Univerzitet u Novom Sadu

ki fakultet
Prirodno-matematic
Departman za matematiku i informatiku

Seminarski rad

Aksiomatsko zasnivanje
euklidske geometrije

Student:
Jelena Vasic, 346m/13

Profesor:
Dr. Sinisa Crvenkovic

maj 2015, Novi Sad

Sadr
zaj
1 Uvod

2 Aksiome euklikske geometrije

2.1 Aksiome incidencije . . . . .
2.2 Aksiome poretka . . . . . .
2.3 Aksiome metrike . . . . . .
2.4 Aksiomi simetrije . . . . . .

ravni
. . . .
. . . .
. . . .
. . . .

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

3
3
4
5
6

3 Posledice aksioma poretka

4 Aksioma paralelnosti

5 Aksiomi euklidske geometrije prostora

13
5.1 Prve posledice aksioma stereometrije . . . . . . . . . . . . . . 14
6 Zaklju
cak

19

Literatura

20

Uvod

Geometrija kao naucna disciplina ima svoju veoma dugu i bogatu istoriju.
Zaceta vec u najstarijim ljudskim civilizacijama, ona se vekovima razvijala
kao induktivna nauka, nauka u kojoj se empirijskim putem, pomocu cula
i opita, dolazilo do pojedinacnih saznanja iz kojih su se zatim indukcijom
izvodila opsta tvrdenja.Takva je bila geometrija drevnih Egipcana, Sumerana, Vavilonaca, Indijaca, Kineza i drugih. Kada su negde u VI veku pre
nove ere vodecu ulogu u nauci i kulturi preuzeli Grci, geometrija pocinje
da se razvija jednim potpuno novim putem koji ce vremenom da se odrazi
i u drugim naucnim oblastima. Induktivan metod nalazenja geometrijskih
tvrdenja bio je zamenjen novim tzv. deduktivnim metodom kojim se najpre ustanovljuju opsta tvrdenja da bi se zatim iz njih dobila pojedinacna
saznanja. Kao i svaka druga deduktivna teorija, geometrija se zasniva na
izvesnim pojmovima koje smatramo poznatim te ih ne definisemo i na izvesnim tvrdenjima koje smatramo poznatim te ih ne dokazujemo. Da je
takav pristup neminovan sledi otuda sto se nijedan geometrijski pojam ne
moze definisati bez drugih unapred poznatih geometrijskih pojmova, a nijedno geometrijsko tvrdenje ne moze dokazati bez drugih unapred poznatih
geometrijskih tvrdenja. Te polazne pojmove koje prihvatamo bez definicija
nazivamo osnovnim geometrijskim pojmovima, a polazna tvrdenja koja prihvatamo bez dokazivanja nazivamo osnovnim geometrijskim tvrdenjima ili
aksiomama geometrije. Pojmove koje definisemo u geometriji nazivamo izvedenim geometrijskim pojmovima, a tvrdenja koja dokazujemo u geometriji
nazivamo izvedenim geometrijskim tvrdenjima ili teoremama geometrije.

Aksiome euklikske geometrije ravni

Euklidska ravan je skup M ciji su elementi tacke koje obelezavamo velikim latinicnim slovima A, B, C, ..., a njene istaknute podskupove nazivamo
pravama koje obelezavamo sa malim latinskim slovima a, b, c, ... Ta dva tipa
objekata zadovoljavaju aksiome ravanske geometrije. Prema prirodi tih zakonitosti, aksiome geometrije razvrstavamo u pet grupa, to su:
I. Aksiome incidencije (cetiri aksiome)
II. Aksiome poretka (dve aksiome)
III. Aksiome metrike(cetiri aksiome)
IV. Aksiome simetrije (dve aksiome)
V. Aksiome paralelnosti (jedna aksioma)

