Klimatizacija, grejanje,

hlaenje i ventilacija
Prof. dr Maja Todorovi
e-mail: mtodorovic@mas.bg.ac.rs

Uvodni pojmovi (1)

Grejanje i klimatizacija su grane tehnike i naune discipline koje se bave

ostvarivanjem i odravanjem termiki pogodnih uslova za boravak oveka u
zatvorenom prostoru.
Za razliku od sistema grejanja koji ostvaruju funkciju zagrevanja prostora i
deliminog provetravanja, sistemi klimatizacije ostvaruju daleko vei broj
funkcija u cilju postizanja uslova ugodnosti tokom cele godine. Osnovne
funkcije klimatizacionih postrojenja su:

zagrevanje prostora u zimskom periodu;

hlaenje prostora u letnjem periodu;
ventilacija;
odravanje relativne vlanosti vazduha: vlaenje vazduha u zimskom periodu i
suenje (odvlaivanje) u letnjem;
odravanje potrebnog nivoa istoe vazduha.

Uvodni pojmovi (2)

Energetska kriza 70-tih godina prolog veka uticala je na celokupan ivot

oveka, pa i na sisteme grejanja i klimatizacije. Meutim, primena sistema u
skoro svim sferama ivota nije zaustavljena, ali je dolo do modifikacije i
razvoja novih tehnikih reenja grejnih i klimatizacionih postrojenja. Osnovni
cilj je da se projektuju i izvode energetski efikasni sistemi grejanja i
klimatizacije.
Kako bi se pospeila efikasnost grejnih sistema, razvijani su niskotemperaturski
sistemi panelnog grejanja, primena obnovljivih izvora (biomase, Solarne
energije, kao i energije tla, podzemnih voda i spoljnog vazduha) i usavreni su
sistemi automatske regulacije rada sistema. U cilju tednje energije u
klimatizacionim sistemima smanjen je broj izmena sveeg vazduha na sat, ali se
tada javio problem loeg kvaliteta vazduha u klimatizovanim prostorijama
Sick Building Sindrom (Razvoj: IAQ Indoor Air Quality).

Odavanje toplote oveka (1)

U ovekovom telu se neprekidno odvijaju fizikohemijski procesi koji se nazivaju metabolizam. Pri
tim procesima razvija se toplota koju ovek
neprekidno mora da odaje okolini da bi ostvario
stanje termike ravnotee, odnosno da bi odrao
stalnu temperaturu tela.
Koliina proizvedene i odate toplote zavisi od:
fizike aktivnosti, odevenosti, temperature
okoline, pola, uzrasta, mase tela, psihikozdravstvenog stanja, aklimatizovanosti na
podneblje, ishrane, individualnosti, itd.

Odavanje toplote oveka (2)

Toplotu stvorenu metabolizmom ovek odaje okolini na
vie naina to su tzv. mehanizmi odavanja toplote.
Tako se razlikuje:

SUVA (osetljiva, osetna) toplota, koju ovek odaje
preko povrine koe konvekcijom, zraenjem i
kondukcijom i

LATENTNA (vlana) toplota, koju ovek odaje
oslobaanjem vlage putem disanja i znojenja.

Odavanje toplote oveka (3)

Prijem toplotnih nadraaja se odvija preko koe, koja
predstavlja jedinstven omota ovekove organske unutranjosti.
U koi su smeteni termo-receptori, koji primaju toplotni
nadraaj, transformiu ga u seriju nervnih impulsa koji se
prenose nervnim sistemom do mozga. Primljena informacija se
prosleuje do hipotalamusa, centra koji predstavlja osnovni
regulator telesne temparature. Nakon obraene informacije,
javlja se odgovor na nadraaj okoline u vidu odgovarajue
reakcije. Meutim, pored fizioloke komponente F, reakcija
oraganizma odreena je i psiholokom komponentom P, kao i
povratnim dejstvom R.

