M

Handout 8 -

. 2009/2010.

Vlaan vazduh
Vlaan vazduh (V.V.) meavina suvog vazduha i vlage.
Vlaan gas (V.G.) meavina suvog (idealnog) gasa i vlage.
U svim problemima koji se razmatraju koliina (masa, maseni protok) suvog vazduha (s.v.)je
stalna, dok vlaga isparava ili se kondenzuje, pa se udeo vlage, a samim tim i koliina (masa)
V.V. menjaju. Zato je najpogodnije za jedinicu kolicine izabrati nepromenljivi suvi vazduh, a
ne vlaan.
Apsolutna vlanost:

mw kg vlage

msv kg s.v.

(sadraj vlage)
msv konstantna ako nema meanja
suv vazduh: x 0 mw 0

ista vlaga: x msv 0

x 0

Vlaga se moe javiti u sva tri agregatna stanja: x x p xt x

kg
xp
- masa vlage u parnom stanju (vodena para) po kg s.v.
kg s.v.
kg
xt
- masa vlage u tenom stanju (voda) po kg s.v.
kg s.v.
kg
x
- masa vlage u vrstom stanju (led) po kg s.v.
kg s.v.

Ako se apsolutna vlanost izrazi preko broja kilomola kolicine materije vlage i suvog
vazduha,

kg
Molarne mase: M w 18.016
kmol

mw
n
M
w m w 1.61 x
sv
nsv
M sv
Jedinica:

nw kmol vlage

nsv kmol s.v.

kg
M sv 29.964
kmol

x 0.622

1 kg V.V. prirodna jedinica, ali poto se menja jedinica

1 kg S.V. pomean sa x kg vlage

Umesto vlanog vazduha posmatrajmo neki drugi vlaan gas. Jasno, umesto Msv figurisae

141

molarna masa tog drugog suvog (idealnog) gasa. Dakle, za sluaj npr. vlanog metana (CH4)
umesto 0,622 imaemo

18 9
16 8
1,125 . Naravno, umesto 1,61 imaemo
0,889 .
16 8
18 9

Treba napomenuti (iako se to odnosi na kasniji tekst ) da vrednosti termofizikih veliina u

izrazima za vlaan vazduh, a koje potiu od vrednosti za (suvi) vazduh, treba zameniti
odgovarajuim vrednostima za taj drugi (idealni) gas koji sa vlagom cini vlani gas.
1 kg s.v. x kg vlage 1 x kg v.v.
1 kg v.v.

msv

1
kg s.v. i
1 x

mvv
1 x

ili

x
kg v.v.
1 x

mvv 1 x msv

* Za p=0.1 MPa, pri t 100 C para se moe pojaviti u vlanom vazduhu u bilo kojoj
koliini.
Vlaga samo u obliku pare: NEZASIEN V.V.
Nezasien V.V. u zapremini V, na pritisku p i temperaturi t:
1 kg s.v. psv, t

m3
m3
v1 x
ili

x kg pare p p , t
1 x kg v.v. 1 kg s.v.
Slino se definiu i ostale veliine V.V. u odnosu na (1 + x) kg v.v. ili u odnosu na 1 kg s.v.

kJ
kJ
h1 x
ili
- specifina entalpija
1 kg s.v.
1 x kg v.v.

u1 x - specifina unutranja energija

V msv v1 x mvv v1 x

p psv p p

H 2 H1 msv h1 x 2 h1 x 1 , kJ
Specifina zapremina nezasienog V.V. u odnosu na 1 kg V.V.:
V
msv v1 x
v1 x m3
x = xp

mvv msv 1 x 1 x kg v.v.

tada je gustina:
vv sv p

Slino se mogu definisati i ostale veliine stanja u odnosu na 1 kg v.v.

kJ
H
m h
h
sv 1 x 1 x
hvv

mvv msv 1 x 1 x kg v.v.

