STRUNI DEO

Hirurgija

1) Anafilaktiki ok
Pod alergijom se podrazumeva imunska reakcija na stranu supstanciju
(antigen), koja moe da obuhvati humoralni imunski sistem (reakcije trenutnog
tipa- u toku prvih 30 min.) i elijski imunski sistem (reakcije odloenog tipaposle 4-8 sati).
Sistemska anafilaksa se danas definie kao teka, po ivot ugroavajua
generalizovana reakcija preosetljivosti.
Mehanizam:
organizam prethodno senzibilisan unoenjem odreenog
antigena; stvaraju je antitela, prvenstveno IgE, koja su fiksirana na bazofilima i
mastocitima; pri ponovnom unoenju antigena, on reaguje sa fiksiranim
antitelima ime se oslobaaju aktivni medijatori kao to su histamin, bradikinin,
serotonin...; reakcija efektornih tkiva, pre svega krvnih sudova i bronhiola;
poveanje kapilarnog permeabiliteta, izlaenje tenosti i leukocita iz krvnih
sudova, i njihova akumulacija u okolnim tkivima (edem) i kontrakcija glatkih
miia respiratornog i GI trakta.
Klinika slika:

izrazita hipotenzija
tahikardija
bronhospazam, dispneja cijanoza
edem larinksa
poremeaj GI trakta
munina, povraanje
poremeaj CNS (somnolencija, dezorjentisanost)
na koi, urtikarija
filiformni puls
trnjenje lica i ruku
bledilo, hladan znoj


2) Terapija anafilaktikog oka
pacijenta postaviti u horizontalan poloaj, uz proveru prohodnosti disajnih
puteva
odmah primeniti 0,5 ml adrenalina (1:1000) lagano sublingvalno, i.v. ili
i.m. Ako ne doe do poboljanja vitalnih funkcija, treba ponoviti dozu posle
5 min 2X. Doza za decu (0,1-0,3 ml)
nakon adrenalina primeniti na isti nain kortikosteroide sa brzim
dejstvom (metilprednizolon, deksametazon) u dozi jedne ampule. Moe se
ponoviti vie puta.
istovremeno insuflirati kiseonik preko maske 5-7 l/min
primena antihistaminika (npr. fenergan 20-40 mg), posle uspostavljanja
vitalnih funkcija
hitan transport pacijenta u bolnicu

3) Anestetici sastav
- sintetiki proizvodi, preparati koji imaju sposobnost da privremeno prekinu
sprovoenje impulsa nervnim vlaknima, te da na taj nain izazovu analgeziju
ili anesteziju tkiva koje je inervisano odreenim nervom.

Svaki lokalni anestetiki rastvor ima vie sastojaka:

- lokalno anestetiko sredstvo
- vazokonstriktor (adrenalin, noradrenalin)
- stabilizator
- antiseptiko sredstvo
- pufer
- rastvara (destilovana voda)

U odnosu na hemijsku strukturu molekula anestetike baze dele se na:

estarske
amidne

- prokain
- lidokain

- tetrakain
- prilokain

- benzokain
- kartikain

- bupivakain

4) Kontraindikacije i indikacije za primenu lok anestetika

Indikacije:

eleminisanje bola prilikom bolnih stomat. intervencija

dijagnostiki postupak prilikomutvrivanja nejasnih bolova u OF regiji
Povoljnosti:

moe se postii potpuna bezbolnost pri radu

pacijent je budan i kooperativan
osnovne fizioloke funkcije se praktino ne remete
2

metod je jednostavan za primenu i nije potrebna skupa oprema

olakan hirurki rad usled vazokonstrikcije
Kontraindikacije:

osobe sa kojima se teko uspostavlja kontakt ili uopte ne moe

ne pristanak pacijenta na rad u lok anesteziji
neka opta hronina oboljenja u smislu ogranienja u izboru ili koliini
primenjenog LA
- alergija na pojedine LA rastvore
- velike hirurke intervencije kada je primenom LA teko eliminisati bol
- infekcija na mestu aplikacije
- anomalije poloaja struktura znaajnih za orijentaciju

KOMPLIKACIJE
LA:
prelom
igle,povreda
nerva,povreda
ks,infekcija,postanest bol,postan trizmus,nekroza posle anest,efekat
anest na okolne nerve.
5) Sprovodna anestezija

Sprovodna blok anestezija postie se ubrizgavanjem anestetikog

sredstva u predeo nervnog stabla, ime se prekida sprovodljivost nervnih
vlakana sa periferije ka CNS-u iz svih bonih i zavrnih grana
anesteziranog ivca.

Njene prednosti u odnosu na terminalnu su: ire polje postignute

anestezije; odsustvo uticaja na anatomske odnose tkiva koje se anestezira
(ubrizgavanje van predela intervencije); bra reparacija tkiva;
nepostojanje ogranienja lokalnog karaktera (oteenja tkiva ili
inflamacija).

Sprovodne anestezije u gornjoj vilici

Infraorbitalni ivac inervaciona zona prednjih gornjih zubnih grana, a

ponekad i srednje gornje zubne grane infraorbitalnog ivca. Intraoralni
pristup; zubi su u centralnoj okluziji, palcem i kaiprstom odie se gornja usna
a srednji prst se postavi na sredinu donje ivice orbite. Mesto uboda je u
pokretnoj sluzokoi iznad projekcije vrha korena lateralnog sekutia. Pravac
igle navie, unazad i upolje. 2 cm se potiskuje igla, par kapi, pa se igla uvodi
u infraorbitalni kanal gde se deponuje ostatak anestetika. Ekstraoralni
pristup; mesto uboda nazolabijalni leb, u visini sredine nosnog krilca. Pravac
igle navie, unazad i upolje.
Tuber anestezija prilikom intervencije na molarima, inervaciona zona zadnjih
gornjih zubnih nerava. Igla se uvodi u pokretnoj sluzokoi iza zigomatinoalveolarnog grebena, a u visini bukodistalnog korena drugog gornjeg molara.
Prvac navie, nazad i unutra. Uvoenje 1,5-2 cm.

Nosnonepani ivac anesteziramo sluzokou od onjaka jedne do onjaka

druge strane. Mesto uboda neposredno pored sekutine papile. Igla se
potiskuje unazad i navie dok vrh igle ne ue u sekutini kanal.
Prednji nepani ivac U predelu velikog nepanog otvora. Mesto uboda je 8
-10 mm ispred i unutra od gornjeg umnjaka. Pravac igle pod pravim uglom u
odnosu na kost.

Sprovodne anestezije u donjoj vilici

Mandibularna anestezija je sprovodna anestezija donjeg zubnog, jezinog i

kod nekih tehnika (Gow-Gates, Akinosi), i obraznog ivca, koja se postie
deponovanjem LA rastvora u pterigomandibularni prostor.
Intraoralne
tehnike:
1. Indirektna: okluzalna ravan donjih zuba pri otvorenim ustima treba da
je paralelna sa horizontalnom ravni. Palpira se prednja ivica viline
grane. Mesto uboda je u sluzokoi iznad retromolarnog trougla, 1 cm
iznad okluzalne ravni donjih zuba i oko 0,5 cm medijalno od prednje
ivice viline grane. Pravac od onjaka paralelnopremolarakost.
2. Direktna: Mesto uboda je neto blii pliki pterigomandibularis nego
kod indirektne metode. Pravac od premolara suprotne strane.
3. Gow-Gates: zabaena glava sa maksimalno otvorenim ustima. Kao
orijentacija nam slue ekstraoralne take: urez izmeu tragusa i
antitragusa, angulacija une koljke i ugao usana. Igla zavrava
neposredno ispod pripoja spoljanjeg pterigoidnog miia.
4. Akinosi:
Izvodi se pri zatvorenim ustima i relaksiranim obrazima
pacijenta. Glava je blago zabaena a zubi u centralnoj okluziji.
Brizgalica sa iglom se postavlja paralelno sa marginalnom gingivom
gornjih zuba. Mesto uboda je u udubljenju izmeu grane donje vilice i
zadnjeg dela alveolarnog nastavka gornje vilice. Ulazi se u
pterigomandibularni prostor 2,5 do 3 cm.

Ekstraoralna tehnika: Mesto uboda je na koi, ispod i oko 1,5 cm

ispred ugla donje ivice. Igla se uvodi vertikalno nagore, paralelno sa
zadnjom ivicom viline grane do dubine 3-4 cm.

Jezini ivac: U predelu poda usne duplje se izvodi uvoenjem igle u sredini
leba izmeu jezika i gingive u visini donjeg umnjaka. Pravac igle nanie i
upolje premadonjoj vilici. U pterigomandibularnom prostoru se izvodi pri
4

povlaenju igle 0,5 cm nakon kontakta sa kosti prilikom davanja

mandibularne anestezije direktnom ili indirektnom metodom.
- Obrazni ivac: Izolovana sprovodna anestezija, LA se aplikuje submukozno
na unutranjoj strani prednje ivice viline grane, odnosno korena koronoidnog
nastavka mandibule.
- Bradni i incizivni ivac:
Okluzalna ravan donjih zuba paralelna sa
horizontalnom ravni. Muskulatura relaksirana. Obraz se ekartira a igla uvodi u
pokretnu sluzokou donjeg forniksa naspram drugog premolara. Pravac
uvoenja igle je napred, nanie i unutra. Pri kontaktu sa kosti se aplikuje par
kapi LA pa potom potrai mentalni otvor.

6) Infiltraciona anestezija

Infiltraciona anestezija je postupak kojim se LA rastvor ubrizgava u tkivo

koje se eli anestezirati, pri emu se reverzibilno prekida sprovodljivost
senzitivnih impulsa ka CNS. U zavisnosti od toga koji deo nervnih vlakana se
anestezira, infiltraciona anestezija moe biti terminalna ili sprovodna.
7) Pleksus anestezija

Terminalna anestezija zavrnih grana gornjeg zubnog spleta se izvodi

supraperiostalnom aplikacijom anestetika sa vestibularne strane, mesto ispod
pripoja miia.

Okluzalna ravan gornjeg zubnog niza sa horizontalnom ravni zahvata ugao

od 45. Brizgalica se dri kao olovka. Mesto uboda je u pokretnoj sluzokoi u
predelu projekcije vrha korena zuba koji elimo anestezirati (kod gornjeg prvog
kutnjaka mesto je distalnije, u predelu vrha bukomezijalnog korena drugog
gornjeg molara). Igla se uvodi pod uglom od 45 do kontakta sa kosti. Zatim se
malo odvoji od kosti i aplikuje LA.
8) ok, kolaps, sinkopa

Sok je objanjen.

Sinkopa je naglo nastali, kratkotrajni i tranzitorni gubitak svesti koji je

posledica kratkotrajne ishemije CNS i kore velikog mozga, udruen sa prolaznim
gubitkom miinog tonusa.

Prema etiologiji mogue je razlikovati: vazovagalnu, kardiopulmonalnu i

cerebrovaskularnu sinkopu. Potrebno je pacijenta staviti u leei poloaj sa
podignutim nogama. Prskanje hladnom vodom, udisanje alkohola, pljeskanje
dlanovima po obrazu, moe da aktivira simpatiki nervni sistem, ime se postie
bra normalizacija tenzije i pulsa.

Kolaps...
5


9) Faze vaenja zuba
1) odvajanje pripoja gingive sa oralne i vestibularne strane polugom.
2) aplikacija i retencija kleta na vrat zuba
3) dislokacija, pomeranje zuba. Rotacija, luksacija ili kombinovano
4) udaljavanje zuba iz alveole, lagano prema vestibularnoj strani.

10)
Indikacije i kontraindikacije za vaenje zuba

Indikacije:
1) zubi sa avitalnom pulpom ako se ne mogu izleiti primenom dostupnih
endodontskih ili endo-hir. postupaka. Takvi zubi predstavljaju locus minoris
resistentiae, a mogu delovati i kao fokusi.
2) parodontopatini zubi u terminalnoj fazi oboljenja kada parodontoloko
leenje ne bi bilo efikasno.
3) zubi koji ometaju izradu zadovoljavajuih protetikih nadoknada.
4) zubi koji ometaju korekciju ortodontske anomalije ili e se njihovim
vaenjem stvoritipovoljni uslovi za ortodontsko leenje.
5) impaktirani, poluimpaktirani i malponirani zubi, pogotovo ako su uzrok
recidivirajuih perikoronitisa ili svojim poloajem ugroavaju susedne zube,
izazivaju dekubit na mekim tkivima ili su uzrok drugih smetnji.
Apsolutne kontraindikacije za vaenje zuba ne postoje. Ponekad je potrebno
odloiti intervenciju radi premedikacije (prethodno AB leenje pacijenta sa
fudroajantnim flegmonama u OF predelu, AB zastita kod endokartitisa,
bolesnici na dijalizi, hemofilija...) ili smirenja akutnih lokalnih oboljenja u usnoj
upljini (ulceronekrotini gingivitis, herpetini stomatitis...)

11)

Komplikacije ekstrakcije vaenja zuba

U toku vaenja:

Fraktura zubne krune ili korena. Moe se desiti na anatomskom vratu zuba ili
dublje, u srednjoj ili apikalnoj treini korena zuba. Posledica je anatomskih
anomalija broja ili oblika korena ili pogrene tehnike vaenja zuba; pogrenog
odabira kleta ili loe aplikacije istih; grubih i neodmerenih dislokacionih
pokreta.
Rasklaenje susednog zuba, fraktura susednog zuba ili antagoniste.
Neadekvatna upotreba poluga ili kleta. Pravilna tehnika vaenja zuba i
paljiv rad najbolja su prevencija ovih komplikacija. (fiksacija i replantacija u
povoljnim uslovima je terapija)
Povrede okolnih mekih tkiva. Mogu da nastanu kao mehanike ili termike
povrede. Mehanike su u vidu nagnjeenja i cepanja tkiva, uboda, posekotina
ili razderotina (polugama, svrdlima). Nepanja, loa fiksacija ruku, loa
6

aplikacija i manipulacija kletima ili polugama. Zbrinjavaju se ekscizijom

nagnjeenih delova (nekroza) i uivanjem rane. Termike nastaju dodirom
vrelog instrumenta, pa nastaju edem usne ili obraza sa bulom ili sljutenim
epitelom. Savetuje se upotreba neutralnih masti i izbegavanje dodatne
traume mesta opekotine.
Povreda alveolarnog nastavka. Najee pri vaenju gornjih onjaka i molara,
donjeg prvog i treeg molara. Razlozi su anatomski, patoloki i jatrogeni.
Usamljeni zubi u vilici, zbog resorpcije okolne kosti, patoloko srastanje
lamele i zuba, duboko aplikovanje kljeta, neadekvatna primena poluga i
snage. Svaki fragment koji je u potpunosti odvojen od kosti treba ukloniti.
Prelom tubera gornje vilice. Anatomski, patoloki, uglavnom jatrogeni faktori.
Predstavlja ozbiljan hirurki a kasnije i protetski problem. esto se stvara i
komunikacija sa maksilarnim sinusom. Mogue je: hirurki izvaditi zub i
frakturiran tuber, hirurko vaenje zuba paljivim odvajanjem od kosti i
zadravanje tubera, imobilizacija i fiksacija prelomljenog tubera zajedno sa
zubom ije je vaenje zapoeto (odsustvo patolokih lezija u kosti ili bola
zuba)
Prelom donje vilice. Usled primenjene jake sile tokom ekstrakcije, veoma
tanke mandibule koja moe biti i obuhvaena nekim patolokim procesom
(cista, tumor, osteomijelitis), vaenje umnjaka koji se nalazi na spoju tankog
ramusa sa iim telom mandibule (slabo mesto). Vri se imobilizacija icom,
inama ili podvez donje vilice, transport u adekvatnu ustanovu, i antibiotska
profilaksa. uva se sva dokumentacija kao i zub koji se ekstrahovao.
Luksacija donje vilice. Prilikom dugotrajnog rada u ustima ili primene jakih
luksacionih pokreta kod pacijenata sa habituelnom slabou veza TM zgloba.
Vri se repozicija luksirane mandibule, stavljanje poveske. Savetovati
mirovanje, kaastu i meku hranu, zabraniti vakanje i prekomerno otvaranje
usta nekoliko dana.
Potiskivanje korena u okolna tkiva. Pod gingivu ili perimandibularno, u
kotane prostore, patoloke procese- ciste, sinus ili mandibularni kanal...
Povreda sadraja mandibularnog kanala. Pri ekstrakciji duboko impaktiranih
umnjaka, zaostalih korenova molara (apikalna treina) i grube kiretae
alveole pri odstranjivanju periapikalnih patolokih procesa. Povredom arterije
krvarenje je sinhrono otkucajim asrca i krv je svetlije boje, povredom vene krv
tee kao iz slavine boja je tamnija. Krvarenje se zaustavlja dubokom
tamponadom jodoform trakom koja se ostavlja 5-6 dana; prva 24h primena
hladnih obloga. Povreda nerva se manifestuje anestezijom ili hipoestezijom
inervacionog podruja, najee nelagodnosti pri umivanju ili brijanju,
utrnulost donje usne i brade... Leenje u sluaju potpunog prekida nerva:
mikrohirurki zahvat, ili priljubiti prekinute krajeve i onemoguiti
interponiranje prepreka izmeu njih. Povrede nerva se lee vit B kompleksa,
IC zraenjem, ponekad primena blagih anksiolitika.
Oroantralna komunikacija- povreda dna maksilarnog sinusa.

Intenzivno neposredno postekstrakciono krvavljenje. Periodontalno krvarenje;

mehanike mere hemostaze. Kotana krvarenja; kratkotrajnim mehanikim
pritiskom. Gingivalna krvarenja, slabijeg intenziteta.
Lomljenje instrumenata. Zalomljeni deo locirati i ukloniti. Tronost
instrumenata, mnogobrojne sterilizacije, slabost, korozija, prekomerna sila
prilikom upotrebe.
Gutanje ili aspiracija izvaenog zuba. Pakovanje farinksa je obavezno pri radu
u optoj anesteziji. Posle aspiracije nastaje akutna opstrukcija disajnih puteva
koja se moe i fatalno zavriti. Iziskuje hitnu hirurku ORL intervenciju.

Posle vaenja:

Usporeno zarastanje rane. Kod pacijenata podvrgnutim radioterapiji u predelu

vilica, na dugotrajnoj terapiji kortikosteroidima, vee razaranje kosti...
Postekstrakcioni bol. Uzroci: povrede mekih tkiva, pocepana, nagnjeena
gingiva, povreda kosti i periosta, fraktura alveolarnog nastavka, nazupene
ivice kosti, stvoreni hematom, infekcija rane, povreda miia iglom...
Interradikularni septum... Terapija: kauzalna ili simptomatska (blagi analgetici
2-3 puta dnevno, IC zraci).
Alveolit. KlSlika, bol, alveola ispunjena raspadnutim i rastresitim
dezorganizovanim koagulumom prljavo sive boje... RTG zadebljana lamina
dura. Kiretaa u lokalnoj anesteziji, ispiranje mlakim fiziolokim rastvorom,
isprovocirati krvavljenje, aplikacija Alvogyl-a (resorbuje se) ili jodoform traka
nakvaena Chlumski rastvorom (labavo u gornju treinu alveole, menja se na
24h), IC zraenje 2x dnevno po 20 min., pacijentu se savetuje blago
zagrevanje spolja.
Infekcija rane. Znaci: bol, otok, crvenilo, gnoj... Drenaa primenom jodoform
trake, AB
Strano telo u rani.
Sekundarno postekstrakciono krvarenje. Uzroci mogu biti razni, prisustvo
stranog tela, lokalna fibrinoliza kod pacijenta sa hemoragijskim sindromom,
infekcija rane. Terapija u skladu sa uzrokom.
Deformacija alveolarog nastavka. Prevenira se paljivim radom, a korekcija se
vri nadogradnjom, implantacija zamene za kost, plastina operacija na
mekom tkivu.
Fibrozno zarastanje. Nema bola, otoka ili bilo kakvih drugih simptoma.
Terapija nije potrebna.

12)
Komplikacije dentogenih infekcija

Manifestuju se kaoo lokalne i opte. Od lokalnih komplikacija mogu je

gubitak veeg broja zuba, razvoj akutnog ili hroninog osteomijelitisa,
akutnog sinuzitisa, infekcije i ankiloze TM zgloba. Dugotrajne infekcije

imaju za posledicu formiranje supkutanih hroninih apcesa i oiljaka i

fistula na koi i sluzokoi.

Osteomijelitis je difuzno zapaljenje kosti koje zahvata periost, korteks i

spongiozu. Moe se javiti u akutnoj ili hroninoj formi, zatim kao supurativni i
nesupurativni, sklerozirajui ili specifini (tuberkulozni, antimikozni ili
radijacioni). Akutni osteomijelitis kl. slika: bol, otok i opti znaci infekcije,
visoka temperatura, dehidracija i malaksalost. Dominantan simptom je
klaenje i bolna osetljivost zuba uzronika na najmanji dodir, okolni zubi u
manjem stepenu. RTG promene su neznatne i to u kasnijoj fazi. Vincentov
znak- utrnulost donje usne zbog pritiska na donji zubni nerv. Leenje je
hirurko medikamentozno. Zub- uzronik izvaditi to pre, primena visoka doza
antibiotika, drenaa- perforacija korteksa, poboljanje odbrane organizma.
Lokalni hronini osteomijelitis blagi bolovi i nelagodnosti. Nakon vaenja
zuba rana sporo zarasta, iz rane prominira lividno granulaciono tkivo
karfiolastog izgleda. RTG- zapaa se sekvestar, kotani fragment ili fragmenti,
nepravilnih ivica i odvojenih zonom rasvetljenja. Terapija je u primeni
antibiotika i hirurkih mera. Hirurgija ima prednost , po uklanjanju sekvestara
kiretiraju se granulacije do pojave krvarenjaiz okolne kosti.
Hronini supkutani apscesi formiraju se u potkonom tkivu na slabim ili
predilekcionim mestima, kao to su spojevi miia i fascija. Spolja: otok
ljubiaste, tamnocrvene boje, koa nad otokom smeurana, retko kada
zategnuta i sjajna, sa izraenim trofinim promenama u vidu deskvamacije.
Fluktuacija prisutna, nekrozom zahvaeni i nervni zavreci. Terapija- iskljuivo
hirurka: incizija i drenaa sa kiretaom nekrotinog tkiva, uz obavezan
tretman zuba uzronika, najee njegovu ekstrakciju.

irenjem odontogenih infekcija u udaljene predele mogu nastati ozbiljne

opte komplikacije: tromboza kavernoznog sinusa, bakterijski meningitis,
apsces mozga, mediastinitis i infektivni miokarditis.

