Dr.

TOMO SMILJANIC: DEBARSKI POLJANI IREKANCl"

Uvod
Mnogi pisci, poevi od srednjega veka, daju nam interesantne podatk~
o plemenskom razdeljenju naega naroda1 Ta je podela ostavila tragova
u narodu, kao to se vidi i iz radova mnogih naunih publicista2 I u Junoj
Srbiji nije se moglo drukije razvijati, ve ,je narod prolazio kroz sve faze,
kroz koje je prolazio celokupan na narod. U citiranom mojem radu izneti
su mnogobrojnl dokazi za taj sluaj. Ovde u dalje opirnije izloiti dve
etnike grupe u Junoj Srbiji, koje takoe imaju tragova negdanje plemenske organizacije i od kojii.hje jedna grupa delom ostaJa ista, a druga je
meovita etnika grupa. Prvi su D e bar s Ji i P o I jan a., a drugi R e kanci.

1. Debarski Poljani
Naziv Debrani imali su, za vreme vladavine Turaka, sva naselja u tadanjem debarskorn sandaku (okrugu). Taj su sandak sainjavale ove
kaze (srezov~): Gornje-debarska, Donje-debarska, Reka i Golobrdska. Svi
ljudi iz avoga negdanjeg turskog sandaka, pa bili to Srbi. Turci ili Arbanasi, n,!-zivali su se Debranima. Ali su samiJ Debrani izmeu sebe raspoznavali; a i sada raspoznaju, razline etnike grupe, kao: Dibrane (Arbanasi), Poljane (Srbi), Kodadzikl~e (Turci), KUTke (is:lamizir:ani Sr.bi),
Mij.ake (Srbi), Rekance (srpsko-arbanaka rneovita grupa). Za Kurke postoji jo i naziv Torbei. Tu su spadali jo: U1jufi (Srbi), Golobrdc.f ili
Golobr,dani (Srbi i islamizirani Srbi) i Brsjaci ili opovi (Srbi), svega u
jednom selu. U toj oblasti, koja se je u narodu nazivala iDeborijom, raspoznavale su se one manje upe: Reke (Gornja, Donja, Mala, Golema), KTin,
* Iz serije lanaka Ostatci naih starih plemena u Junoj Srbiji. Isp. u Narodnoj
Starini
od istoga pisca Plemenske
odlike Mijaka (III. 61; g. 1924.): Pleme Btsjaci
(X. 81; g. 1931.)
1 C o n s t a n t i n i P o rp h y rog
ene t a e Imperatoris
O per a; Ex Officina Elzeviriana, anno 1617, str. 75-76; 177. - Eustathii
Metropolitae,'Thessalonic e n s i s Opuscula, Francofurti
ad Moenum, Tafel, 1832. - O. T a fra 1i, Thesalonique &u
XIV siecle, Paris, 1913; The s s alo n i q u e des origines au XIV siecle, Paris 1919.- Tomo
S m i 1i a n i t c h, Anciennes tri bus serbes dans la Serbie Meridionale,
Skoplje, 1930. A. G i 1fer d i n g, Pisma ob istorii Serbov i Bolgar, Moskva, 1859. - A. B e I i . Galiki
dijalekat (Srpski dijalektoloki
zbornik VII, izd. Srpske Kr. akademije nauka).
2 V. Ljubi
u Monumenta spectantia historiam Slavo rum meridionalium
(Izd. JugOslavenske akademije u Zagrebu). - V. K I ai , Hrvatska plemena od XII do XVI stoljea
iRad Jugoslavenske
akademije. Zagreb, 1897., knj. CXXX. - Dr. Jovan Er del jan 0vi . Pleme Kui u Crnoj Gori; - Stara Crna Gora (Naselja 4 i 24). - Dr. Tihomir
G j o r g j e v i . iz Srbije Kneza Miloa, I-II, Beograd 1922 i 1924.

59

Lupa, Polje, Dolni Debar (Piskup,jjja), Gorica, Spas, Blace, Buljica, Golo
Brdo, Drimkol (Debarski).
Iz ovoga se vidi da naziv Debrani nije obeleje jedne etnike grupe,
ve iri naziv. Jer, Debar je, kao naz.~voblasti, poznat jo u srednjem veku.
U ugovoru izmeu kralja Milutina i Karla Valoa, 27 marta 1308, spominje
se :Kontrata de Deber3 U ivotopisu kralja Milutina (napisao arhiepiskop
Danilo II), kae se, da je Milutin osvojio od Grka zemlju Dabrskuju.4
U fermanu sultana Sulejmana iz 1521 g. Debar je sedite kadije5
Zajedniki naziv Debrani, za sve etnike grupe u ovoj oblasti, bio je
postao tako po,znat, da su se ve sve pobrojane etnike grupe, od ljudi izvan
ove oblasti, nazivale samo tako. Debrani su smatrani kao narodna skupina
Debarije (drave). Mijaki zograf Dio, potp1sujui se na ikonama, koje
je izradio za pojedine crkve, kae: Dio Zograf ... izd e bar s kud
ri a v uO.Na jednoj njegovoj ikoni t1 crkvi sela Vape, kod Debra, stoji ovakav natp~s: Iz ruku Dia molaTa, Debo(r)skorn de(r)avu, ot selo Tresane 1853.
Optiji naziv za ovu oblast bio je Debar i Debrani, ali se govorilo jo
IDebor, Deborci, Deborija, Deber, Deberci, Deborani, D.:lbra IDibrani.
! ovi razliiti iz.govori su dokaz, da su u ovoj obla'sti ive le raz1iJiteetnike
grupe. Turci su pisali: 'ebre-sandagi, za okrug, a Debre-i-balja i Debre-iizir (gornji i donji) kazasi (srez), a za ljude: debreli. Sve ovo pokazuje,
da je naziv jedne srednjevekovne oblasti postao opti naziv svih etnikih
grupa, nastanjenih u njoj. Ali ovaj je naziv postao opti samo za ljude koji
ive izvan ove oblasti, kao i za ljude u samoj oblasti, kada se nau negdje
izvan nje. Inae, u samoj oblasti, jo ,i danas stanovnitvo pravi razl1ku
pojedinih etnikih grupa, pa se jo ni danas ne meaju udajom i enidbom,
i to izbegavaju.
Debarski P.oljani su lIlastanjeni u neposrednoj blizini sredita ove
oblasti, i to moe se rei od srednjega veka do danas. Naziv toga sredita,
grad Debar, proirio se je na celu oblast i nametnuo se svima etnikim
grupama. Otuda danas naz,~vPoljani i Debrani oznaava istu etniku grupu.
Debarski Poljani pokazuju i danas tragove plemenske. Poljani danas ive
u Jugoslaviji, u okolini Debra. Ali tragova njihovih naseJja, kao i samih
naselja, ima jo u Arbaniji, u predelu Golo Brdo i Piskupija. Debarski
Poljani imaju i danas sV'ojuzasebnu nonju, zasebno srpsko nareje i endogami su. Razlikuju se od susednih srpskih etnikih grupa po niansama u
obiajima, a svoje susede potcenjuju i smatraju za tue. Jedan deo Debarskih Poljana islamizirao se je, turcizirao i arbanizirao, ali i taj deo jo
uvek uva neke stare odlike tih Poljana.
Debarski Poljani ostali su kompaklni i ouvan1 skoro do XVIII 'stolea.
Ali na njih su prvo navalili Arbanasi pril&om njihovog nadiranja preko
Drima. Sem toga Turci su osvajali Arbanij.u preko Debra, te su i oni razorno
delovali na celinu Debarskih Poljana.
Kako su Arbanasi prodirali u Deboriju raspravljeno je u delu J. Tomia, O Arnautima (Beograd 1913). Arbanaka bujica je prodrla poevi
od XVI stolea. !Prema narodnoj tradiciji ini se da su Arbanasi prodrli u
Isp. Kosta N. K o s t i . Nai novi gradovi na Jugu. S. Knjievna Zadruga 168. str. 75.
Dr. Jovan Hadi Vas i 1 j e v i . Prosvetne i politike prilike u Junoj Srbiji, Beo1928. str. 129.
5 T. S m i 1 jan
i u ediciji Naselja (S. K. Akademija nauka. lmj. 20, str. 38-39).
3

grad

60

Kula

kod ruevina manastira

kod Debra.

