V.

Pavlovi PREDAVANJA IZ FIZIKE, Mainski fakultet Univerziteta u Beogradu

AGREGATNI FAZNI PRELAZI

Agregatni fazni prelazi su procesi prelaska supstance iz jednog agregatnog stanja u drugo. Pri tome se
menja nain pakovanja molekula (ili atoma, ili jona) i jaina veze meu njima, pa i gustina supstance. Topljenje je
fazni prelaz iz vrstog u teno stanje, isparavanje - fazni prelaz iz tenog u gasovito stanje, a sublimacija - fazni
prelaz iz vrstog direktno u gasovito stanje. Inverzni fazni prelazi su: ovravanje ili kristalizacija (fazni prelaz
iz tene u vrstu fazu), kondenzacija (fazni prelaz iz gasovite u tenu fazu) i desublimacija (fazni prelaz iz
gasovite u vrstu fazu1).
Dijagrami kojima se grafiki prikazuju razliiti fazni prelazi neke supstance se nazivaju fazni dijagrami.
Na slici A je prikazan p-T fazni dijagram za supstance koje imaju veu gustinu u kristalnom nego u tenom
stanju (to vai za veinu supstanci), a na slici B je prikazan p-T fazni dijagram za supstance koje imaju veu
gustinu u tenom nego u kristalnom stanju (npr. u takve supstance spadaju voda, bizmut, antimon itd.).

krist > tec

topljenje

krist < tec

isparavanje

isparavanje

ovravanje

ovravanje

VRSTA
FAZA
(kristal)

TENA
FAZA

kondenzacija

VRSTA
FAZA
(kristal)

GASOVITA
FAZA

kondenzacija

TENA
FAZA

GASOVITA
FAZA

sublimacija
desublimacija

sublimacija
desublimacija

Slika A

K
topljenje

Slika B

Fazni prelazi: kristal tenost (topljenje i ovravanje)

Pri zagrevanju kristalnog tela, toplotno kretanje konstituenata kristalne reetke (atoma, jona ili molekula)
postaje sve izraenije, tj. vea je kinetika energija tih estica, pa amplitude oscilovanja tih estica rastu. Pri tome
se menja i njihova potencijalna energija. Pri dostizanju odreene temperature, amplutude oscilovanja estica
postaju toliko velike da izazivaju ruenje kristalne reetke, a kristalno telo prelazi u teno stanje (proces
topljenja) ili u gasovito stanje (proces sublimacije).
Topljenje supstance u kristalnom vrstom stanju se vri na tano odreenoj temperaturi2, za datu vrednost
spoljanjeg pritiska.
Vrednost temperature topljenja (Tt) zavisi od vrednosti spoljanjeg pritiska. Zavisnost
temperature topljenja od spoljanjeg pritiska, pokazuje kriva koja na p-T dijagramu deli
jednofaznu oblast oznaenu kao vrsta faza od jednofazne oblasti oznaene kao tena faza.
Za tu krivu se koristi naziv kriva topljenja,
p
ali je to takoe i kriva ovravanja. Naime,
za jednu istu supstancu, pri istom pritisku,
temperatura ovravanja je jednaka
temperaturi topljenja (npr. pri normalnom
atmosferskom pritisku je temperatura
topljenja leda tt=0oC, a to je ujedno i
temperatura kristalizacije vode, tj. prelaska
vode u led).
Take na krivoj topljenja, tj. na krivoj
ovravanja, reprezentuju parove vrednosti T i p

krist > tec

VRSTA
FAZA
(kristal)

TENA
FAZA

krist < tec

VRSTA
FAZA
(kristal)

TENA
FAZA

za koje se kristalna i tena faza nalaze u meusobnoj

Fazni prelaz iz gasovite direktno u vrstu fazu se zove jo i kondenzacija taloenjem supstance.
Jednu odreenu vrednost temperature za dati spoljanji pritisak imaju kristalna vrsta tela, dok to ne vai za amorfna vrsta tela. Amorfna
tela (npr. asfalt, vosak, staklo, itd.) se tokom celog procesa zagrevanja postepeno razmekavaju i postaju manje viskozna, pa postepeno
prelaze u teno stanje.

