1.

ANTROPOLOGIJA, ANATOMIJA, FIZIOLOGIJA- OSNOVNI POJMOVI I

PODELA
ANTROPOLOGIJA-

Rije

antropologija

od

grke

rijei

"antropos"

to

uprevodu znai ovek ili onaj koji gleda gore. Antropologija je disciplina koja
prouava ljudski ivot i kulturu, slinosti i razlike meu ljudima: kako ljudi
ive, to rade, to misle i kako se odnose prema okolini. Antropologija
prouava kako se razvijala ljudska rasa, kako su nastajala i nestajala ljudska
drutva, ali je okrenuta i sadanjosti i budunosti ljudskog roda. Mogli bismo
rei da se predmet antropologije svodi na

jedno pitanje: to to znai biti

ovek?
ANATOMIJA- Nauka koja prouava gradju i sastav ivih bia (oveka,ivotinja
i biljaka). Vetina razuivanja (seciranja) tela. Telo moemo podeliti na regije:
glava, vrat, trup, udovi; sistem organa za kretanje (lokomotorni aparat); dini
(respiratorni); sranoilni (kardiovaskularni); ivani(nervni); mokranospolni
(urogenitalni); sistem lezda s unutranjim izluivanjem (endokrini); limfni
sistem.
FIZIOLOGIJA- Ime fiziologija potie od grkih rei physis ( - priroda) i
logos ( - nauka). Prirodna nauka koja se bavi prouavanjem i
tumaenjem fizikih i hemijskih faktora odgovornih za nastanak, razvoj i tok
ivota, sa posebnim akcentom na mehanizme koji nadziru i reguliu ivotne
procese, tj. odravaju homeostazu. Ona se bavi nainom funkcionisanja svih
ivih bia, od najjednostavnijih virusa do sloenih vieelijskih organizama
kakav je ovek. Povezana je, kako sa anatomijom, tako i sa biologijom,
biohemijom, medicinom i drugim srodnim naukama i naunim disciplinama.
Humana

fiziologija

nastoji

da

razjasni

nain

funkcionisanja

ljudskog

organizma, poput hemijskih reakcija koje se dogaaju u elijama, prenosa

nervnih impulsa, kontrakcije miia, razmnoavanja. Fiziologija oveka se deli
na: fiziologiju elije, fiziologiju krvnih elija, imuniteta i zgruavanja krvi,
fiziologiju srca, fiziologiju cirkulacije, fiziologiju telesnih tenosti i bubrega,
1

fiziologiju disanja, fiziologiju letenja, putovanja u svemir i ronjenja, fiziologiju

ivanog sistema i ula, fiziologiju probavnog trakta, fiziologiju metabolizma i
regulacije temperature, fiziologiju endokrinologije i reprodukcije.

2.ELIJA- GRAA I FUNKCIJA

Citologija ili Celularna biologija je bioloka disciplina koja za cilj ima
prouavanje i razumevanje elija. elija je osnovna jedinica grae i
funkcije svih ivih bia. elija se moe definisati i kao morfoloka,
funkcionalna i reproduktivna jedinica svih ivih bia. Sve elije nastaju iz ve
postojee elije. elija je najmanja jedinica koja ima sve karakteristike ivota.
Skup elija slinog ili istog izgleda, embrionalnog porekla i funkcije naziva se
tkivo. elija se sastoji od tri dela: membrane, citoplazme i jedra. Membrana
razdvaja telo elije, preko ovog tankog sloja prodiru hranjive materije, a
izbacuju nepotrebne. Glavna uloga membrane je da razdvoji ono to se nalazi
unutar elije od onog to se nalazi oko nje, a to su: voda ili vazduh kod
jednoelijskih,

krv

dr

supstance

kod

vieelijskih

organozama.

Citoplazma skup proteinskih elatinastih supstanci kojima je ispunjena

unutranost membrane. Jedro od citoplazme je odvojeno nuklearnom
membranom. U jedru se nalaze hromozomi, u kojima se nalaze geni.
Karakteristike elije: Ekscitabilnost ili podraljivost; Konduktibilnost ili
provodljivost;

Sposobnost

za

transformaciju

energije

energetskim

procesima;Genetska sposobnost za razmnoavanje uz ouvanje osobina;

Ekscitabilnost i konduktibilnost vezane su uz nastojanje i provodjenje
biolokih elektrinih struja;
Funkcije elije- elija moe da obavlja razliite funkcije: mehanika zatitna
od uticaja iz spoljanje sredine (epitelne elije); kontraktilnost (miina
elija); sinteza i sekrecija (luenje) (lezdane elije); komunikacija sa
2

spoljanjom sredinom; razmnoavanje, polne elije; zatita organizma od

mikroorganizama i stranih materija (elije imunog sistema); apsorpcija
(upijanje);

ekscitabilnost

(stvaranje

elektrinih

impulsa)

nervne

elije;

provodljivost (nervna elija); elije vezivnog tkiva (kotane, hrskaviave).

