,/

KNJIGA I
10~a

1-1.
Smatra se da svako stvaranje u umetnosti
i svako istrazivanje u nauci, isto tako i rad i odlucivanje uopste, teze nekom dobru; stoga su pravilno
definisali dobro kao ono eemu sve tezi. Medutim,
javlja se izvesna razlikn u oiljevima [za kojima se
tezi]": - 2. negde je cilj sam ein rada, a negde je to
osim rada i njegov ishod neko delo, U onim slucajevima gde, osim delatnosti, postoje i ovi dalji ciIjeva proizvedena dela imaju vecu vrednost od ulozenog truda.
- 3. Kako, medutim, postoje razne delatnosti ,
razne umetnosti i razne vrste znanja, postoje, prema
tome, i razni ciljevi. Zdravlje je, na primer, cilj lekarstva, brodogradnje brod, ratne vestino pobed.a,
gazdovanja bogatstvo. - 4. Medutim, tamo gde neke
od ovih vestina potpadaju pod. neku drugu, obuhvatniju, kao sto, na primer, pravljenje uzdi i druge vestine koje Se ticu konjske opreme potpadaju pod
konjieku vestinu, a ova opet zajedno s drugim vestinama u vezi s Tatom pod strategiju, odnos koji se
zapaza i u svim drugim oblastima - u svim tim slucajevima ciljevi najobuhvatnijih vestina su dostojniji
izbora nego ciljevi njima potcinjenih struka; - 5. jer
sarno ram onih se upraznjavaju i OVeposlednje. Pri
tome nema nikakve razlike, bilo da je cilj rada sam
rad Hi, pored. toga, i nesto drugo kao kod navedenih
struka.
II - 1. Ako sad za ostvarljive zadatike postoji
tak:av cilj da mu tezimo zbog njega samog, dok sve
1 U poluokrurenim
zagradama je tekst po kome je prevodeno (Susemihl-Apelt), a u uglastim dopune prevodioca.
- Prevo

ostalo zelimo sarno s obzirom na taj cilj, i ako ne

preduzimamo svaku stvar s drugim ciljem pred oeima
- (sto bi se tako produzavalo u nedogled dok bi nasa
[zivotna] Zelja ostala neostvarena i uzaludna) - te:kav cilj [kome se tezi zbog njega samog] morao bi
nesumnjivo da znaci dobro po sebi, i najvece dobro. 2. Nije li onda poznavanje toga cilja od velikog
znacaja za zivot, i ZaT ne bismo onda, kao strelci koji
imaju metu PI"ed sobom, pre pogodili ono sto treba
[da bude zivotni cilj]? - 3. Ako je tako, onda moramo pokusati da bar u glavnim crtarna obuhvatimo
~ta je taj cilj i u Jkojuvrstu ljudskiog znanja i mogucnosti treba da se svrsta. - 4. Prirodno je pretpostaviti
da pripada najnadmocnijoj i naj obuhvatnij oj. - 5.
Kao takva pokazuje se nauka 0 drzavi. - 6. J er ona
101Mb odreduje koje vrste znanja su potrebne u drzavi,
koje od njih treba svakt pojedinac da uei i do koje
mere, da se u njima usavrsi. A vidimo da u njenu
nadleznost spadaju i veStine Imje se najviSe cene:
ratnieka vestina, gazdovanje i besednistvo, - 7. Buduci da se ona koristi ostalim praktienim znanjima
i da zakonski odreduje sta treba ciniti a od cega se
treba uzdriavati, njen cilj bi obuhvatao ciljeve ostaIih delatnosti i kao takav predstavljao bi opste Ijudsko dobro. - 8. No, iako je ono isto za pojedinca i
za drZavul-ipak je dobro drZave znacajniji i savrseniji cilj, bilo da je rec 0 njegovom ostvarivanju ill
odrzavanju: zadovoljstvo je kada se ono ostvari i za
jednog jed:inog stvora, all je joo lepse i divnije kada
se to postigne za ceo narod ill za drzavu.
- 9. U tom pravcu je usmereno i oVOistrafivanje, buduci da se ono u izvesnom smislu odnosi na drzavu. III - 1. A to istraZivanje moglo bi se smatrati
zadovoljavajuCim ako bi se razjasnilo prema gradi na
kojoj se zasniva. Jer se preciznost ne maZe ocekivati
u podjedn.akoj meri od svih naucnih izlaganja, kao
sto se ni u oblasti zanatske proizvodnje ne primenjuju svuda ista merila. - 2. 0 pojmovima dobra i
pravicnog; cijim se ispitivanjem bavi nauka 0 drZavi,
postoji toliko razlieitih gledista i kolebanja da se

lO95a

stiCe utisak da oni postoje sarno u teoriji a ne i u

stvarnosti. - 3. Isti nesporazum vlada i u shvatanjima 0 ljudskim dobrima, zato s10 se mnogima-desava da zbog njih rdavo produ: mnogi su dosad propall
zbog svoga bogatstva, a drugi zbog svoje hrabrosti.
- 4. 8toga se, prilikom razmatranja ovaikvih pojmova, kao i prilikom izvodenja zakljueaka, mora zadovoljiti time da se istina ocrta sarno u najgrubljim, opstirn potezima; drugim recima, kada se govori i zakljucuje 0 opstim pojmovima, mora se pomiriti stirn da i
zakljucci budu takvi [tj. uopsteni]. Na isti naCin treba
razumeti i svaki pojedini deo izlaganja ovde: jer ce
obrazovan covek zahtevati u svakoj oblasti tacnost
samo utoliko ukoliko to priroda predmeta dopusta;
podjednako je, nairne, pogresno pristati da se matematiear sluzi ubedivanjem [umesto da dokazuje svoja
izvodenja], kao i zahtevati od majstora u besednistvu
da izvodi stroge dokaze [za svoje stavcve]."
- 5. 8vako sudi tacno 0 onome sto poznaje, i
sarno je u tome dobar sudija. Za svaku pojedinu oblast
znanja to je struenjak iz te oblasti, dok je [najbolji
sudija] za sve oblasti uopste onaj Cije obrazovanje
obuhvata sve oblastL 8toga mlad Covek nije pogodan
slusalac predavanja 0 drustvenom zivotu: nema,
nairne, iskustva u postupcima i odnosima u Zivotu, a
[ova] izlaganja se tieu bas ovih t polaze od njih. 6. Osim toga, posto je joo sklon da se povodi za svojim strastima, uzalud ce slusati i nece .imati koristi
od ovakvih izlaganja, Ciji cilj nije [teorijsko] znanje
nego praktiena primena. - 7. Pri tom nema nikakve
razlike da Ii je on mlad po godinama ill nezreo po
prirodi: jer nedostatak nije u dobu starosti nego u
strastima koje [kod takvih Iicnostt] upravljaju zivotom i svim teznjama. Takvim Ijudima znanje uopste
ne koristi posto mu nisu dorasli, Medutim, za one
~j.i svoje zelje i postupke uskladuju s razumom bilo
bi izvanredno korisno da upoznaju sadrZinu ovih razmatranja.
t

Uzeto iz Plat. Thelit.

50, Heindorf). -

Stat' (Stahr).

- 8. Ovoliko kao prethodna nap omena i 0 slusaocu, i 0 tome kako treba razumeti ova izlaganja, i
sta smo im postavili za cilj. IV - 1. Da se vratimo
sada na ono sto kazemo u pocetku: posto svako znanje i svako opredeljenje tezi nekom dobru, koje je
onda to dobro za koje mozemo reci da je cilj nauke
o drzavi i koje je vrhunsko od svih ostvadjivih dobara? - 2. U pogledu naziva postoji, uglavnom, kod
vecine saglasnost: jer i obrazovani i neprosvecena
vecina kazu da [e to sreca, i pri tom smatraju da biti
srecan znaci imati ugodan zivot i postizavati uspehe.
All 0 tome sta je to sreca u sustini, misljsnja se razilaze, i u tom pogledu neobrazovano mnostvo daje
drukCije tumacenje nego obrazovani. - 3. Jedni [oni
prvi] drze da je to nesto konkretno i pojavno kao
uzivanje, bogatstvo ill pocast i tako dalje, kako za
koga, a cesto i jedno isto lice razlicito misli (u bolesti smatra zdravlje za srecu, u oskudici bogatstvo),
dok oni koji su svesni svog neznanja gledaju s divIjenjem u one koji im pricaju uzvisene i njima nepristupacns- stvari. All bilo ih je koji su mislili da,
pored ovih mnogobrojnih [realnih] dobara, postoji i
neko dobro po sebi [apsolutno dobro], koje je za sva
ostala dobra uzrok sto postoje kao dobra. - 4. Ispitivati, medutim, svako od.ovih gledista, bez sumnje [e
sasvim uzaIudan posao: dovoljno [e osvrnuti se na ona
najrasprostranjenija ill bar na ona donekle ubedljiva.
- 5. All ne smemo pri tom zaboraviti da postoji
razlika izmedu ispitivanja koje polazi od. principa i
ispitivanja koja "ode ka principu. I Platon se s pravom nad tim zamislio i ispitivao da Ii put istrazivalogSb nja vodi od. principa ill ka principu, kao [sto bi se
pitalo] da Ii na trkalistu staza vodi od. sudije ka cilju
ill obratno. Mora se neosporno poci od onoga sto je
poznato, a1i se poznato javlja u dvojakom smislu:
0110 sto je nama poznato i 0IlQ sto je poznato uopste.
Razume se da treba poCe1liod onoga sto je nama poznato. - 6. Stoga je potrebno da onaj ko zen da s
uspehom prati predavanja 0 dobru, pravicnosti i uop6