sv. Gjorgja

Deboriju jo:U XV stoleu. Katastrofa je zapoela posle sloma Gjorgja Kastriota, a naroit,o posle seobe pod patrijarsima. Natpis na kamenoj ploi,
pronaenoj kod Piskupije6pokazuje, da je sin Stevana Rodopovia, koji je
vladao Donjim Debram, musliman, zove se Hajderabad, a spomenik podi'e
1462 godine svome ocu hrianinu. U vremenu Gjorgja Kastdota Debarijom je upravljaO' Mojso Golemi, ili Mojsa od Dibra, koji je bio jedno vreme
priznao tUrsku vlast, ali se je pokajaO', pa je pos'taa saveznik Gjorgju Kastriotu u borbi Arbanasa protivu Turaka, koji su teili da asvoje i Arbaniju.
Jedno vreme je Mojso Golemi bio opkoljen od Turaka u svojoj tvravi,
zvanoj Sveti Grad, pa je pribegaa svakakO' lukavstvu, kada se je predao
Turcima zajednO' -sa c.elomsvojom voJskom i ivravom. Jer odmah .zatim
vodi svoju vojsiku protiv Gjorgja Kastriata. Bitka izmeu Turaka i Gjorgj.a
Kastriotadesila
se na Debarskam Polju i tu je Mojso Golemi biO'pobeen
ad Kastriota, pa mu je, posle pokajanj.a i pregovora, ponova priao kao
saveznik.7 Dalja njegova sudbina vezana je za sudbinu Kastriota sve do
potpunog asvojenja A:l1banijeod strane Turaka, 1448 godine.
Svakako da je islamiziranje Deborije zapaelo sa prapau Kastriata
i Mojsa Golemoga, a da je paradi toga i bio obrazavan kadiluk u Debru,
kaji se spominje u pomenutam fermanu sultana Sulejmana Velianstvenog
iz 1521 gadine8
Ne zna se pouzdana, g,dje je bio taj Debar. Dananji Debar je nova
varo. Ne znamo takoe ni gde je biO'Sveti Grad. Ali, po ostatcima starih
naselj.a moemO' da utvrdimO' ava: da je Debar grad leao na mestu, danas
zvanom Gradani, na putu ad dananjega Debra za Piskupiju; a da je
U Muzeju June Srbije u Skoplju, kamen br. 10.
Ham m e r, Histoire de l'Empire Ottomane, depuis son origine, jusqu'a nos jours.
Traduction
de l'allemand ... Paris, 1844-1857. t. I, str. 89 i dalje.
8 T. S m i I jan
i u ediciji Naselja S. K. akademije nauka, knj. 20, str. 38.
6

61

Sveti Grad, .druga tvrava MO'jsa GOolemoga, bila u predelu, zvanom upa,
blizu sela Vape. ArruepiskOoP DanilOo II, u SVOomdelu ivOotkraljeva ... ,
kae: i u Dabru (pOodiecrkvu) sv. mueniku Hristovu GeOorgiju, a u mestu
zvanOom OrahOovica9 Ovde je DanilOoupOotrebio naziv U Dabru, kao naziv
Ooblasti, a OodrediOo
je ta.nOomestOo, gde je Milutin pOodigaOoSVOojuzadubinu,
tj. OrahOovicu. On i kae, da je Milutin OoSVOojiOo
zemlju dabrskuju. OrahOovica pak postOoji i danas i na njOojruevine zadubine MilutinOove, samOotOo
narOodtOoZOovei danas, kao tOoje zvaOoi u tO' dOoba,Ore,ec, i nalazi se netOo
izdvOojenOood dananje varOoi Debra, upravOo iznad nje. Ruevine manastira
raspOoznaju se vrlOodobro, a pOostOoji
i jedna etvrtasta kula, jOonepOoruena.
OkOomanastira se nalazi starOo grOoblje, a malOonie bila je jOojedna manja
crkvica, kOojaje skOorOo
OobnO'vljenai gde je naena vrlo stara ikO'na sv.
GjOorgja, koja se uva u crkvi debarskOoj. GOodine 1912 srpska je vOojska
prOonala mermemi kamen 'sa natpisOom kOojipOotie iz OoVOoga
manastira, i tOo
u selu Tatar Elevcu, pOovie Debra. Taj je kamenbiOo pre net u BeOograd
i predan POok.Ljubi StO'janOoviu, kOojime je pozvaOo da utvrdimOo sa kOoga
je mesta. Znam pOouzdanOoda je stajalo, da se je manastir, 00 kOome je bila
re u natpisu, nalaziOo kOodmesta Oreec i da je crkvu OobnOoviOo
Car Duan.
Za Sveti Grad nemamOo za sada drugih pOodataka, sem tradicije. VanOo je
tOo,tOoje su1tan, Oodmah po OosvOojenjuSvetOog grada, naselio u tOome kraju
Turke iz Azije, kOojedanas narOod ZOoveKOodadziklije.
Sa islarniziranjem Arbanasa u Arbaniji i Debal"skih POoljana stvoriOo se
je jedan elemenat vrlOoOopasan po hriane. Tada se fonniralo arbanako
pleme Dibrani, ili Zli Dibrani, na prO'storu izme:u iDebra i Piskupije. Jovan
Tomi, u pOomenutoj knjizPO, veli: Su1tan Selim, da bi poveao broj muhame danaca u Turskoj carevini i s tim stvoriOo to vie Turaka, udario je teki
namet na hriane, s obeanjem: da e osloboditi od poreze svaku hriansku kuu, u kojoj jedan mukarac primi muhamedanstvo.
To je imalo dejstvo, jer je u mnogim srpskim kuama po jedan mukarac primio muhamedanstvo i stvorio kvasac za dalje muhamedaniziranje.
Islamizirani Arbanasi osvajaju najpre imanja naih srednjevekovnih
manastira i crkava'!, Na imanja naeg srednjevekovnog
manastira sv. Gjorgja kod Debra navalio je arbanaki rod KO'dre i osvojio ih je, pa se je i
naselio u neposrednoj blizini O'vO'ga staroga manastira, podigavi i svoje
kule. I danas se taj kraj dana.<njeg Debra u narOodu zove Kodra. Ove su
Kodre bile zagospodarile
i nad Gomjom Rekom, naroito panjacima u
njoj, koji su svakako pripadali spomenutom manastiru, ma da o tome do
danas nemamo pouzdanih dokaza.
Islamizirani Arbanasi, sa Oosobinama ljudi koji neprestano meu sOobom
ratuju, poeli su da vre nesmetano nClJsiljanad hrianima. alk i ene su
Oodvodili kao roblje. Panajot iDinovski je zabeleio, da su ene robljene i
1882-1885 godine
jer kae: Pet eni zarobeni od s. Elevci vo Bulicaj
t2

9 S. K. Z. 257. str. 104. Gjorgje

P ul e v 1> k i. Renik od tri jazika. Beograd 1875, str.
III, gde kae: Oraac, varo (Dibra). Ovde se Oraac spominje kao jedan kraj dananjeg
Debra, anaziv
varo je opte poznata 're za hrianski deo varoi na Jugu,
10 J. Tom
i , O Arnautima, Beograd 191,3,str, 125. navodi to po Tre !ibri della cose
di Turchi (Venezia 1542).
11 T. S m i 1 jan
i . Kievija. Naselja S. K. A. nauka. knj. 28. U registru kod imena
Sair beg; Popovjani. Srbica, Srbjani, Kneino.
Panajot D i n o v s k i, Zbornik. saobtil P. A. R o v i 11 S k i. 1892 Ziv. i Star., IX.
XII, XIII i XIV. S. Petersburg.
'

J.

