Vitgenštajn I Hajdeger

Maan Bogdanovski
Mi
r
osl
ava Tr
aj
kovski
Mi
l
oAdi
JeanChr
i
st
ophe Goddar
d
Radmi
l
a Jovanovi
Voj
i
n Raki
Dr
ago ur
i
Andr
i
j
a o
Mi
l
oumonj
a
ASOPI
S SRPSKOG
UDK -3
YU I
SSN 03512274
Theori
aLV,3,s
t
r
.1137
Beograd,JunAvgus
t2012
Maan Bogdanovski
anKr
i
st
ofGodar
Dr
ago ur
i
FI
LOZOFSKOG
DRUTVA
3
Mi
r
osl
ava Tr
aj
kovski
Mi
l
oAdi
Radmi
l
a Jovanovi
Voj
i
nRaki
Andr
i
j
a o
Mi
l
oumonj
a
THEORIA
asopis Srpskog filozofskog drutva
YU ISSN 0351-2274 UDK 1
Broj 3, 2012
Godina LV
Beograd
THEORIA
asopis Srpskog filozofskog drutva
Broj 3, 2012
Godina LV
Glavni i odgovorni urednik
Drago uri
Urednitvo
Petar Bojani, Aleksandar Dobrijevi, Iva Draki-Vianovi,
Neboja Grubor, Miroslav Ivanovi, Snjeana Priji-Samarija,
Ivan Vukovi, Aleksandra Zori
Tehniki sekretar
Slaana Raji Bogosavljevi
Urednitvo i administracija
Beograd, ika Ljubina 18-20, tel. 638-104
tampa
Plato, Beograd
Tira
500 primeraka
asopis izlazi etiri puta godinje. U finansiranju asopisa uestvuje

Ministarstvo za nauku i tehnoloki razvoj Republike Srbije.
Na osnovu miljenja Republikog sekretarijata za kulturu br. 413-72-02a,

asopis je osloboen plaanja poreza na promet.
SADRAJ
Maan Bogdanovski: Bojlova korpuskularna teorija i uvoenje distinkcije
primarnih i sekundarnih kvaliteta ........................................................... 5
Miroslava Trajkovski: Emocije i percepcija prva fizioloka teorija emocija .. 19
Milo Adi: O stranputicama naturalizma ...................................................... 33
an-Kristof Godar: Fihte, ili stalna domorodaka revolucija .......................... 45
Radmila Jovanovi: Dva rezultata nemogunosti u
teoriji drutvenog odluivanja .................................................................... 55
Vojin Raki: Da li je Armagedon alternativa moralnom poboljanju? ............... 73
Drago uri: Kosmoloki argument za a/teizam
Krejgova i Smitova interpretacija ............................................................... 81
Andrija o: Lokova anticipacija idealizma ................................................... 99
Milo umonja: Vitgentajn i Hajdeger: jezik kao univerzalni medijum
i neiskazivost semantike ........................................................................... 113
CONTENTS
Maan Bogdanovski: Boyles Corpuscular Theory and the Introduction of

the Distinction Between Primary and Secondary Qualities ....................... 5
Miroslava Trajkovski: Realism and Anti-Realism
in the Philosophy of Psychiatry ............................................................ 19
Milo Adi: On Pitfals of Naturalism ............................................................ 33
Jean-Christophe Goddard: Fichte or the Permanent Aboriginal
Revolution ................................................................................................ 45
Radmila Jovanovi: Two Impossibility Results in Public Choice Theory ......... 55
Vojin Raki: Is Armageddon the Alternative to Moral Enhancement? ............... 73
Drago uri: Cosmological Argument for A/theism
Craig's and Smith's Interpretation of Big Bang Cosmology ........................... 81
Andrija o: Lockes Anticipation of Idealism ............................................... 99
Milo umonja: Wittgenstein and Heidegger: Language
as Universal Medium and Inexpressibility of Semantics ............................. 113
THEORIA 3
BIBLID 03512274 : (2012) : 55 : p. 517
DOI: 10.2298/THEO1203005B
Originalni nauni rad
Original Scientific Paper
Maan Bogdanovski
BOJLOVA KORPUSKULARNA TEORIJA I UVOENJE
DISTINKCIJE IZMEU PRIMARNIH I SEKUNDARNIH KVALITETA
APSTRAKT: Ne samo da je distinkcija izmeu primarnih i sekundarnih kvaliteta bila

motivisana epistemolokim posledicama korpuskularne hipoteze, ve je i nain na koji je
Bojl, po prvi put u modernom smislu, povukao distinkciju izmeu primarnih i sekundarnih
kvaliteta, bio predodreen detaljima njegove korpuskularne teorije materje. U ovom radu je
preispitano Bojlovo opravdanje zakljuivanja sa opaljivih na neopaljive entitete, kao i
nain na koji je metodoloka pozadina takvih zakljuaka uslovila karakter te distinkcije.
KLJUNE REI: korpuskularna teorija, primarni kvaliteti, sekundarni kvaliteti, opaljiva i
neopaljiva svojstva, afekcije.
1. Afekcije i kvaliteti
Razlog zbog kojeg britanskog naunika i filozofa Roberta Bojla u ovom tekstu
budim iz mrtvih1 lei u tome to je on zapravo bio prvi ko je termine primarni i
sekundarni kvalitet upotrebio u njihovom modernom, a ne sholastikom znaenju. Robertu Bojlu se s punim pravom moe pripisati uvoenje distinkcije izmeu primarnih i sekundarnih kvaliteta, onako kako je danas shvatamo.
Bojl je, u stvari, vie voleo da govori o afekcijama ili modusima tela, rezerviui pojam kvaliteta samo za nae ideje o tim afekcijama.2 Meutim, njegova
upotreba tih termina nije bila dosledna. Kada je koristio termin primarni, esto ga
je povezivao sa terminom katoliki (tj. Catholick, u smislu univerzalni),
primitivni, pa ak i apsolutni. Za njega su ovi termini zapravo bili sinonimni.
Na taj nain, on govori o primitivnim i katolikim afekcijama materije, naime o
1
Ovaj lanak je nastao u okviru projekta ON179041, Dinamiki sistemi u prirodi i drutvu,
Instituta za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, koji finansira Ministarstvo prosvete i
nauke Republike Srbije.
Works, III, 26 i III, 292. Sve reference e biti date prema standardnoj paginaciji originalnog
izdanja Bojlovih dela, The Works of the Hon. Robert Boyle, u 6 tomova, London, 1772, kako
je to u velikom delu literature o Bojlu postalo uobiajeno.