ste predavanja s temama itz druStv~nO'g~iv:~ta,.bude

u moralnom pogledu vec izgraden. (JeTpnn.clp je ~
da) i, aka je to u dovoljnoj men zas~plJen~, .nee:
biti potrebno ono: zato sto." A tak~v cov~ ill vec
nosi u sebi principe ill ih lako usva~~. Ona},.medutim, kod koga ni jedno ni drugo mje slucaj, neka
euje oVOiz Hesioda:
Najbolji biee od svih, ko sam sve moze da shvati
Dobar je zatim, i onaj ko prihvata savete dobre,
Ali ko niti sta sam razume, nit ono sto cuje
Usvaja u dusi, to beskoristan je covek.4

V - 1. Vratimo se sada sa ovog skretanja na

svoj predmet. Izgleda da Ijudi s razlogom shvataju
dobra i srecu na osnovu svog lienog iskustva. - 2.
Neprosveeena vecina koja provodi Zjvot u teskom
radu misli cia je [dobro i sreca] u uZivanju, pa stoga
ceni zivot ispunjen uzivanjem. U stvari, isticu se tri
glavna zivotna pravca: ovaj upravo pomenuti, zatim
onaj koji je okrenut drustvu i treci, okrenut filozofskom posmatranju. - 3. Neprosvecena gomila je tu
pokazala da ima krajnje ropsku prirodu kad je izabrala zivot koji vodi stoka u stadima, no pak moze
za to -da nade izvestan [opravdavajuci] razlog u tome
sto su i mnogi od mocnih odati istim strastima kao
Sardanapal" - 4. Oni obrazovani i uz to aktivni smatrace da se [sreca] sastoji u drustvenom priznanju,
a "To jest da je ~ovek odgojen i naviknut u Zivotuda se
ponaAau skladu s moralom j; pravi~noAcu.Ako je to sluC!aj,
onda ce on bez muke moet da se uputi u .zasto' takvog ponasanja, druglm recima u principe koje vec nesvesno nosi
u sebi. Aristotel hoee, dakle, da kliZe da saznanje pIiincipa
morala kod ~oveka jlroizlazi iz stvarnog ispunjavanja moralnih obaveza." - Star.
Hesi.od,Dela t dani, st. 293 i dalje. - Prevo
6 Sardanapal, gr~k!i.oblik
imena poslednjeg asirskog
kralja Asurbanipala, 668-e26. pre n. e. Prema persliskom
predanju zabelezenom kod Ktesije, grekog istoricara V veka
pre n. e., bio je rnekusac.i odat raznim uzivanjima, - Prevo
"To je mozda prikrivena aluzija na dosta raskalasan
tivot Alek'Sandrai nekih iz njegove pratnje bogatih skorojevica. Takvi !lstupinisu bili bez uticaja na kvarenje odnosa
lzmedu AristoteIa i njegovog ranijeg sticenika." - Star.

7.

a to uglavnom i jeste cilj drustvenog zi~ota. ~~.ova

je odredba i suvise povrsna za ono sto mi trazimo
[tj. najveee dobro], jer izgleda da je tu dobro pre u
onima koji uKazujUi,P:iznanje .nego .u <?nome ko ga
prima, dok mi nasJ~leuJ~o da je [n~Jvece] d~bro Thesto svojstveno sub~e~v I ~razdV'OJ1~0 od..njega, -:
- 5. Pored toga, Ijudi obicno idu za priznanjima da bi
uverili svet u SV'Ojulicnu vrednost; oni svakako teze
da ih cene pametni Ijudi i oni kojil ih poznaju, i to
zbog njihove stvarne vrednosti: jasno je, dakle, da je
za ovu vrstu ljudi vrIina [lima vrednost] vaZnija ad
pri.znanja. - 6. Moglo bi se onda Iako dogoditi da
neko vrlinu radije shvati Ikao krajnji cilj drustvenog
zivota. Medutim, ispada da i to predstavlja nepotpuno resenje, jer se moze zamislitf i takva mogucnost
da neko i pored toga sto poseduje Iienu vrednost prespava svoj zivot ill da tu lienu vrednost nikad u ,ZLvotu ne primeni, pa, stavise, i cia provede nesrecan
1096a i sasvim promasen Zivot: "ta!kvogcoveka niko nece
nazvati sreenim, sem onaj ko se tvrdoglavo drlt svoje
postavke. All dosta 0 tome (ta tema ie i inaCe vec
dovoljno zastupljena Ui mojim enkiklijama [javnim
predavanjimaj)."
.
- 7. 'I'reci zivotni pravac je posvecenost filozofskom posmatranju, i time eemo se pozabaviti u
sledecim [predavanjima]. - 8. Sto se tice usmerenosti ka sticanju materijalnih dobara, to je preuzak
ztvotni put, a bogatstvo sigurno nije 000 [najvecs]
dobro koje mi traztmo; bogatstvo je nesto sto sluz]
[za nesto], tj. ono je [samo] sredstvo za neki dalji
cilj. Stoga bi se pre mogao prihvatitf [kao najviSe
dobro] neki od gorenavedenih ciljeva [tj. cast, vrlina,
znanje], jer njih cene same po sebi i zbog njih sae

Spise koji nisu odredeni iskljucivo za upotrebu nje-

sove AkOile,
nego sounamenjeni Airoj javnosti, Aristotel na-

ziva egzotericnim ili enkikl:ijama. Naziv "egzotericm" za

ostala njegova dela (u stvan za sva nlegova saeuvana deJ.a)
naIaZl.se prvi jlut kod n~govih tumaea neoplatonicara l\a
PoCe&u ovih izlaganja (I, III, V i daIje), on jasno daje na
znanje da su ova izlaganja namenjena upucemm i zrelim
slusaocima, -' Prevo

(
I

mih. Medutim, [asno [e da ni oni nisu to [sto mi tra-, zimo], iako se mnogo reci potrosilo oko toga.
VI - 1. All ostavimo to po strani. Mozda je boIje uzeti u razmatranje ueenje 0 dobru k~o opstem
pojmu [odnosno ideji] i ispitati sta se pod tim pod:~zumeva, mada je ovo istraZivanje otez~
ok?~os:~
da su tvorcj ucenja 0 idejama moji pnsn:. prijatelji,
No svakako se moze smatrati za ispravnije, stavise
za'duznost da se, kada je u pitanju oCuvanje istine,
i prijateljstvo odbaei ako [e potrebno, a to pogotovu /
vazi za filozofe: jer iako nam je i jedno i drugo dragoceno, sveta je duznost dati istini pred:nost.
- 2. Oni koji su izneli to ueenje 0 idejama
nisu obrazovali ideje za sve ono u cemu su utvrdili
postojanje prethodeceg i sledeceg (to je razlog sto
oni nisu stvorili ni ideju broja). Ali dobro se navodno
javlja u kategorija:na supstancije, ~~teta
i re~cije. Medutim, ono sto postoji po sebi, tJ. supstancija
po svojoj prirodi prethodi rela~iF (koja je samo k~
izdanak [slucajnost na stablu bicaj), Prema tome [tJ.
iz same njihove postavke proizlazi da], ne bi mogla
postojati nijedna zajednieka ideja [dobra] koja bi obuhvatala sve ove kategorije.
- ~3. Dalje, buduci da se dobro, kako se tvrdi,
javlja na isto toliko nacina kao i bice [-ro ov], (jer se .navodno javIja i u kategoriji supstancije kao bozan:
stvo i razum, i u kategoriji kvaliteta kao vrZine, i u
kategoriji kvantiteta kao prava mera, i u kategoriji
relacije kao korisno, i u kategori.ji vremena kao
pravi trenutak, i u kategoriji mesta kao boraviSte
i' alieno), [asno je iz toga da dobro ne moZe da bude
f nesto zajednicko [za SVe ove kategorije] i sveobuhvatno jedinstveno i [edno, jer se u tom sluCaju ne .bi moglo Lzraziti u svim kategorijama, nego samo u
jednoj.
- 4. Osim toga, posto 0 svernu onome sto je
obuhvacen'O jednom idejom postoji i samo jedna
nauka, prema tome, i za sva dobra morala bi da postoji samo jedna nauka; medutim, postoji viSe nauka
9