62

od s. Modru (od Drim-Kolu) 3 eni, ,o rabotale na lojze, zarobeni od

Debrani i t. d.
Debarski Poljani odupirali su se ovoj navali islamiziranih Arbanasa i
vodili su bOl1buna ravnoj nozi sve do 1875. U ovome su ih pomag.a1i i
njihovi ve islamizirani saplemenici. Jer sve dotle islamiziTani Arbanasi
jo su se smatrali kao ATbanasi, a ne kao Turci. Turci su slabo kad prelazili, iz Debra, preko reke Crnog Drima i zadovoljavali su se to po vanijim gradovima u Arbaniji imaju neto vojske i inovnitva. Niko u Arbaniji
nije plaa,o Turcima porezu, niti je sluio vojsku. Reka Crni Drim bila je
k3io neka granica; ako bi je prela turska vojska, odmah su nastajale pobune
u Arbaniji. Sultan je pojedinim arbanakim poglavicama davao platu, a
poneki su primali platu i iz Srbije, Crne Gore, Austrije, Italije i Gr,ke.
Arbanasi su inae iveli u meusobnoj plemenskoj borbi i plj3iki, pa su
te svoje borbe posle opevali u svojim pesmama. Ni jedna krvna osveta, ni
jedna vanija pljaka nije ostala neopevana. Opevali su i sve ratove koje
je TUrSlkavodila sa hrianima, pa su pevali i o Karagjorgju:
Karagjorgje
Me pitolje.

me pitolle.
me palaske ...

Najgore stanje za hriane nastalo je poe'vi od 1875 godine, da ,bi se

pogoravalo 1876 i 1877178.Kada je sultan Abdul Hamid Han proterao mudrog Midhad pau (5 II 1877) i zaveo svoju krvavu i dugu vladavinu, Arbanasi su 'postali njegovi najverniji zatitnici. Odonda se iz Debra uzimaju
policajci i drugi inovnici u Carigradu i pojavljuju se mnogi begovi, esto
i samozvani, koji postaju z,atitnici siledija i pljakaa, pa i njihovi ortaci.
Za vreme ratova Turske Arbanasi su se pojavljivali kao dobrovoljci.
Ta njihova dobrovoljaka voj'Ska se je zvala azbije. Azbije su se skupljale
u Debru, po plemenskim barjacima, pa su birali za vou nekog uglednijeg
bega. Ova je vojs!<.anosila ponekad i ime Krdalije, pa je ila da ratuje pod
najam, ali to je bivalo pre 1875. No azbije su ile u rat zapravo samo radi
pljake. Oni, pre no to stignu na bojite, zali bi kroz hrianska sela u
pozadini, da prave raz!ine zulume, da unitavaju sela i zauzimaju kue i
imanja pobijenih hriana. T3iko je neki air beg iz Debra zavladao nad
itavim selima u K~eviji i Poreu. Naroito su nllp3idalimanastire.13 Jedino
hrianska sela na tee pristupanim mestima, organizovana takoe kao
pleme, mogla su da 'Se odupru ovoj navali. Azbije su sa ovih pohoda dono'"
sili svojim kuama raznu pljaku, njihove voe postajale su begovi, a
zauzeta sela njihovi Hlici. Pria se, da su azbije, prilikom napada Turaka
na Aleksinac 1876 skidali ,ak i okove sa vrata i pr:ozora, gvoe sa ograda
i oko preotimanja te pljake mnogi su ginuli. Tako se je Debar bogatio,
te je postojala uzreIca: Si Dibra ska eter. Debar je bio postao svoje vrs'1e
luksuzne varoice, pa se je gov'ori1o: to nema u Carigradu, ima u Debru.
Ili: Debar moe da kupi Carigrad, a Carigrad Debar ne. Mnogi su Debrani
Arbanasi imali po haremima zarobljene hrianske. A o tome kako su oni
pleni1i sela na Radici pev.a se i danas ova pesma: Bog da ubijet Debrani,
- Debrani Dolno Gradjani! - to nastanale azbiji - Po taja reka Radika, - Po tije sela risjanski. - Pleni1e to popleni1e, - Edna nevesta
grabi1e. - Odele to poodele, - Pusta nevesta postana. - Turci je velit,
govorit: - Nevesto, oko kaloo, - Dal ti je teko ruvoto, - Il ti je te,ke
13

Dr. T. S mi 1 jan

i . Kievija.

Srpska

kr. akademija

nauka.

Naselja.

knj.

28.

63

Anl1iele Kooski iz Elevaca

kod Debra.

u Zupi

srebroto? - Nevesta velit, govorit: - Ej, djidi Turci, azbiji! - Ne mi je

te,ko ruvoto, - Ni mi je teko srebroto, - Tok mi je teok merakot: Koga mi ludo Kolefte, - Oi na mene gledaje, - Nozike mi se sekoje.
Dan a n ji de bar s k i P o I jan i, i li De bra n i. Danas Debarski Poljani 1iveu ovim naseljima: u varoi Debru, po selima: Baniita, Grad
Elevci, Rajica, Gomo Kosovrasti. U predelu upa, u selima: Paree, Gorenci, itinjani, Vapa, Brotica, Koadik Elevci, Elva, Goma Osolnica.
Po ostalim selima su potisnuti od Arbanasa i Turaka potpuno, ili samo isiamizirani, ili pak turcizirani i arbanizirani. U nekim selima ive pomeani
(Kodadik Elevci, itinjani), a u nekim neto izdvojeni od islamiziranih
(Brotica, Osolnica). Islamizirani su, a sauvali su svoj jezik, u ovim selima:
u delu itinjana, u Malim i Golemim Paprdnicima sa krajem Vlasie, u
delu Brotice i Osolnice, u Otianu i Depi'tu (delom). Arbanizirani su u
Balancu sa krajem Bajramovci, pa u Bomovu, Konjaru, Spasu, Krivcu, Reanu, Mireu i Igleniku. Turcizirani su u \l(odadtiku, Kodzadik-Elevcu,
Bretanu, Dolgau, Koitu, Jatarcu, Novaku. Prema tome, od osnovne
grupe DebarSikih Poljana imamo danas etiri etnike grupe, i to: 1) Debarski Poljani - hrianij 2) Debarski Poljani - islamiziranij 3) Debarski Poljani - turcizirani i islamizirani, pod uticajem kolonije pravih Turaka kod
Kodadika, i 4) Debarski Poljani - arbanizirani i islamizirani, pod uticajem Arbanasa iz Arbanije i Prekodrima.
T o p o n o m a s tik a. Toponomastika u Debariji je srpska, kao to
T r ii. g e rP.,
Jiiriiken
XXXVII. Berlin 1905.)

64

und

Koniaren

in Mazedonien.