1
2

V. Pavlovi PREDAVANJA IZ FIZIKE, Mainski fakultet Univerziteta u Beogradu

termodinamikoj ravnotei. Za te parove vrednosti p i T je brzina topljenja jednaka brzini ovravanja, tj.
procesi topljenja i ovravanja se nalaze u meusobnoj termodinamikoj ravnotei.
Kada se kae da je brzina topljenja jednaka brzini ovravanja, to znai da je broj molekula koji u jedinici
vremena prelazi iz kristala u tenost jednak broju molekula koji u jedinici vremena prelazi iz tenosti u kristal.
Analizom krive topljenja na gornjem dijagramu A, kao i na donjoj slici sa leve strane, moe se zakljuiti
sledee:
Za supstance koje imaju veu gustinu u kristalnom nego u tenom stanju, pri poveanju p (tj. pri
poveanju gustine pakovanja molekula) dolazi do agregatnog faznog prelaza iz tenog u
kristalno stanje, tj. do ovravanja.
Analizom krive topljenja na gornjem dijagramu B (kod supstanci koje imaju veu gustinu u tenom nego u
kristalnom stanju), moe se zakljuiti:
Za supstance koje imaju veu gustinu u tenom nego u kristalnom stanju, pri poveanju p (tj. pri
poveanju gustine pakovanja molekula) dolazi do agregatnog faznog prelaza iz kristalnog u
teno stanje, tj. do topljenja.
Npr. led se, kao supstanca koja ima manju gustinu od vode u tenom stanju, topi ispod klizaljki ak i kada je
spoljanja temperatura t < 0 oC (zbog velikog pritiska koji se preko klizaljki vri, tj. zbog dejstva velike teine po
maloj povrini).
Analizom oba dijagrama (A i B) primeuje se da pri poveanju T uvek dolazi do agregatnog faznog prelaza
iz kristalnog u teno stanje, tj. do topljenja (jer se ostvaruje intenzivnije toplotno kretanje molekula).

Fazni prelazi: kristal gas (sublimacija i desublimacija)

Pod odreenim uslovima, tj. za odreene parove vrednosti T i p, vrsta tela mogu direktno da preu u
gasovito stanje i taj proces se naziva sublimacija. Zavisnost temperature sublimacije od spoljanjeg pritiska,
pokazuje kriva koja na p-T dijagramu (A ili B) deli jednofaznu oblast oznaenu kao vrsta faza od jednofazne
oblasti oznaene kao gasovita faza.
Take na krivoj sublimacije, koja ujedno predstavlja i krivu desublimacije, reprezentuju
parove vrednosti T i p za koje se kristalna i gasovita faza nalaze u meusobnoj
termodinamikoj ravnotei. Tada je brzina sublimacije jednaka brzini desublimacije.

Fazni prelazi: tenost gas (isparavanje i kondenzacija)