Odavanje toplote oveka (4)

Reakcija organizma na toplotne nadraaje

NADRAAJ

RECEPTORI

F, P

MOZAK

REAKCIJA
ORGANIZMA

Odavanje toplote oveka (5)

Na odavanje toplote oveka utiu dve vrste parametara, a to su:
Uticaj sredine TERMIKI PARAMETRI SREDINE


temperatura vazduha (a),


temperatura okolnih povrina (is),


realtivna vlanost vazduha () i


brzina strujanja vazduha (w)
Lini (subjektivni) uticaji


stepen fizike aktivnosti,


odevenost,


zdravstveno stanje,


uzrast (starosna dob),


pol,


telesna teina, itd.


Najznaajniji lini uticaji su stepen fizike aktivnosti i odevenost.

Temperatura vazduha
Temperatura vazduha utie na odavanje suve toplote konvekcijom,
proporcionalno razlici temperatura tela i vazduha:

Qkonv = ADu f cl c cl a
gde su:
toplota koju ovek odaje konvekcijom,
Qkonv
ADu
spoljna povrina telesnog omotaa (prema Dubois-u),
fcl
stepen odevenosti koji predstavlja odnos povrine odevenog tela
prema povrini nagog tela,
cl
koeficijent prelaza toplote sa povrine odee na vazduh,
cl
temperatura povrine odee i
a
temperatura okolnog vazduha.
Za oveka prosene visine (h = 1,73m) i teine (m = 70 kg) vrednost spoljne
povrine telesnog omotaa iznosi ADu = 1,8 m2.

Suvo odavanje toplote

Zbog lakeg definisanja ovog naina prenosa toplote uvedena je
veliina:
bezdimenzionalni otpor prenosu toplote kroz odeu Rcl,
kao odnos ukupnog otpora prolazu toplote sa povrine koe do
spoljne povrine odee prema toplotnom otporu odee od
0,155 m2K/W.
Jedinica ovog bezdimenzionalnog otpora prolazu toplote kroz
odeu odgovara:
1 clo
0,155 m2K/W.

Mera odevenosti
Vrsta odee

Rcl (clo)

fcl (-)

Naga osoba

0,0

1,00

orts

0,1

1,01

Veoma laka odea (orts, laka koulja kratak rukav,

lake pamune arape i sandale)

0,3-0,4

1,05

Laka radna odea (laki pamuni donji ve, tanke

pantalone, pamuna koulja, pamune ili vunene
arape i lake cipele)

0,6

1,10

Tipino poslovno odelo (Pamuni donji ve, koulja,

pantalone, sako, kravata, arape i cipele)

1,0

1,15

Tipino poslovno odelo sa lakim kaputom

1,5

1,15

3,0-4,0

1,30-1,50

Teka vunena odea sa jaknom (polarna)

Uticaj odevenosti
Odavanje toplote oveka u zavisnosti od odevenosti i temperature vazduha

Ukupno odavanje
Suvo odavanje

Latentno odavanje toplote

Latentno odavanje toplote (vlage) oveka odvija se putem disanja i znojenja.
Disanjem, vodena para sa sluzokoe disajnih organa prenosi se na udahnut vazduh,
koji se u pluima dodatno obogauje vodenom parom. Izdisanjem, vazduna masa
struji kroz respiratorni trakt, gde se odreena koliina pare kondenzuje i vraa telu.