(Zeitschrift

!tir

Ethnologie

Ang;elica

Kooska

iz Elevaca
Debra.

u upi kod

se vidi iz ovih primera : U delu zvanom upa imamo ove nazive: Temnik,
Parek,o Polje, Paklarica, Strezovi,ta, Vlasie, Krbla, Stogovo, Kalin Tor,
Luila, Pisani Kamen, Belaneki Kamen, Breta;ni, itinjani, Koiki Kamen, Police, ele, Porodin, Buklija, Starovo, Vrzivolnica, uroica, Krlev
Rid, Razmet, Gradite, Surovica, Reista, Ogradje, Raven, Kolibi, Koarita, Bro1e, Cerovic, PosiEca, Bela Voda, Jarovec, Kalita, Drobe, Krasje, Rudinica, Osoj, Golostensko, Petkovci, Pr.isoj, Uica, Ivan ema,
Lokov, Slavilo i t. d. U delu zvanom Polje imamo nazive: Spilski Most,
Udovo, Venec, Oreec, Po cesti. U Krcinu: Mazna Rudina, Srbin Dol, Dolna
est, Rof. Na meavinu ukazuju -ovi nazivi: Kane, IMegdanica, Avmat,
Kodadik, Kale, iPalatita, Vlaj, Jambol, Pale, Ibrenica, ele, Ta, Karaorman, Sadula Dere, Bajir i dr.
T r a g o v i s tar i h n ase I j a. Na mestu Peklarica nalazi se, na
imanju jednog seljaka iz itinjana, kamen sa starim natpisom.
Naziv upa je ostatak iz srpske srednjevekovne uprave. U njoj su
ova stara naselja: Sve t i G rad, koji se naziv danas ne pridaje ni jednom
mestu, on je zaboravljen. Stara ruevina G ra dan i nalazi se danas u
Arbaniji, na putu za Piskupiju. Ruevina manastira sv. Gjorgja kod Kodadika danas se zove samo Kal a, ili Kod I a d i k a Kal a. Narod se
jo uvek penje na uvik, gde je bio taj utvreni manastir i pali svee.
Osobit,o to ini o Uskrsu i o Gjurgjevu dne. Kod Balanakog potoka postoje
ruevine stare crkve i zovu se Man a s t.i r. I danas tu iskopa vaju seljaci
stare cigle i kamene stubove. Vie sela Vape, na bregu, nalazi se G rad i t e. Neki vele da je tu bio Sveti Grad, dok je Kala bio samo manastir.
Raspoznaju se jo bedemi i osnovice dolllona.Ruevina crkve sv. Ta n a-

65

Je nalaze se ispod sela Vape. Tamo je bilo i selo B o k o v c i. Pored

samO'ga Drima su ruevine crkve sela Via je. Na putu izmeu Bretana i
Kodadika vidi se starO' naputenO' grO'blje,zvano turski e i k. Nire sela
Bretana, ,kod terase zvane T u n i k at misli narod da je zakopana ,itava
stara crkva. V a p s kiM ana s tir je ruevina stare crkve kod sela Vape,
posveene sv. Arhangjelu, a malo dalje, kod sela itinjana, ruevine crkve
sv. Ilije. Napok,on ve spomenute ruevine zadubine kralja Milutina na
mestu Oreec kod Debra.
.
Malo ima tradicija o tim starim naseljima. Za G ra dan i je vezana
tuna pria o tome, da je tamO' bila zatoena devojka nekoga kneza. Naokolo grada bila je voda i niko nije mogao da je oslobodi. Ali Kraljevi
Marko je sabljom presekao brdo, te je voda otekla i oslobodiO' devojku
suanjstva. Kula V a p s kog Man a s tir a, na kojO'j su bila zvona, bila
je tako visoka, da je senka pred vee padala ak na oblinji breg. - U
Kod a d i koj Kal i je bio, vele, zarobljen Kastriot Gjorgje i odveden
u Tursku,ali je posle pobegao i podigao bunu. Kod KodJadika je bila velika bitka, pa O'tuda i ime (Kodza = veliki; dzik-dzenk = boj). Na novoj
Vapskoj crkvi iz 1846 godine, koja je vele sazidana od materijala poruenog
Vapskog Manastira, nad junim vratima, ima u kamenu urezana rO'zeta sa
krstom i etiri c u uglovima, ka'o to ima srpski grb.
Kod Kodre u Debru otkrivaju i danas' zemljane velike lonce, pune zejtina. Tu je i staro groblje, kod koga je O'tkrivena stara crkvica s natpisom
na prestolu iz 1593 godine. PO groblju se vi,de i grki natpisi.
Kod Banjita, na mestu Arbanasovci, nalaze po grO'blju stare nO'vce,
krstove sa latinskim natpisima i zemljano posue.
P ore k los
t a n o v n i ' t v a i mig r a ci je. Turci su dO'li u
DebO'riju posle propasti MO'jse GolemO'ga i Gjorgja Kastriota, krajem
i pO'etkom XVI stolea. Prema tradiciji samih Turaka u Kodadiku,
oni su poreklom Juruci ili Ktonjari. DO'li su tu kao nomadi stO'ari,
pa su docnije stvorili i stalna na'selja, zauzevi imanja manastira i
crkava, a postepeno su potisnUli i turcizirali hriane u tom kraju. NajmnogO'brojniji su i danas u selu Kodadiku. Govore turskim jezikom, ali kod
mnogih se, usled meavine sa islamiziranim Debarskim Poljanima, osea
srpski naglasak rei, kao imeavina renika.
Posle Turaka u Deboriju su dO'li Al"banasi iz unu!ranosti dananje
Arbanije. Arbanasi su dO'lazili najvie iz pos'Ve neplO'dnih pre,dela dananje
Arbanije, iz podruja gornjeg tO'ka reke iMae, iz Miridita i Malesije. Tako
su u Debar doli arbanaki fisovi: Daci iz Zagaja, Camovci iz Gorice, Marke
iz ZO'gaja. Neki su O'd ovih postali u Debru silni i moni begovi. U tome
su se naroito isticali Kodre, Pustina, Toptani i t. d. Ovi su Arbanasi dovodili pO'stepeno i druge za sobom, te je tak,o Debar u toku
i XVIII stolea postao dosta velika varo arbanakO'-srpskog karaktera. Zatim su poeli da dolaze islamizirani Debarski Poljani iz Erebara, Rbelja, Pocesta,
Maelara i drugih mesta u dananj,oj Arbaniji. Ovi islamizirani Debarski
Poljani nisu smeli meu Arbanasima da govore svoje srpskO' nareje, te su
postepeno naputali svoj jezik i uili arbanaki. Fis Erebara u Debru i
danas pamti, da je govorio srpski, ,kada je dO'ao u Debar. Danas meutim
govori arbana'ki u kui. Isto tako i rod Zlatko. Ovi Arbanasi i islamizirani
Debrani polako su se stapali i zajedno su potiskivali hriane iz debarskog
Polja. Jedino su se hriani sauvali ispod planine Krcina u selima BanjiSl

xvn

66

"

Jakov Kunovi iz Debra sa gospodom.