Maan Bogdanovski
veliini, obliku i kretanju.3 Ipak, svi ovi termini za Bojla imaju znaenje koje je
mnogo ire od filozofskog jer je smatrao da je Bog prvobitno stvorio jednu katoliku ili univerzalnu materiju, sa svojstvima protenosti, deljivosti i neprobojnosti. Onda je Bog pokrenuo delove te materije, a zatim su iz tih univerzalnih i
primarnih svojstava nastala sva druga izdiferencirana svojstva. Ova kvazikosmoloka teorija je jasno formulisana na dva vana mesta u spisima Skeptiki hemiar i
Poreklo formi i kvaliteta.4 Njima Bojl otvara izlaganje o svojim osnovnim metafizikim principima. Odmah bi valjalo naglasiti i to da on, kao i njegovi savremenici, nije smatrao kretanje nunim svojstvom materije. Sama po sebi, materija je
inertna. To nisu zastupali samo Bojl i Dekart, ve i Lok.5 U skladu s tim, Barklijev
argument da materija ne moe da uzrokuje ideje jer je inertna polazi od jednog tada
opteprihvaenog principa.
Izvedena svojstva Bojl je smatrao relacijama i tvrdio je da te relacije ne menjaju inherentne afekcije krajnjih delia materije. U tom smislu je poznata njegova
analogija sa prvim proizvoaem brave i kljua. U Bojlovoj prii, ko god da je to
bio, stvorio je prvu bravu kao pare gvoa oblikovano na izvestan nain. A kada je
zatim stvorio klju za tu bravu, ni taj klju nije bio nita drugo do pare gvoa
odreenog oblika. Meutim, tada dva komada gvoa mogu da se upotrebe, jedan
zajedno sa drugim, na tano odreeni nain. Klju i brava, svako za sebe, dobijaju
novu sposobnost, pa glavni deo pojma i opisa brave postaje injenica da moe da se
zakljua ili otkljua parencetom gvoa koje nazivamo kljuem. A izuzetno
svojstvo i mo kljua lei u tome to je podesan da otvori i zatvori bravu. Ovim
novim atributima se bravi i kljuu ne pridodaje nikakav realni ili fiziki entitet, ve
i jedno i drugo ostaju isti komadi gvoa, samo oblikovani na odreeni nain.6 Ova
funkcionalna analiza, nalik savremenim funkcionalistikim analizama mentalnih
pojmova, poruuje nam da isto vai i za ona svojstva koja je Bojl oznaio kao sekundarna. Proizvedena su u nama dejstvom primarnih afekcija tela koja deluju na
nae ulne organe, ali njihovo postojanje ne menja tela koja ih uzrokuju.
Ne smemo zakljuiti da je Bojl pretpostavljao da su samo subjektivna svojstva
sekundarna. to se tie opaene veliine, oblika i tvrdoe, i njih je smatrao perceptivnim kvalitetima i nije ih pripisivao objektima koji su prouzrokovali odgovarajue
ideje. Kako sam Bojl kae, ne smemo da svako telo koje deluje na nasa ula
posmatramo kao goli grumen materije, one veliine i spoljanjeg oblika kako nam
izgleda: mnoga od njih imaju delove koji su udno prikriveni, a mnogi od njih su i
Works I, 308; Upeatljivi primeri su i mesta II, 37; IV, 73; IV, 73, 75, 78.
Works I, 474 i III 15-35.
O tome govori glava II, 313 Ogleda o ljudskom razumu.
Works, III, 18.
Bojlova korpuskularna teorija i uvoenje distinkcije primarnih i ...
u pokretu.7 To prosto predstavlja nunu posledicu Bojlove korpuskularne hipoteze

i nijedna druga hipoteza ne bi mogla da bude konzistentna sa njegovim gleditima o
tenom i vrstom stanju i slinim problematikama koje e ovaj tekst dotai. Veliina, oblik i kretanje, koji konstituiu prvobitna i primitivna svojstva tela i uzrokuju razliite ideje o tim telima, jesu afekcije tih tela, a Bojl je, kako je ve
istaknuto, pravio bitnu razliku izmeu takvih afekcija i naih ideja o njima.
S take gledita dananje epistemologije, mogli bismo odmah da postavimo
pitanje kako je Bojl mogao da zna ta sainjava nezavisne afekcije tela, ako je
tvrdio da su te afekcije razliite od ideja koje imamo kada opaamo razna tela koja
nas okruuju ili nad kojima vrimo eksperimente.8 Odgovor svakako lei u injenici
da, prema Bojlu, ne opaamo primarne afekcije tela, ve o njima moemo samo da
donosimo zakljuke; o njima imamo samo inferencijalno znanje. U svom radu O
pozitivnoj i privatnoj prirodi hladnoe on kae da ulni organi posmatrani ba
kao takvi, utiske stiu samo od spoljanjih objekata, ali ne opaaju ono to je uzrok
i nain tih utisaka, percepciju, u pravom smislu te rei, uzroka koji pripadaju jednoj
superiornijoj moi, ije svojstvo je da sudi odakle dolaze promene u opaljivim
stvarima.9 Ovu superiornu mo, koja je predstavljena kao sudija o uzrocima
naih ulnih opaaja, ne smemo da shvatimo kao nekakav isti um, koji operie
neeksperimentalno. U radu Hrianski virtuoz, kada razmatra poznate fenomene
opisane u Sekstovim Osnovama pironizma, kao to su kockaste kule koje iz daleka
izgledaju okruglo, ili tapovi koji izgledaju prelomljeno kada ih uronimo u vodu,
Bojl eksplicitno upozorava da svedoanstvo naih ula ne ispravljamo samo razumom, ve filozofijom (to jest, prirodnim naukama).10
Meutim, ako bismo se onda zapitali kako Bojl moe da donosi zakljuke o
prirodi tih afekcija, otvorili bismo put ka epistemolokom napadu na korpuskularnu
teoriju. Neko bi mogao da tvrdi da njegovi zakljuci o neopaljivim entitetima ne
mogu da budu potvreni, pa ak i da ne moemo da ih razumemo, osim ako se na
neki nain ne pozovemo na neto to nam je neposredno dato u ulnom iskustvu.
Ipak, epistemoloki napad ove vrste sadrao bi ozbiljno nerazumevanje Bojlovog
metoda. Ne ulazei u to da li je takav metod ispravan ili lo, moemo slobodno da
kaemo da Bojl nije razdvajao nauna pitanja od onih koja bismo danas nazvali
epistemolokim. Konkretnije reeno, on nije prvo uzeo zdravo za gotovo neki skup
naunih opisa sveta, a zatim postavio pitanje kako se ti opisi mogu reinterpretirati
posredstvom opaajnih ideja iz kojih su izvedeni. Umesto toga, njegov metod se
sastojao u nastojanju da krene od sopstvenog iskustva sa opaljivim objektima, pa
7
Ibid, str. 24.
Henry, John, Boyle and Cosmical Qualities, u zborniku Robert Boyle Reconsidered, priredio
Michael Hunter, CUP, Cambridge, 1994, str. 119.
Works, III, 740.
10
Works, V, 539.
Maan Bogdanovski
da onda pokua da odredi koja se od njihovih opaenih karakteristika moe iskoristiti za objanjenje ponaanja objekata pod promenljivim okolnostima. Takoe,
ispitivao je da li postoji neka karakteristika koja nije neposredno opaena, ali koju,
bez obzira na to, moramo pripisati objektu da bismo objasnili njegovo ponaanje.
