<

l103b

KNJIGA II
I - 1. Kao sto smo videli, vrlina se deli na. dye
vrste - na Intelektualnu i na moralnu, Intelekbualna
duguje i svo] postanak i svo] razvoj uglavnom nastavi, 1 zato ona zahteva vremena i iskustva; moralna.
vrlina, naprotiv, dolazi s navikom, po eemu je i dobila ime [~ao;]koje se wlo malo razlikuje ad naziva
za obica] [EaO;].
- 2. Iz ovoga je jasno i to da nam nijedna. od
moralnih vrlina nije po prirodi usadena, jer se nijedno svojstvo ikoje je po prirodi dato ne moZe navikom izmenfti, Na primer kamen, kojl po prirodi ~
teZi nanize, ne moze nikakva navika izmeniti da
teZi navise, pa makar ga nebrojeno puta baeali uvis,
kao stq se ni vatra ne moze navict da gori na.ni.Ze;
ukratko, nijedna stvar ne menja navikom svoja prirodna svojstva,
- 3. Moralna svojstva, dakle, ne nastaju u
nama ni po prirodi ni mimo prirode, vec po prirodi
imamo samo sposobnost da ih steknemo, a posle ih
navikom moramo usavrSavati.
- 4. Sve sto nam je po prirodi dato mi donosimo
[sa sobom na svet] prvobitno kao razliCite mogucnosti, koje kasnije ostvarujemo. To 'se jasno vidi pO
Culima (mi nismo Cestim gleda::njem i.1i cestim slusanjem stekli to i to culo, nego obrnuto: mi smo culo
imali i zato smo ga primenjivali - a nismo ga primenjivali, pa zbog toga stekli), Tako i vrlmu [koju _
posedujemo od rodenja kao sklonost, tj. mogucnost]
ostvarujemo prethodnim radom, a to je sluea] i sa

30

svim drugim vestinama, Jer ono sto prethodno vT?Otramo da naueimo da bismo mogli da ~adimo. uc~
na ta] nacin sto bas to rad~o; ~ prune~, Z:daJ.uel
kuce postaje se graditelj ; sviranjem .Ila kitari ~taras Isto tako i kada pravedno radimo postaJe~
pravedni, ikada vladamo sobom razboriti, a hrabn
kada hrabro postupamo.
- 5. Dokaz za to je i to s,to se zbiva u ~avi:
zakonodavci navikavanjem Cine gradane dobrima, 1
to je u stvari zelja svakog zakonodavca, ,Oni medu
njima, medutim, koj1 to ne sprovode kiako ~re~a
grese, i po tome se razlikuje dobro drzavno uredenje
ad rdavog,
"
- 6. I dalje: iz istih UZI10kai na 1St!
~a
koji jedna (vrlina) nastaje oz:a i. p'OOpa~a.Sheno ~.e
is vestinama: sviranjem na kitari, na primer, posta~e
se i dobar i rdav ki,taraS',sto se odnosi i na graditelJ.e
i sve ostale: ako dobro zidaju, postaju dobri ~radlJtelji, a rdavi a:ko to rdavo rade. - 7. Kad The bi ~ak~
bilo uCiteljii.uopste ne bi ni bili potrebni, nego bi S~'1
od ~odenja bili dobri ill rdavi [majstori]. Tam je
bez sumnje is vrlinama: prema nasim postupcima u
odnosima s Ijudima mil postajemo pravedni ill nepravedni a na osnovu onoga sto cinimo kad zapadnemo
opasnosti i zavisno od toga da Ii smo navikli da se
tada drzimo hrabro ill straSljivo, [edni od nas postaju hrabri a drugi kukavice. Tako je otpriIike i sa
strastima [EJtt{h,!!La] i afeJrtima [oQyTJ] [edn; mogu .d~
zavladaju sobom i blagi su, drugi su neobuzdani 1
naprasiti, prema tome cia Ii ovako ili onako reaguju,
tj. oslobadaju se takvih stanja. Jednom reci, sv:~o
drZanje ~ svako stanje poslediea je odgovarajuce
aktivnosti. - 8. Zato je potrebno da svalroj naSoj
aktivnosti damo odreden smisao, [er se razlik.e u
moralnom karakteru nasih delatnosti taeno odrazavaju na nasim sposobnostima i zivotnom stavu koji
iz njih proisticu. Stoga nije od mal~ znaeaja d~ Ii
smo joo u d.etinjstvuJ stekli ovakve ill onakve navike.
To je ad veoma velikog, staviSe od presudnog
znaeaja.

~:m
v'

31

l104a

II - 1. Buduei da predmet iItoji se ovde obraduje [tj. nauka 0 moralu] nema za cilj teorijsko saznanje, kao sto je sluca] s drugirn [filozofskim] istrazivanjima (tj. mi se ne bavimo time samo da bismo
saznali sta je vrldna, nego zato da postanemo dobri.;
jer mace ne hi od nje [tj. vrline] bilo nikakve koristi),
nuzno je ispitati oblast ljudskih akcija i pozabaviti
se pitanjem kako ih treba miti;_jer, kao sto smo
gore rekli, od njih prvenstveno zavisi ~e
Ce biti
nase osobine i nas moralni lik,
- 2. Da breba postupati u skladu sa zdravim
razumom to je opstepriznata stvar, pa stoga neka to
bude nasa osnovna postavka za sada, a kasnije cemo
o tome govoriti detaljnije i razjasniti Sta.je to "zdrav
razum" i u kakvom je on odnosu prema drugim
vrlinama. - 3. U jednom se samo moramo unapred
sloZiti, a to je da svako [naueno] izlaganje 0 ljudskim [moralnim] akcijama treba da bude dato samo
u opstim crtama, bez strogog upustanja u tancine; to
sam ja i u poeetku naglasio' rekavsi da se u [filozofskom) izlaganju preciznost sme zahtevati samo u
onoj meri ikoju dopusta tretirana grada, Medutim,
grada koja obuhvata ljudske akcije i njihovu korisnoot sadrZi isto tako malo utvrdenog kao i pitanje
sta je zdravo." - 4. Alro ovo vaii za opsta pitanja,
onda utoliko pre tretiranje pojedinaCnih slueajeva
ne daje strogo utvrdene rezultate: jer ono ne potpada
ni pod kakvu vestinu ili utvrdene propise, nego onaj
ko radi mora uvek sam da pazi na to sta zahteva
trenurtna situacija, kao sto je to u Iekarskoj praksi Ili
!rod:upravljanja brodom.
- 5. No, mada tako stoji stvar s predmetom
koji ovde obradujemo, mi moramo pokuSati da tome
nekako pomognemo. - 6. Pre svega, mora se uoeiti
Knj. I, gl, II, l. - Pf'ev.
Starova interpretacija: "Isto tako malo se moze sa
apsolutnom sigurnoscu reel !Ita u- ovom i1i onom odredenom
slueaju treba ciniti i lita, je korisno, kao lito se ne moze
reci jednom zauvek sta je zdravo." On navodi Bizeov komentar: "Nema univerzalnog leka za sve bolesti, nego je, prerna
prirodi bolestl, zdravo sad ovo sad ORO." - Preo,
1