2.1

Aksiome incidencije

Osnovni objekti ravanske geometrije, tj. tacke, prave raspolazu izvesnim medusobnim odnosima koje u teoriji skupova izrazavamo poznatim relacijama ,,pripadai ,,sadrzi, te relacije u geometriji nazivamo jednim imenom relacijama incidencije. Stoga i aksiome prve grupe kojima se obrazlazu
osnovna svojstva tih relacija nazivamo aksiomama incidencije. Ovu grupu
aksioma autori cesto nazivaju i aksiomama veze nastojeci na taj nacin da
ukazu na ulogu koju imaju te aksiome u zasnivanju teorije uzajamnih odnosa medu likovima. Pre uvodenja aksioma incidencije ustanovimo pojam
kolinearnih tacaka.
Definicija 1. Za tri ili vise tacaka A, B, C, ... kaze se da su kolinearne ako
postoji prava koja ih sadrzi. Ako takva prava ne postoji, za pomenute tacke
se kaze da su nekolinearne.
Grupu aksioma incidencije cine sledece cetiri aksiome:
I.1. Svaka prava sadrzi najmanje dve tacke A i B.
I.2. Postoji najmanje jedna prava koja sadrzi dve tacke A i B.
I.3. Postoji najvise jedna prava koja sadrzi razne tacke A i B.
I.4. Svaka ravan sadrzi najmanje tri nekolinearne tacke A, B i C.
Ova grupa aksioma se jos naziva i planimetrijske aksiome incidencije. Iz ove
grupe aksioma proizilaze mnoge teoreme, mi cemo pokazati jednu od njih.
3

Teorema 2.1. Postoji jedna i samo jedna prava koja sadrzi dve razne tacke
A i B.
Dokaz. Prema aksiomi I.2. postoji prava p koja sadrzi tacke A i B. A prema
aksiomi I.3. postoji najvise jedna takva prava. Stoga postoji jedna i samo
jedna prava p koja sadrzi tacke A i B.

2.2

Aksiome poretka

II.1. Na svakoj pravi u ravni postoji tacno dva medusobno suprotna linearna
uredenja.
II.2. (Pasch-ova1 aksioma) Ako prava sece jednu stranicu trougla, i ne prolazi
ni kroz jedno teme te stranice, onda ona sece bar jos jednu stranicu.
Aksiom II.1. omogucava da se definise pojam ,,lezati izmedui pomoci
njega pojam duzi i poluprave. Oznacicemo uredenje iz ove aksiome sa  i .
Relacija uredenja je refleksivna, antisimetricna i tranzitivna. Ako su A i B
dve razlicite tacke ravni, onda prema Teoremi 2.1 postoji jedinstvena prava
p kojoj one pripadaju. Za tacku C te prave cemo reci da lezi izmedu tacaka
A i B ako vazi ili A  C  B ili A  C  B. Skup svih tacaka koje leze
izmedu tacaka A i B prave p nazivamo du
z i oznacavamo sa AB, a tacke
A i B krajevima te duzi. Poluprava kojoj je A pocetna tacka (vrh), i koja
prolazi jos kroz tacku B 6= A je skup tacaka T prave p za koje vazi da je
A  T  B ili A  B  T .
Definicija 2. Skup K M , gde je M skup ciji su elementi tacke euklidske
ravni, je konveksan, ako vazi:
A, B K = AB K.

Slika 1: Levo je primer konveksnih skupova, a desno nekonveksnih skupova

1

Moritz Pasch (1843-1930) - nemacki matematicar

Iz svojstva tranzitivnosti uredenja odmah sledi da su duz, poluprava i prava

konveksni skupovi.
Neka je S M bilo koji skup tacaka. Tada je konveksna ljuska od S,
u oznaci convS, presek svih konveksnih skupova iz M koji sadrze S. Kako
je presek svih konveksnihh skupova opet konveksan skup, to je i konveksna
ljuska opet konveksan skup. Npr. za S = {A, B}, je convS = AB. Za 4 =
{A, B, C}, gde su A, B, C tri nekolinearne tacke, conv4 zovemo trougao.
Tacke A, B, C su temena trougla, a duzi AB, BC, AC su stranice trougla.
Trougao sa temenima A, B, C se najcesce obelezava sa 4ABC.

Slika 2: Trougao 4ABC

2.3

Aksiome metrike

Neka je zadata funkcija d : M M R. Funkciju d zovemo metrika ili

funkcija rastojanja ako vaze sledece aksiome:
III.1. d(A, B) 0, A, B M , d(A, B) = 0 A = B;
III.2. d(A, B) = d(B, A), A, B M ;
III.3. (nejednakost trougla) d(A, B) d(A, C) + d(C, B), A, B, C M , i
pri tome jednakost vazi akko C AB;
III.4. Za svaku polupravu (Ou), sa pocetnom tackom u O, i svaki realan
broj x > 0 postoji (jedinstvena) tacka T na toj polupravoj takva da je
d(O, T ) = x.
Kaze se da je uredeni par (M, d) sa osobinama III.1-3. metri
cki prostor.
Broj d(A, B) zovemo duzinom duzi AB, ili rastojenje izmedu tacaka A i
B. Nejednakost trougla se sada moze definisati i na sledeci nacin: Zbir duzina
bilo koje dve stranice trougla je uvek veci od duzine trece stranice. Umesto duzina stranice, mozemo kratko reci stranica, pa onda definicija izgleda
ovako: Zbir dve stranice trougla je uvek veci od trece stranice.