Tromboza kavernoznog sinusa je praena burnim simptomima visokom

nestabilnom temperaturom, bolom u oku, jezom, ubrzanim pulsom i
znojenjem. Periorbitalno je izraen otok, sa protruzijom bulbusa, otokom
ronjaei hemoragijom u retini. Leenje hospitalno, visokim dozama
penicilina, iv.
Simptomi bakterijskog meningitisa su visoka temperatura, glavobolja, ukoen
vrat i povraanje. Ako se ne preduzme leenje (visoke doze antibiotika, iv.)
stanje se zavrava komom i smru.
Apsces mozga je retka i teka komplikacija, nastaje septikom embolijom ili
posle bakterijemije. Simptomi su: hemiplegija, edem optikog nerva, afazijaporemeaj govora i drugi, zavisno od lokalizacije. Terapija je hirurkaekscizija i drenaa apscesa, i medikamentna- visoke doze antibiotika.
9

Infekcija iz parafaringealnog prostora moe da se spusti du karotidnog

omotaa velikih krvnih sudova vrata
to moe dovesti do nastanka
medijastinitisa. Kl. slikom dominiraju bolovi u grudima i dispnea, visoka
temperatura i jeza. RTG- postoji proirenje medijastinuma. Leenje je
medikamentno, odgovarajuim antibioticima, i hirurko, primenom
torakotomije i evakuisanja gnojnog sadraja.

13)

Dentoalveolarni apsces
Akutni oblik: prisutan je jak pulsirajui bol, zub uzronik je jako osetljiv
na perkusiju, test vitaliteta je negativan. U vestibulumu se obino vidi
crvenilo mekog tkiva i otok, koji je na palpaciju obino mekan. Moe biti
prisutan i regionalni limfadenitis. RTG- kada se radi o zubu sa
periapikalnom lezijom- vidi se rasvetljenje u periapeksu; kada se radi o
avitalnom zubu- bez lezije u ijem periapeksu se ne vidi kotana resorpcija
Teraapija- incizija apscesa i vaenje zuba (ukoliko se endodontskohirurkim postupcima on ne moe izleiti, ili protetski rekonstruisati).
Ukoliko je zbog lokalnog nalaza ( rad u inflamiranom tkivu, komplikovano
vaenje zuba, nemogunost adekvatnog anesteziranja) nemogue izvaditi
zub odmah, radi se samo incizija, a njegovo vaenje odlae. Nakon incizije
stavlja se dren koji se menja do prestanka supuracije. U sluajevima
poremeaja opteg stanja organizma potrebno je ordinirati antibiotike.

14)

Sterilizacija
Sterilizacija je proces unitavanja svih MO
virusa i parazita) na materijalu i predmetima.
omoguava da se hirurke metode izvode
(postupak kojim se sluimo u profilaktikom
spreavamo njihov prodor u organizam). Metodi

(bakterija, spora, gljivica,

Sterilizacija instrumenata
pod uslovima asepse
unitavanju MO, i kojim
sterilizacije:

Sterilizacija vodenom parom pod pritiskom izvodi se u autoklavu. 15-20 min

na 134C pod pritiskom od 202,6 kPa. U autoklavu se mogu sterilisati: gaza,
hirurki mantili, zavoj, drenovi, gumene rukavice, svilen konac, boreri,
endodontski instrumenti. Mogu se sterilisati i nasadni instrumenti ali se nakon
toga moraju podmazati sterilnim uljem. Schimmelbuschovi doboi.
Sterilizacija toplim vazduhom se izvodi u suvim sterilizatorima. 1 sat na
170C, ili, 6 sati na 121C. U suvom sterilizatoru se mogu sterilisati svi
metalni instrumenti, boreri, endodontski instrumenti, instrumenti od
vatrostalnog materijala, talk, vazelin, ulja.

10

Sterilizacija plamenom se izvodi samo na instrumentima na kojima se ne

izaziva bitno oteenje. Izvodi se ili zagrevanjem vrha instrumenta do usijanja
u trajanju od tri minuta, ili se instrumenti stave u odgovarajuu posudu,
preliju alkoholom i na kraju spale.
Sterilizacija gasom se izvodi etilen- oksidomu posebnim vakuum aparatima u
kojima se moe kontrolisati temp. i vlanost vazduha. Vreme: 3 6 sati. Ovom
metodom se steriliu brizgalice i igle za jednokratnu upotrebu, kao i plastini
instrumenti za jednokratnu upotrebu.
Sterilizacija jonizujuim gama zracima se koristi za sterilizaciju jednokratnih
brizgalica i igala, ketguta, ostalih resorptivnih avnih materijala i katetera.

Najee primenjivani metodi kontrole sterilizacije su: 1) fizikipomou termometra i manometra, vreme izvoenja sterilizacije se rauna
od momenta kada sterilizator postigne eljenu temperaturu i pritisak; 2)
hemijski- stavljanje kontrolnog papira natopljenog odgovarajuim
hemijskim reagensom zajedno sa materijalom koji se sterilie. Kontrolni
papir menja boju; 3) bioloki- uzimanje brisa sa sterilisanog materijala i
kultivisanje uzorka na odgovarajuim hranjivim podlogama. Jedini siguran
metod kontrole sterilizacije.

15)

Alveolit
Sutina ovog oboljenja je poremeaj u prvoj i drugoj fazi zarastanja rane
nastale vaenjem zuba. Najee: kod mukaraca, u prolee, vaenja
gangrenoznih i pulpitinih zuba, posle vaenja donjih umnjaka, posle
dugotrajnog i komplikovanog vaenja kada se primenjuje rad sa
mainama i borerima. Najprihvaenije je da nastaje zbog poremeaja
lokalnog metabolizma alveole u kojoj postoji ishemija (inflamacijom ili
infekcijom- pretvaranje plazminogena u plazmin, razgradnja stvorenog
koaguluma, i kininogena u kinin koji je simulator bola). Kl. slika: odsustvo
zdravog i vitalnog koaguluma i intenzivan bol. Alveola je ispunjena
respadnutim i rastresitim koagulumom, prljavosive boje, neprijatnog
mirisa i koji se lako cepa pincetom (exudativa) ili je prazna alveola (sicca).
RTG : vidi se zadebljana lamina dura. Dif. dijagn. : infekcija rane, akutni
osteomijelitis, strano telo u rani, pulpit susednih pa i zuba antagonista,
parodontitis, atipini facijalni bol... Terapija
Uklanjanje delova
raspadnutog koaguluma kiretom u lokalnoj anesteziji. Rana se ispere
mlakim fiziolokim rastvorom i kiretom isprovocira krvarenje sa itave
kotane povrine alveole. U alveolu se aplikuje neko medikamentno
sredstvo koje e smanjiti ili suzbiti bol obino neki koji se resorbuje
(Alvogyl), ili klasino jodoform traka natopljena rastvorom Chlumskog
(deluje analgetino, u gingivalnu i srednju treinu alveole, ostaje 24 h
posle ega se moe zameniti ali bez ponovnog kiretiranja alveole).
11

Ekstraoralno treba zraiti IC zracima dnevno 20 min., ime se postie

vazodolatacija i bolja prokrvljenost alveole. Iz istih razloga savetuju se i
topli oblozi spolja.

16)

Znaci otvorenog sinusa i terapija

Simptomi: rani- pozitivna proba duvanja na nos, prolaz tenosti kroz nos
nakon ispiranja usta, pacijenti nekad osete strujanje vazduha izmeu usta
i nosa i promena u rezonanciji glasa (unjakav govor); odloeni- posle
nekoliko sati, strujanje vazduha..., fenomen probuenog cigaret papira
(posledica nemogunosti stvaranja vakuuma u ustima), nemogunost
naduvavanja obraza, jednostrano krvarenje na nos (sa strane izvaenog
zuba); pozni- zbog nastanka hronine infekcije sinusa, kada komunikacija
dobija sve osobine fistule.
Prisustvo oroantralne fistule moe da se uoi na nekoliko naina:

lokalno na mestu izvaenog zuba rana ne zarasta u potpunosti ve ostaje

otvor razliitog dijametra, ponekad ispunjen granulacijama. Kada je fistulaindirektni pokazatelj hronine infekcije sinusa, veeg promera moe da se
zapazi pojava sekreta, ili prolaps sluzokoe sinusa.
probom duvanja na nos prilikom probe moe se pojaviti mukopurulentni
ili purulentni sadraj. Proba je negativna ako polipozno promenjena sluzokoa
zatvara prohodnost sekretu iz sinusa.
sondiranjem

Primena radiografisanja nema posebnog znaaja, mada se ponekad na

snimku moe uoiti prekid kontinuiteta alveole. Paljivim sondiranjem
moe se uoiti oroantralna komunikacija.

Konzervativno leenje se moe primeniti samo ako nema infekcije ili

korena u sinusu, a alveola je dovoljno duboka i uska, jednokorene alveole.
Najjednostavniji metod je postavljanje jodoform-trake cik-cak postupkom u
prvu polovinu ili dve treine alveole, ostavljajui apikalni deo da se stvori
koagulum. vrsto postavljena tamponada, koja ne prelazi polovinu
alveolarne aice i kod viekorenih zuba je u visini interradikularnog
septuma, stoji 47 dana a zatim se paljivo ukloni. Ako se za ovu svrhu
koristi oksidisana celulozna gaza (Sorbacel, Surgicel), koja je resorptivna,
poreko rane treba postaviti av osmice radi fiksacije gaze. Za
konzervativno leenje mogu da se primene i strani (bioloki) materijali.
Lokalizovan fibrinski lepak (Tissucol), hemostatiki efekat pogodan za
zaustavljanje krvarenja kod pacijenata sa poremeajima hemostaze
pomou brizgalice sa dvostrukim sistemom cilindara (Duploject).
12

Hirurko leenje se sprovodi kada je alveola iroka i plitka, a

perforacioni otvor veliki, kao i u sluajevima prisustva stranog tela ili
infekcije. Moe da se obavi primenom lokalnih renjeva, udaljenih
renjeva, transplantatima i primenom aloplastinih materijala. Najee se
koriste lokalni renjevi i to bukalni, palatinalni i kombinovani.

Svea oroantralna komunikacija bez stranog tela i bez infekcije:

Plastika sinusa bukalnim renjem (Wassmund) operacija se sastoji u
podizanju vestibularnog renja, njegovoj mobilizaciji i prebacivanju preko
alveole i uivanju za palatinalnu sluzokou. Mukoperiostalni reanj, dve
divergentne incizije u vestibularnom sulkusu, preseca se periost,
polukruna ekscizija palatinalne sluzokoe, pojedinani avovi bez
prevelike tenzije i ne previe gusto; Plastika sinusa bukalnim
transpozicionim renjem (Axhausen) primena sluzokono-miinog
renja. Primenjuje se kod znaajnijeg oteenja kontinuiteta bukalne
sluzokoe, ali veoma retko. Plastika sinusa palatinalnim transpozicionim
renjem (Ashley) retko se koristi zbog znatno manje elastinosti renja,
to oteava manipulaciju i njegovo premetanje. Nakon transponovanja
potrebno je postoperativno zbrinjavanje ranjave povrine pokrivanjem
jodoform-trakom koja ostaje 3 nedelje, kao i ekscidirati duplikaturu
sluzokoe koja se javlja na mestu pregiba tkiva.

Svea oroantralna komunikacija sa stranim telom u sinusu:

Plastika siniusa modifikovanim bukalnim renjem (Wassmund-Rehrman)
mezijalni deo bukalne incizije je u obliku poloenog slova S i poinje od
vrha korena lateralnog sekutia. Time je vea povrina za pristup
prednjem kotanom zidu maksilarnog sinusa. Trepanacioni otvor (radi
vaenja stranog tela) se stvara iznad korenova premolara. Ostali princip
rada isti je kao i kod primene Vasmundove tehnike. ei su edemi, to te
kontrolie medikamentima.

Oroantralna fistula (infekcija sinusa sa stranim telom ili bez njega):

Radikalna operacija maksilarnog sinusa (Caldwell-Luc) rez se pravi po
Wassmund-Rehrmanu, pristup sinusu je kroz onjaku jamu, otvor veliine
1,5 x 1,5-2cm, odstranjuje se patoloki izmenjena sluzokoa, pravi se
nazoantralna anastomoza. Na kraju se sinus tamponira jodoform-trakom
natopljenom vazelinom ili antibiotskom mau, koja se izvue u nos kroz
nazoantrostomu. Traka se skrauje drugog ili treeg dana, a ostatak vadi
4. ili 5. dana. Konci nakon 7 dana.

17)

Hemostaza i hemostatici
13

u prvoj fazi koagulacije vri se aktivacija tromboplastina, na dva naina. Prvi

nain moe da traje 4-8 min., dok drugi samo nekoliko sekundi
druga faza koagulacije se odigrava za 4 sekunde, aktivirani tromboplastin
reaguje na neaktivni protrombin u plazmi i pretvara ga u trombin.
u treoj fazi koagulacije trombin razgrauje fibrinogen na fibrinopeptide i
aktivni fibrin, koji gradi mreu fibrinskih vlakana. Ova mrea postaje osnova u
kojoj se zadravaju uoblieni elementi krvi i drugi faktori plazme koji formiraju
krvni ugruak. Traje 4 sekunde.
uetvrtoj fazi koagulacije mogu se desiti dve vrste reakcija; prvi tip je
retrakcija koaguluma, a drugi proces fibrinolize koji moe pokrenuti pojaano
luenje adrenalina usled napora ili psihikog stresa (pod dejstvom plazmina).

Hemostaza je sposobnost organizma dazadri krv u krvnim sudovima.

Proces normalne hemostaze podrazumeva 3 faze: vaskularna faza,
trombocitna faza i faza koagulacije krvi. U pvoj fazi javlja se retrakcija
krvnog suda koja se ogleda grenjem zida krvnog suda. U drugoj fazi
reaguju trombociti, odnosno dolazi do njihovog nagomilavanja (agregacija)
na mestu povrede krvnog suda. Na taj nain se formira primarni
hemostatiki ep- beli tromb. Trea faza je najkomplikovanija, u njoj
uestvuje veliki broj proteina plazme- faktoru koagulacije. Koagulacija se
odvija u 4 faze:

Krvarenje moe biti: traumatako ili patoloko (uzrok); unutranje ili

spoljanje (mesto); petehije, ekhimoze, vabices ili hematom (u potkonom
ili podsluzokonom tkivu); arterijska, venska, kapilarna ili parenhimatozna
(tip krvnog suda); primarna ili sekundarna (vreme nastanka); akutna ili
hronina, laka ili teka (tok i jaina); per rexin - promene u zidu krvnog
suda, per diaresin - dejstvo mehanike sile, per diabrosin - zbog
patolokih promena i procesa u tkivima koji oteuju krvne sudove, per
diapedesin zbog patoloke propustljivosti nepovreenih krvnih sudova
(mehanizam nastanka).
Lokalni hemijski hemostatici :

kaustina sredstva uglavnonm se koriste na sluzokoi ili koi. To su: 3%

hidrogen, 2% kalijum permanganat i 30-50% feri-hlorid. Koaguliu
belanavine kada dou u kontakt sa njima.
vazokonstriktori (adrenalin, noradrenalin, korbadrin i ornipresin) utiu na
prvu fazu hemostaze. Loa osobina je da se nakon perioda vazokonstrikcije
javlja reaktivna vazodilatacija i ponovno krvarenje.
cink oksid i preparati na bazi cink-oksida imaju blago kaustian i mehaniki
kompresivan efekat, a deluje i blago lokalno anestetiki i antiseptiki. Zavoj
cink-oksida ujedno titi ranu od povreivanja a uklanja se posle 4-5 dana.
elatinski preparati se nalaze pod raznim fabrikim imenima: Gelatamp,
Gelaspon, Gelastip ... Princip njihovog dejstva zasniva se na osobina da
14

upijaju krvnu plazmu i trombocite. Ovi preparati se resorbuju in situ posle 4-5
nedelja. Mogu se koristiti u kombinaciji sa trombinom, tako to se nakvase
ovim rastvorom.
Sorbacel gaza na proces hemostaze ima mehaniko i hemijsko dejstvo.
Resorptivna je, i indikovana kod pacijenata sa hemoragijskim sindromom, kao
prevencija sekundarnog krvarenja i kod periodotalnih i gingivalnih krvarenja.

Opti hemijski hemostatici : primenjuju se iv. , im. i peroralno

0,9% rastvor natrijum-hlorida, 10-20% rastvora kalcijum-hlorida i kalcijumglukonat, antifibrinolitici (Capramol, Ciklokapron, PAMBA), Almetex, Dicynone,
vitamin K (uestvuje u sintezi protrombina u jetri), vitamin C (poboljava
otpornost krvnih sudova)

Pod mehanikim metodama hemostaze spadaju : digitalna

kompresija, povrna tamponada (gaza), duboka tamponada (jodoformtraka), ligatura krvnog suda (av ligatura), akrilatna i tenc ploa.

Bioloki metodi hemostaze : sredstva iz humane ili ivotinjske krvi,

ili tkiva

Lokalni fibrinska pena i trombin, hemofibrin, Topostasin, Tissucol- resorptivni

su
Opti proizvodi ljudske krvi kojima se nadoknauju faktori koagulacije i
trombociti. To su: puna krv, krioprecipitat, FEIBA, koncentrovani uoblieni
elementi i svea smrznuta plazma, koncentrovani faktori VIII i IX kompleks.

Fiziki metodi hemostaze : elektrokauterizacija (bipolarna i

monopolarna) koagulacija izazvana dejstvom elektrine struje;
termokauterizacija (koagulacija icom koja je usijana visokofrekventnom
strujom).

18)

Tamponade i av ligatura
Povrnom tamponadom se zaustavlja krvarenje iz ekstrakcione rane.
Komad sterilne gaze se vrsto presavije i pritisne preko alveole izvaenog
zuba u trajanju 5-10 min. Krvarenja iz rana na telu mogu se kontrolisati
tzv. kompresivnim zavojem. Povrna tamponada moe da koristi i za
privremenu i za definitivnu hemostazu. Duboka tamponada se koristi za
zaustavljanje kotanih i periodontalnih krvarenja iz ekstrakcione rane. To
je i metod izbora kod intraoperativnog zaustavljanja krvarenja iz
donjovilinih krvnih sudova, uklanjanja veih cista ili hirurkih intervencija
na maksilarnom sinusu. Jodoform-traka se pakuje cik-cak vrsto od dna
alveole do gingivalnog ruba. Nakon 5-10 min se proveri da li je krvarenje
15

stalo. Traka ostaje u rani 5-7 dana a uklanja se sukcesivno u 2-3 posete,
vodei rauna da se ponovo ne isprovocira krvarenje. Ligatura
(podvezivanje) krvnog suda je definitivna mera hemostaze i primenjuje se
na krvnim sudovima mekih tkiva. Izvodi se resorptivnim koncem (ketgut,
dexon, vicryl). Krvni sud se identifikuje, peanom se uhvati preseeni kraj,
ispod peana provue konac i napravi vor, otvori se pean. Podvezuje se
nekoliko milimetara od kraja. Proivanje krvnog suda zajedno sa tkivom u
kojem se nalazi naziva se av-ligatura, kada je nemogue uhvatiti i
direktno podvezati krvni sud. Koristi se za zaustavljanje gingivalnih
krvarenja, krvarenja iz mekih tkiva nepca, obraza i poda usta.

19)

Bol u orofacijalnoj regiji

Anamnezom treba da se ustanove neke bitne karakteristike bola:

karakter (otar, tup, pulsirajui, arei ili probadajui), mesto nastanka i
irenja, periodiku (kada se javio prvi napad, uestalost epizoda bola,
trajanje i dnevne varijacije, da li je najjai ujutro, popodne ili uvee),
provocirajue faktore (toplo, hladno, slatko ili kiselo, pritisak, uticaj ljutnje,
konzumiranje alkohola), olakavajue faktore (zagrevanje, primena
analgetika, hladnih obloga ili alkohola), pratee pojave (otok, neprijatan
ukus, trizmus, oseaj utrnulosti, bruksizam...), prethodne atake bola (u
predelu lica, vrata, grudi, donjeg dela lea...), linu anamnezu kao i
trenutnu medikaciju, emocionalne faktore (anksioznost, depresija...)

Bol u OF predelu moe biti izazvan patolokim promenama u brojnim

strukturama... Zubi i parodoncijum su najei izvor bola: pulpitis (karijes,
retrogradni...), impaktirani ili poluimpaktirani umnjak... Kotani bol posle
ekstrakcije zuba, alveolit, inficirane ciste i periapikalne lezije, akutni
osteomijelitis... Bol u jeziku usled postojanja lezija- povrede, aftozne ili
virusne ulceracije i slino. Glosodinije i glosopiroze. Temporomandibularni
zglob moe biti uzrok akutnog (prati traumu zgloba i dislokaciju, posebno
je izraen u funkciji zgloba a smanjuje se u miru i primenom analgetika) i
hroninog (sindrom bolne disfunkcije TM zgloba, poremeaj odnosa
unutranjih komponenata zgloba, poloaja meniskusa) bola. Maksilarni
sinus moe biti uzrok akutnog bola u sluaju akutnog zapaljenja sluzokoe
sinusa ili akutne egzacerbacije hroninog zapaljenja. Bol moe da bude
jak, pulsirajui, a karakteristina je i bolna osetljivost veeg broja bonih
zuba na strani zapaljenja kao i bol pri palpaciji tubera i onjake jame.
Oboljenja pljuvanih lezda prouzrokuju tup bol u predelu obolele lezde.
otitis spoljanjeg uha...