Funkcija

elije

sve

ivotne

aktivnosti

zavise

biofizikalnim

procesima,difuziji,osmozi i elektrolikoj disocijaciji.

3.PROKARIOTE-EUKARIOTE
Prva elija nastala je pre oko 3,5 4 milijarde godina i bila je prokariotske
grae. Smatra se da su najstarije prokariote bile anaerobni organizmi koji su
vrili fotosintezu. Poto se u procesu fotosinteze, kao sporedan proizvod,
stvara kiseonik, ove prokariote su omoguile nastanak aerobnih organizama.
Dananjim

prokariotama

pripadaju bakterije i

modrozelene

alge

(cijanobakterije). Pre oko 1,6 milijardi godina dolo do prelaska prokariota ka

znatno sloenijim eukariotskim elijama. Nalazi fosila, takoe, ukazuju da je
pre oko 1,6 milijardi godina dolo do prelaska prokariota ka znatno sloenijim
eukariotskim

elijama.

Danas

je

najprihvatljivija simbiotska

teorija koja

objanjava nastanak eukariotskih elija. Po toj teoriji se smatra da su

prokariote ule u

eliju

eukariota

postale

njene

organele

(mitohondrije i hloroplasti). Tako je nastala simbioza u kojoj je eukariotska

elija obezbeivala hranu, a prokariotska energiju.

4.ORGANELE
Organele su intracelularne strukture koje imaju jasno odreene funkcije u
eliji analogno organima koji imaju jasno odreene funkcije u telu. Samo ime
organela (mali organ) je nastalo tako to su biolozi uvideli paralelu u odnosu
organela i elije i organa i tela.

Citoplazmine organele se, prema slinim funkcijama koje vre, mogu

grupisati na: organele koje uestvuju u procesima sinteze; pripadaju im
ribozomi, endoplazmatini retikulum, Goldijev kompleks; organele u kojima
se skladite hidrolitiki enzimi; to su: lizozomi, peroksizomi organele u kojima
se sintetie ATP: mitohondrije i hloroplasti. Ovakvo grupisanje ne obuhvata
centrozome, koji uestvuju u deobi i jedro, u kome su smeteni hromozomi
(geni).
Ribozomi su jedine organele prisutne i u prokariotskoj i u eukariotskoj eliji.
Sastoje se od dve subjedinice (velike i male) koji se poveu sa molekulom iRNK i tada sintetiu protein. Povezivanjem veeg broja ribozoma sa i-RNK
nastaje polizom.Ribozomi su elijeske organele u kojima se obavlja proces
sinteze proteina, tada se spajaju i obrazuju kompletnu celijsku organelu.
Endoplazmatini retikulum (ER) je mrea membrana koja se prostire kroz
itavu eliju. Osnovna uloga ove organele je sinteza i transport materija kroz
eliju. Razlikuju se dve vrste granularni i agranularni. Granularni ER na
membranama nosi ribozome pa se u njemu sintetiu proteini. Agranularni ER
nema ribozome i u njemu se sintetiu lipidi i njihovi derivati. Je elijska
organela koja je greena od sistema membrana koje se uvlae u vidu
kanalia

proirenja

citoplazmu.

Za

spoljanju

membranu

endoplazmatinog retiklumluma vezuju se ribozomi u vreme kada se u njima

sintetiu proteini-granularni endoplazmatini retikulum, kada nisu prisutni
poliribozomi oznaen je kao glatki endoplazmatini retikulum.
Goldijev kompleks se sastoji iz spljotenih paralelno postavljenih krupnih
vezikula od kojih se odvajaju sitnije vezikule koje sadre proizvodi luenja ove
organele. Uloga mu je u dozrevanju, obeleavanju i usmeravanju kretanja
molekula ka tanom odreditu u eliji: ka lizozomima, van elije (sekretorna
uloga), ka elijskij membrani. Goldzijev aparat je sistem gusto pakovanih
membrana sa kojih polaze vezikule sa upakovanim metabilitikim produktima
elije.
4

Lizozomi su oblika kesica obavijenih jednostrukom membranom. Ispunjeni

su mnogobrojnim hidrolitikim enzimima pa se nazivaju organele za varenje.
U njima se mogu razloiti razliite materije.
Peroksizomi su male, jednostrukom membranom okruene vezikule. Sadre
enzime za oksidaciju masnih kiselina i aminokiselina.
5.MITOHONDRIJE-GRAA I FUNKCIJA
Mitohondrije su organele sa najveom koliinom membrana. Njihov sadraj je
obavijen dvema membranama spoljanjom i unutranjom. Spoljanja
membrana je glatka i u kontaktu je sa citoplazmom, propustljiva je za velike
molekule.. Unutranja membrana gradi mnoge uvrate oznaene kao kriste
(pregrade)

na

kojima

se

nalaze

enzimi

respiratornog

lanca.

