BK2 Novi Pazar

Uvodna razmatranja
Promenljiva optereenja: sneg i vetar
BETONSKE KONSTRUKCIJE 2
Osnovne akademske studije, V semestar
Prof dr Stanko Bri
email: stanko@np.ac.rs
Departman za Tehnike nauke,

GRAEVINARSTVO
Dravni Univerzitet u Novom Pazaru
2014/15
Stanko Bri
Betonske konstrukcije 2
Uvodna razmatranja
Sadraj
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu
Klasifikacija optereenja u AB konstrukcijama
Stalna i korisna optereenja

Optereenje snegom
Optereenje vetrom
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu
Sadraj
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu

Optereenje snegom
Optereenje vetrom
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu
Osnovni podaci o predmetu

Naziv: Betonske konstrukcije 2
Semestar: VI
Fond asova: 3+3
Studijski program: Graevinarstvo (OAS)
ESPB: 8
Status predmeta: obavezni
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu

Uslov za sticanje potpisa:
- Uredno pohaanje nastave
- Uspeno uraena 2 semestralna zadatka
Uslov za polaganje ispita:

- Dobijen potpis
- Poloen ispit iz Betonskih konstrukcija 1
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu

Nain polaganja ispita:
- Pismeni ispit u trajanju od 3 4h (dozvoljena literatura)
- Usmeni ispit (bez literature)
Informacije o nastavi i predmetu:

- posle predavanja
- www.np.ac.rs, Departman Tehnikih nauka, Nastavni materijali
- asistent Mirza Hadimujovi
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu
Betonske konstrukcije 2 - Literatura

D. Najdanovi: Betonske konstrukcije, Orion Art, Beograd,
2004
. Radosavljevi: Armirani beton - knjiga 1, novo V izdanje,
Graevinska knjiga, Beograd, 1988
. Radosavljevi: Armirani beton 2 - Teorija graninih stanja,
Graevinska knjiga, Beograd, 1986
. Radosavljevi, D. Baji: Armirani beton 3 - Elementi
armiranobetonskih konstrukcija, Graevinska knjiga, Beograd,
1988
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu

J. Todorovi: Betonske konstrukcije, 2. izdanje, Visoka
graevinsko - geodetska kola, Beograd, 2011
Grupa autora: Beton i armirani beton 87, 1 Prirunik,
Graevinski fakultet, Beograd, 1991
Grupa autora: Beton i armirani beton 87, 2 Prilozi,
Graevinski fakultet, Beograd, 1991
I. Tomii: Betonske konstrukcije, Drutvo hrvatskih
graevinskih konstruktera, Zagreb, 1996
J. Radi: Betonske konstrukcije - Prirunik, Hrvatska
sveuilina naklada, Zagreb, 2006
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu

J.C. McCormac, J.K. Nelson: Design of Reinforced Concrete,
7th Ed., John Wiley & Sons, 2006
S.S. Ray: Reinforced Concrete - Analysis and Design,
Blackwell Science, Oxford, 1995
B. Mosley, J. Bungey, R. Hulse: Reinforced Concrete Design to
Eurocode 2, 6th Ed., Palgrave MacMillan, 2007
Eurocode 2: EN 1992-1-1:2004 Design of concrete structures General rules and rules for buildings
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu

Eurocode 0: EN 1990:2002 Basis of structural design
Eurocode 1: EN 1991:2002 Actions on structures
Eurocode 7: EN 1997-1:2004 Geotechnical design
Eurocode 8: EN 1998-1:2004 Design of structures for
earthquake resistance
Z. Markovi: Granina stanja elinih konstrukcija prema
Evrokodu, Akademska misao, Beograd, 2014
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu
Sadraj
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu

Optereenje snegom
Optereenje vetrom
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu
Opte napomene o optereenju konstrukcija

Konstrukcija objekta mora da bude tako projektovana i
izvedena da prihvati, sa odgovarajuim stepenom sigurnosti,
sva optereenja koja u toku graenja i eksploatacije mogu da
se pojave
Zbog toga je analiza optereenja od izuzetne vanosti za
projektovanje konstrukcija
Greka u analizi optereenja je nedopustiva
Greke u proraunu, kao i u izvoenju konstrukcije takoe su
nedopustive
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu
Krov hale u Grockoj, 16.feb.2015

Ruenje kalkanskog zida i dela krova
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu

Opte napomene o optereenju konstrukcija
Dejstva na konstrukcije su sva optereenja i prinudne
deformacije koje mogu da izazovu uticaje u elementima
konstrukcije
Dejstva na konstrukcije mogu da budu razliitog porekla i
prirode (statika/dinamika)
U svakoj zemlji postoje posebni propisi za optereenja sa ciljem
da se na jedinstven nain definiu raunska optereenja
Propisi za optereenja su donja granica raunskih optereenja:
projektant (i/ili investitor) moe da usvoji optereenja veih
intentziteta od optereenja definisanih propisima
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu
Klasifikacija prema PTP 1948

Prema Privremenim tehnikim propisima za optereenja zgrada
iz 1948, optereenja se dele na:
1
2
3
osnovna
dopunska
naroita
U osnovna optereenja spadaju

- stalna optereenja
- povremena ili korisna optereenja
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu
Klasifikacija prema PTP 1948: Osnovna optereenja

