Anatomija insekata: 1 - antena; 2 - donje ocele; 3 - gornje ocele; 4 - oko;

5 - cerebralna ganglija (mozak); 6 - protoraks; 7 - lena arterija; 8 traheje;

9 - mezotoraks; 10 - metatoraks: 11 - prednje krilo; 12 - zadnje krilo; 13
- abdomen; 14 - srce;
15 - jajnik; 16 - zadnje crevo; 17- analni otvor; 18 - vagina; 19 - trbuna
ganglija;
20 - Malpigijeve cevice; 22 - kande; 23, 24, 25, 26, 29 - lanci noge;
27 - prednje crevo;
28 - grudna ganglija; 30 - pljuvane lezde; 31 - poddrelna ganglija; 32
- usni aparat

Klasa insekata (la. classis Insecta) obuhvata oko milion opisanih vrsta to ini 2/3
ukupnog broja vrsta na naoj planeti, a po nekim miljenjima njihov broj je daleko
vei i iznosi izmeu 10 i 30 miliona vrsta. Osim po brojnou vrsta insekti dominiraju
i po brojnou jedinki unutar svake vrste. Procenjuje se da je ukupna biomasa
insekata na Zemlji 12 puta vea od biomase celokupnog stanovnitva. Veliina
insekata varira i kree se od 0,25 mm pa do 30 sm. Insekti imaju ogroman znaaj
kako u prirodi tako i za oveka, tako da je razvijena posebna nauka, entomologija,
za njihovo prouavanje.
Kutikula i regionalizacija
Morfologija insekata veoma varira, ali je u odnosu na morfologiju rakova relativno
jednostavna. Jednoslojni epidermis lui na povrini kutikulu. Kutikula je uglavnom
hitinske prirode i nije podjednake debljine u svim delovima tela. Kutikula kod
insekata predstavlja spoljanji skelet, koji osim zatitne uloge predstavlja oslonac za
muskulaturu. Osim spoljanje povrine tela kutikula oblae jo i prednje i zadnje
crevo, kao i trahejni sistem. Ispitivanja elektronskim mikroskopom su ustanovila da
se kutikula insekata sastoji od tri sloja. Epikutikula je povrinski sloj debeo oko 1
mikrometar i ne sadri hitin. Egzokutikula i endokutikula se nalaze ispod epikutikule,
predstavljaju deblje slojeve i izgraeni su od hitina. Na telu insekata moemo da
razlikujemo tri jasno izdvojena regiona izmeu kojih se najee nalaze suenja. Ti
regioni su:
glava (caput)
grudi (torax)

trbuh (abdomen).

Morfologija glavenog regiona

Graa. Segmenti glavenog regiona meusobno vrsto srastaju tako da obrazuju
hitinsku ahuru na kojoj se ne raspoznaju granice segmenata. Oblik glave dosta
varira u okviru klase insekata. Predpostavlja se da je glava insekata izgraena od
est segmenata. Glavu moemo podeliti na dva regiona:
procefalon - graen je od akrona i antenalnog segmenta i na njemu se nalaze
antene, sloene oi i ocele;
gnatocefalon - graen je od etiri segmenta i na njemu se nalaze usni
ekstremiteti.
Antene. Na glavi imaju jedan par antena na kojima su ulo dodira i mirisa.

Oi. Oi insekata su sloene facetovane koje se odlikuju mozaikim vidom. Insekti

su u stanju da razlikuju oblik, udaljenost, pokrete pa ak i boju.
Usni ekstremiteti. Usni ekstremiteti (mandibule i dva para maksila) grade, u
zavisnosti od naina ishrane, razliite tipove usnih aparata:
za grickanje (skakavci),
bodenje i sisanje (komarci),
sisanje (leptiri),
lizanje (muve) i
srkanje (pele).
Morfologija grudnog regiona
Grudi se sastoje od tri segmenta:
protoraks koji je povezan sa glavom preko opnastog vratnog regiona (cervix)
mezotoraks
metatoraks.
Na svakom torakalnom segmentu se nalaze tri para nogu za hodanje, odnosno
ukupno est nogu po kojima su i dobili naziv Hexapoda, dok se krila, ako ih ima,
nalaze na mezo- i metatoraksu. Pored hodanja oni mogu da obavljaju i druge
funkcije kopanje, plivanje, skakanje i dr.
Svaki torakalni segment sastoji se o 4 skeletne ploe:
notum, lena
sternum, trbuna
pleure, dve nbone ploe.
Dodavanjem prefiksa pro-, mezo- ili meta- ispred naziva ovih skeletnih ploa
odreuje se pripadnost svakom od pojedinig grudnih segmenata (pr. pronotum je
lena skeletna ploa prvog torakalnog segmenta, protoraksa).
Na svakom bonoj strani toraksa nalaze se po dva pukotinasta otvora nazvana
spirakulumi koji predstavljaju spoljanje otvore sistema za disanje. jedan
spirakulum smeten je izmeu protoraksa i mezotoraksa, a drugi izmeu mezo- i
metatoraksa.
Morfologija trbunog regiona
Tipino je ovaj region izgraen od 11 segmenata, s tim to je poslednji, jedanaesti,
segment obino dosta zakrljao i u vidu je nastavaka kao to su legalica ili aoka.
Tako broj segmenata retko prelazi 10 i sree se uglavnom kod primitivnih vrsta i
larvi. Kod ostalih insekata se broj segmenata smanjuje redukcijom prvog i zadnjih
segmenata (oligomerizacija abdomena) pa se broj kree od 10 do 4.
Svaki od segmenata pokrivena je dvema skeletnim ploama
sternitom, ventralnom (trbunom)
tergitom, na lenoj strani.
Pleuralni delovi su opnasti i retko imaju skeletne ploe. Svaki trbuni segment na
lateralnim (bonim) stranama ima par spirakuluma.
Abdominalni nastavci
Trbuni region odraslih insekata ne sadri noge za hodanje, ali zato kod veine
insekata, izuzetak su beskrilni insekti, na pregenitalnim segmentima (1-7) postoje
razliiti nastavci. Kod enku su to legalice, kopulatorni organi kod mujaka, cerci i dr.
Telesni zid
Telesni zid je izgraen od jednoslojne pokoice (epidermis) koja izluuje vieslojnu
hitinsku kutikulu. Po obrazovanju je savitljiva, a kasnije ovrsne i predstavlja
nerastegljiv oklop oko tela insekata.