32

da su moralne odlike po prirodi. takve da pr~pad~ju

i zbog suvisnog i zbog nedovoljnog [za1ag~Ja.l, sto
mozemo videti i kod telesne snage 1 zdravlja (jer se
za dokazivanje onoga sto ne moze da se vidi moramo
sluziti onim Mo se vidi): preterano bavlj'7nje:.telesnim vezbama unistava snagu isto kao 1 .nJlho~o
zanemarivanje, kao sto i preterano i nedovoljno UZlmanje hrane i pica podjednako r~:a
s~agu, dok
prava mera u ovim stvarirna, nap~v! izazrva ~dr~;rlje, jaea ga i cuva. - 7. Isto ta.k:oje 1 s. razboritoscu
i hrabroscu i ostalim vrlinama: jer onaj ko se svega
plasi, od svega bezi i nioemu se
sup~~stavlja P?'
staje kukavica, dok onaj ko ::>euopst~ rucega .ne bOJ1,
nego u svaku opasnost srlja postaje drzOVl~.[lu~o
smeo]; isto tako onaj ko se podaje sv~om UZIV~JU
ne uzdrzavajuci se ni od jednog postaje raskal~n.lk,
a onaj ko potpuno izbegava u,ziv::mja- ik~oon.;'divIjaci3 - otupi za ljudska osecanja; razborti.t~t.l' hrabrost, dakle, propadaju i zbog preter~ostI 1 zbog
nedovoljnosti, a samo ih umerenost odrzava.
- 8. Medurtim, De nastaje sarno postajanje,. rascenje i propadanje [vrlina odnosno moralnih odlika]
iz isfih uzroka i pod istim uslovima nego ce i [odgovarajuce] akcije bitt obuvacene t~ i:stim ~lovi~.
Jer tako je i s nek:im drugim osobinama koje su pristupacmje culnom opazanju, na ~erv
s teles~om
snagom: snazan se postaje na ta] naem sto se uzima
mnogo hrane i podnose teski napori, ali, s druge
strane, to pre svega moze da Cini onaj ko [e snazan,
- 9. Tako [e i s vrlinama: uzdrzavajuci se o? c~
vrlina mi postajemo umereni, a kad smo vec postali
umereni , onda smo utoliiko pre sposobni da se uzdr.
ZavaInO.Isti sluCaj,je i sa hrabroscu: ako smo navikli da prezi:remo opasnosti Lda im odolevamo, postajemo hrabri, a kada smo to postali, onda oemo najpre
biti u stanju da se suprotstavljamo opasnostima.

ru:

l104b

3 Definicbju
takvog divljaka" [&YQo'txo~], mrzovoljnika,
cudaka daje Aristotel daije, kn]. II, gl. VII, 13; kn]. IV, gI.
VIII, 3. - Preu,

3 Aristotel: Nikomahova etlka

i
33

III - 1. Kao znak da su se osobine fonnirale

moramo uzeti osecanje ?adovoljstva
odnosno nezadovoljstva koje propraca radnje: onaj ko se odrice
culnih uzivanja i u tom odricanju nalazi radost taj
je umeren, onaj ko pri tom trpi taj je neumeren. Isto
talco, ona] ko se suprotstavlja opasnosttma i to cinl sa
zadovoljstvom ill bar bez zaljenja taj je hrabar, onaj
ko to cini s mukom taj je kukavica. Jer osnovno kod
moralnih osobina jesu propratna osecanja uzivanja
ili nezadovoljstva - zbog uzivanja, mi cinimo ono sto
je rdavo, a zbog nezadovoljstva propustarno da uei, nimo ono sto je dobro, - 2. Stoga je potrebno, ikako
kaze Platon, navici. se jos od -detinjstva da se oseca
radost i bol onda kada je to stvamo potrebno i onako
kako treba; i u tome se sastoji pravilno vaspi,tanJe.
- 3. I zatim, akio su ljudske vrlina uslovljene njihovim radnjama t doZivljavanjima, a svaku radnju i
svaki doZivljaj propraca osecanje radosti odnosno nezadovoljstva, onda vec samim tim i vrlina mora biti
povezana s radoscu ili nezedovoljstvom, - 4. To pokazuju i vaspitne kazne koje se primenjuju na osnovu
ovih osecanja, One su neka vrsta Iekova, a svaki"
lek je to po svojoj supmtnooti rod onoga sto je bolesno]. - 5. I dalje, kao sto smo vec rekli, ono sto utioe
da svaka dusevna osobina, prema onome sto joj lezi
u prirodi, postane bolja ill gora, to je istovremeno
cinilac koji uslovljava njenu prirodu i na osnovu koga
se ona ispoljav': zbog uzivanja i nezadovoljstva Ijudi
postaju rdavi na taj nacin sto traZe odnosno izbegav.aj~ ~~ivanja t bolove koje ne treba traziti i izbegavati, ill onda kada ne treba ili kako ne treba i uopste
na sve mogute nacine koj1 se ra:zliku.ju u logiekim
kategorijama. Zato neki vrline definisu kao stanja
neosetljivosti i savrsenog spokojstva. To je pogresno
utoliko sto je suvise uopsteno i sto se ne kaZe i: kako
one to treba da su i kako ne treba i kada, i drugo
sto tu dolazi, - 6. Osnovno je, dakle, da se vrlina sastoji u ri:ajboljem mogucem delanju u odnosu na zadovoljstvo i bol, a nevaljalstvo u sUprtotnom.- 7. Do
istog rezultata mozemo doci na jIQsjasniji nacin sle34