Ishod ovog istraivanja bila je teorija materije koja je imala precizne epistemoloke
implikacije. Te implikacije Bojl je prihvatio kao bar podjednako dobro utemeljene
u odnosu na druge zakljuke koji se tiu materijalnih objekata, izvedene tokom njegovih eksperimentalnih istraivanja. U stvari, smatrao je da proistiu iz tih zakljuaka. Ukratko, Bojl je svoju korpuskularnu teoriju, uz sve njene epistemoloke
implikacije, smatrao naunom teorijom koja je zasnovana i normativno opravdana
empirijskim istraivanjem. Pored svih inovacija koje su mu u istoriji filozofije bez
sumnje s pravom pripisane, mogli bismo da dodamo da je on na taj nain osobeni i
svojevrsni pretea naturalistike epistemologije.
Metodska pozadina korpuskularne hipoteze
Kao to je obino sluaj, neki od Bojlovih argumenata koji se tiu prirode atoma zapoinju od pretpostavki nasleenih od njegovih prethodnika i nisu izvedeni iz
njegovih opservacija i eksperimenata. tavie, neke od tih pretpostavki su i same
bile zasnovane na naunom istraivanju. Na primer, na samom poetku Porekla i
prirode formi i kvaliteta, svog najdetaljnijeg i najfilozofinijeg izlaganja korpuskularne filozofije, Bojl iznosi tri fundamentalna stava u pogledu materijalnog sveta. Njima jasno tvrdi da materija postoji po sebi, nezavisno od naeg znanja, da se
njena realna sutina sastoji u protenosti i neprobojnosti i da kretanje nije deo sutine materije, ve njena akcidencija. Ta akcidencija, koju je Bojl pripisivao delovanju Boga, predstavlja izvor raznolikosti onoga to nazivamo pojedinanim materijalnim objektima.11 U ovom najoptijem izrazu svoje metafizike pozicije nije se
direktno pozvao ni na jedan jedini eksperiment ili posmatranje.
Meutim, njegovi metodski principi mu ne bi dozvolili da izloi te najoptije
argumente da nije istovremeno verovao da, kad je jednom postavio korpuskularnu
hipotezu, moemo da verifikujemo postojanje atoma eksperimentima i drugim oblicima komparativne opservacije. Jasnu ilustraciju za ovo moemo da pronaemo u
Istoriji tenog i vrstog stanja, na koju emo se kasnije jo pozivati u kontekstu
izlaganja Bojlovog metoda. U tom radu iznosi svoje glavne teze, kratko citira Lukrecija o atomistikom objanjenju tenosti i onda nastavlja svojim putem argumentisanja na osnovu opservacije i eksperimenata. U stvari, ba tako postupa i u
Poreklu formi i kvaliteta. Posle teorijskog dela, u kojem pronalazimo njegova
najoptija gledita, i posle preispitivanja alternativnih pozicija i posebnih problema,
11
Works, III, 15-6.
dolazi do istorijskog dela, to jest do posmatranja i eksperimenata koji imaju za

cilj da potvrde korpuskularnu filozofiju. Ta verifikacija je, naravno, bila prilino
indirektna. Za razliku od, na primer, Njutna, Bojl nije oekivao da e svo znanje
moi da se neposredno izvede iz opservacije. Bio je zadovoljan da je hipotezu
mogue verifikovati njenom saglasnou sa opservacijom.12 Samo na osnovu toga
moemo razumeti njegovu potrebu da gomila svedoanstvo iz najraznovrsnijih izvora, da bi nam pokazao da je celokupna evidencija u skladu sa korpuskularnim
gleditem o materiji. Ta tendencija proima najvei deo Bojlovih naunih radova i
prua nam nit vodilju za njihovo interpretiranje.
Ne moe se rei da je Bojlov jedini cilj u raznim eksperimentima bio da potkrepi korpuskularnu teoriju materije, ali ta teorija je uvek bila tesno isprepletena sa
pojedinanim istraivanjima. I Mari Boas, u svojoj veoma informativnoj knjizi
Robert Bojl i hemija sedamnaestog veka, tvrdi da je to bio sluaj sa njegovim
hemijskim eksperimentima, koje je Bojl smatrao naroito vrednim za dokazivanje
istine korpuskularne hipoteze.13 Kao to smo videli, bio je svestan injenice da
svedoanstvo za tako iroku hipotezu, kao to je korpuskularna teorija materije,
mora da bude kumulativno. Nikakav eksperiment, pa ni skup eksperimenata, ne
moe da donese odluku o njenom vaenju. U skladu s tim, ako hoemo da razumemo kako je iz eksperimenata i svojih istorija izvlaio zakljuke, moramo da
pratimo naine argumentisanja koji se ponavljaju u najveem broju instanci, bilo u
hemiji, bilo u fizici. Detaljno istraivanje Bojlovih naina zakljuivanja bio bi veoma teak i za nae ciljeve nepotreban zadatak. Ovde je dovoljno da ponudim samo
skicu najvanijih argumenata pomou kojih je pokuavao da povee opaljive fenomene sa korpuskularnom teorijom, za koju je pak verovao da ih moe objasniti.
Prvi korak od neprocenjive vanosti u Bojlovom povezivanju opservacija sa
neopaljivim hipotetikim entitetima, ije dejstvo treba da objasni fenomene, sastojao se u pokazivanju da sama naa ula imaju ogranienu mo i da se ne moemo osloniti na njih u pokuaju da proniknemo u tajne prirode. To insistiranje na njihovim ogranienjima nas uopte ne iznenauje, kada uzmemo u obzir bliskost Bojlove i Bekonove misli. Nije iznenaujue ni ako uzmemo u obzir Bojlovo rano zanimanje za teinu vazduha, zbog toga to nam naa ula kao takva ne pruaju znanje o osnovnim karakteristikama gasa koji nas okruuje. Dalje, u doba u kojem su
teleskopi i mikroskopi bili relativno nova otkria, niko prosto nije mogao da ne
bude zapanjen ogranienou i nemoi naih ula. U svojim ranim radovima, Bojl
je nadugako hvalio Boije delo i govorio o monim teleskopima kojima
moemo da posmatramo stare i novootkrivene zvezde, kao i o izvrsnim mik12
Eksplicitno u Works, I, 303 i IV, 234, nasuprot Njutnovom odbacivanju fizikih i metafizikih
hipoteza koje nisu dedukovane iz fenomena.
13
Boas, Marie, Robert Boyle and Seventeenth Century Chemistry, CUP, Cambridge, 1958, str.
89-90.