Gasna konstanta nezasienog v.v. moe se definisati na osnovu zakona idealnog gasa (i suvi
vazduh i vodenu paru tretiramo kao idealni gas)
J
J
Rvv g sv Rsv g p R p
, R p 461, 5
Rsv 287, 1
kg K
kg K

142

g sv

Rvv

1
1 x

gp

x
1 x

1
kJ
Rsv x R p ,
kg v.v. K
1 x

Na p = 0.1 MPa odstupanje ponaanja vazduha od ponaanja idealnog gasa je neznatno. To

se moe videti iz tab. 1 za faktore kompresibilnosti, za p = 0.1 MPa:
psv
Z
msv Rsv T
0
20
40
60
80
t C
0.9994
0.9996
0.9998
0.9999
1.0000
Z
Pregrejana para: neznatno odstupa od ponaanja idealnog gasa. Primer za zasienu (suvu)
paru u f(t)
t C
Z

0
0.9995

20
0.9991

40
0.9976

60
0.9946

80
0.9905

U nezasienom V.V.: p p t ps t za odgovarajuu t

pp

m p Rp T
V

psv

msv Rsv T
V

Na datoj temperaturi 1 kg s.v. ne moe primiti vie pare u parnom stanju od xs. Svaki viak
vlage bi se odmah kondenzovao (zamaglio, orosio).
ps moe se nai u bilo kojim tablicama za vodenu paru za datu temperaturu t.

143

Nezasicen V.V.( suv vazduh + vodena para) + jednacina stanja idealnog gasa:
psv V msv Rsv T
p p V m p Rp T
xp

mp
msv

Rsv p p

0, 622

R p psv

x p 0, 622

pp

p p
p

pp

p = psv + pp

psv

ili

pp

xp p
0, 622 x p

Za datu t ako se dostigne stanje zasienja, p p t ps t i x p xs t, p

xs 0, 622

ps

p p
s

144

Gustina vlanog vazduha

(I) vv sv p sv 1 xs - vlaga samo u parnom stanju, ako je _ =100% onda je

x xs
(II) vlaga u parnom i tenom stanju:
x xs xt

mvv msv m p mt msv xs msv x xs msv

V
V
V
vv sv p t sv xs sv x xs sv

vv

(III) vlaga u sva tri agregatna stanja:

m m p mt msv xs msv x xs msv
m

vv vv sv
V
V
V
vv sv p t sv xs sv x xs sv

x xs xt x

Relativna vlanost

pp t
ps t

, najcece se izraava u procentima (%)

Preko tR: p p t ps t

ps t R
ps t

p x p x p ps t 0, 622 ps t

xp p

0, 622 x p t
p

x p 0, 622

ps t
p ps t

xp p

0, 622 x p t
p

esto se koristi i stepen zasienja: odnos apsolutne vlanosti u parnom stanju xp i odnos
apsolutne vlanosti u parnom stanju u zasienom v.v. xs iste temperature:

xp t
xs t

0, 622

ps t
p ps t

0, 622

ps t
p ps t

p ps t p ps t

p ps t
p ps t

145

Specifine entalpije
Suv vazduh: za t = 0C usvaja se hsv=0
kJ
c psv |t0 srednja vrednost od 0 do t
hsv c psv |t0 t
kg
50C c psv 1.0055

kJ
0C c psv 1.0056 usvaja se za 50C 50C , c psv 1, 006
kg K

50C c psv 1.0064

kJ
hsv c psv t 1, 006 t

kg K
Pregrejana para: u nezasicenom v.v.:
kJ
hp r0 c p p |t0 t
kg
kJ
r0 2500 , toplota faze (ispravanja) vodene pare na 0C.
kg
t
c p p |0 srednja vrednost pri p=const. u intervalu, [0-t]

c psv |t0 t kJ
kg

t[C]
-50
0
50
-50<t<50

kJ
hp r0 c p p t 2500 1,86 t
kg

1,855
1,858
1,864
1,86

Voda (tenost) u V.V.

kJ
ht ct |t0 t

kg K
ct |t0 srednja vrednost u intervalu [0-t]

ct |t0 t kJ
kg
4,218
4,195

t[C]
0
20
40
60
Za uobiajene p i t

c | ct
t
t 0

4,185
4,19

kJ
ht ct t 4,19 t
kg

Led u V.V.:i

t[C]

c |t0 t kJ
kg

-50

1,924

146

 kJ
h r c |t0 t
kg
kJ
r 333, 4 , toplota faze (topljenja) leda na 0C.
kg
t
c |0 srednja vrednost u intervalu [0-t]

