Visoka zdravstveno sanitarna kola strukovnih studija

Visan, Beograd
Predmet: Anatomija

Anatomija egzokrini pankreas

-seminarski rad-

Mentor:

Student:

Prof. dr Petrovi Bojana

Zorana Dragin 12-V/2014

U Subotici,
Decembar, 2014
0

Sadraj
1. Pankreas.......................................................................................................................................2
2. Funkcija pankreasa......................................................................................................................4
3. Struktura pankreasa.....................................................................................................................6
4. Pankreasni sok.............................................................................................................................8
5. Proteaze pankreasnog soka..........................................................................................................9
5.1 Amilaza pankreasnog soka..................................................................................................10
5.2 Lipaze pankreasnog soka.....................................................................................................10
5.3 Regulacija sekrecije pankreasnog soka................................................................................11
6. Uloga pankreasa.........................................................................................................................13
7. Poremeaji funkcinisanja pankreasa..........................................................................................14
8. Zakljuak...................................................................................................................................15
8. Literatura....................................................................................................................................16

1. Pankreas
Pankreas je jedinstvena lezda jer ima i egzokrinu i endokrinu ulogu. Kao produkti endokrine
sekrecije poznato je nekoliko hormona: insulin, glukagon, somatostatin, pankreasni polipeptid,
amilin. Insulin i glukagon imaju kljunu ulogu u metabolizmu i zato je pankreas organ bez koga
je ivot nemogu. Produkt egzokrine sekrecije pankreasa je pankreasni sok. On sadri brojne
enzime koji imaju glavnu ulogu u varenju ugljenih hidrata, proteina i masti. Kod potpunog
nedostatka sekrecije pankreasnog soka, normalno varenje je onemogueno.

Slika 1. Pankreasa (Guterae)

Pankreas (guteraa) lei u krivini dvanaestopalanog creva, iza donjeg dela eluca i izgleda kao
flaa koja lei postrance. Kod mnogih riba pankreas je rasut u vidu mnogobrojnih lezdanih
vorova u crevnoj mezenteri.

Pankreas ima dve funkcije:

1. Lui pankreasni sok u kome su snani enzimi u neaktivnom stanju koji su potrebni za
razlaganje ugljneih hidrata, proteina i masnoa a aktiviraju se dospeem u duodenum
2. Kontrolie nivo eera u telu pancreas. Svakog dana ovekov pankreas proizvede od 1200 1500 kubika bistre, bezbojne tenosti koja se naziva guterani sok, koji niz guterain kanal
dospeva u dvanaestopalano crevo
Pankreas poinje da proizvodi svoje sokove im hrana dospe u usta. To je samo preliminarna
priprema i kada kisela kaa doe u kontakt sa elijama dvanaestopalanog creva koje proizvode
hormone, lui se jo sokova. Dvanaestopalano crevo u krv lui dva hormona koja deluju na
pankreas: sekretin , pankeozimin.
Sastoji se od:

glave (caput pancreatis) sa produetkom (processus uncinatus)

srednjeg dela, tela (corpus pancreatis) i

dugakog, suenog dela, repa (cauda pancreatis).

Teine je izmeu 50 i 150 g. Dobro je zatiena i smetena duboko u gornjem delu stomaka,
retroperitonealno, u visini drugog lumbalnog prljena iza eluca i dvanaestopalanog creva,
neposredno ispred kime.

2. Funkcija pankreasa
Guteraa obavlja dvostruku ulogu:

izluuje sokove potrebne za preradu hrane u crevima, koji se meaju sa ui iz jetre. To je

egzokrina funkcija guterae;

u krv lui hormone, koji deluju u drugim delovima tela, to predstavlja endokrinu
funkciju guterae.

Egzokrina funkcija se ogleda u luenju pankreasnog soka koji se preko Virsungovog izvodnog
kanala izliva u nishodni deo dvanaestopalanog creva. Pored ovog glavnog izvodnog kanala
postoji jo jedan pomoni, Santorinijev izvodni kanal. Virsungov kanal se najee sjedinjuje sa
glavnim unim putem (Ducus choledochus). Na mestu gde se ovi izvodni kanali ulivaju u
silazni deo duodenuma postoji mala izboina (papilla duodeni), oko koje se nalaze miina
vlakna, koja grade Odijev sfinkter, mii koji regulie oslobaanje ui i pankreasnog soka.