Qld = f (md, xiz, xud)

Prilikom znojenja se takoe odaje lantentna toplota. Jedan deo te toplote se odaje usled
difuzije vodene pare kroz kou i proporcionalan je razlici pritiska zasienja vodene
pare na temperaturi koe i parcijalnog pritiska vodene pare u vazduhu:

Qlz, dif = f (ps, pd)

Mera fizike aktivnosti

Kao mera fizike aktivnosti oveka uvedena je jedinica met i ona odgovara
odavanju toplote oveka od 58,2 W/m2 povrine tela.
Aktivnost

Odavanje toplote
met

spavanje

0,7

75

sedenje

1,0

105

hodanje brzinom 3,2 km/h

2,0

210

hodanje brzinom 6,4 km/h

3,8

400

kancelarijski rad

1,0 1,4

105 150

spremanje kue

2,0 3,4

210 355

plesanje

2,4 4,4

250 460

koarka

5,0 7,6

580 800

11,5

1200

maksimalna (kratkotrajna)

ema odavanja toplote oveka

Odavanje toplote oveka u zavisnosti

od temperature vazduha i aktivnosti
400
350
Qu - teak rad

300

Qs - teak rad

Q (W)

250

Qu - srednje teak rad

200

Qs - srednje teak rad

150
Qlat

100

Qu - mirovanje
Qs - mirovanje

50

- zona neutralnosti

0
0

8 12 16 20 24 28 32 36

- zona ugodnosti

temperatura vazduha (oC)

Temperatura okolnih povrina

Temperatura okolnih povrina (unutranje povrine zidova, prozora, poda i tavanice)
utie na razmenu toplote zraenjem. Toplota razmenjena zraenjem proporcionalna je
razlici etvrtih stepena apsolutne temperature tela i srednje vrednosti temperature
okolnih povrina:

[( ) (T ) ]

QR = Aef Tbody

is

gde su:
Aef efektivna povrina zraenja (m2),
fef efektivni faktor zraenja povrine koji predstavlja odnos izmeu efektivne povrine
odee i ukupne spoljne povrine odee, zavisi od poloaja tela,
koeficijent emisije zraenja spoljne povrine odee,
tefan-Bolcmanova konstanta, = 5,67 . 10-8 (W/m2K4),
Tbody temperatura tela (K),
Tis temperatura okolnih povrina (K).

Rezultujua temperatura
Mada temperatura vazduha i temperatura okolnih povrina
utiu na razliite mehanizme odavanja toplote oveka, s
obzirom da se radi o istim fizikim veliinama, uvedena je
rezultujua temperatura koja objedinjuje obe ove
karakteristine temperature.

rez = A a + B is
Razliiti autori navode razliite vrednosti konstanti A i B.
Najee se smatra da su slinog uticaja pa se usvaja A=B=1/2.
Generalni je stav da to je nia srednja temperatura okolnih
povrina, potrebna je via temperatura vazduha (i obrnuto) za
isti oseaj ugodnosti. Najbolje je kada su obe karakteristine
temperature priblino jednake.

Relativna vlanost vazduha

Relativna vlanost vazduha utie, pre svega, na odavanje

latentne toplote. Odavanje latentne toplote oveka
proporcionalno je razlici parcijalnog pritiska zasienja za
temperaturu povrine tela i parcijalnog pritiska vodene pare u
okolnom vazduhu. Naime, oubiajeno se smatra da je vazduh u
neposrednom dodiru sa povrinom koe, usled znojenja
oveka, primio maksimalno moguu koliinu vodene pare, tj.
da je zasien.
Uticaj relativne vlanosti na oseaj ugodnosti oveka treba
posmatrati u sadejstvu sa temperaturom vazduha. Pri
visokim temperaturama visoka relativna vlanost nije dobra jer
onemoguava odavanje latentne toplote (znojenjem) to je
najvaniji nain hlaenja tela pri visokom temperaturama
okoline

Dozvoljene vrednosti relativne

vlanosti u funkciji temperature

Komforna klimatizacija
(30) 35 65 (70) %

10

Brzina strujanja vazduha

Brzina strujanja vazduha utie na prenos toplote konvekcijom i odavanje
latentne toplote. Poveanjem brzine kretanja vazduha raste koeficijent
prelaza toplote, pa se time poveava i koliina toplote predata konvekcijom.
Takoe, intenzivira se i odavanje latentne toplote jer se pri veoj brzini
vazduha pospeuje isparavanje sa koe time to se zasien vazduh koji je u
dodiru s povrinom koe bre odvodi a na njegovo mesto dolazi okolni suvlji
vazduh.
Vee brzine vazduha mogu izazvati neprijatan oseaj naroito kada se radi o
struji hladnog vazduha. Zbog toga se propisuju maksimalne brzine strujanja
vazduha u zoni boravka ljudi

