"V

Izloena razm atranja vezana za izbor tipa toka u uslovima pojedinanog prilaza u
oblikovanju tokova m aterijala u sistemu omoguavaju obuhvatanje procesa rada
u proizvodnji u etiri osnovne varijante i to:
1. Za prekidne tokove
varijanta l .t osnovni pojedinani tok
varijanta 1 . 2 pojedinani tokovi procesnog tipa
2. Za neprekidne tokove
varijanta 2 . 1 pojedinani viepredmetnitokovi
varijanta 2 . 2 jednopredmetni tok
na nain prikazan na si. 1 1 2 .
Produbljena analiza datih osnovnih sluajeva u uslovima realnih proizvodnih
program a pokazuje da je u okviru istog program a mogue kombinovati osnovne
varijante u funkciji odnosa karakteristinih veliina strukture p} i koliina q-j
Osnovni problemi koji se javljaju u primeni pojedinanog prilaza u oblikovanju
tokova m aterijala u proizvodnim sistemima su vezani z a :
problem visokog stepena sloenosti tehnoloke obrade velikog broja razliitih
predm eta rada uz veliki utroak rada.
znaajno uee pripremno-zavrnih vremena u ukupnom, vremenu rada,
neujednaenost kriterij uma obrad: . .:cd:m .^.v.
procesu tehnoloke obrade.

creja uesnika u

visok nivo nedovrene proizvodnje.

tekoe u oceni stepena serijnesti velikog broja delova u program u proizvodnje,
nepouzdanost sistema tehnoloke obrade u uslovima visoke stepena uestauosti pram ena na relaciji sistem. okolina.
Dati problemi ine pojedinani prilaz u oblikovanju tokova materijala nedovoljno
kvalitetnim za razvoj procesa rada to je dov elo do sve vee prim ene grupnog prilaza
u oblikovanju tokova m aterijala proizvodnih sistema.
.2 Grupni prilaz u oblikovanju
tokova materijala

Grupni prilaz u oblikovanju tokova materijala u

proizvodnim sistemima je razvijen u rezultatu
saznanja:

da racionalnost zahvata u procesima rada raste, za konstantne druge veliine,

porastom broja jedinica predm eta rada u program u proizvodnje,
da slinost predm eta rada, materijala, zahteva kvaliteta i drugih obeleja
program a proizvodnje daju mogunost iznalaenja racionalnih postupaka, i
da je potreba reenja suprotnosti koja se ogleda u:
* tezma ka specijalizaciji o d
nosno primeni tehnolokih
j mruku-ra vieg reda, uslovIjien:.; zamet ama rasta izlaz
nim vta.i-.r-a. sa jedne, i
i
'
:aitifflill[SBW
'
iflC

v - /
\
/
_ A /
/
/

nerentabilnosti primene teh-

... . .nolokih struktura vieg re
da u uslovima ire strukture
program a i manjih koliina
odreenih u uslovima oko
line sa druge strane

iawisitmi:nrar,jiir kvaliteta ekonomije i povrine efektivnosti procesa rada.

J a a g g n a * a tr a a ja vezana za izbor tipa toka u uslovima pojedinanog prilaza u

d U h a n o ijB tokova m aterijala u sistemu omoguavaju obuhvatanje procesa rada
H H M r i a p u etiri osnovne varijante i to:
. Z i p-Hrikidiie tokove
lauijianta 1.1 osnovni pojedinani tok
varijanta 1 . 2 pojedinani tokovi procesnog tipa
. Z i neprekidne tokove
varijanta 2 . 1 pojedinani viepredmctnitokovi
varijanta 2.2 jednopredmetni tok
'a nain prikazan na si. 1 1 2 .
Produbljena analiza datih osnovnih sluajeva u uslovima realnih proizvodnih
- 'ta r a m a pokazuje da je u okviru istog program a mogue kombinovati osnovne
varijante u funkciji odnosa karakteristinih veliina strukture p; i koliina q}Osnovni problemi koji se javljaju u primeni pojedinanog prilaza u oblikovanju
tokova m aterijala u proizvodnim sistemima su vezani za:
2