Proces povrinskog isparavanja (isparavanja sa povrinskog sloja tenosti) se deava, u manjoj ili veoj meri,
na svakoj temperaturi i pri svim pritiscima na kojima tenost postoji. Pri tome je isparavanje bre ukoliko je
temperatura via. Brzina isparavanja je brojno jednaka broju molekula koji u jedinici vremena napusti jedininu
povrinu tenosti i pree u gasovitu fazu date supstance3.
Na svaki molekul unutar tenosti deluju okolni molekuli tenosti, meumolekularnim silama. Rezultujua
sila kojom okolni molekuli tenosti deluju na molekul koji se nalazi na povrini tenosti je usmerena ka
unutranjosti tenosti. Za svaku temperaturu T > 0 K, postoji toplotno kretanje molekula i srednja kinetika
energija toplotnog kretanja molekula raste sa T. Pri tome, nemaju svi molekuli istu brzinu i kinetiku energiju, ve
za datu T postoji neka raspodela broja molekula po brzinama (tzv. Maksvelova raspodela). Priroda te raspodele je
takva da uvek postoji neki broj molekula na povrini tenosti ija je energija dovoljna da oni savladaju privlane
sile od strane okolnih molekula i da preu u gasovitu fazu4. Tada ti molekuli vre rad protiv dejstva privlanih sila
od strane okolnih molekula. Usled toga to tenost naputaju molekuli sa najveom kinetikom energijom,
srednja kinetika energija celog sistema (skupa preostalih molekula u tenosti) se smanjuje i to se manifestuje
preko smanjenja temperature tenosti. Dakle, tenost se pri isparavanju hladi, ukoliko joj se ne dovodi toplota od
strane nekog spoljanjeg izvora.
Pri viim temperaturama su vee kinetike energije molekula, pa vei broj molekula moe da napusti
povrinski sloj tenosti u jedinici vremena. Stoga je isparavanje bre ukoliko je temperatura via.
U pari iznad tenosti se molekuli haotino kreu, sudaraju se i pri tome neki molekuli gube deo energije.
Deava se da jedan broj molekula pri tome prie toliko blizu povrine tenosti da ih meumolekulske sile
uvuku u tenost, to znai da se odvija kondenzovanje pare. to je vea koncentracija molekula u pari (gasovitoj
3

Brzina isparavanja zavisi od temperature, ali i od vrste supstancije. Npr. alkohol isparava znatno bre nego neke druge supstancije.
Kae se da je neki molekul tenosti preao u gasovitu fazu (paru), ako se taj molekul udaljio od povrine tenosti na rastojanje vee od
poluprenika sfere meumolekularnog dejstva.

V. Pavlovi PREDAVANJA IZ FIZIKE, Mainski fakultet Univerziteta u Beogradu

fazi), vei broj molekula e u jedinici vremena po jedinici povrine prei iz pare u tenu fazu, tj. vea je brzina
kondenzovanja.

Termodinamika ravnotea izmeu tenosti i pare. Zasiena para.

Moe se posmatrati tenost u hermetiki zatvorenom sudu. Pretpostavimo da je vazduh iznad tenosti
evakuisan. Tada e se proces isparavanja relativno brzo odvijati, usled ega e rasti koncentracija molekula u pari
iznad tenosti. Sledi da e rasti i brzina kondenzovanja pare. U jednom trenutku e se uspostaviti termodinamika
ravnotea izmeu procesa isparavanja i procesa kondenzovanja. To znai da e broj molekula koji u jedinici
vremena prelazi iz pare u tenost postati jednak broju molekula koji u jedinici vremena prelazi iz tenosti u paru.
Tada se kae da su tena i gasovita faza u meusobnoj termodinamikoj ravnotei. Od tog trenutka gustina pare
ostaje konstantna i koliina pare u sudu se nee dalje poveavati, sve dok se uspostavljena ravnotea ne poremeti
nekim spoljanjim dejstvom.
Para koja je u termodinamikoj ravnotei sa tenou se zove zasiena para. Pritisak koji
takva para vri se zove pritisak zasiene pare (koristi se i termin napon zasiene pare).
Pritisak zasiene pare zavisi od vrste tenosti i od temperature. to je via temperatura, vei
je i pritisak zasiene pare5.
Grafik zavisnosti pritiska zasiene pare od temperature je dat na slici
desno. Sa poveanjem T se jako poveava brzina isparavanja, pa i
p
koncentracija pare. Pritisak pare raste sa porastom temperature:
K
1) zato to se poveava koncentracija pare i
TENA
FAZA
2) zato to pri veoj T raste srednja brzina haotinog kretanja
GASOVITA
molekula.
FAZA
Kriva isparavanja (kriva MK na dijagramima A i B) je u stvari kriva
zavisnosti pritiska zasiene pare od T. Svakoj taki na toj krivoj odgovara
stanje termodinamike ravnotee tenog i gasovitog stanja. Sa slike na
T
desnoj strani se vidi da poveanjem temperature pri konstantnom pritisku
tenost prelazi u paru. Poveanjem pritiska pri konstantnoj T para prelazi u
tenost.
Na kraju krive isparavanja se nalazi tzv. kritina taka K. Iznad kritine temperature (u
taki K na dijagramu), gas vie ne moe da pree u tenost ni pod kakvim pritiskom. Pritisak
koji odgovara toj taki na dijagramu je kritini pritisak. U kritinoj taki gustina pare postaje
jednaka gustini tenosti, tj. gubi se razlika izmeu tenosti i pare. Na temperaturama iznad
kritine postoji samo gasovito stanje supstancije.