Miini sistem
Insekti su veoma pokretljive ivotinje to je omogueno dobro razvijenim miinim
sistemom. Miii su popreno-prugasti i posebno dobro su razvijeni u glavenom,
grudnom regionu i udovima, dok su u trbunom delu znatno slabije razvijeni.
Grupisani su u snopove, a nikada u slojeve, i vezani za unutranju stranu
spoljanjeg skeleta. Zahvaljujui njihovoj velikoj jaini, insekti mogu da nose teret
koji viestuko prevazilazi teinu tela (mravi i pele), da preskoe razdaljine i po 200
puta vee od duine njihovog tela, da mau krilima i po 1000 puta u sekundi (neke
sitne muve) ili da bez zamora lete po est sati (vinske muice).

Telesna duplja
Insekti imaju meovitu telesnu duplju, miksocel (hemocel), dok se celom nalazi
samo oko polnih, antenalnih i maksilarnih lezda. Miksocel nastaje u toku
embrionalnog razvia spajanjem ostatka primarne telesne duplje, blastocela i
sekundarne telesne duplje, celoma. Miksocel predstavlja meuprostore u tkivima i
izmeu organa koji su esto ispunjeni telesnom tenou (hemolimfom). U
hemolimfi se nalaze elije.
Podeljen je pomou uzdunih pregrada na tri prostrana sinusa:
perikardijalni
visceralni
perineuralni.
U svim sinusima, a posebno u visceralnom, izmeu unutranjih organa nalazi se
masno tkivo.
Kretanje
Insekti se kreu na veoma raznovrsne naine: tre, hodaju, puze, skau, lete,
plivaju, a ak mogu i da se voze na leima drugih insekata i kreu kroz zemlju.
Pripadaju malobrojnim ivotinjama koje mogu da lete. Veliku pokretljivost
omoguava im dobro razvijen miini sistem izgraen od popreno prugastih miia
rasporeenih u snopovima.
Po zemlji se kreu pomou tri para nogu, a lete pomou dva para krila: prednjih i
zadnjih. Za kretenje insekata kae se da je tripodno jer se koordinacija pokretanja
nogu obavlja na specifian nain. Prva i zadnja noga jedne strane tela i srednja noga
druge strane tela (obrazuju tripod, tronoac) se pokreu istovremeno. Koordinacija
pokretanja vie pari nogu postie se intersegmentalnim nervnim refleksima.
Kod najveeg broja vrsta prednja i zadnja krila se pokreu sinhrono, kod nekih su
ak spojena kukicama (pr. kod Hymenoptera, dok samo mali broj pokree nezavisno
prednja i zadnja krila (npr. vilinski konjici). Krila se pokreu tako da opisuju putanju u
obliku broja osam, gore i dole pod odreenim uglom. Broj zamaha krilima u sekundi
se razlikuje kod razliitih vrsta. Tako npr. leptiri su spori letai, dok konjske muve
ostvare i do 1000 zamaha u sekundi. Miii koji omoguavaju brzo pokretanje krila
imaju sposobnost da izvre nekoliko uzastopnih kontrakcija na samo jedan nervni
impuls, dok kod sporih nema umnoenih kontrakcija.
Razvie i podela insekata
Obzirom na razvie, insekti se dele u dve grupe:
ametabolni insekti , koji imaju direktno razvie;

 metabolni insekti koji imaju razvie metamorfozom.

Metabolni insekti mogu biti:
hemimetabolni insekti ili
holometabolni insekti.
Hemimetabolni insekti u razviu prolaze kroz tri stadijuma:
jaje,
larva i
imago (odrasla jedinka).
Holometabolni kroz etiri razvojna stupnja :
jaje,
larva,
lutka i
imago.
Presvlaenje insekata i metamorfoza su pod uticajem juvenilnog hormona.
Ponaanje insekata je veoma sloeno, pogotovo socijalnih (obrazuju drutva). Na
ponaanje utiu egzohormoni (lue ih egzokrine lezde) nazvani feromoni.

Znaaj insekata
Insekti paraziti i prenosioci zaraznih bolesti :
telesna va (Pediculus humanis) koja prenosi pegavi tifus;
stidna va (Phthiris pubis), koja nije prenosilac bolesti, ve samo parazitira na
oveku (oko polnih organa);
obina buva (Pulex), ektoparazit koji se hrani krvlju oveka;
kuna muva (Musca domestica), prenosi dizenteriju i trahom (zapaljenje
venjae oka);
obian komarac (Culex), hrani se krvlju ektoparazit;
malarini komarac (Anopheles), prenosi uzronika malarije;
komarac ute groznice (Aedes) koji prenosi utu groznicu ;
muva ce-ce (Glossina), prenosi bolest spavanja;
obad (Tabanus), iji se mujaci hrane biljnim sokovima, a enke krvlju
ivotinja, a napadaju i oveka;
Ekonomski znaajni insekti :
medonosna pela (Apis melifera);
bumbari (Bombus), znaajni za opraivanje biljaka;
svilena buba (Bombyx mori) itd.