Pojam rastojanja nam omogucava definisanje izometrije ravni. Preslikavanje f : M M je izometrija ravni M ako vazi:
d(f (A), f (B)) = d(A, B), A, B M.
Mozemo uociti da je izometrija injektivno preslikavanje. To je neposredna
posledica aksioma III.1. Moze se pokazati da je ona takode i sirjektivno
preslikavanje, dakle i bijektivno. Takode vazi da izometrija preslikava duz na
duz, polupravu na polupravu, pravu na pravu itd.

2.4

Aksiomi simetrije

IV.1. Za svaku pravu p M postoji jedinstvena izometrija sp : M M

razlicita od identicne funkcije, za koju je sp (T ) = T , T p. Ta
izometrija zove se osna simetrija u odnosu na pravu p. Prava p se
naziva osa simetrije.

Slika 3: Primer ose simetrije

IV.2. Za svaki ureden par (Ox, Oy) polupravih sa pocetnom tackom u O
postoji bar jedna prava p takva da je sp (Ox) = Oy.
Prava iz aksiome IV.2. je jedinstvena.

Posledice aksioma poretka

Teorema 3.1. Prava ravni M koja ne prolazi ni kroz jedno teme 4ABC,
ne sece sve tri stranice tog trougla.
Dokaz. Pretpostavimo da prava p sece stranicu BC trougla 4ABC u tacki
P , CA u tacki Q, a AB u R, i ne prolazi ni kroz jedno teme A, B, C (Slika4).
Tada su tacke P, Q i R medusobno razlicite i, odredenosti radi, uzmemo da
P lezi izmedu ostale dve. Prava BC sece duz QR u tacki P , ali ne sece ni
jednu od duzi AQ i AR, sto je u kontradikciji sa Pasch-ovom aksiomom za
4AQR i pravu BC.

Slika 4: Prava p na prolazi ni kroz jedno teme 4ABC

Teorema 3.2. Za svaku pravu p M , definisemo binarnu relaciju R na
M p sa:
ARB AB p = .
(1)
Relacija R je relacija ekvivalencije, koja M p razbija na dve klase ekvivalencije koje se zovu poluravni definisane sa p.
Dokaz. Refleksivnost i simetricnoct relacije R su ocigledni. Tranzitivnost je
ekvivalentna sa:
Ako su A, B, C M tri tacke iz M , takve da je AB p = i BC p = ,
onda je i AC p = .
Ova kontrapozicija je ekvivalentna Pasch-ovoj aksiomi II.2.

Slika 5
7

Dalje, mozemo konstruisati dve tacke A1 , A2 M p, tako da je A1 A2

p = {P }. Uzmemo tacku P p i povucemo neku pravu q(6= p) i primenimo
aksiomu III.4. za konstrukciju tacaka A1 , A2 q sa razlicitih strana tacke P ,
takvih da je d(P, A1 ) = d(P, A2 ) = 1 (Slika5). Ako je T M p, onda prava
p ne prolazi ni kroz jedno teme 4T A1 A2 . Kako p sece A1 A2 , sledi da sece
samo jednu od duzi T A1 , T A2 , tj. T pripada ili klasi od A1 ili klasi od A2 .
Dakle, relacija R definise samo dve klase ekvivalencije.
Pokazacemo sada da je svaka prava iz ravni M izometricna sa pravom realnih
brojeva R. Prava p M je orijentisana ako smo na njoj izabrali jednu od
dve relacije uredenja.
Teorema 3.3. Za svaku orijentisanu pravu p i svaku tacku O p postoji
jedinstvena rastuca funkcija f : p R koja je bijekcija, i za koju je f (O) = 0
i
| f (B) f (A) |= d(A, B), A, B p.
Dokaz. Neka je (Ox), (odnosno (Ox0 )) poluprava sa pocetkom u O cije tacke
leze ,,posle(odnosno ,,pre) O s obzirom na odabrano uredenje. Lako se vidi
da je jedinstvena funkcija s navedenim svojstvima zadata formulom f (T ) =
d(O, T ) za T (Ox) i f (T ) = d(O, T ) za T (Ox0 ).
Realni broj f (T ) se naziva apscisa tacke T na orijentisanoj pravoj.
Teorema 3.4. Za svaki par A, B M razlicitih tacaka postoji jedinstvena
tacka C na pravoj koja sadrzi tacke A i B za koju je d(A, C) = d(B, C). Ta
zi AB.
tacka lezi izmedu tacaka A i B i zove se polovina du
Dokaz. Iz aksioma III.3. sledi da A ne moze lezati izmedu B i C, niti B
izmedu A i C. Stoga, C lezi izmedu A i B. Ako orijentisemo pravu koja
sadrzi tacke A i B, onda je tacka C definisana (iz Teoreme 3.3) jednakoscu
1
d(A, C) = d(A, B).
2
Ako je A = B, reci cemo da je polovina duzi AA tacka A.