16


20)

Oboljenja respiratornog sistema:

Bronhijalna astma ponavljane epizode dispneje zbog konstrikcije

traheobrahijalnog stabla, najee prouzrokovana alergenima. Pri napadu
pacijent die oteano, uje se itanje, postaje cijanotian. NE treba u leei
poloaj, neka sam primeni inhalator. Ako nema, adrenalin 0,1ml i kiseonik 5-7
l/min.
Tuberkuloza plua mzcobacterium tuberculosis (t 100C ga unitava za
5min). Paziti na pravilno odlaganje instrumenata i sterilizaciju.
Strana tela u respiratornom traktu hitna orl hirurka intervencija

Pacijenti rizika

Oboljenja kardiovaskularnog sistema:

Arterijska hipertenzija patolokim se smatra povienje sistolnog preko 160

mmHg a dijastolnog preko 95 mmHg. Antihipertenzivni lekovi mogu imati
propratne efekte: suvou usta, ortostatsku hipotenziju (pri naglom ustajanju
pacijent gubi svest). Vano je suzbijanje stresa: anksiolitici 1 sat pre
intervencije, jatrogena sedacija (poverenje). Potrebno voditi rauna da se LA
ne aplikuje nehotino intravaskularno (aspiracija). Savetuje se primena LA sa
vazokonstriktorom. Postoperativno postoji mogunost postekstrakcionog
krvavljenja.
Koronarna bolest srca faze kroz koje prolazi koronarna (ishemina) bolest
srca jesu angina pectoris i infarkt miokarda. Anginu pectoris karakterie
kratkotrajan, retrosternalni bol koji zrai u levo rame, ree u obe ruke, vrat ili
ugao donje vilice. U sluaju napada treba primeniti nitroglicerin sublingvalno,
i dati kiseonik. Uznemireni i uplaeni pacijenti neka uzmu anksiolitik
(benzodijazepin) 1 sat pre intervencije. Infarkt miokarda je najtei stepen
koronarne bolesti. Anginozni napad dui od 30min moe da se zavri
infarktom. Manifestacije su: retrosternalni bol, kratko disanje, povraanje,
slab ili iregularan puls. NE treba ga postaviti u leei ve u poloaj koji mu
odgovara, pozvati hitnu pomo i pratiti stanje. Ako je pacijent preleao
infarkt: mora da proe minimum 6 meseci (vreme potrebno da miomalacija
oiljno zaraste), mogue je poveano
postoperaciono krvarenje pa je
potrebno nabaviti protrombinsko vreme (INR). apsolutno se mora izbei
intravaskularna aplikacija LA, hemostaza se postie mehaniki (av rane),
nekada u kombinaciji sa antifibrinoliticima i surgicel-gazom. Ukoliko je
potrebno pacijent moe da primeni i neki anksiolitik pre posete lekaru.
Oboljenja endokarda- subakutni bakterijski endokarditis je skoro uvek
prouzrokovan bakterijama niske virulencije koje lagano, subakutno, oteuju
ve prethodno lediran endokard. Preventivna primena AB pre svih
intervencija koje imaju za posledicu krvarenje: vaenje zuba i sve
17

oralnohirurke intervencije, ugradnja dentalnih implantata, parodontalna

hirurgija, UZK, preparacija zuba za krunice, endodontske intervencije,
subgingivalno aplikovanje nekih lekova, intraperiodontalna LA, postavljanje
prsteova u ortodonciji, profilaktiko ienje zuba ili implantata, gde se
oekuje krvarenje. Grupa visokog rizika: pacijenti sa vetakim zaliscima,
ranije epizode endokarditisa, kompleks kongenitalnih oboljenja praen
cijanozom.
Grupa srednjeg rizika: pacijenti sa kongenitalnim sranim
manama, steenom valvularnom disfunkcijom, prolapsom mitralnih zalistaka
sa mitralnom regurgitacijom. Grupa bez poveanog rizika: pacijenti sa aortokoronarnim bz passom, prolapsom bez m regurgitacije, fizioloki ili
funkcionalni umovi... Standardna profilaksa odraslih je Amoxycillin 3g 1
sat preintervencije, alerginim na penicilin Clindamzcin 600 mg 1 sat pre ili
Cephalexin 2 g 1 sat pre intervencije. Za decu Amoxycillin 50 mg/kg per os
1 sat pre intervencije, alerginim Clindamycin 20 mg/kg oralno 1 sat pre ili
Cephalexin 50 mg/kg oralno 1 sat pre. Ukupna doza za decu ne sme da bude
vea od doze za odrasle.
Pacijenti sa ugraenim pejsmejkerom poto magnetno, elektrino i
elektromagnetno polje ometa rad pejsmejkera, neophodno je da celokupna
elektrina oprema bude pravilno uzemljena, izvor EM talasa udaljen najmanje
30cm od pacijenta, savetuje se upotreba olovne koulje i eventualna
priprema pacijenta beta-blokatorima to ne vri stomatolog. Ako pejsmejker
prestane sa radom neophodno je iskljuiti celokupnu opremu i poeti
vetako disanje i CPR.

Endokrina oboljenja:

eerna bolest najvei problem je neleeni dijabet. Kod pacijenata je

mogua: periferna neuropatija- u vidu peckanja jezika, suvoa usta, oboljenja
parodoncijuma, ea je pojava oralne kandidijaze, a zbog promena na
krvnim sudovima zarastanje rana je usporeno. Sve oralnohirurke intervencije
treba izvriti posle doruka i posle redovno uzete terapije. Savetuje se
primena LA, kratkotrajne i bezbolne intervecije. Mogue je i stranje
hipoglikemije (bledilo, tremor, glad, tahikardija, hipotenzija, muka, opte loe
stanje) kada treba dati zaslaeni sok ili vodu sa eerom, cokoladu...
Hipertireoidizam grupa poremeaja usled poveanih konc tireoidnih
hormona. Karakteristike: pojaana metabolika aktivnost, gubitak telesne
teine, ubrzan puls, pojaano znojenje, emotivna nestabilnost, preostetljivost
na poveanje nivoa adrenalina... Tireoidna kriza (praena hipertermijom,
tahikardijom, srana insuficijencija, mentalnim poremeajima)- pacijenta
treba hospitalizovati. Bitnije je efikasno suzbijanje bola nego izazivanje
pojaanog stresa. LA se primenjuje sa adrenalinom ili felipresinom.
Insuficijencija nadbubrega Adisonova bolest (smanjeno luenje kortizola).
Treba primeniti dodatne doze kortikosteroida u stresnim situacijama (hirurke
intervencije, traume). Kod intervencija koje traju manje od jednog sata
18

(impakcija umnjaka, multiple ekstrakcije...). Za velike intervfencije potrebno

je parenteralno davanje kortikosteroida...
Pacijenti koji primaju kortikosteroidne lekove opta anestezija, stres, trauma
(hirurka ili druga) mogu da budu uzrok kolapsa (koji se manifestuje,
bledilom, ubrzanim slabim i nepalpabilnim pulsom, gubitkom svesti, naglim
padom krvnog pritiska). Pacijenta staviti u horizontalni poloaj sa nogama
iznad nivoa glave, dati 200mg hidrokortizona iv ili im, kiseonik, transportovati
do najblie bolnice.

Potrebno je uzeti podatke o trudnoi (period, tok, prothodne trudnoe),

opustiti pacijentkinju. Kontraindikovana je primena LA koji sadre
felipresin (Citanest), kao i oksitocin, jer mogu izazvati kontrakciju glatkih
miia materice. Opreznost pri primeni lekova koji prolaze kroz placentu.
Kontraindikovana je primena streptomicina (oteuje n. acusticus),
tetraciklina (izaziva oteenje jetre, diskoloraciju zuba i promene na
kostima), hloramfenikola (oteuje kotanu sr). Tokom trudnoe mogu se
ordinirati penicilin, cefalosporini i eritromicin. Treba izbegavati RTG
snimanja pogotovo u periodu organogeneze u prvom trimestru.
Neuromuskularna oboljenja:

Miastenija gravis neuromuskularna diskoordinacija. Stomatolog ne sme da

rimeni lekove koji utiu na neuromuskularnu plou: narkotike ili barbiturate.
Takoe, zbog primene antiholinesteraznih lekova, ne savetuje se primena
prokaina (za iji je metabolizam potrebna holinesteraza).
Epilepsija pacijenti moraju redovno da uzimaju lekove (antikonvulzivi),
intervencija da je to kraa, bezbolna, ne treba stavljati vate i gazu u usta i
treba biti oprezan sa sitnim instrumentima. U sluaju napada (grand mal)
mora se prekinuti sa radom i stvoriti uslove za smanjenje mogunosti
povrede pacijenta. Postaviti ga bono, po mogunosti na pod, proveriti
prohodnost vazdunih puteva, ekati da proe.

Trudnoa:

Oboljenja bubrega: Poto se veina lekova izluuje preko bubrega, neki

lekovi se ne preporuuju a dozu pojedinih treba smanjiti. Ordiniranje
lekova zahteva posebnu obazrivost.

Pacijenti na hemodijalizi hemodijaliza je deo pripreme za oralnohirurku

intervenciju. U toku terapije koriste heparin (koji traje 6 sati nakon primene),
pa su mogua petehijalna krvarenja i hematomi kao i produeno i poveano
krvarenje tokom intervencije pa se one trebaju planirati izmeu hemodijaliza
kada je krv osloboena heparina. Drugi problem je nastanak infekcije,
savetuje se profilaktina upotreba AB irokog spektra. Ne savetuje se
primena aminoglikozida, aspirina, penicilina u visokim koncentracijama,
19

tetraciklina i cefalosporina (njihove konc se odravaju na viem nivou i dui

period u krvi). Zatita osoblja je bitna, paljiv rad, korienje maske i
rukavica, pravilna dezinfekcija i sterilizacija instrumenata koji su se koristili.
Pacijenti
sa
transplantiranim
bubregom

primaju
kombinaciju
imunosupresivnih lekova i glikokortikoida. Savetuje se preventivna primena
AB a terapija steroidima trpi izmene. Ako je stres mali tokom intervencije
treba poveati doze steroida dva puta na dan pre, za vreme i dva dana posle
OH intervencije. Kod veih stresova treba dati 100g hydrocortizona im pre
operacije, smanjujui 50% svakodnevno tri dana, dok se ne postigne doza od
20mg dva puta dnevno, koju treba nastaviti 7 dana. Izmenu doze vri
specijalista... Treba napomenuti da imunosupresija ima i brojne uzgredne
efekte (hipertenzija, pojaano krvarenje, dijabet, usporeno zarastanje rana).

Oboljenja jetre: ute sklere i sluzokoza usta, naroiti na nepcu i ispod

jjezika, kao i esta krvarenja iz sluzokoe usta i desni mogu navesti
stomatologa da posumnja da je re o pacijentu sa poremeajem funkcije
jetre.

Virusni hepatitis mogue je uporno i dugotrajno krvarenje, poto je

stvaranje faktora protrombinskog kompleksa deficitarno, to se najpreciznije
odreuje vrednostima INR-testa. Ako vrednosti nisu u granicama normale,
potrebno je supstituisati faktor koji nedostaje. Naknadna hemostaza se vri
mehaniki (av, surgicel-gaza...). Ove pacijente treba zakazivati na kraju
radnog vremena, oprez pri radu, korienje opreme, dezinfekcija i suva
sterilizacija instrumenata i radne okoline i prostorije...
Ciroza jetre ima nepovoljan uticaj na proces hemostaze. Stepen oteenja
jetre i sinteze faktora koagulacije je potrebno ustanoviti pre izvoenja bilo
kakve oralnohirurke intervencije, to se odreuje INR-testom. U bolesnika sa
oteenom jetrom treba izbegavati one lekove koji se u veoj meri metaboliu
preko jetre (eritromicin-estolat, sulfonamidi, i vee koliine tetraciklina date
i.v.). Prednost se daje penicilinu, nekim cefalosporinima i aminoglikozidima.

Pacijenti sa malignim oboljenjima :

Pacijenti leeni primenom radioterapije predstavljaju rizik samo ako je

radioterapija bila vrena u OF regiji ili ako je ova regija bila obuhvaena
poljem zraenja. Pre poetka radioterapije potrebno je ukloniti sve mogue
izvore infekcijeili bolova u usnoj duplji i sprovesti kompletnu stomatoloku
sanaciju. U toku samog postupka radioterapije u OF predelu mogu da se jave
brojne promene: deskvamacija epitela, jaki bolovi, nemogunost redovnog
odravanja oralne higijene, suvoa usta, oteana ishrana i sledstvene
20

posledice. Ukoliko je potrebno izvriti ekstrakciju zuba u postiradijacionom

periodu zbog kompromitovane cirkulacije u kotanom tkivu (bitno za proces
zarastanja ranei odbranu tkiva od osteomijelitisa), preporuuje se AB zatita,
najbolje penicilinima irokog spektra ili linkocinom, jedan dan pre i sedam
dana posle intervencije.
Pacijenti leeni primenom hemioterapije predstavljaju rizik bez obzira na
lokalizaciju tumora, jer lekovi deluju sistemski. Citostatici imaju najizrazitiji
neeljeni efekat na elije sa visokim mitotskim indeksom, kojima pripadaju
elije oralne sluzokoe. Zbog toga je oralni mukozitis uobiajena pratea
pojava hemioterapije (promene su karakteristine za period primene
citostatika i 2-3 nedelje posle). Poseban problem je supresija kotane sri,
zbog ega su pacijenti podloni produenom krvarenju i sekundarnoj infekciji.
Hirurku intervenciju treba planirati u periodima izmeu seansi, najpogodnije
oko 3 nedelje posle zavretka prethodnog ciklusa. Ako je intervencija
urgentna, treba je izvesti pod AB zatitom i uz primenu lokalnih mera
hemostaze. Uvek se prethodno treba informisati o statusu leukocita i
trombocita.

Koagulopatije : oralnohirurki tretman ovihh pacijenata moe da

zahteva primenu supstitucione pripreme faktorom koagulacije koji
nedostaje i primenom lokalnih mera hemostaze.

Pacijenti koji primaju antikoagulantne lekove postoje dve grupe lekova koji
deluju antikoagulantno: 1) heparin- (kod hemodijalize) deluje direktno na
koagulaciju antitrombinskim efektom; 2) kumarinski derivati- (kod
kardiovaskularnih oboljenja praenih intravaskularnom trombozom) suzbijaju
stvaranje protrombina u jetri. Kada je re o heparinu dovoljno je da se hirurki
tretman planira posle dejstva heparina (priblino 6 sati posle primene). Kod
kumarinskih derivata, potrebno je proveriti protrombinsko vreme ili INR
(odnos protrombinskog vremena pacijenta i protrom. vremena svedoka tj.
normalne vrednosti). Vee vrednosti INR od 4 bi dovele do spotanog
krvarenja. Smatra se da je vaenje zuba i sline OH intervencije sa
vrednostima INR ispod 2,5 mogue izvesti bez posebne pripreme. Za vee
vrednosti primena lokalne mere hemostaze je obavezna, a poeljno je
konsultovati i lekara u smislu modifikovanja antikoagulantne terapije.
Potrebno je izvesno vreme (1-3 dana) da bi se vrednosti INR smanjile.

Poremeaji
anafilaktiki ok

Pacijenti sa imunodeficijencijom : AIDS je bolest koju izaziva HIV virus

koji pripada grupi retrovirusa. Neotporan je na temperaturu i 60C ga ubija
za 30min kao i dezinfekciona sredstva na bazi hlora. Ovaj virus u
organizam ulazi kroz oteenu sluzokou: seksualni odnosi, rad sa
nesterilnim brizgalicama, uestale transfuzije krvi ili derivata krvi, esto

funkcije

imunskog

sistema-

sklonost

ka

alergiji

21

primanje lekova parenteralno, sa majke na dete posle ili tokom poroaja.

Bolest prolazi kroz 4 stadijuma: asimptomatski, prodromni, generalizovana
limfadenopatija, zavrni (Kapoijev sarkom). Oralne manifestacije:
cervikalna limfadenopatija, uporna kandidijaza, Kapoijev sarkom,
leukoplakija, herpesne infekcije, suvoa usta... Prevencija: korianje igala
i brizgalica, asa itd za jednokratnu upotrebu. Sve instrumente sterilisati
suvom sterilizacijom, lina zatita osoblja (duple rukavice ako treba,
naoare...).
Stomatoloki
aspekti
rada
s
pacijentima
sa
imunodeficijencijom podrazimevaju obaveznu antibiotsku zatitu pri
izvoenju bilo kakvih OH intervencija.

Rad sa hendikepiranim osobama :

esto nije mogue izvriti OH
intervenciju u jednoj poseti, ve se oni zakazuju i intervencija vri uz
prethodno izvrene potrebne laboratorijske i internistike preglede. Kod
nekih je mogue raditi primenom LA, a obino je rad u optoj anesteziji
najkomforniji i za stomatologa i za pacijenta. Savetuje se da se u ovih
pacijenata, u jednoj seansi, uradi kompletna sanacija zuba i usta
(popravka, ekstrakcija zuba, kao i parodontoloko leenje)

21)

Obuhvata hirurke intervencije kojima se: obezbeuje to ira kotana

podloga za proteznu plou pokrivena mukoperiostom ravnomerne
debljine; uspostavlja povoljan odnos izmeu grebenova; i obezbeuje
dovoljno dubok vestibularni ili lingvalni forniks.

U preventivnom smislu trepa obratiti panju na atraumatsko vaenje

zuba. Preporuuje se interkortikalna alveoloplastika (po Deanu ili
modifikovana po Obwegeseru), kao i da se ispunjen koren bez patolokih
promena u periapikalnom tkivu, ostavi u vilici i prekrije mukoperiostom
(prevencija
velike
resorpcije
alveolarnog
nastavka)
uz
izradu
supradentalne (overdenture) proteze.

Preprotetska hirurgija

Korekcija kotanih nepravilnosti:

Alveoloplastika hirurko oblikovanje alveolarnog nastavka. Formira se

mukoperiostalni reanj, posle odizanja kost se skida frezom, a ravna
turpijama za kost. S obzirom na mogunost recidiva elongacije alveolarnog
nastavka (kad nedostaju zubi antagonisti), proteziranje pacijenta treba da se
izvri to pre.
Korekcija uveanja tubera maksile (fibrozno ili kotano)
22

Korekcija otrog grebena najee u prednjem delu donjeg alveolarnog

grebena. Greben moe da se zaravni kletima za kost i turpilom i frezom.
Nadogradnja atrofinog alveolarnog grebena komplikovanim osteotomskim
operacijama, uz transplantaciju kosti sa kuka ili rebara (sendvi-osteotomije),
implantacija stranog materijala na bazi hidroksiapatita, prirodnog ili
sintetskog porekla. Sa dva mala reza, stvori se subperiostalni tunel, i
posebnom brizgalicom se na vrhu alveolarnog grebena aplikuje granuliran
implantatni materijal.
Korekcija mandibukarnih i neoanih torusa ako su mali mogu se podloiti
folijom na modelu, da ga budua proteza ne pritiska direktno. Kod bezubih
vilica rez se moe napraviti du alveolarnog grebena, ine se koristi Y rez
(dvostruki Y) ili izdueni elipsasti reanj. Kost se uklanja velikim borerom ili
frezom (paziti da se ne uspostavi komunikacija sa nosnim hodnikom). Kod
mandibularnog torusa (lingvalna strana donje vilice u predelu premolara),
incizija je du vrha alveolarnog grebena i sputa lingvalno ispred prednje ivice
torusa, gaza se postavlja ispod torusa (zbog opiljaka) i uklanja se frezom ili
dletom, ravna turpijom, toaleta rane i pojedinani avovi.

Korekcija nepravilnosti mekih tkiva :

Korekcija hiperplazije sluzokoe epulis fissuratum nastaje usled noenja

nepodesnih proteza. Ako se rano otkrije uklanjanjem proteze moe se smanjiti
ili nestati promene, kada lezije fibroziraju promene se mogu smatrati
ireverzibilne. Intervencija se izvodi nakon 2-3 nedelje ne noenja proteze.
Postoje 3 klase...
Pokretan alveolarni greben kod pacijenata koji imaju donje prednje zube a
gore nose totalnu protezu. Korekcija se vri elipsastim isecanjem iseka
sluzokoe i fibroznog tkiva i direktnim uivanjem.
Korekcija fibrozno uveanih tubera maksile usled hipermobilnosti smanjuju
stabilnost proteze ili smanjuju interalveolarni prostor... Vri se uzdunim
elipsastim isecanjem vezivnog tkiva sa alveolarnog grebena. Viak vezivnog
tkiva ispod buk i palat renja se podminira i naknadno iseca, ako je potrebno
skrauje se palarinalni mukoperiostalni reanj. Otiske treba uzeti to pre,
najkasnije 2-3 nedelje posle operacije.
Korekcija fibromatoze retromolarnog prostora treba makimalno tedeti tkivo
sa vestibularne strane alveolarnog grebena da se ne bi kontaktirala pokretna
sluzokoa, to bi prouzrokovalo skraenje vestibularnog forniksa u tom
predelu.
Frenoplastika labijalni frenulum je vrsta traka fibroznog tkiva prekrivenog
sluzokoom, koja se pripaja na vestibularnoj strani alveolarnog grebena, u
srednjoj liniji. Vri se uz pomo peana ili bez, posle uklanjanja frenuluma
potrebno postaviti av sidrenja postavljen visoko u frenulum sa zahvaenim
periostom. Koristi se i Z- plastika.

23

Produbljivanje forniksa obezbeivanje dovoljne visine alveolarnog grebena i

potiskivanje submukoznog vezivnog tkiva sa susednim miinim pripojima,
dalje od ruba alveolarnog grebena. Postoje 3 pristupa: 1) produbljivanje
forniksa uz prekrivanje obe povrine forniksa sluzokoom (Obvegezerova
submukozna vestibuloplastika); 2) produbljivanje forniksa uz sekundarnu
epitelizaciju jednog od zidova forniksa (kotanu stranu prekriva mukozni
reanj- Kazanjian, mekotkivna strana se prekriva mukozom- Clark);
3)
produbljivanje forniksa uz prekrivanje ranjave povrine slobodnim
transplantatom (po Tirschu).
Mogue je uraditi i vestibuloplastiku sa
lingvalnom sulkoplastikom pri emu se pripoji milohioidnog i genioglosnog
miica kao i nivo sluzokoe poda usta potiskuju nanie (Obvegezerova
modifikacija Traunerove tehnike).

22)

Separacija korenova

Separacija moe da se koristi kod vaenja impaktiranih umnjaka kao i pri

vaenju zaostalih korenova. Okruglim svrdlo se koren prvo trepanira do
furkacije a zatim fisurnim svrdlom se otvor produi u mezio distalnom
smeru (gornji molari) ili vestibulo oralnom smeru (donji molari). Poluga se
utiskuje izmeu korenova radi bolje separacije i luksacije. Obino se prvo
vadi palatinalni koren (gornji molar), distalno koren (donji molar). Vaenje
zavisi i od povijenosti korenova, obino je potrebno svrdlom napraviti
mesto za polugu kod vaenja donjih korenova; vaenje preostalog korena
se moe vriti i iz alveole izvaenog korena ime se lomi septum... Ukoliko
je potrebno mogu se separisati i bukalni korenovi gornjih molara.

