepravdom i represijom stalno tinja ispod
povrine,toznaidajenepominostanjekojevladaukolonijamazapravosamopseudopetrifikacija:
Kolonizovanisubjektnajpreeusmeritituagresivnost,nataloenuumiiima,protivsopstvenognaroda
Povremeno, miina tenzija izaziva erupciju krvavih sukoba izmeu plemena, klanova i pojedinaca Nije
retkostvidetikakokolonizovanisubjektvadinoakiakogadrugisamoneprijateljskiiliizazivakipogleda.
Jer poslednje pribeite kolonizovanog subjekta jeste da brani svoju linost od svog sunarodnika Ta
kolektivna opsednutost krvavim bratoubilakim sukobima ima za cilj da zamaskira prepreku i odloi
neizbenualternativu,neizbenoizbijanjeoruaneborbeprotivkolonijalizma.(Fanon,1517)
Fenon smatra da je nasilje koje je neminovno prisutno u nepravinom kolonijalnom poretku jedino
moguepreusmeriti,takodakolonizovanivienediurukujedannadrugoga,venakolonizatore,kojiijesu
stvarniuzroknjihovihnevolja.
Revolucijaisamoostvarenje
Peto poglavlje Prezrenih na svetu specifino je i po tome to Fenon u njemu donekle problematizuje svoju
tezu prema kojoj e nasilni ustanak dovesti do emancipacije i psiholokog ozdravljenja kolonizovanog
subjekta. Nasuprot tome, u ovom poglavlju navodi se nekoliko sluajeva nasilja poinjenog u kontekstu
alirske revolucije kao to je, recimo, pria o revolucionaru koji je ubio nedunu enu da bi osvetio smrt
svojemajke,ilipriaodvojicialirskihdeakakojisuubilisvognajboljegdruga,Evropljaninagdepoinioci
ostajupsiholokitrajnoobeleeni,zarobljeniuprolostiiprogonjenisaveuiposledicamasvojihpostupaka.
Kerilerildramatizujejedanodtihsluajeva:
Izvrio sam nareenje i podmetnuo bombu u jedan bar, to nije bilo lako, ali uspeo sam Bio sam tako
uspean da je osmoro ljudi ubijeno, a dvadesetak ranjeno Drugi bar je bio samo bar, prolazio sam pored
barovasvevremenerazmiljajuiJedanmladiFrancuzizaaojeisudariosesamnom.Modajeprevie
popio,ilimodajanisampaziokudaidemSudarilismoseionsenasmejaonezvuikaodajenaroito