Dozvoljene brzine strujanja

11

Mera termike ugodnosti

Kada se govori o termikoj ugodnosti ljudi ne postoji

adekvatan nain da se ona deterministiki odredi, ve se
obino procenjuje na osnovu oseaja veeg broja ljudi.
Istraivanja se odvijaju tako to se grupa ljudi izloi dejstvu
nekih termikih uslova, i posle odreenog perioda
aklimatizacije belei se njihova reakcija i ocena ugodnosti
boravka u tim uslovima. Kasnije se vri statistika obrada tih
podataka i zakljuuje pri kojim uslovima sredine najvei broj
ljudi se ugodno osea.
Ovaj metod daje dobre rezultate kada se varira jedan uticajni
parametar (na primer promena temperature: 18, 20, 22, 24oC).
Meutim, problem je mnogo sloeniji, jer na oseaj ugodnosti
deluje vie parametara pri emu je njihovo dejstvo
interaktivno (meuzavisno).

Termika ugodnost u funkciji brzine

strujanja i temperature vazduha

12

Termika ugodnost u zavisnosti

od fizike aktivnosti

Termika ugodnost
generalni stav

Generalni je stav da pri odreivanju prihvatljivih termikih

uslova sredine treba teiti da svaki parametar bude u
razumnim granicama za datu namenu objekta (odreena
aktivnost ljudi i uobiajena odevenost). Pri tome se treba
pridravati nekoliko osnovnih principa:
to je via temperatura vazduha, relativna vlanost vazduha
treba da je nia;
to je nia temperatura vazduha, brzina strujanja vazduha
treba da je manja;
to je srednja temperatura okolnih povrina via u
zimskom periodu, temperatura vazduha treba (moe) da
bude nia.

13

Unutranja projektna
temperatura (1)

Unutranja projektna temperatura se odreuje prema nameni

prostorija.
Namena prostorije govori o tome kojom se aktivnosti bave ljudi u
odreenoj prostoriji i kakva je njihova odevenost.
Pod unutranjom projektnom temperaturom se obino podrazumeva
temperatura vazduha merena u sredini prostorije na odreenoj visini
od poda, praktino u zoni boravka ljudi (kod nas na polovini visine).
Termometar kojim se meri temperatura vazduha mora biti zatien od
uticaja zraenja.
Meutim, danas postoje tendencije da se unutranja projektna
temperatura rauna kao rezultujua temperatura to vie odgovara
uslovima ugodnosti. Untranja projektna temperatura ima razliite
vrednosti za zimski i letnji period za istu prostoriju u zgradi.

Unutranja projektna
temperatura (2)

Tokom zimskog perioda (trajanja grejne sezone) odevenost ljudi je

prilagoena spoljnim uslovima, a tokom boravka u zatvorenom
prostoru uglavnom ima vrednost koja odgovara priblino 1 clo.
Za letnji period, kada je potrebno hlaenje prostora, unutranja
projektna temperatura ima viu vrednost, u odnosu na period grejanja,
i takoe je prilagoena spoljnim uslovima i manjom odevenou koja
se kree oko vrednosti od 0,5 clo.
Za stambene i poslovne objekte uobiajena vrednost unutranje
projektne temperature za period grejanja i za nae klimatsko
podneblje, kree se od 18 do 22oC.
Za letnji period vrednost unutranje projektne temperature kree se u
opsegu od 22-27oC, to je uslovljeno namenom prostorije, ali i
kretanjem spoljne temperature vazduha.

