DODATAK II

SILVA KONTROLA UMA I PSIHIJATRIJSKI PACIJENTI

Klensi D. MekKenzi i Lens S.
Rajt18
Novembra 1970. godine pohaali smo asove Silva Kontrole uma u Filadelfiji jer
su neke njihove postavke pobudile nau znatielju. Kako je kurs tekao, postalo nam
je jasno da tri osobe zaista imaju emotivne poremeaje a da je kod etvrte stabilnost
dovedena u pitanje. ta je bio razlog? Da li kurs ubrzava emotivna oboljenja? Da li
su ve bili bolesni kada su doli? Da li je kurs privlaio poremeene osobe?
O tome smo diskutovali sa kolegama i mnogi su smatrali da bi kurs mogao da
ubrza akutne psihoze kod nestabilnih linosti. Ovo je naizgled zvualo verovatno.
Opte je prihvaeno da bilo ta to olakava regresiju (povratak na prethodna stanja)
moe izazvati jaku psihozu kod onih koji su tome skloni. Gubitak osetljivosti ula i
halucinogene droge mogu dovesti do ponaanja slinog psihotinom, pa ak i
tehnike kakve su biofidbek i hipnoza takoe mogu izmeniti psihu. Veina
psihoanalitiara ne preporuuje formalnu psihoanalizu, na kauu, za psihotine
pacijente jer ona dovodi do dalje regresije. Nije definisana veliina faktora rizika, ali
postoje tvrdnje da su svi ovi postupci zavrili psihozama.
U 1972. godini dve hiljade uenika gimnazije u Filadelfiji prolo je kroz obuku
Silva Kontrole uma, prema izjavi odgovornih zvaninika kole bez psihijatrijskih
smetnji. Ovo je na drugi nain pobudilo nau znatielju. Poto adolescenti i inae
imaju nestabilan ego, dovedene su u sumnju prethodno navedene postavke da je kurs
opasan za nestabilne linosti. Naa nedoumica se uveala. Videli smo tri
poremeene osobe u grupi od tridesetoro i nismo znali da li im je bilo bolje ili gore.
Neki lanovi naunih krugova tvrdili su da veliki broj poremeenih postaje
psihotian. Studija iz gimnazije ukazuje da nije bilo tako. U stvari, neki od naih ak
veoma neuravnoteenih pacijenata, imali su izrazite koristi od zavrenog kursa.
Pregled literature ukazao je na miljenja ali ne i na prava istraivanja.
Jasno, moglo se ii dalje samo uz procenu i testiranje pojedinaca pre i posle
obuke. U sledee etiri godine, stoosamdesetdevet naih psihijatrijskih pacijenata
dobrovoljno je pohaalo kurs Silva Kontrole uma i to dok su bili pod terapijom.
Naroita je panja posveena grupi od sedamdesetpet pacijenata ija je dijagnoza
pre poetka kursa bila: psihotinost, na granici ili trenutno van psihoze. Njih smo
nazvali izuzetno poremeenom grupom. U nekom periodu svog ivota, njih ezdeset
je bilo ili psihotino ili hospitalizovano.
18
Klensi D. MekKenzi - doktor medicinskih nauka, Direktor Filadelfija servisa za konsultacije,
psihijatar u Filadelfijskom psihijatrijskom centru.

10
6

10
6

Lem S. Rajt - doktor medicinskih nauka, psihijatar u Institutu Pensilvanijske bolnice. Profesor
deje psihijatrije na Haneman Medicinskom Koledu.