mitohondrijalnom matriksu nalaze ribozomi (70S) i mitohondrijalna DNK

(prstenasta je).Na povrini membrane u vidu voria nalaze se enzimi koji
omoguuju proces elijskog disanja. U procesu elijskog disanja razlau se
organske materije do krajnjih proiizvoda CO2 i H2O i oslobaa se energija u
vidu molekula ATP-a. Odvija se kroz dve faze: glikolizu (u citoplazmi u
odsustvu O2) i Krebsov ciklus (u mitohondrijama, u prisustvu O2).U
mitohondrijama se nalazi mali molekul mitohondrijske DNK i ribozomi. Ove
organele su glavni izvor energije("toplotne elije")jer se vri sinteza jedinjenja
bogatog energijom ATP(adenozintriofosfat).
6.ORGANSKE I NEORGANSKE MATERIJE U ELIJI
NEORGANSKA JEDINJENJA I ELEMENTI- Voda je jedna od glavnih komponenti
ivih sistema i ini ak 50-95% teine elije. Koliina vode u elijama oveka zavisi
od:starosti, vrste tkiva, metabolike aktivnosti, pola. ULOGE VODE SU: voda je

univerzalni rastvara; uestvuje u biohemijskim reakcijama; transportna

uloga vode ogleda se u lakom prenoenju materija koje se u njoj rastvaraju;
uestvuje u termoregulaciji.

NEORGANSKE SOLI I JONI-Obavljaju vane funkcije u organizmu. Ulaze u

sastav proteina, nukleotida, hlorofila, hemoglobina, tkiva. P- u

sastav

nukleotida, Mg- u hrolofil, Fe- u hemoglobin, fosfati i karbonati u sastav

kostiju. Ca, Na, K, Mg i Al uestvuju u funkciji propustljivosti kroz elijsku
membranu. Neorganske soli su takoe veoma zastupljene u elijama, a
njihovi katjoni i anjoni su neophodni za odravanje biolokih struktura
(gradivna uloga) i bioloku aktivnost jedinjenja (metabolika uloga).
ORGANSKA JEDINJENJA Organska jedinjenja obavezno sadre C, H, O i
njihovim razlaganjem se oslobaa manja ili vea koliina energije(razlika u
odnosu na neorganske materije) Razlikuju se 4 grupe ovih jedinjenja: Ugljeni
hidrati, Masti, Proteini i Nukleinske kiseline.
Mineralne materije organizam ne stvara sam , ve ih unosi hranom. Radi
razumevanja znaaja ovih materija bie navedene uloge nekih najbitnijih: Fe

(gvoe) je veoma vaan sastojak hemoglobina; nedostatak gvoa u

organizmu ometa normalno stvaranje crvenih krvnih zrnaca, to prouzrokuje
malokrvnost anemiju; Ca i P grade kalcijum-fosfate koji su glavni sastojci
kostiju; S ulazi u sastav nekih aminokiselina; Na, K i Cl uestvuju u
osmoregulaciji; F spreava karijes zuba; Co je sastavni deo vitamina B12.
UGLJENI

HIDRATI

(EERIGLICIDI)-

Dele

se

na

monosaharide,

oligosaharide, polisaharide.
MONOSAHARIDI- Prosti eeri se hidrolizom ne mogu razliiti na prostija
jedinjenja. Prema broju ugljenikovih atoma dele se na trioze, tetraze,
pentoze(riboza

dezoksiriboza),

heksoze(glukoza,

galaktozai

fruktoza).

Glukoza je glavni izvor energije i osnovni transportni oblik eera u

organizmu kimenjaka.
OLIGOSAHARIDI- gr.oligos-malo po broju,siromano su izgraeniod 2 do
10 monosaharida. Najznaajni su disaharidi(od 2 monosaharida)kojima

pripadaju MALTOZA(2 molekula glukoze),LAKTOZA(glukoza i galaktoza) i

SAHAROZA(gllukoza i fruktoza)
POLISAHARIDI-

su makroelementi nastali povezivanjem velikog broja

monosaharida u dugake lance, mogu da sadre na stotine i hiljade

monosaharida. Rezervni polisaharid su magacini energije i kod ivotinja je to
GLIKOGEN,

kod

CELULOZA(biljke),

biljaka

SKROB.