Calci

dobru unutar jedne kategorije; na primer, 0

odlucuje u ratu strategija, u bolesti lekarstvo, 0 pravoj meri kada je rec 0 telesnoj
nezi - medicina, a kada je ree 0 telesnim naporima
- gimnastika.
- 5. S druge strane, mogao bi se neko upitati
sta oni [Platen Ii platonovci] u stvari hoce da oznace
kod svakog pojedinog pojma onom oznakom "po
sebi", kada i "eovek po sebi" i "covek" sadrze [edan
1096b isti pojam, pojam coveka. I posto ie i jedno i drugo
covek, ti se pojmovi nece razlikovati, i ako je u ovom
slucaju tako, onda to vasi i za dobro [tj. izraz "dobro
po sebi" nece se razlikovati od dobra]. - 6. Ani svojrim svojstvom da je veeno neoe dobro po sebi postat:i.
L bolje.jkao sto ni one sto je dugo vtremena belo nije
zbog toga belje od onoga sto [e belo samo [edan dan.
- 7. Izgleda da su pitagorovci u tom pogledu na boljem putu u svojim izlaganjima, kada stavljaju jedno
(na onu stranu gde su) dobra u njihovom spisku [dobara i njihovih suprotnosti]." Inace, izg1eda da im. je
(u tome) ISpeusip" bio pristalica.
- 8. All 0 tome drugom prilikom. Medutim,
iskrsava jedan prigovor na goreiznesene primedbe
[protiv platonovaca]: on se sastoji u tome daplato0

pravom trenutku

Lista glasi:

konacno ('to J'tEQa~] - beskonacno ['to WtELQOU]

parno ['to J'tEQLO'O'OV]
- neparno ['to uQ't'Lov]
jedno ['to l(v] - mnogo ['to 3tAijito~]
desno [,0 IlE~LOV]- levo ['to UQLO''t'EQOV]
musko ['to UQQEV]- zensko ['to itijAU]
pravo ['to EilM] - krivo ['to Xa/-l3tUAov]
svetlost ['to <pii>~] - mrak ['to (1xo'to~]
kvadrat ['to 'tE'tQtlyrovov] - pravougaonik
['to hEQOIlTJXE~]
mir ['to l]QElloiiv] - kretanje ['to XLVouIlEVOV]
dobro ['to &.yaitov] - zlo ['to xaxov]
Nalazi se kod Aristotela, Metaph. I, 5, 986a 22. - Pre".
8 Speusip, Platonov
sestric i ucenlk, - Prevo

10

novci svoje ueenje 0 idejarna ne primenjuju na sve

sto je dobro, nego ona dobra za kojima se tezi i koja
se cene sarna po sebi obuhvataju [ednom [zasebnom]
idejom, dok ona koja samo sluze ostvarenju ovih ill
bilo na koji nacin (njihovom) odrzanju ili odbrani od
suprotnog nazivaju dobrima samo iz tog razloga, dakle u drugom smislu, - 9. Jasno je iz ovoga da se
moze govoriti 0 dobru u dvojakom znacenju:
dobru _
po sebi i 0 onome sto je dobro zbog ovog prethodnog._
M] eemo sada da razdvojimo dobra po sebi [tj. nezavisna dobra] od ovih pomocnih dobara, a zatim cemo
ispitati da Ii (i ta [dobra po sebi]) potpadaju pod
jednu ideju. - 10. Medutim, kakva dobra bi se mogla
svrstati u dobra po sebi? Da li su to sva ona dobra
za ikojima se tezi i zbog njih sarnih, kao misljenje,
gledanje, zatim izvesna uzivanja i pocasti? Jer se i
ona, mada im tezlmo s nekim daljim ciljem u vidu,
mogu uvrstiti u dobra po sebi. lli dobro po sebi nije
nista drugo do sarna ideja? U tom slucaju bi~e uzaludno da se pojmovi definisu. - 11. A ako se ipak
gorenavedena [nezavisna] dobra: ubrajaju u dobra
po sebi, onda ce biti potrebno da se u svima njima
pokaZe jedan isti pojam dobra, kao sto se pojam
beline konkretizuje u snegu i olovnom belilu. Sarno
pojmovi poeasti, razumnosti i uzivanja su posebni i razlieiti [edan od drugoga bas u pogledu onoga sto ih
cini dobrima. Dobro, dakle, nije nesto opste i obuhvatno jednom idejo~~

- 12. Ali u loom se onda smislu [gore] upotrebljava [ree "dobro"]? Jer ipak ne izgleda cia su tolike
razlieite stvari slueajno dobile isti predikat "dobar".
J?a Ii je to zato sto sve sto je dobro [u raznim stvarima] P?i~ce iJZ jednog [zajedniCkog] izvora, ili zato
sto vodi [ednom [zajedniCkom] cilju Hi, mozda joo
pre po analogiji? - Kao sto, na primer, u telu vid
predstavlja dobro, a u dusi urn, i tako redom?
- 13. No, svakako 6emo to na ovom mestu
moratt ostaviti po strani, jer bi dublje istraZivooje
ovog predmeta spadalo pre u oblast [jedne] druge fiII

lozofske discipline. Isti je slucaj i sa idejom [dobra]:

jer, Cak i pod pretpostavkcm da postoji jedan zajedniCki pojam dobra kao predikat za sve ono sto je
dobro ill ako postoji neko dobro nezavisno od stvari
, i "po sebi" , [asno je da to nije nesto sto covek postize radom ill stice. A mi. ovde upravo za tim tragamo, - 14. Sada bi neko lako mogao pomisliti da
bi bulo bolje upoznati ideju dobra zbog onih ikonkretnih dobara koja se dobijaju ill ostvaruju radom.
l097:a Imajuci ideju kao uzor, mi bismo [prema takvom
shvatanju] lakse mogli da utvrdimo sta je za nas dobra i da pomocu tog saznanja to i ostvarimo, - 15.
Ovakvo rasudivanje je donekle ubedljivo, all izgleda
da j,e u opreci s nauenim znanjima. Jer mada sve
nauke teze nekom dobru i tragaju za onim sto nedostaje, ipak sve one saznanje tog dobra [njegove sustine] propustaju, Mada ispada nelogicno i toda nijedan strucnjak uopste ne poznaje jedno tako vazno
pomocno sredstvo, pa cak i ne traga 'za njim. - 16.
S druge strane, nemogucno je odgovoriti sta bi
u stvari koristilo [ednom tkaCu ill jednom drvodelji
u njihovoj struci da poznaju "dobro po sebi" ill kako
bi jedan lekar postao bolji lekar a [edan strateg bolji
strateg time sto bi "sagledali samu ideju"." Jer jasno
je da ni lekar ne posmatra zdravlje na taj nacin, 10
nego ?a. nadgleda covecije zdravlje ili, jos. bolje,
zdravlje 3ednog odredenog coveka: jer on leci pojedinacno,
VII - 1. Toliko 0 tome.P Vratimo se sada dobru
koje trazimo da vidimo sta bi ono moglo da bude.
Jasno je da je ono razlicito u razlieitim delatnostima
i strukama: drugacije je dobro u rnedicini, drugacije
u strategici, a isto je tako i sa ostalim strukama. All
sta je dobra [kao zajedniCko svojstvo] u svakoj od
njih? Nije Ii to, ono zbog eega se sve drugo vrsi?
Izraz nije bez izvesnog trontenog parodiranja Platonovog naelna izraZavanja. "7" Star.
10 To jest u apstraktnom i apsolutnom smlslu. Prevo
1\ To jest 0 tdejama. Prevo
9