Prilikom vaenja impaktiranog umnjaka, kad se na putu izvlaenja nalazi

prepreka, separacijom se uklanja najee kruna (fisurnim svrdlima u
predelu vrata zuba), a u nastali prostor polugama se luksiraju korenovi koji
se vade zajedno ili pojedinano.

23)

Povrede zuba

Klasifikacija Klinike za deiju i preventivnu stomatologiju (Beloica):

I.

Povrede tvrdih zubnih tkiva i pulpe

24

II.

III.
IV.

Naprsnue glei (infractio)

Prelom zuba (fractura dentis):
- prelom glei (klasa I)
- prelom glei i dentina (klasa II)
- prelom glei i dentina sa otvorenom pulpom (klasa III)
- prelom korena (klasa IV) - moda i avulzija (klasaV)
Povrede parodontalnih tkiva
Rasklaenje zuba (luxatio dentis)
- potres zuba (contusio dentis)
- delimino rasklaenje zuba (subluxatio dentis)
- utisnue zuba (intrusio dentis)
- delimino istisnue zuba (extrusio dentis partialis)
- bono rasklaenje zuba (luxatio dentis lateralis)
Traumatska ekstrakcija zuba (avulsio completa)
Povrede potpornog aparata zuba
Povrede gingive i oralne sluzokoe

Opteprihvaena klasifikacija Svetske zdravsvene organizacije (WHO):

I.

II.

III.

IV.

Povrede tvrdih zubnih tkiva i pulpe

Naprslina glei (infractio)
Fraktura (prelom) glei
Fraktura glei i dentina (bez otvaranja pulpe)
Komplikovana fraktura krunice zuba (sa otvaranjem pulpe)
Povrede tvrdih zubnih tkiva, pulpe i alveolarnog grebena
Fraktura krunica koren (gle, dentin i cement)
Fraktura korena
Fraktura zida alveole (mandibularnog ili maksilarnog)
Fraktura alveolarnog grebena (mandibularnog ili maksilarnog)
- prelom vestibularnog ili oralnog zida alveole
- prelom alveolarnog nastavka sa ili bez kontakta sa alveolom
- prelom maksile ili mandibule koji obuhvata alveolu
Povrede periodontalnog tkiva
Kontuzija zuba
Subluksacija zuba
Ekstruzivna luksacija zuba
Lateralna luksacija zuba
Intruzivna luksacija zuba
Avulzija zuba
Povrede gingive i oralne mukoze
Laceracija
Kontuzija
Abrazija

25

24)

Luksacije zuba
Postoje 5 tipova luksacionih povreda, zajedno sa avulzijom (totalna
luksacija):

Kontuzija (potres) ne dolazi do pomeranja zuba i klaenja, a zbog blagog

oteenja pojedinih delova periodoncijuma, prisutna je osetljivost na
perkusiju
Subluksacija relativno minimalna povreda, dolazi do cepanja pojedinih
fibroznih ligamenata, krvavljenja i nastanka edema. Primetno klaenje zuba
ali nema klinikog ni RTG pomeranja zuba
Lateralna luksacija Pomeranje zuba u svim pravcima izuzev uzdune ose.
Zub reponovati i proveriti okluziju. Splint 7-10 dana. Mogue su varijante:
hirurko ili ortodontsko reponovanje zuba.
Intruzivna luksacija pomeranje zuba apikalno u alveolarnu kost. Repozicija
intrudiranog zuba, tako da se endodontska terapija sa CaOH moe uraditi u
narednih 3-4 nedelje pre pojave infekcije u avitalnoj pulpi.
Ekstruzivna luksacija pomeranje zuba koronarno, delimino napolje iz
alveole, u koronarnom pravcu. Tretman se ne razlikuje mnogo od onog kod
avulzije zuba. Nakon kliniko i radiografsko postavljene dijagnoze, zub se
digitalno reponira i postavlja fleksibilni splint 7-10 dana. Redovno se mora
pratiti stanje zuba kako bi se ustanovio gubitak vitaliteta i uradio endodontski
tretman.
Totalna luksacija (Avulzija)

25)

I.

II.

Le Fort I II i III
Spada u transverzalne prelome gornje vilice, najei je, a moe biti
unilateralan i bilateralan, ponekad i udruen sa sagitalnim prelomom
gornje vilice:

Le Fort I (Guerinov prelom) poznat kao niski subzigomatini prelom. Prate

ga povreda gornjovilinih sinusa, nosnih hodnika, krvavljenje iz nosa i
funkcionalni poremeaj otvaranja i zatvaranja usta. Linija preloma ide od
lateralne ivice aperture piriformis, iznad korenova zuba gornje vilice, preko
maksilarnog sinusa kroz nosni hodnik, sve do pterigomaksilarne fisure, pri
emu je polomljen i septum nasi. Otok lica, krvni podlivi girnje usne, totalna
apertognatija...
Le Fort II poznat kao visoki subzigomatini ili piramidalni prelom.Linija
preloma ide preko korena nosa, etmoidalne kosti, unutranjom stranom
orbite, preko infraorbitalne ivice, ispod zigomatikomaksilarne suture, ka
pterigoidnim nastavcima koje lomi u njihovoj srednjoj treini, a zatim linija ide
napred, kroz lateralne strane nosne upljine. Postoji otvoren zagriaj i
26

III.

izduenje srednje treine lica, krepitacije. Traumatski edem i difuzni

hematomi srednje treine lica, kao i krvavljenja iz nosa obino su znatno vie
izraeni nego kod prethodnog tipa. Poremeaj senzibiliteta n. infraorbitalisa...
Le Fort III poznat kao suprazigomatini. Linija preloma ide preko obe nazalne
kosti u korenu nosa, ka frontalnim i zigomatiko-frontalnim suturama,
zahvatajui lakrimalnu kost, laminu orbitalis labirinta etmoidalne kosti, zatim
ka unutranjem uglu fisure orbitalis inferior i odatle nastavlja ka
pterigomaksilarnoj fisuri i lomi pterigoidne nastavke pri bazi. Od lateralnog
dela donje one pukotine ide jo jedna linija preloma preko lateralnog zida
orbite ka zigomatiko-frontalnoj suturi, zatim nazad preko temporalne kosti ka
pterigimaksilarnoj fisuri gde se spaja sa prvom linijom. Krvavljenje iz nosa,
jako izraeni podlivi i otok mekih tkiva srednje treine lica, hematomi onih
kapaka (simptom naoara), telekantus, tanjirasti profil (dish face)...
Anamnestikim i klinikim pregledom treba potvrditi ili iskljuiti postojanje
rhinoliquorrhoe.

Leenje podrazumeva repoziciju i imobilizaciju. Repozicija se moe

izvriti konzervativnim nainom ili hirurkim pristupom. Davanje
antibiotika spreava infekciju. Koriste se kleta po Rowe-Killeyu. Vreme
imobilizacije obino 4-6 nedelja.

26)

I.

Ciste
Ciste se dele na: razvojne koje nastaju proliferacijom epitela prisutnom
u kotanom tkivu vilica, ije je poreklo odontogeno ili od drugih
anatomskih struktura; i inflamatorne koje se razvijaju od odontogenog
epitela pod neposrednim uticajem inflamacije i stalnih iritacija bakterijske
prirode.

Razvojne
a. Odontogene
gingivalne ciste u novoroenadi
odontogene keratociste
folikularne ciste
erupcione ciste
lateralne periodontalne ciste
gingivalne ciste odraslih
glandularno-odontogene ciste
b. Neodontogene
ciste incizivnog kanala
27

II.

nazolabijalne ciste
Inflamatorne
radikularne ciste
apikalne i lateralne ciste
rezidualne ciste
parodontalne ciste

U razvoju svake cistine lezije razlikujemo nekoliko faza: 1) prva faza

(faza inicijacije); 2) druga faza (stvaranje mikroupljine); 3)trea faza
(uveanje obima ciste). Inspekcijom se posmatraju zubi, vestibulum, pod
usta, dijasteme... Palpacijom se moe uoiti Dipitrenov fenomen u
kasnijem stadijumu. Aspiracijom se dobija sadraj, dok kod drugih lezija
nema ili nije karakteristian. Biopsijom se sluimo kada ostalim
postupcima nije dobijena tana prognoza.

Leenje cista je hirurko: 1) marsupijelizacija (cistotomija, Partsch I); 2)

enukleacija (cistektomija, Partsch II). Marsupijelizacija je delimino
uklanjanje cistinog sakusa, pri emu se uklanja samo povrinski deo
sakusa sa tankim slojem kosti ili samo sa periostom. Primenjuje se kao
definitivni postupak samo u leenju erupcionih cista, ili kao prva faza
odstranjivanja velikih cista u dvofaznoj operaciji koja se zavrava
enukleacijom.
Enukleacija predstavlja potpuno uklanjanje cistinog
sakusa i moe se uiniti na 2 naina: otvorena i zatvorena tehnika.
Otvorena tehnika se koristi kada veliina ciste ne garantuje stabilizaciju
koaguluma, pa postoji opasnost od infekcije i kompromitovanja
operativnog zahvata. Vri se resekcija korena i opturacija kanala.

27)

Opta anestezija
Priprema za optu anesteziju je sloen proces i obuhvata:

1. procenu opteg zdravstvenog stanja pacijenta i njegovu pripremu

2. kontrolu i pripremu aparata, pribora i medikamenata koji se koriste za
primenu opte anestezije
3. kontrolu i pripremu aparata za monitoring pacijenta u toku opte anestezije
4. obezbeenje kompleta za kardiopulmonalnu reanimaciju i traheotomiju
5. priprema obrazaca medicinske dokumentacije o toku opte anestezije

Priprema pacijenta obuhvata: iscrpno registrovanje anamnestikih

podataka, detaljan fizikalni pregled pacijenta (konfiguracija vrata,
28

pokretljivost;
ASA
klasifikacija...),
procenu
rezultata
odreenih
laboratorijskih analiza (EKG, RTG plua i srca, broj eritrocita, vrednost
hematokrita i hemoglobina, celokupni pregled mokrae, vreme
koagulacije...krvna grupa i Rh faktor- za vee operacije), kao i
odgovarajuu psiholoku i medikamentnu pripremu pred intervenciju.
Potrebno je i formiranje preciznog plana rada za svaku pojedinu
intervenciju, kao i otpoinjanje voenja pregledne i sveobuhvatne
medicinske dokumentacije.

Anesteziolog mora proveriti ispravnost aparata (ispravnost boce za O2,

ventile, koliinu O2 u boci...). Potrebno je proveriti rok trajanja svih lekova
koji se koriste, kao i njihova priprema i postavljanje u obeleenim
brizgalicama po rasporedu primene. Proveravaju se i instrumenti za
monitoring.

Medicinska dokumentacija podrazumeva:

anestezije.

Preanestezijska medikacija: pre primene premedikacije u pacijentovu

venu se uvodi plastina kanila. Poto se pone sa primenom lekova,
pacijent ne sme da ustaje i treba da bude pod stalnom kontrolom
anesteziologa. Lekovi treba da omogue psihiki mirno uvoenje u
anesteziju bez burnih reakcija nervnog sistema, i doprinesu kvalitetu
anesteziolokog postupka i omogue primenu manje koliine opteg
anestetika.

Premedikacijski lekovi: Oni izazivaju psihiku relaksaciju, smanjuju

osetljivost na bol i usporavaju metabolike procese i refleksnu
razdraljivost.

istoriju bolesti i kartu

Anksiolitiki i sedativni lekovi smanjuju ili uklanjaju strah, smanjuju i miinu

nadraljivost. Najee se koriste benzodijazepinski preparati koji se daju
peroralno, im ili iv. Tu spadaju: dijazepam (Apaurin), midazolam (Flormidal),
nitrazepam (Mogadon)...
Hipnotiki lekovi izazovaju stanje pospanosti i smirenosti, smanjuju
refleksnu aktivnost, kao i pojavu muke i povreanja u postoperacijskom
periodu. Daju miran san. Najee se primenjuju barbiturati : fenobarbiton
(Luminal), sekobarbiton (Seconal), pentobarbiton (Nembutal); kao i
fenotijazinski preparati : hlorpromazin (Largactil), prometazin (Phenergan)
Analgetici morfin (deluje depresivno na centar za disanje) i petidin.
Neuroleptici u sklopu neurolept-anestezije
Parasimpatikolitici svojom antiholinergikom aktivnou inhibiu sekreciju
pljuvanih, bronhijalnih i znojnih lezda. Atropin (im)

29

Monitoring (praenje stanje pacijenta:

u toku opte anestezije
konstantno se prate vrednosti arterijskog krvnog pritiska, kvalitet pulsa,
boja vlanost i temperatura koe, boja vidljivih sluzokoa, boja krvi u
operacijskom polju, i koliina izgubljenje krvi. Bitno je i pratiti elektrinu
aktivnost srca (EKG), disanje i oksigenacija krvi.

Tehnike opte anestezije

intramuskularna i kombinovana.

su

intravenska,

inhalaciona,

Intravenska anestezija moe se primenjivati izolovano samo za kratkotrajne

intervencije, vaenje zuba, ili ee kao uvoenje u inhalacionu optu
anesteziju. Koriste se barbiturati sa ultrakratkim delovanjem: tiopenton
natrijum (Nesdonal), propanidid (Epontol), ketamin (Ketalar) ...
Inhalaciona anestezija je vrsta opte anestezije koja se postie udisanjem
para i gasova. Koriste se preparati iz grupe lako isparljivih tenosti (volatilni
anestetici): etar, hloroform, halotan... kao i gasovi (gasni anestetici): azotoksidul i ciklopropan.

28)

Antimikrobna sredstva
Kao antimikrobna sredstva se koriste, kao lokalni antiseptici: rastvor
asepsola, povidon jod, alkohol, vodonik peroksid (3%). Kao sistemska
antimikrobna sredstva se koriste antibiotici:

Penicilin obino se daje i.m. kao kombinacija benzil-penicilina (brzo dejstvo i

brzo se eliminie) i prokain-penicilina (depo preparat). Za oralnu upotrebu su
Ampicilin i Amoksicilin, 2-4g dnevno u razmacima 6-8 sati. Kristalni penicilin
se daje i.v.
Cefalosporini slini penicilinima, postoji unakrsna alergija ova dva leka.
Pripadaju baktericidnim AB, deluju na Gram-pozitivne bakterije. Isto se
doziraju
Eritromicin prava zamena za penicilin. Primarno se smatra bakteriostatikom,
a samo u visokim koncentracijama prema nekim MO ispoljava baktericidno
dejstvo. Uzima se pre hrane je se tako bre resorbuje. Izluuje se preko jetre
tj. ui.
Aminoglikozidi zbog slabe resorpcije iz GI trakta koriste se skoro iskljuivo
parenteralno. Baktericidni efekat na Gram negativne bakterije, ispoljava nefro
i oto-toksinost, pa se preporuuje samo ako antibiogram ukazuje na potrebu
primene.
Tetraciklini bakteriostatski antibiotici. Uzimaju se 1-2 sata pre jela, dobro se
resorbuju iz digestivnog trakta. Ne smeju se davati deci do 10god ni
trudnicama. (Doksiciklin, Dovicin)

30

Klindamicin i linkomicin baktericidni AB efikasni protiv anaerobnih Grampozitivnih koka i Gram-negativnih bacila. Deluje i na anaerobe pa se moe
davati kod pacijenata koji ne smeju da uzimaju metronidazol.
Metronidazol sintetiko antimikrobno sredstvo. Baktericidno delovanje, ,
poseduje specifinu aktivnost protiv anaerobnih MO. U toku uzimanja mogu
se javiti munina, povraanje, metalni ukus u ustima. (Orvagil)

Deija i preventivna stomatologija

1) Cirkularni karijes

Karijes je oboljenje tvrdih zubnih tkiva koje nastaje pod dejstvom

kariogenih MO dentalnog plaka i brojnih predisponirajuih faktora.
Karakterie ga izraen proces demineralizacije i gubitak tvrdih zubnih
tkiva (destrukcija).

Cirkularni karijes je specifina vrsta karijesa mlenih zuba zbog toga to

se javlja vrlo rano, karakteristinog je poetka (vrat zuba), brze je
progresije sa ranom pojavom komplikacija i zahvata vei broj zuba.
Nastaje zahvaljujui kontinuiranom, prolongiranom izlaganju mlenih zuba
mleku, eeru i zaslaenoj hrani za ishranu beba, sokom od jabuka ili
drugim slatkim piima... Zbog povezanosti sa dojenjem ili cuclanjem iz
boice donji sekutii su uglavnom intaktni a cirkularni karijes zahvata
gornje sekutie, dok su ostali mleni zubi zahvaeni na razliite stepene.

Neposredno po nicanju gornjih sekutia u vratnom delu zuba,

neposredno uz gingivu dolazi do beliastih promena koje brzo bivaju
obojene mrkozelenkastom bojom. U toj zoni brzo dolazi do stvaranja
mikrokaviteta koji se spajaju i ire oko vrata zuba, podminiraju kvrice i
dovode do otvaranja pulpe i preloma krunice, pri emu u ustima ostaju
samo korenovi, esto sa fistulama iznad njih. Bolovi se javljaju nakon
prelaska infekcije u periapikalno tkivo i pre probijanja subperiosta, nakon
ega nastaje otok mekih tkiva.

Terapija je sloena. Ukloniti uzroke njegovog nastanka i usporiti akutni

tok bolesti. Terapija moe biti konzervativna (preparacija kaviteta i
plombiranje ili primena endodontskog tretmana) ili konzervativno
protetska (cemetiranje fabrikih elinih krunica). Pulpitini i gangrenozni
zubi se moraju izvaditi, kod dece starije od 3 godine mogu se napraviti
akrilatne proteze. Kod vaenja zuba mnogi prednost daju optoj anesteziji.

31

2) Vreme nicanja zuba

Hronologija razvitka mlenih zuba:

Z
U
B

S
T
V
A
R
A
NJ
E
Z
U
B
N
E
K
LI
C
E

PO
E
TA
K
MI
NE
RA
LIZ
ACI
JE

Z
A
V
R

E
N
A
K
R
U
NI
C
A

V
R
E
M
E
N
IC
A
N
JA

Z
A
V
R

E
N
K
O
R
E
N

6
ne

4
4,5
mf

8
m

II

6
ne

4,5
mf

1,
5

2
m
2,
5

3
m

81
0
m

III

7,
5
ne

5
mf

9
m

I
V

8
ne

5
mf

5,
5

6
m

1
6

2
0
m
1
2

1
6

1,
5
g
o
d
1,
5

2
g
o
d
3,
1/
4
g
o
d.
2,
5
g
o
d.

32

1
0
nf

6
mf

m
2
0

3
0
m

1
0

1
1
m

V
R
E
M
E
N
IC
A
N
JA

Z
A
V
R

E
N
K
O
R
E
N

1
0

3
g
o
d.

Hronologija razvitka stalnih zuba:

Z
U
B

S
T
V
A
R
A
NJ
E
Z
U
B
N
E
K
LI
C
E

PO
E
TA
K
MI
NE
RA
LIZ
ACI
JE

Z
A
V
R

E
N
A
K
R
U
NI
C
A

5
m
f

3
4
m

5
g
o
d.

---g
o
d.
6
7

--g
o
d.
9

33

5,
5
m
f

10

12

5,
5

6
m
f

ok
o
ro
e
nj
a

7,
5

-----m
3
4

4
5
m

1,5
2
god
.

2
2,5
god

5
g
o
d

7
g
o
d.

8
9

---g
o
d.
7
8
1
11
2

----g
o
d.
9
-1
0

6
g
o
d.

--g
o
d.
1
0

1
3

1
5

----g
o
d.
1
2
-1
4

1
2

1
3
g
o
d.

1
2

1
0

1
2
g
o
d.
1
0

1
1

34

8
m
f

4
m
f

8,
5

9
m

3,
5

4
go
d.

g
o
d.

oko
ro
enj
a

2,5
3
god
.

7
10
god
.

1
2
g
o
d.

2,
5

3
g
o
d.

8
g
o
d.

1
2

1
6
g
o
d.

1
4
g
o
d.

1
0
g
o
d.

1
4

1
6
g
o
d.

1
8

2
5
g
o
d.

7
g
o
d
1
1

1
3
g
o
d
1
7

2
1
g
o
d

3) Nicanje zuba

Svi pokreti zuba, od momenta formiranja zubne klice do postavljanja

zuba u zubni niz, pa i kasnije kada zub preuzme funkciju koja mu je
prirodom predodreena, nazivaju se nicanje zuba. Postoje 3 faze:

Preeruptivna faza obuhvata pokrete zubne klize od poetka stvaranja tvrdih

zubnih tkiva do njihove pojave u usnoj upljini (erupcije). Preeruptivni pokreti
su bodili tipa i ogledaju se u remodelovanju zidova kotanih nia.
35

Eruptivna faza podrazumeva pokrete zuba od njihove pojave u ustima do

zauzimanja njihovog funkcionalnog poloaja, tj. dodira sa antagonistima.
Karakterie je aksijalno pomeranje zuba u celini, sa bodili pomeranjem
uglavnom u mezijalnom smeru.
Posteruptivna (funkcionalna) faza obuhvata pokrete zuba nakon njihovog
postavljanja u funkcionalni poloaj (pod uticajem miia jezika i obraza, rast
kotanog tkiva vilica...).

Mehanizam nicanja zuba se pokuava objasniti:

rastom korena mada se nicanje odvija i kod zuba sa kompletno formiranim

korenom, i kod zuba bez korena (dentinska displazija), put nicanja onjaka je
dui nego njegov koren...
Teorija naizmeninog procesa resorpcije i apozicije kosti (remodeliranje
kosti) nije uspela da objasni proces, jer nije ustanovljeno da li je taj pratei
fenomen nicanja posledica ili uzrok nicanja zuba.
dejstvom vlakana ili elija periodoncijuma njihova uloga je znaajna.
Promene na kolagenim vlaknima, kontrakcija kolagena fiksiranog za
cementno tkivo zuba...
Teorija hidrostatskog pritiska se zasniva na injenici da dolazi do poveanja
pritiska u tkivima koja su i intenzivnom razvitku i u kojima dolazi do
poveanja tenosti i elektrolita. Poznato je da se zub pokree u alveoli
sinhrono arterijskom pulsu, tako da lokalne promene volumena mogu
prouzrokovati ogranieno pomeranje zuba.

4) Karakteristike mlenih zuba

Mleni zubi se od stalnih razlikuju po broju, obliku, veliini, boji i drugim

karakteristikama.

Krunice mlenih zuba su zdepaste, niske i naglo se suavaju u vratu.