vano,nasmejaoseiizvinio.Janisammogaonitadakaem.Biosamoamuen,idasenisamdraoza
njega,preturiobihse.TanobilajejednaodonihnoikadanisammogaodazaspimZnaosamdauopte
nije verovatno da sam ubio nekoga nalik njemu, jer onaj bar u koji sam podmetnuo bombu bio je poznato
sastajalite najveih reakcionara i u svakom sluaju, uvek postoji rizik da e neduni ljudi poginuti i ja to
sadaprihvatam.(Churchill,126127)
Osmeh i izvinjenje, jednostavni gestovi koji sugeriu pristojnost i potovanje, probudili su kod alirskog
revolucionara svest o ljudskosti Drugog i oseaj krivice zbog ubistva nedunih ljudi. Iako i dalje veruje u
ispravnostoslobodilakograta,ovajAliracpoinjedapatiodnesanice,imanapadeanksioznostiipomilja
nasamoubistvo.
MeunajpoznatijekritiareFenonoveapologijenasiljaspadaHanaArent.OnaukazujedaFenon(iSartr,koji
ga u svom predgovoru bezrezervno podrava) nisu ni svesni koliko su se u tom pogledu odaljili od izvornih
Marksovihuenja.Marksjepriznavaoulogunasiljaudrutvenimpromenamakrozistoriju,alijetaulogaza
njegabilasekundarna.Onjesmatraodasuunutranjeprotivrenostionotonajzaddovodidoruenjastarog
drutvenogporetkaiformiranjanovog.Nasiljeutomemoebitisamoinstrumentalnoinemoesamoposebi
imati nikakav ontoloki znaaj: Marks ga je poredio sa pretporoajnim trudovima, koji prethode roenju
deteta,alinaravno,nisunjegovuzrok.(Arendt,11)
Kadajereosamoostvarenju,ArentpiedatajkonceptpripadafilozofskojtradicijiHegelaiMarksa,kaoida
ini osnovu humanizma levice. U Hegelovoj idealistikoj filozofiji, ovek proizvodi sebe kroz miljenje, a u
Marksovoj kroz rad meutim, ni iz jedne ni iz druge predstave ne moe se izvesti analogija sa nasiljem.
ArentcitiraSartrovereeniceizpredgovoraFenonovojknjizi(ovekrekreirasebekroznezadrivonasilje
Ubiti Evropljanina znai ubiti dve muve jednim udarcem jedan ovek ostaje mrtav, a drugi slobodan) i
zakljuuje da Marks tako neto nikada ne bi napisao. (Arendt, 13) Drugim reima, za Hanu Arent je
uznemirujueietikiproblematinototoFenoniSartrnegledajunanasiljekaonanunozlo,instrumentu
ruenjukolonijalnogsistema,vegaglorifikujukaokreativnusilukojaestvoritinovogoveka.(Arendt,69)
S druge strane, Homi Baba zauzima pozitivan stav prema Fenonovim idejama. On smatra da je Fenon u
revolucionarnomnasiljuvideojedininaindasekolonizovanisubjektizborizasvojpsihoafektivniopstanaki
suprotstavikolonijalnojsituacijiivotausmrti.BabatakoeistiedajeFenonzagovaraonasilje,alinikada
mrnju:uPrezrenima na svetu, Fenon je napisao da mrnja, rasizam, ogorenost, pa ak ni legitimna elja
zaosvetom,nemogubitienergijakojomesenapajatioslobodilakirat.(Bhabha,xxxvxxxvi)
Kolonijalizamirodnaneravnopravnost
Drama Bolnica u doba revolucije poinje i zavrava se scenama u kojima Monsieur i Madame trae od
FenonadapriminaklinikoleenjenjihovukerFransoa.PriaoFransoa,ijiotacmuiAlirceupraznom
krilu svoje kue, delom se zasniva na stvarnom sluaju koji je zapisao Fenon. Meutim, vana razlika je u
tome to je erka kolonijalnog slubenika u stvarnosti bila potpuno odrasla osoba, koja se nakon ovih
dogaaja odselila i prekinula odnose sa porodicom. (Fanon, 205) Fransoa je u drami mlaa i prolazi kroz
najosetljivijiperiododrastanja.
Kroz ovaj lik, Keril eril povlai brojne paralele izmeu poloaja kolonizovanog subjekta i poloaja ene u