Kljuanje
U realnim situacijama se iznad povrine tenosti, pored njene pare, nalaze i molekuli vazduha. Prisustvo
vazduha utie na tok i nain isparavanja. Dok u evakuisanom sudu para postaje zasiena vrlo brzo, za to e biti
potrebno due vreme ako je prostor iznad tenosti ispunjen nekim gasom (npr. vazduhom). Vai sledee:
Dok je pritisak na povrini tenosti (ukupni spoljanji pritisak koji deluje na povrinu tenosti u sudu),
vei od pritiska zasiene pare pri datoj T, proces isparavanja se odvija relativno sporo, uglavnom sa
povrine tenosti;
Ako se T povea i ako se saeka da pri toj veoj T para ponovo postane zasiena, pritisak te zasiene
pare e biti vei nego to je bio na nioj temperaturi. Na T na kojoj pritisak zasiene pare postane
dovoljno veliki da se moe smatrati da je ukupni spoljanji pritisak na povrini tenosti jednak pritisku
zasiene pare proces isparavanja poinje da se odvija po celoj zapremini, tj. burno i to se zove
kljuanje.
Kada kljuanje pone, iz unutranjosti tenosti, ili sa zidova suda, se odvajaju mehurii koji sadre vazduh i paru
date tenosti. Prenik tih mehuria raste i sila potiska na njih postaje dovoljno velika da ih odvoji i podigne ka
povrini tenosti, gde se oni rasprskavaju.6

Zavisnost pritiska zasiene pare od temperature je priblino eksponencijalnog oblika.

Ti mehurii vazduha su skoro uvek u nekoj meri prisutni na zidovima suda ili naesticama neistoa u tenosti (praina, rastvorene
supstancije itd).
6

V. Pavlovi PREDAVANJA IZ FIZIKE, Mainski fakultet Univerziteta u Beogradu

Naime, kao to tenost isparava sa slobodne povrine tenosti u sudu, tako molekuli iz tenosti prelaze u unutranjost tih mehuria
sa vazduhom, pa se u mehuriima onda nalazi i vazduh i zasiena para. Pri zagrevanju se jako poveava parcijalni pritisak zasiene pare u
mehuriima i ubrzo postaje znatno vei od parcijalnog pritiska vazduha i od dopunskog pritiska koji potie od povrinskog napona, pa se
moe rei da je unutranji pritisak u mehuru priblino jednak pritisku zasiene pare. Sa druge strane, spoljanji pritisak kojim tenost deluje
na mehuri je jednak zbiru spoljanjeg pritiska na povrini tenosti i hidrostatikog pritiska. Pri tome je za sud visine nekoliko desetina cm
hidrostatiki pritisak bitno manji od spoljanjeg atmosferskog pritiska na povrini tenosti, pa se moe smatrati da je spoljanji pritisak na
mehuri priblino jednak spoljanjem atmosferskom pritisku.Kada se unutranji pritisak u mehuru izjednai sa spoljanjim pritiskom na
mehur, mehurii poinju da rastu i sila potiska ih izbacuje na povrinu.

