Ambivalencija

U psihoanalizi se termin ambivalencija koristi da opise simultano postojanje opr

ecnih osecanja prema istom objektu (osobi, predmetu, Ambivalencijapojavi ). Termi
n je uveo Blojler.
Frojd termin ambivalencija koristi, u najsirem smislu, da bi oznacio prisustvo, u
osobi, para suprotstavljenih impulsa istog intenziteta. Najcesce je to opozicija
izmedu ljubavi i mrznje, koja se cesto ispoljava kod opsesivnih neuroza i melan
holije.
Ambivalencija i tolerancija na ambivalenciju
Sposobnost tolerisanja koegzistencije ambivalentnih osecanja je jedna od najbitn
ijih sposobnosti koje razdvajaju normalnost i patologiju. Mozda i najbitnija, za
jedno sa sposobnoscu tolerancije na frustraciju (mada su obe zavisne od uspesnos
ti procesa neutralizacije, a sve navedene sposobnosti su u bliskoj meduzavisnost
i s razvojem i odrzanjnjem celovitosti i konstantnosti objekta. Bez celovitosti
objekta i nema ambivalencije jer ne postoji objekt
osoba dozivljena kao celina).
Ambivalencija naspram usmerenosti
Usmerenost ( tolerancija na ambivalenciju ), odlucnost-sposobnost da podnosimo oprec
ne emocije koje u nama izazivaju ljudi ili aktivnosti koje obavljamo. Sposobnost
da se opredelimo, da znamo sta hocemo, donesemo odluku, izaberemo iako osoba ili
nesto drugo na sta se izbor odnosi nije idealna/o. Kada imamo razvijenu toleran
ciju na ambivalenciju, sposobni smo da presecemo , da imamo jasan smer-ka ili od ne
koga ili necega.
Opredeljenje je moguce ako smo istovremeno svesni razlicitih emocija, ako ne bez
imo od jedne strane polariteta (bezanje u jednu stranu nije tolerancija niti raz
resenje ambivalencije, vec odbrana od nje).
Ambivalencija i odbrane od nje
Ambivalencija i Dva u jedan odbrana
Kod ovog tipa odbrane od ambivalencije u isto vreme, u istoj aktivnosti, oprecna
osecanja prema istoj osobi (ili aktivnosti, poslu ) postoje jedna do drugih, a os
oba ne oseca da postoji neki sukob suprotnih emocija u njoj: pokazuje neko ljuba
vno ponasanje, ali tako da ono povreduje ili steti drugoj osobi. Ovaj tip odbran
e je lako uocljiv kod dece. Na primer, dete, s mnogo ljubavi, zagrli svog mladeg
brata ili sestru, ali ga stegne tako jako da ga skoro ugusi. U ljubavnom odnosu
osobe sa ovakvom odbranom i ne primecuju da povreduju one koje vole. Odrasle os
obe sa ovim mehanizmom ce se cuditi ako im partner ukaze da u njegovoj ljubavi i
ma agresivnosti i, uglavnom, optuziti partnera da izmislja ili da ne razume njegov
e emocije.
Cepanje oprecnih emocija u vremenu ( ambivalencija i temporalni spliting ambival
encije)
U ovom slucaju odbrane, suprotna osecanja su podeljena u vremenu: jedan dan volim
, drugi dan mrzim, jedan dan radim, drugi dan zabusavam ili pokvarim to sto sam
uradio . Ovaj mehanizam je nesto zreliji. Postoji dozivljaj konflikta izmedu oprec
nih emocija, ali se on izbegava cepanjem u vremenu. U ljubavnom zivotu su to par
tneri s kojima nikada ne znate na koju nogu su ustali , da li je danas dan kada vas
vole ili dan kada vas mrze. Cesto partneri ovakvih osoba primecuju neke praviln
osti u njihovoj smeni emocija. Oni kao da moraju da mrze da bi mogli da vole . Obic
no nakon nekoliko dana idile dolazi nekoliko dana mrznje. Dozivljaj druge strane
je hronicna napetost oko toga kada ce doci do smene emocija. Ovaj mehanizam je
zreliji od prethodnog, jer osoba koja se njime brani od ambivalencije, uvida svo
je suprotne stavove. Jasno joj je da jedan dan voli, a drugi dan mrzi, medutim,
nesposobna je da uvidi zasto je to tako i da pomiri suprotnosti. Razloge za te s
mene emocija obicno vidi u ponasanju druge osobe koje je isprovociralo.
Projekcija jedne strane ambivalencije na trecu osobu (ambivalencija i defanzivni
spliting amivalencije)