HITIN(ivotinje),

Gradivni

AGAR(alge).

zatitni

polisaharidi

Energetski

su

najbigatija

jedinjenja koja se ne rastvaraju u vodi

MASTI (LIPIDI)- Po sloenosti grae dele se na proste i sloene. PROSTI
LIPIDI

se

sastoje

od

glicerola(alkohol

sa

tri

OH

grupe)

masnih

kiselina(zasienih ili nezasienih). SLOENI LIPIDI pored ovog to sadre

proszi imaju jo neku komponentu, npr, fosfolipidi sadre fosfatnu grupu.
Najvaniji gradivni lipidi su FOSFOLIPIDI I HOLESTEROL, koji grade membrane
ivotinjskih elija. Stereoidima pripadaju i neki hormoni(polni i hormoni kore
nadbubrenih lezda).ULOGE MASTI SU: gradivna, zatitna, regulatorna,
energetska i rezervna
PROTEINIBELANCEVINE- Na gr znai prvi, najvaniji, znai da belanevine
obavljaju najvanije funkcije i zauzimaju oko 50% suve materije. U sastav
belanevina ulazi 20 razliitih aminokiselina povezanih peptidnom vezom.
Deset su ESENCIJALNE(bitne), a deset su NEESENCIJALNE. ako belanevine
sadre do 50 aminokiselina nazivaju se PEPTIDI, a ako sadre preko 50 onda
su POLIPEPTIDI. Belanevine izgraene samo od aminokiselina su proste
belanevine. Sloene

belanevine pored

aminokiselina

sadre i neku

neproteinsku komponentu po kojoj i nose naziv. Fosfoproteini sadre P,

lipoproteini-masti,

feroproteini-Fe,

hromoproteini-pigmente.

ULOGE

PROTEINA SU: Gradivna-strukturna(kolagen ulazi u sastav vezivnog tkiva,

tetiva i koe, kreatin u razne tvorevine, osein u kotano tkivo, ulaze u sastav
elijske

membrane);

Regulatorna(hormoni);

Transpotnea(hemoglobin

prenosi

Biokatalitika(fermenti-enzimi);
7

kiseonik);

Zatitna(antitela);

Kontraktilna(aktin

miozin

omoguavaju

kontrakciju

miinih

elija);

Rezervna(jaja i semena); Fotosintetika(hlorofil).

7.JEDRO(NUKLEUS)-GRAA I FUNKCIJA- Najupadljivija, velika organela

eukariotskih elija je jedro. Sam naziv - lat: nucleus znai jezgro. U njemu se
nalazi DNK, u kojoj su uskladitene informacije o grai i funkcionisanju elije.
Jedro regulie sve procese u eliji, u njemu se obavlja i sinteza DNK
(replikacija) i svih vrsta RNK (transkripcija), kao i dela proteina (translacija).
elija najee ima jedno jedro,
npr. eritrociti skoro

svih

sisara).

i veoma retko elija bez jedra (takvi su

Nukleoplazma je

unutranjost

jedra

odvojena od citoplazme unutranjom jedrovom membranom. U nukleoplazmi

se nalaze hromozomi hromatin i jedarce (nukleolus). Hromatin se sastoji
od DNK, male koliine RNK i dve vrste

proteina: histona i nehistonskih

proteiona. Telesna ljudska elija ima 46 kromosoma. Ako se izmeri ukupna

duina DNK u svim kromosomima , dobija se vrednost od oko 2m. Telesna
elija oveka ima 46 hromozoma ili dve garniture po 23 kromosoma, pri emu
jedna garnitura potie od majke, a druga od oca pa se tako obrazuje 23 para
homologih kromosoma. Jedarce (lat: nucleolus, mn. nucleoli) se moe
smatrati

nuklearnom

organelom,

odnosno

suborganelom jedra.

Glavna

funkcija jedarceta je stvaranje i organizovanje komponenti ribozoma (rRNK i

ribozomalnih proteina).

Jedarce je esto sfernog oblika,okrueno masom

heterohromatina.Nije odvojeno membranom od nukleoplazme.

8. TKIVO-PODELA, OSOBENOSTI
9.NERVNI SISTEM-(systema nervosum)- Visoko specijalizovani sistem koji
je kod oveka dostigao najvii stepen razvoja. Uspostavlja vezu organizma sa
spoljanjim svetom. Sprovodi informacije o stanju organizma. alje impulse
celokupnoj muskulaturi, poprenoprugastoj i glatkoj. Upravlja radom svih
8

lezda.Svojim centralnim delom omoguava de se izrazi volja, oseanja i

najvie intelektualne funkcije(KORA VELIKOG MOZGA). Osnovna morfoloka i
funkcionalna jedinica nervnog sistema je NERVNA ELIJA(neuron).
MORFOLOKA PODELA- 1.Centralni nervni sistem (systema nervosum
centrale)- grade dva dela: mozak(encephalon) i kimena modina(medulla
spinalis). 2. Periferni nervni sistem

(systema nervosum periphericum)-

predstavljaju modani ivci(nervi craniales) i kimeni ivci(nervi spinales).

ivac (nervus) ine produeci nervnih elija grupisani u snopove razliitog
broja i volumena.Ganglion (ganglion) ini skup tela nervnih elija ,tvorevina
nalik

voru

ugraene

tokove

ivaca.