(1 danas se u varoi
nosi narodna nonja.)

ta, Rajica, G. Kosovrasti i Tatar Elevci. ZO'Vese tako, jer su iz ovog

sela bili u stClJrovreme plsmonoe ili tatari. Zovu ga grad Elevci.
Hriani su u Debru najvie poreklom iz Debarskog Polja, iz danas
arbaniziranih sela, koja su morali napustiti pod pritiskom islamiziranih
Arbanasa. Kao starinaki rod u Debru se smatraju Kazandijovci, od kojih
je potomak Boin Aleksi, poznati nacionalni radnik. Hriansko stanovnitvo u delu Debra, koji se zove Varo, kao da je iz onoga sela, zvanog
Oreec, kod koga je bio manastir sv. Gjorgja, o kome je bilo rei Deo
ispod Varoa zove se Vakuf i tu su nastanjeni Cigani, koji govore arbanaki. Drugi deo se zove Budulec, zatim Anevec, Cincarovci, Tikvarci,
Kodra, enanica, Boz. U Debru ima doseljenika iz sela Viita u dananjoj
Arbaniji. Ti doseljenici nose danas naziv Viiki. U debarskoj crkvi ima
.ikona1 premetih iz crkve viike. Poznat je bio glavar iz tog sela Duko
Viiki, koji je postepeno otstupao iz svoga kraja, naseljavajui se u blizini,
dok najzad njegovi potomci nisu preli uDebar.
Stanovnitvo u upi je, sem pomenutih Turaka-Kodadiklija, veinom
starinako. Pomeranja ima iz sela u selo u samoj upi, ali ima i iseljavania
u nebar, ili izvan upe. Iz Vape su rodovi koji i danas :nose to ime u Beogradu i negde u Istonoj Srbiji. Tako isto ima iseljenih iz Paresa, Brotice i t. d.
nebarski Poljani, Srbi, islamizirani, i Arbanasi, esto su emigrirali iz
svoga kraja. To emigriranje je bivalo u masama, ili pojedina.no. Arbanasi
su naroito emigrirali ka Kievu, Ohridu, Bitolju, Prilepu, Skoplju, ka Solunu i Carigradu. Od 1912 godine Arbanasi su emigrirali u masama ka Elbasanu, Drau i Tirani. Turci su emigrirali u istome pravcu, sem u Arbaniju.
a isto ta.ko i islamizirani Debarski Poljani.
Hriani su emigrirali, po grupama, po unutranjosti nae drave, gde
stvaraju svoja naselja u blizini veih varoi i koja se obino zovu Debar
Ma(ha)la. I danas u Skoplju postoji jedna takva Ma(ha)la. Njih, kada se
isele, nazivaju samo Debranima, naziv Poljani se izostavlja. Ali ako se

67

usele meu Mijake, ostaje im i naziv Poljanec, Poljanka (Riste Poljanka u

Melnianu)14.
S e I o, k u a i o k u n i n a. Sela u Deboriji postala su od negdanjih krajeva, u kojima su stanovali pojedini razgranati rodovi, ili zadruge,
kao to su uostalom postala i sela po drugim oblastima June Srbije. I danas
se po selima raspoznaju ti krajevi, od kojih su ponegde izdvojeni musli
manski od hrianskih. Na primer: selo itinjane ima ove krajeve: Celovci,
Zitinjanci, Jankovci iVapa. Vapa se je docnije f.ormirala kao zasebno selo.
Kodadik ima takoe dva izdvojena kraja: Jetarec i Kodadik. Brotica
.i Osolnica se dele na srpski kraj i turski (odnosno muslimanski).
Balanca sedeli na krajeve: Hevci, Bajramovci, Brazdovci; Debar ima ove
krajeve: Varo, Oreec, Kodra, Simsarovci, Krivci, Pijanec i t. d.
Debarski bego:vi osvajali su sela po Deboriji i pretvarali su ih u iflike. Tako je Dalip Pustina ovladao Vapom, jer kao da su se Vapljani
zadutli kod njega i potpisali menicu, koju nisu mogli da isplate. Vapljani
su onda traili za'titu od Asanbega iz Debra, koji je titio hriane, pa su
za njegovo vreme, 1846 godine, podigli svoju crkvu, kao to stoji na natpisu
iznad crkvenih vrata. itinjane je pretvarao u iflik Etem ie iz Debra.
On je napao jednog hrianina iz itinjana, koji je imao dve njive i dve
kue. Etem ie, vele, zauzeo mu je jednu kuu i jednu njivu, jer ne trebaju
dauru dve. Domain onda ubije hodu, pa pobegne, a Etem ie zauzme
njegovo imanje. Selo Peklarica se je nalazilo na istoimenom mestu, na lev'!)j
obali Radike. Na njega napadne Ljam Dac iz Debra i ljude rastera, pa tu
stvori svoje poljsko dobro. Ljudi iz Peklarice pobegli su u Rajicu i druga
sela. Danas je to imanje kupio jedan seljak iz 'roda ulumovaca u itinjanu. I t. d.
Inae jedan rod ima uvek kue u blizini, a pored kue, ili u ograenom
dvoritu, nalazi se guvno i plevnja. Kue imaju opti izgled junosrbijanskih kua, samo su neto tvre zidane. Nazivi su u kui opte poznati: kua,
k't, strana, atel, kled, kotar.
O b i - aji. Za pravoslavne Debarske P,oljane slava je svetac, kome se
najvie mole i od koga trae zatite. Slava se slavi po optem srpskom
obiaju. Svaka kua ima mesto, gde se uvaju ikone, meu kojima i slavska. Slava uvek pokazuje srodstvo i poreklo rodova. Recimo: svi oni koji
slave Mitrovdan, poreklom su iz Kodadike, odakle su ih Turci potisnuli.
Oni su naseljeni sada u Elevcu, Osolnici i drugim selima. Vaan dokaz za
ovo imamo u rodu Koovci - Kode iz Kodadika. U listu Vardar ",
koji je izlazio u Skoplju 1908 godine, opisao je A(leksa) J(ovanovi), potomak toga roda, kako je rod Kode morao da bei ispred siledija. Dogaaj
se je desio u njihovoj kui, i njegova strina Anelica, sred najvee opasnosti, stavlja ikon? sv. Dimitrija nad glavu i tako za,tiena spasava decu i
sebe od obesnih napadaa.
Rodovi iz poruene Peklarice slave Petrov dan i ima ih u Rajici i
Brotici.
I muslimani su sauvali mnoge hria'11.skeobiiaje: Praz.lluju Gjurgjevdan, naroito Veliku Gospou, Mitrovdan, Veliki etvrtak Veliki Petak'
boje uskrnja jaja i dele ih rodbini, a rado ih primaju od hriana. enidb~
14

Mijaci i t. d., u ediciji

kni. 20, u registru.

68

Naselja

Srpske

kraljevske

akademije

nauka

u Beogradu.

Djevojica

Dunavka

Popovi

iz Beliice.

i udaju vre samo u svame kraju, i ta IkakO'pravaslavni, takO' ista i muslimani.

N o n j a. Debarski Paljani imaju vrlO'kitnjastu narodnu muku i ensku nanju. Mukarci su daskara nasili kitnjaste dalame sa fustanelama.
Uz nanju je ila i aruje: tufek (kremenjaa ad 12 pedi duine), pa pitalji, palaske i dr. Docnije su nasili inavije aruje. Ta su oruje ukraavali
zlatam i srebram. Pravaslavni su izgubili prava da jav:nO'nase aruje tek
u paetku avaga stale a. Varoani su nasili raskana adela ad ,ahe i kadife,
vezena i ukt:aeno. esta je kod Arbanasa i ena nasila aruje i puila je,
zamenjujui takO' muku glavu.
Ali naroita je kitnjasta enska nonja Debarskih Paljanki. Kaulja je
ukraena divnim vezavima pa rukavima i grudima. Na glavi nase bele velike marame, zvane darpne, sa akruglim vezavima pa ivicama, i sa kitama,
zvanim perca. Na glavi nase i lepe kape, ukraene vezam, srebram i zlatam.
Iznad kauije nose jeleke, pa ,klaen~k i crnu dupu, kaju zimi zamenjuje
duga.ak kauh.
Kad muslimana enska nonja je izmenjena, a arbanake ene pa selima imaju svaju naradnu lI1anju.
N are .j e. ebal'ski Paljani gavare jedna srpska nareje, koje se
razl>ikuje ad susednih u glavname pa tame; ta se staraslovenska O'n
zamenjuie sa e,_a debela jer sa 0'. N. pr.: k(on)de = kede (kuda),
barga, barga (brza); targaj = tar~aj (trzaj). Me.utim pa nareju se asea
jaka meavina mijakag nareja, kaO' i nareja iz Drimkala i Brsjaka.