decirn putem: postoje, naime, trio pokretaca nasih

teznj! ka stvarima, i naseg beZanja ~ nj~h: lepo, ~
risno i prijatno, i njihove suprotnosti: ruzno, stetno 1
neprijatno, Dobar je covek onaj koji u ~~.
na
ove tri stvari ima pravilan stay a rdav:,.onaJ ~OJI ~
. lima pogresan stay. To u prvom redu vazi za UZlv~Je
[tj. ono trece]: ono je ooveku zajednicko sa os~lim
zivim bicirna, a, pored toga, ono se nadovezuje na
svaku stvar koja je predmet nekog izbora, jer lepo i
korisno je svakaiko u isto vreme i prijatno.
l105a
8: Osim toga, ono [tj. uzivanje] je sa svima
nama. jos .od ranog detinjstva najintimnije srasl.o.
Stoga je tesko izbrisatf toosecanje koje je. dalo .bOJ~
celom nasem zivotu. I stvarno, svi se rm - jedni
vise, drugi manje - u postupcima ravnamo prema
uzivanju odnosno neprijatnosti,
- 9. Upravo zato i Citavo nase raspravljanje
treba da se krece oklotoga, jer za nase zivotne aktivnosti nije od male vaznosti da Ii ispravno ili pogre- V
sno osecamo uzivanje ill nezadovoljstvo, - 10. Pored
toga, teze je, kako kaze Heraklit", boriti se protiv
uzivanja nego protiv srdzbe, a i vestina i vrlina se
have uvek onim sto je teze, jer i ispravno drZanje ima
utoliko vecu vrednost sto je pod teZim okolnostima.
Tako se vec i iz tog razloga svako istrazivanje, kako
u vezi s vrlinom tako i u vezi s naukom 0 drzavi,
mora kiretati oko ta dva osecanja: zadovoljstva i v
nezadovoljstva; jer onaj ko se pravilno sluzi tim osecanjima bice dobar, onaj ko ih rdavo upotrebljava
bice rdav.
- 11. Zakljucak je, prvo, da je kod vrline [odnosno moralnosti] rec 0 osecanjima uzivanja i nezadovoljstva, drugo, da je ono isto sto je stvorilo vrIinu" i uvecava Hi, ako se u tome ne produzi dosledno,
unistava, i trece, da ona deluj1e pod istim okolnostima pod kojima je i nastala,
4

Heraklit,

Vorsokratiker),
5

3'

Fragm.
85 (H. Diels,
Lason (Lasson).

Die

To jest delatnost saobraznu vrlini. -

Fragmente

der

Prevo

35

l105b

IV - 1. Mozda bi se sada neko mogao upitati !ita

znaci nase tvrdenje da se mora postati pravedan ako
se pravedno radi i razborit ako se razborito radio Jer
[mogao bi taj da prirneti] ako Ijudi rade pravedno i
razbonito, onda oni vet jesu pravedni i razboriti, kao
lito su i oni ~oji se [pravilnoJ sluZe' gramattkom .ili
[pravilno] sviraju samirn tirn gramaticaci i muzicari.
- 2. Sarno da Ii je to taeno i za urnetnosti i vestine?
Jer moguce je da se nesto gramaltiCki pravilno sastavi
[tj. napise ili ikaZe] i sasvim slucajno ili po tudim.
uputstvima. Gramatiear 6e bin tek onaj ko to uradi
svestan gramatickih pravila, a to znaei na osnovu
sopstvenog poznavanj a gramatike.
- 3. Jos zbog ne6ega nije zgodno poredenje izmedu umetnosti i vrlina, Proizvodi umetnickog stvaralastva nose svoju vrednost, tj.. dobro [ro EVJ, u sebi,
pa je stoga dovoljno lito su uradeni tako da tu vrednost imaju. Ali lito se tiCe dela koja nastaju u skladru
s vrlinom, ona se ne vrse, na primer, pravedno ili
razborito vec samim tim ako te osobine irnaju na
ovaj Ili ona] nacin, nego ako i njihov izvrsilac radi s
izvesnim odredenim stavorn, i to, prvo, ako to radi
svesno i sa znanjem, zatim, ako se sam odlucio na takav postupak - i to zbog samog postupka i, trece,
ako to cvrsto i nepokolebljivo sprovodi u delo. .Od
navedenih uslova za posedovanje ostalih umetnosti
i vestdna nije potrebno nista sern znanja. Za vrline.,
naprotiv, znanje ne znaei mnogo ili ne znaci cak
uopste niSta, dok druga dva uslova imaju ne sarno
veliki nego i presudan znaeaj, i to su upravo te 080bine koje staoemo cesttm ponavljanjern pravednih
i razboritih postupaka. - 4. Postupci se, dakle, nazivaju pravednim ili razboritim ako se tako vrse
kako bi ih vrsio onaj ik:oje pravedan i razborit; ali
pravedan i razborit nije [svaki] onaj ko cini takve
postupke, nego [samo] onaj ko to istovremeno Cirri
tako kako to cine pravedni i razboriti. - 5. S pravorn
se, prerna tome, kare da se pravednim delanjem postaje pravedan, a razborifim postupcima razborit,
i da bez takvih postupaka niko nema izgleda da po-

36

stane dobar. Ali lijucli vecinom ne postupaju tako,

nego pribegavaju moralisanju, misleci da ce filozofi!l"anjern0 rnoralu postati moralni: slieno, dakle, rade
kao oni bolesnicf koji, doduse, paZljivo slusaju sta im
lekar kaze, all msta ne izvrse od onaga lito je on
naredio. I kao sto ce ovi malo uraditi za svoje telesno
zdravlje takvirn lecenjem, tako ce i oni prvi .za s,,:oje
dusevno zdravlje malo postici takvim [jalovim] filozofiranjem,
V - 1. Sad [e na redu da raseistimo Srt;a je to
vrlina. Posto su dusevna zbivanja uslovljena trima
elementiina: strastima "[prolaznim afektima - Jtu{}'ll],
"sklonostima [dispozicijama - 3WUI-lHt;] i osobinama
[odredenim stavovima - E;Ht;], vrlana
morala
spadati u [ednu ~ te tri ~
..- 2. Strastima [af:,ktima] nazivam pozudu, IJuUnJu, strah, prkos, zavist,
radost, Ijubav, mrznju, eeznju, Ijubomoru, sazaIjenje, ukratko sva ona stanja koja su pracena ?Secanjem zadovoljstva ili nezadovoljstva. Sklonostima
[oaspooicijama] nazivam ono na osnovu eega se kaze
da smo podloZni [pojedinim] afetlcl;irna,tj. ono na
osnovu eega SInO, .recimo, u stanju cia se naljutirno,
oZalostimo ill sazaljevamo, a osobinama [odnosno 00.redenim stavovirna] nazivam ono na osnovu eega se
riii odnosimo pravilno ili nepravilno prerna afektima
- na primer prema Ijutnji: ako u tom stanju reagujemo suvise snazno i1i suvise nemarno, nail je stay
rdav, a ispravan alro Bedri:imo sredine - i tako dalje
prema ostalim afeiktirna. - 3. Mekti [strasti
Jtu-lhj],
medutim, nesurnnjivo nisu ni vrline n1 poroci, jer
nas ne zovu dobrdma ill. rdavima na: osnovu nasih
afekata, nego na O6I1OVU nasih vrlina i, poroka, 1:zato
sto nas zbog nasih afekata niti hvale niti kude. Ne
hvale,naime,
nekoga zato Stose uplasio ill sto se
naljutio, niti se neko kudi presto zato sto je Ijut,
llOOa nego zato sto [e ljut na takav i takav naein, Nas
hvale i kude, dakle, zbog nasih vrlina i poroka, - 4.
Pored toga, rni se naljutimo ill uplasimo bez svesnog
opredeljenja: [nenamerno], a vrline su na neki naein
svesna opredcljenja ili bar nisu bez svesnog izbora.