12

A to je u medicini zdravlje, u strategici pobeda, u

neimarstvu kuca, i tako dalje u svakoj struci nesto
drugo, ukiratko u svakom poslu i u svakoj odluci
krajnji cilj: zbog njega se naime vrs1 sve ostalo.
Prema tome, ~
svaka ljudska radnja ima izvestan
cilj, onda ta] cilj nuzno predstavlja dooro kioJe-treba
ostvariti, a ako ima vise ciljeva, onda su i oni, takvi.
- 2. Tako smo i ovim drugim putem dosli do
istog rezultata, a sada moramo pokuSati da to joo jasnije Izlozimo, - 3. Posto ocevidno postoji vise ciIjeva, i to tako da mi neke izabiramo samo radi dru~' daldjihciljeva - na primer bogatstvo, frulu d. uopste oru a - jasno ie da nisu svi ciljevi krajnji
ali
.najvece dobro predstavlja nesumnjivo krajnji cilj.
Allro, dakle, postoji samo jedan krajnji cilj, onda on
mora biti to za Cim mi tragamo, ali ako Ih ima vise,
onda ce to biti onaj medu njima koji je najpotpuniji
i ~jsavrSeniji. - 4. Takav cil], za kojim se ezizoognjega samoga, nazivamo savrsemjim od onog koji postavljamo sebi zbog nekog daljeg cilja, isto talco i
onaj cilj za koji se nikada ne opredeljujemo s nekim
daljim ciljem pred ocima, za razliku od onih ciljeva
za kojima se tezi i zbog njih samih i zbog nekog daIjeg cilja. Ukratloo, Ikrajnji, najvisi cilj bi bio onaj za
koji se opredeljujemo uvek zbog njega samoga, a
nikada zbog nekog 'drugog cilja.13
5.
se da je takav cilj pre svega sreca
[E"a~U!!Ovta], jer ~ju biramo uvek zbog nje same,
a .nikB:.~ z~g. neceg ~gog, dok: drustveno priznaIl:J:, uzlvanJ~, [ak ~ 1 sva [druga dobra] biramo za
cillo~oduSe 1 zbog n~d.hsamih (jer mi bismo se opredelili za svako od tih dobara eak i kad nista drugo

i'"

en

l097b

12 "Posto ocigledno postoji vise ciljeva, i to tako da mi

lzmedl! njih viSe izabiramo jedan, na primer bogatstvo,
fz::uu 1 uopste neko orude, jasno Je da nisu svi ciljevt kraj-

riji." -

Red.

nikada cilj odabran zbog nekog daljeg cilja ne

smatramo ~vrsenijim od ciljeva po sebi, kao ni onih koji
~ ..z~g njih odabrani, i uopste savrsen [e cilj uvek onai
~Jk~d.odabran sam po sebi, a De zbog nekog daljeg ailja."
13 "."Ii

13

ne bismo time dobili), all se za njih odlucujemo i

zbog srece, jer u njima vidimo sredstvo da ostvarimo
srecu. Dok, naprotiv, srecu niko nece uzeti za cilj
zbog nekog od. gorenavedenih ciljeva [pocasti, uzivanja, uma] i1i zbog bilo kojeg drugog cilja. - 6. Do
istog se rezultata dolazi i kada Se pode od pojma
samodovoljnosti [atrr:UQXELa], jer je najvece dobro
n~pomo
nesto sto je samo potpuno dovoljno sebi.
Kad kaZemo sarnodovoljnost (to autaQxE~), mi pod
tim podrazumevarno ono sto je potpuno dovoljno ne
samo jednojosobi koja zivi kao izdvojena jedinka,
nego i roditeljima, deci, zeni i uopste prijateljima i
sugradanima, buduci da je covek po prirodi drzavotvorno bice, - 7. AU se tu mora postaviti izvesna
granica, jer ako se to protegne 1 na pretke i potomke
i na prijatelje prijatelja, ici ce u beskonacnost, No,
ovo pitanje treba razmotriti drugom prilikom.
Sarnodovoljnost je, po nasem misljenju, nesto
sto potpuno sarno cirri zi:vot pozeljnim i iskljucuje bilo
kakvu potrebu [za drugim dobrim a], a talkva je, po
nasem misljenju, sreca. - 8. Pored toga, 0II1aje najpoZeljnija ad svih dobara - i to ne kao zbir [pojedinacnih dobara], jer bi u tom slucaju, neosporno, dodavanjem i najmanjeg dobra postojecem zbiru postala jos pozeljnija. Sve sto je dodato, naime, predstavlja prirastaj dobru, a od dobara je vece uvek
poZeljnije. Iz toga se vidi da je sreca kao krajnji cilj
svih Ijudskih delatnosti nesto savrseno (to tAELOV)
i potpuno dovoljno sarno po sebi.
- 9. Svi se, medutim, slazu s tim da se sreca
moZe definisati kao najveee dobro, ali se rod nas]
trazi da jasnije kazemo sta je ona u stvari. - 10. To
bi se mozda lako postiglo ako bi se shvatio zadatak
coveka. Jer kao sto se, bez sumnje, za frulasa i za vajara i za svakog umetnnka, i uopste za svakoga ko
ima pred sobom 'delo i [njegovo] ostvarenje, dobro
i uspelo sastoji u [ostvarenom] delu, isto to bi se moglo smatrati i za coveka, pod uslovom da postoji neki '
njegov zadatak, - 11. Da li mozdn treba da jedan
graditelj ili obucar imaju svo] zadatak i posao, a co14

l09&a

vek kao takav da nema nikakav, no da Ie stvoren bez

odredenog zadatka? Ili bi pre trebalo, kao sto oko,
ruka, noga i svaki pojedini deo [covecijeg] tela nesumnjivo ima svoju funlkciju, i kod ooveka, pored
svih tih [organskih]' funkcija, pretpostavitf i neki
[poseban] zadatak? - 12. Sada je pitanje u cemu bi
se on sastojao? Zivljenje - to je nesto zajedniCko i
coveku i biljkama, a mi trazimo nesto sto je svojstveno sarno coveku. Treba se, dakle, ograditi od [vegetativnog] Zivljenja, hranjenja i rascenja, Na to se
nadovezuje CuJni zivot - sarno je i to coveku zajednicko sa konjem, volom i svakom drugom zivotinjom.
- 13. Preostaje [kao specificna odlika coveka] zi:vot
ispunjen delatnoscu koja je svojstvena razumnom
bicu.!" i to takvom bicu koje se, s jedne strane, pokorava razumu, as druge, i samo poseduje sarno razum,
i misli. Kako se, dakle, i ovaj poslednji racionalni
Zivot javlja u dvojakom srnislu (tj. kao sposobnost
[;L~, habitus] i kao dejstvo te sposobnosti [eVQYELa]);
OViO
poslednje se mora svakako smatrati vaznijim: jer ono vazi nesumnjivo kao nesto vise [u 00nosu na Cistu mogucnost, odnosno sposobnost].
- 14. Pretpostavimo sada da je zadatak oove!ka
dusevni rad u saglasnosti s razumom i1i bar ne sasvim
nezavisno od razuma. Recimo takode da je zadatak
bilo kog coveka kao pripadnika vrste isti kao i zadatak odredenog pojedinca koji se istice kao oovek, kao
sto je, na primer, zadatak kitarasa isti kao i zadatak
dobrog kitarasa, i tako dalje u svakoj struci -uopste
- sarno sto delu onih koji se odlikuju dodajemo [kao
posebnu odliku, kvalifikaciju] njihovu nadmocnost u
sposobnosti (pa tako kaZemo da je zadatak kitarasa
da kitara, a zadatak dobrog kitarasa da dobro kitara);
~o [e tako, onda hi, po nasem misljffi1Jju,zadatak
coveka b10 da vodi zivot koji se sastoji u razumnoj
dusevno] delatnosti i u razumnim postupcima, a zadatak coveka koji se istice vrlinom da to isto cini
pravilno i na najbolji nacin, Svaki zadatak je, pak,
-

14

Red.

"izvesna

delatnost

svojstvena

razumnom

bicu",

15

obavljen pravilno ako je obavljen saobrazno njegovoj vrednosti; - 15. i ako je

tako, on~ je ~za ~
veka najveCe dobro u radu duse prema nJeIl'OJvr~
ill *0 ima vise dusevruh vrlina, prema najboljoj 1
n~jsavrSenijoj. - 16. I to u toku celog zivota. Jer
"jedna lasta ne cini proleca", a isto tako ni j~ro: clan
[ne Cini ceo Zivot], pa, prema tome, ne moze jedan
dan ill kratko vreme da ucini C'Ovekani blazenim
ni sreCnim.
- 17. Nek:a ovobude gruba skica [pojma] najveceg dobra (jer je i pravilno da se prvo naeini obri:S',
a poole unesu detalji): moze se onda smatrati da je
svako u stanju da nastavi i detaljno razradi ono sto
je tacnodato u glavnim crtamaI da je vreme pri tom
dobar pronalazae i saradnik. Otuda potice i svaki napredak u umetnosti i 11 riauci: [er svako moze da dopuni 00'0 sto nedJostaje.
- 18. Moramc se, medutim, setiti onega sto smo
vec rek:li 15 te ne smemo zahtevati apsolutnu taenost
u svim stvarima podjednako, nego u svakom pojedinom slucaju prema materiji Ikoja S~ obraduje i: stupnju egzaktnosti te nauke. - 19.'Na primer, drvodelja
ce pray ugao 1JraZitidrukcije nego matematicar. Prvi
ce ga traZiti sarno ukolik:o mu je potreban -za njegov
posao, dok ce ovaj drugi istrazivatf njegovu s~t~u i
osobine, jer on je [nepristrasni]' posmatrac istine,
Na isti Il!acilIltreba postupati i u svim drugim oblastima 'da ne bi sporedno nadvladalo glavno, '- 20.
Tako se ni uzrok svakoj stvari ne sme traZiti na isti
nacin. U nekim slucajevima je dovoljno da se pravilno prikaZe Cinjenica (sto-vazi i za principe): Cinjeniea je, -naime; prvo [polazna taeka] , tj. princip, 21. Sto se tiCe principa, neki od njih sosagledavaju
putem indukcije [E3t(XYc.oyfj], neki, putem eulnog opaZanja, a ne!ki tolrom odredene navike i tako dalje,
jedni ovako, drugi onako. - 22. Treba, dakle, pokusati da se do svakoga od njih dode onim putem kojim
su i: nastali i ozbiljno nastojati da Se svaki ad njih