Kontaktne take su znatno ire (kontaktne povrine). Posebna anatomsko
morfoloka karakteristika mlenih zuba je gleno-dentinski bedem, u
cervikalnom delu vestibularnih povrina molara. Mleni zubi su manji od
stalnih, meutim meziodistalni promer mlenih molara je vei od stalnih
premolara (zamenicima). Gle mlenih zuba je duplo tanja, a boja zuba je
mleno-bela, jer je gle slabije mineralizovana a time i manje
transparentna. Mleni zubi imaju isti broj korenova kao i stalni, ali su tanji i
manji. Zbog slabije mineralizacije, seivne ivice i kvrice brzo podleu
atriciji. Pulpa je voluminozna...

Histoloki su sline grae kao stalni zubi, jer se njihova mineralizacija

odvija i intrauterino. Retzius-ova linija odvaja prenatalno i postnatalno
36

stvorenu gle. Deo glei izgraen pre roenja je svetlije boje, to znai da
je homogeniji- bolje mineralizovan. Dentinski kanalii su iri, nepravilniji i
ima ih manje nego kod stalnih zuba. Cement je tanak, slabije
mineralizovan i uglavnom acelularan. Komora pulpe je relativno velika,
stvara sekundarni dentin ali nepravilnije grae nego kod stalnih zuba.
Vlakna parodoncijuma nepravilnijeg rasporeda a broj manji.

5) Privncipi preparacije kod dece

Princip koga se svaki deiji stomatolog mora pridravati u terapiji

karijesa zube u dece je korak po korak (od poznatom ka nepoznatom,
lakeg ka teem, prostog ka sloenom). Terapija mora da bude brza,
efikasna, bezbolna uz korienje najprikladnijih instrumenata. Karijes se
uglavnom uklanja kolenjakom sa okruglim karbidnim ili elinim svrdlom.
Pri uklanjanju karijesa mora se imati u vidu voluminoznost pulpe i manja
koliina tvrdih zubih tkiva. Preparacija kaviteta mora se raditi bez velikog
pritiska, sa pauzama i menjanjem mesta rada, uz anesteziju. Oblik i nain
preparacije zavisi od vrste materijala koji e se koristiti za ispun, uzrasta,
karijes rizika i kooperativnosti deteta.

Ukoliko se planira klasina amalgamska plomba, mora se ispotovati 3

osnovna Blekova principa: potpuno uklanjanje karijesa, forma otpora i
forma retencije. Potrebno koristiti lajner pa GJCP + A.I. Indikacija su deca
umerenog karijes rizika, i koja nisu potpuno kooperativna, nemogunost
odravanja suvog radnog polja.

Ako se planira plomba od glas-jonomer cementa ili od kompozita i

kompomera, kavitetu dati krukasti adhezivni oblik, uz potovanje principa
uklanjanja karijesa.

Za toaletu se najvie koristi Cavipran (Tubulicid)...

6) Povrede tvrdih zubnih tkiva

Ve opisano. Povrede tvrdih zubnih tkiva i pulpe: 1) infrakcija glei, 2)

fraktura glei, 3) fraktura glei i dentina, 4) komplikovana fraktura
krunice (otvorena pulpa).

Povrede tvrdih zubnih tkiva, pulpe i alveolarnog grebena: 1) kruninokorenska fraktura, 2) fraktura korena, 3) fraktura alveolarnog zida, 4)
fraktura alveolarnog grebena.

37

Frakture krunice zuba : 1) fraktura glei, 2) fraktura glei i dentina, 3)

fraktura glei i dentina sa otvaranjem pulpe, 4) fraktura glei, dentina i
cementa, 5) frakture glei, dentina i cementa sa otvaranjem pulpe.

Kod terapije frakture krunice zuba sa otvorenom pulpom mogue je

primeniti: direktno prekrivanje pulpe, minimalna amputacija pulpe,
cervikalna amputacija pulpe, ekstirpacija (pulpektomija).

7) Tipovi dece

Podela dece prema uzrastu:

period
period
period
period
period

novoroeneta od roenja do kraja prvog meseca

odojeta traje do kraja prve godine ivota
malog deteta od navrene prve do navrene tree godine
predkolskog deteta od kraja tree godine do poslaska u kolu
kolskog deteta od 1 8 razreda( 10,11-14)

Podela dece prema ponaanju:

Normalno dete je najei posetilac, i u ambulanti se ponaa uobiajeno.

Postoji strah ali se brzo oslobaa i postaje znatieljno, raspituje se o opremi...
Saradnja nije problem, ak se moe mainski ukloniti naslage sa zuba u prvoj
poseti.
Uzdrano dete vrlo mirno i stidljivo, krije se iza roditelja. Teko uspostavlja
komunikaciju. Na stomatoloku stolicu seda bez protivljenja i dozvoljava
pregled, ipak je potrebno uspostaviti to pre dobru komunikaciju i aktivnu
saradnju.
Pretenciozno dete sve ga interesuje, uvek neto pita i dokazuje se da zna
ta je objanjeno. Najpovoljnije za rad u grupi, jer daje primer ostaloj deci,
stvara pozitivnu atmosferu...
Plaljivo dete pokazuje strah i nepoverenje, tesno se pribija uz roditelja,
teko seda u stolicu i najee plae na sav glas. Strah dolazi usled
oekivanja bola (prie o zubarima...). Prilagoavanje ovakvog deteta je teak
i dugotrajan proces. Recept je odvraanje panje deteta, tako to e se
pokazati interesovanje za njega, pohaliti ga, raspitati se o omiljenim
stvarima... Moe da sedne sa roditeljem u stolicu, postoji nekoliko fiziolokih
fenomena (gutanje pljuvake, disanje na nos izdisanje na usta, nauiti ga da
die na nos...). Kod izrazito plaljive dece moe se pokuati i sa
medikamentoznom pripremom (sedacijom).
Jogunasto dete je najnepovoljniji tip deteta. Odbija svaki stomatoloki rad,
ne zbog straha nego tvrdoglavosti, nevaspitanja i rasputenosti. Najee
38

jedinac starijih roditelja. Vie na roditelje, dere se, ponekad i pljuje i ugrize
kako bi bilo izbaeno iz ambulante. Prijateljski stav osoblja obino nema
uticaja. Prvo treba razgovarati sa roditeljima i objasniti postupak rada. Prva
mera je udaljavanje roditelja iz ambulante, a druga tzv. prijateljsko nasilje.
Primena sedacije je jo jedna mogunost koja stoji na raspolaganju...

8) Primena fluora. Fluor

1ppmf-1mg fluora po litru

Radi prevencije karijesa fluoridi se dodaju vodi za pie, kuhinjskoj soli,

mleku ili se daju deci i trudnicama u obliku tableta. Ova, sistemska
primena F, poveava koliine fluorida koji se svakodnevno unose u
organizam. Meutim, lokalno aplikovani fluoridi preko pasta za zube,
rastvora za ispiranje, i elea za lokalnu ambulantnu aplikaciju mogu
takoe znaajno doprineti poveanju totalnog unoenja fluorida. Fluoridi
se u organizam oveka uglavnom resorbuju iz gastrointestinalnog trakta ili
plua, a u retkim sluajevima i preko koe. Eliminacija fluorida iz
organizma je najvea putem urina, ali se vri i putem fecesa, kao i putem
znoja , suza ili majinog mleka.an

Preskripcija f:

1.od 6.mes-2. God- 0,25 mg dnevno

2.3-4.god- 0,5 mg dan

3.5-12 god- 1,0 mg

Tecnost 200-300 ppm -1 dnevno

1000 ppm-jednomnedeljno
2000ppm jednom u 2 nedelje

Metode primene fluorida se mogu podeliti na: sistemske (endogeneutie se ns veu ugradnju fluorida u zubna tkiva kako bi bila otpornija) i
lokalne (egzogene- direktnom aplikacijom poveava se otpornost
spoljanjih slojeva glei). Takoe moe biti: sveobuhvatna i individualna.

Endogena: f voda za pice,tablete sa fluorom, flor mleko, f kuh.so

Egzogena: paste za zube,ras za ispir usta,zelei za cetk zuba, profil. paste

za masin ukl nasl

39

Primena niskokoncentrovanih fluorida: fluorisana voda za pie( 0,10,4ppm), tablete sa fluoridima, fluorisano mleko( 0,02-0,03 ppm), sistemi
za lagano otputanje fluorida.

Primena srednjekoncentrovanih fluorida:

fluorisana kuhinjska
so( 200mg f po kg), paste za zube(1000-1100 ppm), rastvori za ispiranje
usta, elei za etkanje zuba.

Primena visokokoncentrovanih fluorida:

rastvori ili elei za
premazivanje zuba, profilaktike paste za uklanjanje naslaga sa zuba,
lakovi za premazivanje zuba. (10-23 000ppmf)

Endemska skeletna fluoroza otkrivena je kod populacija koji ive u

endemskim fluorotinim podrujima, gde su koncentracije fluorida u vodi
za pie vee od 10 ppm F. Najee se javlja u tropskim podrujima Kine,
Indije, Afrike i June Amerike.

Doza fluorida od 5 mg/kg telesne teine predstavlja verovatnu toksinu

dozu, a 15 mg/kg telesne teine sigurnu letalnu dozu za decu. Dok je 32
mg/kg telesne tezine sigurna letalna doza za odrasle...

9) Zalivanje fisura

- je ispunjavanje ili prekrivanje karijes predilekcionih mesta, tj. fisura i

jamica okluzalnih povrina zuba, tankim slojem razliitih materijala u cilju
spreavanja pojave karijesa. Bitno je mehaniki oistiti grizne povrine
etkicom i profilaktikom pastom. Nagriza se povrina kiselinom. Potrebno
je i odravati suvo radno polje, i da dete die na nos. Kompozitni zalivai
inajunajbolju retenciju. Na kraju i proveriti koliinu zalivaa artikulacioim
papirom... Prvi stalni molari se trebaju zaliti odmah po nicanju.

10)

Metode pranja usta i zuba

Postoje razne metode pranja zuba:

Klizna metoda etkanja zuba kia pada trava raste...

Horizontalna metoda najee primenjivana, moe doi do oteenja desni i
klinastih erozija, praktino odbaena metoda
Vertikalna metoda zubi su u zagriaju, izostaje masaa desni i vri se
premetanje hrane e ne eliminacija
Stillmanova metoda zahvataju se i desni na 2 mm...
Vibraciona metoda (po Chartersu) vlakna se usmeravaju prema okluzalno...
Rotaciona metoda (po Fonesu) laka za uenje ali se aproksimalne povrine
zuba na iste dovoljno i mogu se povrediti desni
40

Fizioloka metoda (po Smithu i Bellu) nedovoljno se iste aproksimalne

povrine i sulkusna regija
Bassova metoda

Parodontologija i oralna medicina

1) Etiologija parodontopatije

Parodontopatiju izaziva dentalni plak (meka naslaga koja se taloi na

zubima i koja sadri brojne MO). Postoje i brojni faktori koji imaju utticaj na
nastanak parodontopatije ili na tok i brzinu odvijanja procesa u
parodoncijumu. Oni utiu na stvaranje dentalnog plaka ili olakavaju
delovanje tetnih agensa dentalnog plaka. Ti faktori se svrstavaju u dve
grupe:

prvoj grupi pripadaju agensi lokalne prirode, koji olakavaju i ubrzavaju

akumulaciju dentalnog plaka: naslage na zubima, anatomske anomalije,
impakcija hrane, loe navike, jatrogeni faktori, karijes zuba i lezije gingive.
druga grupa su svi agensi opte prirode, koji utiu tako to smanjuju optu
otpornost organizma kao i otpronost parodoncijuma. Zbog njih se promene u
parodoncijumu bre odvijaju, a rezaranja su tea: oboljenje krvi, endokrini
poremeaji, delovanje toksinih supstanci, neki nasledni faktori, starenje.

41

Nije samo vano prisustvo bakterija u dentalnom plaku, nago i njihov

broj, odnosno koliina i njihov meusobni odnos. Nekih MO nema u
zdravim ustima, dok su u obolelom parodoncijumu uvek prisutne. Takvi su:
aggregatibacter actinomycetemcommitans (AAC ili Aa), i porphyromonas
gingivalis.

2) Dubina parodontalnog depa

Parodontalni depivi su patoloka tvorevina, nastala produbljivanjem

gingivalnog sulkusa usled razaranja parodontolokih tkiva. Patognomian
znak za parodontopatiju odraslih. Ima tvrdi i meki zid, dno i otvor. Dubina
parodontalnog depa je rastojanje od ivice gingive do dna parodontalnog
depa (koronarni kraj oteenog pripojnog epitela). Dubina parodontalnih
depova:

bioloka (histoloka) rastojanje od ivice gingive do dna depa odnosno do

koronarnog kraja pripojnog epitela;
dubina depa koja se utvruje sondiranjem rastojanje do kojeg sonda
prodire u dep.

Postoji vie kriterijuma za klasifikaciju parodontalnih depova: prema

lokalizaciji, u odnosu na kost, u odnosu na zube, prema irini i dubini, u
odnosu na tok parodontopatije (aktivni i inaktivni).

Nivo pripojnog epitela je rastojanje od gleno-cementne granice do dna

parodontalnog depa. Njegovim odreivanjem dobija se realna predstava
o veliini razaranja potpornog aparata zuba.

3) Gingiviti

Gingivitisi zu zapaljenska oboljenja koja zahvataju gingivu (drugi delovi

parodoncijuma nisu oboleli). Reakcija gingive na oteenja i nadraaje
izazvene lokalnim agensima (MO i njihovi produkti). Reakcije gingive na
delovanje ovih agenasa moe biti u vidu 3 procesa: eksudacije,
proliferacije tkivnih naroito vezivnih elija, nekroze. U odnosu na ove
procese gingivitisi se dele na:

Gingivitis catarrhalis inflanacija eksudativne prirode. Pojavljuje se i u

najranijem uzrastu. U nastanku presudnu ulogu imaju naslage na zubima
(plak, kamenac). Ostali faktori su samo akcesorni: loe navike, karijes,
42

jatrogeni faktori... Gingiva je crvena (slobodna i interdentalna gingiva,

koronarni deo fiksirane gingive), oteena, glatke povrine, meke
konzistencije. Subjektivne tegobe u vidu krvarenja, oseaja stranog tela
izmeu zuba, senzacija u obliku trnjenja i peenja, a bolova nema. Nastaju
gingivalni (lani) depovi. Terapija obuhvata uklanjanje kauzalnih agenasa
(plaka i zubnog kamenca), koje se kombinuje sa primenom antiseptinih
sredstava. Takoe je potrebno otkloniti favorizujue faktore (kariozne lezije...)
koje omoguavaju i olakavaju stvaranje dentalnog plaka. I posle uspenog
leenja, ako se ne odrava dobra oralna higijena, sigurno se pojavljuje recidiv.
Gingivitis hyperplastica to je inflamacija proliferativnog tipa udruena sa
eksudacijom. To je bolest dece i mladih, relativno retka pojava. Etioloki
agensi su najee lokalnog porekla (dentalni plak, loa oralna higjena,
kamenac...). Razlog nastanka moe da bude i disanje na usta (gingiva se sui
to doprinosi razvoju MO), naslee kao i neki medikamenti (hidantoinski
preparati pri leenju epilepsije, imunosupresor ciklosporin, nifedipin...).
Karakteristino je uveanje gingive do kojeg dolazi usled eksudativnog
zapaljenja i vaskularnih reakcija ali uvek i hiperplazije gingive. Uveanje je
najizraenije u predelu prednjih zuba, labijalno. Uveani delovi interdentalne
gingive postaju poluloptasti. Gingiva je crvenija, glatka i meke konzistencije.
Subjektivne smetnje su: krvarenje, smetnje pri mastikaciji, oseaj prisustva
stranog tela, neprijatan zadah. Bola nema. Skoro po pravilu progredira u
parodontopatiju, pritiskom potencira kotanu resorpciju alveolarne kosti.
Terapija podrazumeva: uklanjanje naslaga sa zuba i delovanje na ostale
favorizujue faktore, leenje antisepticima (vodonik-peroksid, hlorheksidin...),
laserska terapija i hirurko uklanjanje uveane gingive- gingivoplastika.
Gingivitis fibromatosa gingiva na nepoznate agense reaguje produkcijom
vezivno-tkivnih elemenata, a inflamacija eksudativog tipa nije izraena. Retko
oboljenje, najee prisutna kod dece 8 12 god. Bolest nepoznate etiologije,
smatra se da moe biti nasledna, lokali agensi ne uestvuju u nastajanju
fibromatoznog gingivita. Karakterie ga izrazito uveanje- hiperplazija
gingive, koja je vrste konzistencije i bleda. Najizraenije je u predelu bonih
zuba gornje vilice. Pacijenti imaju tekoeJavljauju se gingivalni depovi, i
bolest moe da progredira u parodontopatiju (moe doi i do kotane
resorpcije...). Terapija se svodi na hirurko leenje, kada se vri odstranjivanje
hiperplastine gingive, koje se moe vriti i laserom. Postoperativni recidivi su
esti.
Gingivitis ulcero-necroticans acuta je esto oboljenje koje se jevlja kod ladih
ljudi 15 25 god., i najee u jesen ili zimu. Infektivne je etiologije, uzrokuju
ga bacillus fusiformis i borrelia Vincenti. Samo njihovo prisustvo nije
dovoljno jer se nalaze i u zdravim ustima. Lokalni favorizujui faktori su:
dentalni plak i loa higjena usta, postojanje drugih gingivitisa ili
parodontopatije, karioznih zuba, zaostalih korenova, teko nicanje zuba...
Zatim toksine materije (olovo, arsen...), mehanika mikro i makro oteenja
parodoncijuma, puenje, alkoholizam... Sistemski favorizujui faktori su:
43

imunodeficijencije (AIDS), malnutricija, dijabetes, vitaminski deficit (posebno

B i C), krvne diskrazije (leukemija...), maligne bolesti... Veoma je znaajan i
stres i psihiki poremeaji a naroito depresija.
U gingivi je izraen
eksudativni tip inflamacije sa ulcero-nekroznim promenama. Gingiva je
oteena i crvena, Ulcero-nekrozne promene se javljaju na vrhovima
interdentalne gingive a zahvataju i slobodnu, u teim sluajevima i fiksiranu,
gingivu. Ulceracije prekrivene ukastom, sivkastom pseudomembranom.
Ukoliko infekcija pree na obraznu sluzokou i jezik re je o ulcero-nekroznom
stomatitisu. Vaan znak je i krvavljenje iz gingive (na najmanju provokaciju a
nekada i spontano). Usled nekroze i raspadanja proteina osea je neprijatan
zadah. Bolesnici imaju jake bolove, i osetljivost zuba na pritisak, oseaju
bljutav i vrlo esto metalni ukus u ustima. Usled toksoinfekcije pacijenti mogu
biti febrilni, uz povean broj leukocita periferne krvi, a mogu da budu
zahvaene i regionalne limfne lezde. Mogue je proirenje na ostali deo
parodoncijuma kao i recidivi... Terapija obuhvata: Delovanje na uzronike
bolesti
(antibioticimapenicilin,
eritromicin,
hemioterapeuticimametronidazol i antisepticima). U cilju suzbijanja bolova koriste se analgetici, a
poviene temperatura antipiretici. Delovanje na faktore koji favorizuju
infekciju fuzospirohetama (sanacija usne duplje, dobra oralna higjena,
uklanjanje
stresa,
puenja...).
Delovanje
na
posledice
bolesti
(gingivoplastika).
Gingivitis desquamativa: usled deskvamacije elija gingivalni epitel postaje
izuzetno tanak; eksudacija i nekroza. Redak oblik nepoznate etiologije.
Razlikuju se 3 forme: Prva forma (crvenilo zahvata gingivu, keratinizacija je
smanjena, ali deskvamatizacija nije izraena, pacijenti nemaju subjektivnih
tegoba), druga forma (karakteriu je deskvamacija i nekroza, gingiva
izrazito crvena i razmekana, fenomen Nikolskog, subj tegobe izraene a bol
spontan), trea forma ( najtea, gingiva ima aren izgled- crvena polja
izmeu siva, uzdignua slina vezikulama, fenomen Nikolskog). Bolest dugo
traje, higjena je oteana... Terapija: se sastoji od lokalnih (uklanjanje zubnih
naslaga, striktno sprovoenje oralne higjene) i optih mera (primena
kortikosteroida, vitaminske terapije- naroito vit A, i polnih hormonaEstradiol). Neophodno je i terapijsko zbrinjavanje osnovnog oboljenja, npr.
lichen planusa.

44

4) Podela i komplikacije parodontopatije

Parodontitisi su oboljenja koja karakteriu patoloki procesi koji

zahvataju gingivu ali i sve ostale delove parodoncijuma (alveolarnu kost,
periodoncijum i cement zuba). Dele se na:

Dig
dg:kataralni,fibromatozni
i
un
stomatitis,anemija,neutropenija,aids.

gingivitis,osteomijelitis,herpet

hronina parodontopatija
agresivna parodontopatija
bolesti parodoncijuma kao manifestacija sistemskih oboljenja
ulceronekrozna parodontopatija

U oboljenja parodoncijuma svrstavaju se i :

periodontalni apsces
endoparodontopatije i paroendodontalne lezije
mukogingivalne lezije
okluzalna trauma

Komlikacije parodontopatije najee su:

parodontalni apsces gnojna kolekcija lokalizovana pored zuba u

parodoncijumu (akutni i hronini)
retrogradni pulpitis infekcija iz parodontalnog depa preko vrha korena
dospeva do pulpe
infekcija okolnih tkiva u maksilarni sinus, regionalne limfne lezde (akutni
limfadenitis), pod usne duplje (Luvigova angina)...
parodontalna cista
alergizacija organizma
fokalna infekcija oboleli parodoncijum predstavlja izvor antigenog materijala
i infekcije, to moe biti uzrok oboljenja udaljenih organa
oboljenja udaljenih organa
parodontopatija komplikovana anaerobnom infekcijom

5) Manifestacije parodontopatije

U toku hronine parodontopatije pojavljuju se sledei kliniki znaci:

inflamacija gingive eksudativnog tipa. Promene se manifestuju: promenom

boje (crvenilo), promena veliine gingive (uveanje- edem), promena oblika
gingive (interdentalne papile se zaokrugljuju, ivica slobodne gingive se
45

zaobljava), promena povrinske strukture gingive (glatka i sjajna), promena

konzistencije gingive (meka je, ako je proliferativni tip inflamacije- tvra),
promena poloaja ivice gingive, subjektivne tegobe (bolova nema, krvarenje
gingive, trnjenje ili peenje, prisustvo stranog tela)
ogoljenje korenova zuba (recesija gingive) razaranje vezivno-tkivnih
elemenata. Predilekciona mesta su labijalne povrine donjih prednjih zuba i
palatinalne povrine gornjih molara...
parodontalni depovi patognomian znak
slobodni sadraj i gnojni eksudat u parodontalnim depovima slobodni
sadraj ine: MO, njihovi produkti, ostaci hrane, gingivalna tenost, mucin
pljuvake, deskvaminirane epitelne elije i leukociti. Usled ulcero-nekroznih
promena na mekom zidu parodontalnog depa i velike infiltracije neutrofilnim
granulocitima, u depu se stvara gnojni eksudat.
subgingivalni konkrementi u parodontalnim depovima mrke pa i crne boje
zbog ugraivanja jedinjenja gvoa iz raspadnutih eritrocita...
labavljenje zuba uzroci su: destrukcija parodoncijuma, traumatska okluzija,
inflamacija u periodoncijumu
patoloka migracija zuba promena poloaja zuba do koje dolazi u toku
parodontopatija. Nastaje usled inflamacije i pojave parodontalnih depova, uz
razaranje parodoncijuma i slabljenje potpore zuba.