problem visokog stepena sloenosti tehnoloke obrade velikog broja razliitih

predm eta rada uz veliki utroak rada,
znaajno uee priprem no-zavrnih vremena u ukupnom vremenu rada,
neujednaenost kriterijum a obrade i vrednovanja veeg broja uesnika u
procesu tehnoloke obrade,
visok nivo nedovrene proizvodnje,
tekoe u oceni stepena serijnosti velikog broja delova u program u proizvodnje,
nepouzdanost sistema tehnoloke obrade u uslovima visokg stepena uestanosti prom ena na relaciji sistem okolina.
Dati problemi ine. pojedinani prilaz u oblikovanju tokova m aterijala nedovoljno
kvalitetnim za razvoj procesa rada to je dovelo do sve vee prim ene grupnog prilaza
u oblikovanju tokova m aterijala proizvodnih sistema.
.2 Grupni prilaz u oblikovanju
tokova materijala

G rupni prilaz u oblikovanju tokova m aterijala u

proizvodnim sistemima je razvijen u rezultatu
saznanja:

da racionalnost zahvata u procesima rada raste, za konstantne druge veliine,

p orastom broja jedinica predm eta rada u program u proizvodnje,
a slinost predm eta rada, m aterijala, zahteva kvaliteta i drugih obeleja
program a proizvodnje daju m ogunost iznalaenja racionalnih postupaka, i
z je potreba reenja suprotnosti koja se ogleda u:
tenja, ka specijalizaciji orr r n o primeni tehnolokih
struktura vieg reda, uslovIjeaoj zahtevima rasta izlazr. r. : i r.z. sa jedne, i

nerentabilnosti primene teh- '

jnolokih struktura vieg re
da u uslovima ire strukture
program a i m anjih koliina
odreenih u uslovima oko
line sa druge strane

uslov za ostvarenje kvaliteta ekonomije i povrine efektivnosti procesa rada.

.2.1 Osnove prilaza

U uslovima iskazanih saznanja oblikovanje tokova m aterijala na osnovama grupnog
prilaza u sutini ima za cilj poveanje koliina u granicam a proizvodne strukture
na principu slinosti kako bi se eiiminisala data suprotnost i omoguila primena
tehnolokih sistema povienog stepena efektivnosti. Prilaz u poveanju koliina se
zasniva na objedinjavanju (si. 113) predmeta rada slinih obeleja, na osnovama
sistema klasifikacije koji u sebi sadri kriterijume razvrstavanja, u grupe predmeta
rada slinih tehnolokih karakteristika.

G rupa predm eta rada dobijena na dati nain, na odleenoj operaciji rada prema
si. 114, se naziva operacijska grupa koja protre bm z odreeni te k proizvodnog
sistema jednom ili vie puta u posm atranom vremenskom periodu u funkciji tipa toka.
K ako se u svakoj operac:jskoj grupi nalaze elovi dinih parametara (oblika, m a
terijala, kvaliteta, dimenzija i drugih elemenata kop dolaze iz razliitih proizvoda
datog proizvodnog program a (si. 113), to je jasno da je :
QoP, ><lj

[jed. pr. r./vr. per]

odnosno da je u rezultatu primenc grupnog prilaza u oblikovanju tokova materijala

dolo do poveanja koliina na relaciji idazizlaz to omoguava kvalitetnije
reavanje suprotnosti koje se javljaju u pojedinanom prilazu oblikovanja tokova.
Veliina operacijske grupe Qopi, za posm atranu operaciju i, je ograniena paraS P ro je k io v a n je

metrima tehnolokog sistema na kome se izvodi odreena operacija rada, dim en

zijama i slinou karakteristinih veliina predmeta rada. U optem sluaju je:
;=*
Q0Pr-= H <lj
[jed. pr. r ./ v r . per]
.
.
j~ 1

fi
!

i3

i '

SI. 114. Operacijska grupa na operaciji ;: u proizvodnom sistemu

gde je:
k< n .
Skup operacijskih grupa u podruju jedne faze rada ini tehnoloku grupu karakterisanu istom vrstom obrade koja se moe iskazati kao:
t S
1^.
[jed. pr. r./vr. per.]
et,/
t i ~=~ 2 \(0
iopi
1

gde je:

/ // U!