69

Ovo nam je dokaz, da su kroz Deboriju prolazile mnoge migracione struje,

kao i da su mnoge etnike grupe ostavile svoje tragove. Gubljenje nareja vrilo se je naroito [ zato, &tosu debar.ski begovi vrlo esto odvodili
stanovnitvo na svo;e iflike da rade, ili su pak dovodili ljude iz drugih
krajeva. Ipak glavne odlike nare1ja Debarskih Poljana sauvale su se,
i oni se po svome nareju razlikuju od susedlliih etnikih grupa.
Zapaa se izostavljanje pojedinih slogova i glasova, ili njihovo zamenjivanje. Na primer: 'ake (mesto ovake); amo (mesto ovamo), ke si (kede
si), Rajica (Rad1ica), i t. d.
Debarski Poljani upotrebljavaju mnogo uzreicu esti, estit, enuka i ele. Zbog ovoga esti ponekad ih nazivaju i Estevci, a neka sela
se zovu i Elevci po tome. Izgleda da su ove uzreice une te naroito iz
predela oko Prespe, gde se tClikoeupotrebljavaju. Jedan razgovor na debarskom nareju bio bi ovakav:
- Esti, ja dojdov de tebe. Ke bee ti? Zato ne se odzva ko' ti viknav,
estit? Enuka, ko' e doj v Debar, ke mene da se forli. I ja e ti isforlam
e'na aa rakija. Ake je, eslit, na obiaj.
Nekoje
telesne
i psihike
osobine
Debarskih
P o I jan a. Debarski Poljani smatraju sebe za vrlo hitre i otresite. Pri.aju
'o sebi ovu priu: Poao Nasradin Hoda u Debar na magaretu. Kada je bio
'na uzbrdici, kod mesta zvanog Venec, magare muposustane. Vikne Nasra'din Ho(ia: A, bre! De, bre! Magare poe i malo dalje Nasradin Houa
'ugleda viro. Po uiv'i~.u,'koji je upotrebio teraj'ui svoje magare, tu varo
prozva Debre, pa to ime je 'Ostalo do dahas. Kada je Nasradin Hoda priao
gradu, doekala su ga mnogobrojna deca, koja su se igrala po ulicama.
- Deco, upitao ih je, moe li ovde neto da se kupi, ali tako, da se od
toga moe ru,ati, pa ostalo prodati za iste pare, za koje je to kupljeno?
Deca mu odmah 'Odgovore: - Moe! Kupie jedno kembe na kasapnici.
Ono to je u kembetu pojee, a samo kembe, isto oprano, prodae za
iste pare. Nasradin Hoda je odmah okrenuo magare, pa se je vratio,
rekavi u sebi: Za mene nema ovde hleba. Kada su deca ovako hitra, kakvi
li su odrasli?
Debrani su smatrali sebe i za junake. Meutim Zli Dibrani su poznati
samo kao dobri taktiari u sukobima. asukob izbegavaju, Kada je Turg.utpaa, posle davanja ustava u Turskoj 1908 goqine skupljao oruje po Debariji, Zli Debrani su bez otpora poloili svoje oruje, dok su Arbanasi na
drugim mestima davali otpor. Zato se je tada pevala pesma: Na akova
lujt me topi, ana Dibra lujt me topi! (U akovu puca top, a u Dihri puca
tap).
Dibrani, ka,da sebe uporeuju sa drugima, ,kau: So sa1tanat - kodra;
so puka - akova; so ime - Dibra! Time se dakle odlikuje svaka
pokrajina.
Rista Simonovi iz itinjana doao je bio na slavu kod Boina Aleksia
u Debar. Tada su Debarski Poljani bili podeljeni na patrijariste i egzarhiste, pa su egzarhiste osvojili bili i debarsku crkvu i nisu doputali da se
u njoj mole Bogu i patrijariste. A Boin Aleksi nije mogao da zamisli, da
moe proslaviti svoju slavu, a da ne ode u crkvu. Rista i Boin, pripadnici
srpske partije, ree se da toga jutra odu u crkvu i tamo pripale sve e.
Kada su uli u crkvu, nastalo je komeanje njihovih protivnika. Kada su
pripaljivali svee, prie im jedan egzarhista, da im ih ugasi. Nastade u
crkvi prepirka, pa pokua,e neki da ih silom izbace iz, crkve. Onda Rista

70

Kua

Spasa

R. Simonovia

u titinjanu,

u Debarskoj

upi

i Boin vade revolvere, u sredini crkve, pa viu: "Na kolena, molite se

Bogu, ili ete svi gjavolu! Ljudi su pali na kolena, a Rista i Boin vratie
se kui.
Godine 1899 napao je na upu Bilal Balonca, odmetnuti arbanizirani
uplja;nin, sa 80 Arbanasa, sa !l1ameromda popleni selo Paree. Pred opasnou tada se svi upljani osete kao celina: i Turci, i islamizirani upljani
dignu se slono da brane Paree od Arbanasa. Voa upljana je bio tada
Tair Gutka iz Paprainaca. Sukob se je desio kod crkve sv. Ilije. Sa Vraarice kod Parea, vele, sinula je vatra, kao opomena na optu opasnost.
Iz Debra je pola vojska, pod komandom Kazobega, Arbanasa, ali ovaj
kod Gorenekog Mosta toboe izgubi sablju, te su vojnici morali da mu je
trae. ,ovo je inio, da bi odmetniku Bilalu dao vremena, da opljaka
Paree, pa da pobegne. Meutim upljani sami opkole Bilala i pobiju mu
druinu, pa i njega. O tome dogaaju doskora se je pevala pesma, a upljani
su naglaavali, da njih Arbanasi nee potisnuti iz upe nikada.
Do 1876 godine Debarski Poljani su bili na ravnoj nozi sa Arbanasima.
Nosili su oruje, branili su se, uzvraali krv (krvna osveta). Ali od 1876
godine Arbanasi dobivaju maha. Debarski Poljani tek odonda postaju pravo
roblje. Njih je mogao Arbanas da ubije, opljaka, zarobi i trai posle otkup:
nikome za to nije odgovarao. Dravna 1urska vlast se je pravila nemona.
Deavalo se je esto da Arbanasi dre u Debru d u I u s (zbor), pa da sa
toga zbora daju zaqteve sultanu. Tada su zatvarali ,ariju i vrili nasilja,
da bi na taj nain pravili pritisak na turske vlasti. im im se neki paa
u Debru ne pot,ini, im im ne izvrava zahteve, im radi po zakonskim
propisima, odmah se Arbanasi skupe u dulus, pa trae njegovu smenu.
PO Debru i okolini vladalo je bezvlae i krvna osveta. esto puta su
pucale puke i u samome Debru. I im pripucaju puke, arija se zatvara,
ljudi bee u kue. Ako je po sredi krvna osveta, protivnike strane se zatvaraju po kulama, pa ratuju. Ako je poginuo neki hrianin, neko objavi:

71

- Nije se .desilO'nita! Ubijen je aurin. A ivot je i dalje tekaO' narmalna.