14

Granice unutranje temperature

vazduha u prostoriji

Zona ugodnosti

Pri brzini
strujanja
vazduha do
0,25 m/s

15

Model toplotne ravnotee (1)

Prema standardu SRPS EN ISO 7730 uvode se indeksi kojima se

ocenjuje ugodnost boravka u prostoriji.
PMV indeks (engl. Predicted Mean Vote) predvia kako e grupa ljudi
oceniti ugodnost boravka u prostoriji.
Kod odreivanja PMV indeksa fizioloki odziv termoregulacionog
sistema osobe povezan je sa statistikim vrednovanjem termike
ugodnosti glasovima prikupljenim od najmanje 1300 ispitanika.
Njegovo predvianje je relativno sloen matematiki postupak, koji se
sprovodi prema jednainama datim u pomenutom standardu.
Jednostavniji nain odreivanja PMV indeksa je oitavanjem vrednosti
iz tablica za relativnu vlanost vazduha 50% i razliite temperature
vazduha, brzine strujanja, nivoa fizike aktivnosti i odevenosti.

Model toplotne ravnotee (2)

Nivo ugodnosti vrednuje se na skali od 7 taaka. Grupa

ispitanika odreuje brojevima na skali od -3 do +3 svoj
subjektivan oseaj termike ugodnosti. Osobe koje su se
izjasnile brojevima 2 ili 3 spadaju u grupu nezadovoljnih
stanjem u prostoriji.
Kada je poznat PMV indeks, mogue je odrediti PPD (engl.
Predicted Percentage of Dissatisfied) indeks koji predvia
procenat nezadovoljnih osoba u nekoj prostoriji. Odreuje se
pomou jednostavnog matematikog izraza kao funkcija od
PMV indeksa:
PPD =100 95-e (0,03353PMV 4 +0,2179PMV 2 ) [%]

16

Model toplotne ravnotee (3)

Skala ugodnosti prema PMV i meusobna zavisnost PMV i PPD indeksa

Model toplotne ravnotee (4)

Tabela pokazuje razliite kategorije termikog komfora prema kriterijumima PMV i
PPD indeksa, kao i oblast temperature vazduha tokom zimskog i letnjeg perioda

Kategorija

Kriterijum ugodnosti

Raspon osetne temperature

PPD

PMV

Zima (1,0 clo i 1,2 met)

Leto (0,5 clo i 1,2 met)

[%]

[-]

[oC]

[oC]

<6

-0,2 < PMV< +0,2

22 1,0

24,5 1,0

< 10

-0,5 < PMV< +0,5

22 2,0

24,5 1,5

< 15

-0,7 < PMV< +0,7

22 3,0

24,5 2,5

17

Klimatske karakteristike
podneblja

Postrojenja za grejanje i klimatizaciju podeavaju se

prvenstveno uslovima ugodnosti ljudi pa je, prema tome, ovek
osnovni faktor od koga zavisi i veliina postrojenja i njegove
karakteristike.
Meutim, ako je ovek osnovni inilac, spoljna klima sa svojim
meteorolokim parametrima, uz termike karakteristike objekta,
je svakako najuticajniji faktor.
Klima bitno varira od mesta do mesta, utie direktno na
investicione i eksploatacione trokove postrojenja, pa je zato
vano da tu oblast inenjeri poznaju, da bi bili u stanju da uticaj
klime uzmu u obzir na odgovarajui nain.

ta remeti termike uslove sredine?

Spoljni meteoroloki parametri "spoljna" klima, koja se definie preko
sledeih osnovnih parametara:

Temperatura spoljnog vazduha ts,

Vlanost vazduha ,

Brzina vetra w,

Sunevo zraenje insolacija.
Osim navedenih, tu su jo: oblanost, visina oblaka, vazduni pritisak i
padavine. Meteoroloki parametri spoljne klime su promenljivi, kako
tokom dana tako i u toku godine, i znaajno zavise od karakteristika
posmatrane lokacije, kao to su:

geografska irina,

nadmorska visina i

konfiguracija terena (zaklonjenost, blizina vodenih povrina, itd.)