Z 5

>

* 3

Tehnoloka grupa (si. 115) od specifinog znaaja za istraivanja postupaka obrade

nema sa stanovita oblikovanja proizvodnih sistema grupnog toka poseban znaaj.
t e h n o lo k e grupe

ulaz

Q tj

z laz

operacijske grupe 0^},j= Js <qJ

SI. 115. U : objanjenje pojmova operacijska i tehnoloka grupa

114

Operacijska grupa 0 opi (si. 115) sastavljena iz k-delova odreenog stepena slinosti
(si. 116) postaje na dati nain osnova istraivanja, projektovanja, konstruisanja,
tehnoloke razrade, organizovanja, planiranja, kontrole procesa i upravljanja
proizvodnih sistema u industriji.

Istraivanja tokova m aterijala na osnovama grupnog prilaza su zasnovana na:

.1 Posm atranju dela grupe umesto proizvoda, poto se svi proizvodi koji ulaze
u sistem na ulazu, razvrstavaju u grupe elova iji se postupak obrade odvija
nezavisno od razm atranja proizvoda kome deo pripada.
Po zavretku ukupnog postupka promene stanja d o v a grupe dolazi, u p ro
cesu montae, do sklapanja delova u proizvod u sklada sa postavljenim
operativnim planom odvijanja procesa rada.
.2 Oblikovanju grupa delova slinih karakteristika pom ou sistema klasifika
cije (si. 117).

115

Razvoj postupaka grupisanja se odvijao, u realnim procesima rada, u vise koraka

kako sledi:
Korak 1
Osnovna ideja u razvoju postupaka grupisanja je nastala u rezulalu potrebe
smanjenja pripremno-zavrnih vremena k ao pasivnih vremena u procesu rada.
Analiza realnih procesa u prvom koraku je upuivala na grupisanje predmeta
rada po slinosti tehnolokih postupaka bez prim ene sistema klasifikacije (si.
118). U rezultatu (si. 119) su se javili efekti:
>
uslovljeni znaajnim smanjenjem priprem no-zavrnih vremena i olakanim
uvebavanjem uesnika na tehnolokim sistemima.

n c siio c
i n f o ru s iac n e

j
j

. karto
proizvoda
, program
proizvodnje

i
1
f
i

. sastavnice >
proizvoda i
, radioniki f
crtei detovaJ

. te h n o lo k i
p ostupci

.radni nalogza
grupu slinih
delova
. ident karta j
za deo
j

postupak

ulaz

k a ra k te risti
ke postupka

I procram proizvodnje
V ~ ip j -g j)
i 1 1
perecinani prilaz, u
procesu projektovanja i konstruisanja :
? !
pojedinani prilaz u ra
zredi postupaka rada

pojedinani
radioniki
crtei

, pojedinani
postupci

! \ I
grupni pruaz u izvo
enju postupaka rada
I

. grupni izlazi

izlaz
efekti: E1-f (Q Tj)

SI. 119. Grupni prilaz u izvoenju procesu raa

Korak 2 j
Efekti ostvareni u rezultatu objedinjavanja slinih predm eta rada u realnim
procesima su ukazali na potrebu sistemskog prilaza u istraivanju postupaka
grupisanja to je dovelo (si. 1 2 0 ) do razvoja sistema klasifikacije, oblikovanja
operacijskih grupa, razrade postupaka rada za predstavnika grupe i to je
bitno uticalo na smanjenje skupog tehnolokog rada i oblikovanja tokova m a
terijala na podlogama postupka prom ene stanja za grupu delova. U rezultatu
su, za iste druge uslove ostvareni efekti:

E2> E 1>Eq
nosilac
informacija

p o stu p a h

karakteristi
ke postupka

karta
proizvoda
, program
proizvodnje

ul az
procrc.T. prawiije
\
'p j - g j *
i
I
pojedinani prilaz
procesu prcjektowmnja i koHst'?j,:'Sfljmf(i

, sastavnica i
proizvoda i
, radioniki [
crtei delova>

grupni prilaz u ra
zradi postupaka racta_
. tehnoloki
postupci
grupni prilaz u izva enju postupaka raa

.radni nalog za j
operacijsku i
grupu
f
. ident karta J
za deo
!

