Psihoanaliza posle Frojda

Sigmund Frojd
ta vam se svidelo?
ta vam se nije svidelo?

ta biste promenili u
teoriji?
ta biste zadrali/doradili?

Savremeni pristupi u psihoanalizi

Ja psihologija

Interpersonalna
psihologija

Teorija objektnih
odnosa

Psihologija
selfa

Relaciona
psihoanaliza

Ana Frojd

Salivan

Klajn

Kohut

Miel

Hartman

Bendamin

Bion

Erikson

Fonagi

Tomson

Britanska
nezavisna kola

Bibi

Ameriki
teoretiari

Kris
Erikson

Ja psihologija Hajnc Hartman

Frojd: Ja nastaje iz Ono

Hartman: Ono i Ja se formiraju nezavisno iz
zajednike nediferencirane biofizioloke matrice
Frojd: sukob meu istancama linosti
Hartman: Adaptacija na spoljanju realnost
Frojd: funkcije Ja su rezultat sukoba nagonskih
pokretaa i u slubi su Ono, Nad-ja i spoljanje
stvarnosti
Hartman: Ja poseduje autonomne funkcije, koje
slue prilagoavanju (opaanje, pamenje,
miljenje...)

Ja psihologija Hajnc Hartman

Energija dostupna za autonomne funkcije Ja nastaje

neutralizacijom energije seksualnog i agresivnog nagona ime
se ona liava nagonskog kvaliteta

Terminoloko razjanjavanje: Self - Ja

Nastanak, formiranje i razvoj Nad-ja

Teorije objektnih odnosa

Objektni odnosi su odnosi izmeu aspekata psihikog sveta koji

nastaju u odnosima sa drugim bliskim osobama. Te aspekte ili
gradivne jedinice psihikog sveta nazivamo unutranjim objektima i
oni ukljuuju reprezentacije sebe i znaajnih drugih, odnosno sheme
bivanja-sa znaajnim drugim osobama

Najvanija taka razmimoilaenja sa klasinom psihoanalizom:

Frojd: nagoni su primarni pokretai ponaanja, ukljuujui i
uspostavljanje odnosa s objektima. Objekti slue za rastereenje
napetosti izazvane delovanjem nagonskih pritisaka i nisu unapred
dati.
TOO: nagoni se javljaju u kontekstu primarnih odnosa (odnos
odoje-majka), a motivacija za uspostavljanjem odnosa je primarna
na isti nain na koji su shvaeni seksualni i agresivni nagon u
Frojdovoj psihoanalizi.

Melani Klajn

Primenjivala psihoanalizu u radu sa decom i

osobama obolelim od psihoze

Incestuozne fantazije (Edipov kompleks) i

zastraujue samokanjavanje (Nad-ja) prisutni su od
ranog uzrasta, samo u rudimentarnoj formi

Psiha svakog oveka je nestabilna, fluidna, sainjena

i od psihotinih depova svi se mi suoavamo sa
paranoidnom i depresivnom anksioznou

Melani Klajn

Paranoidno-shizoidna pozicija: nain organizacije celokupnog

iskustva na takav nain da se svi aspekti sebe i majke cepaju na dobre i
loe elemente koji se u mentalnom svetu dre zasebno. Dominira
strah od spoljanjeg napada i unitenja. Osnovni mehanizam odbrane:
cepanje (Splitting)

Depresivna pozicija: u drugoj polovini prve godine pojavljuje se

kapacitet deteta da objekat doivi kao celovit. Doivljaj loe,
odbacujue i destruktivne, kao i doivljaj majke kao brine i negujue
predstavljaju aspekte iste osobe. Integracija suprotstavljenih doivljaja
rezultira brigom deteta da je naudilo majci svojim neprijateljskim i
sadistikim fantazijama. Dominiraju depresivna anksioznost i oseanje
krivice, s kojima se dete bori putem reparacije - aktivnim naporom da
ljubav prevlada mrnju, a da se eventualna teta nastala usled
fantazmatskog ili stvarnog ispoljavanja destruktivnosti nadoknadi i
popravi manifestovanjem ljubavi

Britanska nezavisna kola

deca se raaju s kapacitetom da uspostavljaju harmonine

interakcije i netraumatian razvoj

Bolbi:Ali, loe majke stvarno postoje!

stvarni odnosi s majkom i drugim znaajnim figurama su od

presudnog znaaja za razumevanje razvoja linosti i, naravno,
psihopatologije

Britanska nezavisna kola

sprovodili su psihoanalitiki tretman teko poremeenih

pacijenata (psihotinih ili graninih poremeaja)

fokus na preedipalnim fazama razvoja i na dijadnim

objektnim odnosima umesto na triangularnoj edipalnoj
konstelaciji

razvoj psihopatologije objanjava teorija deficita, a ne

teorija konflikta: nedovoljan i neodgovarajui razvoj
psihikih struktura, pre svega selfa, nastaje usled
neodgovarajueg ranog iskustva u odnosu s majkom