-30
-10
0
usvaja se

1,997
2,071
2,108
2,05

kJ
h r c t 333, 4 2, 005 t
kg
Rekapitulacija:
hsv 1, 006 t
hp 2500 1,86 t
ht 4,19 t
h 333, 4 2, 05 t

Specifina entalpija vlanog vazduha

Zbir specifinih entalpija pojedinih komponenti.
1. Nezasien v.v.: homogena meavina s.v. i pregrejane vodene pare
kJ
kJ
h1 x 1 hsv x p hp 1, 006 t x p 2500 1,86 t ,
ili
1 x kg v.v. kg s.v.
2. Zasien v.v.:
kJ
kJ
h1 x 1 hsv xs hp 1, 006 t xs 2500 1,86 t ,
ili
1 x kg v.v. kg s.v.
3. Zamagljen v.v. (vlaga u parnom i tenom stanju) (heterogena meavina s.v.,
suvozasiene pare i kapljica vode)
h1 x 1 hsv xs hp xt ht

kJ
kJ
ili
1 x kg v.v. kg s.v.
4. Ledeno-zamagljen v.v.: vlaga se nalazi u parnom, tenom i vrstom stanju (heterogena
meavina s.v., suvozasiene vodene pare, kapljica vode i estica leda).
h1 x 1, 006 t xs 1,86 t 2500 xt 4,19 t ,

147

h1 x 1 hsv xs hp xt ht x h
h1 x 1, 006 t xs 1,86 t 2500 xt 4,19 t x 333, 4 2, 05 t ,

kJ
kJ
ili
1 x kg v.v. kg s.v.

kJ
kJ

h1 x

1 x kg v.v. kg s.v.
t 0C obina magla
t 0C ledena magla
Na 0C pojavljuje se susneica, odnosno susnena magla.
Max vlage u parnom stanju, a viak delimino u tenom, a delimino u vrstom
stanju. Potrebno je poznavati odnos vrste i tene faze:
x
01
xt x

h x dijagram za vlaan vazduh

h1 x 1, 006 t xs 1,86 t 2500 xt 4,19 t x 2, 05 t 333, 4 ,
(jednaina stanja + x x t , p

kJ
kg s.v.

V.V. meavina s.v. i vlage. Da bi stanje bilo u potpunosti odreeno potrebno je poznavati
tri intenzivne veliine stanja.
Da bi se jednaina stanja mogla projektovati u ravanski k.s. mora se usvojiti jedna veliina
stanja kao konstantna.
Za p = 0.1Mpa (100 kPa) = const. najee je kod nas u upotrebi Mollier-ov h-x dijagram.
Na ordinatu se nanose vrednosti specifine entalpije h1 x kgkJs.v. , a na apscisu vrednosti

apsolutne vlanosti kgkgvlage

s.v. .
Pogodan je i zato to za p = const., razlika h1 x za krajnje i poetno stanje procesa definie
razmenjenu koliinu toplote.
Nezasien v.v.

h1 x 1, 006 t x p 1,86 t 2500 c psv t x p c p p t r0

p 0,1 MPa const.

* Izoterme su prave linije u nezasienom podruju. Seku osu ( x p 0 ) na odstojanju

h1 x c psv t

x 0

148

 h1 x

x p

1.86 t 2500 c p p t r0 hp t

t const .

h
t 0C; 1 x
r0 2500
x t 0C
Za t 0C neto strmiji nagib (2500 +
1.86t)
Poetak: x 0 h1 x c psv t 1.006 t