Dnevno pankreas oveka izlui oko 2000 ml soka. Osnovni sastojci pankreasnog soka su enzimi
za varenje hrane i najvaniji meu njima su:

tripsin,

himotripsin,

lipaza i

amilaza.

Egzokrini pankreas sekretuje jo i fosfolipazu, elastazu i ribonukleazu.

Tripsin i himotripsin uestvuju u varenju proteina pa se izluuju u neaktivnom obliku, kao
tripsinogen i himotripsinogen, da bi se aktivirali tek kada dospeju u tanko crevo. To su takozvani
zimogeni enzimi. Prvo se pomou crevne enterokinaze aktivira poetna, mala koliina
tripsinogena pa zatim on aktivira preostalu koliinu kako tripsinogena tako i himotripsinogena.
Lipaza se, takoe, izluuje u neaktivnog obliku, a aktivira se tek u tankom crevu pomou ui
(stvara se u jetri i preko unih kanala dospava u duodenum). Lipaza deluje samo na emulgovane
masti, a da bi se one emulgovale neophodna je u. Amilaza razlae skrob.
4

Postoje tri faze u regulaciji luenja pankreasnog soka:

Cefalina faza: miris hrane, ukus hrane, izgled jela - vizuelna komponenta izaziva luenje
pankreasnog soka preko dejstva nerva vagusa ali hormon holecistokinin utie na ove
procese

eludana faza - irenje zida eluca pod uticajem hrane aktivira vagus, a takoe i pokree
peristaltiku rakciju (peristaltika) uz pomo bezuslovnih refleksa.

Crevna faza

Luenje pankreasnog soka vri se samo posle dospevanja hrane u duodenum, a svoj maksimum
dostie tri sata po unoenju hrane. To luenje je pod uticajem hormona sekretina koga stvaraju
lezde tankog creva kada sadraj iz eluca dospe u njega. Sekretin iz tankog creva krvlju
dospeva u pankreas gde izaziva luenje pankreasnog soka bogatog vodom i bikarbonatima. Na
luenje ovog soka utie jo jedan hormon, holecistokinin-pankreozimin. Ovaj enzim relaksira
Odijev sfinkter, to omoguava sekraciju pankreasnog soka i ui, ali i stimulie pankreas na
luenje soka bogatog enzimima. Ujedno holecistokinin inhibira aktivnost eluca, to, omoguava
da se hrana koja je dospela iz eluca u duodenum adekvatno svari.

3. Struktura pankreasa

Slika 2. Izgled i struktura pankreasa

Zbog olakavanja opisa guteraa je podeljena u etiri dijela: glava, vrat, tijelo i rep. Glava
pankreasa je proireni deo lezde kojeg z desna obavija zavoj duodenuma C oblika do gornjih
mezenterinih krvnih ila. vrsto pripada na medijalnu stranu silaznog i horizontalnog dela
dvanaestopalanog creva. Processus unicatus, produetak inferiornog dela glave guterae iri se
medijalno u levo, posteriorno od v. mesentericae superior.