18

Temperatura spoljnog vazduha (1)

Dnevna promena temperature

3
2

JANUAR

1
0
-1

Temperatura spoljnog vazduha je sa aspekta grejanja najuticajniji

parametar.
Spoljni vazduh zagreva energija Sunevog zraenja, indirektno preko
povrinskih slojeva zemlje.
S obzirom na promenu uslova zraenja Sunca, usled rotacije i kretanja
Zemlje oko Sunca, vrednosti temperature vazduha se periodino menjaju
u toku dana i godine. Ta periodinost promene moe esto da varira usled
promene oblanosti, promene koliine padavina, kao i meanja vazdunih
masa razliitih temperatura.
U meteorolokim osmatranjima posebno se mere i izraunavaju srednje
dnevne temperature, max i min. dnevne temperature, srednje mesene,
srednje godinje, kao i maksimalne odnosno minimalne godinje
temperature.

temperatura
(oC)
ts ( C)

-2
-3
Vedar dan

-4

Oblaan dan

-5
-6
0

10

12

14

16

18

20

22

24

vreme (h)

19

Srednje temperature
Srednja mesena temperatura:
26

m ,i

18

Srednja godinja temperatura:

12

tsr,god
sr, god

14
10
6
2

sr ,mes,i
sr , god =

o
sr,mes ( C)
tsr,mes

sr ,mes =

22

i =1

i =1

-2
1

12

10

11

12

meseci

Godinja promena temperature

Godinja promena temperature odreuje duinu grejnog perioda,

odnosno broj radnih dana sistema za grejanje.
Spoljna temperatura vazduha u korelaciji sa duinom grejnog
perioda utie na godinju potrebnu toplotu za grejanje, a time i na
potronju goriva (eksploatacione trokove).
Granice perioda grejanja odreene su onom srednjom dnevnom
temperaturom pri kojoj treba poeti, odnosno prekinuti sa
grejanjem. Temperatura granice grejanja je u vezi sa uslovima
ugodnosti ljudi i iznosi 12oC.
Prema tome, grejni period nekog mesta obuhvata broj dana ije su
srednje dnevne temperature nie od temperature granice grejanja.

20

Vlanost spoljnog vazduha

Vlanost spoljnog vazduha neprekidno varira u zavisnosti od

koliine vodene pare koja isparava sa povrine zemlje.
Pri viim temperaturama vazduha on moe da primi vie vlage, pa
sa poveanjem sadraja vlage raste i parcijalni pririsak vodene
pare pd , sve do dostizanja pritiska zasienja ps na posmatranoj
temperaturi.
Kada je dostignut ps(t) tada vazduh na posmatranoj temperaturi
sadri maksimalnu koliinu vodene pare, i tada je vrednost
relativne vlanosti 100%. Dakle, relativna vlanost vazduha se
definie kao:

pd
ps

Dnevni tok relativne vlanosti

100
Relativna vlanosti (%)

decembar

90
80

juli
70
60
50
40
0

10

12

14

16

18

20

22

24

doba dana (h)

21

Brzina vetra

Brzina vetra je stohastika veliina. U atmosferi, usled nejednakog

zagrevanja zemljine povrine dolazi do stvaranja temperaturskih razlika
i razlika pritisaka u susednim vazdunim masama, to prouzrokuje
njihovo kretanje u svim pravcima. Strujanje vazduha u preteno
horizontalnom pravcu naziva se vetar, koji predstavlja meteoroloki
element definisan pravcem i brzinom strujanja.
Statistikom obradom podataka dolo se do dijagrama koji se naziva
RUA VETROVA, dge se prikazuje pravac i uestanost. Pravac je
predstavljen u obliku dui koja je u srazmeri sa uestanou duvanja i
ima odgovarajui pravac prema strani sveta. Uz ruu vetrova daje se i
dijagram sa prosenim brzinama vetra za razliite pravce. U
centralnom krugu, u promilima, upisan je podatak o trajanju tiine, tj. o
duini perioda bez vetra.