Stalna optereenja pretstavljaju sopstvenu teinu konstrukcije i
sopstvenu teinu nekonstruktivnih elemenata, kao to su
podovi, plafoni, krovni pokrivai, izolacije, obloge, fasadni i
pregradni zidovi, ograde, stalna oprema, instalacije i sl.
Stalna optereenja su gravitaciona, odn. vertikalnog pravca, sa
smerom na dole
Povremena ili korisna optereenja su optereenja koja mogu,
ali ne moraju, da deluju na konstrukciju
Povremena optereenja su vertikalng ili horizontalnog pravca
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu
Klasifikacija prema PTP 1948: Osnovna optereenja

Povremena ili korisna optereenja vertikalnog pravca
pretstavljaju optereenja koja potiu od snega, kretanja ljudi,
kretanja saobraaja, mainske i sl. opreme koja nije stalnog
karaktera, uskladitenog materijala i sl.
U horizontalna povremena optereenja spadaju optereenja
usled uticaja vetra, uticaja uskladitene tenosti, boni pritisak
tla i sl.
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu
Klasifikacija prema PTP 1948: Dopunska optereenja

Dopunska optereenja obuhvataju dejstva:
temperaturnih promena
skupljanja betona
sila koenja i bonih udara vozila i kranova
Promena temperature i skupljanje betona su prinudne

deformacije koje izazivaju uticaje samo u statiki neodreenim
nosaima
Obino je dovoljno tano da se skupljanje betona u proraunu
prikae kao ekvivalentno smanjenje temperature u osi tapa
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu
Klasifikacija prema PTP 1948: Dopunska optereenja

Promena temperature treba da se realno proceni, u zavisnosti
od klimatskih uslova, stepena zatienosti konstrukcije, ali i
posebnih tehnolokih zahteva (dimnjaci, silosi za smetaj
klinkera u industriji cementa i sl.)
Za naa podneblja propisima PTP 48 predviena klimatska
promena temperature u proraunu konstrukcija je 15 C
Uticaj skupljanja betona u uobiajenim proraunima AB
konstrukcija uzima se kao ekvivalentni pad temperature od
15 C
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu
Klasifikacija prema PTP 1948: Naroita optereenja

Naroita optereenja se javljaju izuzetno, a normalno stanje
je da se uope i ne dogode
U naroita optereenja spadaju:
uticaj zemljotresa
neravnomerno sleganje oslonaca
pritisak leda na pristanita i rene stubove
udar vozila u stubove i druge elemente konstrukcija
U naoj zemlji (SFRJ) propisi o uticaju zemljotresa na

konstrukcije nastali su tek posle zemljotresa u Skoplju 1963
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu

Osim za izuzetne objekte, kod koji se zahtevala specijalizovana
dinamika analiza, dejstvo zemljotresa na konstrukcije
analiziralo se metodom ekvivalentnog statikog optereenja
Delovanje zemljotresa se posmatra kao prinudno (dominantno
horizontalno) oscilovanje temelja konstrukcije (kao prenosno
kretanje)
Dejstvo zemljotresa je prikazano kao uticaj ekvivalentnih
horizontalnih statikih sila, alternativnih smerova,
koncentrisanih u nivoima centara masa
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu

Kod zgrada se smatra da je masa koncentrisana u nivou svake
tavanice
Tavanice u zgradama se posmatraju kao krute ploe koje
mogu da osciluje samo u svojoj horizontalnoj ravni (vre
ravansko kretanje)
Vertikalni elementi u zgradi (stubovi, zidna platna, okviri)
pretstavljaju veze koje ograniavaju mogunost kretanja
tavanica u svojim ravnima
Horizontalne sile koje zamenjuju uticaj zemljotresa deluju u
centru mase svake tavanice
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu

Intenziteti horizontalnih seizmikih sila zavise od vrste objekta,
seizmiek zona lokacije na kojoj se nalazi objekat, vrste
okalnog tla, mase objekta, osnovnog perioda slobodnih
oscilacija objekta
Neravnomerna sleganja oslonaca zavise od naina fundiranja
objekta, kao i od lokalnih uslova tla
Projektant treba da paljivo proceni mogunost
neravnomernog sleganja oslonaca i da preduzme mere koje bi
tako neto spreile
Uticaj leda na reci ili na moru na pristanine konstrukcije ili na
mostovske stubove takoe treba da se dobro proceni
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu
Uticaj leda na stub pristanita ili mosta
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu
Uticaj leda na zid pristanita
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu
Uticaj leda na grupu ipova u sklopu pristanita
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu

Naroita optereenja: udar vozila
Udar vozila na stub mosta ili na neki drugi konstruktivni sistem
pretstavlja takoe naroito optereenje
Analiza udara vozila je veoma specijalizovana dinamika
analiza koja ne spada u rutinske inenjerske proraune
Slina je analiza udara eleznike kompozicije usled ispadanja
iz ina
Mehanizam ispadanja vagona iz ina je komplikovan sam po
sebi, a analiza kretanja vagona posle ispadanja iz ina i mogui
udar u neki drugi objekat je jo vie specijalizovan i
komplikovan
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu
Pariz, 11.06.2013 - 6 ljudi poginulo
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu
Naroita optereenja: udar aviona i eksplozija

U naroita optereenja spadaju i
- udar aviona u visoku zgradu (npr., 11.09.2001)
- uticaj eksplozije na zgradu (Oklahoma Building, 19.04.1995)
Analize udara i analize uticaja eksplozije pretstavljaju izuzetno

komplikovane dinamike analize
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu
New York, 11.09.2001, oko 3500 ljudi poginulo
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu
Oklahoma City, 19.04.1995, Federal Building (pre)
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu
Oklahoma City, 19.04.1995, Federal Building