Daaa jednam mladi Satir Gjargjevi iz Tresana ti Debar na pazar.
Satir je biO'a.k u srednjai kali, pa se mala nakinuria, te je liia na nekag
begavskag sina iz Debra. IaO' je pa pazaru pared svaga strica, kad im
jedan Al1banas daviknu:
- Odakle si, bre mladiul
- Iz Tresana!
- O, kako lepi mladii se radjaju tama! I jaki! ,Pa akrenu svojima:
Natavarite mu avaj sanduk leera da nasi kui mojoj!
- Ne zna gde ti je kua, agal
- Evo, ava je maj sin, pokaza-e mu je.
Mladi Sotir, da ne bi izgubiO' glavu, morao je da panese teret.
Kupovao jedan seljak, opanke u duanu jednog Arbanasa u Debru.
Poto se je pagadiO', pruio je belu medidiju [srebrn novac ad dvadeset
groa). Tada mu pradavac veli:
- Reci pet, bre djaure!
- Pet, agal
- 1 pet groa za apanke
- Deset, agal
- Pet prsta ima na ruci!
- ,Petnaest, agal
- Eva ti pet graa kusur,
- Dvadeset, aga!
- Sad idi, ist nam je raiun.
TakO' opanci ta-ga sejaka stali petnaest groa, umestO' pet. On se za
ta ni kame nije smeO'aliti.
Debrani su tjelesna razvijeni. Primeuju se tipav,i visO'kag rasta i
crnoman;asti. Meavina izmeu Arbanasa i Paljana vidi se svuda. Kod
ljudi i ena primeuje se narO'ita kukasti nosevi.
Kad Debrana se ja adraa abiaj !>orenja. Mnagi su upljani i danas
pelivani. uvel1lJ
je biO'pelivan Tama Pareki, ikoji nije hteO' da padne pri
barenju, ma da mu je protivnik abeavaa navu dolamu. Danas su pelivani
sama muslimani. Bare se kada su svadbe, ili praznici. Kada se sakupljaju
razni rodavi po grupama, pa se klade i opkladu plaaju, pa prireuju i
zajedniku ga-zbu. Neki se pelivani bore i izvan svoga kraja, te sUu glas
profesionalnih pelivana.
Debrani muslimani da 1912. godine skupljali su se kada zatreba po
barjacima.
upu j eto biO' Elmaz Barjaktar iz Paprainaca. Drugi je
barj.aktar bio u Kodadiku, a trei u Debarskam palju.

za

2. Rekanci
Sem isto srpskih etnikih grupa u Junoj Srbiji postoje i meavite
etnike grupe, fonnirane pored jedne glavne etnike grupe. Napred je
reeno kako su se te meovite einike grupe fa-rmirale meu Debarskim
Paljanima. Isto tako su se farmirale mea-vite grupe i meu Mijacima. Jedna
takova meovita etnika grupe jesu iRe kan c i, farmirana meu Mijacima, a kaja takae ima tragove negdanje svoje plemenske arganizacije.
Rekanci su ve u mnagome proueni. Ostaje jo a-tvoreno pitanje,
kakO' su se oni formirali i zato govore jednu meavinu arbanakog i srp-

72

Porodica Avakuma Gligorijevia iz Gornje Reke.

skohrvatskog jezika. ive na severo[stonim i istonim padinama Koraba

i na dodiru ar planine i Bistre sa Korabom. Predeo u kome ive zove se
Gornja Reka, a ljude obino zovu samo Rekancima15
Meavina naih starih plemena sa drugim plemenima i narodima na
Jugu nastala je svakako 10 u srednjem ve'ku. Konstantin Porfirogenet
istie: Esthlavothi pasa i Khora. Balkansko je poluostrvo kroz vekove
bilo raskrsnica naroda i plemena, rasa i religija. Stari su se narodi na
njemu izgubili u moru Slovena po njihovom dolasku, ali su se ponegde i
Sloveni utapali u stare narode, ili u one koji Su doli tamo posle njih.
Sloveni su se stapali sa Grcima, Vlasima, Arbanasima i Turcima, sa Peenezima, Kumanima iTatarima Bugarima, pa su proizlazile meovite etnike
grupe, esto i dvojezine. Nastala je i meavina religija: paganstvo, hrianstvo, bogomilstvo i islam ostavili su duboke tragove u mnogim etnikim
grupama. Mnoga muslimani slave slavu, obilaze crkve imanastire, a hriani
odlaze u tekije i kod hoda, i odravaju neke udnovate obiaje, koji ih
vezuju sa paganstvom.
Rekanci su jedna takva meovita etnika grupa. Tu su se, na jednoj
planinskoj privrednoj oblasti, teko pristupanoj, sretala pastirsko-zemljoradnika plememena Srba, Arbanasa, Vlaha i Turaka Juruka. Istorijski
dogaaji u Turskoj tokom XVII i XVIII stolea, seoba Srba pod patrijarsima, doprineli su da se tamo izvri smena starog~ stanovnitva, koje je
bilo, po svemu izgleda, mijako, i da se formira i nova etnika grupa,
Rekanai.
I
'I
T o p o n o m a s tik a. Po topskim nazivima vidi se ovo: Od 23 nau T. S m i I jan i . Miiaci,
mije nauka, Irnj. 20).

Gornja

Reka i Mc.vrovsko

Polje

(Naselja

S. K. akade-

73

ziva sela, aI1bana.oka-srpskisu nazivi: Kiinica i Krakarnica, jer kad prvag

imena mae biti karen arbanaka-grka re :kia (crkva), ili pak enska
ime Kia. Ali nastavak ca je srpski. Ta ista vai i za ime Krakarnica.
Sela Bradec panekad zavu i Van, ta je 'ist prevad srpske re,i brad.
Nazivi Grekaj i Bibaj su sa arbanakim nastavcima, ali su imena Greke i
Biba paznati i kad Srba. Naziv sela unja je ili vlaki, ili turski (izan, ili
iran znai turski vrabac). Imena Re i Strezimir su srpska, ali se naselja
sa istim nazivima nalaze i danas u Arbaniji, upredelu Mata. Prema tame,
ad 23 imena sela, 15 su ista srpska, 8 su sama meavina arbanaka-srpskih
rei, a jedna sela nasi turska, ili vlaka ime.
Od prekO' 210 geagrafskih naziva, zabeleenih u pamenutam mam
radu, ima svega 140 ,ista srpskih,a 70 su arbanaki i turski. Najmanje
se susreu vlaki nazivi.
p o'r eki o' s t a n o'v n i ,t v a. Prema izvrenim ispitivanjima u pamenutam mam radu 1914-1920 gadine, avaka staji sa pareklam stanavnitva u Garnjaj Reci: Starinaca ie bila 274 damava, pridalih iz Arbanije
107 ,damava, pridalih iz drugih predela 9 damava. Pomeranja iz jednag
sela u druga u istam predelu bila je kad 253 damava. Nepaznatag parekla
ih je bila 57 damava. Prema tame, ad 700 ispitanih damava dananjih
Rekanaca, starinaca je bila 274 damava, daseljenih 116 damava, nepaznatag
parekla 57 damava, a 253 dama su se pamerala iz sela u sela u istam
kraju. Ista takO' se zna, da se je jedan dea Rekanaca iselia u Patiku Reku
kad Skoplja, ta znai da je u Gornjaj Reci ivela jedna pok'retino stanavnitva i da su starinici astaJi u manjini'6
Dasadanja ispitivanja o' pO'reklu stanavnitva dapuniu ja nekim
padatcima.
Pa jednam traJdicianalnam prianju, kaje sam:[uO'u Beliici i u Vrbenu
Garnja Reka je za vreme jedne ad seaba pad srpskim patrijarsima astala
skara bez stanavnika. Ljudi su se iselili, a predea je abrastaa neprehadnam umam. Za vreme druge neke seabe, nekalika g1av,ara, iz akal.ine
Pei i Prizrena, nisu hteli da emigriraju, ve su se uputili ka planini
Karabu. TakO' je dala u Garnju Reku 17 radava i naselili su 17 naputenih
sela. Ova je tradicija, vele, sauvaona u radu Pej!ka, ili Pe;kaman, u selu
Bradiu. Naziv Pejka kaO' da pakazuje, da su ani pareklam ad Pei. Dalje
se veli, da su avih 17 radava bili u sradstvu, pa se nisu magli meu sobam
eniti i udavati. ZatO' su marali daplene ene ad suseda. KakO' nisu magli
da ih plene ad .najbliih Mijaka, koji su inae kaO' pleme bili endagami
i nisu daputali udaju i enidbu izvan svaga plemena, Rekanci su rpleni1i
ene ad susednih Arbanasa s ane strane Karaba. TakO' su Rekanci bili
pastali strah i trepet za Arbanase, ali te ene su im unele palakO' arbanaki jezik.
Pria se takaer da su u Garnju Reku dalazili .i Vlasi, namadi. Ali
ti Vlasi nisu se zadravali tama. Sem taga, vele, da je jedne gadine zavladala kuga, pa je pamarila sve Vlahe. Ni jedan rad danas u Garnjaj Reci
ne priznaje da je vlakog parekla.
Turci Juruci su na isti nain dalzili u Garnju Reku, pa su se pasle
pavukli i stalna naselili u dolini Vardara, nie Velesa. Oni su svaju staku
lG U Glasniku
Skopskog naunog drutva, knj. XI II, str. 83-129 izile su beleke:
Gornjorekanska
etnopsiholoka grupa. Pisac tih beleaka, ne poznavajui jezik te etnike
grupe, napravio je mnogo pogreaka.