6) Preventivne mere kod parodontopatije

Preventivna parodontopatija obuhvata mere koje se preduzimaju da bi

se spreio nastanak parodontopatija, odnosno zaustavila ako se ve
pojavila. Postoji:

Primarna preventiva: obuhvata sve mere kojima se spreava nastanak

inflamacije gingive i ouvava zdravlje gingive i parodoncijuma. Primarno je
spreavanje stvaranja dentalnog plaka. Sastoji se od: zdravstvenog
prosveivanja bolesnika (znaaj oralne higjene; grupni rad, predavanja;
remotivacija, za decu i roditelje), davanja uputstava i obuavanja bolesnika
pravilnom odravanju oralne higjene, davanja uputstava o pravilnoj ishrani
(hrana bogata ugljenim hidratima pogoduje stvaranju plaka a treba ih unositi
uz glavni obrok nikada izmeu obroka; uzimanje abrazivne hrane, hrana
vrsta a hleb crn; jednako korienje obe strane vilice...)
Sekundarna preventiva: obuhvata leenje poetne inflamacije gingive, kako
bi se spreilo njeno napredovanje i irenje u ostale delove
parodoncijuma.Obuhvata leenje svih gingivitisa i poetnih oblika
parodontopatija. Program obuhvata: uklanjanje dentalnog plaka i drugih
naslaga na zubima, kao kauzalnih agensa u nastajanju inflamacije gingive;
delovanje na znake bolesti nastale u toku patolokih procesa (uklanjanje
hiperplastine gingive nastale u toku hiperplastinog gingivitisa46

gingivektomija, gingivoplastika; otklanjanje oteenja gingive u vidu kratera,

nastalih u toku ulceronekroznih gingivitisa- gingiviplastika; uklanjanje
parodontalnih depova kod poetnih oblika parodontopatija- kiretaa)...
Preduzimanje mera za stabilizovanje postignutih terapijskih rezultata i
spreavanje pojave recidiva: uklanjanje svih faktora koji podstiu stvaranje
dentalnog plaka (plombiranje karioznih zuba, korigovanje ispuna i protetskih
nadoknada, ostvarivanje kontaktne take...), obuavanje bolesnika za
odravanje oralne higjene (ispravna tehnika, duina pranja, izbor etkice...),
stalna kontrola oralne higjene bolesnika.
Tercijarna preventiva:
primenjuju se na bolesnicima obolelim od
parodontopatija. Sastoji se od terapijskog tretmana koji se koristi u leenju
parodontopatija, da bi se spreilo napredovanje bolesti i ouvao neoteeni
deo parodoncijuma. Ona obuhvata sve mere sekundarne preventive, a
primenjuje se i parodontalna hirurgija (reanj operacija, gingivektomija,
gingivoplastika...), kao i mere za uspostavljanje artikulacione ravnotee.

Preventivne mere ne prestaju nikada, a tercijarne mere se sprovode dok

bolesnik ima i poslednji zub.

7) Terapija parodontopatije

Samo kompleksnom terapijom koja se sastoji od preduzimanja

uobiajenog lokalnog leenja (kauzalnog i simptomatskog) uz zbrinjavanje
optih oboljenja i otklanjanje optih faktora koji utiu na reaktivnost
parodoncijuma, moe se postii pun terapijski uspeh. Nakon postavljanja
dijagnoze i posle utvrivanja prognoze za pojedine zube koa i za sve zube,
pristupa se izradi plana leenja, koji je uvek individualan i priprema se za
svekog bolesnika posebno. Uspeh leenja se moe postii samo ako se sve
mere i zahaviti primene.

Preliminarna terapija: Leenje se ne moe poeti ako postiji neka

virusna ili gljivina infekcija u ustima. Preliminarne mere se koriste ako
postoje neka akutna ili bolna stanja u ustima: akutni paro apsceci,
retrogradni pulpitis, flegmona poda usta...; vaenje svih zuba koji se ne
mogu sauvati i zaostalih korenova, uklanjaju se grubi poremeaju okluzije
i jatrogeni faktori. Kod obolelih od agresivne parodontopatije koriste se i
tetraciklini i metronidazol u sklopu preventivne terapije.

Faze leenja:

Prva faza ondosi se na uklanjanje inflamacije parodoncijuma. Oznaava se

kao bazina ili kauzalna terapija. Identifikacija dentalnog plaka (gencijana
violet, eritrozin, metilensko plavo, eozin...). Uklanjanje dentalnog plaka
47

odgovarajuim istrumentima (etkicama i gumicana uz pastu za uklanjanje

mekih naslaga- sa nasadnikom ili kolenjakom). Delovanje na faktore koji
omoguavaju stvaranje i akumulaciju plaka, kao i na one koji smanjuju
otpornost organizma i olakavaju tetno delovanje dentalnog plaka
(odstranjivanje uzroka impakcije hrane, korekcija jatrogenih faktora,
odstranjivanje optih faktora koji smanjuju otpornost organizma). Uklanjanje
ostalih naslaga sa zuba (materija alba, pigmentacije, kamenac...). Motivacija i
obuavanje bolesika u odravanju oralne higjene. Kontrolni pregledi kojima se
proverava koliko bolesnik uspeno sprovodi preporuene metode.
Druga faza odnosi se na delovanje na parodontalne depove i na hirurko
uklanjanje uroenih ili steenih mukogingivalnih anomalija koje utiu na
nastanak i tok parodontopatije (uzana fiksirana gingiva, plitak vestibulum
usta, defekti gingive sa ogoljenjem korena zuba i koronarni pripoj frenuluma
jezika i usana i lateralnih plika sluzokoa). Parodontalni depovi se uklanjaju:
kiretaom parodontalnih depova (Grejsijeve kirete...), reanj operacijom
(reponirani reanj, apikalno, koronarno ili lateralno pomereni reanj),
uklanjanjem mekog zida parodontalnog depa (gingivektomoja sa
gingivoplastikom), uklanjanje tvrdog zida parodontalnog depa (bisekcijomseparacijom zuba, hemisekcijom, amputacijom- resekcijom korena zuba,
ekstrakcijom zuba)
Trea faza odnosi se na uspostavljanje povoljnih okluzalno-artikulacionih
odnosa. Bruenje zuba: u poloaju retropulzije, centralne okluzije, protruzije,
u protruzivnim kretnjama, u lateralnim poloajima i kretnjama, odstranjivanje
grubih poremeaja okluzije. Mogue je uspostaviti dobre okluzale odnose
protetskim i ortodontskim merama.
etvrta faza primenjuje se posle zavrenog leenja i odnosi se na program
mera koje se primenjuju da bi se odrali postignuti rezultati leenja i spreili
recidivi. Kontrolni pregledi, remotivacija bolesnika u odravanju oralne
higjene, odstranjivanje recidiva.

U leenju obolelih od parodontopatije primenjuju se: antiseptika

sredstva (vodonik-peroksid, hlorheksidin glukonat, heksetidin, organske
boje), lokalni anestetici (2%lidokain), sredstva za smanjenje osetljivosti
korena zuba (Fluocal, Fluocaril, Sensatol... Sensodzne..., Promice- natrijum
nitrat...), antibiotici (penicilin, tetraciklin, clindamzcin...) i hemioterapeutici
(metronidazol), analgetici, hormonski preparati (kortikosteroidi) i
nesteroidni antiinflamatorni lekovi (ibuprofen, brufen...).

8) Prognoza za pojedine zube

48

Prognozira se trajanje bolesti, tok bolesti, ishod leenja i reagovanje na

primenjenu terapiju. Prilikom utvrivanja prognoze za pojedine zube kod
osoba sa obolelim parodoncijumom i donoenja odluke za ekstrakciju zuba
uzimaju se u obzir:

Koliina izgubljene kosti da li sauvani deo kosti prua dovoljnu potporu

Tip destrukcije kosti horizontalni ili vertikalni (kosi) tip resorpcije
Brzina razgradnje kosti
Oblik korena zuba divergentni korenovi imaju bolju prognozu
Duina korena zuba
Odnos duine dela zuba u kosti i van nje
Ugroenost susednih zuba
Poloaj i znaaj zuba u zubnom nizu i funkcionalni zahtevi
Opte zdravlje bolesnika i starost ukoliko boluje od opteg oboljenja ili je to
izrazito stara osoba, prognoza je loija
Saradnja bolesnika
Labavljenje zuba bitniji je uzrok nego stepen labavljenja
procenjuju se i karakteristike parodontalnog depa (dubina, nivo pripojnog
epitela, koliina izgubljenje kosti, vrsta parodontalnog depa) a znaajna je i
morfologija zuba (morfologija korena, koliki je i kakav pristup furkacijama,
prisutnost udubljenja odnosno izboenja na glei)

9) Prognoza za sve zube

Razmatraju se faktori lokalne i opte prirode, na osnovu anamneze,

objektivnog pregleda ili na osnovu laboratorijskih ispitivanja i
rendgenografije.

Lokalni faktori:

Stanje obolelog parodoncijuma prisustvo i osobine parodontalnih depova

(dubina, poloaj...), nivo epitelnog pripoja, stepen aktivnosti pojedinih
mikroba (Aa, bacteroides gingivalis...), stepen labavljenja zuba (uzroci:
destrukcija parodoncijuma, traumatska okluzija, inflamacija u preostalom delu
periodoncijuma). Ostali simptomi (intenzitet inflamacije gingive, intenzitet
supuracije iz paro depova, koliina subgingivalnih konkremenata, stepen
recesije gingive i veliina migracije zuba) imaju manji znaaj za prognozu
parodontopatija.
Brzina razaranja paordoncijuma povoljniji spor- hronini tok...
Prisustvo anatomskih anomalija prognoza loija ako je oblik i poloaj zuba
takav da omoguava stvaranje i nagomilavanje dentalnog plaka. Takoe utiu
i koronarni pripoj frenuluma usana i jezika, kao i lateralnih plika. Prognoza je
loa kod osoba sa uzanom fiksiranom gingivom
49

Stanje okluzije traumatska okluzija loa...

Funkcionalni zahtevi neki zubi sa obolelim parodoncijumom se koriste kao
nosai mosta ili za sidrenje kukice proteze...
Stanje oralne higjene nije toliko znaajna koliina dentalnog plaka koliko
njegov sastav odnodno da li sadri i u kojoj koliini paro-patogene MO.

Opti (sistemski) faktori:

Starost bolesnika prognoza je povoljnije kod starije osobe sa malo oteenja

nego kod mlade osobe sa teim razaranjima parodoncijuma.
Profesija bolesnika radnici profesionalno izloeni delovanju tekih metala
(olovo, iva...), muziari na duvakim instrumentima...
Opta (sistemska) oboljenja dijabetes, endokrinopatije, oboljenja krvi, jetre,
bubrega, srca. Alkoholiari i mentalno zaostali...

10)

Gingivektomija

Hirurki zahvat kojim se deluje na pardontalne depove na taj nain to

se odstranjuje deo gingive koji ini meki zid parodontalnog depa. Njena
varijanta je gingivoplastika kojom se odstranjuje hiperplastino tkivo
gingive, a time eliminiu i gingivalni depovi. Ind: tanak,fibrozan ili
hiperplast meki zid par dz, suprakos par dz, krateri interdent gin, korekc
par apscesa u suprakos dz, kada nije potrebna korekcija alv kosti, preprot
pr.Kontraindikovana je kod: infrakotanih paro depova, paro depova ije
je dno u blizini mukogingivalne linije ili je apikalnije od nje, ukoliko je
uzana fiksirana gingiva, ako rez prilikom gingivektomije treba da se prua
u neposrednoj blizini pripoja frenuluma i plika.

Daje se anestezija, i u interdentalnu gingivu (ini je rigidnija i krvarenje

je slabije). Obelei se dubina parodontalnih depova, markerima ili
sondom. Rez: noi sa uzdunom osovinom zuba pravi ugao od 45, a
nagib noa usmeren u pravcu krunice. Osnovni rez je talasast, po dubini
se prua neposredno apikalno od dna parodontalnog depa.
Gingivektomija se sastoji iz dva zahvata. Jedan je odsecanje mekog zida
pao depai odstranjivanje reseciranog tkiva. Drugi zahvat obuhvata
potpuno odstranjivanje subgingivalnih konkremenata, nekrotinog
cementa, glaanja povrine korena, kao i uklanjanje patoloki izmenjenog
tkiva u parodoncijumu. Nakon svega stavlja se hirurko pakovanje (cink
oksid eugenol), koje se skida za 7 dana, pri tome ne sme da ometa
okluziju i artikulaciju, niti da prelazi na pokretnu sluzokou- zbog pojave
dekubitusa...

50

11)

Reanj operacija
Cuvanje oba zida p dz. Pune debljine(
poludebljine(ostra
d),
reponiran
(apikalno,koronarno,lateralno).

tupa
ili

disekcija),
pomeren

Modifikovana Vidmanova reanj operacija (operacija tri renja):

Prva incizija na spoju slobodne i fiksirane gingive, udaljena od ivice 1-2 mm.
Sa uzdunom osovinom zaklapa ugao od 25 no usmeren apikalno. Rez prati
oblik gingive, tu se praktino resecira svo patoloki izmenjeno tkivo. Nakon
toga se ulazi raspatorijumom i odie reanj, samo koliko je potrebno da se
vidi alveolarna kost.
Druga incizija se izvodi kroz parodontalni dep, no se postavlja skoro
paralelno sa uzdunom osovinom zuba, i ide kruno oko svakog zuba
operisanog predela.
Trea incizija Orbanov noi se postavi na 90 uz uzdunu osovinu zuba.
esto je suvina jer se resecirano tkivo lako uklanja

Nakon svega toga, pristupa se uklanjanju hronino inflamiranog

granulacionog tkiva, patoloki izmenjenog epitela, otrih ivica alveolarne
kost, subgingivalnih konkremenata, nekrotinog cementa... Izglaa se
povrina korena zuba, proveri sondom, ispira... Reponira reanj
pojedinanim avovima, vri se adaptacija renja blagim pritiskom
vlanom gazom, postavlja hirurko pakovanje (ponekad)- gotovi su zavoji
od cijanoakrilata. Hirurki konci i avovi se skidaju posle 7-10 dana.

12)

Afte

Rekurentne oralne ulceracijese ee javlja kod ena, uestalost je vea

u prolee i jesen, a starosna granica ne postoji, samo se ree javlja kod
osoba preko 60 godina.

Etiologija: nije potpuno razjanjena, ali je multikauzalna. Posledica su

niza lokalnih i optih faktora: naslee, endokrina disregulacija (povezana
sa disfunkcijom rada polnih lezda, pubertet, ovulacija, menopauza...),
mehanike traume (karijesni zubi, loe proteze...), psihogeni faktori (stres,
depresija...), virusne infekcije (citomegalovirusi...), bakterijska infekcija
(helicobacter pylori...), alergija, deficit vitamina B1, B, B6, B12, deficit
gvoa i cinka, autoimuni mehanizmi (afte se svrstavaju u grupu
autoimunih bolesti).

Klinika slika: Afta je ulkus krunog ili ovalnog oblika, koji je od okoline
jasno ogranien eritematoznom zonom u obliku crvenog prstena. Ivice
ulkusa su pravilne i otre, nisu podrivene i u nivou su okolnog epitela ili su
51

neznatno izdignute. Dno je prekriveno fibrinom, ukaste boje, koji ako se

ukloni, nastaje krvarenje. Aftozne lezije su izuzetno bolne. Na mestu gde
e se pojaviti afte, pacijenti oseaju peenje i nelagodnost, a kasnije se
javlja crvenilo i otok. Prema klinikim manifestacijama afte se dele na:

Afte minor (Mikulieve, RAS) najei oblik, naroito bolne prvih dana,
spontan bol ili se provocira prilikom govora i ishrane. Trajanje zavisi od
lokalizacije i veliine a zarastaju od periferije ka centru, bez oiljka. Prolaze
kroz 4 stadijuma: prodromni (nema vidljivih promena na sluzokoi, trnjenje,
peenje arenje...), preulcerozni (vidljiva makula crvene boje, kruna 110mm, bol razliitog intenziteta), ulcerozni (ulkus- ulcer, nastao nekrozom
makule u centru, od veliine glave iode do veliine dinara, usamljene ili
multiple, traju 7-10 dana), stadijum ozdravljenja (pojava granulacionog tkiva,
koji potiskuje fibropurulentnu membranu, sa proliferacijom epitelnih elija)
Aphtae major (Suttonovo obolenje, periadenitis mucosae necroticans
recurrens) rei oblik, razlika je nodus ijom nekrozom nastaje ulceracija koja
zahvata i dublja tkiva i podsluzokoni sloj do miia. Zarastanje je sporije (4-6
nedelja), ostavlja oiljak. Lokalizacija je najee na jeziku, obraznoj sluzokoi
i mekom nepcu.
Herpetiformne afte recidivirajui oblik, sa ulceracijama u grupama 10-20,
prenika do 3mm. Gingiva i tvrdo nepce nisu zahvaeni a limfne lezde
uveane i bolne. Aftozne lezije prolaze bez optih simptoma. Predilekciona
mesta su vrh i ivice jezika, kao i sluzokoa obraza i usana.
Beetov sindrom hronino sistemsko oboljenje nepoznatog uzroka.
Trisindrom sa promena na oralnoj sluzzokoi, oku i genitalijama. Najee se
pojavljuje kod mladih ljudi mediteranskog, srednjeistonog, britanskog i
japanskog porekla.

Terapija: U leenju se koriste brojna sredstva koja uglavnom deluju

simptomatski, ali postoje i ona koja bi mogla i kauzalno da utiu na ove
lezije. Terapija se sprovodi: lokalno, sistemski i primenom fizikalnih
metoda. Lokalna terapija: kortikosteroidi (Prednizon 5mg, tei sluaj doza
vea), anestetike masti i gelovi (Lideks), interferon (antivirusna materija,
ispiranje usta 4-6 puta u toku dana, ubrzava epitelizaciju oralnih lezija),
antibiotici (ne opravdava se ira primena ovakvog leenja), hlorheksidin ili
heksetidin, Decadron sirup. Sistemska terapija- peroralno: kortikosteroidi,
vitamini (kompleks B vitamina, folna kiselina, vit A, E i C), Levamisol (3x1
draeja 3 dana pa pauza 7 dana, sve to 3 puta), virostatici (Aciclovir),
vakcine, imunosupresivna sredstva. Fizikalne metode: UV zraenje
(stimulie regeneraciju elija i ubrzava epitelizaciju; 5 tretmana po 5min),
laserska terapija (meki laseri imaju analgetiki, antiinflamatorni i
antiedematozni efekat).

52

13)

Herpes

Herpetini stomatitis (stomatitis herpetica): Prouzrokuje virus

herpes simplex, posle ove infekcije virus ostaje latentan u oralnim tkivima,
i pod uticajem lokalnih i optih faktora i kada odbrana organizma oslabi
moe da izazove sekundarnu infekciju (herpes simplex recidivans).
Najee obolevaju deca 1-5 godina. U periodu inkubacije koja traje 3-7
dana, bolesnici su malaksali, imaju glavobolju, gube apetit, bolovi u grlu,
pa i groznica i visoka temperatura je mogua. Cela oralna sluzokoa i
sluzokoa grla je inflamirana, najizraenija je na gingivi. Inflamacija traje
7-10 dana. Po oralnoj sluzokoi se pojavljuju vezikulekoje brzo pucaju pa
ostaju bolne erozije ili plitke ulceracije. Razlika od aftoznih lezija je to su
ove ulceracije brojne i brzo konfluiraju, stvarajui iroke erodirane lezije.
Jezik je obloen (zbog visoke temp, dehidracije, nemogunosti odravanja
oralne higjene, ishrane kaastom hranom, sekundarne infekcije
kandidom). Iz usta se oseti zadah. Bolest traje 15 dana. Leenje je
simptomatsko. Koriste se antiseptina sredstva (hlorheksidin-glukonat,
0,5-3% H2O2), anestetika sredstva, fungicidna sredstva (ako postoji
kandida, Nistatin, rastvor soda bikarbone- bazna reakcija pljuvake),
rehidratacija, vitamini C i B kompleksa, antipiretici (ako su bolesnici
febrilni), virostatici (Acyclovir). Antibiotici se koriste samo ako se bolest
komplikuje sekundarnom infekcijom.

Povratni herpes (herpes simplex recidivans): izaziva herpes

simplex virus tip 1. Nastaje posle primarne infekcije koja moe da proe i
inaparentno (bez simptoma). Nastaje aktiviranjem ve prisutnih virusa,
koji se zadrava u nervnim ganglionima. Aktiviranje moe biti
prouzrokovano: traumom, naporima, raznim emocijama, psihikim
traumama, menstruacijom, preteranom hladnoom i dr. Obino se razvija
kao samostalno oboljenje ali moe biti i propratni simptom: gripa, pada
imuniteta, epideminog meningitisa... Kontaktom se moe preneti sa
jednog mesta na drugi. Zavisno od lokalizacije razlikujemo:

Herpes labijalis najee na uglovima usana. Javlja se peckanje, arenje, ili

bol razliitog intenziteta. Prvo nastaje makula, u roku od 24-48 sati nastaju
vezikule (moe ih biti do 50) ispunjene bistrim sadrajem. Posle nekoliko dana
one pucaju i formiraju se ukaste kruste. Posle otpadanja krusti ostale laka
hiperpigmentacija koja iezava.
Herpes gingivalis najee prisutan u gornjoj vilici, izmeu premolara i
molara. Nastanak isti s time da vezikule ubrzo pucaju i ostavljaju erozije ili
plitke ulceracije, koje su bolne. Ove lezije zarastaju za 10ak dana.
Herpes palati nastanak isti, najee se javljaju unilateralno. Zarastaju bez
oiljaka.