Glava pankreasa poloena je posteriorno na v. cavi inferior, desnoj a. renalis i v. renalis, te levoj
v. renalis. Na svom putu prema duodenumu, uovod lei u useku na posterosuperiornoj povrini
glave i okruen je tkivom guterae.
Vrat guterae je kratak (1.5 do 2 cm) i lei preko v. mesentericae superior, koja formira usek na
njegovoj posteriornoj povrini. Anteriorna povrina vrata, prekrivena peritoneumom, prijanja na
pilorus eluca. V. mesenterica superior pridruuje se v. splenicai posteriorno od vrata guterae te
formira v. portau.
Telo guterae lei lijevo od gornjih mezenterinih krvnih ila, prelazi preko aorte i L2 kraljeka
posteriorno od bursae omentalis. Anteriorna povrina tela guterae prekrivena je peritoneumom,
lei na dnu bursae omentalis i ini deo leita eluca. Posteriorna povrina tela guterae nije
prekrivena peritoneumom i u dodiru je s aortom, a. mesentericom superior, levom nadbubrenom
lijezdom, te levim bubregom i renalnim krvnim ilama.
Rep guterae nalazi se ispred lijevog bubrega, u bliskom odnosu s hilusom slezene i flexurom
coli sinistrom. Rep je relativno pokretan i prolazi izmeu slojeva splenorenalnog ligamenta sa
spleninim krvnim ilama. Vrh repa je tup i superiorno orijentiran.
Glavni guterain odvod, ductus pancreaticus ili Wirsungov vod, poinje na repu i tee kroz
parenhim lezde do glave guterae; tu skree inferiorno i pribliava se uovodu. Veinu
vremena, glavni guterain odvod i uovod ujedinjuju se kako bi stvorili kratku, proirenu
ampullu hepatopancreaticau (Vater), koja se otvara u silazni dio dvanaestopalanom crevu na
mestu velike duodenalne papillae. U najmanje 25% sluajeva, odvodi se otvaraju u duodenum
odvojeno. Sfinkter ductusa pancreaticusa (oko zavrnog dela ductusa pancreaticusa), sfinkter
uovoda (oko zavretka uovoda) i hepatopankreatini sfinkter (Oddijev sfinkter, iji spazam
moe uzrokovati akutni pankreatitis) su glatkomiini sfinkteri koji kontroliraju tok ui i soka
pankreasa u duodenum.

4. Pankreasni sok
Pankreasni sok je tenost alkalne reakcije, pH je oko 8, zbog velike koliine bikarbonata koju
sadri. Dnevno se izlui 1 do 1.5 l pankreasnog soka. Sok ima dve komponente: vodeni rastvor
elektrolita i enzimsku komponentu.
Vodenu komponentu sekretiraju epitelne elije koje oblau luminalnu povrinu kanala.
Koncetracije Na+ i K+ su sline onima u plazmi. Glavni anjoni su HCO3 i CL-, njihova
koncetracija u pankreasnom soku variraju recipromp- Selrecija HCO3 zavisi od pH sadraja u
duodenumu i raste sa poveanjem kiselosti. Voda se kree na osnovu osmotskog gradijenta.

Slika 3. Sekracija bikarbonata u pankreasu

Enzimsku komponentu pankreasnog soka sintetiu acinusne elije. Ona sadri enzime za
digestiju svih vanih sastojaka hrane.

Slika 4. Enzimi pankreasnog soka

8

5. Proteaze pankreasnog soka

Proteaze su najzastupljeniji enzimi pankreasnog soka. Glavne proteaze pankreasa su: tripsin,
himotripsin, karboksipeptidaze i elastaze. Ovi enzimi se izluuju u neaktivnim oblicima kao
tripsinogen, himotripsinogen , prokarboksipeptidaza i proelastaze. Enzimi se u acinusnim
elijama nalaze u sastavu zimogenih granula koje su smetene u apikalnim delovima elije. Broj
granula se poveava izmeu obroka,a posle obroka njihov sadraj se prazni egzocitozom.
Tripsinogen se specifino aktivira u duodenumu pod uticajem enzima enterokinaza. Drugi naziv
ovog enzima je enteropeptidaza. On potie iz deskvamiranih enterocita duodenuma. Nastali
tripsin dalje autokatalitiki aktivira tripsinogen, ali i himotripsinogen, prokarboksipeptidazu,
proelastazu i jo neke enzime. U pankreasnom soku se nalazi i Inhibitor tripsina koji se
irevezbilno vezuje za eventualno nastali tripsin u pankreasu i tako spreava preranu aktivaciju
proteolikih enzima u pankresnim kanalima i destrukciju lede. Svi proteolitiki enzimi
pankreasa se aktiviraju tek u duodenumu.
Tripsin i himotripsin su endopeptidaze cepaju odreene peptidne veze i skrauju proteine i
polipeptidne lance u manje peptide. Karboksipeptidaze su egzopeptidaze koje specifino
odvajaju aminokiseline sa C-teminalnog dela reptida. Elastaze hirolizuju elastin i druga proteine.