patrijarhalnom drutvu. Slian dramski postupak eril je primenila i u komadu Na sedmom nebu (Cloud
Nine), pokazujui kako se dominantna kultura Zapada kroz istoriju zasnivala na kontroli i potinjavanju
Drugog,biloulikueneiliulikudrugihrasa.
Okamenjenost koju je Fenon istakao kao glavno obeleje kolonijalnog sistema moe se prepoznati i u
situacijij u kojoj se nalazi Fransoa. Kao to je kolonijalni subjekt osujeen u svojoj tenji da razvije
samosvest i ivi slobodno i kreativno, i Fransoa je primorana da u svojoj porodici igra ulogu doterane lutke
kojasenikadanemenja.Akorazmiljamonjojsatri,ilisaosam,ilisatrinaestgodina,uvekjeisto,uvekje
lepainasmejanaivolidabudesamamomitatomidanasinisrenima,kaenjenamajka.(Churchill,102)
Roditelji kontroliu njena poznanstva i spreavaju ljubavne veze ptica u kavezu koju su joj poklonili
simbolizuje sputanost njenog bia. Najvei udarac njenoj mentalnoj ravnotei, naravno, zadaje tortura
alirskih zatvorenika koje otac dovodi u kuu. Ono to je Fenon napisao o nemoi psihijatrije u sluaju
kolonizovanogsubjektavaiizaFransoa:ludiloje,usutini,njenodgovornapsihotinodrutvo,nasituaciju
ukojojostatinormalanznaiprihvatitineprihvatljivo.
eril prikazuje nervno rastrojstvo Fransoa kroz niz simbolinih gestova koji sugeriu uzrok njenog stanja.
Tako Fransoa odbija da jede jer veruje da je roditelji truju i da je trovanje poelo jo od majinog mleka:
simbolino, ona odbija da i dalje bude zatrovana patrijarhalnom i imperijalistikom ideologijom, koju je njena
majkaupotpunostiinternalizovalaikojuservirauistojmerikaoiotac.Fransoatakoebacaicepahaljine
koje joj majka ije, pokuavajui da na taj nain odbaci ulogu drutveno odreenog subjekta. Meutim, njoj
seinidaispodhalijnenemaniegidavienemoedastupiukontaktsasvojimistinskimbiem:
Haljina je izgledala veoma lepo, ali ispod nje, ja sam trulila. Iezavala sam deo po deo. Haljina hoda po
stanu, a u njoj nema nikoga. Otkopavam je i opipavam rukom unutra. Ispod haljine ne mogu da pronaem
sebe.Kadajeskinem,nemanikoga.Fransoasenevidi,jernjusuodveliuzstepenice,anizstepeniceniko
nijesiaousobu.MojamajkajesailatuhaljinudabimeubilaHaljinajebilaotrovna.(Churchill,146)
Zakljuak:TematskepreokupacijeudramiBolnicaudobarevolucije
PetopoglavljePrezrenihnasvetu,Kolonijalniratimentalniporemeaji,bilojepogodnozadramatizacijujer
u njemu Fenon ne izlae uoptene teorije i principe, ve govori konkretno o sudbinama svojih pacijenata.
Meutim, kroz izbor likova, njihovu interakciju i zaplet, Keril eril je istraila ne samo pojedinane ljudske
sudbine, ve i neka od pitanja kojima se bavi Fenonova studija u celini: ugnjetavanje i dehumanizaciju
kolonizovanogsubjekta,rasnudiskriminaciju,kaoipitanjeulogenasiljauborbiprotivkolonijalizma.Osimto
preuzima neke od najvanijih Fenonovih preokupacija, eril ih u drami dopunjuje svojom feministikom
perspektivom, ukazujui na slinosti izmeu podreenog poloaja ena i kolonizovanih naroda kroz istoriju.
Ovo zanimanje za razliite aspekte politike identiteta, kao i za progresivne pokrete, ostae jedno od trajnih
obelejanjenogopusa.
BIBLIOGRAFIJA
Arendt,Hannah.OnViolence.NewYork:Harcourt,Brace&World,1969.
Bhabha, Homi K. Foreword: Framing Fanon. In F. Fanon, The Wretched of the Earth. New York: Grove

Press,2004.
Churchill,Caryl.TheHospitalattheTimeoftheRevolution.InChurchill:Shorts.London:NickHern,1990.
Fanon,Franz.TheWretchedoftheEarth.Trans.R.Philcox.NewYork:GrovePress,2004.
Luckhurst, Mary. On the Challenge of Revolution. In The Cambridge Companion to Caryl Churchill. Ed. E.
AstonandE.Diamond.Cambridge:CambridgeUniversityPress,2009.
Said,EdwardW.CultureandImperialism.NewYork:Vintage,1994.
Sartre, JeanPaul. Preface. In F. Fanon, The Wretched of the Earth. Trans. R. Philcox. New York: Grove
Press,2004.

Proitajtei:
DuanVasiavouAhenu(Ulaznica2012druganagradazaesej)
MajaKlari:QuintaPitanga(Ulaznica2012treanagradazapoeziju)
DavorVarga:Povratakubudunost(Ulaznica2012treanagradazaprozu)
RuicaAi:Vladimir(Ulaznica2012druganagradazaprozu)
elimirPeri:Dasenezajebavamo(Ulaznica2012druganagradazapoeziju)

Tweet

.*
*

Dokaidanisimaina:

8+dva=

HTML:<ahref=""title=""><abbrtitle=""><acronymtitle=""><b><blockquote
cite=""><cite><code><deldatetime=""><em><i><qcite=""><strike><strong>

Onama

Objavitenagraenirad

Konkursiregiona

Kakodosopstveneknjige?

Presingovaizdanja
PoweredbyWordPressDesignedbyGabfireThemes