?i

L-

37

.>

Sem toga, 0 strastima se kaze da I1aiS"pokretu", a

kod vrlina i poroka, je pre rec 0 "postavljenosti ,,6
odnosno nastrojenosti u nekom pravcu. - 5. Iz istog
razloga vrIine nisu ni sklonosti [dispozioije - I)vvu!-lEL~]: jer nas ne nazivaju nidobrima ni rdavima zato
sto srno uopste u stanju da prezivljavamo [izvesne
afekte], nilti nas zato hvale ill kude, Pored toga, mi
sklonosti imamo po prirodi, ali nismo po prirodi dobri
ill rdavi. No, '0 tome sam govorio vec ranije." - 6.
Posto, dakle, vr1ine nisu ni afekti [strasti - n:u1h]], hi
sklonosti [dispozicije - I)tJVa!-lEL~],preostaje samo da
su utvrdene osobine [1;EL~].
VI - 1. Time je reeeno sta je vrlina kao pojmovna vrsta. Nuzno je, medutim, reci De samo to da
je vrlina odreden stay nego i kakav je to stay. - 2.
Ovde treba istaci da svaka vrlina [odnosno vrsnoca],
bez obzira kome m cemUl pripadala,
CiJni'vrsnim
svoga nosioca aisto tako i njegovu delatnost. Na primer, vrsnoca oka cini dobrim i samo oko i njegovu
funkciju. Jer vrsnoca oka eini da dobro vidimo. Isto
tako i vrsnoca konja Cini i samog lronja dobrim, no
eini i da je dobar u trcanju, u nosenju svoga [ahaea
i u odolevanju neprijatelju. - 3. Ako je to slucaj i u
svemu drugom, onda bi, prema tome, i vrlina [vrsnoca] coveka morala biti ona osobina [odredeno stanje] na osnovu koje i on sam postaje dobar i na osnovu
koje ce obavljati svoj posao kako treba.4. Na ikoj;i
nacin ceto da bude, mf smo doduse vec objasnili," ali
ee biti joS jasnije ako ispitamo kaleva je njena specifiena priroda.
U svakoj ikontinuiranoj i u svakoj deljivoj vel~eini moze se razlikovati- previss [odnosno premalo]
i prava mera [L(JO~] - i to kako u pog1edu same merene velicine tako i, s obzirom na nas. Prava mera je
neka vrsta sredine izmedu preteranogI nedov:oljnog.
- 5. Sredinom jedne stvari oznacavam, pak, ono sto
~ "Postavljenosti" (lhuxEiafrul- "leZati"), ovim izrazom
istice suprotnost mira prema kretanju. - Prev,
7 Knj. II, gl. I, 2. Prevo
8 Vidii.kn]. I, gl. VII, 10-14. Star.

38

je podjednako udaljeno od njena oba kraja - a to je

za sve predmete uvek jedno te isto. U odnosu na nas,
medutim, sredina je ono sto nije ni suvise ni premalo,
- 6. a to nikako nije ni jedno ni dsto: za sve. Na primer, ako je deset mnogo, a dva malo, onda se u
odnosu na stvar kao sredina uzima sest, jer ovaj broj
nadmasa manji [2
4 = 6] taeno za onoliko za koliko je on nadmasen od veeeg'[6
4= 10] - i to je
sredina u smislu aritrneticke proporcije, - 7. Medutim, stvar se ne sme uzimatd tako kada je rec 0 nama
l106b jer alco je za nekoga mnogo da pojede deset mina," a
dye suvise malo, to ne znaci da 6e mu njegov trener
[u palestri] propisati da pojede sest mina - za lice
koje ce to pojesti moze naime i to da bude suviSe, 00nosno premalo, Za jednogMilona'", na primer, to ce
. biti premalo, a za neloog poeetndka u gimnastiekim
vezbama suvise. Slieno je i sa trcanjem i.rvanjem, 8. Stoga svaki pametan i iskusan Covek izbegava
0110 sto je suvisno L ono sto jenedovoljno,
i traz!
sredinu i za nju se odluCuje - i to ne za [apsolutnu]
sredinu - za stvari - nego za relativnu - u odnosu
na nas.
- 9. Ako svako strueno znanje primenjuje na
taj naein dobro svo] posao sto stalno pazi na sredinu i
njoj vodi svaki svoj postupak (zbog eega se za uspela
ostvarenja obieno i kaZe da "tu ne treba nista ni oduzeti ni dodati" - buduci da .suvisno i nedovoljno unistavaju vrednost, a sredina je, naprotiv, odriava) i
aiko je taCno da dobri strucnjaci na svim 'poljima, kao
sto mi tvrdimo, vrse svoj posao imajuci to u vidu i,
najzad, ako [e vrlina, kao i pnroda, savrsenija i bolja
[u svomstvaranju] nego boo koja vestina na svetu,
onda ona mora [kao i priroda] da ~
toj [pravoj]
sredini kao svom cilju. - 10. J a ovde mislim na eticku
vrsnocu [vrlinu], jer ona ima posla sa strastima i
postupcima, a u ovima moie biti preteranog, nedo-