10
7

10
7

Meu ovih sedamdesetpetoro su uli svi izrazito poremeeni iz MekKenzijeve

prakse iz poslednje etiri godine koji su pristali da pohaaju kurs Silva Kontrole
uma (ezdesetest pacijenata) i uzorak iz Rajtove prakse tokom poslednje etiri
godine (devet pacijenata). Bilo je sedam izrazito poremeenih pacijenata koji su
odbili da idu na kurs i kada je bilo ponueno besplatno pohaanje. Oni nisu bili
poremeeni vie od onih koji su ga pohaali. Meu onima koji su pohaali kurs bili
su najporemeeniji pacijenti; oni koji su odbili jednostavno su bili krui,
nefleksibilni u svom nainu miljenja. Moe se pretpostaviti da to nisu osobe koje bi
mogle zapasti u tekoe tokom kursa jer pre svega nisu ni elele da ga pohaaju.
U poetku pacijenti iz grupe izrazito poremeenih ili su na kurs jedan po jedan i
uz veliki oprez. U poetnom delu istraivanja pacijente su slali u vreme kada
simptomi njihove bolesti nisu bili izraeni. Kako je istraivanje napredovalo
pacijente su slali i tokom manje stabilnih perioda bolesti. Pri kraju etvorogodinjeg
perioda, njih sedamnaestoro je poslato u vreme aktivne psihotinosti i deluzivnosti a
ponekad ih je istovremeno bilo na kursu deset ili vie.
Pored psihijatrijskog tretmana i procene, pre i posle kursa podeljen je upitnik
"Experiential World Inventory" za pedesetosmoro od sedamdesetpet pacijenata.
EWI je upitnik od 400 pitanja zamiljenih da izmere opaanje stvarnosti. Doktori ElMeligi (El-Meligi) i Osmond (Osmond), autori upitnika, pokuali su da Rorahov
test izraze u formi pitanja i odgovora i stigli su do osetljivog testa za granine
sluajeve.
Prvenstvena svrha studije bila je da istrai koje pacijente obuka moe dovesti u
tee stanje poremeenosti. U tom smislu rezultati su bili iznenaujui jer samo se
jednom pacijentu posle kursa stanje pogoralo. To je bio dvadesetdevetogodinji
katatonini shizofreniar koji se dve nedelje posle kursa uznemirio poto je prestao
da uzima lekove i prvi put u ivotu poeo da se sastaje sa devojkom. On je takoe
jedini pacijent koji je na upitniku EWI pokazao znatno loije rezultate posle kursa.
Hospitalizacija nije bila neophodna.
Druga dva pacijenta, prvi koji je doiveo psihotinu depresiju i drugi sa
involutivnom depresijom, posle kursa su imala izraeniju depresiju, moda kao
suprotnost oseaju koje su imali za vreme obuke. Dobar oseaj za vreme kursa bio je
znaajan kontrast njihovom depresivnom stanju i to je bilo iskustvo kao kada
prestane glavobolja nekom ko ju je imao celog ivota. Ako se ponovo vrati, ne moe
se zanemariti. Meutim, ovi pacijenti su posle kursa imali bolji rezultat na EWI testu
i bili su u stanju da koriste obuku. Pacijent sa involutivnom depresijom bio je u
mogunosti da upotrebljava programiranje Kontrole uma u nedelji posle kursa i da
na poslu funkcionie s manje napetosti; osoba sa dijagnozom psihotine depresije
mogla je da u terapiji obavi i ono ime prethodno nije mogla da upravlja.
Dvadesetest drugih depresivnih pacijenata, ukljuujui involutivne, psihotine,
shizo-afektivne i manijano-depresivne tipove, bilo je posle kursa u znatno manjoj
meri depresivno i nije pokazivalo nikakve negativne posledice.