FUNKCIONALNA

PODELA-

1.Somatski(cerebrospinalni) nervni sistem- kontrolie popreno-prugastu

muskulaturu trupa, ekstremiteta, pojedinih organa, jezika, drela i grkljana.
Pod uticajem volje i svesti oveka. Uspostavlj vazu sa spoljanjim svetom 2.
Autonomni ili vegetativni nervni sistem- nije pod uticajem nae volje.
Filogenetski najstariji deo nervnog sistema. Zajedno sa endokrinim lezdama
uestvuje u odravanju konstantnosti untranje ravnotee.
U mozgu se nalaze dva tipa elija: NERVNE I GLIJALNE. Svaka n.elija sastoji
se od tela neurona i dva tipa nastavaka:DENDRITA I AKSONA. Aksoni i dendriti
slue za komunikaciju izmeu elija. Dendriti su kratkti, razgranati nasatavci
koji sprovode nadraaj ka telu n.elije. Akson prenosi nadraaj od tela
neurona ka sledeem neuronu. GLIJALNE elije(glije) imaju niz funkcija koji
omoguava opstanak i pravilno funkcionisanje n.elija. U mozgu ih ima oko
10x vie nego n.elija.

U mozgu razlikujemo sivu masu(koju grade tela

n.elija, dendriti, poetni delovi aksona i glijalne elije), nalazi se spolja; belu
masu(koju ine aksonski produeci n.elija i dendriti), nalazi se unutra.
Mozak je najznaajni deo n.sistema. Obavijen je modanim opnama:
tvrdom(dura mater)koja nalee na kotani zid lobanje; pauinastom i
mekom(mater)koja nalee na povrinu mozga, uvlai se u sva udubljenja.
eina mozga odraslog oveka preteno iznosi 1.350 g, ali intelektualne
sposobnosti oveka nisu srazmerne teini i veliini mozga.Osnovni delovi
9

mozga su: Produena modina; Varolijev most,Hipofiza;Modana greda; Mali

mozak;Srednji mozak;Meumozak;Veliki mozak. Produena modina, varolijev
most i srednji mozak zajedniki se nazivaju modano stablo. Centralni
kanal kimene modine se nastavlja u mozgu, ali se proiruje i obrazuje etiri
upljine-modane komore, koje su ispunjene likvorom(titi mozak). Mozak je
podeljen na levu i desnu hemisferu. Razlika izmeu hemisfera je u nainu
obrade informacija: Leva hemisfera podatke obrauje sekvencijalno, a desna
sve istovremeno. Desna hemisfera je vie ukljuena u oseanja i kreativnost,
a leva hemisfera logiko zakljuivanje, analiziranje i snalaenje u prostoru.
Povrine hemisfere su podeljene modanim lebovima koji dele povrine
svake hemisfere na 5 delova: eonu zonu, potiljanu zonu, slepoonu zonu,
temenu zonu i ostrvo(insula). Mozak ine: rombasti mozak (rhombencephalon),
srednji mozak (mesencephalon) i prednji mozak (prosencephalon).

10.PREDNJI MOZAK(prosencephalon)- Zauzima nejvei deo lobanjske

duplje. U toku evaluacije je najvie progresivno evaluirao. Prednji mozak se
sastoji iz meumozga i velikog mozga. Dobio je ulogu glavnog koordinacionog
centra. Modana kora je centar clokupne nervne delatnosti i umne aktivnosti.

11.VELIKI MOZAK(telecsephalon)- je najrazvijeniji deo mozga koji ine:

modana kora, leva i desna modana komora, neki delovi limbikog sistema,
mirisni mozak (rhinencephalon) i bazalne ganglije. Mirisni mozak prima
informacije od ula sluha i zaduen je za razlikovanje mirisa i njihove jaine.
Limbiki sistem obavija modano stablo i nalazi se ispod modane kore.
Sastoji se od prugastog tela, modanog badema i bademastog tela. Najvaniji
deo je bademasto telo - corpus amygdaloideum (zadueno je za formiranje i
10

uvanje seanja povezanih sa jakim emocijama, stvara strah, agresivnost,

bes i ljubomoru, ima ulogu u ubrzanom radu srca, ubrzanom disanju).

12.MEUMOZAK, MALI MOZAK, PRODUENA MODINA

MEUMOZAK(diencephalon)- Smeten je izmeu srednjeg i velikog
mozga. Meumozak ine: talamus, metatalamus, epitalamus, subtalamus,
hipotalamus i trea modana komora. Na njegovom krovu je razvijena EPIFIZelzda sa unutramkim luenjem. Na donjoj strani, podu komore, oznaenoj
kao hipotalamus, javlja se levkasto ispupenje (infundibulum) koje je u vezi
sa hipofizom. Hipotalamus je vrlo znaajan refleksni centar koji kontrolie
temperaturu tela, rad unutranjih organa, krvni pritisak, san, oseaj gladi,
ei, straha, bes.