74

poeli da poveravaju Rekaneima, pa su se tako docnije pojavili stoari

i meu njima.
.Q doseljavanju Arbanasa meu Rekanee ima mnogo podataka u pomenutom mom radu u edicija Naselja Srpske kraljevske akademije
nauka.
Danas se Gornji Rekanci meu sobom ene i udaju, a meaju se samo
jo sa Mavmvcima, idelovima Gomjeg Pologa, do seLa Vrutoka. Dotle
se, uostalom, protee i narodna nonja, koju i oni nose, ma da se inae
jezino razlikuju, jer stanovnici u rMavrovskom Polju govore srpski.
J e zik. Danas Rekanci govore mea vinom arbanakog i srpskog
jezika, sa pr.imesama turskog jezika. Zna se, da je arbanaki jezik jedna
meavina ilirskog, latinskog, grkog, arumunskog i turskog jezika." Arbanasi u Arbaniji tek danas stvaraju svoj knjievni jezik. Pre stvaranja
Arbanije kao drave, Arbanasi su uili po tuim kolama. Pisali su ponekad na svom jeziku upotrebljavajui grka slova, turska, latinska pa i
irilska. Rekanci su upotrebljavali samo slovenska slova, a u crkvama
njihovim pevalo se je na slovenskom. ia starije kulture za Rekance bio
je manastir sv. Jovan Bigorski, gde je postojala stara srpska manastirska
kola, kako za njih, tako isto i za Mijake. Kulturno dakle Gornje Rekanci
su hili vezani za rMijake, pa su mo,da njihovi preci bili Mijaci, jer kod
njih ima mnogo slaganja za tradicijama kod Mijaka u pogledu seoba pod
patrijarsima.
Dananji kolovani ljudi iz Gornje Reke, sa kojima sam dolazio u
dodir, tv~de, da je 50% renika njihova govora srpski, a ostalo je arbanaki
i turski. Ali vele, da je pre pedeset godina srazmera bila druga, u korist
srpskohrvatskog jezika,18
IP 1 eme n s k e o d 1 ike R e kan a c a. Rekanci su bili plemenski
organizovani sve do XViILI. stolea. Oni su sazivali svoju ptlemensku skuptinu na mestu Boglec, ispod sela Volkovije. Tu su dolazili prvaci iz svih
sela u Gornjoj Reci. Donete odluke na toj skuptini bile su za Rekance
zakon .
.Rekanci su imali i svoje voe, a imaju ih i danas. Da spomenemo bar
neke. Hadi Bilbil iz Senca, bio je glavar u Karaorevo vreme. Jedno
vrem-e je izbe-gao u Srbi;u, pa je u ustanku -pod Karaa-orem bio i nje.gov
blagajnik. Hadi Nake Bagu iz Beliice bio je pobra tim Hadi Vasiljku iz
Galinika. Obojica su titili svoje krajeve i naroito su se brinuli, da
narod sauva svoju hriansku, pravoslavnu veru. Spominju se jo: Pop
Demir-Dimitrije iz Vrbena, koji je zapoeo i obnovu manastira zvanog
Koa. ,pa Andon Kozak. Dik Banua, Garib Paa Vreskali i rod Krosi iz
Krakornice,Popovii
iz Beliice, Hariton iz Broda.
Za vanija pitanja Rekanci su traili dodira sa Mijacima. Odlazili su
njihovi glavari na zajednike dogovore sa glavarima mijakim u :Manastir
Sv. Jovana iBigorskog.
I dananje tele sne i psihike osobine Rekanaca pokazuju, da su oni
zasebna etnika grupa. Ni ekonomska beda danarn1ice nije im izmenila
Izmeu ostalih. vidi: He qua r d H., Histoire et description
de la Haute Albanie,
1859.
18 U spomenutim
belekama pisca o elnopsiholokoj
grupi Gornjorekanaca
zabeleene
su mnoge narodne pesme. kao ponikle u Gornjoj Reci. Ove su pesme zabeleene na jednom
jeziku. koji se ne upotrebljava
ni u Gornjoj Reci, niti igde u Junoj Srbiji. To vai kako
za one, pribeleene
na arbanakom,
tako i za one na srpskom.
17

Paris

75

karakterne crte: !ponositost i otmenost, svest da su Rekanci neka odabrana grupa ljudi.
Z a k I j u ak. Rekanci su meovita etnika grupa, postala od doseljenih Srba iz okoline Pei u kraj, koji je bio naseljen od Mijaka, pa naputen. U osnovi srpska, ova je etnika grupa dobila obeleje arbanako
po jeziku, a zatim i primesu turskog jezika. Srbi su se izmeali sa Arbanasima, moda i Turcima i Vlasima. Ali iako meavi!l1a, oni su formirali
zasebno pleme; Rekanci su imali svoje glavare i svoju plemensku organizaciju sve do XIX. stolea. I danas se Rekanci smatraju kao jedna zasebna grupa.
R e s um e: Dans cet article M-r le Docteur Tomo SmiIjani-Bradina
continue ses
recherches
sur les anciennes tribus serbes dans la Serbie de Sude. (Voir nos numeros
7 et 25 de la Narodna Starina). lici il etudie le groupement
de Poljanka
de Debar,
qui habitent la rive droite de Drim Noir. Les Debrani, comme les autres tribus Serbes
dans la Serbie de Sude, se renouvelerent
comme tribu apres la conquete de ces region
par le Turcs. Les Turcs amenerent ici ses colons, qui habitent encore le contres de :lupa.
Vers la fin du 15 siecle commence l'islamisation
des Albanais, qui se heurterent
apres
sur les Debrani. Le combat mutuel dura jusqu'en 1912. Le resultat en fut qu'une partie
de Debrani passa il l'islam et fut albanisee. Une autre partie fut meme turcisee. Une
partie passa il l'islam, mais garda sa langue serbe. Une partie emigra. Mais une grande
partie se sauva et fuit deliberee par l'armee serbe en 1912. Les emigres ont formes dans
le villes de la Serbie et ailleurs des petits quartiers de Debrani (A Skoplje). Les Debrani
se distinguent partout meme aujourd'hui.

76