Rua vetrova

Leto

Zima

Cela godina

22

Sunevo zraenje (1)

Sunce zrai energiju kao crno telo ija je temperatura povrine 6000oC,
dok je u centru Sunca, prema teorijskim proraunima, temperatura reda
veliine 40.106 oC.
Sunevo zraenje na ulazu u Zemljinu atmosferu nazivamo
ekstraterestijalnim zraenjem. Kako se udaljenost Zemlje od Sunca menja
tokom godine i ekstraterestijalno zraenje (iradijansa) se menja od
najmanje vrijednosti 1321 W/m2 do najvee 1412 W/m2.
Ekstraterestijalno zraenje za srednju udaljenost Zemlje od Sunca naziva
se Suneva (Solarna) konstanta. Svetska meteoroloka organizacija je
1981. godine standardizovala Sunevu konstantu ija vrednost iznosi
Io=1367 W/m2.
Na putu kroz zemljinu atmosferu Sunevo zraenje slabi zbog sudaranja
zraka sa esticama praine i zbog apsorpcije od strane troatomnih i
vieatomnih molekula gasova.

Sunevo zraenje (2)

Sunevo zraenje koje dospeva na zemljinu povrinu sastoji se od

direktnog i difuznog:

I uk = I DIR + I dif

Ako se posmatra ukupno Sunevo zraenje koje dospeva na

horizontalnu povrinu, onda se ono jo naziva globalno zraenje.

I uk , HOR = I GL

Intenzitet Sunevog zraenja na povrini Zemlje zavisi od geografske

irine i nadmorske visine za odreenu lokaciju, a takoe se menja
tokom dana i tokom godine.

23

Sunevo zraenje (3)

Zbog deklinacije Zemlje (ugla nagiba ose rotacije Zemlje u odnosu na

putanju oko Sunca) tokom godine se menjaju uglovi poloaja Sunca na
nebu, kao i putanja Sunevih zraka do povrine Zemlje.
Samim tim, znaajno se razlikuje intenzitet Sunevog zraenja leti i
zimi.
Sunevo zraenje koje dospe na povrinu fasadnog zida zgrade zagreva
ga, na taj nain smanjujui koliinu toplote koju treba zimi dovesti za
grejanje.
S druge strane, Sunevo zraenje znaajno doprinosi toplotnom
optereenju prostorija u zgradi tokom letnjeg perioda, posebno
komponenta koja potie od prodora Sunevih zraka kroz transparentni
deo omotaa.

80

12
Proseno trajanje dnevnog sijanja Sunca
(h/dan)

Mesene sume globalnog zraenja (kJ/cm2)

Sunevo zraenje (4)

70

10

60
50
40
30
20
10
0

4
2

9 10 11 12

meseci

Srednje mesene sume globalnog

zraenja Sunca u Beogradu

1 2

3 4 5 6

7 8 9 10 11 12

meseci

Proseno trajnje dnevnog sijanja

Sunca za Beograd

24

Spoljna projektna temperatura (1)

Grejanje zgrada poinje kada spoljna temperatura padne ispod neke
odreene granice, koju obino nazivamo temperaturom granice grejanja

(gg). Koja e to temparatura biti zavisi od:

termikih karakteristika objekta i
individualnih zahteva korisnika.
Za spoljnu projektnu temperaturu tsp nekog mesta ne uzima se najnia
temperatura koja se javila u nekom periodu u posmatranom mestu, jer se
ona javlja jako retko i kratko vremenski traje. Postrojenje za grejanje, koje
bi bilo projektovano na osnovu takvog apsolutnog minimuma, bilo bi
predimenzionisano investiciono skupo i eksploataciono neekonomino,
jer bi jako retko radilo punim kapacitetom. Zato se za vrednost spoljne
projektne temperature usvaja neka via vrednost, ali dovoljno niska.