U hipotalamusu se nalazi endokrina lezda hipofiza.

Hipofiza kontrolie sledee procese: rast, krvni pritisak, trudnou i poroaj,

luenje mleka, funkcije polnih organa, metabolizam i rad ostalih endokrinih
lezda. Talamus je najvei deo meumozga. Prenosi motorne signale izmeu
malog mozga, kore velikog mozga i bazalne ganglije, prenosi senzorne
informacije (od svih ula osim ula mirisa) do odreenih delova kore velikog
mozga. ini svaki deo mozga svesnim onoga to drugi delovi mozga u tom
trenutku

rade,

ima

ulogu

regulisanju

nivoa

paljivosti

svesti.

Metatalamus je parni simetrian deo meumozga koji se nalazi ispod

talamusa.. Njihova uloga je dalji transport vizuelnih i akustikih informacija ka
kori velikog mozga, a imaju i ulogu prilikom usmeravanja panje na odreeni
zvuk ili objekat. Epitalamus se nalazi u zadnjem delu meumozga. Ima
ulogu u regulaciji gladi i ei. U njemu se nalazi epifiza - mala endokrina
lezda koja spreava prerani pubertet i lui hormon melatonin koji ima ulogu
u regulaciji cirkadijalnog (24 asovnog) ritma. Subtalamus se nalazi ispod
talamusa i ima ulogu u regulaciji uzimanja tenosti.
MALI MOZAK(cerebellum)- se nalazi u zadnjem donjem delu lobanje, iza
modanog mosta i ispod potiljane zone velikog mozga. On je, kao i veliki
11

mozak, podeljen na dve hemisfere, ali kod njega svaka hemisfera kontrolie
svoju stranu tela.Mali mozak je centar ravnotee, miine koordinacije,
tonusa miia, regulie automatizam kretnih funkcija. Sa aspekta filogeneze,
mali mozak ima tri dela: archaeocerebellum (uestvuje u regulaciji
miinog tonusa i odravanju ravnotee), paleocerebellum (kontrolie
miini tonus i aktivnost miia) i neocerebellum (omoguava i sprovodi
automatsku regulaciju redosleda i obima voljnih pokreta).Mali mozak ima tri
para krakova koji mu slue za komunikaciju sa ostalim delovima mozga:
gornji (koji ga povezuje sa srednjim mozgom), srednji (koji ide prema
Varolijevom mostu) i donji (koji ide prema kimenoj i produenoj modini).
Sastoji se od bele i sive mase. Sivu masu grade kora malog mozga i jedra
malog mozga. Belu masu ine malomodani krakovi, gornji, srednji i donji.
PRODUENA MODINA(medulla oblongata)- u njoj se nalaze nervni
centri za: disanje, rad srca, irenje i skupljanje krvnih sudova, gutanje,
povraanje. Produena modina je deo modanog stabla.
13.KIMENA MODINA(medulla spinalis)
Zadnji deo nervne cevi, prostire se celom duinom tela. Cilindrinog je oblika
i ima centralni kanal u sredini. Sa obe stane kimene modine polaze nervi
koji su segmentalno rasporeeni ima ih onoliko koliko i kimenih prljenova.
Raspored sive i bele mase je obrnut u odnosu na mozak bela masa je spolja,
a siva se nalazi unutra. Siva masa na poprenom preseku daje oblik slova H,
ona obrazuje jedan par lenih i jedan par trbunih rogova. Sa lenih rogova
polaze senzitivna, a sa trbunih motorna nervna vlakna. Belu masu ine
uzlazna i silazna nervna vlakna kojima se provode nadraaji ka mozgu kao i
impulsi od mozga ka raznim organima. Kimena modina je sprovodnik
nadraaja u pravcu mozga (uzlazna nervna vlakna) kao i impulsa koji se alju
od mozga (silazna vlakna). Centar za mnoge proste reflekse. Ledjna modina
usmerena je i na zatitu organizma.