Jedna ena je prijavila da je imala iznenadno oseanje tuge za vreme jedne od

relaksacija. Jedan ovek, koji nije ukljuen u onih sedamdesetpet, napustio je kurs
posle drugog dana jer su mu se vraale slike neprijatnih vijetnamskih iskustava.
Njegovo stanje se izgleda nije pogoralo u odnosu na poetno, ali se nije vratio na
daljnje provere. (Relaksacija dovodi ljude u dodir sa oseanjima. Usled toga to je
raspoloenje grupe dobro i usmerenje pozitivno, obino vlada oseanje ljubavi i
topline, ali ponekad, kod nekih, izazivaju oseanje tuge i neprijatnih seanja.)
Jedan drugi pacijent (izvan grupe izuzetno poremeenih) bio je uplaen onim to
je trebalo raditi poslednjeg dana kursa, i posle runog sna nije doao na poslednji
dan.
Paranoidni shizofreniar, star trideset godina, pokazao je posle kursa izuzetno
oduevljenje koje se pribliavalo ciklotimijskim razmerama. Isprobavao je razliite
tehnike Kontrole uma da bi odluio ta da uradi sa ostatkom svog ivota i proveo je
mnoge sate proveravajui mogunosti iz programiranih snova. To je shvaeno kao
poveanje prinudne odbrane. Ipak, kao rezultat svojih uveanih aktivnosti, bio je u
stanju da se vrati u kolu i stekne titulu doktora. Takoe je mogao da diskutuje o
deluzivnom sistemu koji je iskusio nekoliko godina ranije kada je mislio da su mu
telepatski naloili da nekoga ubije. Da nije pohaao kurs ovo moda nikada ne bi
isplivalo na videlo i ne bi se reilo.
U poreenju sa relativno malim brojem i neznatnim negativnim posledicama
kursa, da bi se opisali pozitivni uinci i rezultati bila bi neophodna itava knjiga.
Najpostojaniji nalaz bio je onaj koji nismo traili i koji nismo ni oekivali. U skoro
svim sluajevima postojalo je poboljanje u opaanju stvarnosti. Od pedesetosmoro
onih koji su radili EWI test, jednom se stanje znatno pogoralo, dvadesetjedan je
ostao otprilike na istom, a tridesetestoro je ispoljilo znaajan rast u opaanju
stvarnosti. Od dvadesetjednog od onih koji su ostali na otprilike istom, petnaestoro
je imalo rezultate koji su ukazivali na zdravije usmerenje.
Proseni rezultati prvih dvadeset ena koje su pohaale kurs poslati su Dr. ElMeligiu, koautoru EWI-upitnika. On je hvalio dramatine promene koje su se
dogodile posle obuke Silva Kontrole uma i rekao da su u nekim kategorijama
rezultati pre i posle bili kao oni kod osoba za vreme i posle loeg LSD "putovanja".
U svakoj od jedanaest kategorija bilo je postojanih poboljanja. Individualni
rezultati su bili jo impresivniji. Mislilo se da nijedna konvencionalna psihoterapija
ne moe da stvori toliku promenu za nedelju dana; zaista, ona bi verovatno zahtevala
mesece ili godine terapije.
Rezultati jedne involutivno paranoidne ene su se promenili posle ovog
jednonedeljnog kursa koliko i jednom drugom prilikom posle jedanaest kura
elektrookom i dvanaest nedelja hospitalizacije.
Posle ovog jednonedeljnog kursa mogla je sama da se popne u autobus, prvi put
posle etiri godine.
Druga ena, paranoidni shizofreniar i u akutnom stanju deluzivnosti, zadrala je
neke od svojih deluzivnih misli i posle kursa, ali bila je u stanju da u vie navrata

ue u nivo Kontrole uma i ispita te misli i da svaki put doe do jasnog, racionalnog
objanjenja.
ena sa akutnom neizdiferenciranom shizofrenom reakcijom bila je isuvie
poremeena da bi mogla da popuni EWI. Dato joj je da bira: tretman elektrookom
ili Kontrola uma. Na kraju kursa kod nje je zabeleeno kliniko poboljanje i ne
samo da je mogla da popuni EWI ve je postigla i dobre rezultate.
Sledea ena, hipohondar sa istorijom od dvadeset operacija, trebalo je da ima
jo jednu operaciju. Dok su specijalisti interne medicine proveravali njeno srce i
bubrege, ona je uz pomo tehnike Kontrole uma programirala san kojim je
dijagnosticirala crevni poremeaj na spoju tankog creva. U istom snu je otkrila da je
sama prouzrokovala taj poremeaj, a takoe i zato i kako. Tehnike Kontrole uma su
joj omoguile da se na iznenadan, neobjanjen nain oslobodi poremeaja samo sat
poto je dijagnoza potvrena na hirurkom odeljenju. Tano mesto poremeaja bilo
je potvreno iz podataka prethodne operacije.
Druga vrlo poremeena dvadesetjednogodinja ena bila je izuzetno sklona
samoubistvu i u ranim fazama akutne psihoze. Pacijentkinja nas je uverila da ne
postoji nita to bi mi mogli da uradimo a da joj to bude od pomoi i da e se ona
verovatno ubiti. Poslali smo je na kurs Kontrole uma pod paljivom prismotrom. Na
nae veliko iznenaenje postala je izuzetno smirena, racionalnija, njene misli nisu
jurile u svim pravcima istovremeno; bila je manje pesimistiki raspoloena.
Hospitalizacija i velika doza lekova ne bi mogle toliko da je smire. Ponovila je kurs
dve nedelje kasnije i stanje se ponovo poboljalo. Ona se neverovatno izmenila
nabolje.
Jo jedan ovek u stanju izrazite deluzivnosti, ubeen da moe da smanjuje ljude,
iao je na kurs za vreme hospitalizacije i svaki dan se vraao u bolnicu. Pored toga
to je i dalje mislio da moe da smanjuje ljude, bio je izuzetno miran, bolje je
izraavao oseanja, drugi delovi deluzivnog sistema su bledeli i vie nije provodio
sate i sate razmiljajui o znaenju jednostavnih parabola. Pohaao je kurs tokom
este nedelje svoje hospitalizacije i promene su bile mnogo znaajnije nego tokom
svih pet predhodnih nedelja.
Involutivno paranoidna ena se vratila sebi posle kursa. Nekoliko drugih je kao
rezultat delova kursa bolje razumevalo svoju bolest.
Kliniki, izuzetno poremeena grupa je u celini pokazala impresivnu promenu.
Samo jedan pacijent je postao uznemireniji. Ostalima je vebanje pomoglo u
odreenoj meri. Posle kursa se poveala emotivna energija i poboljalo izraavanje
oseanja. Mnoge apatine linosti su prvi put pokazale entuzijazam. Njihovi izgledi
za budunost bili su pozitivniji a neki su bolje razumevali svoje psihotike procese.
ak su i oni koji su zadrali svoje deluzivne misli bili u stanju da ocenjuju svoju
sposobnost za obrazovanje ideja na nivou Kontrole uma i postignu jasnost i
razumevanje.