Spoljna projektna temperatura (2)

Kada je s > sp sistem mora da zadovolji

ostvarivanje eljene unutranje temperature;
Kada je s < sp sistem ne mora da odrava
eljenu unutranju temperaturu, ali obino
moe forsiranim radom, bez nonog prekida.

25

Spoljna projektna temperatura (3)

40
Temperatura spoljnog vazduha ( oC)

Temperatura spoljnog vazduha ( oC)

40

30

20

10

0
Model godina za Beograd
-10

30

t ua=20
=20ooCC
20
t gg
gg

10

-10

kraj
grejanja

poetak
grejanja

-20

-20
1

10

11

12

10

11

12

meseci

meseci

Tok spoljne temperature prema

Model godini za Beograd

Granica grejanja i duina trajanja

grejne sezone

Metode za odreivanje spoljne

projektne temperature (1)

Postoji vie grupa metoda za odreivanje spoljne projektne

temperature. One se uglavnom zasnivaju na statistikoj obradi
spoljnih temperatura u duem vremenskom periodu 20 godina ili
due od toga. Ovde e biti rei o 3 razliite grupe metoda za
odreivanje sp:

I GRUPA

II GRUPA

III GRUPA

Metode na bazi razliitih kombinacija

minimalnih godinjih temperatura.
Metode na bazi asovnih vrednosti spoljne
temperature.
Metode na bazi dinamikog ponaanja
zgrada u termikom smislu.

26

I GRUPA
n

GOD ,min,i

1.

sp =

i =1

, gde je n broj godina (20, 30...)

Po ovoj metodi je definisana spoljna projektna temperatura po ranijem

Nemakom normativu 4701, da bi u danas vaeem normativu
uveo novi nain njenog odreivanja.
2. Formula Rusa aplina

sp = 0,4 sr ,mes + 0,6 aps ,min

gde su:

sr,mes srednja temperatura najhladnijeg meseca u godini i

aps, min apsolutni minimum za posmatrani vremenski period.

II GRUPA

Kriterijum: procenat pojavljivanja asovne vrednosti temperature vazduha

iznad neke referentne vrednosti u duem vremenskom periodu. Ta
referentna temperatura je spoljna projektna temperatura.
U izdanju ASHRAE Fundamentals iz 1997. navode se novi kriterijumi za
odreivanje tsp:
Otriji kriterijum je 99,6%, ali raunato prema asovinim vrednostima za
celu godinu (8760 h), a ne za 3 najhladnija meseca, a to znai da je u 35
h/god spoljna temperatura nia od tsp, to priblino odgovara ranijem
kriterijumu 99%.
Blai kriterijum je 99% raunato prema asovinim vrednostima za celu
godinu, a to znai da je u 88 h/god spoljna temperatura nia od tsp, to
priblino odgovara ranijem kriterijumu 97,5%.

27

III GRUPA

Umesto izdvojenih asovnih temperatura analiziraju se nizovi

sa sukcesivnim vrednostima spoljne temperature onako kako
su se stvarno pojavile u prirodi. Sutina je u tome da se
temperatura vazduha u prostoriji odrava kroz odreeni period
daleko dui od 1 h, to je posledica akumulacione sposobnosti
zgrade (toplota se akumulie u masi zidova prostorije, tako da
je toplotna inercija izraena).
Po ovoj metodi je definisana spoljna projektna temperatura po
novom Nemakom normativu. Kao projektna se usvaja srednja
dvodnevna temperatura, koja je u poslednjih 20 godina bila
dostignuta ili podbaena 10 puta.

28