.p a y e d in a cr:
ruligniki
crtei
pttjpsn postiF
pd m h m .ritane* i
itoroite dtata
.pripc

| . g p p m , glUOIZfli

iz la z
_
efekti: E2 -f(Q^,t

SI. 120. Grupni prilaz u oblikovanju operacijskdt gr ay , tekmaiokih

postupaka i isvoenju procesa rada

j K orak 3 |
Postupak oblikovanja operacijskih grupa na nain izloen u prethodnim raz
m atranjim a je uputio na dalje mogunosti primene principa grupisanja u pod
ruju projektovanja i konstruisanja (si. 1 2 1 ) sa ciljem ugradnje delova unifi
ciranih oblika, standardizovanih veliina, odreenih podruja kvaliteta, slinih
materijala i drugih elemenata. Javlja se prilaz o grupnom konslnusanju, odnosno
projeklvanju za proizvodnju to je dovelo (si. 1 2 2 ) do daljeg poveanja, efekata
e

3>

e 2> e

1>

e0

117

glodalice
vertikalne
'
glodalice
pr of it ne
glodalice
univerzalne

u
J

j
|

osnovni
elementi

va ri j a n t e u d i m e n z i j a m a

rad no g

s to l a

zatitni element i

----- IBHl---zatitni sistem

SI, 121, Grupni sistem ski prilaz u razvoju varijanti proizvoda

Izvor: (Car! H urth Maschinen-und Zahnradfabrik

Moosacher Str. 3 6 - 8 0 0 0 Mnchen 40)

k arak teristi
ke p o stu p k a

no silac

informacija

post upak

ulaz
program proizvodnje
. k arta
pro izv o d a
.p ro g ra m
proizvodnje
. sastavnice
proizvoda
. ra d io n i k i
c r t e i st a n d a r d iz o v a n ih i
u nific iranih
delova

( Pj - Oj )
t.

. .1

g ru p n i p rilc z u pro- ;
c e s u p ro jek to v an ja
- i k o n stru isa n .c
g r u p n i" c r t e
i ' s a s t a vnice

!
g ru p n i p r i l a z u r a z
radi postupaka r e d a 1

.grupni p ostu
p ci za k o m -

. teh n o lo k i
postupci
g ru p n i p r i l a z u :z v o enju p o s t u p a k a r a a a j
. r a d n i nalog
z a o p eraci
j s k u grupu
. id en t karta
za deo

pteksen deo
za
obradu dela
Grupe

. elem enti

izlaz # r \
efekti: E3 =f (Qpp^ii <J

Si. i 22. Integralni grupni prilaz u pripremi i izrodemjm jm

K orak 4
Uvoenje integralnog grupnog prilaza u proces oblikovanja okova m aterijala
je omoguilo | 130 | razvoj prilaza upravljanja grurr.lm teke ma koii se svodi
na podelu rada u procesu upravljanja u smislu:
* podele operativnog plana sa N naloga na t grapnab tokova to olakava utvrivanje optimalnog redoslea ulaza naiosa u proces rada
Vmesto N! varijanti

j ! varijantij .

planiranja rokova za grupu radnih naloga i deo h vremenskog perioda

operativnog plana,
odreivanja rokova za

(u )

naloga u okviru grupne radne jedinice. Broj

varijanti moguih redosleda ulaza iznosi

varijanti,

kontrole rokova:
za radne naloge na nivou radnih jedinica,
za grupu naloga i h-ti vremenski interval na nivou sistema za uprav
ljanje proizvodnjom,
razvoj fleksibilnih proizvodnih sistema i raunarski integrisanih proizvod
nih sistema.
119

Dati prilaz (si. 123) daje poveane efekte:

E4> Es > E2> j > E0
broj nalogo u
operativnom
planu

: broj r a d n i h
i jedinica

! broj vremenskih
j in t e r v a l a opej rativnog plana

j
i
j
!

broj varijanti
redosleda ulaza

i
i

( J U
1 t - h ,!