Usled velike vrednosti toplote promene faze

vodene pare ( r0 2500 kJ

kg ), koja definie
nagib, izoterme vlanog vazduha u
nezasienom podruju su veoma sline.
Ovo podruje je zato u h1 x , x dijagramu jako sueno (nezasien v.v.), a najvie se koristi u
praksi.
Pored toga, linije const. bile bi jako blizu jedna drugoj. Nepraktian.
Danas je najvie u upotrebi
kosougli Mollier-ov h1 x x
dijagram za v.v. Ugao izmeu
koordinatnih osa je vei od 90 i
obino iznosi 135. Koordinatna
osa x je zaokrenuta u smeru
obrtanja skazaljke na satu za ugao
45.
Postoje i dijagrami gde je ova osa
zaokrenuta i za neki drugi ugao .
Najpogodnija vrednost ugla je
ona pri kojoj izoterma
t 0C const. predstavlja pravu
horizontalnu liniju (t
nezasienog podruja).
*Izentalpa h1 x 0 u takvom
dijagramu nagnuta je u odnosu na
horizontalu za ugao . Sve ostale
izentalpe paralelne su sa x osom.
Razlike h1 x mogu se oitati na vertikali.
*Linije x = const. vertikalne prave linije paralelne osi h1 x .
Radi lakeg pisanja:
h1 x 1 h1 h1 x i hi

149

Kosougli k.s.
h
tg 1 x
x
p

r0 2500
t 0 C

kJ
kg s.v.
kg pare
kg s.v.

Trebalo bi za razmeru 1:1 zaokrenuti x osu za 1:2500 VELIKO

Uobiajena razmera je: h1 x 2.5 kgkJs.v. . Krajnje take koje razdvajaju izoterme nezasienog
podruja, lee na liniji zasienja (rose, graninoj krivoj) koja odgovara vrednostima relativne
vlanosti 1 .
0 poklapa se sa 0
Izoterma kljuanja vode za ukupni p = 0.1 MPa v.v. see liniju zasienja u i predstavlja
asimptotu linije zasienja (t = tk = 99.64C)

150

Ukoliko v.v. osim vodene pare sadri vodu ili led x xs , stanje vlanog vazduha nalazi se
desno od linije zasienja: magla, ledena magla ili susnena magla.

151

Izoterme: prave linije desno od 1 (linije zasienja).

h
ct t 4.19 t ht
t 0C
Nagib: 1 x
x t const.

neto vei nagi od izentalpi

h1 x
r c t 333.4 2.05 t h

x t const.

t 0C

strmije od izentalpi

Susnena magla: tri faze u ravnotei suv vazduh, suvozasiena vodena para, voda i led.

x xs xt x xA
jednostavno
xt x pravilo poluge
xt x x A xs C

152

xt b

x a

pp

ps t A

x A 0.622

ps t R
ps t A

A ps t A
1 ps t K
0.622
p A ps t A
p 1 ps t R

153

Proizvoljna promena stanja v.v.

Jedna intenzivna veliina stanja ostaje konstantna (p = const.), osim kod procesa sabijanja i
irenja (p const., pri x = const.).

h1 h1 x 1

h2 h1 x 2
p const.

154

Izobarsko zagrevanje vlanog vazduha

155

Izobarsko hladjenje vlanog vazduha bez izdvajanja tene faze

156

Hlaenje v.v. na t < tR, uz izdvajanje tene faze

157

Meanje dve struje v.v.

a) Izobarsko-adijabatsko meanje

m sv1 1 x1 , h1 , x1 , p

1 , t1
2

m svM 1 xM , hM , xM , p

m sv2 1 x2 , h2 , x2 , p

M , t M

2 , t 2
Materijalni bilans:
a) Materijalni bilans suvog vazduha: m sv1 m sv2 m svM
b) Materijalni bilans vlage: m sv1 x1 m sv2 x2 m svM xM
Energijski bilans:
Iz (1) i (2):
xM

m sv1 h1 m sv2 h2 m svM hM

m sv1 x1 m sv2
m svM

ili

m sv2
hM

m sv1 h1 m sv2 x2
m svM

ili

(2)
(3)

m sv1 x1 xM m sv2 xM x2
m sv1

Iz (3):

(1)

m sv1
m sv2

xM x2
x1 xM

(a)

hM h2
h1 hM

(b)

Iz (a) i (b):
hM h2 xM x2 m sv1 c

h1 hM
x1 xM m sv2 d

c d m sv1 m sv2 m svM

M nalazi se na pravoj liniji koja spaja stanja 1 i 2 u h dijagramu, pri emu taka M
(stanje) deli du u odnosu protoka suvog vazduha: m sv1 i m sv2 .