10
Maan Bogdanovski
roskopima, kojima mogu da razaznam, u inae nevidljivim objektima, neogranienu suptilnost majstorstva prirode.14 Povrh svega, interesovanje za hemiju i promene kroz koje stvari prolaze tokom eksperimenata nije kompatibilno sa uverenou da su naa gola ula adekvatan izvor znanja o kvalitetima koji su inherentni
telima. Ako imamo u vidu ovakvu pozadinu razmiljanja, neemo se nimalo iznenaditi kada vidimo kako u Istoriji fluida Bojl objanjava zato tenost kao to je
voda u ai opaamo kao jednu kontinuiranu supstancu, iji delovi miruju. Naime,
delii vode, kao i pore izmeu njih, su suvie siuni, a brzina kretanja delia je
prevelika da bi je oko moglo opaziti.15 U svetlu ove vrste kontrasta izmeu grubosti
naih ulnih organa i suptilnosti prirode, normalno je oekivati da e Bojl povui
ba onu distinkciju za koju smo videli da je povukao izmeu opaajnih kvaliteta
tela i afekcija ili modusa samih tela. Trebalo je oekivati i da e insistirati da nema
nunih slinosti izmeu opaajnih kvaliteta i afekcija i modusa tela. Ipak, ova negativna doktrina predstavlja samo prvi korak u njegovoj argumentaciji. Sada moramo da vidimo kojim sredstvima e se posluiti da premosti jaz izmeu onoga to
neposredno opaamo i onoga to moemo zakljuiti na osnovu takvog opaanja.
Ako sledimo tok njegovog zakljuivanja u Istoriji fluida, primetiemo jedan
princip koji esto koristi i koji moemo, donekle proizvoljno, nazvati irenjem
ulnog saznanja analogijom. U Bojlovim radovima mogu se nai mnogi oigledni
i veoma grubi primeri ovog principa, kada pokuava da objasni odreene kvalitete
neke vrste supstance, tako to e pretpostaviti da njeni siuni korpuskularni delovi
moraju da lie na karakteristike opaene celine. Na primer, ubeuje nas da za same
korpuskule tenosti moramo pretpostaviti da su glatke i klizave, ne bi li onda mogle
da se klizaju i kotrljaju jedna preko druge, to onda objanjava ponaanje tenosti.16
Takoe, kada objanjava kako, unutar njegovog gledita, kompresija moe da objasni poveanje tvrdoe, koristi analogiju sa promenom rastresitosti svee napadalog snega, kada ga stisnemo i sabijemu u grudvu.17 U ovom sluaju, analogija svakako ima veu teinu jer Bojl ne tvrdi prosto da neki kvalitet, koji opaamo da neka
supstancija ima, mora da odlikovati i neopaljive delie. On hoe da pokae kako
se za neko dejstvo, kao to je kompresija, za koju znamo da je moemo primeniti
na nekom objektu i kod koje opaamo odreene posledice na njegove makroskopske ili opaljive delove, moe pretpostaviti da ima iste posledice i na mikroskopske
delove.
14
Works, I, 262. Moda najraniji primer upotrebe mikroskopa da bi se dokazao atomizam nalazi
se u knjizi Voltera arltona Epikurovsko-gasendijevsko-arltonovska fiziologija (Charleton,
Walter, Physiologia Epicuro-Gassendo-Charltoniana or a Fabrick of Science Natural upon the
Hypothesis of Atoms), koja je izala u Londonu 1654. godine.
15
Ibid, str. 392.
16
Ibid, str. 379.
17
Ibid, str. 386.
11
Postoje i drugi i znaajniji naini na koje Bojl koristi svoj princip proirivanja
naeg ulnog saznanja kroz analogiju, u svojim pokuajima da dokae izloenu
teoriju tenosti. Na primer, pogledajmo sledee naine na koje koristi analogije
povuene na osnovu opaljivih fenomena, da bi premostio jaz izmeu onoga to je
opaljivo i onoga to nije. Kao prvo, on ukazuje na injenicu da pod izvesnim neobinim svetlosnim uslovima moemo da vidimo siune mrve kako lebde na sunevoj svetlosti. Takoe, kada je vreo dan, kraj zidova ili velikih zgrada moemo da
vidimo komeanje ugrejanih vazdunih struja.18 Takvi opaljivi fenomeni nas navode na zakljuak da ono to je u normalnim okolnostima neopaljivo ipak moe
uvek biti prisutno i da korpuskularna slika sveta, kao slika siunih estica materije
u pokretu, ima svoje stvarne analogone u vidljivom svetu. Na slian nain, Bojl je
posvuda koristio analogiju sa siunim esticama metala, koje moemo da uvamo
u rastvorima ili tenostima i koje nam pokazuju kako se, u ta je vrsto verovao,
ponaaju i neopaljive estice tenosti.19
Ovde bi mogao da se postavi prigovor da je ovakva upotreba analogije u cilju
proirenja ulnog saznanja samo plod bujne mate i da nije empirijski zasnovana.20
Meutim, moramo da obratimo panju na okolnost da je i sam Bojl bio svestan
takvog izazova i da je itekako bio reen da na njega odgovori.21 Njegov odgovor
lei u injenici da moe da navede brojne sluajeve u kojima ono to opaamo u
ponaanju fluida jeste upravo ono to oekujemo prema odgovarajuim analogijama. Na primer, Bojl istie kako, kada se eer ili so rastvori u nekoj tenosti, moemo da osetimo njihov ukus u svakom uzorku te tenosti, to nas navodi na zakljuak da u njoj postoji neko unutranje i nevidljivo kretanje. Neopaljive estice
eera i soli prisutne su u celoj posudi. Slino tome, kada neko stavi kalijum karbonat u vlaan podrum, njegova povrina e omekati od vlage rastvorene u vazduhu, a ako tamo ostane dovoljno dugo, potpuno e se rastopiti u bistru tenost; to
se ne bi dogodilo kada se vlana isparenja koja ulaze u sastav vazduha ne bi kretala
tamo-amo i kada ne bi tako dospela do te soli i mogla da se umetnu u pore, te da je
na taj nain rastvore i svedu je sa sobom na tenost.22 Takva zapaanja nas
ubedljivo navode na zakljuak da analogije koje je Bojl pravio sa percepcijom ne
18
Works, I, 393.
19
Na primer, malo ranije u tekstu, I, 380.
20
Ovo je primer nekorektnog prigovaranja Bojlu u tekstu Sargent, Rose-Mary, Learning from
Experience: Boyle's Construction of an Experimental Philosophy, u zborniku Robert Boyle
Reconsidered, priredio Michael Hunter, CUP, Cambridge, 1994, str. 71.
21
Ovo se jasno vidi u I, 392.
22
Works, I, 393, preveo M. B.
12
Maan Bogdanovski
vode u teoriju koja je u njegovo vreme mogla biti imaginarna stvar, proizvoljno
izneta.23
Meutim, moda najupadljivije delove teksta u kojima Bojl pokuava da premosti jaz izmeu opaljive materije i neopaljivih korpuskula, za koje smatra da se
materija od njih sastoji, moemo pronai u ogledu O izvrsnosti i osnovama korpuskularne ili mehanike filozofije. Tu se sukobljava sa onima koji su spremni da
posledice objanjavaju na mehanicistiki nain kada se bave telima opaljive veliine i oevidnim mehanizmima, ali koji se, uprkos tome, svejedno pozivaju na
ono to zovu prirodom stvari, supstancijalnim formama, realnim kvalitetima i na
sline nemehanicistike principe, kada pokuavaju da objasne skrivena deavanja.