Si. 123. Upravljanje tokovima materijala u listovima grupnog prilaza

Na osnovu datih razm atranja moe se zakljuiti da prim ena postupaka grupi sanja
obezbeuje:
povienje stepena serijsnosti u procesima rada,
izvoenje koncepcijski istih konstrukcionih reenja ukoliko to funkcija
proizvoda dozvoljava, odnosno eliminaciju neloginih rasipanja elemenata
konstrukcionih reenja i njihovo svoenje u granice odreene sistemom
klasifikacije u najveoj meri,
svoenje razliitih zahvata u razradi postupaka rada na neophodan mi
nimum,
olakanu proizvodnju slinih, po odreenim karakteristikam a, predmeta rada,
optimizaciju redosleda ulaza odnosno izlaza radnih naloga u procesu izvoe
nja operacija rada,
razvoj proizvodnih sistema povienog stepena efektivnosti,
bri protok odnosno skraenje vremena trajanja ciklusa proizvodnje,
znaajno smanjenje neproduktivnih vrem ena u procesima rada, to se jasno
vidi iz analize izraza za produktivnost tehnolokog sistema koja moe biti
iskazana kao odnos:

11
gde je:
top!

jedinino vreme izrade za odreenu, i-tu, operaciju rada,

i F~ * jedinino pripremno-zavi no vreme

tu

jedinino vreme izrade,

iz ega sledi da smanjenje priprem no-zavrnih vremena u rezultatu povea

nja koliina u procesu bitno utie na rast produktivnosti rada, i
poveanje ukupnih efekata radnih sistema.
Ideja grupisanja zasluuje, iz datih razloga, najveu panju u podruju proizvodnih
programa u mainstvu i sigurno predstavlja prilaz kojim tehnologija postavljanja
proizvodnih tokova dobija naunu osnovu, postaje, dakle, posebna specifina
oblast nauke.
120

.2.2 Modeliranje tokova materijala u uslovima grupnog

prilaza u oblikovanju tokova
.2.2.1 Grupni model tokova materijala
Operacijska grupa Qopi pripada odreenom toku materijala t u proizvodnom
sistemu kako je to jasno prikazano na si. 115. Broj predm eta obrade k u opera
cijskoj grupi pa prem a tom e i njena veliina Qopl se, u optem sluaju, menjaju du
toka u skladu sa uslovima klasifikacije i u funkciji stepena tehnoloke sloenosti
delova i param etara tehnolokih sistema to omoguava postavljanje grupnog modela
tokova materijala u proizvodnim sistemima na nain dat na si. 124.

IZLAZ

O ptri OCl j G

to k

. b r o j defove
u grupi
koliina
stepen tehno
loke s l o e nosti
SI. 124. Grupni model tokova materijala

ti vt

Kako pokazuje prikaz prem a si. 124 u rezultatu uslova klasifikacije u funkciji stepena
tehnoloke sloenosti i param etara tehnolokih sistema javljaju se na razliitim
operacijama rada u toku m aterijala t, operacijske grupe razliitog broja dclcva
j , odnosno koliina Qopi na nain dat detaljnije na si. 125.
U uslovima sve intenzivnijih prom ena okoline i potreba razvoja program a proiz
vodnje optereenje odreenog preseka /, posm atranog toka m aterijala f.
e biti, u funkciji oblika, m era i stepena sloenosti delova razliito (si. 12Q Bat
uslovljava i razliit stepen iskorienja preseka i razliit ukupan stepen cjfiddiimcatii
procesa rada sistema.
G rupni model tokova m aterijala proizvodnih sistema p rca sL 134
osnovu izuavanja procesa rada u organizacijama m alezijske jm iracdlK ^
podruja u drugim delatnostima.

broj delova

1, 2, 3, . . . . j ...........................