Prevo

'Solonsko-aticka mina ima oko 432-436

.,

grama, _

. t 10 Poznati pitagorovae 0 cijim se atdetsklm podvizima, a

tako 1 0 ogrornnom apetitu mnogo govorilo u antici. _
Lason.
'
,

IS 0

39

voljnog i sredine. MoZe se, na primer, strah, smelost,

Zudnja, gnev, samilost i uopste svako prijatno i neprijatno osecanje javiti kod nekoga u preteranoj ill
u nedovoljnoj meri - sto uoba slucaja nije dobro;
,- 11. all kada se ona jave u pravo vreme, u pravoj
prilici, prema pravim Iicima, s pravim ciljem i na
pravi naein, to je onda ono srednje i najbolje, sto je
u stvari bitno za vrlinu, - 12. Semtoga, i kod radnji
postoji preterano, nedovoljno i srednje, Vrlina ima
posla sa strastima i postupcima, gde preteranost znaci
gresku, nedovoljnost donosi prigovore, a sredina dobija pohvale i uspeva; a to je i jedno i drugo oznaka
vrline. - 13. Prema tome, vrlina je neka vrsta mere
h.lE06.l]~], koja ima za cilj sredinu [tj. pravu meru],
- 14. Postoji, zatim, mnogo raznih nacina da se PI1omasi ta sredina (jer zlo je po tumacenju prtagorovaca'! u neodredenosti [kategorija neodredenosti], a
dobro, naprotiv, u odredenosti [kategorija odredenostij), ali za pravumeru [u postupcima] postoji sarno
jedan nacin. Zato i jeste ono prvo lako, a ovo drugo
teSko, tj. lako je promaSiti cilj, a tesko ga je pogoditi.
I upravo zbog toga suvisnost i nedostatak spadaju u
kategoriju poroka, a Srednna u kategoriju vrline, [er:
"DobI'!i smo prosto, a zli na mnogo smo nacina rarznih."l:

l107a

15. Vrlina je, prema tome, odabiracka naklonost volje koja se drli sredine u odnosu na nas,
razumom odredene, i to odredene taka kako bi to
uradio razuman covek, U stvari, to je sredina izmedu
dva rdava smera: preterivanja iI zaostajanja za merom; - 16. Ii. to zato sto navedene greske znaoe i1i
nedostizavanje ili prekoracavanje potrebne mere i
u osecanjima i u postupcima, dok wlina tu meru
[odnosno.sredinu] i pronalazi i za nju se odluCuje. 17. Zato, ako se traii sustina i definicija - kojirna se
nesto pojmovno odreduje - vrlina je sredina [tj,
prava mera], ali u odnosu na pravu vrednost i najveCe'dobro vrlina je vrhunac.
11
1t

40

Knj. I, gl. VI, 7. - Star.

Stih nepoznatog pesnika. -

Star.

- 18. Medutim, nisu svako osecanje i svaka

radnja sposobni za tu sredlnu [pravu meru], Neka su
vec samim svojim imenom 'sjedrinjena s porokom,
kao, na primer, zluradost, bestidnost, za~st, a od :~dnji preljuba, krada, ubistvo; sve to. 1 tome slic,?-o
osuduje se jer je rdavo samo po sebi, a ne zato sto
ga je suvise ill premalo, Kod tih osecanja i 'postupaka se nikada ne more biti ispravan, tu se uvek:
gresi, tj. kod takvili postupaka dobro i. rdavo n~ zavisi od toga s kim, kada i kako treba, na primer,
w.s.iti preljubu - nego svaki od navedenih cinova
[preljuba, krada, ubistvo] predstavlja jednostavno
greh. - 19. Slicno je i sa zahtevom za sredinom Jpr~vom merom], suvisnim ill nedovoljnim kod vrsenja
nasilja, kukaviCkog i TaSkalaSnog drzanje: [er u tom
slueaju bl morala postojati jedna sredina [tj. prava
mera] u suvtsnom i u nedovoljnom, i suvisno za ono
s110 je -vec suvisno, i nedovoljno za ono sto je vec nedovoljno, Nego kao sto kod umerenosti i hrabrosti ne
postoji suvise i premalo, [er je tUJnekako sredina vec
vrhunac, tako ni tamo [tj. kod nasilja, kukavicluka :
i ta.lro dalje] ne postoji sredina nrti suvise i premalo,
nego je to uvik greh, pa ma na koji nacin da se vrsi,
Jer uopste ne postoji sredina u preterivanju i zaostajanju za merom, niti postoji preterivanje ili zaostajanje u odnosu na sredinu,
VII - 1. Ali 0 tome se ne sme govoriti sarno
uopsteno nego to treba uskladrti i sa posebnim slucajevima [vrlina ;i poroka], jer kad je ree 0 postupcima, uopstena tvrdenja su doduse obuhvatnija, 13
all ona koja se odnose na speeijalne slucajeve sadrze
vise istine. Postupci su uvek uslovljeni posebnim [vrlinama ill porooima], pa se stoga svako opste twdenje
mora poklapati sa ovim posebnim slucajevima, Ti
posebni slueajevi moraju se uzeti iz sledeeeg spiska.l"

, 13 U tekstu xE'V(rtEQol,
prihvatam XOL'V()'tEQOL, kao lito je
u vecinl rukopisa, - Pree.
14 1IL11YQa<pi] prema Lasonu je to dokaz da su predavanja
drZana usmeno i da se Aristotel tu pomagao ispisanim tabelarnim pregledom, - Preu,