Aksioma paralelnosti

Od ranije je poznato da kroz datu tacku T van prave p prolazi bar jedna
prava q koja ne sece p. Mnogo je slozenije pitanje da li iz do sada navedenih aksioma sledi da je takva prava q jedinsvena. To se zahteva posebnom
aksiomom, koja se naziva aksioma paralelnosti. Prave p i q nazivamo paralelne prave ako se poklapaju, ili se ne seku, u oznaci p || q. Uocavamo
da je relacija paralelnosti, relacija ekvivalencije na skupu svih pravih jedne
ravni. Formulisacemo sada aksiom paralelnosti.
V. (Aksiom paralelnosti) Kroz zadatu tacku T van prave p prolazi najvise
jedna prava q koja je paralelna sa p.
Sada je prava q jedinstvena.
Ovako formulisana aksioma paralelnosti zove se Playfair-ov2 oblik Euclidovog petog postulata paralelnosti.
Prvu sistematsku aksiomatiku o geometriji razvio je starogrcki matematicar Euclid koji je ziveo oko 300-te godine p.n.e. i koji je napisao cuveno
delo ,,Elementiu 13 knjiga. U tim knjigama su planimetrija i stereometrija
prvi put sistematicno i aksiomatski izlozene i sluzile su kao uzor zasnivanja
matematickih (a i ostalih) disciplina kroz gotovo 2000 godina.

Slika 6
On je osnovne istine od kojih se polazi delio na aksiome i postulate. Postulati su bili tvrdenja gemetrijske prirode, a aksiomi tvrdenja opste prirode
(npr. njegov prvi aksiom glasi: objekti koji su jednaki istom objektu su i
medusobno jednaki, ili osmi aksiom: celina je veca od dela itd.). Poznat
je njegov peti postulat (osnosno Euclid-ov peti postulat) koji je on ovako
formulisao:
2

J. Playfair (1748-1819) - engleski matematicar, katkad se Playfair-ova aksioma naziva

i Proklosova aksioma, prema starogrckom matematicaru Proklosu

(E0 ) Ako se dve poluprave Ax, By nalaze sa iste strane prave koja sadrzi
tacke A i B i ako je zbir uglova ]xAB + ]yBA strogo manji od
opruzenog ugla, onda se te poluprave seku (Slika6)
Lako se moze primetiti da je peti postulat (E0 ) ekvivalentan sa aksiomom
paralelnosti.
U poredenju sa ostalim Euclid-ovim postulatima (svega ih je bilo pet),
cinilo se da je tvrdenje petog postulata vrlo slozeno, pa se smatralo da on
nije nezavisan od ostalih, vec da se iz ostalih postulata moze izvesti. Drugim recima, mislilo se da je on teorema, a ne aksiom. Mnogo je eminentnih
matematicara pokusalo dokazati peti postulat, ali u tome nisu bili uspesni.
Pokazalo se, naime, da je on nezavisan od ostalih, pa je to najpre dovelo
do zasnivanja geometrije bez petog postulata. To je tzv. apsolutna geometrija. Kasnije su nezavisno jedan od drugog Gauss, Lobacevski, Bolyai
razvili geometriju u kojoj su peti postulat zamenili postulatom koji kaze da
kroz tacku van prave prolaze bar dve prave koje su paralelne sa tom pravom. taj postulat se zove hiperbolicki postulat paralelnosti. To je dovelo do
otkrica tzv. hiperboli
cke geometrije. Kasnije su se proucavale i druge
geometrije koje su se razvile na osnuvu aksiome, da kroz tacku van zadate
prave ne prolazi nijedna prava koja ne sece zadatu pravu. Tako je nastala
tzv. Riemann-ova elipti
cka geometrija.
Pokazuje se da je Euclid-ov peti postulat, tj. Playfair-ova aksioma paralelnosti ekvivalentan sa sledecim tvrdenjima:
(E1 ) U ravni postoji bar jedan pravougaonik (tj. cetvorougao sa cetiri prava
ugla).
(E2 ) Zbir uglova u svakom trouglu jednak je opruzenom uglu.
(E3 ) Postoji par neizometricnih trouglova 4ABC i 4A0 B 0 C 0 takvih da su
im uglovi jednaki (tj. = 0 , = 0 i = 0 ). Drugim recima postoje
dva slicna, a nepodudarna trougla. Ovaj aksiom zove se Wallis-ova3
aksioma
(E4 ) Za svake tri tacke koje ne leze na istoj pravoj postoji (jedinstvena)
kruznica koja ih sadrzi. Ova aksioma se zove F. Bolyai-ova4 aksioma.
(E5 ) Postoji funkcija povrsine p : P R na skupu P svih poligona ravni,
razlicita od nula fukcije, tako da je p() 0, P, p je aditivna
za poligone koji se seku samo u temenima i stranicama, a p(4ABC)
zavisi samo od osnove i visine trougla 4ABC.
3
4