12

14.IVCI(nervi craniales)
Periferni nervni sistem (Systema Nervorum Periphericum) neodvojivi je deo
ivanog sistema kojeg ine ivci i gangliji smeteni izvan CNS, a predstavlja
vezu i kimene modine sa ostatkom tijela. ine ga 31 par modinskih ili
spinalnih ivaca (poreklom iz kimene modine) i 12 pari modanih,
kapitalnih ili kranijalnih ivaca (izlaze iz glave - lat. caput, odnosno lobanje lat. cranium). Pored toga, pridrueni su mu nervi, stabla i gangliji koji
pripadaju autonomnom nervnom sistemu.
Spinalni ivci (Nervi Spinales) koji polaze iz kimene modine (ili u nju
ulaze) glavni su nosioci ovog dela somattskog nervnog sistema. Jedan
spinalni ivac je funkcionalno uglavnom meovit, to znai da sadri i
aferentna i eferentna vlakna. Ova vlakna se udruuju i ine jedan spinalni
nerv, koji se podeli na etiri grane. Spinalni nervi su organizovani u grupe na
osnovu dela kimenog stuba iz koje polaze, pa tako postoje: Cervikalni ili vratni

ivci (8) - C; Torakalni ili grudni ivci (12) - Th; Lumbalni ili slabinski ivci (5) L; Sakralni ili krstani ivci (5) - S; Kokcigealni ili trtini ivac (1) Co;
Kranijalni ivci polaze iz delova centralnog nervnog sistema koji iskljuuju
kimenu modinu i kroz neki od otvora na lobanji izlaze na povrinu tela
dajui odgovarajue grane. Funkcionalno, sadre sve tipove nervnih vlakana
(opta i specijalna): motorna, senzibilna i visceralna. Oznaavaju se rednim
brojevima

gledano

prednjeg

dijela

lobanje

natrag

(od rostralno prema kaudalno).

I - nn. olfactorii (njunji ivci, za ulo mirisa); II - n. opticus (vidni ivac);
III - n. oculomotorius (za miie one jabuice i refleks zjenice); IV - n.
trochlearis (pokreta miia one jabuice); V - n. trigeminus (za miie
"vakae" - lat. mm. masticatorii i osjete sa veeg dijela lica, usta i zuba); VI
- n.

abducens (inervira

m.

rectus

lateralis

one

jabuice);

VII

- n.

facialis (ivac lica - miii "facijalne ekspresije" tj. "mimini" miii, pljuvane
lijezde, suzna lijedza); VIII - n. statoacusticus ili n. vestibulocochlearis
13

(tzv. sluni ivac, za ulo sluha i ravnoteu); IX - n. glossopharyngeus (za

miie jezika i drijela, vaan kod refleksa gutanja, ulo okusa); X - n.
vagus (mnogobrojne uloge u invervaciji organa i pojedinih miia, te dijelom
ula

okusa,

glavni

accessorius (inervira

oponent
velike

simpatikom
miie

lea

sistemu);
m.

XI

trapezius

- n.
et

sternocleidomastoideus, iskljuivo motorni); XII - n. hypoglossus (za miie

jezika).

23.ZGLOBNI SISTEM(syndesmologia)
ZGLOB(articulatio)- Zglobovima nazivamo sva povezivanja medju kostima
Zglobovi mogu biti : pravi(omoguavaju kretanje ), nepravi (minimaln
okretanje ili nikakvo kretanje).Pravi zglobovi sastoje se od dva ili vie
zglobnih

tela

presvuenih

hrskavicom

obavijeni

zglobnom

aurom(kapsulom). Zglobna aura se sastoji od spoljneg vrstog vezivnog

sloja i unutranje sinovijalne ovojnice, koja lui sinovijalnu tenost za
podmazivanje zglobnih povrina.Spoljne vrste veze oko zglobne aure
nazivamo ligamentima.
Podela zglobova po mestu: Zglobovi

glave; Zglobovi kimenog stuba;

Zglobovi ramena i karlice;Zglobovi gornjih i donjih udova.

Zglobovi glave: Suturae; Artculatio mandibulae.
Zglobovi kime:Articulatio craniovertebralis/atlantooccipitalis; Articulatio
dens axis;
Zglobovi

Articulatio intervertebrales.
ramenog obrua: Articulatio sternoclavicularis; Articulatio

acromioclavicularis; Articultio costovertebrales.

Zglobovi karlice: Articulatio sacroiliacalis; Symphysis.
Zglobovi

ruke: Articulatio

humeri; Articulatio

radioulnaris superior et inferior; Articulatio radiocarpalis.

14

cubiti; Artculatio

Zglobovi

noge: Articulatio

coxae; Articulatio

genus; Articulatio

tibiofibularis superior et inferior; Articulatio talocruralis.

Zglobovi stopala: Articulatio intertarsales; Articulatio tarsometatarsales;
Articulatio metatarsophalangeales; Articulatio interphalangeales.
24.RAVNINE TELA
Sredinju (sagitalnu), eonu (frontalnu) i poprenu (transverzalnu).