Donald Vinikot

Dovoljno dobro (holding) okruenje

Dovoljno dobra majka

fiziki i psihiki prostor u kojem je dete zatieno bez znanja o

tome
omoguava da dete razvije self i doivi sebe kao zasebnu
osobu.
osetljiva i responzina
prua optimalan iznos zadovoljenja detetovih potreba i
dovoljnu konstantnost iskustva u odnosu
optimalna frustracija detetovih potreba
najvanija uloga majke jeste da s bebom ostvari takav odnos
koji dozvoljava raanje i razvoj selfa

Primarna materinska preokupacija

da bi majka bila u stanju da gradi takav odnos s detetom koji

se rukovodi potrebama deteta, a ne njenim sopstvenim
potrebama, kod majke se krajem trudnoe formira tzv.
primarna materinska preokupacija, koju odlikuje stavljanje
deteta i njegovih potreba u centar majinog subjektivnog sveta
neverbalna gestovi

Donald Vinikot

Prelazni objekat

faza subjektivne omnipotentnosti ja sam stvorio objekat i

kontroliem ga
faza objektne realnosti ako mi treba objekat moram da ga
naem, nije deo mene
prelazni objekat istovremeno pripada i detetovom doivljaju
sebe i detetovom doivljaju onoga to je izvan njega.

omoguava postepenu emocionalnu separaciju od majke

preuzima majine funkcije koje dete potom pounutruje stvaranje
celovitog i kohezivnog selfa

Pravi i lani self

Mehanizmi odbrane u teoriji

objektnih odnosa

Cepanje

nesvesni proces putem kojega se aktivno razdvajanju kontradiktorne

reprezentacije selfa, objekta ili kontradiktorna oseanja.
znaajan za razvoj (npr. zadovoljstvo/nezadovoljstvo, dobar/lo objekat)
mehanizam odbrane kod odraslih (npr. podela na dobre i loe ljude)

Projektivna identifikacija

1. Projekcija 2.Identifikacija 3.Reintrojekcija

znaajan za razvoj (npr. glad)
mehanizam odbrane kod odraslih (npr. bespomonost, praznina)

Posmatranje odojadi Margaret

Maler
Identifikovala je tri razvojne faze:

autistina faza, 1- 2 mesec, dete je u stanju bez objekta,

poznaje jedino svoja fizioloka stanja i tei uspostavljanju
homeostaze.
simbiotska faza, 2-6 meseci, je stanje nediferencirane fuzije
odojeta s majkom. Dete ima doivljaj somatopsihikog
jedinstva s majkom i stapanja zajednikih granica. Za normalan
psihiki razvoj potrebno je optimalno simbiotsko zadovoljenje
potreba u ovoj fazi.
faza separacije-individuacije zapoinje sa 6 meseci i traje do
kraja 3. godine ivota. S poetkom ove faze moe se govoriti o
psiholokom roenju deteta kao zasebne osobe. Paralelno sa sve
veim fizikim odvajanjem od majke dolazi i do boljeg
izdvajanja tj. separacije selfa iz prethodno stopljenih
reprezentacija selfa i objekta.

Posmatranje odojadi Daniel

Stern

Suprotno Malerovoj: Novoroene se ne nalazi u

autistinom svetu, ono je od prvih dana ivota svesno
majinske figure

Razvoj detetovog doivljaja selfa zavisi od priznavanja i

potvrivanja od strane majke, od njenog osetljivog
afektivnog usklaivanja sa detetom

Suprotno Klajnijancima: Uloga fantazije tj. primarnih

procesa od malog je znaaja kod odojeta, ono je paljiv
posmatra stvarnosti.

Prema Sternu sekundarni procesi prethode u razvoju

primarnim procesima.

Razvoj selfa Daniel Stern

Revolucionarno: integracija istraivakog i klinikog pristupa
Postoji pet razliitih aspekata/domena selfa:
1.
Neverbalni self proceduralno pamenje
2.
Verbalni ili kategorijski self semantiko pamenje,
simboliko miljenje i jezik
3.
Narativni self epizodno, autobiografsko pamenje
Unutranji objekti nastaju iz ponavljanih i prilino malih
obrazaca interakcije i reprezentuju interaktivna iskustva.
Stern naziva unutranje objekte naini-bivanja-sa.

Utisci?

ta vam se najvie svidelo?

ta vam se nije svidelo?

Koje su karakteristike savremene psihoanalize u

odnosu na Frojdovu teoriju?

HVALA NA PANJI!