John Wallis (1616-1703) - engleski matematicar

Farkas Bolyai (1775-1856) - madarski matematicar, otac J. Bolyai-a

10

Ako su zadate dve razlicite paralelne prave p i q, onda se svaka prava

t koja sece prave p i q zove transverzala pravih p i q (slika). Uglovi i
1 , i1 , i 1 , i 1 zovu se saglasni uglovi, i 1 , i 1 su unutrasnji
naizmenicni, i 1 , i 1 su spoljasnji naizmenicni.
Teorema 4.1. Paralelne prave sa svakom transverzalom obrazuju jednake
saglasne, jednake naizmenicne i suplementarne uglove. Vazi i obrnuto, tj.
ako dve prave p i q presecemo trecom pravom t, i ako je = 1 onda su
prave p i q paralelne. Slicno vazi ako je = 1 , odnosno ako je +1 opruzen
ugao, tj. ako su i 1 suplementni uglovi.
Ova teorema se katkad naziva i Teorema o uglovima na transverzali
sve paralelne prave. Sada cemo dokazati teoremu o zbiru uglova u trouglu.

Slika 7: Uglovi na transverzali

Teorema 4.2. Zbir unutrasnjih uglova u trouglu jednak je opruzenom uglu,
tj. 180 ( radijana).

Slika 8
Dokaz. Neka je 4ABC zadati trougao. Kroz tacku C povucemo pravu p
paralelnu sa pravom koja sadrzi tacke A i B. Ta paralela postoji i jedinstvena
je, sto sledi iz V. aksiome paralelnosti. Iz teoreme 4.1. za transverzale
AC i BC paralelnih pravih AB i p sledi da je = 0 , = 0 . Stoga
+ + = 0 + 0 + = 180 . Time je teorema dokazana.
11

Trougao nazivamo tupougli ako ima jedan tup ugao. Ocito je da svaki
trougao ima najvise jedan pravi ili tup ugao. Trougao koji nije ni pravougli,
ni tupougli zovemo o
strougli trougao. U njemu su sva tri ugla ostra. U
jednakostranicnom trouglu su sva tri ugla (zbog ,,pons asinorum) jednaka i
iznose 60 .
Odmah se vidi da je teorema i zbiru uglova u trouglu ekvivalentna V.
aksiomi paralelnosti. Isto vazi i za teoremu o spoljasnjem uglu trougla.
Teorema 4.3. Svaki spoljasnji ugao trougla jednak je zbiru dva njemu nesusedna unutrasnja ugla tog trougla.
Dokaz. Kao u dokazu teoreme 4.2 imamo da je + = 180 , pa zbog +
+ = 180 oduzimanjem dobijamo da je = .
Ovde cemo napomenuti samo da je ova teorema tipicna teorema euklidske
geometrije, tj. geometrije u kojoj prihvatamo V. aksiomu paralelnosti kao
istinitu. U hiperbolickoj geometriji se pokazuje da je zbir uglova u trouglu
manji od 180 , dok u eliptickoj pokazujemo da je taj zbir veci od 180 . Jedan
od modela na kojima vazi elipticka geometrija je geometrija na sferi. Ako
tackom te geometrije nazovemo par dijametralno suprotih tacaka na sferi,
a pravama velike kruznice te sfere onda dobijamo model elipticke geometrije. Postoji jednostavan model i hiperbolicke geometrije koji mi nazivamo
Poincare-ov5 model.