5.1 Amilaza pankreasnog soka

Pankreasni sok sadri amilazu koja se izluuje u aktivnoj formi. Ona ima istu specifinost
prema supstratu kao i ptijalin pljuvake, tj cepa unutranje 1-4 glikozidne veze skroba do
maltoze, maltotrioze i razliitih dekstrina. Pored skroba, ova amilaza hidrolizuje glikogen i
veinu drugih sloenih ugljenih hidrata, izuzev celuloze.

Slika 5. Amilaza pankreasnog soka

5.2 Lipaze pankreasnog soka

U pankreasnom soku prisutne i lipaze, enzimi koji razgrauju masti. Glavne lipaze pankreasa su
triacliglicerol lipaza (pankreasna lipaza), holesterolestar hidrolaza i fosfolipaza A2. Pankreasna
lipaza razgrauje trigliceride do 2 slobodne masne kiseline i monoglicerida. Holesterolestar
hidrolaza hidrolizuje estre holesterola do holesterola i slobodnih masnih kiselina. Fosfolipaza A2
razgrauje fosfolipide. Aktivira je tripsin. Pored navedenih, u pankreasnom soku se nalaze i
brojni drugi enzimi, npr ribonukleza i deoksiribonukleaze koje cepaju RNK, onosno DNK do
slobodnih mononukleotida.

10

5.3 Regulacija sekrecije pankreasnog soka

Za pankreas je karakteristino da je sekrecija vodene i enzimske komponente nezavisno
regulisana po sadraj proteina u pankreasnom soku moe da varida od 1% do 10%. Sekrecija je
prvenstveno pod hormonskom kontrolom. Ona se aktivira prisustvom odreenih sastojaka u
himusu. Poinje sporije od nervne kontrole, ali traje due. Glavni hormoni koji uestvuju u
regulaciji sekrecije su sekretin i CCK.

Slika 6. Hormonska kontrola sekrecije pankreasnog soka

Sekretin stimulie sekretnu aktivnost epitelnih elija kanala ,preko cAMP kao drugog glasnika, i
poveava luenje velike zapremine vodene komponente soka bogate HCO3-.
CCK deluje prevenstveno na acinusne elije preko Ca++ kao drugog glasnika i stimulie
sekreciju enzimske komponente tj. malu zapreminu pankreasnog soka bogatu proteinima. CCK
nema direktno delovanje na epitalne elije kanala, ali potencira delovanje sekretina na njih. Isto
tako sekretin ima slabo delovanje na acinusne elije, ali potencira delovanje CCK.

11

Pankreasna sekrecija , kao i eludana, moe da se podeli u tri faze: cefalinu. gastrinu i
intestinalnu. Meutim. za razliku od eludanog soka, sekrecija pankreasnog soka je
najitezivnija u intestinalnoj fazi,a inicirana je sastavom himusa u duodenumu i poetnom
jejunumu. Tako poveama koncetracija H+ (pH < 4.5) stimulie sekreciju sekretina iz
duodenalnih endokrinih elija u krv, dok peptidi i odreene aminokiseline (tripotofan i
fenilalanin), kao i slobodne masne kiseline i monogliceridi stimuliu sekreciju CCK.

Slika 7. Parasimpatikusna kontrola sekrecije pankreasnog soka

Nervna kontrola egzokrine sekracije pankreasa je brza i kratkotrajna. Ach ima slino delovanje
kao CCK. CCK, pored hormonskog delovanja, aktivira i parasimpatikusnu inervaciju za
pankreas preko uticaja na aferentna vlakna vagusa. Aktivacija simpatikusa imhibira sekreciju
pankreasa,ali najverovatnije indirektno , izazivajui vazokonstrikciju i redukujui protok krvi
kroz ljezdu.