(posle eksplozije)
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu

(posle eksplozije)
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu

(posle eksplozije)
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu
Nacrt pravilnika o tehnikim normativima graevinskih konstrukcija

Nacrt pravilnika o tehnikim normativima noseih graevinskih
konstrukcija iz 1987 i JUS U.C7.0100 iz 1987 klasifikuju
optereenja na sledei nain:
1
2
3
stalna dejstva
promenljiva dejstva
sluajna dejstva
Stalna dejstva deluju tokom kompletnog ivotnog veka

konstrukcije i to su: sopstvena teina konstrukcije, sopstvena
teina nenoseih delova, prethodno naprezanje, pritisak tla,
sleganje oslonaca, skupljanje betona i sl.
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu

Promenljiva dejstva ne deluju tokom celog veka konstrukcije i
njihove promene tokom vremena nisu jednosmerne (nisu istog
znaka)
U promenljiva dejstva spadaju: korisna optereenja, pokretna
optereenja, sneg, vetar, uticaji izazvani promenom
temperature, uticaj leda, udari vodenih talasa i sl.
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu

Sluajna dejstva su, po pravilu, kratkotrajna, velikog
intentziteta i nepredvidiva po mestu i vremenu pojave, a
verovatnoa njihove pojave je relativno manja
U sluajna dejstva spadaju: zemljotresi, udari vozila i plovnih
objekata na konstrukciju, eksplozije, poari, vetrovi izuzetne
jaine (uragani, tornada, cikloni), velika sleganja temeljnog tla
i sl.
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu
Klasifikacija optereenja prema Evrokodu EC1

Prema Evrokodu EC2 pstoji vie kriterijuma klasifikacije
optereenja, odn. dejstava na konstrukcije
Prema nainu delovanja na konstrukciju postoje:
- direktna dejstva . . . optereenja (sile) koje deluju na
konstrukciju
- indirektna dejstva . . . prinudna ili spreena deformacija
(promena temperature, vlanosti, nejednako sleganje i sl.) ili
prinudno ubrzanje (uticaj zemljotresa)
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu

Prema promenljivosti u toku vremena postoje:
- stalna dejstva (G) . . . sopstvena teina konstrukcije, sopstvena
teina nekostruktivnih elemenata, nepokretne opreme,
prethodno naprezanje, sleganje oslonaca
- promenljiva dejstva (Q) . . . korisna optereenja u objektima,
saobraajna optereenja, vetar, sneg, uticaj temperature
- incidentna dejstva (A) . . . uticaj eksplozije, poara, udara
vozila, uticaj zemljotresa
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu

Prema mogunosti promene poloaja u prostoru postoje:
- nepromenljiva (fiksna) dejstva . . . sopstvena teina
konstrukcije, sopstvena teina nekostruktivnih elemenata,
nepokretne opreme, prethodno naprezanje
- slobodna dejstva . . . pokretna korisna optereenja u objektima,
saobraajna optereenja, vetar, sneg
Prema prirodi optereenja i odgovora konstrukcije postoje:

- statika dejstva . . . ne izazivaju ubrzanja elemenata ili cele
konstrukcije
- dinamika dejstva . . . izazivaju znaajna ubrzanja elemenata ili
cele konstrukcije
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu

Klasifikacija optereenja prema Pravilniku BAB 87
Prema Pravilniku za beton i armirani beton (PBAB 87)
optereenja se klasifikuju na:
stalna optereenja (g) . . . sopstvena teina konstrukcije,
sopstvena teina nekostruktivnih elemenata, nepokretne
opreme, boni pritisak tla, . . .
promenljiva optereenja (p) . . . korisna optereenja u
objektima, saobraajna optereenja, vetar, sneg, . . .
ostala optereenja () . . . promene temperature, skpljanje
betona, razmicanje i sleganje oslonaca
PBAB 87 ne svrstava seizmiko optereenje ni u jednu od

navedenih kategorija
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu
Sadraj
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu

Optereenje snegom
Optereenje vetrom
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu
Stalna i korisna optereenja u AB konstrukcijama
Sopstvena teina noseih i nenoseih elemenata i stalne opreme

Sopstvena teina konstruktivnih i nekonstruktivnih elemenata
odreuje se na osnovu geometrije (zapremine, povrine,
debljine) posmatranog elementa i zapreminske teine
materijala od koga je element napravljen
Zapreminska teina nearmiranog betona je 24 kN/m3 , a
armiranog betona i betona za prethodno naprezanje, bez
obzira na procenat armature, 25 kN/m3
U tehnikim propisima definisane su raunske zapreminske
teine razliitih materijala
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu
Zapreminske teine nekih materijala
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu
Karakteristike nekih materijala: EC1-4 (silosi)
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu
Sopstvena teina noseih i nenoseih elemenata i stalne opreme

Nekonstruktivni (nenosei) elementi u konstrukcijama su
(izmeu ostalog): krovni pokrivai, povrinske obloge
(hidroizolacija, termoizolacija, akustina izolacija), podovi,
plafoni, pregradni zidovi, ograde, parapeti, ardinjere, itd.
Stalna oprema obuhvata: liftove, pokretne stepenice, opremu
za grejanje, ventilaciju, klimatizaciju, elektro-opremu, razne
cevovode, dimnjake u zgradama, . . .
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu

Korisna optereenja u konstrukcijama
Korisna optereenja u zgradama potiu od namene zgrade i
korienja objekta: kretanja ljudi unutar objekta, postavljanje
nametaja i drugih pomerljivih predmeta, opreme, maina, itd.
Korisno optereenje se izraava kao ravnomerno rasporeeno
povrinsko gravitaciono optereenje odreenog intenziteta q
izraenog u kN/m2
Intenzitet raspodeljenog optereenja zavisi od namene
prostora: stambeni prostor, poslovni prostor, hodnici i
stepenita, prohodne (i neprohodne) terase, parking prostori u
stambenoj/poslovnoj zgradi, itd.
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu
Korisna optereenja u zgradama - nai propisi
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu
Korisna optereenja u zgradama - EC1
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu
Korisna optereenja u zgradama - EC1 (nastavak)
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu
Korisna optereenja u konstrukcijama

Korisna optereenja na mostovima zavise od kategorije mosta:
-
most
most
most
most
most
za
za
za
za
za
cevovod (vodovod, gasovod, naftovod)

peaki saobraaj
drumski saobraaj
elezniki saobraaj
kombinovan saobraaj
Korisna optereenja na mostovima su, ipak, preteno posledica

kretanja saobraaja preko mosta
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu
Korisna optereenja drumskih mostova - EC1-2
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu
Korisna optereenja drumskih mostova - EC1-2

(nastavak)
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom
Sadraj
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu

Optereenje snegom
Optereenje vetrom
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom
Optereenje snegom - nai propisi

Optereenje snegom posmatra se kao gravitaciono (vertikalno)
optereenje koje deluje na m2 osnove, a intenzitet optereenja
zavisi od lokacije objekta i od nagiba krovne ravni
Za ravne krovove i za nagibe krovnih ravni do 20 optereenje
snegom je 0.75 kN/m2
Sa poveanjem nagiba krovne ravni za svakih 5 vrednost
optereenja snegom smanuje se za 0.05 kN/m2
Ovo smanjenje se vri sve do nagiba od 60 za koji je
optereenje snegom 0.35 kN/m2
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom
Optereenje snegom - nai propisi

Za krovove sa nagibom veim od 60 optereenje snegom je
0.0 kP a
U primorskim krajevima uzima se da je optereenje snegom
jednako 0.35 kN/m2
U planinskim krajevima optereenje snegom je dato sa
qs = 0.75 +
A 500
400
[kP a]
gde je A nadmorska visina lokacije u [m]
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom
Zapremnska teina snega - EC1-1-3
Eurocode 1, Part 1-3: General actions - Snow loads
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom
Optereenje snegom - Evrokod 1, Deo 1-3

Prema Evrokodu 1, Deo 1-3, sneg spada u promenljiva,
nepokretna dejstva, statike prirode
Dejstvo snega treba da se razmatra u svim stalnim i prolaznim
proraunskim situacijama
U odreenim situacijama, kada postoji realna opasnost od
izuzetnih snenih padavina ili nagomilavanja snega, takvo
dejstvo snega treba da se tretira kao incidentno dejstvo
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom

Osnov za proraun dejstva snega na krovove je karakteristina
vrednost optereenja snega na tlo sk , koja se zasniva na
godinjoj verovatnoi prekoraenja od 0.02 (povratni period od
50 godina)
Karakteristina vrednost optereenja snega treba da bude
propisana u Nacionalnom prilogu za itavu teritoriju zemlje u
vidu karte snega
Postoje evropske karte optereenja snega na tlo, a u toku je
izrada i srpske karte snega (SRPS EN 1991 1-1-3/NA)
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom
Evropske karte optereenja snega na tlo: EC1-1-3
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom

Za lokacije na kojima su mogue izuzetne snene padavine,
proraunska vrednost izuzetnog optereenja snega na tlo sAd
odreuje se prema
sAd = Cesl sk
gde je
- sk . . . karakteristina vrednost optereenja snega na tlo za
razmatranu lokaciju
- sAd . . . proraunska vrednost izuzetnog optereenja snega na
tlo
- Cesl . . . koeficijent za izuzetna dejstva snega (u EC1 se
preporuuje vrednost 2.0)
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom

Prema Evrokodu 1 treba da se razlikuju tri potencijalne
incidentne situacije, u zavisnosti od incidenta koji prouzrokuje
izuzetna optereenja snegom:
- incidentne snene padavine
- incidentni sneni nanosi (nagomilavanje snega)
- incidentne snene padavine i nagomilavanje snega
U Nacionalnom prilogu treba da se definiu sluajevi kada je

potrebno da se razmatraju incidentna dejstva snega i koja od
incidentnih situacija treba da se analizira
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom

Nain raspodele i intenzitet optereenja snegom na krovovima
konstrukcija zavisi od vie faktora:
-
oblik i nagib krova

hrapavost krovne povrine
blizina susednih objekata vee visine
termika svojstva prostora ispod krova (generisanje toplote u
tavanskom prostoru)
- okolni teren i lokalni meteoroloki uslovi, posebno vetrovitost
U zavisnosti od ovakvih okolnosti definiu se modeli raspodele

optereenja snegom, kao i intenziteti optereenja
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom

Prilikom analize optereenja usled dejstva snega, bilo da se
radi o stalnim i prolaznim, ili o incidentnim proraunskim
situacijama, neophodno je da se razmatraju dve osnovne
dispozicije optereenja:
- bez nagomilavanja snega
- sa nagomilavanjem snega
U zavisnosti da li se odreuju stalne i prolazne, ili incidentne

proraunske situacije, optereenje od snega na krovovima se
odreuje na sledei nain:
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom

1
za stalne i povremene (prolazne) proraunske situacije, t.j. za

uobiajene (normalne) uslove:
s = i Ce Ct s k
za incidentne proraunske situacije usled snenih padavina

velikog intenziteta
s = i Ce Ct sAd
za incidentne proraunske situacije usled snenih nanosa

(nagomilavanja snega)
s = i sk
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom

U navedenim izrazima uvedene su oznake:
-
i . . . koeficijent oblika krova

Ce . . . koeficijent izloenosti
Ct . . . termiki koeficijent
s . . . optereenje krova snegom, po m2 osnove krova
sk . . . karakteristina vrednost optereenja snega na tlo za
razmatranu lokaciju
- sAd . . . proraunska vrednost izuzetnog optereenja snega na
tlo
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom

Koeficijent izloenosti Ce se odreuje u zavisnosti od okolne
topografije i od izloenosti objekta uticaju vetra
Ukoliko ne postoje podaci o topografiji, moe da se usvoji
vrednost 1.0
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom

Termiki koeficijent Ct se upotrebljava da bi se uzela u obzir
redukcija optereenja od snega na krovovima sa krovnim
pokrivaem niske termike provodljivosti, posebno kod
staklenih pokrivaa, zbog topljenja snega usled gubitka toplote
Za ostale sluajeve se usvaja Ct = 1.0
Koeficijenti oblika krova i zavise od oblika krova i nagiba
krovne ravni
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom

Koeficijenti oblika za jednovodne, dvovodne i testeraste (ed)
krovove dati su na slici i u tabeli
Ako je spreeno (ogranieno) klizanje snega sa krova
(postavljanjem snegobrana), vrednost koeficijenta i , bez
obzira na ugao nagiba krova, ne sme da bude manji od 0.80
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom
Dispozicije optereenja od snega: EC1-1-3
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom
Dispozicije optereenja od snega: EC1-1-3
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom
Sadraj
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu

Optereenje snegom
Optereenje vetrom
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom

Uvodne napomene o vetru
Vetar je kretanje vazhuha u atmosferi usled razlike u
temperaturi i pritiscima, kao i usled rotacije Zemlje
Kada postoji razlika u atmosferskom pritisku, vazduh se kree
iz oblasti sa viim pritiskom u oblast sa niim pritiskom i to
kretanje vazduha je vetar
Znai, u meteorolokom smislu, vetar je horizontalno (ili
priblino horizontalo) strujanje vazduha
U smislu mehanike fluida, vetar je turbulentno kretanje fluida
(vazduha)
U matematikom smislu, vetar je sluajan (stacionaran i
ergodian) proces
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom

Vektor brzine vetra je sluajna veliina koja se menja u
prostoru i vremenu
U nekom intervalu vremena i odreenom prostoru, brzina vetra
moe da bude sa dominantnim pravcem
Ako se posmatra vremenska promena brzine vetra
dominantnog (horizontalnog) pravca v = v(t), onda moe da
se izvri vremensko osrednjavanje u nekom izabranom intervalu
tm = t2 t1
Z t2
1
vm =
v(t) dt
tm t1
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom

Osrednjavanjem po vremenu dobija se osrednjena brzina vetra
vm u intervalu vremena tm
Brzina u bilo kom trenutku moe da se prikae kao zbir
osrednjene brzine i odstupanja, odn. fluktuirajue komponente
vf (t):
v(t) = vm + vf (t)
to je interval osrednjavanja krai, odgovarajua osrednjena
brzina je vea
Standardni intervali osrednjavanja brzine vetra tm = t2 t1 su
1 sat ili 10 minuta
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom
Brzina vetra u funkciji vremena
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom

Gustina vazduha je koliina (masa) vazduha u jedinici
zapremine
Gustina vazduha zavisi od raznih faktora: od koliine vodene
pare u atmosferi, od vazdunog pritiska i temperature
(jednaina gasnog stanja pV = RT ), od geografske lokacije,
itd.
Prema definiciji tzv. standardne atmosfere (definisane u JUS
A.A1.100), gustina vazduha, pri pritisku od p = 1 bar i pri
temperaturi od T = 288 K = 15 C, iznosi
= 1.225 [kg/m3 ]
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom

Ukoliko je objekat, odn. nivo terena oko objekta, na veoj
nadmorskoj visini, moe da se uzme u obzir smanjenje gustine
vazduha:
H
[kg/m3 ]
= 1.225
8000
gde je H nadmorska visina u metrima
Vrlo esto se usvaja da je gustina vazduha jednaka
= 1.25 [kg/m3 ]
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom

Ako je gustina vazduha, a v brzina, onda je aerodinamiki
pritisak vetra q dat sa
q=
1 2
v
2
Bernulijeva jednaina za kretanje nestiljivog fluida:

1 2
v + z g + p = const
2
gde je g ubrzanje Zemljine tee, a z visinski nivo iznad
referentne ravni
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom
Uticaj vetra na konstrukcije, nai propisi

Uticaj vetra na konstrukcije po naim tehnikim propisima
definisan je u regulativi:
- Privremeni tehniki propisi za optereenje zgrada (PTP-2),
Posebno izdanje Ministarstva graevine FNRJ, 1948
- Tehniki propisi o dejstvu vetra na nosee eline konstrukcije,
Slubeni list SFRJ br.41/1964
Teritorija FNRJ je, prema intenzitetu brzine vetra i drugim

meteorolokim uslovima, podeljena na 3 geografske zone vetra
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom

Geografske zone vetrova na teritoriji FNRJ/SFRJ su bile:
- zona I . . . zona umerenih vetrova
- zona II . . . zona jake koave i vardarca
- zona III . . . zona jake bure
Objekti su, prema svojim lokalnim uslovima, klasifikovani u

zatiene, poluzatiene i izloene
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom

Objekti su, prema svojoj visini iznad terena, podeljeni na
intervale:
-
do 10m (zatien, poluzatien, izloen)

preko 10 do 30m (poluzatien, izloen)
preko 30 do 60m (izloen)
preko 60 do 100m (izloen)
Za svaku od navedenih visina, kategoriju izloenosti i za

geografsku zonu vetra definisano je osnovno optereenje
vetrom q
Osnovno optereenje vetrom je aerodinamiki pritisak vetra
1
2
2 v
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom

Stvarno optereenje vetrom izraunava se tako to se osnovno
optereenje vetrom q pomnoi sa odgovarajuim koeficijentom
oblika c:
w =cq
Pritisak vetra (smer ka povrini objekta) oznaava se sa +, a
sisanje (smer od povrine objekta) sa znakom -
Rezultujua sila vetra se dobija mnoenjem pritiska vetra sa
odgovarajuom povrinom A
W =cqA
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom

Uticaj vetra na konstrukcije po naim vaeim tehninim
propisima definisan je u 4 standarda:
- JUS U.C7.110/1991: Optereenje vetrom.
osrednjeni aerodinamiki pritisak vetra
koeficijent i aerodinamiki pritisak vetra
zgrada
ostalih graevinskih konstrukcija
Stanko Bri
Osnovni principi i
Dinamiki
Optereenje vetrom
Optereenje vetrom
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom
JUS U.C7.110/1991 - naslovna strana
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom
Generalni koncept prorauna optereenja vetrom
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom

Polazni podatak za proraun uticaja vetra je osnovna brzina
vetra vm,50,10
To je osrednjena brzina (1-asovno osrednjavanje) sa
povratnim periodom T=50 godina, na osnovu merenja brzina
vetra na 10m iznad povrine ravnog terena
Projektna osnovna brzina vm,T,10 dobija se prema izrazu:
vm,T,10 = kt kT vm,50,10
gde su
- kt . . . faktor vremena osrednjavanja osnovne brzine vetra
- kT . . . faktor povratnog perioda
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom

Osnovni pritisak vetra qm,T,10 je jednak aerodinamikom
pritisku sa projektnom osnovnom brzinom vetra:
qm,T,10 =
1
2
vm,T,10
2
Sa osnovnim pritiskom vetra odreuje se osrednjeni

aerodinamiki pritisak vetra qm,T,z
qm,T,z = qm,T,10 Kz2
gde je Kz faktor ekspozicije (pa na kvadrat)
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom

Faktor ekspozicije Kz prikazuje promenu osrednjene brzine
vetra po visini z iznad terena: Kz definie profil vetra
U Inenjerstvu vetra raspodela osrednjene brzine vetra po visini
iznad terena prikazuje se kao
- stepeni zakon
- logaritamski zakon
U naim propisima (JUS U.C7.110) usvojen je stepeni zakon

za profil osrednjene brzine
U Evrokodu EC1 usvojen je logaritamski zakon raspodele
osrednjene brzine vetra po visini
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom

Raspodela osrednjene brzine vetra po visini data je na sledei
nain:
vm,T,z = vm,T,10 Kz
Faktor ekspozicije Kz dat je stepenim zakonom u obliku:

z
Kz = b
zref
gde su
- b, . . . parametri hrapavosti terena zavisni od klase hrapavosti
- zref . . . referentna visina od 10m (na kojoj se meri brzina
vetra): zref = 10m
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom

Usvojene su tri klase hrapavosti terena:
- klasa A . . . velike vodene uzburkane povrine
- klasa B . . . ravan, otvoren teren
- klasa C . . . umoviti tereni, industrijske zone, urbane sredine,
gradovi
U nekim zemljama, npr. USA, Canada, Japan, . . . postoji i

klasa hrapavosti D: centri velikih gradova
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom
JUS: Kategorije hrapavsti terena i odgovarajui

parametri
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom
JUS: Profil osrednjene brzine vetra
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom

Ukoliko se projektovani objekat nalazi na brdovitom terenu,
mora da se uzme u obzir lokalno poveanje brzine vetra usled
uticaja topografije
Ako ne postoje rezultati merenja, onda se faktor ekspozicije
Kz povea preko faktora topografije Sz , tako da se koristi
korigovan faktor ekspozicije Kz :
Kz = Kz Sz
gde je Sz faktor topografije dat sa

x
|x|
s L
Sz = 1 + Smax 1
e
kL
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom
JUS: Parametri topografije terena
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom
JUS: Profil osrednjene brzine vetra na breuljku
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom
JUS: Faktor topografije
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom

Dakle, ako je lokalni teren brdovit ili sa udubljenjima, pa se
uvodi i faktor topografije Sz , onda je osrednjeni aerodinamiki
pritisak vetra qm,T,z na proizvoljnoj visini z dat sa
qm,T,z = qm,T,10 Sz2 Kz2
Sa odreenim osrednjenim aerodinamikim pritiskom vetra
qm,T,z izraunava se aerodinamiki pritisak vetra qg,T,z :
qg,T,z = qm,T,z Gz
gde je Gz dinamiki koeficijent
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom

Dinamiki koeficijent Gz dat je u obliku
s
2
R
Gz = 1 + 2g Iz B 1 +
B
gde je
-
g . . . udarni faktor: g 3.0 4.0

Iz . . . intenzitet turbulencije vetra
B . . . faktor prostorne korelacije brzine vetra
R . . . rezonantni faktor
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom

Intenzitet turbulencije vetra Iz dat je kao odnos standardne
devijacije brzine vetra vf i srednje brzine vetra vm :
Iz =
vf
vm
Imajui u vidu profil brzine vetra, intenzitet turbulencije moe

da se dobije u obliku
r
a
10
Iz =
b
z
gde su a, b, parametri hrapavosti terena (dati u zavisnosti od
klase hrapavosti)
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom

Faktor prostorne korelacije brzine vetra B, kao i rezonantni
faktor R znaajni su u klasifikaciji konstrukcija (zgrada) na
krute i vitke
Faktori B i R odreuju se koristei:
-
Q . . . redukovanu brzinu vetra

n1 . . . svojstvenu frekvenciju 1. tona slobodnih vibracija (u Hz)
. . . relativno priguenje konstrukcije
S, S 0 . . . faktore spektralne energije vetra
Redukovana brzina vetra Q odnosi se na brzinu vetra na vrhu

objekta, z = h, i data je sa

Q=
Stanko Bri
vm,T,h
n1 h
2
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom

Ako je irina objekta (zgrade) u ravni upravno na pravac vetra
oznaena sa b, a visina objekta sa h, onda se odnos veliina
R/B odreuje prema relacijama:
- za odnos irina/visina b/h > 0.25, odn. h/b < 4

2
R
B
Q4/3
S
4
- za odnos irina/visina b/h < 0.25, odn. h/b > 4

R
B
2
Stanko Bri
Q5/6
S0
4
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom
JUS: Faktor prostorne korelacije brzine vetra B
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom
JUS: Faktori spektralne energije vetra S i S 0
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom

U zavisnosti od izraza (R/B)2 konstrukcije se dele na dve
grupe i u zavisnosti od toge se odreuje dinamiki faktor:
- za vrednost

R 2
B
< 0.5 . . . krute konstrukcije

Gz = 1 + 2 g Iz B
- za vrednost

R 2
B
0.5 . . . vitke konstrukcije

s
Gz = 1 + 2 g Iz B
Stanko Bri

1+
R
B
2
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom

Kao to je reeno, aerodinamiki pritisak vetra qg,T,z po visini
objekta dobija se kada se osrednjeni aerodinamiki pritisak
qm,T,z pomnoi sa dinamikim koeficijentom Gz :
qg,T,z = qm,T,z Gz
Raspodeljeno optereenje vetrom w dobija se prema izrazu
w = qg,T,z c
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom

Ukupna rezultujua sila vetra W dobija se prema izrazu
w = qg,T,z c A
gde je
- c . . . koeficijent oblika ili sile odreen prema JUS U.C7.113
- A . . . izloena povrina objekta odreena prema JUS U.C7.112
(projekcija izloene povrine zgrade na vertikalnu ravan na
horizontlan pravac delovanja vetra)
Sa tako odreenim optereenjem vri se proraun uticaja vetra

na posmatrani objekat
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom
JUS: Konvencija o znacima pritiska vetra
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom
Evrokod 1, Deo 1-4: Uticaj vetra na konstrukcije
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom
Brzina vetra, prema Evrokodu 1, Deo 1-4

Fundamentalna osnovna brzina vetra vb,0 je 10-to minutna
osrednjena brzina vetra, sa verovatnoom prekoraenja 0.02,
nezavisna od pravca vetra i doba godine, izmerena na 10m
visine na ravnom otvorenom terenu kategorije II
Osnovna brzina vetra vb uzima u obzir pravac delovanja i doba
godine, a izraunava se kao proizvod fundamentalne osnovne
brzine i koeficijenata pravca i sezonskog delovanja:
vb = cdir cseason vb,0
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom
Brzina vetra, prema Evrokodu 1, Deo 1-4

U izrazu za osnovnu brzinu vetra uvedene su oznake:
- cdir . . . koeficijent pravca (cdir 1.0)
- cseason . . . koeficijent sezinskog delovanja (cseason 1.0)
U nedostatku preciznijih podataka usvaja se da je cdir = 1.0 i

cseason = 1.0, to bi znailo da je u pitanju stalno isti pravac
brzine i to cele godine
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom
Profil brzine vetra, prema Evrokodu 1, Deo 1-4

Osnovna brzina vetra vb odnosi se na 10-to minutnu
osrednjenu brzinu na 10m visine na otovrenom ravnom terenu
kategorije II
Uzimajui u obzir i ostale kategorije terena, kao i raspodelu
osrednjene brzine vetra po visini (do 200m), definie se srednja
brzina vetra vm (z)
Srednja brzina vetra vm (z) definisana je na sledei nain
vm (z) = cr (z) c0 (z) vb
Stanko Bri
(1)
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom
Kategorije hrapavsti terena i odgovarajui

parametri
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom
Kategorije hrapavsti terena i odgovarajui

parametri
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom
Kategorije hrapavsti terena - opis
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom
Kategorije hrapavsti terena - Evrokod 1, deo 1-4
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom

Koeficijenti u jedn. (1) su:
- cr (z) . . . koeficijent hrapavosti terena
- c0 (z) . . . koeficijent topografije terena
Koeficijent hrapavosti terena usvojen je u obliku

z
cr (z) = kr ln
zmin z zmax = 200 m
z0

zmin
cr (z) = cr (zmin ) = kr ln
z zmin
z0
Stanko Bri
(2)
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom

Koeficijent hrapavosti terena cr (z) pretstavlja logaritamski
zakon raspodele osrednjene brzine vetra po visini
U izrazima (2) sa kr je oznaen koeficijent terena, koji je
konstantan za svaku kategoriju terena
Koeficijent terena kr je za svaku kategoriju terena dat u tabeli,
a izraunava se prema izrazu:

kr = 0.19
z0
z0,II
Stanko Bri
0.07
= 0.19
z 0.07
0
0.05
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom

Koeficijent topografije terena co (z) pretstavlja efekat lokalnog
poveanja brzine vetra na terenu koji je lokalno brdovit
(nije ravan)
Za izolovan uspon u topografiji terena, koeficijent topografije
moe da se prikae u obliku
co (z) =
vm
vmf
gde je
- vm . . . osrednjena brzina vetra na brdu na visini z
- vmf . . . osrednjena brzina vetra na ravnom terenu
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom

Konfiguracija terena na lokaciji brda moe da se prikae preko
koeficinetna uspona
H
=
Lu
gde je
- H . . . visinski nivo brda u odnosu na podnoje
- Lu . . . horizontalna duina uspona od podnoja do vrha
uzvienja
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom
Poveanje brzine vetra usled uticaja topografije
Ilustracija poveanja brzine vetra usled uticaja topografije
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom

U zavisnosti od koeficijenta uspona izraunava se koeficijent
topografije co :
co = 1
co = 1 + 2 s
co = 1 + 0.6 s
za
za
za
0.05
0.05 < < 0.3
> 0.3
Sa s je oznaen faktor topografske lokacije koji se odreuje iz

grafikih prikaza i zavisno od efektivne duine uspona Le
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom
Faktor s za kosine
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom
Faktor s za grebene i usamljena uzvienja
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Optereenje snegom
Optereenje vetrom

Efektivne duine uspona Le data je u zavisnosti od koeficijenta
uspona :
- za 0.05 < 0.3:
Le = Lu
- za > 0.3:
Le =
H
0.3
Uticaj lokalne topografije na odreivanje profila brzine vetra

prikazan je u Evrokodu EC1, Deo 1-4, na kompleksniji nain
(od ovde datog prikaza)
Stanko Bri

BK2 Novi Pazar

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

BK2 Novi Pazar

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Uvodna razmatranja

Promenljiva optereenja: sneg i vetar

Departman za Tehnike nauke,

Promenljiva optereenja: sneg i vetar

Promenljiva optereenja: sneg i vetar

Osnovni podaci o predmetu

Osnovni podaci o predmetu

Uslov za polaganje ispita:

Osnovni podaci o predmetu

Informacije o nastavi i predmetu:

Betonske konstrukcije 2 - Literatura

Betonske konstrukcije 2 - Literatura

Betonske konstrukcije 2 - Literatura

Betonske konstrukcije 2 - Literatura

Betonske konstrukcije 2 - Literatura

Betonske konstrukcije 2 - Literatura

Betonske konstrukcije 2 - Literatura

Promenljiva optereenja: sneg i vetar

Klasifikacija optereenja u AB konstrukcijama

Opte napomene o optereenju konstrukcija

Krov hale u Grockoj, 16.feb.2015

Krov hale u Grockoj, 16.feb.2015

Krov hale u Grockoj, 16.feb.2015

Krov hale u Grockoj, 16.feb.2015

Krov hale u Grockoj, 16.feb.2015

Krov hale u Grockoj, 16.feb.2015

Krov hale u Grockoj, 16.feb.2015

Klasifikacija optereenja u AB konstrukcijama

Klasifikacija optereenja u AB konstrukcijama

Klasifikacija prema PTP 1948

U osnovna optereenja spadaju

Klasifikacija optereenja u AB konstrukcijama

Klasifikacija prema PTP 1948: Osnovna optereenja

Klasifikacija optereenja u AB konstrukcijama

Klasifikacija prema PTP 1948: Osnovna optereenja

Klasifikacija optereenja u AB konstrukcijama

Klasifikacija prema PTP 1948: Dopunska optereenja

Promena temperature i skupljanje betona su prinudne

Klasifikacija optereenja u AB konstrukcijama

Klasifikacija prema PTP 1948: Dopunska optereenja

Klasifikacija optereenja u AB konstrukcijama

Klasifikacija prema PTP 1948: Naroita optereenja

U naoj zemlji (SFRJ) propisi o uticaju zemljotresa na

Klasifikacija optereenja u AB konstrukcijama

Klasifikacija prema PTP 1948: Naroita optereenja

Klasifikacija optereenja u AB konstrukcijama

Klasifikacija optereenja u AB konstrukcijama

Uticaj leda na stub pristanita ili mosta

Uticaj leda na zid pristanita

Uticaj leda na grupu ipova u sklopu pristanita

Klasifikacija optereenja u AB konstrukcijama

Pariz, 11.06.2013 - 6 ljudi poginulo

Klasifikacija optereenja u AB konstrukcijama

Naroita optereenja: udar aviona i eksplozija

Analize udara i analize uticaja eksplozije pretstavljaju izuzetno

New York, 11.09.2001, oko 3500 ljudi poginulo

New York, 11.09.2001, oko 3500 ljudi poginulo

New York, 11.09.2001, oko 3500 ljudi poginulo

Oklahoma City, 19.04.1995, Federal Building (pre)

Oklahoma City, 19.04.1995, Federal Building

Oklahoma City, 19.04.1995, Federal Building

Oklahoma City, 19.04.1995, Federal Building

Klasifikacija optereenja u AB konstrukcijama

Nacrt pravilnika o tehnikim normativima graevinskih konstrukcija