Slika 9: Pioncare-ov model hiperbolicne geometrije

Uzmemo u euklidskoj ravni pravu g i otvorenu poluravan H koja je ogranicena
tom pravom. Tacke te poluravni H zovemo tackama tog modela hiperbolicke
geometrije, a prave te geometrije su polukruznice iz H sa centrom na g i poluprave iz H normalne na g. Lako se vidi da u tom modelu vazi hiperbolicka
aksioma o paralelama, tj. da za zadatu tacku T van zadate prave p, postoje
bar dve prave q1 i q2 koje su paralelne sa p (slika).
5

Jules Henri Pioncare (1854-1912) - francuski matematicar, jedan od osnivaca topologije

12

Aksiomi euklidske geometrije prostora

Euklidskim prostorom (ili krace prostorom) zovemo skup M3 ciji su

elementi tacke, a neki istaknuti podskupovi prave i ravni. Tacke cemo
oznacavati velikim latinskim slovima A, B, C, ..., prave malim latinskim slovima a, b, c, ..., a ravni grckim slovima , , , ....
Pri tome tacke i prave zadovoljavaju aksiome planimetrije i tim aksiomama dodajemo jos tri aksioma geometrije i aksiom S4 kojim se uvodi
metrika.
(S1 ) Za svaku ravan M3 postoje tacke prostora koje joj pripadaju i koje
joj ne pripadaju, tj. je pravi podskup prostora M3 . Kaze se jos da
sadrzi te tacke, ili da je ravan incidentna da tim takcama, a ako
tacka ne pripada ravni kaze se da ta tacka nije incidentna sa ravni .
(S2 ) Ako dve razlicite ravni imaju zajednicku jednu tacku, onda oni imaju
zajednicku i celu pravu. (Kaze se jos da se dve razlicite ravni seku u
pravoj.)
(S3 ) Ako dve razlicite prave imaju zajednicku tacku, onda postoji jedna i
samo jedna ravan koja sadrzi te prave. (Kaze se jos da je ra ravan
odredena tim pravama.)
(S4 ) Postoji funkcija d : M3 M3 R takva da je:
1. d(A, B) 0 , A, B M3 , d(A, B) = 0 A = B
2. d(A, B) = d(B, A), A, B M3
3. d(A, B) d(A, C) + d(C, B), A, B, C M3 i pri tome jednakost
vazi ako i samo ako je C AB.
U daljem tekstu umesto d(A, B) koristicemo oznaku |AB|. Drugim recima,
M3 metri
cki prostor. Funkcija d zove se udaljenost ili metrika.
Prema tome sistem aksioma sastoji se od aksioma planimetrije i dosdatnih
aksioma S1 S4 . Pri tome treba naglasiti da aksiome planimetrije I1 i I3 treba
preformulisati. Naime, aksiom I1 kaze da kroz svake dve tacke ravni prolazi
jedinstvena prava. Odavde ne sledi da je to tacno za svake dve razlicite tacke
prostora. Slicno je i sa aksiomom I3 . Zato cemo te aksiome preformulisati
ovako:
(P1 ) Kroz svake dve tacke prostora prolazi jedna i samo jedna prava.
(P2 ) Za svaku pravu postoje tacke koje joj pripadaju i postoje tacke koje
joj ne pripadaju.
13

Sada se, analogno geometriji ravni, geometrija prostora razvija polazeci

od sistema aksioma. Istaknimo jos samo da smo sisem aksioma mogli i
drugacije odabrati. Mogli smo, npr. umesto aksioma S1 S3 uzeti ekvivalentan sistem:
S10 Ako su date tri tacke, onda postoji bar jedna ravan koja sadrzi te tacke.
S20 Postoje cetiri tacke koje ne pripadaju istoj ravni.
S30 = S3
Ali u tom slucaju nema potrebe da se I1 preformulise, vec je P1 posledica
takvog sistema aksioma.

5.1

Prve posledice aksioma stereometrije

Teorema 5.1. Postoji jedinstvena ravan incidentna sa zadatom pravom i

tackom van nje.