41

l107b

- 2. Za plasljivost i ludu smelost sredina je

hrabrost. Preteranost odnosno prekom6enje ove
mere nastaje Hi kad neko uopste ne zna za strah
[uqJoBla], 1 za takvoga TIe postoji specijalan naziv
(kao uostalom ni za mnogo sta drugo), ill kad neko
preteruje u smelosti i samouverenosti, i taj se onda
naziva ludo smelim [{}Q(l(JU~]. Onaj, naprotiv, ko preteruje u strasljivosti a nema dovoljno smelosti naziva
se kukavicom.
3. Kod uzivanja ii. nezadovoljstva (ne svakog
uzivanja i nezadovoljstva,
naroeito ne svakog nezadovoljstva) sredina [odnosno prava metra] je umerenost [tj. samosavladivanje -' (}(J)qJQO(}UVl1],
a preteranost neobuzdanost, Takvi, pak, koj i ne dostdzu ni
sredinu u pogledu uzivanja srecu se vrlo retko, pa
zato nepostoji ni naziv za njih, ali nazovimo ih otupelim [avaL(}{}l1TOl].
- 4. Kod davanja i uzimanja novca sredina
[prava mera] je velikodusnost [EAEv{}EQl6tl1~], njeno
prekoracenje i nedostatak su rasipnistvo i skrtost.
I jedna i druga krajnost u OVOID slucaju sadrze istovremeno i svoju suprotnost, all u obrnutom odnosu:
rasipnik preteruje u trosenju a premalo stice; tvrdica preteruje u sticanju a premalo trosi, - 5. Mi
za sada namerno govonimo '0 ovome samo ukratko i u
glavnim crtama, jer nam je to ovde dovoljno, a kasnij e15 6e se 0 tome govoriti odredenije i s vecom
preciznoscu.
- 6. U veei snovcem postoje i drugt oblici
ponasanja, kada ie sredina, tj. prava mera, izdasnost
{flEyaAOl'tQEl'tWl], (izdasan se Iraz1Pkujeod velikodusnog po tome sto su kod prvog U piJtanju velike sume,
a kod drugog male). Pre1aZenje mere ovde znacinedostatak ukusa [WtElQo~aALa] i prostaeko razmetanje
[Bavav5La], a zaostajanje za njom sitnicavost [fll~QOl'tQEl'tEla]. love dve krajnosti se rarlikuju ad odgovarajucih krajnosti kod darezljivosti, a kasnije cemo
objasn1ti na koji nacin.'"
1

15
1~,

42

Knj. IV, gl. I, 28. - Prevo

Knj. IV, gl. II - Prevo

("

. - 7. U pogledu easnosti i necasnosti sredina

je plemenita ambicija, dusevna :,e~c~
[flEyaAotjJvXLa], prekomernost je u ovom sl~aJu sUJe~a. :r:adutost [xavvoTl1~], a nedovoljnost 'je niskost duse, ill malodusnost [fll~QOtjJVXLa].
- 8. Kao sto smo rekli da je odnos ve1ikoduSnosti prema izdasnosti. u tome sto je kod one prve
rec 0 malim sumama [tj. da je razldlka sarno u
stepenu], isto talco i u odnosu -na dusevnu velieinu
koja je upravljena ka velikoj Casti postoji jedna ~~~
sevna nastrojenost ka manjoj casti. Moee se teilJti
za CaScu u onom stepenu u kome treba:, i vise ill
manje nego sto treba. Onaj ko preteruje u. zelj~ z~
cascu [e castoljubiv [qJlA6tlflO~], ko nedovoljno zOOl
za njom je ravnodusan prema caSlti [a~lA6tl~o~],
a
za onoga ko se tu drli sredine n: postoji naz.1V.N:
postoji naziv ni za same te duseyn~ nastrQJ~ostl
[Bla{}E(}El~], osim za onu kod castoljubivog - castoljublje [qJlAOtlflLa]. Otuda tu krajnosti polazu pravo
na srednje mesto, I mi sami nazivarno onega ko se
drZi srednjeg puta Cas 6astoljiUbiiVim
Cas necastoljubivim, pa se desava da hvalimo cas [ednog Cas drugogo- 9. A zasto tako Cinimo bice objasnjeno u sledecim izlaganjima. Sada cemo govoriti dalje [0 vrlinama] onako ikako smo zapoceli,
- 10. Kod ljutnje postoji takode preteranost,
nedovoljnost i [prava] sredina, No, kako za sva ova tri
stupnja ne postoji naziv, mi cemo, posto onoga ko
se tu drii sredine nazivamo blagim [l'tQiio~], i tu odliku
nazvati blagoscu [l'tQa6Tl1~]. Sto se pak tire krajnosti,
onaj ko preteruja neka bude naprasin [OQYLAO~], a
njegova mana naprasstost [oQYlA6Tl1~], onaj ko zaostaje za sredinom neka bude preterano popustljiv
[dobrocudan - &6QYl1TO~],a njegova mana preterana
popustljivost [dobrocudnost - aOQYl1(}La]Y
- 11. Postoje, sem toga, joS tri vrste sredine
[prave mere], koje su na neki naein rnedusobno
sredne, ali se i razlikuju. Zajednidso im je to sto se
v

l108a

17 &.6Qyl]'tO~
_
aOQY1']CJta.: Aristotel ovde obrazuje
tadasnjt jezik nije poznavao (upor. 11) - Star.

relli

43

SVetri ticu Ijudskih rea i postupaka u medusobnim

odnosima, a razlikuju se po tome sto se jedna od njih
odnosi na istinitost u tim odnosima, a druge dye na
ono sto je prijatno u njima - i to [edna na ono sto
je prijatno u razonodama, [JtaLI\LC~], a druga na sve
prijatnosti u svakodnevnom Zivotu. 'I1reba i 0
njima govoriti da bi se joo jasIliije uvidelo da je [prava] sredina u svakoj stvari ono sto zasluzuje pohvalu,
a da krajnosti ne samo da ne zasluzuju pohvalu nego
su i za osudu. Razume 00, i ovde za vecinu stvari nedostaju nazivi, pa cu morati, kao sto sam vec cWo
u drogim prilikama, polwSati da ih sam stvorim, za
Ijubav jasnosti Ii da hi slusaoci mogli lakSe da me
prate.
- 12. U pogledu na ono Sto je istinito - onega
ko se drZi sredine nazovimo istinoljubivim, a sredina odnosno prava mera koje se drii neka bude
istinoljubivost. Sto 00 tire njenog skretanja, $0 je
u smislu preterivanja, to hi bila razmetljivost, a onaj
ko ima tu odliku bio bi razmetljivac; a ako je u smisiu umanjivanja, onda je to ironija [zatvorenost, uzdrzljivost i samopotcenjivanje['" a onaj ko umanjuje
istinu taj je zatvoren [uzdrzljiv] .
. - 13. U pogledu prijatnosti u obliku razonode
[JtaLI\L~], onaj ko se ddi sredine treba da se nazove
drustvenim [EirtQuJtAOC;], a ta osobina drustvenost
[irrQaJtAta];
preterivanje je Iakrdijastvo, a doticno
lice IakrdijaS; onaj ko ima premalo te osobine taj je
mr:zovoljan i ukrucen [&.YQOLOC;], a takvo drzanje
mrzovolja [&.YQoLxta].
Sto se tiee ostalih prijatnosti u svakodnevnim
odnosima medu ljudima, onaj iko se drli kako treba
taj je ljubazan, a prava mera odnosno sredina koje
se takav drzi je ljubaznost; onaj ko preteruje - ako
to cini bez ikiakvog mteresa - preterano je usluzan
18 slooislc,
ironija ne znact ono lito se danas pod tarn
izrazom podrazumeva, to jest da se kaze suprotno od onega
lito se misln,ali tako da se time ono lito se stvarno misli lace
istakne. Ironican je ovde onaj ko se prikazuje manje vrednim nego sto je Hi uopste ne iznosi istinu u potpunosti.