.h

koliina
)

J 1

stepen teh
noloke slo
enosti

operacija

---

; (l)

v i

> V 1

,(2)

Vi

...........................................................V 1

(3)

(y)

(/,)

i, I i, 1 i, i l i, 1

broj delova

1, 2, 3,

......................... i, 1

koliina

v ,!). q f \

..v P

....

stepen teh
noloke
sloenosti

t m ,<?) ,0 )
ii ii ii * ***ii

....

broj delova

1, 2, 3,

koliina

/<&)

. H!

vhn
(2),* v' (3),
m3

stepen teh
noloke slo
enosti

.........

, . ,qii)

r,W

,(>) A2) ?(3)

im im

U)
. , (')
im* * * * * i /} ........................

SI. 125. Promenljivost operacijske grupe du toka m aterijala t

oresek
sistema (toka) tj
stepen
iskorienja
preseka
^

. . . .

rn

. . . . .

r)m

SI. 126. Promena optereenja u preseku i, toka materijala t, :i razliitim vremenskim

periodima

.2.2.2 Postupci oblikovanja grupnih tokova

.1 Sistem klasifikacije delova
Postupci oblikovanja grupnih tokova se zasnivaju na klasifikaciji razvrstavanju
delova predmeta rada u operacijske grupe na principim a slinosti oblika, m ate
rijala, kvaliteta, mogunosti postavljanja na radni deo tehnolokih sistema i drugim,
relevantnim, param etrima. U okviru datih uslova su sadrani posebni ciljevi pove
anja stepena fleksibilnosti, obezbeenja sistemske podrke i podizanja ukupnog
organizacionog nivoa proizvodnih sistema.
M etodoloke' osnove klasifikacije se zasnivaju na elementima teorije skupova u
smislu:

N eka je 5 skup delova datog proizvodnog program a i delova slinih program a

koji se mogu pridruiti predmetnom programu i neka je svaki deo mogue opisati
odreenim brojem obeleja polja, znaenja ky iz skupa obeleja Kt. pri
emu je:
gde:
= 1 ,2 , 3 . . . i oznaava obeleje a
j 1 ,2 ,3 . . . pt oznaava polje odreeno znaenje obeleja.
Skup obeleja Kt (i = l, 2, 3 . . . s) predstavlja niz konstrukciono, tehnoloko, orga
nizaciono, upravljakih obeleja na osnovu kojih se izvodi klasifikacija delova
skupa S i moe biti zadat strukturom kako sledi:
-Ki={i-i, i- 2 > k i . 3 . . . k i.Pl}
K 2 = {k2.i, k 2.2 , k 2 . 3 . . . k 2' P}f
S . -- (kV|, k-.. k S3 . . . kSp
Skup moguih kom binacija elemenata koji pripadaju iniocu
Kt

( i = l , 2, 3 . . . s)

se iskazuje proizvodom skupova. Ki to daje:

... Ks
Tada se podskup S skupa S (S C S ) naziva odnosom i karakterie se potpuno odre
enim nizom elemenata skupa K \, K 2, K%. . . Ks to znai da je:
S C K r K2 -K 2 . . . Kn
N a dati nain odnos S predstavlja sve delove grupisane na odreen nain obelejima Kt.
Presek skupa S po obelejima Kt predstavlja podskup St koji ini grupu delova,
klasifikovanu po obeleju i. N a taj nain grupa delova ob.ikovana na svakom
stepenu procesa klasifikacije se moe iskazati u smislu:
Sj = S (Kx)

presek skupa S po obeleju K x koji ini grupu delova na

prvom stepenu klasifikacije

S 2 = S (K i x K 2) = S 1(K2) presek skupa S po obeleju A'z koji ini pod;

grupu delova grupe oblikovane n a prvom stepenu

Ss = S

= Ss_2 (Ks) presek skupa 5 po poslednjem s-tom obeleju

koji oblikuje podgrupu delcva grupe oblikovane po predposlednjem obeleju.