Dolo je do bolje relaksacije i smanjenja tenzije. Pacijenti su nauili da se

oslanjaju na sopstvene unutranje snage, da shvate suoavanje s problemima i
njihovo reavanje, a sama sposobnost da to ine davala im je vie samopouzdanja.
Neki psihotini pacijenti otkrili su da im bolest uveava sposobnost
funkcionisanja u izmenjenom stanju svesti a to je unelo smisao u njihov ivot i
njihovu produenu bolest.
Neurotini pacijenti (njih stoetrnaest) nisu pokazali kliniki negativne posledice.
estoro je popunjavalo EWI. Njihovi rezultati su se popravili, ali ne kao kod grupe
izuzetno poremeenih, jer su i njihovi prvobitni rezultati bili blie rezultatima
zdravih osoba. Izvesno je da su neurotini pacijenti imali koristi od vebi Silva
Kontrole uma. Oni koji su nastavili da vebaju tehnike posle kursa bili su u stanju da
umnogome izmene svoj ivot, a ak i oni koji nisu redovno vebali mogli su da ih
upotrebe u vreme linih kriza: kada su morali da se suoe sa stresom ili da donesu
vane odluke. Svima je to izgledalo kao iskustvo proirivanja uma, otkrie da mogu
na nove naine koristiti svoj um. Grupni entuzijazam se uveao pri kraju kursa i
mnoge osobe su iskusile odreeniji i vii emotivni nivo.
Opte govorei, obe grupe, neurotina i psihotina, popravile su se posle kursa,
to su pokazali pregledi psihologa i klinika ispitivanja. Samo je jednom od
stoosamdesetdevet pacijenata bilo znatno gore.
II
Podaci bilo kog istraivanja moraju biti ocenjeni u svetlu svih postojeih uslova,
upotrebljenih testova i kriterijuma i opreznosti koja prati studiju. Zato emo pokuati
da ukaemo na sve faktore za koje smo svesni da su mogli imati uticaja na rezultat.
Sa stanovita istraivanja, eleli smo da znamo kako je kurs delovao na
poremeene osobe. Kao lekari, eleli smo da svim naim pacijentima bude dobro.
Ovo je, bez sumnje, imalo izvesnog uticaja na rezultat poto su pacijenti to sigurno
osetili. Verujemo da smo im na neki nain preneli na optimizam; to je integralni
deo naih svakodnevnih terapeutskih napora.
U poetku, pre nego to bismo neke psihotine pacijente poslali na kurs ekali
smo da im se stanje stabilizuje, ali pri kraju smo ih slali na kurs i u stanju akutne
psihoze.
Za EWI test se smatralo da je osetljiv pokazatelj opaanja stvarnosti, i videli smo
da su se njegovi rezultati podudarali sa klinikim nalazima. Dr. El-Meligi je
potvrdio da su naa klinika posmatranja bila u skladu sa promenama pokazanim na
skali EWI-a. Jedini pacijent koji je postao jo vie poremeen bio je i jedini iji je
rezultat bio znatno loiji. Oni iji su se rezultati izuzetno popravili takoe su
pokazivali i znaajno kliniko poboljanje.
Autori EWI testa veruju da se on moe ponavljati i stalno sprovoditi. Mi nismo
ispitali da li je bilo kakva promena uslovljena faktorom ponovljivosti. Pokuali smo