n:

l098b

j5

16

Knj. I, gl. III, 1 i 4. -

taCno definiSe, - 23. zato sto su ad ve1ikog znacaja

za ono sto sledi, Jer kako kaZe poslovica: Poeetak je
viSe nego polovina' svrsetka, te se tako vet putem
principa [kao polazne ta~] razjasnjavamnogo sta od
onoga sto se istrafuje.
,
VIII - 1. TraZeci princip srece, ni mi ne treba
cia se ogranieimo sarno na svoj zakljucak: i njeg~vo
obrazlozenje [do koga smo dosli], vec moramo uzeti u
obzir i sta ostali svet kaie 0 tome. - 2. Jer se sa
istinitim slaZe sve sto je realno, a: s laznirn istina \
ubrzo dolazi u sukob,
No, dobra se sada dele na tri vrster: na takozvana spoljna' dobra, na dusevna i na telesna dobra.
Pri tom dusevna dobra smatramo za prava dobra,
odnosno za dobra u najviSem smislu, Dusevni rad i
stvaranje stavljamo, razume Be, u red dusevnih dobara. I to bi bilo ispravno bar utoliko sto je u skladu
sa starim i od filozofa usvojenim gledistem. - 3. Pravilno je i kada se izvesne delatnosti i radnje oznacavaju kao krajnji cilj, jer na taj naCin ova] [tj. krajnji cilj, najveCe dobro] dolazi u klasu dusevnih a ne
spoljnih dobara, - 4. Sa ovom nasom definicijom
se slaZe i opsternisljenje da srecan coWk dobro zi:vi
i dobro radio A otpri1i.ke se i kaZe da dobro ziveti
znaei i dobro raditi. - 5. Izgledatakode da su rezultati svih dosadasnjih i.stramvanja lroja se odnose na sreeu sadriani u ovome sto sarn [maloeas] rekao. - 6. Jer
za jedne je sreea u vrlini, za druge u razboritosti, za
treee u dubokoj mudrosti, a za neke u svemu tome
zajedno ill u jednome od toga, s tim Sto tome dodaju
i ulivanje ill ga bar ne izostavljaju sasvim. A ima
i takvih koji tu podrazumevaju "i spoljno blagostanje
[E"UETr)Qtav]. 7. Neb od ovih miAljenja potieu od
starih i rastrenfh shvatanja, a neka zastupa mall broj
odabranih autoriteta. Te!k'Oje verovati da su i jedni
i drugi sasvim promasili istinu, i pre Ce biti da su
s~ oni u pojedinostima, staviSe 1- najveCim delom, na
pravom putu.
r

Prevo
I Ar18totel: Nlkomahova etika

17

- 8. M~je se glediSt: s~.e sa'.onim~ koji kaZ~

cia [e sreca - u vrlini uopste ilt U [ednoj odrede~oJ
vrlini; jer za vrlinu postoji odgovarajuci rad [kOJ~
se ona postiZe]. - 9. N:sw:;mJ1VOje, naun:, d~ nIJ
mala razlilka shvatiti najvece dobro kao nesto sto se
poseduje i kao neS!o s'oo.~'primenj~je, odnosn? kao
<[dusevnol stanje [6S~] ill kao akCIJU. Jer d~sevno
1099~ stanje'mooe da postoji U nekome ~ daku'nekop~<;)lzvede
ni.kakvo dobro, kao, na primer, U! cov~
J1 spava
i1ri.je na drugi naCin. potpuno ~~an,'
doky kod
akcije [evEQY6LU] to ruje mogucno.. -Njena nuznos.t
je rad, i to ispravan. Kao sto na oJ..impLjsk~ ;igr~a
nisu ovencani ani najIepSi i najjaei, n~go 'OI1l ~OJI y~e
takmice (jer su medu njima pobednici), ~I?' 1 u zivotu Lepo i Dobro zapada; -samo one. kop 1s~'ravno
rade. - 10. Njihov ,zivot [e sam po sebi, uzivanje, Jer
uZivanje [e [edno od dusevnih stanj~, a '~a ~v~og~
[e uZivanje ono u odn?:Sun~ sta se .n~v~ IJub1It~lJem.
konj [e, na primer [uzivanje], za lJ~bltelJa ~~Ja, J??, zoriSni komad za ljubitelja pozonsta; na 1St1nacin
je ODO sto je pravedno u~ivan:j'}a prijatelja. ~rav.de,
a za pr.ijatelja vrline uopste SVes~c:>
je ~b~ 1 cestito.
- 11. Inaee, 0110 sto za veliku vecinu IJu~ prds~vIja [lieno] uZivanje i zadovoljstvo u stvan je p~ot~~recnost pravom uzivanju, jer sve to .u prlT?W. ru~e
uZivanje ni zadovoljstvo, ~ok je, nap:r:,0tiv!za IJub1~eIJ~
dobra uZivanje i zadovoljstvo ono. sto
po pnrodi
uZivanje i zadovoljstvoc Takve su lJradnje koje su u
skladu s vrllnorn, pa predstavljaju uz~vanje i z~d<>voljstvo i za onaga ko ih .obavlja, i same po sebi. -:
12. Zato Zivot takvih ljudi ne traZi uzivanje ka? nlki
ukrasni prwesak, nego wvanje sadrii u sebi. J er,
pored ovoga s~ smo..veC.rekliJ, onaj k.o ~e uZi,:a u
dobrim postupcima naje ru dobar oovek. niko, naime,
nece nazvati pravednim onoga ko ne uZiva u tome da
postupa pr.arvliano, ni ~obodIrim ~uhom on~a ko ~e
vo1i da ram otvoreno 1 slobodno, 1 ~o dalje kada Jr:
rec
drugim vrlinama, -' 13. Ako je tako, onda 1
postupci u skladu s vrllnom moraju predstavijati uZi...
vanje. I ne samo to, nego ce [takvd!postupoi] znaeiti i

J:

18

Dobro i Lepo, i to u najvisem smislu, aka dobar [moralno ispravan] eovek donosi njirna taean sud, a mi
SInOrekli da donosi, - 14. Sreca [e, dakle, istovremeno neSto najboljei najlepse i najvece uzivanje, i!i
se atributi ne smeju razdvajati kao sto se to einina _
delskom natpisu.l"
-

'-.j

"NajlepSe -

Najslade -

najveca pravda, a naj,bolje dobro je zdravlje,

to je k.ad tispeS da ostvaris 0I1I0 Sto ze1iS."

Jer sva se ta svojstva istovremeno nalaze u najboljim

aktivnostima, a te najbolje aktivnostt - ill [edna, i to
najboljaod njih - jeste, po nasem tvrdenju, Sreca,
- 15. Pri svemu tome, izgleda, u vezf sa onim
sto smo vec napomenuli, da su sreci potrebna spoljna
dobra, [er je nemogu6e ill bar nije lako Ciniti plemenita dela kad se za to nema sredstava, Cinjenica je,
naime, da se mnoga od njih ostvaruju na neki naein
1099b pomocu oruda, tj. preko prijatelja, bogatstva ill politiCkog uticaja. - 16. Nek:a od tih [spoljnih] dobara
.su takva da njihov nedostatak moze da pomuti srecu,
kao, na primer, slobodno poreklo, lepo potomstvo i lep
fiziOO izgled. Ne moze biti potpuno srecan oovek
koj.i je vrlo ruzan, niskog porekla, usamljen i bez paroda; jos manjo je to onaj ko ima rdavu decu ill
rdave prijateIje ill onaj ko je imao dobru decu, odnosno dobre prijatelje all su pomrli. - 17. Zato izgleda
da je taeno naSe tvrdenje da su sreci potrebni i ovi
spoljni povoljni uslovi, Otuda neki tu slucajnost povoljnih spoljnih uslova poistovecuju sa; srecom, a
drugi s licnom vrednoseu odnosno vrlinom, I
.. IX -:- 1. ~
na osnovu toga nastaje pitanje da
J {sreca] nesto sto se postiZe ueenjem, i!linavikom,
ill ~om
drugom vrstom vezbe, ill ona nastaje po
nekoJ bozansko] odluci Hi cadc slucajno, - 2. Akouopste ista postoji sto je Ijudima dato ad bogova na
~ar, onda se po sebi razume da je i SI'e6a dar bogova,
~ pre sto je ana najbolje ad svega sto Ijudiposeduju .. - 3. No, ova tema hi mosda bolje odgovarala
nekoJ drugoj vrsti istraeivanja, ali je u svakom slu-