Dakle, vai sledee:

Povrinsko isparavanje se dogaa na svim temperaturama.
Kljuanje predstavlja isparavanje po celoj zapremini tenosti i za datu vrstu tenosti se
javlja na jednoj tano odreenoj temperaturi za dati pritisak.
Temperatura kljuanja je ona temperatura na kojoj napon zasiene pare postaje jednak
ukupnom spoljanjem pritisku na povrini tenosti.
Temperatura kljuanja zavisi od atmosferskog pritiska. Na normalnom atmosferskom pritisku (p = 1.01325 Pa)
voda kljua na t=100oC . Pri smanjenom atmosferskom pritisku e voda da prokljua na nioj temperaturi (npr. na
vrhu planine e prokljuati na nioj temperaturi nego u podnoju planine).
Ako se kljuanje odvija pri stalnom spoljanjem pritisku, onda je neophodno da se tenosti dovodi
toplota da bi se kljuanje odralo. Ako ne dovodimo toplotu, ali tokom kljuanja smanjujemo pritisak, onda e
opadati vrednost temperature kljuanja (po krivoj MK sa dijagrama A ili B), pa e se kljuanje odravati na taj
nain.

Trojna taka
Iz svega prethodno navedenog sledi da take na krivim linijama na dijagramima A i B (na poetku
poglavlja) reprezentuju parove vrednosti T i p za koje se dve faze (tenost i kristal, kristal i gas ili tenost i gas)
nalaze u meusobnoj termodinamikoj ravnotei. Meutim, ispostavlja se da za samo jedan (tano odreen) par
vrednosti T i p, sva tri agregatna stanja neke supstance mogu da postoje istovremeno i da pri tome budu u
meusobnoj termodinamikoj ravnotei.
Ona taka na p-T dijagramu u kojoj se seku kriva isparavanja (kondenzacije) kriva topljenja
(ovravanja) i kriva sublimacije (desublimacije) se zove trojna taka za datu supstancu.
Trojna taka reprezentuje takav par vrednosti pritiska i temperature pri kojima sva tri
agregatna stanja date supstance mogu istovremeno da postoje u meusobnoj
termodinamikoj ravnotei.
Trojna taka je na dijagramima A i B obeleena slovom M.

p-T fazni dijagram za vodu

Na dijagramu B (na poetku poglavlja) je prikazan p-T fazni dijagram vode. Tri agregatna stanja vode:
tena voda, led i vodena para, mogu istovremeno da postoje u termodinamikoj ravnotei samo za jedan par
vrednosti pritiska i temperature: T=273,16 K i p=610,6 Pa, ime je definisana trojna taka vode (taka M na
dijagramu).
Internacionalnim sporazumom (iz 1967. god.), trojna taka vode je izabrana, kao standarna
fiksna temperaturska taka, za kalibraciju termometara. Tako se kelvin, [1K], definie kao
273,16ti deo temperaturske razlike izmeu apsolutne nule i temperature trojne take vode.
Istovremeno postojanje sva tri agregatna stanja vode na nekoj temperaturi koja se razlikuje od trojne
take vode je mogue, ali tada ta agregatna stanja nisu u meusobnoj termodinamikoj ravnotei i ta situacija se
tokom vremena menja i bez promene spoljanjih uslova, jer to stanje nije stabilno (nije ravnoteno). Npr. ukoliko
u vodu u ai koja se nalazi na sobnoj temperaturi dodamo kockice leda, imaemo prisutna sva tri agregatna
stanja: teno, vrsto i gasovito (ovo poslednje je prisutno, jer voda isparava u izvesnoj meri i na temperaturama
ispod take kljuanja). Meutim, ubrzo e se led otopiti.
Kritinoj taki vode, tj. taki K gde gustina vodene pare postaje jednaka gustini vode u tenom stanju
(gubi se razlika izmeu tenosti i pare), odgovara t =374 oC i p = 22.1 MPa.

V. Pavlovi PREDAVANJA IZ FIZIKE, Mainski fakultet Univerziteta u Beogradu

Toplota faznog prelaza.