Opirno u citirati jedan deo teksta jer tako je najbolje pokazati nain na koji Bojl
argumentie protiv njih:
Ali ovo nije nuno; jer i mehanike afekcije materije moemo pronai, a i
zakoni kretanja vae ne samo u velikim masama i u komadima srednje veliine, ve i u najmanjim fragmentima materije; i njeno manje pare, koje isto
tako predstavlja telo kao i vee, mora, nuno kao i vee, posedovati svoju
odreenu veliinu i oblik; i osoba koja posmatra pesak pod dobrim mikroskopom lako e opaziti da svako njegovo siuno zrno ima sopstvenu veliinu i
oblik, kao stena ili planina. A kada pustimo veliki kamen i kameni da padaju sa vrha neke visoke zgrade, zar ne otkrivamo da se i vei i manji podjednako pridravaju zakona ubrzanja tekih tela koja padaju. I, zakone kretanja
uoavamo ne samo u topovskoj uladi, ve i kod sitnijeg streljiva, pa njime
obaramo ptice, dok prema istim zakonima onim prvim ruimo zidove. I iako
priroda (ili pre njen boanski tvorac) radi sa mnogo finijim materijalima i primenjuje jo neobinije izume od zanata (pri emu je struktura ak i najreeg
asovnika neuporedivo inferiornija od strukture ljudskog tela), ipak je sam
majstor, u skladu sa kvantitetom materije koju koristi, hitnosti posla koji je
preuzeo i veliinom i oblikom instrumenata koje upotrebljava, sposoban da
stvori dela iste prirode ili vrste, a veoma razliite veliine... kao to kova,
koji ekiem i drugim velikim alatom, moe da od mase gvoa iskuje velike
ipke ili poluge i napravi one jake i teke lance, koji se koriste da okuju zloince, pa ak i da osiguraju ulice i kapije, moe i da manjim alatom napravi
male eksere i opiljke, siune skoro kao praina; a moe i da jo finijim alatom napravi lanie udne nenosti i lakoe, toliko da nas pouzdani autori
izvetavaju o laniima od raznih karika koje su kaene na buve i koje su ove
mogle da pokreu; i ako se dobro seam, video sam neto takvo, pored drugih
sluajeva, emu sam sa zadovoljstvom prisustvovao, siunosti koju umetnost
moe da prui slinim tvorevinama, koje su inae izraene kao izuzetno
23
Ibid, str. 392
13
velike. Moda nekima izgleda da, iako u prirodnim telima, ija je veliina
upadljiva i njihova struktura vidljiva, moemo da korisno priznamo mehanike principe, njih ne treba proirivati na one parie materije iji su delovi i
tekstura nevidljivi, ali to bi bilo isto kao kad bi neki ovek smatrao da zakoni
mehanizama mogu da vae u gradskom satu, ali ne mogu u depnom asovniku.24
Ovde je jasan nain na koji Bojl koristi princip proirivanja naeg ulnog
saznanja kroz analogiju, dok ne ustanovi da moemo shvatiti inherentne kvalitete i
forme delovanja neopaljivih delova, od kojih se sastoji sva opaljiva materija. U
citiranom odlomku vredi zapaziti da on nije samo upotrebio ono to nazivamo
principom proirivanja naeg ulnog saznanja kroz analogiju, pretpostavljajui da
korpuskule imaju kvalitete sline onima koje prepoznajemo putem ula. Pretpostavio je, takoe, da principi delovanja koji su karakteristini za opaljive entitete
uvek vae za neopaljive.25 Dalju upotrebu rasuivanja po analogiji nazivaemo
prelaz eksplanatornih principa sa opaljivog na neopaljivo. Lako je uvideti da
Bojl esto koristi ovakav vid zakljuivanja.
Jedan jasan primer naina na koji je upotrebljavao ovaj princip moemo pronai u njegovom objanjenju vrstog stanja, u njegovoj Istoriji tenosti i vrstine.
On tu koristi analogiju sa dve temeljito ispolirane staklene ploe, koje prijanjaju
jedna za drugu, da bi objasnio kako korpuskule u vrstom telu mogu, ako se dovedu
u dodir, jednako prijanjati jedna za drugu, pa tako i celo telo initi vrstim.26 I
uopte, Bojl pretpostavlja da, koji god principi objanjavaju fenomene prijanjanja
izmeu opaljivih materijalnih objektata, oni mogu biti upotrebljeni i da objasne
prijanjanje njihovih korpuskularnih delia. Meutim, moda najupeatljiviji sluaj
Bojlovog prelaza eksplanatornih principa sa opaljivog na neopaljivo lei u
njegovom insistiranju na tome da sve fenomene neivog sveta treba objanjavati na
mehaniki nain, to jest uz pomo transfera kretanja. Kao to kae u poznatoj
reenici iz Porekla formi i kvaliteta: Smatram da, kada jedan neivi objekt
deluje na drugi, nema nieg to je aktivni ili pasivni stvarno proizveo, sem nekog
lokalnog kretanja njegovih delova ili neke promene u teksturi, koja je posledica tog
kretanja.27 Iako na ovom mestu ne objanjava u potpunosti zato zastupa to uenje,
njegovi razlozi to to ini postaju jasni u ogledu O izvrsnosti i osnovama korpuskularne ili mehanike filozofije. Meu te razloge spada i jedan koji je ovde
najpertinentniji: iskljuivo mehaniko objanjenje je jasno, to jest, samo ono ko24
Works, IV, 71.
25
Za drugaije gledite, za koje mislim da ga ovaj pasus ubedljivo pobija, uporediti Anstey, Peter
R, The Philosophy of Robert Boyle, Routledge, London, 2000, str. 86.
26
Works, I, 402-3.
27
Works, III, 25.
14
Maan Bogdanovski
risti principe objanjenja koji su nam potpuno razumljivi. Ako bismo se zapitali
zato je Bojl verovao da je ovo sluaj, uhvatili bismo ga kako propoveda da u
obinom, svakodnevnom ivotu, razumemo kako jedno telo moe da deluje na
drugo samo ako deluje mehaniki, to jest putem transfera kretanja.28 Bojl je tvrdio
da prilikom naeg posmatranja neivog sveta otkrivamo da promena zavisi od
kretanja, a poto je smatrao da kretanje i oblik mogu da budu predicirani bilo kom
materijalnom objektu, bez obzira da li je veliki ili mali, pretpostavljao je da ono to
u ovom pogledu vai u opaljivom svetu mora da vai i za kauzalne veze izmeu
sastavnih korpuskula. Kada smo govorili o prenoenju eksplanatornih principa sa
opaljivog na neopaljivo, referirali smo upravo na tu pretpostavku.