HI

Stajao Je iznad trema Letinog hrama. _ Prevo

19

L \

eaju jasno da cak i d81nije poslata od bogova, no da

je nesto st<>~ postiZe putem vrline~ ili ~en~
u.cenja ill vezbe, areCa ipak preds~v~J~ n~to u najveCoj men bozansk;0. ~er ~agrada 1 c~J vr~e su nesumnjivo nesto najbolje, I boZansko I blazeno. - 4.
Ona istovremeno mora da j e nesto vecini pristupaeno: jer u tom slueaju svi oni koji po prirodi nisu
potpuno obog~jeni za vrlinu ~ogu ':loonj~. i tt:xdom da je: postignu, - 5. I ako je bolje postici srecu
na ovaj naein negoslueajno, onda je vec sarno to
[sto [e tako bolje] dovoljan razlog da tako i jeste,
buduci da je sve ono sto je prirodno taka podeseno
klalro je najbolje mogucno, - 6. Isto vaZi i za ono
sto je veSta&:o [tj. sto je proizvela ljudska vestina]
ill. sto je poteklo od bilo kog drugog uzroka, a pogotovu od najboljeg; prepustiti, dakle, slucaju ono sto
je najvise i najlepse, znaeilo bi krupnu gresku, - 7.
Medutim, trazeno reSenje je jasno sadrZano vec u
naSoj definiciji najveceg dobra, jer ona glasi da je
najvece dobro odredena delatnost duse u skladu
s njenim vrlinama, Od ostalih dobara, prema tom~
neka postoje nuzno, a neka su predodredena -da pn
tome kao oruda budu od pomoci ill koristi. - 8. Ovo
se slde i sa onim sto smo rekli na pocetku'": naime
da je cilj naUlke 0 driavi najvisi i najboljd.; a ona pre
svega nastoji da gradane izgradi na 'izvestan odredeni
naein, da ih uCini dobrim ljudima, sposobnd.mda pravilno i dobro rade. - 9. Stoga je prirodno sto ni goveoe, nd.k:onja, ntti ikoju drugu zivotinju ne mozerno
1100a nazvati srecnom,' jer nijedna od njih nide u stanju
da ucestvuje u takvom. [dusevnom] radu, - 10. Iz
istog razloga ne moZe ni dete biti sreeno, jer one zbog
svoga doba nije joS u stanju da se bavi takvim radom, i kada se za d.ecu kaZe da su srecna, to se anticlplra njihova sreCa koj-a je u nadi.18 Jer, kao s!9 rekosmo, za [srecu] je potrebna potpuna vrlina i potpun
knj. I, II, 5 i dalje. - Prev.
Clceron (u Servijevom komentaru VerglJijeve Eneide
VI.
kaze slicno: causa diftlici1dsest laudare puerum,non
enim laudanda res, sed spes est. - St4r.
11
\18

m)

20

ziYQ1;[koji je ispunio svoj cilj]. - 11. Jer u zivotu

ima toliko promena i toliko slueajnosti, i onaj kame
se sreca najvise osmehuje more u starosti zapasti
grdnih nedaca, kao sto se u epovima prica 0 Prijamu: coveka lroji je taJkvu sudbinu doZiveo i doeekao tako bedan kra] ne moZe niko smatrati srecnim,
X - 1. Trebe Ii zato ne smatrati nijednog coveka srecnim dok je Ziv, nego, prema Solonu'", gledati kakav mu je kraj? - 2. Ako tako treba postaviti
stvar, javlj81se opet pitanje: da Ii je, onda, Covek sreCan tek: posto umre? Ili je to pre krajnja besmisliea,
pored ostalog i zato Sto je,. prema naso] definiciji,
sreca izvesna aktivnost? - 3. Ako, pak, mrtvog Coveka ne nazivamo sreCnim i ako ni Solon nije to
hteo da kaZe, nego same da neko mose sasigurnoscu
nazvati jednog coveka srecntm tek kada se isti nalazi '
izvan dornaSaja zala i 'nesreea - onda je i to na izve-:"
stan naein sporno: jer ~gleda da postoji i neko zlo i
dobro i za mrave, kad je to vee mogucno Ii za five,
tako da toga nisu svesni, kao, na primer, cast i bescasee, uspesi i neuspesi sopstvene dece i uopSte daljih
potomaka.
.
- 4. All i tu se javlja teskoea: onaga 'ko je do
svoje starosti Ziveo sreeno i tako i umro mogu joS
uvek: snaci mnoge nevolje u -njegovom potomstvu:
neki od potomaka mogu ispasti dobri. ljudi a i zivot
ih mO'le zadesiti takav kakvog sudostojni, 'a nekii
mogu doZiveti sasvim suprotno. Jasno je takode da
kod potomaka mogu, u srazmeri s vremenom 'koje ih
~v~Ja
od pred~
nastati mnogostruJke promene.
Bilo bl onda besmisleno da se i pokojni:k:s njima menja i da bude Cas sreCan cas nesreean, - 5. All je,
s dnJge s1lrane, isto tako besmisleno Ii: to da se roditelja nimalo, cak ni za izvesno vreme, ne tice sudbina
njihovih potomaka.
.
I' Solonova izreka koju saopstava Herodot (I, 32) i koja
~rahimaIai'~
~~ta odjeka Irod tragieara: Sofokla, Kralj Edip,
n"an-.;

Eul"ilpida, And1'omahG. -

Star.

21

\.

- 6. No, sada se valja vratiti nasem prvobitnom

pitanju, jer ce se iz njega ffiOZdalako moci dobiti
odgovor na ovo poslednje. - 7. Ako [e potrebno "saCekati kraj", pa tek: onda doneti 0 nekiome sud da je
srecan, u stvari ne da jeste srecan nego da je bio nekada srecan, nije Ii onda u tome protivrecnost, j er se,
u vreme kada neko jeste sreoan, to postojece stanje
llOOb ne prdznaje za istinito zato sto se zivima, zbog mogucnih promena u zivotu, ne zelida -prizna sreca i
zato sto se sreca zamislja kao nesto postojano i nesto
&1:0 uop.te ne podleze promeni, dole se najcesce sudbine jednih te istih lica obrcu gore-dole poput tocka
oko osovine? - 8. Jasno je, dakle, ako Be upravljamo
po obrtima srece, da cemo jecmo! isto ldce morati
naizmenicno
nazivati sreenim i nesrecnim, i taka,
. sreenoga proglasiti za neku vrstu kameleona ill za
nekoga ciji su izgledi na staklenim nogama. - 9. IIi
ce pre bitt da je to upravljanje po obrtima sudbine
potpuno pogresno merilo? Jer se u tim obrtima ne
sastoji ni dobro ni zlo, nego su oni prosto potrebni u
Ijudskom zivotu, kao Sto smo gore pokazali.P" dok -je
odlucujuci cinilac za Ijudsku srecu delatnost u skladu
s vrlinom, a, obrnuto, za Ijudsku nesrecu - delatnost
SUPI10tnavrlini.
- 10. A ovu nasu definiciju'" potvrduje i teskoea koju smo upravo izneli. Jer nijedna Ijudska
delatnost ne sadrz postojanost u tolikoj meri kao
delatnost u skladu s vrlinom; .ona j'e izgleda postojanija i od saznanja. Pa-i od ovih poslednjih, ana koja
se najvise cene su istovremeno i najpostojanija, zato
sto se citav zivut srecnoga prvenstveno i. s najvecom
postojanoscu odvdja u njima, A to [e izgleda i razlog
sto se ona ne zaboravljaju, ~ 11. Prema tome, ova
trazena [postojanost kao uslov srece] bice svojstvena
srecnom coveku, i once takav ostati celog zivota. Jer
on 6e se uvek, a pre svega u postupcima i shvataKnj. IX, 7. - Prevo
21 '1"0 jest da je za Ijudsku
srecu bitna delatnost uskladena\Vrlinom. :- Pre... '
20

22

njima, upravljati po vrlini, Udarce sudbine podnosice

na najplemenitiji nacin i sasvim
"u svemu kako prlliel",

kao dobar covek [uravnotezen i cvrst]

"na kvadratnoj, bez greske osnovi".1!!