158

159

U podruje magle ne moramo doi samo hlaenjem v.v. Recimo meanje hladne i tople
vazdune struje, zimi, iako su obe nezasiene.
Reenje: dodajemo recimo vie vazduha stanja 1. (hladnog vazduha) i tako moemo doi do
linije zasienja i dalje u nezasieno podruje (npr. Auto zimi)
b) Meanje dve struje v.v. uz dovoenje toplote neadijabatsko meanje
Moemo zamisliti da smo proces meanja uz dovoenje toplote podelili na dva procesa: a)
adijabatsko meanje i b) izobarsko zagrevanje (xM = const.)
Q
Q
1

M1

m sv1 h1 m sv2 h2 Q m svM hM 1

m sv1 h1 m sv2 h2 m svM hM

hM 1 hM

M1

M1

m svM hM Q m svM hM 1

Q
m svM

xM xM 1 const.

m sv1 m sv2 m svM

160

Dovedena Q se moe svesti na jednu struju

1

Q m sv1 h1 h1
h1 h1

m sv1 :

ili

Q
m sv1

Q
Q
m svM :
m svM
m sv1

ili

Q m sv2 h2 h2
h2 h2

ili

m sv2 :

Q
m sv2

Q
Q
m svM :
m svM
m sv2

161

Procesi dodavanja vode ili vodene pare v.v.

Vlanom vazduhu stanja 1 (h1, x1, p) dodaje se voda ili vodena para (x2 = ). Stanje 2 = ?

Maseni i energijski bilans:

masa suvog vazduha se ne menja!!!
a)
m sv x1 m p m sv x2 dodaje se para m sv x2 x1 m p
(1)

m sv h1 m p m sv h2
m sv h2 h1 m p hp (2)

(2) : (1)

h2 h1
hp
x2 x1
b) dodaje se voda:

h2 h1
ht
x2 x1
Iz jednaine masenog bilansa:
m p
kg pare
x2 x1 ,
m sv
kg s.v.

m t
x2 x1 ,
m sv

kg vode
kg s.v.

Nezasien v.v. se hladi ak i dodavanjem tople vode sve dok ne postane zasien. Prilikom
ubrizgavanja vode u nezasien v.v. troi se toplota za isparavanje v.v.

162

Suenje

Vei sadraj vlage

m sv , h2 , x2

m SM mSM const.
mSM W1 mVM

m VM 2 , t2

m VM 1 , t1 vea vlanost

m SM W2

m SM W1

X
Y
(%) (%)
X const. ulaz, izlaz
Y se menja

m sv , h1 , x1 vea t

Maseni bilans vlage:

m sv x2 x1 W1 W2 W W ne ulazi se u vrstu vlage (gruba, higroskopna)

Q se dovodi u cilju ubrzavanja procesa suenja
Energijski bilans:

Q m sv h1 m VM1 hVM1 m sv h2 m VM 2 hVM 2

Q m sv (h2 h1 )
Smatra se da se tokom suenja materijal ne zagreva!!!

Q m sv (h2 h1 )

163

Ako nema razmene toplote: Q 0

Ako se dovodi Q :

Q m sv h2 h1
:
m x x W
sv

Q h2 h1

W x2 x1

164

Q
h2 h1
m sv
h2 h1
pravac
x2 x1
W
Kraj: x2 x1
m sv

165

Jednostepena suara tehniko reenje

2

Vei sadraj vlage

m sv , h2 , t2 , x2
h2 h1

W
m VM 2 , t2

m VM 1 , t1

m sv , h1 , t1 , x1

Zagreja x0 = x1

m sv , h0 , t0 , x0

Pretpostavka suara
toplotno izolovana

Bilans vlage:

m sv x2 x1 W

x2

166

(0-1): Q m sv h1 h0
Q
h1 h0
m sv

(1-2): m sv h2 h1 0 Q

h2 h1 pravac
m x x W
sv

x2 krajnje stanje
0-1:

Q m sv h1 h0 m sv h2 h0

1-2:

h2 h1

+ bilans vlage: W m sv x2 x1 m sv x2 x0

(1) : (2):

(1)
(2)

Q h1 h0 h2 h0

W x2 x1 x2 x0

Ako je stanje (2) blie = 1, tada se dovodi vie vlage v.v. , odnosno oduzima od vlanog
materijala.
Realan proces: gubici toplote u suari usled nesavrenosti izolacije i sl.