da sprovodimo test jednu nedelju pre i nedelju posle kursa, ali nismo uvek uspevali
u tome. Nedavno, u sedam sluajeva test je sproveden dva puta nedelju dana pre i
jednom nedelju dana posle kursa da bi se odredilo da li postoji faktor ponovljivosti.
Odnos "pogrenih" odgovora u tri testa bio je 100:92:65. Tako je razlika izmeu
prva dva testa bila beznaajna u odnosu na promenu posle obuke Silva Kontrole
uma.
Protivtea bilo kakvom faktoru ponovljivosti jeste injenica da je bilo mnogo
odgovora oekivanih posle, a ne obavezno pre kursa, za koje bi se dobili negativni
poeni. Na primer, dva pitanja su bila: "Moete li da itate misli drugih?" i "Da li ste
skoro imali religiozno iskustvo?" Potvrdan odgovor na njih znaio bi negativan
poen. Kurs obuava osobe da funkcioniu jasnovido i mnoge osobe postaju uverene
da su doivele ESP - za neke taj je doivljaj gotovo religiozan. Tako smo, umesto
boljih, mogli oekivati i gore rezultate posle kursa.
Sumirajui pouzdanost EWI testa, faktor ponovljivosti je bio beznaajan i
uravnoteen drugim faktorom koji je pogoravao rezultat. Za test se smatralo da je
osetljiv i pouzdan, a rezultati su odgovarali klinikoj oceni kao i subjektivnim
oseajima pacijenata.
Za svrhu studije odluili smo da se smatra sluajnou ako neko u periodu od tri
nedelje posle kursa bude u loijem stanju, bez obzira da li su tome doprineli drugi
faktori ili ne.
U bilo kojoj grupi od sedamdesetpet izrazito poremeenih osoba praenih tokom
tri nedelje mogli bismo oekivati da se kod jednog ili vie njih pogora stanje. To bi
se moglo dogoditi ak i onda kada su pod tretmanom i u periodu kada nisu bili
izloeni regresivnom doivljaju. injenica da su svi pacijenti bili pod tretmanom za
vreme ovog istraivanja i da im je povremeno pruano usmeravanje i ponovno
uveravanje, bez sumnje je bilo od pomoi i moda je spreilo pojavu bolesti. Ali, mi
verujemo da ova pomona terapija nije mogla sama po sebi dovesti do izuzetnih
pozitivnih promena koje su se dogodile.
III
Nae je iskustvo da akutno psiho-oboljenje ima rano poreklo u patolokom
odnosu majka-dete u prve dve godine detetovog ivota, esto pojaanom
povremenim traumama. Ova predispozicija zahteva i faktor ubrzanja u tekuoj
ivotnoj situaciji osobe koja e prouzrokovati njegov povratak na staro stanje i
ponovno preivljavanje oseanja i stvarnosti iz daleke prolosti. Faktor ubrzavanja
je obino surovo odbijanje ili odvajanje od vane osobe. Uzrok je u prolosti, a
faktor ubrzavanja je u sadanjosti. Iza ovoga moe postojati neki mehanizam koji to
olakava, na primer halucinogene droge, kontakt sa svojom familijom i drugi procesi
koji potpomau regresiju. Tako razlikujemo (1) izvor, poreklo ili predispoziciju, (2)
faktor ubrzavanja i (3) mehanizme potpomaganja, olakavanja. Psihoze se mogu