53

Herpes lingualis lokalizovane na bonim stranama jezika. Zarastanje lezija

traje 10-15 dana.

Leenje recidivirajueg herpesa je uglavnom simptomatsko. Koriste se

blaga antiseptika i anestetika sredstva . Obolela mesta je potrebno
ispirati 0,5% rastvorom vodonik-peroksida, a bolne predele premazivati
Lidocain solucijom. Lokalno moe da se koristi i krem sa virostaticima
Acyclovir kao i laserska terapija. Kod imunokompromitovanih bolesnika
koristi se sistemska terapija virostaticima.

Herpes zoster: prouzrokuje virus varicella-zoster. Re je o reaktiviranju

ovog virusa kod osoba koje su preleale varielu. Najea lokalizacija je
na koi u torakalnom, lumbosakralnom i cervikalnom regionu.
Prodromalni simptomi su malaksalost, groznica i poviena temperatura.
Oralne promene prate tok nerava i izraene su jednostrano, najee u
predelu inervacione zone trigeminusa. Prvo se pojavljuju jaki bolovi, zatim
crvenilo, vezikule koje pucaju, pa erodirane povrine. Herpes zoster traje
3-4 nedelje, nakon ega sledi regresija promena.
Leenje je
simptomatsko. Antiseptici, fungicidna sredstva (ukoliko je potrebno),
primenjuje se i terapija laserom. U sistemskoj terapiji daju se velike doze
vit B, virostatici, nekad u kombinaciji sa kortikosteroidima, analgetici.

Herpangina: vezikularni stomatitis, izaziva je coxacki virus iz grupe A,

ali i drugi virusi. Preleano odeljenje ostavlja trajan imunitet (ali kako
postoji veliki broj tipova visura, izmeu kojih ne postoji unakrsni imunitet,
bolesnici mogu i vie puta da obole od nje). Poinje optim simptomima,
pojavljuju se i bolovi miia vrata i ekstremiteta. Oralne promene iste kao i
prethodne, pojaana salivacija, koje se javljaju u zadnjim partijama usne
duplje. Leenje simptomatsko.

14)

AIDS
HIV-infekcija je virusna infektivna bolest. Uzronik je HIV-virus, tip1 i
tip2, koji pripada humanim retrovirusima. SIDA je sindrom steene
imunodeficijencije, ija je osnovna karakteristika slom celularnog
imuniteta usled smanjenja broja T-helper limfocita (CD4 elija). Inkubacija
je razliita i moe da traje 10 godina. Virus SIDE smanjuje otpornost
organizma prema drugim virusima, bakterijama i gljivicama, i one na kraju
prouzrokuju smrt.Virus se nalazi u krvi, sekretima i izluevinama. Glavnim
izvorima zaraze smatraju se: krv, sperma, vaginalni sekret, pljuvaka,
urin, suze i eventualno majino mleko. Kako virus nije penetrantan smatra
54

se da u organizam ulazi preko ozleda na koi i sluzokoi. Putevi prenoenja

su: nebezbedni seksualni kontakt, prenos preko krvi i krvnih derivata, i
transnisija sa majke na dete. U periodu prodroma (1-3 pa i do 6 maeseci),
jedino PCR metodom se moe dokazati prisustvo HIV virusa.

Kliniki SIDA prolazi kroz 4 faze: faza akutne infekcije, seropozitivnost

bez simptoma, prodromalna faza, terminalna faza (manifestna SIDA).
Dijagnoza se postavlja otkrivanjem HIV antitela Elisa-tehnikom,
odreivanjem antitela Western-Blot tehnikom, PCR tehikom
Oralne promene u toku SIDE :

Oralna kandidioza moe da varira od akutne forme koji zahvata itavu usnu
duplju do hronine forme lokalizovanim na pojedinim delovima usne duplje
(pseudomembranozni tip, hiperplastini tip, eritematozni tip, mukokutani tip,
cheilitis angularis).
Maligne promene Kapoijev sarkom (crveno-plav ili izrazito crven; najee
se jevlja na gingivi, palatumu, bazi jezika), skvamozni celularni karcinomi,
non-Hodgkin limfom. Vlasasta leukoplakija je esta (bele promene ija je
povrina neravna i podsea na vlasi kose).
Ulcero-nekrozne promene na gingivi i parodoncijumu slabo reag na th
Bakterijske infekcije
Virusne infekcije najee herpetini stomatitis, HVS, VZV, CMV...
Kserostomija suvoa usta
Lezije nepoznate etiologije aftozne rekurentne lezije, sporo zarastanje rana,
melanogene pigmentacije...
Limfadenopatije uveanje pojedinih limfnih lezda (preaurikulerne,
retroaurikularne...)
Neuroloki poremeaji: oteenja CNS (encefalopatije), periferne neuropatije
(paraliza facijalisa i trigeminusa).

Preventivne mere: upotreba igala i brizgalica za jednokratnu upotrebu,

korienje plastinih ili papirnih aa za ispiranje usta, upotreba rukavica,
naoara i zatitnih maski, besprekorno sterilisanje instrumenata koji se
koristi u radu sa bolesnicima, dezinfekcija i sterilizacija radnog polja,
dezinfekcija otisaka zuba, proteza, mostova il sl., dezinfekcija prilikom RTG
snimanja, odlaganje otpadnog materijala u posebne plastine kese i
njihovo odlaganje u posebne kontejnere, edukacija dr stomatologije,
osoblja i pacijenata. Stomatoloka terapija se sastoji od delovanja na
oportune infekcije koje se manifestuju u ustima (antiseptici, antibiotici,
fungicidna sredstva).

Terapija SIDE: Nekim terapijskim merama se pokuava nadoknaditi

imunoloki deficit (transfuzija leukocita, infuzija, transplantacija kotane
sri). Imunomodulatori se koriste, neki lekovi koji deluju virostatski
55

(retrovilin). Aziditimidin spreava irenje virusa SIDE. Primenjuje se

Visokoaktivna antiretrovirusna terapija (HAART).

15)

Fetor ex ore
Neprijatan zadah ili hlitosis. Uzroci su brojni, u pogledu etiologije treba
razlikovati: oralne uzroke (ulcero-nekrozni procesi, ne odravanje higjene,
putrifikacija oralne sluzokoe i materije koje stvaraju anaerobi, oboljenja
gingive i potpornog aparata zuba, karijes, kserostomije), fizioloke (doba
dana- jutro, ivotno doba, glad, menstruacija), ekstraoralne (oboljenja
respiratornih puteva i digestivnog trakta, neka sistemska oboljenja koja su
praena poremeajima u metabolizmu, unoenje odorformnih materija,
neadekvatna ishrana, dehidratacija organizma, psihike i stresne
situacije)i tzv. idiopatske (nije mogue otkriti ni oralne ni ekstraoralne
uzroke) uzroke. Breningov test se vri tako to bolesnik dri zatvorena usta
i vazduh izdie samo kroz nos. Ako se tom prilikom oseti zadah znai da je
on ekstraoralnog porekla, ako se fetor ne oseti uzrok je u usnoj duplji.
Leenje: Ukoliko je uzrok sistemsko oboljenje, potrebno je pristupiti leenju
tog oboljenja. Ukoliko su lokalnog porekle (oralne), npr. ulcero-nekrozni
procesi, pristupiti njihovom leenju, AB i antisepticima. Bitno je odstraniti
sve naslage sa zuba i uspostavljanje dobre oralne higjene. Saniranje
karijesa i uspostavljanje dobrih aproksimalnih kontakata... U leenju se
koriste i dezodorantna sredstva (vodeni rastvor vodonik peroksida). Kod
osoba sa kserostomijom, moe se uspeno uticati lekovima koji stimuliu
njeno luenje (sijalogoga).

16)

Candida
Akutna:pseudomembranoza,eritematozna
Hronicna:mukokutana,hiperpasticna,glositis izazvan
kandidom,atroficna(protezni stomatitis),angularni heilitis
Kandidiozu izaziva gljivica candida albicans. Postaje patogena kad se
stvore povoljni uslovi (ukoliko je smanjena lokalna otpornost oralnog tkiva,
loa oralna higjena i dugotrajna primena antibiotika). Predisponirajui
faktori zbog kojih se candida razmnoava i postaje patogena su: fizioloki
(trudnoa, starije osobe, kontraceptivna sredstva...), lokalni (kserostomija,
infekcije, nutritivni deficit, angularni hejlitis, alergijske reakcije, loa oralna
higjena...), genetski (Daunov sindrom, autoimuna oboljenja, oslabljen
celularni imunitet...), steeni (krvne diskrazije, imunosupresivna terapija,
antibiotska terapija, iscrpljenost, intravenska narkomanija...).
Postoje
kandidioze novoroenadi i odraslih (akutnog i hroninog toka). Akutna
56

kandidioza odraslih kliniki se manifestuje u obliku sivo belih naslaga

(candidiosis acuta pseudomembranosa) i u obliku crvenila i blagog otoka
epitela (candidiosis acuta eritematosa). Hronina kandidioza odraslih se
manifestuje inflamacijom epitela, po koi se pojavljuju sivobeliaste
granulacije, opisuju se 4 tipa kandidioze. Leenje: Koriste se fungicidna
odnosno antimikotina sredstva. Flukonazol i ketokonazol se resorbuju iz
digestivnog trakta. Mikonazol i Klortrimazol se delimino resorbuju, a
Nystatin i Amphotericin B se NE resorbuju iz digestivnog trakta. Uspeno
su se koristili i preparati joda (Betadin). Uz fungicidna sredstva potrebno je
otkloniti i faktore koji favorizuju kandidiozu.Simptomatska terapija
podrazumeva primenu blagih antiinflamatornih sredstava, podesan je aj
od kamilice. Ukoliko je u pitanju akutna kandidioza onda leenje traje oko
2 nedelje, a kod hronine leenje moe da potraje i vie od 5 nedelja.

17)

Leukoplakija

Promene epitela jezika mogu nastati i u vidu hiperkeratoze i hiperplazije.

Takvo proliferativno oboljenje izrazito hroninog toka sa naglaenom
hiperkeratozom opisuje se kao leukoplakija. Najee se javlja na dorzalnoj
strani jezika (vie prema vrhu i bonim stranama), na bukalnoj sluzokoi
(okluzalna linija), u retromolarnom predelu, rumenom delu usana. Lokalni
faktori: jatrogeni faktori, lokalne iritacije, preterano puenje duvana,
galvanska struja, alkoholizam, loe navike. Opti faktori: avitaminoza A,
hormonski poremeaji, sifilis, (trei stadijum), virusi iz grupe herpes i
papiloma virusa, kao i HIV infekcija.

Leukoplakiji prethodi crvenilo epitela, koje se postepeno gubi i

zahvaena mesta postaju opalescentna pa beliasta. Na tim mestima se
pojavljuju jasno bele ploe koje predstavljaju hiperkeratotini epitel. Na
tim mestima epitel zadebljava, moze biti hrapave ili glatke povrine, a na
kraju mogu da se jave i naprsline i fisure (ako su dublje- ragade, i bolne
su). Rei tip leukolakije je onaj kod koga se pored belih pojavljuju i crvene
promene u vidu pega (lake maligno alterie nago uobiajeni tip).
Leukoplakija poinje bez tegoba, skoro da ih nema (oseaj suenja usta,
metalni ukus). Leukoplakija se razvija sporo uz stalnu progresiju, a
promene su asimetrine i predstavljaju ogranienu belu povrinu bez
inflamacije okolnog tkiva. Leukoplakija se smatra prekanceroznim stanjem
, dijagnostifikuje se nekad biopsijom, kao i ilerovom jodnom probom.
Leenje: se sprovodi delovanjem na sve lokalne i opte agense koji mogu
imati kauzalnu ulogu, i lokalnim delovanjem na te promene: plombiranje,
veenje destruiranih zuba, zamenu materijala ispuna... Kao dopunska
mera primenjuje se davanje vitamina A (A D kapi, niki ukljuuju i C i E
vitamine). Delovanje na promene u sunoj duplji podrazumeva odstranjenje
57

hiperkeratotinog epitela na tri naina: hirurki, rendgenskim zraenjem ili

elektrokoagulacijom.

18)

Pemfigus vulgaris

Ovo steeno hronino oboljenje je bulozna dermatoza koja se lokalizuje

na koi i sluzokoama. To je veoma teko, neizleivo oboljenje sa fazama
remisija i egzacerbacija. Autoimuna bolest, ima veze sa rasnom
pripadnou (kod Arapa i Jevreja). Kod polovine obolelih bule se prvo
javljaju na nepromenjenoj oralnoj sluzokoi, ree promene ne zahvataju
usnu duplju i pojavljuju se samo na koi i drugim sluzokoama. Posebno se
javljaju na mestima izloenim traumatizaciji i trenju. Bule brzo pucaju i
ostavljaju erozije, ree ulceracije. Teka oteenja su praena pojaanom
salivacijom, bolovi su izraeni.

U dijagnozi se koristi fenomen Nikolskog i Tzankov test (utvrivanje

prisustva segregovanih elija u materijalu iz bule). Leenje: Do pronalaska
kortikosteroida vreme preivljavanja je bilo jedna do pet godina. Leenje
se uvek zapoinje primenom velikih doza kortikosteroida sve dok ne doe
do poboljanja. Potom se doze postepeno smanjuju do uspostavljanja
doze za odravanje. To su koliine koje bolesnici primaju do kraja ivota.
U terapiji se koriste i imunosupresivna sredstva (Imuran), kao i
antimetaboliti (methotrexat). Lokalna stomatoloka terapija se sastoji od
primena blagih antiseptinih sredstava, kao i povrinskih anestetika. Mogu
se upotrebiti i sredstva za ubrzavanje epitelizacije. Kortikosteroidi za
lokalnu primenu (kenalog u orabazi).

19)

Lichen planus

Relativno esta, benigna, hronina dermatoza, u toku koje se pojavljuju

karakteristine lihenske papule na koi, koi i sluzokoama ili samo na
sluzokoi. Lihenske papule su jasno ograniene, veliine zrna soiva,
crvene- na koi, bele- na oralnoj sluzokoi. ee kod ena, i kod osoba u
srednjem ivotnom dobu. Neka ispitivanja ukazuju na autoimunu bolest.
Povezuje se sa dijabetesom, hipertenzijom i HIV-infekcijom, nervoznoh i
emotivno nestabilnih osoba, kao i puaa. Lihenoidne promene mogu
izazvati neki lekovi: arsen, antimalarici, antibiotico, jodidi...; amalgam,
bakar, palador, kompoziti...

Na oralnoj sluzokoi lihen planus se javlja najee na bukalnoj sluzokoi

u predelu okluzalne linije, retromolarnom predelu, ivicama i dorzalnoj
strani jezika, podu usne duplje. Pojavljuje se u vie oblika: retikularni
58

(beliaste papule, bele linije i trake), erozivno-ulcerozni (destrukcija

oralnog epitela, bule, erozivno-ulcerisane povrine, izraziti bolovi, osnovna
eflorescenca je crvenkasta papula). Takoe postoje atrofina,
hipertrofina, bulozna, pigmentna forma.

Leenje: Retikularnu formu nije potrebno leiti. Leenje obolelih od

erozivno ulceroznog lihena moe biiti lokalno (eliminisanje sekundarne
infekcije, delovanje na inflamaciju, smanjivanje subjektivnih tegoba,
ubrzavanje epitelizacije) i sistemsko (antibiotici, kortikosteroidi,
antihistaminici, sedativi, vitaminski preparati, krioterapija, laserska
terapija, retko i hirurko leenje).

20)

Cheilitisi
Patoloki procesi na usnama koji se odvijaju kao izolovana samostalna
zapaljenska oboljenja. To su:

Cheilitis exfoliativa povrinski hejlitis izazvan, stalnoj izloenosti suncu,

vetru, promenama temperature, loe navike, boravak u suvim i pregrejanim
prostorijama, nedostatak B2 i B6 vit, neke profesije (duvai stakla,
cementare, zidari...). Suva forma kada roasti sloj zadebljava, ljuti se i
ostavlja erozije. Vlana forma je uveanje usana sa erozijama. Ako su ragade
duboke nastaju vaskularne lezije sa krvarenjem. Leenje: Najefikasnija je
kauzalna terapija. Potrebna je zatita u obliku neutralne i zatitne masti
(Borogal). Kod upornih formi sa izraenom inflamacijom koriste se masti sa
kortikosteroidima, ako ima sekundarne infekcije i sa antibioticima
(Hydrocyclin). Kad nije utvren kauzalni agens primenjuje se simptomatska
terapija.
Cheilitis solaris s. actinica ima stalne sezonske recidive. Izazivaju ga sunevi
zraci uz dejstvo drugih meteorolokih faktora. Akutna forma : izrazito
uveane usne, sa vezikulama i bulama ijim pucanjem nastaju erozije, izrazite
tegobe. Hronina forma : blae tegobe i simptomi, usne uveane sa
izraenom eksfolijacijom i deskvamacijom. Mogu se javiti fisure i ragade, usne
imaju aren izgled- crvene i beliaste zone. Leenje: koristi se zatita od
sunca, krema, eiri, marame, a u retkim sluajevima je potrebna hirurka
terapija.
Cheilitis alergica posledica kontaktne alergije. Poinje naglo i burno sa
otokom i crvenilom obe usne. Mogu se javiti vezikule i bule, pa erozije i
kruste. Tegobe u vidu arenja i peenja, bol. Leenje: iskljuenje alergena.
Simptomatska terapija se primenjuje. Usne premazivati sa mastima sa
antihistaminicima, ree se koriste kortikosteroidi za lokalnu primenu. Ovi
lekovi treba da smanje propustljivost krvnih sudova i smanje otok.

59

Cheilitis climacterica kod ena u klimakterijumu. Obe usne oboljevaju,

smetnje sline eksfolijativnom tipu. Eksfolijacija ili deskvamacija prisutna uz
smanjenu pokretljivost usana. Terapija je simptomatska. Koriste se neutralne
masti.
Cheilitis glandularis i cheilitis apostematoza nepoznat uzrok. Postoje dve
forme: Cheilitis glandularis simplex (je zapaljenje i uveanje sitnih pljuvanih
mukoznih lezda usana, koje se vidi kao purpurno crvena uzdignua koja su
nekada i beliasta, veliine iodine glave, usne su uveane i bolne), Cheilitis
glandilaris suppurativa (sekundarna infekcija drugih hejlitisa piogenim
bakterijama, usne uveane i bolne, prisutno gnojenje, komplikacija ovog
oboljenja moe da bude i angina Ludovici). Leenje: je simptomatsko, uz
primenu antibiotika po antibiogramu (staphyloccocus aureus), esto su
indikovane hirurke mere (krajnja je vermilionektomija).
Cheilitis angularis: bolest je multikauzalna, lokalni faktori (gubitak vertikalne
dimenzije, gubitak bonih zuba, neadekvatno protetsko zbrinjavanje, atrofija
miia i gubitak tonusa, jatrogeni faktori, hiposalivacija, suvoa usta,
infekcija),
sistemski
faktori
(vitaminski
deficit
B
kompleksa,
imunodeficijencije, nedostatak gvoa, neki endokrini poremeaji). Poinje
eritemom na uglu usana, potom pojaano ljuspanje, pa fisure i ragade (koje
se produbljuju jaim otvaranjem usta), blago peckanje i lepljenje uglova
usana... Leenje: utvrditi pravi uzrok, lokalna terapija (delovanje na uzroke,
infekcija-antibiotici, fungicidna sredstva po potrebi), sistemska terapija se
svodi na leenje oboljenja koja su doprinela stvaranju angularnog hejlitisa.

Bolesti zuba

1) Blekovi principi preparacije

Otvaranje kaviteta sa preventivnom ekstenzijom preparacija svih karijes
predilekcionih mesta bez obzira na to da li su zahvaeni karijesom, obris
kaviteta se nalazi na mestima samoienja.
Forma otpora obezbeuje otpornost zidova kaviteta dovoljnom debljinom
zidova, i otpornost ispuna odgovarajuom debljinom.
Forma retencije da sile funkcije vakanja ne mogu da pomere ili istisnu
ispun iz kaviteta, lastin rep, makromehanika retencija, dubina kaviteta...

60

Forma olakanja uklanjanje zdravog zubnog tkiva kako bi se obezbedio

pristup karijesnoj leziji
Bezuslovno uklanjanje svih karijesnih masa i podminirane glei
Formiranje rubova kaviteta zakoavanje rubova glei; amalgam 30,
kompozit 40-45, za glas jonomere nije potrebno.
Zavrna obrada kaviteta ili toaleta kaviteta mlaz vode, 3% vodonikperoksid, 0,5-2% natrijum hipohlorit, blago posuiti, ne preterano...

2) Karijes podela i terapija

Oboljenje tvrdih zubnih tkiva, koje napreduje progresivno i dovodi do

razaranja. Na nastanak utiu veliki broj faktora: opti (rasa, naslednost,
pol, ishrana...), lokalni (MO u usnoj duplji, pljuvaka, oralna higjena...),
unutranji (strukturni ili biohemijski defekti zuba), spoljanji (lokalni
predisponirajui faktori sredine). Tok karijesne lezije uslovljavaju procesi
demineralizacije i remineralizacije. Za razvoj karijesnog procesa
neophodno je prisustvo dentalnog plaka sa MO koji dovode do vrenja
ugljenih hidrata, ime nastaju kiseline i sniava se pH- ovi procesi
vremenom dovode do demineralizacije osetljivih povrina zuba. Najbrojniji
MO, rizik za nastanak karijesa su Streptoccocus mutans. Krijes
predilekciona mesta su: jamice i fisure..., aproksimalne povrine zuba
ispod kontaktne take, cervikalna treina zuba, spoj ispuna i zuba,
malponirani zubi. Karijes imuna mesta su: incizalne treine sekutia i
onjaka, okluzalne treine bukalnih i oralnih povrina bonih zuba, kvrice
molara i premolara. Klasifikacija karijesa:

I klasa karijes jamica i fisura, lokalizovan na griznim povrinama molara i

premolara, na bukalnim fisurama i jamicama donjih molara, bukalnim i
palatinalnim fisurama i jamicama gornjih molara i foramen caecum gornjih
sekutia.
II klasa na aproksimalnim povrinama premolara i molara
III klasa na aproksimalnim povrinama prednjih zuba
IV klasa na aproksimalnim povrinama prednjih zuba uz oteenje
incizalnog ugla
V klasa karijesi i nekarijesna oteenja u gingivalnoj treini vestibularnih i
oralnih povrina krunica svih zuba gornje i donje vilice.
VI klasa na karijes imunim mestima

Prema klinikom toku napredovanja: akutni (brz gubitak kalcifikovanog

tkiva, svetla boja i razmekana konzistencija lezije) i hronini (destrukcija
tamne boje i vre konzistencije, nastaje delovanjem slabijeg nadraaja u
duem vremenskom periodu). Prema nainu irenja: podminirajui i
penetrirajui. Zavisno od blizine karijesa prema pulpi: caries superficialis,
61

media i profunda. Prema nainu nastanka lezije: primarni, sekundarni i

rekurentni. Vrsti zubnog tkiva: karijes glei, dentina i cementa.