Predm etni prilaz razvoju klasifikacionih sistema se moe predstaviti u vidu hijerar
hijskog stabla drveta (si. 127) u korenu kojeg se pojavljuje skup S strukture
delova a na vrhu grupa delova dobijena na bazi klasifikacije po obelejima Kt.
123

U rezultatu grupisanja predm eta rada na osnovu iskazanog naina do bijaju se

horizontalni i vertikalni nizovi elemenata.
K,

K2

Ks

Si. 127. Struktura klasifikacionog sistema

Horizontalni objedinjavaju obeleja a vertikalni polja znaenja predm etn'h

obeleja.
Postupci oblikovanja dati na prikazani nain omoguavaju, u realnim procesima
izgradnju opteg sistema oznaavanja.
Kako pokazuje si. 127 sistem klasifikacije im a strukturu zasnovanu na k riterju mima podele program a proizvodnje na:
klase delova, koje sadre skup delova slinog geometrijskog oblika,
familije delova, koje sadre delove klase koja odreuju ista svojstva u pogl du
povrina, postupka obrade, kvaliteta i slinih param etara.
grupe delova, koje ine skup delova odreene familije koji poku postupku
rada na istom tehnolokom sistemu odnosno koji se nalaze u odreenim
granicama osnovnih mera ili koji u uslovima odreene varijante imaju isti
postupak obrade odnosno isti redosled operacija.
124

U praksi je razvijen niz manje ili vie slinih sistema klasifikacije. Svi razvijeni
sistemi predviaju postupnost pri razvrstavanju u smislu obijanja klasa, familija
i grupa tipova delova slinih karakteristika i odreenih podruja mera. U nastavku
su prikazane osnovne karakteristike nekih sistema klasif,kacije. Tako postoje:
Klasifikacioni sistem TU LSNH N IITM A Lenjingrad, je zasnovan na
shemi prema si. 128. Sistem predvia klasifikaciju delova u dve etape i to:
prva etapa,
u kojoj se dobija osnovni deo klasifikacione oznake koji se unos u sve
nosioce informacija vezane za radioniki crte, i
druga etapa,
u kojoj se dobija tehnoloki deo oznake na bazi uslova obrade koji om o
guava oblikovanje grupa.
:
Predmetni, klasifikacioni sistem obuhvata sve predmete rada iz podruja metala
i nemetala. Pri ovom je (si. 129) za delove u, podruju metalnih materijala predvi
eno 90 klasa (od 00 do 89) a za delove u podruju nemetalnih materijala 10 klasa
(od 90 do 99). Za delove u podruju mainstva odreeno je 60 klasa (od 30 do 89)
dok je za ostale delove ostavljeno 30 klasa (od 00 do 29).
U podruju sistema opte mainskih predm eta obrade 24 klase su rezervne i raspo
reene su 'u mrei ravnomerno radi dopunskog korienja. U shemi prem a si. ,129
nisu razraene klase posebnih grana m iinstva. R azrada ie u funkciji uslova kon
kretnog proizvodnog programa.
Cp<2> (3 ) ( p (6) (?)<
oznaka
oznaka
oznaka
oznaka
tekui

9)

klase
podklase
v rste m ate rija la
teinske grupe
broj d e i s u po a k l a s i

(K) ( )
j povrinske obraa
tanost obraae
oblik

polaznog rr.a te'l .o l-

oznaka k a r a k t e r i s t i n e dir re-zo e

S I. 1 2 8 . K la s ifik a c io n i s is te m T U L S H N N I I T M A L en jin g ra d

U datom sistemu se svaka klasa razvija na 10 podklasa. Uz sistem su obraeni

ilustrovani primeri u kojima se daju oblici delova pojedinih klasa i podklasa. Jedan
prim er je dat na si. 130.
Slika 130 pokazuje razliite delove klase 57. Deo sa oznakom 5701 prestaeija
ozubljeni cilindrini element (klasa 57) sa spoljanjim ozubljenjem i centralnim
otvorom (podklasa 01). Ako je deo raen iz konstrukcionog elika dobija oznaku 1
prema tabeli:

Crni
metali

Grupe metala
j ugljenini elici i liveno gvoe
| elici otporni na kiseline
tekoobradivi i vatrootpomi elici

