RASHLADNJA POSTROJENJA

Katedra za termotehniku
Prof. Dr Franc Kosi, dipl. ma. ing., fkosi@mas.bg.ac.yu, kabinet 134/3
Lekcija AT-4
LITERATURA:
Markoski M.: Rashladni ureaji, Mainski fakultet, Beograd, 2006.
4.

MERKELOV KOEFICIJENT

Posmatrajmo isto molarni prenos toplote i materije izmeu elementa povrine tenosti i
struje vazduha (sl.4.1).

V a zd u h, (t,x)

t, C

x, kg /kg

t g ,x g
t= t w g

t w g ,(x w g = )

x wg =

V o da , (tw ,x= )

Sl.4.1. Polja temperature i pritiska pare u podruju ishlapljivanja

hladnjak vazduha, c p = 1
Za odnose temperature i vlanosti prikazane na sl.4.1. (karakteristine za hladnjake
vazduha, sa direktnim isparavanjem rashladnog fluida ili sa sekundarnim rashladnim fluidom),
dijagram promene stanja vazduha, za sluaj da je c p = 1 , prikazan je na sl.4.2.
t
xg

dh
dx

tg

qg =HL
q =FL
twg

q =FH
H
x

Sl.4.2. Promena stanja vazduha na povrini hladnjaka

1

Ukupno razmenjeni toplotni fluks izmeu granine povrine i vazduha moe da se izrazi
na sledei nain:

qg =

cp

( xg xd ) ( hdg hwg ) .

(4.1)

(4.2)

c p t g t +
cp

gde je

qg = w tw tg , W m2
Pri tome je:

q = c p tg t ,
q =

J kg

(4.3)

cp
( xg xd ) ( hdg hwg ) , J kg

qg = q + q ,

J kg

(4.4)
(4.5)

Ako se ukupni fluks toplote qg interpretira kao rezultat nekakve fiktivne suve konvekcije,
iji se uinak iskazuje pomou "ekvivalentnog" koeficijenta u prelaza toplote, moe se napisati

dqg = u tg t dA
Odnos

(4.6)

ukupnog fluksa qg , prema suvom fluksu q naziva se Merkel-ovim

koeficijentom. Na osnovu (4.5) i (4.6) dobija se

qg
q

u q + q
q
=
=1 + ,

q
q

(4.7)

Fizikalno znaenje Merkelovog koeficijenta je oigledno na osnovu sl.4.2..

Pravac promene stanja vlanog vazduha definisan je relacijom

(
(

c p tg t
dh
= =
+ hdg ;
cp
dx
x g xd

(4.8)

Sa (4.3) i (4.4), dobija se iz (4.7)

cp
( xg xd ) ( hdg hwg )
=1 +

c p tg t

(4.9)

Iz (4.8) neposredno sledi:

c p ( tg t )
cp
,
( x g xd ) =
dh

(4.10)

dg

dx

pa se unoenjem (4.10) u (4.9) dobija:

c p tg t

hdg hwg
dh
hdg
= 1 + dx
c p tg t

dh

( hdg hwg ) = dx hdg + hdg hwg

=1 +
dh
hdg
dx

dh
hdg
dx

dh
hwg h
wg
=
= dx
dh
hdg hdg
dx

(4.11)

hdg hwg = rdg

(4.12)

Poto je

gde je rdg toplota promene faze vode na graninoj temperaturi tg , dobija se

hwg

( rdg + hwg )

odnosno,

dh
dx

dh
rdg
dx

hdg

(4.13)

poto je hdg  hwg .

Za odnose prikazane na sl.4.2., uvek je

(4.14)

Merkel-ov koeficijent, odreen preko (4.11) ili (4.13), omoguava jednostavno

izraunavanje ekvivalentnog koeficijenta u , jer je na osnovu (4.7)

u =

(4.15)