l101a

- 12. Od mnogih dogadaja koje donosi sudbina,

vrlo razlieitih po znaoaju i po neznatnosti, nesumnjivo da oni neznatni, kako srecni tako i nesrecni, ne
utdCuina zivotnu ravnotezu. U eestali znacajni dogadaji, naprotiv, a.l) su prijatni, ucinice zivot srecnijim (jer oni nastaju za to da ulepsaju zivot a, istovremeno, njihovo koriscenje je Iepo i dragoceno), a
ako se dogodi obrnuto, onda se skucava i Janji stanje
srece, [er. [takvi nepovoljni dogadaji] nanose jade i
mnogo srrietaju u radu, Pa ipak, i u takvim okolnostima prava vrednost izlazi na videlo kada takav
eovek mi:rno podnosi mnoge teske udaroe sudbine,
i to ne iz neosetljivosti, nego zato sto irna plemenitu
i uzvisenu dusu.
- 13. Ako su, medutim, kao sto smo rekli, delatnosti [at VEQYELaL] odlucujuoa u zivotu, .onda ndkada nijedan srecan covek ne moze postati nesreCan, zato sto nikada ne6e uraditi nesto ruzno i rdavo.
Jer mi smatramo da onaj iko je istinski dobar i ra-:
zuman podnosi sve udarce sudbine na plemenit nacin
i u datim okolnostima mm uvek ono sto je najbolje,
up:av~. kao s~.sma!-:amo i da dobar vojskovoda na
na~bolJl n;OguCl nacm upotrebljava u ratne svrhe
vOJ~ ~Jo~ tren~tno upravlja, a da' dobar obucar
praV1 najbolju obucu od koZe kojom upravo raspo
!!2. p,..luzij~na stdhove pesnika Simonida (Schneidewin,
Slmonld~s Cet carmmum reliquiae, p. 15-19). Sdmonidov izraz "kvadratan, cetvorouglast" [-re-r()(lywvotl u etiekom srni-

~lu,.~ako priIIl:~cujePjetro Vetori (Pietro Vettori) prisvojio

Jet.hI .ante, koji se revnosno bavio Aristotelovom etikom, u
s 1 ovima:
" ...avegna ch'Io mi senta
Ben tetragono a colpi dii. ventura". - Star.

23

laZe, sto vaZi za sve struCnjake i u svim ostalim ves1linama - 14. Ako je tako, onda srecan oovelkstvarno
ne moZe rU!k:ada postati nesrecan, all to ne znaoi da
ce biti blazen u slueaju da ga snade Prijarnova sudbina. Pa ipak, on nije nepostojan i prevrtljiv, on se
nece lako pokolebati u svojoj unutraSnjoj sreci, a
pogotovu ne zbog bilo kakve slucajne nezgode, no
samo poole mnogih i teskih nesreca, A posle ovih,
on nece moci da se za kratko vreme vrati u stanje
sreee, nego ako se to uopste dogodi, onda ee to biti
tek: na Jlqaju, poole dugog vremena u toku koga je
l' stalno (bio
izlozen vanredno
sreenim
okolno, 'Stima)
- 15. Sta onda stoji na putu da se srecnim nazove onaj ko [stalno] postupa u skladu s potpunom
vrlinom i ko je uz to snabdeven u dovoljnoj meri
spoljnim zivotnim dobrima, i to ne samo za izvesni
slucajnl period vremena nego u toku celog zivota?
Ili tome treba dodati joS: "pod uslovom da tako i
dalje Zivi i da doCeka odgovarajuci kraj"? Jer je
buducnost nevidljiva za nas, a mi pod srecom podrazumevamo krajnji cilj i ono sto je u svakom pogledu
savrseno. - 16. Ako je tako, onda cemo srecnima
nazvati one medu zivima lroji poseduju i koji ce posedovati navedene osobine i dobra, ali [ih moZemo
nazvati samo] sreenim ljudima. Neka [za sada] ovo_ liko bude dovoljno 0 ovim pitanjima.
XI - 1. Misljenje cia sudbina potomaka i prijate1ja ni najmanje ne utiee na [neeiju] sreeu krajnje
je nehumano i protivno utvrdenim shvatanjima.
- 2. Kako, medutim, ima mnogo sudbina, i to razliCitih na sve moguee naeine, od kojih nas se neke
manje a neke viSe tieu, bio bi izgleda dug L beskrajan posao razlagati svaku pojedinaeno, pa ce mozda
biti dovo1jno da se 0 tome govori uopsteno i u glavnim crtama. - 3. Ako, dakle, isto onako kao sto su
od sopstvenih nedaca neke teske i uticu na zivotnu
ravnotezu, a neke mogu lakse da se podnesu, tako
biva i s nedacama koje snadu sve nase bliznje; - 4.
Ii. a:lrou tome, da Ii je nekome zadat bo1 - ma kakve
24

vrste - za zivota ill poole smrti postoji daleko veca

razlika nego u tragediji izmedu zlocina i strasnih
prizora koji prethode radnji i onih koji se izvode
na sceni; - 5. onda se mora i ta razlika uzeti U obzir,
all pre svega treba 0 mrtvima utvrditi da li su oni
1101b uopste u stanju da uCestvuju u nekom dobru ill zlu.
Na osnovu ovog sto je receno, izgleda da, ako do
njih uopste i prodire bilo sta - dobro ill rdavo, to
onda mora da je nesto beznacajno i sitno uopste Hi
bar za njih, a ako nije, onda je u svakom slueaju
to1ilro :i. takvo da niti moZe uCini1Jisreenima one koji
to nisu, niti oduzeti srecu onima koj:i su srecni, - 6.
To znacf da uspesi i neuspesi njihovih dragih imaju
stvarno izvestan uticaj na pokojnike, ali sarno u toj
merd i takav da ih ne mogu ucin.iti ni srecnima ako
su nesrecni, niti biJlo kako inaCe izmeniti njihovo
(stanje.28
.
XII - 1. Posto smo to utvrdili, pogledajmo sada
da li je sreea nesto sto se ceni ill nesto sto stvamo
vredi; - 2. jer jedno je jasno - da se ne moze svrstati
u moguenosti. Sve sto je cenjeno ceni se, izgleda,
zbog izvesnih svojstava i zbog izvesnih odnosa prema
neCemu: tako mi pravienoga i hrabroga i uopste
onoga ko vredi, kao i odgovarajueu vrlinu, cenimo
na osnovu njihovog rada i njihovih dela; snaznoga i
hitroga i svakog drugog cenimo zato sto imaju po
prirodi ill su stekli izvesnu -osobinu preko koje se
ukljueuju u ono to je dobro i vredno. - 3. To se
moZe ilustrovati primerom poeastd lroje ukazujemo
bogovima: te pocastl ispadaju smesne ako se ukazuju
nama, a to je, kao sto smo vee rekli, zato soo se svaka
pohvala zasniva na nekom odnosu, - 4. Ako se, daIde" pohvala iskazuje samo pod takvim uslovima,
onda le jasno da onim najboljim ne prilici pohvala,
.!3 Pjetro V:etori,fiorentlnski humanista XVI veka i poznan tumac Aristotela, tvrdi da ovaj Sesti paragraf ne prlip~~a Aristotelu vee da je to verovatno primedba na margmt ,:eko~. starog citaoca. On primecufe da "u nekim
rukoPls~ma , ne navodeC!iprecizno u kojim, ovaj paragraf
nedostaJe. Zato ga i Star u svom prevodu stavlja u uglaste
zagrade. - he".

25

l102a

nego nesto uzvisenije i bolje, sto se zna i i.z iskustva:

mi bogove [ne hvalimo nego] slavimo kao blazene
i srecne, a isto tako nazivamo blazenim i Ijude koji
su najslieniiji bogovima. Slieno [e i sa dobrima.P"
Niiko ne hvali srecu onako k:ao sto, recimo, hvali
pravdu, nego je uzdize kao neSto mnogo bozanstvenije i divnije,
- 5. S tim u veei, meni se em da je i Eudoks25
nasao odlican argument za svoje tvrdenje da najvecu vrednost ima uzivanje: einjenica da ga ne hvale,
m~da spa~a u dobr~, po njegovom misljenju, dokazuje da je ono nesto vredndje i, [aoe [itr;'tIwv] od
~vega sto se hvali, a to [sto j,e iznad hvale] jeste bog
1 [apsolutno] dobro, jer se na njih sve drugo odnosi.
- 6. To [e tako zato sto stvarna slava pripada vrlini
(jar se prelro nje osposobljav,amo da einirno ono sto
[e dobro), a hvalospevi su za podvige, kako telesne
tako i duhovne.
. - ~: Ali dublje zalaZenje u ovo pi1;anje je stvar
onih kOJI' se bave pohvalnim govorima [enkomijri~a].~6 Nama je iz izlozenoga jasno da [e sreca nesto
sto ima apsolutnu vrednost i nesto savrseno. A to
mora ~a je tako izgleda vee i stoga sto je ona princip;
- 8. jer radi nje svi mi cinimo sve ono silo Cinimo a
ono sto je princip i uzrok sveg dobra smatramo 'za
nesumnjivo vredno i boZanstveno.
XIII-I. Posto je sreca delatnost duse u skladu
s potpunom vrlinom.P" onda treba i vrlinu blize da
razmotrimo. Time cemo mozda postici da bolje razu
24 To j~st da mi najbolja
i naluzvisentja medu njima
VIse ne hvalirno, nego ih cenimo same po sebi. _ Star.
25 E~doks sa Knida,
euveni astronorn, lekar i filozof.
s~vn:mem~. Pla~onov 1 ~rip~dn:ik. njegovog kruga. Nlegovo
ucenJ~ ? uZlvan~u kao narvecem dobru pominje Aristotel i u
~ ~n?UZIove Ettke (gl. !I 1). Pored ostalih izvora, sacuvana
Je . 1. [edna rasprava Dl<;>genaLaercanina 0 Eudoksu, kojom
prildkom on pommje Nikomaha, Aristotelovog slina, kao lzdavaca Etike. - Star.
1!'6 To jest
to spada u retoriku. Upor. Arist. Rhet. I 9