To je nacin odbrane koji se manifestuje tako sto se od ambivalencije prema nekoj

nama vaznoj osobi branimo putem projekcije jedne strane ambivalentnih osecanja
pomeramo je na trecu osobu. Kod ovakvog nacina odbrane od ambivalencije, u ljuba
vnim odnosima, nijedna osoba ne dobija realna osecanja, ono sto zasluzuje. Ako s
e pomeraju pozitivna osecanja, partner dobija ono najgore, a pozitivne emocije k
oje su deo ambivalencije prema njemu dobije neko drugi. Ako se pomeraju negativn
a, onda osoba koja je predmet ambivalencije dobija nerealno pozitivne emocije, a
njegove grehe (mane) ispasta neko drugi na kojega su pomerene.
Primer besa koji je u vezi s projekcijom jedne strane ambivalencije na trecu oso
bu cesto vidamo kod onih ljudi koji tvrde da im je jedan od roditelja savrsen i
da mu se nista ne moze zameriti , dok drugog opisuju kao tiranina, kretena, bez ije
dne pozitivne osobine. Iako su deca sklonija ovakvim opisima, oni se cesto srecu
i kod adolescenata, pa i kod odraslih ljudi. Medutim, sto je osoba starija i st
o cesce koristi ovaj mehanizam odbrane od ambivalencije, to nas vise upucuje na
njenu nesposobnost odrzanja celovite slike stvarnosti, celovitog objekta.
Ambivalencija i potiskivanje jedne strane ambivalencije
U ovom slucaju odbrane od ambivalencije ne pomera se jedna strana oprecnih emoci
ja, vec se potiskuje u nesvesno, dok se druga strana pojacava kako bi se ono sto
je potisnuto bolje sakrilo od sebe.
Kada se potiskuju negativne emocije, to se cesto ispoljava kao preterana briga z
a sigurnost i dobrobit voljene osobe. U ljubavnim odnosima takvi partneri umeju
da budu brizni davezi, da uguse paznjom i brigom (sto ukazuje na potisnutu negat
ivnu stranu ambivalencije). Kod potiskivanja pozitivne strane i reaktivnog istic
anja negativne, osoba ostaje vezana za partnera, ali joj je tesko da prihvati nj
egove pozitivne osobine: volim ga, ali je on teska osoba, nezadovoljna sam u vezi
s njim jer me stalno ignorise i nista ne daje . Vrlo cesto ovaj mehanizam koriste os
obe koje osecaju zavisnost u odnosu na partnera, ali im je tesko da priznaju sop
stvenu zavisnost. Veoma je cest u danasnjim vezama i brakovima. Partneri mogu da
odrzavaju duze i dublje veze, ali uz cesto medusobno degradiranje. Neretko cuje
mo misljenje da je to normalna pojava u braku , takav je bracni zivot postajes zavista
n od nekoga, on ti postaje navika ali ga, u isto vreme, i obezvredujes .
Ambivalencija i nerazmisljanje
Ovaj mehanizam cesto koriste adolescenti, posebno u danasnje vreme. Nerazmisljan
je nije isto sto i potiskivanje. Osoba je svesna obe strane svojih ambivalentnih
osecanja ali, kada ona dodu u sukob, problem resava tako sto usmeri svoj um na
neku trecu stranu (obicno je to blejanje za kompjuterom, slusanje muzike, gledanje
televizije ) sa ocekivanjem da ce se stvari nekako resiti same . Najcesce se taj mehan
izam ispoljava u odnosu na obaveze (skolu, fakultet) tako sto adolescent ne negi
ra vaznost i vrednost skole, prihvata da mu je to potrebno i da zeli uspeh ali,
kada treba da radi, ne moze da se natera. Onda konflikt resava tako sto ne razmi
slja o njemu (o posledicama, losim ocenama ). Za razliku od potiskivanja kojim se
neki sadrzaji i emocije potiskuju u nesvesno, kod nerazmisljanja oni ostaju sves
ni, ne devaluira se jedna strana ( nije mi stalo do toga skola je nebitna ), ne negira
se ( ne postoji problem ), vec se, kada se treba opredeliti, doneti i sprovesti odlu
ku, ne razmislja. Um se okupira necim trecim i tako se izbegne neprijatnost konf
likta. Obicno se to izrazava recenicama kao sto su Ma, pusti sada to, ne mogu sad
a da mislim o tome , koje se ukljuce u situacijama kada nesto treba sprovesti u del
o.
Ambivalencija se ispoljava kao otpor promenama koje zahtevaju napor. Takve osobe
znaju da bi trebalo da nesto promene i da bi to bilo dobro , ali je to naporno i ne
mogu da nateraju sebe . Uglavnom je osnova koriscenja tog mehanizma unutrasnji zah
tev da zivot i sve u njemu mora da bude udobno i lako. Najcesce taj mehanizam ra
zvijaju prezasticena deca oko kojih se roditelji okrecu kao oko centra gravitaci
je i guse ih brigom i zvocanjem.
Ambivalencija prema sebi
Ljudi nisu ambivalentni samo prema drugima, vec i prema sebi. Ambivalencija prem

a samom sebi se najcesce ispoljava u psihoterapiji. Takode, svakodnevno srecemo

ljude koji su nezadovoljni pojedninim aspektima svojih zivota, ali ne mogu da ih p
romene, ne mogu da se odluce na promenu. Takve promene se odnose, na primer, na
prestanak pusenja, izlazenje iz veze kojom osoba nije zadovoljna, odlazenje na s
pavanje na vreme, zavrsavanje poslova i domacih zadataka pre isteka roka. Mnogi
ljudi kupuju knjige samopomoci u nadi da ce im pomoci da budu odlucniji. Buduci
da se na terapiju javljaju povodom problema ambivalencije koji nisu prevazisli,
izgleda da u vecini tih knjiga samopomoci nesto nedostaje.
Ambivalencija
tema za razmisljanje
Razmislite o tome da li postoje oblasti u vasem zivto povodom kojih ne mozete da
se odlucite, u kojima je ambivalencija ocita. Ako postoje, koje su to oblasti?
Da li pokusavate da promenite nesto u zivotu, da napravite promene za koje veruj
ete da ce poboljsati kvalitet vaseg zivota? Da li vas nesto koci u postizanju pr
omene? Sta bi to bilo? Sta vam ne dozvoljava da zeljene ciljeve sprovedete u del
o?