Meutim, svaki takav prelaz moe i sam da bude kritikovan kao imaginarna
stvar, proizvoljno izneta, sve dok ne dobije neku meru nezavisne potvrde. Upravo
na tom mestu susreemo neto to bih nazvao Bojlovim treim principom, koji
predstavlja prosto metod posrednog potvrivanja, koje svi naunici moraju da
primenjuju.29 Ako nam je data neka teorija, a Bojl je doao do sopstvene teorije na
osnovu prva dva principa, kako emo je potvrditi? Odgovor moe da lei u praenju njenih deduktivnih posledica i posmatranju da li te posledice podravaju direkne opservacije i eksperimenti. To je upravo ono to je Bojl radio od sluaja do
sluaja. Takvi su, na primer, bili rezultati koje je dobio kada je doveo u korelaciju
pritisak i zapreminu gasova, po emu je danas skoro iskljuivo poznat. Takva su
bila i njegova posmatranja kojima je trebalo da dokae postojanje neopaljivih
stvari, unutranjih kretanja u vrstim telima, kao i posmatranja fenomena toplote
kao uzrokovanog kretanjem. Svakako, da bismo objasnili te fenomene, moemo da
uvedemo i drugaije hipoteze od korpuskularne, ali one iz Bojlove perspektive ne
bi predstavljale jasno formulisane hipoteze, ne bi bile obuhvatne kao korpuskularna
hipoteza, ne bi imale istu eksplanatornu mo i ne bi bile u toj meri potvrene.30
Autoritet prirodne nauke i granice Bojlovog uticaja
Bojlov metod je bio veoma oprezan, moda obazriviji i od Njutnovog, i to u
dva smisla. Kao prvo, on nije pokuavao da opravda svoju korpuskularnu teoriju
nekim naroitim postulatom, gde bi mogao da prelazi sa onog to je istinito u svim
28
Works, IV, 73.
29
Ako izgubimo iz vida taj princip, Bojlov razum zaista postaje ogranien, kao u knjizi Robert
Bojl i granice razuma Jana Vojcika, koja svojim dobrim delom postaje rtva tog previda.
(Wojcik, Jan W, Robert Boyle and the Limits of Reason, CUP, Cambridge, 1997.str. 181.)
30
Ove prednosti korpuskularne hipoteze na izvanredan nain analizira Vilijam Iton u knjizi Bojl o
vatri: mehanika revolucija u naunom objanjenju. (Eaton, William R, Boyle on Fire: The
Mechanical Revolution in Scientific Explanation, Continuum, New York, 2005, str. 152-8.
15
ispitanim sluajevima, na ono to je istinito u svim sluajevima uopte. Umesto

toga, njegovi zakljuci su ogranieni na pokuaje da prui objanjenje porekla
pojedinanih fenomena, posredstvom onih inferencijalno poznatih entiteta koje bismo racionalno mogli da smatramo njihovim uzrocima. Drugim reima, kao to
smo ve zapazili, Bojl nije imao metodolokih problema da opravda svoje korpuskularistike zakljuke. Za njega je to bio problem razliit od odgovora na pitanje da
li je odreeno zakljuivanje u nauci opravdano. Korpuskularnu hipotezu je prihvatao, kao to smo videli, zbog toga to je verovao da ona predstavlja najbolje
objanjenje svih kvaliteta koje je istraivao. Njena konfirmacija poiva u njenoj
primenjivosti od sluaja do sluaja. Ipak, kod Bojla nismo pronali isticanje bilo
kakvog opteg metodolokog postulata da korpuskularna teorija, stoga, mora da
vai u svim sluajevima. Na kraju krajeva, to se kosilo i sa njegovim fundamentalnim metodolokim ubeenjem da je izgradnja sistema ogromna prepreka za eksperimentalno istraivanje.31 Ukratko, verovao je da zakljuivanja na korpuskularizam moraju da budu potvrena jedno po jedno, racionalnim argumentima koji su
izvedeni iz uporednih posmatranja i eksperimenata. Za njega su ona bila deo korpusa nauke i nije im bilo potrebno nikakvo metodoloko opravdanje.
Drugi smisao u kojem je Bojlov metod bio veoma obazriv odnosi se na injenicu da je Bojl oklevao da svoje zakljuke zasnuje na neemu to bi bilo neposredno potvreno ulima. Kao to smo videli, za Bojla su ulni kvaliteti objekata
jednostavno bili posledice svojstava objekata koji deluju na naa ula. Poto nije
verovao da je mogue precizno odrediti zato bi neko dejstvo na nae ulne organe
uzrokovalo tano odreeni perceptivni kvalitet,32 nije pokuavao da sve nae znanje
o tim objektima izvede iz naina na koji deluju na nas. ak i sekundarni kvaliteti
koje opaamo mogu ponekad da nam daju nagovetaj o promenama svojstava samih objekata, kao to promena boje elika koji se kali predstavlja svedoanstvo o
promenama njegovih unutranjih karakteristika.33 U svojoj raspravi o moima u
Ogledima o ljudskom razumu, Lok sledi Bojla u tome da ista svojstva objekata koji
aficiraju nae ulne organe deluju i na druge objekte, pa zato moemo da nauimo
podjednako mnogo iz posmatranja posledica po objekte, kao iz obraanja panje na
ulne kvalitete, to jest iz efekata na nas.34 Neposredno ulno iskustvo nije nam,
prema Bojlu, pruilo osnovu za saznanje materijalnog sveta. Kao to smo videli,
naa sposobnost miljenja i zakljuivanja, kao i korienja metoda nove eksperimentalne filozofije, omoguila nam je da nae znanje proirimo na ono to lei
izvan granica ula. Svakako, u Bojlovom pristupu ima upadljivo sirovih tvrdnji o
31
Proemial Essay za Certain Physiological Essays, Works, I, 299.
32
Bojl je tu i tamo spekulisao o ovom problemu, kao kada je nagaao da je slani ukus neposredno povezan sa otrinom i zailjenou korpuskula. Works I, 602.
33
Ibid, str. 669-70.
34
Don Lok, Ogledi o ljudskom razumu, II knjiga, poglavlje VII, odeljak 10.
16
Maan Bogdanovski
prirodi stvarnosti i neemo beati od toga da razlog za njih pronaemo upravo u

dva principa koja smo kod njega identifikovali kao bazina: to su princip proirivanja ulnog iskustva analogijama i princip prenoenja eksplanatornih principa sa
opaljivog na neopaljivo. Meutim, Bojl je tim principima dodao klasian nauni
metod neposrednog potvrivanja i upravo je taj metod, umesto analogija povuenih
na osnovu ulnog iskustva, omoguio njegova revolucionarna ostvarenja u nauci i
filozofiji. Za razliku od Njutna, nije pretpostavio jedinstveno sveobuhvatno metodoloko pravilo koje bi omoguilo da opravda zakljuke na neto to nije i ne moe
biti neposredno dostupno ulima. Njegov metod i predmet, ali i lina psiholoka
priroda, zahtevali su da prolazi kroz pojedinana eksperimentalna istraivanja i
poreenje sluajeva, iji je kumulativni efekat bilo stvaranje korpuskularne prirodne filozofije kao najobuhvatnijeg i najznaajnijeg naina za objanjavanje onoga
to je predmet direktne opservacije.