Kada vrsto ili teno telo (sistem) apsorbuje toplotu iz okoline, temperatura tela (sistema) raste ukoliko se
pri tome ne odvija agregatni fazni prelaz.
Ukoliko telo pri dovoenju toplote prelazi iz jedne faze u drugu, tj. iz jednog agregatnog stanja
u drugo (npr. iz vrstog u teno, iz tenog u gasovito ili iz vrstog u gasovito), tokom tog faznog
prelaza se temperatura tela ne menja, jer se dovedena koliina toplote troi na promenu
strukture, tj. na raskidanje postojeih veza izmeu molekula i na vrenje rada pri irenju pare
nasuprot atmosferskom pritisku.
Pri tome sistem prelazi u stanje sa slabijim meumolekulskim vezama, tj. u stanje sa neureenijom strukturom.
Dakle, led se topi, apsorbujui pri tome toplotu, bez promene temperature. Takoe, od trenutka kada voda pone
da kljua, sva dovedena toplota se troi na proces kljuanja i tokom tog procesa se temperatura vode ne menja.
Tek kada se fazni prelaz zavri, dalje dovoenje toplote se troi na zagrevanje nove faze.
U procesima kondenzovanja, ovravanja i desublimacije telo oslobaa toplotu, takoe pri konstantnoj
temperaturi.
Generalno vai sledee:
Koliina toplote (Q) koju treba dovesti nekoj masi date supstance u jednom agregatnom
stanju, da bi ta masa, na odreenoj temperaturi i pritisku, cela prela u agregatno stanje sa
slabijim meumolekulskim vezama (stanje sa neureenijom strukturom) je proporcionalna
masi tela.
Analogno vai i za koliinu toplote koja se oslobaa pri faznom prelazu neke mase date supstance iz
agregatnog stanja sa slabijim meumolekulskim vezama u agregatno stanje sa jaim meumolekulskim vezama
(ureenijom strukturom), na odreenoj temperaturi i pritisku.
Dakle, za toplotu koja se dovodi pri datom faznom prelazu, ili se oslobaa (zavisno od faznog prelaza) vai:
Q m.

T-Q fazni dijagram

Na slici ispod je prikazan T-Q dijagram za fazne prelaze vode:

T [K ]

TK

E
para

Tt
A
led

voda

voda i para u
termod. ravn.

Qi

Tt = 273,15 K
tt = 0 C
za vodu:

Tk = 373,15 K

led i voda u
termod. ravn.

Qt

za led:

Q [J ]

tk = 100 C

Poetno stanje razmatranog sistema je stanje leda. Pri dovoenju toplote (proces A) temperatura leda
raste, sve dok se ne dostigne temperatura topljenja (Tt).
Pri daljem dovoenju toplote se odvija proces topljenja (proces B), na temperaturi topljenja. Tu
istovremeno postoje i led i voda (sav led se ne istopi trenutno) u termodinamikoj ravnotei na
temperaturi topljenja. Iako se dovodi toplota, temperatura smee se ne menja sve dok se sav led ne
istopi, jer se dovedena toplota (toplota Qt ) troi na raskidanje veza izmeu molekula kristala leda, tj. na
fazni prelaz.
Nakon to se sav led istopi, u sistemu je prisutna samo voda (jedna faza) i pri dovoenju toplote (proces
C) se ona zagreva do temperature kljuanja (Tk).
Na temperaturi kljuanja se odvija proces isparavanja po celoj zapremini, tj. proces kljuanja (proces D)
i sistem predstavlja smeu vode i vodene pare u termodinamikoj ravnotei. Iako se dovodi toplota,
temperatura smee se ne menja sve dok sva voda ne ispari, jer se sva dovedena toplota (toplota Qi) troi
na raskidanje meumolekulskih veza unutar tenosti i na vrenje rada pri irenju pare nasuprot
atmosferskom pritisku.