3) Amalgam, Kompozit

Svojstva amalgama: njegovo mikrocurenje se smanjuje sa starou, to

se tumai zatvaranjem mikropukotine relativno nerastvorljivim produktima
korozije. Ovo je jedinstvena osobina, jer se kod ostalih materijala
mikropukotina vremenom poveava. Amalgam je najmanje podloan
hemijskim promenama i stvrdnjavanje se najmanje dimenzionalno menja.
Prednost im je i dugotrajnost, jednost avno skladitenje i rukovanje, dobra
mehanika svojstva. Nedostaci su mu sporo vezivanje (24h), nisu estetski
materijali, a takoe mogu prebojavati zub i gingivu koja je u direktnom
kontaktu sa amalgamskim ispunom. Mora se obezbediti dobra mehanika
otpornost i retencija (Blekovi principi).

Kompoziti su kombinacija najmanje dva hemijski razliita materijala

(neorgansko- punilo, i organski matriks-smola). Neorganski punja i
organski matriks moraju biti hemijski spojeni drugim tipom vetakih
smola koji se zove silan. Kompoziti imaju dobra mehanika svojstva i
izvanredan estetski efekat. Osnovni njihov nedostatak je kontrakcija
prilikom vezivanja i loe rubno zaptivanje. Potrebno je apsolutno suvo
radno polje pri aplikaciji.

4) Endodoncija

Terapija vitalne pulpe ukljuuje: indirektno prekrivanje pulpe, direktno

prekrivanje pulpe/parcijalna pulpotomija, pulpotomija, pulpektomija. Da bi
se radila vitalna ekstirpacija kanali korena moraju biti prohodni, mora se
obezbediti aseptini uslovi i suvo radno polje, da nema promena na
apeksnom i lateralnom parodontalnom tkivu. Indikacije za vitalnu
ekstirpaciju su svi akutni pulpitisi seroznog tipa, gnojni pulpitisi i hronini
pulpiti. Po postavljenoj dijagnozi potreban je i RTG snimak, i daje se
anestezija. Uklanjaju se sve karijesne lezije i pravi se pristupni kavitet.
Trepanacija, otvara se krov pulpne komore, aseptini uslovi moraju biti,
levkasto se proiruje ulaz u kanale, Milerovom iglom ili kanalnim br 15 se
proverava prohodnost kanala i pristupa se ekstirpaciji. Nerv ekstirpatorima
vadimo ivac, radi se odontometrija. Mortalna ekstirpacija je uklanjanje
pulpnog tkiva iz kavuma dentis, koronarnog i radiksnog dela, posle
delovanja sredstva koji dovodi do trajne nekrotizacije (caustiner).
Indikacije su akutni serozni pulpiti (gnojni samo ako se ukloni apsces i
62

aplikuje medikament na zdravu pulpu), hronini pulpiti (ali zbog slabe

prokrvljenosti prednost se daje vitalnoj), kod ascendentnih pulpita. Nakon
davanja anestazije uklanjaju se karijesna lezije i stavlja se medikament i
odlae leenje 10-14 dana. Ostali postupci su isti izuzev ako je potrebno
staviti neki antiseptik (Difurid) radi dezinfekcije kanala. Kljuno je da je
kod svih zapeljenskih stanja pulpe zavretak preparacije korena u predelu
fiziolokog foramena apicale. Postoje 4 osnovne tehnike irenja kanala
korena: standardna, stand back tehnika, krown down tehnika, tehnika
balansiranih sila. Odreivanje duine korena se moe raditi: taktilno
senzornom metodom, rendgengrafija sa iglom i jahaem, apeks lokator.

Zapaljenja zubne pulpe:

Hyperemia pulpae dentis bol na nadraaj traje koliko i nadraaj. Termo test:
zub reaguje bolom na hladno. Elektro test: reaguje isto kao zdrav zub, ili na
neto manji intenzitet. Perkutorno neosetljiv. Terapija: indirektno prekrivanje
pulpe.
Pulpitis acuta seroza partialis spontan bol do 30min., tana lokalizacija bola,
noni bol, duge bezbolne faze. Termo: na hladno reaguje bolom. Elektro:
snien prag nadraaja. Perkutorno neosetljiv. Terapija: vitalna amputacija,
vitalna ili mortalna ekstirpacija.
Pulpitis acuta seroza totalis: jak, spontan bol, pacijent ne moe da lokalizuje
zub koji boli, bol traje satima, kratke bezbolne faze. Bol iradira u vilicu. Termo:
zub osetljiv na hladno. Elektro: snien prag nadraaja. Perkutorno osetljiv.
Terapija: vitalna ili mortalna ekstirpacija.
Pulpitis acuta purulenta partialis spontan bol slian po trajanju i intenzitetu
kao kod seroznog. Pulsirajueg karaktera, toplo iznad 35 izaziva bol. Elektro:
povean prag nadraaja. Perkutorni nalaz negativan osim ako se ne razvija iz
totalnog seroznog pulpita. Terapija: vetalna ekstirpacija
Pulpitis acuta purulenta totalis spontan bol, intenzivan, ponekad
neprekidan, pulsirajui, iradirajui; bol se pojaava na toplo i prelaskom u
horizontalni poloaj, nemogunost lokalizovanja bola; sinalgija- zraenje bola
u druge zube ili delove iste polovine lica. Termo: hladno smanjuje, toplo
pojaava bol. Elektro: povean prag nadraaja. Perkutorni nalaz pozitivan.
Terapija: drenaa a zatim terapija inficiranog kanala.
Pulpitis chronica aperta ulcerosa javlja se na mestu gde je karijes sporom
evolucijom doveo do otvaranja pulpe i nastanka ulkusa. Skoro je
asimptomatski; bol se moe javiti na termike nadraaje, ali je slabog
intenziteta i dosadan. Elektro: povien prag nadraaja. Perkutorno obino
neosetljiv. Pri dubljem sondiranju dobija se bolna reakcija i sukrviav sekret.
Prisutan fetor. Terapija: vitalna ekstirpacija pulpe.
Pulpitis chronica aperta hiperplastica s. polyposa inspekcijom uoavamo
tvorevinu slinu tumoru tamnocrvene do ruiaste boje. Bez simptoma,

63

ponekad pri vakanju se javi bol. Termo test: pulpa slabo reaguje. Elektro:
povien prag nadraaja. Terapija: vitalna ekstirpacija pulpe
Pulpitis chronica clausa alterativa s. parenchymatosa javljaju se povremeno
nejasni simptomi; na sondiranje postoji slaba osetljivost, a kavum nije
otvoren. Termo i elektro test: povien prag nadraaja. Perkutorno je osetljiv
samo ako je totalni. Kod akutne egzacerbacije javljaju se bolovi slabiji nego
kod akutnog. Terapija: vitalna ekstirpacija pulpe.
Pulpitis chronica granulomatosa internum interna resorpcija, nejasne
etiologije. Kod koronarne lokalizacije- pink spot. Ukoliko se ukloni gle, krvari i
slabo je osetljiv. Radiksni oblici bez simptoma ili daju sliku parodontitisa. RTG:
jasno rasvetljenje okruglog ili ovalnog oblika u predelu kavuma. Terapija:
vitalna ekstirpacija pulpe.
Necrosis pulpae odumiranje pulpe. Patohistoloki moe biti koagulacijska i
kolikvacijska. Etioloki: brza (trauma) i postepena (hronina zapaljenja,
medikamenti, ispuni).
Gangrenae pulpae nekrotina pulpa inficirana MO predstavlja gangrenozno
raspadanje pulpe. Patohistoloki moe biti: suva ili vlana. Takoe se deli na
simplex i complicatu (kada se infekcija proiri u periapeks). Objektivno se
zapaa promena boje krunice. Pulpa ne reaguje na elektro i termo testove.
Kod vlane ponekad toplo izaziva bolove. Kod complicate postoje subjektivni
simptomi, osetljivost na perkusiju i palpaciju. Terapija: mehanikomedikamentozna obrada kanala.

Postoje dve vrste zapaljenja apeksnog parodoncijuma:

Parodontitis apicalis acuta posledica infekcije, traume, hemijski uzroci,

jatrogeno. Prolazi kroz 4 faze: periodoncijumska, enosealna, subperiostalna,
submukozna faza.
Parodontitis apicalis chronica odsustvo subjektivnih tegoba, osim u fazi
egzacerbacije. Test vitaliteta negativan, boja zuba promenjena, u forniksu
fistula ili oiljak, na perkusiju nelagodnost. Oblici: parodontitis apicalis
chronica fibrosa/granulomatosa/circumscripta-granulom i Cistis.

Sredstva za irigaciju omoguavaju: uklanjanje debrija i razmaznog sloja,

lubrikaciju, razlaganje tkiva, antibakterijski efekat, niska toksinost, niski
povrinski napon. Sredstva koja se koriste mogu biti: Antiseptici (NaOCl,
H2O2, hlorheksidin glukonat...) i Helati (EDTA, limunska kiselina). Irigacija
se koristi kao druga polovina mehniko-medikamentozne obrade kanala, u
estim intervalima obrade. Natrijum hipohlorit: (0,5-5,25%, najefikasnije
2,5 ili 3%rastvor), osloboeni hlor gas daje antimikrobni efekat, razlae
organski deo debrija i razmaznog sloja, ima blag nadraajni efekat na
periapeksno tkivo. Vodonik peroksid: (3%koncentracija), u kontaktu sa
tkivnom katalazom oslobaa nascentni kiseonik, stvorena pena fiziki
uklanja debri. EDTA: uklanja samokalcifikovano tkivo, supstituie jone Ca iz
64

dentina uz stvaranje rastvorljivih soli, preporuuje se uz korienje NaOCl.

Hlorheksidin glukonat: ima irok antibakterijski spektar, kao irigans ima
kratkotrajno dejstvo, mala toksinost, ee se koristi kao interseansni
medikament u vidu rastvora ili gela (7-15 dana).

Protetika

1) Klinike faze izrade totalne proteze

I Faza
Anamneza, kliniki pregled, RTG, plan terapije. Ponekada su
potrebne i ekstrakcije zuba, uklanjanje zaostalih korenova ili nivelisanje
grebena to spada u domen pretprotetske hirurgije.
II Faza
Uzimanje anatomskog otiska (alginat) fabrikom kaikom na osnovu
kog se izrauje anatomski radni model belim gipsom (strukture koje se
otiskuju su u fazi mirovanja) a na osnovu kojeg se pravi indivdualna kaika
(termoplastinom masom ili samovezujuim akrilatom).
III Faza
Uzimanje funkcionalnog otiska pomou individualne kaike. Slui za
izradu zagriajnih ablona.Koristi se termoplastina masa za korigovanje
65

ruba individualne kaike i impresiona pasta (cink-oksid eugenol) ili silikoni

velike elastinosti. Na osnovu funkconalnog otiska se pravi definitivni
radni model . Funkcionalni otisak ne sme lako da spada sa alv. grebena tj .
mora da postoji ventilni uinak.
IV Faza
Odreivanje meu-vilinih odnosa pomou ablona. Na osnovu meuvilinih odnosa se ugipsavaju definitivni radni modeli u artikulatore SPACE
podesivih vrednosti.
V Faza
Proba postave zuba u vosku koje je tehniar postavio, i eventualno
korigovanje.
VI Faza
Predaja proteze dodatno korigovanje kao i davanje saveta pacijentu.
VII
Kontrolni pregledi i korekcije ukoliko su potrebne.

2) Klasifikacija otisaka

Otisak je reprodukcija tj. negativ tkiva usne upljine. Razlikujemo otiske:

I Prema nainu uzimanja
1. Anatomski ( uzima se alginatoma tj. ireverzibilnim hidrokoloidom za
izradu anatomskog radnog modela)
2. Funkcionalni ( uzima se individualnom kaikom )

II Prema stepenu primenjenog pritiska

1. Akompresioni mukostatiki ( registruje pasivno stanje u ustima)
2. Selektivno kompresioni ( na osnovu radiranja ili dodavanja roze voska
na radnom modelu pravi se individualna kaika koja vri selektivnu
kompresiju na meka tkiva vilica)
3. Kompresioni ( koristi se kompresiona pasta kao to je ZOE koja jednako
pritiska sva tkiva kao to bi to radila i protezna ploa u funkciji; koriste se i
silikoni za ovu svrhu)

III Prema kaici kojom je uzet

1. Fabrika kaika (bira se u zavisnosti na veliinu, oblik vilice i raspored
preostalih zuba, postoji kaika sa oluastim i ravnim dnom kao i
kombinovana)
2. Individualna kaika (izrauje se na osnovu anatomskog radnog modela i
slui za uzimanje funkcionalnog otiska)

66

IV Prema materijalu ime je uzet

1. Reverzibilni hidrokoloid ( zagreva se hirokoloid pa se koristi metalna
kaika sa duplim dnom kroz koju protie voda da bi hladila otisni materijal)
2. Ireverzibilni hidrokoloid ( alginat kojim se uzima anatomski otisak i
otisak antagonista u fiksnoj protetici, nije precizan ali je jeftin)
3. Termoplastina masa ( koristi se za doraivanje ruba individualne kaike
prilikom uzimanja funkcionalnog otiska)
4. Elastomeri (polietri, polisulfidi, adicioni silikoni i kondenzacioni silikoni)

V Prema broju faza u kojima se uzima (fiksna protetika)

1. Jednofazni (pojedinani brueni zubi)
2. Dvofazni ( prava faza ide guim silikonom, a zatim druga ili korekciona
faza ide silikonom male konzistencije koji se stavlja u ve rairen sulkus
natopljenim koncem i onda preko njega ide kaika sa prethodno uzetim
otiskom silikonom velike konzistencije).

3) Odreivane meuvilinih odnosa

Odreivanje MVO predstavlja odreivanje odnosa mandibule koja je

imala prema maksili (lobanji) pre gubitka zagriaja (najmanje 18
kontaktnih taaka izmeu zuba gornje i donje vilice).

Obuhvata:
I Odreivanje orijentacione protetske ravni (horizontala)
II Odreivanje visine zagriaja (transverzala)
III Odreivanje centralnog poloaja (sagitala)

I Odreivanje orijentacione protetske ravni

Orijentaciona okluzalna ravan predstavlja zamiljenu ravan koja

tangira seivne ivice donjih centralnih inciziva i distobukalne kvrice
donjih drugih molara.

Orijentaciona protetska ravan je zamiljena ravan koja predstavnlja

kontakt
izmeu
griznih
povrna
gornje
i
donje
zagriajne
ablone(unutranja ivica rumenog dela donje usne i visina 2/3
retromolarnog jatueta).
67

Ona se odreuje na osnovu ekstraoralnih i intraoralnih pokazatelja.

1. Ekstraoralni pokazatelji (gornja ablona) su :

- bipupilarna linija (u frontu),
- Kamperova linija (bono), **** linija koja spaja tragus i donju ivicu
nosnog krilaca ****
- vidjivost gornje ablone u frontu 2-3 mm,
- prilikom iroko rairenih usta ablona treba da bude u nivou uglova
usana
2. Intraoralni pokazatelji (donja ablona) su:
- unutranja ivica rumenog dela usana (front),
- visina2/3 retromolarnog jastueta (bono),

II Odreivnje visine zagriaja

Ovo predstavlja razmak izmeu donje i gornje vilice pri centralnoj okluziji i
odreen je visinom kruna zuba. Pri gubitku zuba gubi se i visina zagriaja.
Da bi se ponovo uspostavila koristi se potrebno nam je fizioloko
mirovanje koje uvek ostaje sauvano negde u glavi bez obzira na to kada
su zubi izgubljeni i zavisi od poloaja tela, umora, stresa itd.

Da bi odredili poloaj fiziolokog mirovanja koristimo vie metoda

( izgovaranje slova M , posle akta gutanja, ..). Pacijent mora biti
uspravljen u stolici i oputen kako bi dobili pravu vrednost.

Postupak: obeleimo mastiljavom olovkom take na nosu i bradi

pacijenta, dovedemo donju vilicu u poloaj fiziolokog mirovanja i zatim
pomou trake hartije ili lenjira izmerimo razdaljinu dve take to smo
obeleili. Smanjimo vrednost za 2-4 mm kako bi dobili visinu zagriaja koji
odgovara poloaju centralne okluzije i zatim na samoj abloni dodajemo
vosak ili skidamo kako bi donju vilicu doveli u poloaj koji odgovara
smanjenoj vrednosti.

Koristimo se i orijentacionim metodama pomou

fotografija, i najee skladnosti lica.

starih

proteza,

III Odreivanje poloaja centralne relacije

Ovo vrimo tako to pacijentu kaemo da vrhom jezika dodirne zadnji
deo nepca, to je u praksi nekada veoma teko objasniti starim, nagluvim
i nepokretnim pacijentima pa im onda olakamo tako to napravimo
Valhovljevu kuglicu 1-1,5 cm udaljenu od distalnog ruba ablone od
roze voska koju treba da dodirnu vrhom jezika. Kada je dodirnu fiksiramo
ablone i time konano dobijamo meu-viline odnose.
68

Pored ovoga moemo sami navoditi mandibulu u poloaj centralne

relacije ili rei pacijentu da zagrize na zadnje zube. Neki vole da
pipaju kondil i temporalne miie.

*** Poloaj centralne relacije je poloaj u kom je kondil donje vilice u

najdistalnijem poloaju iz kog su i dalje mogue lateralne kretnje***

Posle ovog
urezujemo liniju medijanu, liniju onjaka i liniju
smeha. I na kraju odreujemo boju zuba.

4) Kristenzenov fenomen

Prilikom odreivanja meuvilinih odnosa tj. prilikom fiksacije ablona

deava se da pacijent pomeri donju vilicu i dovede je u propulziju. Ovo se
lako otkrije tako to se pojavi zjap izmeu okluzalnih povina ablona. Ali
desi se i da se ablona odvoji od grebena tako da time zamaskira ovaj
zjap. Ovaj fenomen je prvi opisao Kristenzen i po njemu je dobio ime.
Ukoliko se abloni fiksiraju tako da ostane razmak izmeu ablone i
grebena, one nee biti dobro ugipsane u radnom modelu pa e se pri
konanoj predaji javiti trouglast prazan prostor u bonom delu koji je
bazom okrenut prema nazad.

Sam fenomen se moe javiti i otkriti prilikom izrade zagriajnih

ablona i prilikom probe postave zuba u vosku. A naravno ostaje i u
zavrnoj fazi prilikom predaje proteze ako nije na vreme otkriven.

5) Predaja proteze

-Pre stavljanja u usta potrebno je ukloniti sve perle ili otre ivice koje
mogu smetati pacijentu i mogu stvoriti bol. Zatim je treba oprati tj.
potrebno je da bude vlana.

- Prilikom stavljanja u usta ukoliko su grebeni nepravilnog oblika i ne

mogu se proteze u vertikalnom pravcu postaviti potrebno je odrediti
pravac i nain unoenja.

69

-Zatim potrebno je ponovo obraditi grube i otre ivice koje uljaju

pacijenta i prouzrokuju bilo kakvu nelagodnost kao i prevremeni kontakti
na zubima ( izvuete rukavicu sa kaiprsta obe ruke i taj deo rukavica
stavite u oba bona dela i kada pacijent zagrize izvueni deo rukavice
povuete i time vidite da li je kontakt ravnomeran ili jai tj. slabiji na
jednoj strani). Pritom se ne dira gingivalna povrina proteze i ne treba
preterivati sa obradom kako se ne bi izgbio ventilni uinak.

-Saveti pacijentu:
Treba da nosi protezu narednih dan ili dva bez obzira da li ga boli i li ne.
Treba da se trudi da noramlno vae i da ne koristi nove proteze.
Ukoliko ima bolova u tih dan ili dva treba da se javi i tada e ako je nosio
protezu da se pojavi crvenilo na gingivi i znaemo gde je viak koji treba
skinuti (koristi se mastiljava olovka).
Da izbegava lepljivu hranu ( inae i sa vetakom nogom se moe treati
ali se ne moe igrati fudbal).
Potrebno je da pere protezu posle obroka kao to bi i prirodne zube tj.
etkicom.
Moe je nou skidati posle prvobitnog perioda od 48 sati i tada je dri u
ai sa vodom ili rastvoru za higijenu.
Upozorimo pacijenta da e ako prvi put nosi protezu imati pojaano
luenje pljuvake i da se moe javiti nagon na povraanj
Da bi se to pre navikao moe i da sisa tvrde bombone.
Period navikavanja na novu protezu sa svim korekturama moe da potraje
i do mesec dana.
Poeljna je kontrola na pola godine.

6) Klasifikacija krezubosti

I Kenedi
1.
2.
3.
4.

Obostrano skraen zubni niz;

Jednostrano skraen zubni niz;
Prekinut zubni niz u inter kaninom predelu;
Prekinut zubni niz u bonom predelu;
Svaka klasa ima jo tri podklase:
U preostalom zubnom nizu je 1 bezubo polje
70

U preostalom zubnom nizu je vie bezubih polja

Zubni niz je sa nekoliko preostalih zuba gde najdui odreuje klasu

II Vild
1. Prekinut zubni niz (bilo gde);
2. Jednostrano ili obostrano skaen zubni niz;
3. Konbinacija skreenog i prekinutog zubnog niza;
Postoje i razne druge klasifikacije (Sevnson, Mari-Dimitrijevi, Ajhne
r) koje ako Vam budu traili, Vi njih pitajte koliko padne kapi kie po
stanovniku Bangladea.
Ind : sprecavanje pomeranja zuba, sprecavanje promene mvo, cuvanje
funkcije stomat sistema,cuvanje izvornog oblika lica,sistemska oboljenja
kad nije moguce trajnije resenje.

71