25.POKRETI U ZGLOBOVIMA
Sve pokrete u irem smislu moemo podeliti na uglovne, krune (cirkularne) I
translacijske pokrete. Pri opisivanju uglovnih i krunih pokreta koristimo se
pojmom ravnina I osovina pokreta. Ravnina pokreta je ravnina u kojoj se vri
pokret, i obino pokrete u zglobovima opisujemo u odnosu na osnovne
ravnine

tela

sredinju

(sagitalnu),

eonu

(frontalnu)

poprenu

(transverzalnu). Osovina pokreta zamiljeni je pravac koji prolazi sredinom

zgloba, a okomit je na ravninu u kojoj se vri pokret. Stoga imamo i tri
osnovne osovine pokreta:
Sagitalna (sredinja) osovina oko koje se vre uglovni pokreti u eonoj
ravnini, npr. ADUKCIJA ili PRIMICANJE i ABDUKCIJA ili ODMICANJE;
Transvezalna (poprena)osovina oko koje se vre uglovni pokreti u
sagitalnoj ravnini, npr. FLEKSIJA ili PREGIBANJE i EKSTENZIJA ili ISPRUANJE.
Longitudalna(uzduna) osovina oko koje se uvijek i jedino vre kruni
pokreti ROTACIJE ili OBRTANJA.

26.MIINI SISTEM
15

Miino tkivo sastoji se iz elija koje su sposobne da se pod uticajem

nadraaja kontrahuju, skrauju. U oveijem telu se razlikuju tri vrste
miinog tkiva: poprenoprugasto, glatko i srano. Mii (muskulus) jeste
organ koji je sposoban da se kontrahuje, gri i da svojom kontrakcijom vri
pokret u zglobu. Pored toga on je elastian, dozvoljava izvesno istezanje, i
nakon toga on se vraa na svoju prvobitnu duinu. Na miiu razlikujemo:
trbuh miia(venter), tetivu(tendo). Miii mogu biti:prosti i sloeni(dvoglavi,
troglavi, etvoroglavi).S obziirom na odnos svojih dimenzija :dugi, kratki,
pljosnati. U oveijem telu ima 327 parnih i 2 neparna miia. Mii se
pripaja za periost kostiju svojim tetivnim vlaknima.

Pojedini pokret retko

izvodi samo jedan mii. Za dva ili vie miia, koji vre isti pokret kaemo
da su agonisti (npr. dvoglavi i nadlaktini mii vre pokret fleksije
podlaktice). Za dva ili vie miia koji vre suprotni pokret u odreenom
zglobu kaemo da su antagonisti (npr. dvoglavi i troglavi mii nadlaktice, koji
vre suprotne pokrete fleksije I ekstenzije podlaktice). Sinergisti su pak miii
koji sudjeluju pri izvoenju odreenog pokreta, ali ga sami ne vre (npr. miii
trupa koji deluju kao fiksatori pri odreenim pokretima ruku). Prema regijama
tela, skeletne miie moemo podijeliti na: miie glave, vrata, trupa, te
miie gornjih i donjih udova.

27.MIII TRUPA
Miii trupa obuhvataju: prsne, trbune, ledjne i karline miie.
Prsni miii obuhvataju dve skupine. Povrinska skupina - miii koji
sudjeluju pri pokretima ruku. Veliki prsni mii(m. pectoralis major) irok je
lepezast mii koji polazi s kljune i prsne kosti i hvata se na gornji kraj
nadlaktine kosti. Mii primie i anteflektira nadlakticu i obre je prema
unutra. Prednji nazubljeni mii(m. serratus anterior) velik je mii s
lateralne strane grudnog koa koji povlai i rotira lopaticu te omoguuje
podizanje ruke iznad vodoravnog poloaja.Duboka skupina dini miii.
16

Dini miii ire i skupljaju grudni ko pri disanju. Diaphragma- pljosnat je

mii u obliku kupole to odvaja grudnu od trbune upljine.Dijafragma

je

glavni udisajni mii koji se pri kontrakciji sputa prema dole, poveavajui
obim

grudnogkoa.

unutranji,

Meurebarni

ispunjavaju

miii

meurebarne

(m.

intercostales),

prostore

svojom

spoljni

kontrakcijom

poveavaju, odnosno smanjuju obim grudnog koa.

Trbuni miii: Kosti grudnogkoa tite (srce ,plua,itd.) Organe tbune
uplline tite snani trbuni miii. Oni uestvuju u pokretima trupa i
karlinog pojasa, stabilizuju kimeni stub, a u okviru trbune prese
omoguavaju vane ivotne funkcije(disanje, kaljanje, kijanje, povraanje,
porodjaj, mokranje). Ravni trbuni mii (m. rectus abdominis) polazi sa grudne
kosti i 5., 6. i 7. rebra, a hvata se na preponsku kost. Ima tri intersekcijske tetive koje
vodoravno seku i odvajaju etiri miina trbuha. Mii u celosti obavija snana
tetivna ovojnica, tzv. Trbuna maramica, na koju se hvataju ostali trbuni miii.
Ravni trbuni mii pregiba grudni ko spram karlice, ili pregiba karlicu

spramgrudnog koa.

17

18

19

20