44

Prevo

l108b

[aQ<1XOC;], a ako to Ci.ni. iz Iicnog interesa - onda je

laskavac [xoAa]; onaj pak ko tu zaostaje za pravom
merom i ko je u svim stvarima mrzak i neprijatan
moze se nazvati svadalicom, eangrizalom i mrzovoljnim gundalom [M<rQ'Uc; xat M<r~WAOC;].
- 14. Postoji, medutim.ri kod strasti [afekata] i
onoga sto [e s njirna u vezi [edna sredina [tj. prava
mera]. Na primer, stid nije u stvari nikakva vrlina, ali
ga [zato] ipak hvale kao i onoga ko [e stidljiv. To je
zato sto se i tu govori 0 nekoj sredini, 0 preterivanju
i nedovoljnosti (tj. 0 onome ko nema dovoljno stida
- i 0 onome ko preteruje u sramezljivosti), BojaZ!ji:visramezljivac [0 xa't'aJtA~n
na primer, veeito i u
svaJroj priliciumire ad stida; onaj ko nema dovoljno
stida ill gal uopste nema - to je bestidnik; sredinu
ovde predstavlja stidljiv. - 15. Ogoreenost proti:v
nepravde nanesene nekome je sredina izmedu zavisti
i uzivanja u tudoj nevolji; Navedeni afek:ti odnose se
na nase reagovanje na radosti i bolove koji zadese
nase bliznje, Ta:ko, pravican covek [tj. ona:j ko ima
ose6anje pravedne ljutnje] zesti se zbog neeijeg nezasluzenog uspeha; zavidljivac dde dalje nego ovaj, pa (
se resti nad tudim uspehom uopste, a zlurad do te
mere nema osecanja pravednog negodovanja da se
caik raduje [tudem bolu i neuspehu].
- 16. Ali bice prilike da 0 ovome i na drugom
mestu govorim.P Sto se pak tice praviCnosti mi cemo
je poole ovoga"? rastavrti na njene dye VTSte(jer se
ova zec ne upotrebljava samo u [ednom znacenju).
Pokazacemo zatim na koji naein su obe te vrste u
stvari, sredina, a poole toga govorioemo i 0 odlikama
razuma sa i:stim ciljem [tj. da utvrdimo njegov znaeaj
za moralnost].
VIII - 1. Videli smo dai postoje )tin dusevna
stanja, dva rdava, zbog preteranosti ili nedovoljnosti, i jedno dobro koje se sastoji u odrzavanju prave
sredine. Sva tri ova stanja su medusobno na izvestan
Star.

19

0 tri poslednja osecanja v. Arist. Rhet. II, gl. IX. -

~ U istoj knjizi. -

Prevo

45

nacin u odnosu suprotnosti. Krajnosti su, naime, suprotne i prema sredini i jedna prema drugoj, a isto
tako i sredina prema svojim krajnostima. - 2. J er,
kao sto je polovina veca u odnosu na manji deo, a
manja u odnosu na yeti, tako 1 stanje sredine, tj.
prave mere, u poredenju s krajnoscu nedovoljnosti
predstavlja preteranost, a u poredenju s krajnoscu
preterivanja nedovoljnost, kako u osecanjima takio i
u postupcima. Talmo,hrabar u odnosu na kukavicu
izgleda 1000 smeo, au odnosu na ludo smelog kukavica; isto tako onaj ko vlada sobom u poredenju s
ondm koga nista ne uzbuduje izgleda razuzdan, a u
poredenju s razuzdanim neosetljiv; darezljiv prema
skrtom delude kao rasipnik, a prema rasipniku kao
skrtac. - 3. Zato oni koji senalaze u krajnostima tako red guraju ili oturaju od sebe jedan prema drugome onoga ko se d.rZisredine, pa hrabroga ikukav.ica
naziva ludo smelim, a ludo smeo kukavicom, i tako
dalje kod: ostalih suprotnosti.
- 4. Medutim, unutar ovog uzajamnog suprotstavljanja ipak je [aca suprotnost izmedu ekstrema
nego izmedu njih i sredine, jer su oni jedan od drugog vise udaljeni nego od sredine, .isto kao sto Be
veliko i malo razlikuje vise [edno od drugog nego
i.jedno i drugo od polovine. - 5. S druge strane, ima
slucajeva kada sredina pokazuje izvesnu srodnost sa
svojim 'eketremcm, na primer hrabrost s preteranom
smeloscu, darezljivost s rasipnoseu, all dzmedu ekstrema postoji uvek samo izrazita razlicitost, Jer se
stanja ikoja su medusobno najvise udaljena definisu
kaosuprotnosti, i sto [e veci razmak, to je [aca suprotnost. - 6. Sto se ticeodnosa prema sredini, od
dYe krajnosti nekad se preteranost, a nekad ,nedovoljnost [ace suprotstavlja sred.ini [tj. pr:avoj meri].
Kod hrabrosti, na primer, luda smelost (koja je krajnost preterivanja) nije [aca suprotnost nego kukavic1uk, koji je krajnost nedovoljnosti; samosavladivanju se, naprotiv, ne suprotstavlja jace otupe1ost
osecanja, stoje krajnost nedovoljnosti, nego razuzdanost, sto je krajnost preterivanja. - 7. Za ovo postojs
-.I