:
Obojeni
metali i
legure

aluminijum, cink i njihove legure

magnezium i legure
mesing i legure
olovo, kalaj i njihove legure
nikal i legure

i
!
j
j

Oznaka
m aterijala
1
2
3
4
5
6
7
8
9

125

p re d m e t

k l a s e

!
|

s la le ip e se b n e )
g r a n e n a ln s tv c

p ro se e n i

00

01

to

11

20

21

22

23

30
postetjice,pok
lope i i,
te la lez

31

32

33
a u re
g ro s e cene

34

<1

42

43

44

40

04
14
24

sa

bez cente otvora

tip
o so v in e
i au re

o
Q>
o

50

51

(K D )

<u

61

60
p re d m e ti ko p o lu g e
ji n e u la z e
p ed ale
u k la s e :
od 30 do 59
od 60 do 69

52

53

p r e d m e ti ko
ji s e iz r a u
ju z a v a r i v a
njem i c ev i

63

62

08
18
28

29

09
19

26

27

36

37
poluge
p ro s e cene

38

39

45

46

47

48

49

58

59

68

69

c e n tra ln im otvorom

g la tk i, o z u b s te p e - Ije n i
n a s ti

54

71

pedmete t e
le lei
ta

73

72
k rstai,
delovi
c r matu
re pc-d
ciglom

81

80

64

65

75

s a e onim

profil - o z u b ! je n i
nim

p o v ri
nam a

66

67

bregovi, a u r e ,
e k s c e - poklopci
n t r i ' s a p ro
fitn im
p o v ri
nam a

76

77

78

79

opruge opruge razni e le m en t!

pljosna ip k a - navrtke,
te
p lo e ,
s ti
p rs te novi

.
84

57

a la ti,
ru k o
h v a ti

ra z n i
pljosncti delovi

83

82

74

56

55

o tv o r o m

v u n e delovi
poluge J za po viljuke1d izan je
a r n iri te r e ta

poluge
p ed ale
ozubIje n e

70

'

25

07
17

35
prstenovi i plo
e p ro secene

s a g l a - s a g la - s a g la s a s te tk im
tkim
p e n ast.
tkim
spoi-ja- s p o l j a - U'Tutra spolja njim i n jim i i step en njim i
u n u tra s t e p e - s p o lja - unutra
njim nastim n jtm n jim
povri u n u tr. p o v r i povri
n am a p o v r . n a m a n a m a

bez
tip
d is k o v i c e n t
i p r s te - ralne^
novi
otvora

06
16

s le p i

s a c e n tra ln im
o
>
U)
c
>m

05
15

pun o t v o r
g la tk i
s t e p e - azubljen a s t l ni

il>D )

tn

03
13

02
12

85

86

87

88

delovi za zavarivanje iz valjanog m a te r.

lis n a ti profilai okrugli otkivci odlivci
i cevt !

89
cevovodi

i
91

90

92

93

94

95

96

97

nemetalm
iz

p l a s t i n i h m a sa

o s t a li

SI. 129. M rea klasifikacionog sistema TU L S N H N IIT M A

126

98

99

Si. 130. Uustrovani primer klasifikacije deim a

a ako im a teinu u granicama 1 do 8 kp dobija oznaka 1 prem a tabeli:

ista teina predm eta (kp) .
Iznad

1
8
25
250
2500
25000

-Oznaka
teine
51

D o ukljuivo
1
8
25
250
2500
25000

0
1
2
3
4
5
6

klasa

T
i:

ST

'

004

p
i
!

poklasa
mat e r i j a l ( v r s t a )

ma s g
t e ku i b r o j

Sledea tri mesta u sistemu prikazuju

redni broj crtea. Tako bi dati zupa
nik imao sledcu oznaku:
57 01 1 1 004

SI. 131. Oznaka za zupanik sa spoljasnim ozub

ljenjem i glatkim centralnim otvorom i:
konstrukcije elika teina (1S) kp

to odgovara datoj emi i ima izgled (si. 131).

127