Slika 10
Dokaz. Drugim recima, ako imamo zadatu pravu i tacku van nje, onda one
odreduju ravan. Prvo cemo dokazati egzistenciju takve ravni. Neka je p
zadata prava i T tacka van nje. Prema P2 na pravoj p postoje dve razlicite
tacke A i B (slika).
Kako je T 6= A, prema P1 postoji prava q kroz tacke A i T . Prave p
i q su razlicite i imaju zajednicku tacku A, pa prema S3 postoji ravan
koja sadrzi te prave. Ovim je egzistencija ravni koja sadrzi pravu p i tacku
T dokazana. Naglasimo samo da aksioma S3 kaze da je ravan odredena
pravama p i q jedinstvena, ali to ne znaci da je ravan koja sadrzi p i T
jedinstvena. Mi smo na p umesto tacaka A i B izabrati drugi par tacaka A0
i B 0 i niko nam ne garantuje da cemo ovom konstrukcijom dobiti istu ravan
. Stoga je neophodno da se dokaze i jedinstvenost. Dokaz jedinstvenosti
se radi kontradikcijom. Pretpostavimo da postoji druga ravan 0 koja sadrzi
pravu p i tacku T . Prema aksiomi S2 ravni i 0 se seku po pravoj. Sledi
da i tacka T mora lezati na pravoj p, a to je kontradikcija sa izborom tacke
T.
14

Primetimo da se u formulaciji aksiome P2 kaze da postoje tacke prostora koje

leze na nekoj zadatoj pravoj. Ako ta prava lezi u nekoj ravni, onda ne znamo
postoji li u toj ravni tacka koja ne lezi na toj pravoj. Dokazacemo da takve
tacke postoje.
Teorema 5.2. Ako je ravan i p prava koja lezi u njoj, onda postoje tacke
ravni , koje ne leze na p.
Dokaz. Odaberemo na p bilo koju tacku P i neka je Q tacka koja ne lezi na
. Prava p i tacka Q prema Teoremi 5.1. obrazuju jedinstvenu ravan . Neka
je R tacka koja ne lezi u , a takva postoji zbog S1 . Opet prema Teoremi
5.1. postoji ravan odredena pravom koja sadrzi tacke P i Q i tackom R.

Slika 11
Ravni i seku se u pravoj q koja prolazi kroz P i razlicita je od prave p.
Tacke prave q razlicite od P zadovoljavaju uslove teoreme (Slika11).
Sada cemo izvesti uslov da prava lezi u ravni.
Teorema 5.3. Ako dve tacke neke prave leze u ravni, onda citava prava lezi
u toj ravni.
Dokaz. Neka je p prava i neka njene dve tacke A i B leze u ravni . Prema
aksiomi P2 postoji tacka C koja ne lezi na p. Prema Teoremi 5.1. postoji
ravan oredena tackom C i pravom p (Slika12). Ako se ravni i poklapaju,
onda p lezi u i tvrdenje je dokazano.

15

Slika 12
Ako su i razlicite ravni, onda se one seku u nekoj pravoj q koji sigurno
lezi u . Prava q prolazi kroz tacke A i B, pa p i q imaju dve zajednicke
tacke, pa prema aksiomi P1 te se prave poklapaju. Sledi da prava p lezi u
.
Posledica 5.3.1. Ako prava ne lezi u nekoj ravni, onda ona s tom ravni ima
ili jednu ili nijednu zajednicku tacku.
Dokaz. Sledi direktno iz Teoreme 5.3.
Ako prava ima s ravni samo jednu zajednicku tacku, onda kazemo da ona
pravi prodor na ravni. Ako prava i ravan nemaju zajednickih tacaka, onda
kazemo da je prava paralelna sa ravni. Da je prava p paralelna sa ravni
oznacavamo sa p||.
Posledica 5.3.2. Ako se dve razlicite prave seku, onda sve prave koje seku
i jednu i drugu pravu i ne prolaze kroz njihovu presecnu tacku leze i ravni
odredenoj sa te dve prave.
Dokaz. Takode sledi it Teoreme 5.3.
Teorema 5.4. Postoji jedinstvena ravan odredena sa tri nekolinearne tacke.
Dokaz. Egzistencija. Neka su A, B i C tri nekolinearne tacke. Tada su
p = AB i q = AC dve razlicite prave, koje se seku u tacku A, pa prema
S3 postoji ravan koja sadrzi te prave. Ta ravan je ocigledno incidentna sa
tackama A, B i C. Jedinstvenost. Svaka ravan koja sadrzi tacke A, B i C
prema Teoremi 5.3 sadrzi i prave p = AB, q = AC, pa je takva ravan prema
S3 jedinstvena.