1l09a

46

dva uzroka. Jedan je u samoj [prirodi] stvari. Posto

je, naime, jedan od ekstrema bliz! Ii srodniji sredini,
mi zasuprotnost sredini ne uzimamo taj nego onaj
njemu suprotan ekstrem. Na primer, posto luda smelost vaZi uopste za ekstrem blJizi i srodnijli hrabrosti, a kukavicluk za dalji i razlicitiji, mi ova] poslednji vise smatramo za suprotnost hrabrosti. Jer
0110 sto je vise udaljeno od sredine vazi za vecu SiUprotnost. - 8. To j'e, dakle, jedan ULZTOk koji potice
iz same stvari, a drugi ima koren u nama samima, J er
svaJrome 00 nas one stvari za lroje individualno pokazujemo jaeu prirodnu sklonost izgledaju u veooj
suprotnosti prema sredini.: Takio mi po prirodi naginjemo vise uZivanjima, zbog cega smo pre skloni da
prekoracimo meru ka razuzdanosti nego ka uzdn,
Zljivosti. Prema tome, kao jaeu suprotnost mi, oznacavamo ono za sta: pokazujemo jacu prirodnu sklonost, i to je razlog da razuzdanost, ilmja je krajnost
preterivanja, bude u vecoj suprotnosti prema sredini.
IX - 1. Time je dovoljno razjasnjeno da je
vrlina odrzavanje prave mere odnosno sredine, i na
lrojd. naein, i da [e to sredina izmedu dva poroka, od
kojih je [edan: u preterivanju, a drugi u nedovoljnosti, i da je onazato vrlina sto je njen cilj postizavanje sredine [odnosno prave mere] u osecanjima-i u
postupcima, - 2. Stoga je teska stvar biti cestit. Postici sredinu u svakioj stvari je naporan zadatak; ni
sredinu kruga ne moze da pronade svako, nego samo
onaj ko za to ima potrebno [matematieko] znanje.
Tako je i sa vrlmom: lako je i svako moZe da se naIjuti, da da i potrosi novae, ali 0 tome na lroga i kome,
koliko, kada, zasto i kako, niti je Iako' niti moze svako
pravilno da odluci. Zbog toga je dobro [tj. prava
mera] i retko i cenjeno j lepo. - 3. I zato onaj kome
je cilj da postigne pravu sredinu treba da Be'kloni pre
svega one [00 dye krajnosti] koja je u vecoj suprotnosti prema sredini, kao sto i KiiI1ke21opominje:
21 'u tekstu
Kalipso, kao i u vecini rukopisa, AU je
tacno Kirka. Aristotel misli na opornenu koju Kirka u XII
pevanju Odiseje (st. 101-110) daje Odiseju da se prt pro-

47

Skreni s te pare i pjene gdje vall se drobe

Ladti ...

sfijenje

Jer od dye krajnosti jedna [uvek] predstavlja vecu,

a druga manju gresku. - 4. Posto -je, medutim, izvanredno tesko pogoditi pravu sredinu, onda treba
po onom mornarskom "menjaj pravacl"22 izabrati
1109b bar najmanje od zala; a to ce se najlakse postici na
naein koji ovde izlazemo, Treba, medutim, videti i
na koju stranu nas vuku naSe prirodne sklonosti, jer
po prirodi [edni naginjemo ovome, drugi onome. Te
svoje sklonosti moci "cerno spoznati na osnovu uZivanja i bola koje nam zadaju zbivanja oko nas. 5. A onda moramo uloziti napor da sami sebeodvucemo od te sklonosti u suprotnom pravcu, jer sto se
vise udaljavamo od- pogresnog: pravca, to smo blize
pravoj sredini, bas kao sto Cine Ijudi kada ispravIjaju krivo paree drveta, - 6. All u svakoj prilici
treba se cuvati pre svega pnijatnosti- i uzivanja, jer
u. tom: pogledu ne sudimo nepristrasno, Prema uzivanju treba da imamo ono osecanje k!ojesu 11roj
anske
staresine imale prema Jeleni i cia nam u svakoj prilici njihove reci budu- geslo.23Jer ako i mi tako [kao
lasku kroz tesnac drzi dalje od Haribde nego od Selle. Reci
navedene u tekstu nisu u stvari one koje bogtnia-carobntca
izgovara kod Homera, nego to Odisej govori svom k:rmaru
(stih 219 i dalje), ali su one ipak svojom sadrzinom rezultat
opomena Krlrke. - Star.
22 "L\Euneo~ :rtJ..oii~je poslovica", kaze sholljast za Fedona; primenjuje se na one kojd sve rade sigurno i polako
kao oni kojti su pretrpeli brodolom na prvom putovanju, p~
zato briZl?ivo i oprezno pripremaju drugu plovidbu. Sholijast
tu upucuje na ovo mesto. - Cejz (Chase).
23 Ljupka aluaija na poznatu seenu iz Ilijade kad trojan~ke stJan;sine koji sede sa starim kraliom Prijamom na
ku~ ugledaju lepu. Jelenu kako se penje uz kulu i p'rilazi
Prijamu. Ocarani njenom lepotom sapcu jedan drugome:
"Zamjere nazuv~arom Ahejeem ni Trojcima nije,
Sto zbog takve zene vec odavno nevolje trpe,
Licem je ona vrlo na besmrtne boginje nalik,"

oni Jelenu] otpremirno nase iskuSenje, manje cemo

gresiti.
.
7. To bi, naeelno govoreci, bio najbolji naein
da se pogodi prava sredina, sto je, medutim, vrlo
tesko,. narocito u svakom pojedinom slucaju. Nije,
na pnmer, lako odrediti kako, na koga, zbog cega i
koliko dugo se treba ljutiti ; jer i mi sarni ponekad
hvalimo one kod kojih se to osecanjs javlja u nedovoljnoj meri i kaZemo da su blagi, a poneikad, naprotiv, one koji se lako razjare nazivarno muzevnim,
"-:-8. Inac.e se onaj ko vrlo malo skrene s prave sre-din~ - bilo u pravcu suvisnog, bilo u pravcu nedovoljnog -:- ne osuduje, nego sarno onaj ko jaee
skrene. Njegova skretanja, nairne, ne mogu da promaknu nezapazena. J edino nije lako sarno recima
odrediti granicu do koje covek mora da gresi i koliko treba da je gresio da bi podlegao kritici, Nista
nije drukcije ni sa onim sto je culno opazajno; isto
je tako i sa svim stvarirna [Hi dozivljajima] ~jedinacno, a sud 0 njima pociva na culnom opazanju,
- 9. Toliko je bar jasno da srednji put u svemu zasluZuje pohvalu, a da su laviranja - sad u pravcu
preterivanja, sad u pravcu zaostajanja - nuzna, jer
cerno tako najlaksa postici srednji put, tj. dobro.

"Nego kakva je da je, nek u ladah vrati se kuCi

nama i naSim sinovima tugu."

i nek ne ostavlja

:revod

T. Maretica, Ilijada, III, 159-1BO

Prevod T. Maretica, Ilijada, II, III, 156-159

Ali Aristotel misli na zakljucnu primedbu stareslna:

Anistotel nije naveo stihove, jer je mogao biti siguran

svaki Citalac zna na sta misli. - Star.

48

4 Aristotel: N1komahova etlka

da

49