Svakako, poverenje u mo eksperimentalnog metoda na ovom planu moe da
bude poljuljano epistemolokim argumentima i u iskuenju smo da pomislimo da je
Lokova teorija saznanja, koja je proslavila Bojlovu distinkciju izmeu primarnih i
sekundarnih kvaliteta, dovela u pitanje valjanost Bojlovih argumenata, uprkos visokom potovanju koje je ovaj gajio prema Bojlovom delu u celini. Meutim, to bi
bila greka, koja bi se sastojala u doivljavanju Lokove analize krajnjeg porekla
naih ideja kao da ona predstavlja celokupnu Lokovu epistemologiju. Iako sigurno
ima mnogo eksplicitnijih mesta na kojima on definie svoje stanovite o izvesnosti i
dometima naeg znanja, ne smemo da izgubimo iz vida da je Lok verovao da ljudski duh poseduje veliku slobodu u bavljenju elementima koje je prvobitno dobio iz
iskustva. Naroito moramo obratiti panju na injenicu da je Lok, za razliku od
Barklija i Hjuma, bio uveren da ljudska bia poseduju sposobnost da formiraju
apstraktne opte ideje. Kada uzmemo u obzir te kljune detalje, Lokova analiza
krajnjeg izvora naih ideja nije u konfliktu sa Bojlovim gleditima. I jedan i drugi
su poreklo naeg znanja o materijalnom svetu pronali u ulnom iskustvu i smatrali
da je ljudski duh sposoban da donosi zakljuke koji prevazilaze iskustvo. Lok se
sloio sa Bojlom da je nauka autonomna intelektualna disciplina iji autoritet poiva na njenim dostignuima. Ta dostignua su poivala na korpuskularnoj teoriji
materije i tu teoriju onda nije trebalo ruiti filozofskim argumentima. Tek je sledea
generacija filozofa dovela u pitanje realistike pretpostavke nauke sedamnaestog
veka, na osnovu filozofskih argumenata o principima ljudskog saznanja koji su se,
izmeu ostalog, ticali i kritike distinkcije izmeu primarnih i sekundarnih kvaliteta.
U rukama Barklija i Hjuma, analiza tih principa vodila je ka odstupanju od Lokovih
gledita i ka radikalnoj reinterpretaciji celokupnog naunog poduhvata.
Maan Bogdanovski
Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu
17
Literatura
Anstey, Peter R, The Philosophy of Robert Boyle, Routledge, London, 2000.
Boas, Marie, Robert Boyle and Seventeenth Century Chemistry, CUP, Cambridge, 1958.
Boyle, Robert, The Works of the Hon. Robert Boyle, 6 vols, London, 1772.
Boyle, Robert, Selected Philosophical Papers of Robert Boyle, M. A. Stewart (ed.), Hacket
Publishing Company, Indianapolis, 1991.
Charleton, Walter, Physiologia Epicuro-Gassendo-Charltoniana or a Fabrick of Science
Natural upon the Hypothesis of Atoms, London, 1654.
Eaton, William R, Boyle on Fire: The Mechanical Revolution in Scientific Explanation,
Continuum, New York, 2005.
Henry, John, Boyle and Cosmical Qualities, u Robert Boyle Reconsidered, Michael
Hunter (ed.), CUP, Cambridge, 1994.
Lok, Don, Ogledi o ljudskom razumu, Kultura, Beograd, 1963.
Sargent, Rose-Mary, Learning from Experience: Boyle's Construction of an Experimental
Philosophy, u Robert Boyle Reconsidered, Michael Hunter (ed.), CUP, Cambridge,
1994.
Wojcik, Jan W, Robert Boyle and the Limits of Reason, CUP, Cambridge, 1997.
Maan Bogdanovski
Boyles Corpuscular Theory and the Introduction of the Distinction
Between Primary and Secondary Qualities
(Summary)
The distinction between primary and secondary qualities was not only motivated by the
epistemological consequences of the corpuscular hypothesis. The way Boyle introduced the
distinction for the first time in its modern sense had been largely determined by the details
of his corpuscular theory of matter. This paper examines Boyles justification for his
inferences from observables to unobservables, and the way methodological backgrounds of
his arguments shaped the character of the distinction.
KEY WORDS: corpuscular theory, primary qualities, secondary qualities, observable and
unobservable properties, affections.
18
THEORIA 3
BIBLID 03512274 : (2012) : 55 : p. 1932
DOI: 10.2298/THEO1203019T
Miroslava Trajkovski
EMOCIJE I PERCEPCIJA PRVA FIZIOLOKA TEORIJA EMOCIJA
APSTRAKT: Krajem devetnaestog veka formulisana je prva fizioloka teorija emocija.

Prema ovoj teoriji, koju zastupaju Vilijam Dejms (William James) i Karl Georg Lange
(Carl Georg Lange), emocija je percepcija telesnih promena. Poetkom dvadesetog veka
Volter Bredford Kenon (Walter Bradford Cannon) iznosi niz kritikih primedbi usled kojih je
ova teorija bila odbaena. U skorije vreme oivelo je interesovanje za DejmsLangeovu
teoriju, prvenstveno zahvaljujui istraivanjima neurologa Antonija Damasija (Antonio Damasio). On brani tezu da je oseaj emocije percepcija telesnih promena. Meutim njegova
teza predstavlja modifikaciju DejmsLangeove teze. U tekstu pokazujem kako se Dejms
Langeova teza mogla braniti nezavisno od novijih neurolokih rezultata, pozivanjem na
argumentaciju koju iznose sami Dejms i Lange. Pokazuje se da je za razumevanje emocija
kljuno razumevanje prirode percepcije.
KLJUNE REI:
emocija, oseaj, percepcija, telesne promene.
Ako je osnovna ideja odbaene naune teorije (posle vie od jednog veka) revitalizovana, i sama teorija, u celini, treba da bude ponovo razmotrena. To je sluaj sa teorijama emocija Vilijama Dejmsa (William James, 1884) i Karla Georga
Langea (Carl Georg Lange, 1885). Poto obojica tvrde da emocije nisu rezultati
percepcije uzbuujuih ili uznemiravajuih dogaaja, ve da su one rezultati naeg
oseaja ili percepcije telesnih reakcija na njih, njihova se shvatanja esto tretiraju
kao jedno: kao DejmsLangeova teorija emocija.