16

Za ravan koja je incidentna sa tri nekolinearne tacke kazemo da je odredena

sa te tri tacke.
Napomena 1. Lako se vidi da postoji ravan incidentna s tri kolinearne
tacke, ali takva ravan nije jednoznacno odredena.
Neja je zadata ravan i T tacka prostora koja ne lezi u . Razbijemo
skup svih tacaka prostora na dve klase. Za tacku X reci cemo da pripada
prvoj klasi ako duzina T X nema zajednicku tacku sa , ako i T X imaju
zajednicku tacku, onda kazeo da X pripada drugoj klasi. Prema tome svaka
tacka prostora, koja ne lezi u , pripada samo jednoj od tih klasa. Svaku od
tih klasa zovemo otvorenim poluprostorom odredenim sa ravni . Dakle
svaka ravan deli prostor na dva otvoren poluprostora.
Uniju poluprostora i ravni zovemo zatvorenim poluprostorom.
Za tacke koje pripadaju istom poluprostoru odredenom sa ravni kazemo
da su sa iste strane ravni . Za tacke razlicitih poluprostora kazemo da
su sa razli
citih strana ravni .
Da ova definica ne zavisi od izbora tacke T pokazacemo tako sto cemo
dokazati teoremu:
Teorema 5.5. (O poluprostoru) Ako tacke X i Y pripadaju istom otvorenom poluprostoru s obzirom na neku ravan , onda duzina XY nema zajednicku tacku sa , a ako su X i Y iz razlicitih poluprostora, onda XY pravi
prodor kroz ravan .
Dokaz. Zaista, pretpostavimo da tacke X i Y pripadaju prvom poluprostoru,
tj. T X i T Y nemaju zajednickih tacaka sa . Neka je ravan odredena
tackama T , X i Y . Ako ne sece , onda XY nema zajednickih tacaka sa
i tvrdenje je dokazano. Ako sece , onda je presek neka prava p, jer su
i razlicite ravni (Slika13).

Slika 13
Prava p deli ravan na dve poluravni. Tacke X i Y su u onoj od tih poluravni
u kojoj lezi T , pa stoga XY ne sece p, pa ni .
17

Ako tacke X i Y pripadaju drugom poluprostoru, onda T X i T Y imaju

zajednickih tacaka sa , pa sece i stoga X i Y leze u drugoj poluravni
(slika), pa opet XY ne sece p, pa ni .
Ako su X i Y u razlicitim poluprostorima, onda sece i X i Y su u
raznim poluravnima od , pa XY sece .
Drugim recima, poluprostor je konveksan skup.

18

Zaklju
cak

Moze nam se uciniti cudnim da se u matematici izucavaju dve teorije,

euklidska geometrija i geometrija Lobacevskog koje su u suprotnosti jedna sa
drugom. Za modernu matematiku je medutim od najvece vaznosti da su obe
odredene sistemima aksioma koji su neprotivrecni i potpuni. Na pitanje: koja
od te dve geometrije vazi, nema smisla traziti odgovor u okviru matematike.
Naime, to bi se svodilo na pitanje koje aksiome vaze, ali njih prihvatamo bez
dokaza. Naravno, pitanje moze glasiti kakva je geometrija prostora u fizickom
smislu i kako nju mozemo sto bolje opisati aksiomama. Radi odgovora na
to pitanje potrebna je fizicka interpretacija osnovnih geometrijskih pojmova.
Npr. pravu je najprirodnije interpretirati kao svetlosni zrak. U tom smislu
pokazuje se da fizicki prostor nije euklidski. On nije odreden ni geometrijom Lobacevskog. Pojavom Einstein-ove6 teorije relativiteta pocetkom ovog
veka, pokazalo se da je u kosmickom prostoru pogodnije koristiti neeuklidsku geometriju sa promenljivom zakrivljenoscu. Tako mozemo reci, da se
geometrijavasione lokalno menja, u zavisnosti od blizine neke mase i njene
kolicine.
Iako je sistem aksioma euklidske geometrije u to vreme, krajem XIX i
pocetkom XX veka, bio skoro potpuno izgraden, prvi korektan potpun sistem
dao je nemacki matematicar David Hilbert(1862-1943) u svojoj cuvenoj knjizi
,,Osnovi geometrijeobjavljenoj 1899. godine. Moramo na kraju istaci da
razvoj geometrije ovim nikako nije zavrsen. Naprotiv, nasuprot uobicajenoj
predstavi, geometrija i matematika uopste se u ovom veku razvijaju u jos
brzem tempu nego ranije. I danas su mnogi problemi u matematici, a u
geometriji posebno iz oblasti neeuklidskih geometrija, jos uvek otvoreni za
resavanje.

A. Einstein (1879-1955), nemacki fizicar

19

Literatura
[1] Boris Pavkovic, Darko VeljanElementarna matematika 1 Zagreb, 2004.
[2] Boris Pavkovic, Darko VeljanElementarna matematika 2 Zagreb, 1995.
[3] Dragomir Lopandic Geometrija 2009.

20