porediti sa mnogim prirodnim procesima koji imaju poreklo, podsticajni mehanizam

i olakavajue mehanizme.
Svi psihotini pacijenti koji su bili na kursu stekli su bolesti kao rezultat
odbijanja, odvajanja, opasnosti od gubitka (stvarnog ili imaginarnog), umanjene
panje, itd, to je izazivalo nesvesni strah od naputanja. Kod nekoliko stotina
psihotinih pacijenata za poslednjih deset godina autori ne mogu da se sete nikoga
ko nije delimino pretrpeo gubitak ili odvajanje ak i ako je to bilo samo
nagoveteno. Na primer, dvadesetdevetogodinji katatoniar, kome se stanje
pogoralo u toku istraivanja, bio je u sukobu sa majkom za koju je mislio da nee
odobriti njegove sastanke sa devojkom. To je posluilo kao uzrok ubrzavanja to je
izazvalo regresiju do prve godine ivota kada je neodobravanje osetio kao
predstojee naputanje i smrt.
Kada bi Silva Kontrola uma kod pojedinaca dovodila do psihoze, imala bi ulogu
potpomaueg mehanizma koji bi se morao kombinovati sa uzrokom ubrzavanja kod
ranjive osobe. Mi ne moemo da se setimo nijednog pacijenta kod koga je psihotiki
proces izazvan iskljuivo potpomauim mehanizmom. Iako ne sumnjamo da je to
mogue, sigurno je relativno retko.
IV
ta je Silva Kontrola uma ?
Silva Kontrola uma je etrdesetoasovni kurs koji se sastoji iz trideset asova
predavanja i deset asova mentalnih vebi. Mentalne vebe ne samo da poduavaju
kako opustiti um i telo - to ine i drugi pristupi kao to su biofidbek i
Transcendentalna meditacija - ve idu korak dalje. Poduavaju kako da
funkcioniete mentalno kada ste na relaksirajuem nivou.
Ceo kurs se sastoji iz tehnika za korisno korienje uma. Poto smo ovo i sami
doiveli i osvedoili se da su ga mnogi koristili, nemamo sumnji u superiornu
sposobnost uma da funkcionie kada osoba upotrebljava specifine tehnike u stanju
budne oputenosti. Ovo je slino stanju koje je opisao Sigmund Frojd u svom spisu
o sluanju, stanju u koje je Brams odlazio da bi komponovao ili stanju u kom
nadolaze nove ideje koje je opisao Tomas Edison.
Kurs obuava polaznika brzom i lakom metodu za odlazak na ovaj nivo
relaksacije u bilo koje doba. Polaznici vebaju vizuelizaciju, imaginaciju i miljenje
na ovom nivou svesti sve dok ne naue da na njemu mentalno funkcioniu. Oni
zahvataju iri obim modanih aktivnosti za svesnu upotrebu. Postiu proireni
delokrug svesti. Umesto da samo sanjare prilikom oputanja na tom nivou, mogu
delotvorno da koriste um. Umesto obitavanja u laganom snu oni mogu biti svesni i
koristiti um i na tom nivou. Umesto obinog sanjanja nou, stanje sna mogu
upotrebiti za reavanje problema i dobijanja odgovora za koje um nije sposoban u
bilo koje drugo vreme.

Kada osoba naui da mentalno funkcionie na dubljim nivoima oputenosti uma i

tela, uveava se kreativnost. Pamenje se poboljava i osobe su sposobnije da
reavaju probleme. Izmenjenog stanja, sposobne su da usmere um da ini ono to
one ele - na taj nain se lake kontrolie i takva navika kao to je puenje.
Dugotrajno praktikovanje vebi na relaksirajuem nivou deluje i na proces
miljenja u svakodnevnom ivotu - npr. moe se imati pristup svom "nivou" i bez
ulaska u njega, poput muziara koji vie ne mora da se koncentrie na muziku da bi
znao kada je odsvirana pogrena nota.
Um ima ogromne mogunosti, ali je na svom normalnom nivou funkcionisanja
stalno bombardovan razliitim uticajima u isto vreme: misli, elje, potrebe, udnje,
umovi, svetla, pritisci, sukobi, sve vrste stresova - on ne moe da usmeri vie od
deset posto panje na bilo koju stvar. Na nivou oputanja moe. Ali, na taj nivo
osobe obino dospevaju u trenucima kada ih hvata san, a nisu vebale da koriste taj
nivo. Najee ne znaju da on postoji i da se moe koristiti.
Kada osoba jednom doivi rezultate dobijene sa ovog nivoa svesti, nikada ne
pokuava da donese vane odluke ili rei probleme a da ga ne koristi.
Najvanije je da kurs poduava korienju ovog nivoa uma. Pored toga to
obuava kako da se misli u stanju oputenosti, kurs polaznike obuava specijalnim
tehnikama za kontrolu navika, reavanje problema, postizanje cilja, pamenje,
uvanje zdravlja, kontrolu bola, kontrolu snova i spavanja, itd.
Kontrola uma nije hipnoza; vie se pribliava samohipnozi. Ljudi ue da grade
potpuniju panju uma, moda i zbog toga to kada su oputeniji vie nisu
bombardovani onolikim spoljnim uticajima. Uz ovu potpuniju panju oni su u veoj
mogunosti da usmere um da ini ono to ele.
Drugi veliki deo kursa ui kako ponavljati blagotvorne iskaze dok ste na nivou
oputenosti uma i tela. Smatra se da ovo ima mono dejstvo. Pozitivno misliti je
uvek dragoceno, ali pozitivno misliti u stanju oputenosti neuporedivo je vrednije.
Poslednji deo kursa bavi se parapsihologijom; skoro sve osobe izvetavaju da su
imale ESP doivljaje za vreme kursa. Ovo je toliko uobiajeno da Kontrola uma
garantuje punu refundaciju ako polaznici ne doive jasnovidost tog poslednjeg dana.
V
Zato Kontrola uma pomae mentalno poremeenima?
Ranije u studiji prestali smo da razmatramo zato Kontrola uma moe da nakodi
mentalno poremeenima i obratili smo panju na pitanje zato im je pomogla.
Mi ne znamo sve odgovore, ali mislimo da smo u boljoj poziciji da to
razmatramo nego oni koji nisu paljivo posmatrali pacijente pre i posle obuke.
Mobilizacija energije moe biti vaan faktor. Frojd je u "Analysis Terminable
and Interminable" rekao da efikasnost terapije u budunosti moe da zavisi