Star.'
27

26

Prema definiciji u gl. VII, 15 i gl, X, 15. __ Prevo

memo i srecu, - 2. Zna se, na primer, da je istinski

dobar drzavnik morao prvenstveno u nju [vrlinu] da
uloZi najveoe napore, jer zeIi da gradane ucini dobrim i poslusnim prema zakonima. - 3. (Primer za
to imamo u kritskim i srpartanskim zakonodavcima, a
mozda je i drugih bilo.) - 4. Ako smo ovim gledistem
zasli u oblast nauke 0 drzavi, onda bi nesumnjivo
nase dalje ispitivanje bilo najzad u onom okviru za
koji smo se opredelili jos. 'U samom poeetku.
- 5. Inace kad ovde govorimo 0 vrlini, razume
se da mislimo na Ijudsku vrlinu, jer se i nase istrazivanje dobra i srece odnosi na ljudsko dobro i ljudsku srecu, - 6. Plod ljudskom vrlinom, zatim, mi ne
podrazumevamo telesnu nego dusevnu vrlinu, ~o
sto i srecu nazivamo delatnoseu duse. - 7. Alro Je
tako, ond:a drZavnik: mora bezuslovno da poznaje
prirodu duse, ism kao sto onaj ko hoce da leci oei
mora poznavati 0010 telo; pa cak i vise u srazmeri
prema nesumnjivo vecem znacaju i vrednosti drzavniCke vestine od lekarske; a i od lekara - oni obrazovani ulazu mnogo truda na upoznavanje ljudskog
tela. - 8. Prema tome, drzavndk mora da ispituje
prirodu duse, razurne se, samo radi ovih [svojih]
zadataka i koliko [e dovoljno za postizavanje onega
za cim tezi. Obimnije i preciznije ispitivanje predstavljalo bi napor veci no sto zadatak zahteva. - 9. 0
dusi je ponesto dovoljno obradeno i u mojim javnim
[egzotericnimj'" predavanjima i time se treba koristiti - na primer onim stavom da dusa ima jedan deo
[lisen razuma] a drugi, logicki [obdaren razumom.]
- 10. Pitanje, medutim, da Ii su oba ova dela medusobno rastavljena kao telesni organi ,i sve drugo sto
se moze rasclaniti ill je to samo shvatljivo kao dvoj- /
stvo, a po prirodi isto tako nerazlucivo kao konveksno
i konkavno na obimu kruga - za sada je sporedno,
- 11. I ovaj nerazumski deo duse manifestuje
se dvojako: [ednim delom on je ravan onome sto j~
28 To su vec pomenuta
(kni. I, gl. V, 6) javna predavanja koja je Aristotel drzao, pored onih naucno.frlozofskah
I slstematskih.
_ Prevo

27

bicima zajedniCko, on?m vegetativnom, a pod

(osnovrn] uzrok hranjenju i rascenju; takva se dusevna sposobnosr mora pretpo1l02b stavati kod svega onoga Sto se hrani - kako kod zacetka u utrobi ta1ro i kod odraslog ooveka - i to pre
nego bilo koj~ dru~a. -:: 12. ~edu~~, navedena spos?bnos~ duse je zaJ~Cka
SVIm bicima, a nije speeifieno Ijudska, Ovaj deo duse, tj. ova 'njena sposobnost, deluje, smatra se, najvise za vreme SIlIa,a inaCe
~ na onome ko spay~ najmanje vidi da li je dobar
i1:1rdav, p~ ~ otuda } ~e
da se u jednoj polovini
ZlVO~ sre~
1 ne~reCnt uopste ne razlikuju. 13.
I to ~e sas:run prirodno, jer je san stanje dusevne
neakttvncstt.-odnosno
neaktivnosoti duse kao dobre
ill rdave, s tim ogranieenjem sto duSevni' pokreti
[osecanja] negde prodru i u san, pa tako <5estitiimaju
bolje snove od obiCnih smrtnika. - 14. All dosta 0
tome .. Vegetativni de:<>
.d~ mozemo sada ostaviti po
strani, jer on po svojoj pnrodi: nema nikakvog udela
u moralnoj licnosti, eoveIm.
v -.vI5. Medu1lim, ~~eda da postoji joS jedan deo
duse, Iisen r~.a,
all ipak U izvesnom odnosu sa
~eScu. Talk? IDl 1 kod .umerenog [I kod neumerenog
coveka ~~mo
razum ~ onaj deo duSe koji poseduje
razum,v jer ih .~>nupueuje pravilno i na najbolji put.
Sarno..s~ u njihovoj pmrodi, osim razuma, oCigledno
~tOJl JoS neSto sto se bori s razumom i sto mu se
opire, K.ao to paralizovam udovi tela, kad oove.k
~oc:e da ih pokirene nadesno, zanose bas nalevo, tako
Je L s dusom: nagoni kod neumerenih vuku na suP~:nu ~trat.lU;.- 16. s tom razlikom sto mil kod tela
Vl~
iskrivljene kiretnj~, a dusevna zastranjivanja
ne vidimo, No, ~ [nas] ~sta manje ne obav~je
na
pretpostavlku da 1 u duSl, pored razuma, postoji joo
~eSto.~o
sto se ~upr~tavlja
razumu i istupa pro~lV nJeg~. kakve je prirode to drugo nas ovde ne
/ interesujs, - 17. Medutim, ono, kao sto smo reklt
nesumnjivo ima udela u razumu - bar time sto Irod
uzdriljivog sluAa razum, a kod mudroga i hrabroga

?m podrazumevam

28

1103a

je maida joo spremnije na poslusnost, jer je kod njih

sve uskladeno s razumom,
- 18. Jasno je, dakle, da [e i ovaj nerazumski
deo duse dvostruk, jer njen vegetativni deo nema
ni<:eg zajedniCkog s razumom, dok onaj Ikoji stvara
Zudnje i Zelje uopste ima udela u razumu samo ukoliko je poslusan i ukoliko mu se polrorava. Mislim da
mi u tom smislu kaZemo: "flEW i..6yov" ["imati razum" oca ill prijatelja, tj. slusati oca ill prijatelja],
a ne u onom smislu koji ta] izraz ima kod maternaticara.29 A da nerazumni deo more biti nateran na
poslusnost ad strane razumnog deja duse, dokazuje
i sama ree VOu3'tTl(H~ ["opominjanje", doslovno "postavljanje razuma nekome"] i uopste svako prebaeivanje i bodrenje. - 19. Ako pak treba smatrati da i
ovaj poslednji deo duSe poseduje razum, to ce znaeiti v
da je i onaj deo duse \koji poseduje razum dvojak delom stvarno razuman i ima razum u sebi, a delom
takav da je [samo] poslusan prema razumu, kao u
gornjem primeru dete sto sluSa ocev razum.
- 20. Na osnovu navedene razlike odreduje se
i pojam Ijudske vrline., Mi ga delimo u dye klase:
kl8Su intelektualnih [odn. dijanoeti&ih ill logiekih] i
klasu moralnih, etiCkih vrlina. U intelektualne vrline
spadaju: znanje80 [ooq>ta), mot shvatanja odnosno inteligencija [OUvEOL~] i pamet [odnosno praktiena mudrost - CPQ6VT]OL~); a u moralne: plemenita velikoduSnost [EAEvlh:Qt1)'(TJ~] i raeboritost. [odnosno vladanje -sobom - oO>CPQoo\rvTj). GovoreCi 0 karakteru, mi necemo za nekoga reci da je znalac ill inteligentan,
nego da je [na primer] blag iJli razborit i umeren
[oroCPQO>v]. All mi hvalimo i obrazovanog i mUdrog
[oocpOv] z~
duhovnog stanja [1rojeje postigao], a takva poshgnuta duhovna stanja koja su vredna pohvale nazivamo vrlinama.
.

H Star smatra
da je ova recenioa neeija primedba na
marginli. - PTev.
au lstinsko znanje [aolpla]. - Red.

29