V. Pavlovi PREDAVANJA IZ FIZIKE, Mainski fakultet Univerziteta u Beogradu

Na temperaturama iznad Tk je u sistemu prisutna samo para i ta para se zagreva dovoenjem toplote
(teorijski moe do beskonanosti), to je na dijagramu obeleeno kao proces E.
Procesi B i D su dvosmerni. Ukoliko se telu dovodi neka koliina toplote, na Tt se odvija topljenje, a
ukoliko se toplota odvodi (tj. ako se toplota oslobaa), onda se na toj istoj temperaturi deava ovravanje.
Analogno, pri dovoenju toplote se na Tk odvija kljuanje, a pri odvoenju (oslobaanju) toplote
kondenzovanje. Ukoliko se kao primer dvosmernog procesa posmatra proces isparavanja i kondenzovanja, moe
se konstatovati sledee: koliina toplote ( Qi ) koju treba dovesti nekoj masi date supstancije u tenom stanju da
bi ona cela isparila na odreenoj temperaturi i pritisku je brojno jednaka koliini toplote ( Qkond ) koju oslobodi
ista masa te supstancije u gasovitom stanju pri kondenzovanju, tj. prelasku u teno stanje: Q i = Q kond . Analogno
vai: Q t = Q o

Specifina toplota faznog prelaza

Na poetku prethodne strane je navedeno da za toplotu faznog prelaza vai: Q m . Koeficijent
proporcionalnosti izmeu Q i m za dati fazni prelaz se naziva specifina toplota datog faznog prelaza. Ova
veliina se obeleava sa L, a njena merna jedinica je 1 J/kg. Dakle, moe se pisati:

Q = Lm .
Vrednost veliine L zavisi od:
svojstava supstance (npr. razliitim supstancama je potrebna razliita koliina toplote za
topljenje iste mase - npr. za topljenje 1 kg leda je potrebna 2.6 puta vee koliina toplote nego za
topljenje 1 kg olova, dok je za topljenje 1 kg volframa potrebna 2 puta vee koliina toplote nego
za topljenje 1 kg leda);
vrste faznog prelaza;
pritiska pod kojim se fazni prelaz odvija.
Za fazni prelaz topljenja i fazni prelaz isparavanja (primeri faznih prelaza pri kojima se toplota dovodi) se
definiu:
specifina toplota topljenja ( Lt ) i
specifina toplota isparavanja ( Li ).
Specifina toplota topljenja (Lt) je brojno jednaka koliini toplote koju treba dovesti
1 kg kristalnog vrstog tela koje se nalazi na temperaturi topljenja, da bi ta
jedinina masa vrstog tela prela u teno stanje. Vai: Lt = Qt / m
Specifina toplota isparavanja (Li) je brojno jednaka koliini toplote koju treba
dovesti 1 kg tenosti koja se nalazi na temperaturi kljuanja, da bi ta jedinina
masa tenosti prela u gasovito stanje (paru). Vai: Li = Q i / m
Kao to je ve ranije reeno, ovravanje je proces suprotan (inverzan) topljenju i temperatura ovravanja je
jednaka temperaturi topljenja. Pri ovravanju telo oslobaa istu koliinu toplote koju je primilo prilikom
topljenja. Takoe, kondenzacija je proces suprotan procesu isparavanja i i temperatura kondenzacije je jednaka
temperaturi isparavanja. Pri kondenzaciji gas oslobodi istu koliinu toplote koju je primio prilikom isparavanja.
Za fazni prelaz ovravanja (kristalizacije) i fazni prelaz kondenzacije se definiu:
specifina toplota ovravanja i
specifina toplota kodenzovanja.
Specifina toplota ovravanja (kristalizacije) je brojno jednaka koliini toplote
koja se oslobodi pri prelasku 1 kg supstance iz tenog u vrsto kristalno stanje, na
temperaturi ovravanja (tj. na temperaturi topljenja).
Specifina toplota kondenzovanja je brojno jednaka koliini toplote koja se oslobodi
pri prelasku 1 kg pare u tenost na temperaturi kondenzovanja (tj. na temperaturi
kljuanja).
Specifina toplota isparavanja je po brojnoj vrednosti jednaka specifinoj toploti kondenzovanja ( Li = Lkond ), a
specifina toplota topljenja je po brojnoj vrednosti jednaka specifinoj toploti ovravanja ( Lt = Lo ).