167

Meutim, vrlo esto postoje ogranienja, odnosno tmax, do koje smemo izloiti materija u
suari u toku suenja.

168

Viestepeno suenje

Izbegavaju se visoke temperature

Bilans vlage:
m sv x2 x1 W1 W2

m sv x4 x2 W2 W3
m sv x6 x4 W3 W4

m sv x6 x0 W1 W4 W
Bilans energije:
Q 01 m sv h1 h0

Q 23 m sv h3 h1
Q 45 m sv h5 h3
Q Q m h h

sv

Q h6 h0

W x6 x0

169

W1 W4 W W

Suenje sa recirkulacijom deliminom

esto suenje treba izvoditi odreenom brzinom, nezavisno od promenljivih parametara stanja
okoline.
Izlazni vazdug se mea sa sveim i onda se meavina uvodi u zagreja.

170

Psihrometar odreivanje tvt, tst

Ureaj za odreivanje stanja v.v. recimo poznato t, ali je x = ? ili = ?

tst
tvt

Psihrometrijska razlika

gaza, hrpa

Odreena Q se uzima od v.v. za isparavanje vlage iz ovlaenog dela fitilja (krukastog dela
termometra oko koga je vlaan materijal).

171

Drugi termometar u dodiru sa vodom pokazuje niu t.

t , vea pogonska sila
Psihrometarski metod (najrasprostranjeniji nain suenja vlanosti): zasniva se na merenju
t tst , tvt u struji vazduha.

tst stvarna temperatura v.v.

tvt temperatura potpuno osuene povrine sa koje voda isparava u nezasien v.v. Koristi se
efekat sniavanja t vlane povrine pri isparavanju. Otud i naziv, od grkog psihros
hladan.
Periodino se kvasi recimo destilovanom vodom, najee preko komada tkanine gaze
(fitilja) i periodino se vlai, ili u sluaju kontinualnog merenja, spojensa posudom u
kojoj se nalazi voda.

172

Dijagram h1 x , x za razliite ukupne pritiske

ta se deava ako recimo imamo adijabatsko priguivanje sa p1 na p2 = 0.1 MPa? Kako se

koristi h1 x , x dijagram i ta se menja?
Adijabatsko priguivanje
nezasienog v.v.

h1 h2 i x1 x2

h1 h2

1.006 t1 x1 2500 1.86 t1 1.006 t2 x2 2500 1.86 t2

t1 t2
iz x1 x2

0.622

1 p ps t1
2 p ps t1
0.622
p1 1 p ps t1
p2 2 p ps t1

1
p1
1
1 p ps t1

1
p2
1
2 p ps t1

p1

p2

Na pr.: p1 = 0.2 MPa, = 0.90

p2 = 0.1 MPa, = ? (Kojem odgovara 0.9)

p2
0.5 0.9 0.45
p1
p1 0.2 MPa 1 1 p2 0.1 MPa 2 0.50

2 1
ili

173

Temperatura po vlanom i suvom termometru:

174

Kula za hlaenje

m W3 1 2 od ulazne vode, tako da se sa dovoljnom tanou moe smatrati da je m W1 m W2

m W3 m W2 m W1
1 tei se da 2 bude to manje kako bi nezasien vazduh primio to veu koliinu vlage.
Voda se hladi na raun isparavanja.
Bilans vlage:
m W3 m sv x2 x3 koliina vode koju je primio v.v., odnosno gubitak vode.

m W1 hW1 m sv h1 m W3 hW3 m W2 hW2 m sv h2

Klimatizacija
1) ZIMA: s spoljni vazduh niske tsp i mala apsolutna vlanost. Pored zagrevanja potrebno
je i vlaenje, to se najee izvodi u tkzv. maglenoj komori, gde se ostvaruje kontakt
vazduha i fino rasprene vode. Tokom vlaenja dolazi do sniavanja temperature v.v.

175

176

2) LETNJI REIM

177