12

6. Uloga pankreasa
Sekreti guterae sadre enzime velike vanosti za varenje. Luenje tih enzima kontroliu delom
refleksni mehanizmi a delom gastrointestinalni hormoni sekretin i kolecistokinin.
Deo guterae koji lui poankreatine sokove je zapravo alveolarna lezda koja slii lezdama
slinovnicama. Granule koje sadre probavne enzime (zimogene granule) nastaju u stanicama i
otputaju se egzocitozom s vrha stanica u lumen guterainih vodova. Guterain sok je alkalan
(bazian) te ima visoku koncentraciju HCO3- iona. Dnevno se lui oko 1500 mL pankreatinih
sokova. uni i intestinalni sekreti su takoer neutralni ili alkalni, te ti sekreti zajedno neutraliu
eluanu kiselinu, poviujui pH sadraja dvanaestog palanog creva na 6.0 do 7.0. Do vremena
kada humus dosegne jejunum, njegov pH je gotovo neutralan, no intestinalni sadraji su retko
alkalni.
Potencijalna opasnost otputanja male koliine tripsina u guterau je oita - rezultat bi bio
lanana reakcija gde enzimi koje guteraa proizvodi varenju samu guterau. Stoga nije
iznenaenje da guteraa normalno sadri inhibitore tripsina.
Osim probavnih enzima, guteraa stvara bar jo etiri polipeptida s regulatornom aktivnou u
Langerhansovim otoiima. Dva od njih su inzulin i glukagon koji imaju vane funkcije u
regulaciji intermedijarnog metabolizma ugljikohidrata, proteina i masti. Trei polipeptid,
somatostatin, igra ulogu u regulaciji sekrecije iz stanica otoia, a etvrti, pankreatini
polipeptid, verojatno slui prvenstveno regulaciji sekrecije HCO3- iona u tankom crevu.
Akutni i kronini pankreatitis (upala guterae) este su bolesti dananjice. Kronini pankreatitis,
uzrokovan veinom konzumacijom alkohola, vodi u razaranje upravo egzokrinog dela guterae.

13

7. Poremeaji funkcinisanja pankreasa

1. Akutno zapaljenje pankreasa (pankreatitis akuta). Postoje razliite forme:

serozni,

egzudativni,

hemoragini,

nekrotini

2. Hronino zapaljenje pankrasa-pankreatitis chronica

3. Rak, karcinom pankreasa
4. Adenom endokrinog pankresa:

insulinom

glukagonom

gastrinom (Sindrom Zolinger-Elison)

VIP-om, BIP-bazoaktivni intestinalni peptid

Somatostatinom

5. Razvojne anomalije pankreasa:

podeljeni pankreas (pankreas divisum)

prstenasti pankreas (pankreas anulare)

ektopiki pankreas

6. Dijabetes tip jedan (diabetes mellitus typ I)

14

8. Zakljuak
Pankreas ili guteraa je veoma vaan organ u naem organizmu. Po histolokom sastavu
pankreas je lezda, nalazi se u trbunoj duplji i nije paran organ. Pankreas je lezda i sa
unutranjim i sa spoljanjim luenjem. Pankreas najlake moemo locirati tako to emo spojiti
palac i mali prst desne ruke i ispraviti ostala tri prsta, prisloniti vrh palca i malog prsta na pupak i
okrenuti prste na levu stranu, i poloaj nae ake e biti upravo tu gde je i pankreas smeten u
trbuhu.
Egzokrina uloga pankreasa se ogleda u luenju enzima. Za razliku od Langerhansovih elija,
druga vrsta elija koja ini pankreas stvara enzime i pankreasnu tenost.
Pankreas stvara nekoliko veoma vanih hormona, insulin, glukagon, somatostatin i pankreasne
polipeptide i digestivne enzime koji pomau lake varenje i kvalitetniju absorpciju hranjivih
stvari iz namirnica. Enzimi koje stvara pankreas pomau rastvaranje proteina, ugljenih hidrata i
masti.

15

8. Literatura
1. Trpinac, D: Histologija, Kua tampe, Beograd, 2001
2. erban, M, Nada: Pokretne i nepokretne elije - uvod u histologiju, Savremena
administracija, Beograd, 1995.
3. Marui A., Anatomija ovjeka, Medicinska naklada, 2002.
4. Moore K., Clinically Oriented Anatomy, Lippincott Williams & Wilkins, 2005.

16