prvenstveno od mobilizacije energije. Osobe izuzetno dobijaju na energiji kako se

kurs blii kraju.

Pozitivan stav i optimizam stvarani tokom kursa moraju imati povoljan uticaj na
pacijenta. Moda izgovaranje blagotvornih iskaza, na nivou oputenosti, delotvorno
programira um na nain koji prevazilazi obino pozitivno miljenje.
Relaksacija umanjuje napetost i stoga slabi znake bolesti. Osoba ne moe biti u
stanju relaksiranosti uma i tela i istovremeno izuzetno napeta ili u sukobu. Smatra se
da funkcionisanje na tom nivou proizvodi isto prenosno dejstvo relaksacije tokom
celog dana, kao to se primeuje u TM.
Raspoloenje u grupi Kontrole uma je odlino i svi doivljavaju uveano
oseanje topline i ljubavi dok su na relaksirajuem nivou. Mogue je da energija
ljubavi ima vanu ulogu. Osobama koje vole uglavnom ne smetaju stvari koje bi im
inae smetale.
Poto na nivou relaksacije ljudi nisu u nekom osobitom konfliktu, nije toliko
neophodna rana odbrana od emotivnog udaljavanja. Stoga je olakano primanje
pozitivnih uticaja. Vie su u dodiru sa svojim oseanjima i sa realnou.
Obuhvatili su ire podruje aktivnosti mozga za ispitivanje stvarnosti. Percepcija
je poboljana na nivou relaksacije uma i tela i uveava se jasnost misli i
prosuivanja.
Specijalne tehnike pomau pacijentima da ree neke svoje probleme i da budu u
stanju da se programiraju tako da relaksacija i dobar oseaj traju tokom celog dana.
Sposobnost da se u veoj meri oslanjaju na sopstvene unutranje snage daje im vee
samopouzdanje. Terapeuti veruju odgovorima koje su dobili u izmenjenom stanju, a
to doprinosi pacijentovom samopouzdanju.
Prisutan je fenomen grupe. Dobar emotivni oseaj grupe je zarazan i prenosi se
ak i na vrlo poremeene pacijente.
Parapsiholoki deo kursa je nekim od poremeenih pacijenata pomogao na
neoekivan nain. Mnogi koji su gurnuti na "rub pameti" izjavljivali su da su esto
imali paranormalne doivljaje koje psihoterapija nije objasnila. Samo u okviru
parapsiholokog dela kursa oni su dostizali razumevanje. Jedna od utvrenih svrha
duboke psihoterapije jeste da uini svesnim ono to je bilo nesvesno. Proirivanje
podruja svesnog i ispitivanje parapsiholokih aspekata uma posluili su istoj svrsi.
Pacijenti su osetili olakanje otkrivi ovaj aspekt sopstvenih mentalnih procesa i
ustanovili su da je on realan i prihvatljiv.
Poto im je emotivni poremeaj pomogao da doive paranormalne fenomene,
ovo je dalo svrhu njihovim produenim poremeajima i njihovim ivotima.
Terapeut je nauio da primenjuje tehnike Kontrole uma u psihoterapiji, ime e i
dalje pomagati pacijentima.