Ovo shvatanje emocija danas je oiveo neurolog Antonio Damasio (Antonio
Damasio) koji tvrdi da [i]skustvo nekog oseanjajeste percipiranje da je telo u
izvesnom stanju1 On se pritom poziva na Dejmsa, kojem pripisuje tezu da je
oseaj emocije (feeling of emotion) percepcija telesnih promena.2 Meutim, Dejmsova definicija glasi drugaije on emociju, a ne oseaj emocije, izjednaava sa
Zahvaljujem Andreasu Ernstu i Draganu Trajkovskom na diskusijama koje su mi pomogle da

uobliim svoja razmiljanja o ovoj temi.
A. Damasio, Looking for Spinoza Joy, Sorrow, and the Feeling Brain, William Heinemann,
London, 2003, str. 88.
Ibid., str. 105.
20
oseajem (percepcijom) telesnih promena.3 Vano je zapaziti da Damasio ne brani

Dejmsovu tezu ve njenu modifikaciju.
Kljune argumente protiv DejmsLangeove teze je krajem 1920ih izneo fiziolog Volter Bredford Kenon (Walter Bradford Cannon). Dugo se Kenonova kritika smatrala odluujuom, a DejmsLangeova teorija je zbog toga odbaena. Danas ova teorija opet postaje predmet panje, kada skorija istraivanja limbikog sistema bacaju novo svetlo na nju.4 Posledica toga je da raste broj autora koji istiu
relevantne aspekte DejmsLangeove teorije i sugeriu naine da se ona brani.5 injenica da se bazina ideja DejmsLangeove teorije moe braniti u okviru savremene neurofiziologije, ini relevantnim pitanje da li je ona od Kenonove kritike
mogla biti odbranjena u okvirima teorija u kojima je postavljena.
U tekstu u pokazivati da u DejmsLangeovoj teoriji (bez oslanjanja na novija
istraivanja koja nju ine aktuelnom) postoje elementi za argumentovano suprotstavljanje Kenonovoj kritici.
Interesovanje za nauno ispitivanje emocija u velikoj je meri pobudila knjiga
Izraavanje emocija kod oveka i ivotinja (1872) arlsa Darvina (Charles Darwin). On u njoj daje deskripcije telesnih promena pri javljanju emocija. Na primer,
kod osobe koja pati [c]irkulacija se usporava, lice je bledo; miii oputeni; kapci
vise; glava se klati nad ugnutim grudima; usne, obrazi i donja vilica vise.6 Nasuprot tome, u besu lice pocrveni ili postane purpurno,... Telo je obino uspravno,... Usta su obino zatvorena,..., a zubi su takoe stisnuti ili krguu.7
Prema tome u kakvom su odnosu emocije i odgovarajue telesne reakcije, razlikuje se nekoliko teorija emocija. Teorije emocija svrstavaju se u dve osnovne klase: bioloke i kognitivne. Glavne bioloke su DejmsLangeova i KenonBardova
(Philip Bard). Dejms i Lange su za emocije tvrdili da su uzrokovane telesnim
reakcijama. Emocije su percepcije ovih reakcija, ili, kako to Dejms provokativno
izraava: ne plaemo zato to smo tuni, ve smo tuni zato to plaemo. Poto
Dejms i Lange dokazuju da je emocija percepcija odgovarajuih fiziolokih (organskih) reakcija, njihova se teorija naziva fiziolokom ili organskom teorijom
W. James, What is an Emotion?, The Emotions (ed. K. Dunlup), Williams & Wilkins Company, Baltimore, 1922, str. 13.
Cf. J.E. LeDoux & E.A. Phelps. Emotional Networks in the Brain, Handbook of Emotions
(eds. M. Lewis, J.M. HavilandJones), Guilford Press, New York, 2004, str. 157.
Cf. J.T. Cacioppo, G.G. Berntson et al. The Psychophysiology of Emotion, Handbook of
Emotions (eds. M. Lewis, J.M. HavilandJones), Guilford Press, New York, 2004.
. Darvin, Izraavanje emocija kod oveka i ivotinja (prevod N. Mrenovi), Dosije, Beograd, 2009, str. 1945.
Ibid. str. 244245.
Emocije i percepcija prva fizioloka teorija emocija
21
emocija. To je ujedno prva fizioloka teorija emocija. O njoj se takoe govori i kao
teoriji telesne pobuenosti (body arousal).
Suprotno Dejmsu i Langeu, Kenon i Bard tvrde da do fiziolokih reakcija ne
dolazi neposredno po senzaciji stimulusa ve da prvo reaguje talamus koji potom
alje signale miiima i lezdama ime uzrokuje fizioloke promene. Kenon i Bard
su dokazivali da mozak generie direktna iskustva emocija. Njihova bioloka teorija se stoga naziva centralnoneuralnom teorijom emocija.
Uopte, prema biolokim teorijama, emocije su fizioloki ili neuroloki fenomeni koji ne zavise od subjektove pojmovne interpretacije. Ali, kako objasniti da se
istovetna telesna pobuenost moe doiveti kao anksioznost ili kao uzbuenost u
zavisnosti od toga kako je interpretirana? Kognitivistike teorije tvrde da je emocija
oblikovana kognitivnom interpretacijom dogaaja i fizioloke reakcije.8 Glavne kognitivistike teorije su ahterSingerova (Stanley Schachter, Jerome Singer) i teorija Lazarusa (Richard Lazarus).9
Kada se razlika izmeu DejmsLangeove i KenonBardove teorije posmatra
preko anatomske dihotomije nervnog sistema, onda se za prvu moe rei da tvrdi
kako je emocija uzrokovana aktivnostima u perifernom nervnom sistemu, dok je
prema drugoj, emocija rezultat aktivnosti centralnog nervnog sistema. Od navedenih teorija samo centralnoneuralna teorija tvrdi nezavisno postojanje emocija; prema njoj su emocije isti mentalni fenomeni. Za fizioloke i kognitivistike teorije
zajedniko je to to mehanizam emotivnog iskustva vide kao vrstu povratne sprege.
Razlika izmeu njih je to to je prema fiziolokim teorijama emocija nezavisna od
kognicije.
Kada je 1884. godine Vilijam Dejms svoj rad naslovio ta je emocija?, mislio je na pitanje kakvi modani procesi su vezani za njihovo javljanje. On ispitivanju emocija pristupa nastojei da utvrdi da li je potrebno, pored motornih i
senzornih centara u mozgu, postulirati posebne centre zaduene za emocije. On
polazi od principa tedljivosti svesti (the principle of parsinomy in consciousness).
Prema ovom principu, svest deluje tako to minimalizuje komplikovanost nervnih
procesa: Mi postajemo nesvesni svakog oseaja ako je on (kao znak koji nas
upuuje na nae ciljeve) beskoristan. Kada je jedan znak dovoljan ostali bivaju odbaeni, a taj ostaje da funkcionie sam.10 Da je tako svedoi fenomen navike koja
je bazini navigator naih svakodnevnih ivota. Navika ima centralno mesto u psihologiji i epistemologiji XIX veka. Na primer, psiholog Aleksandar Bejn (Alexander Bain) odreuje verovanje kao naviku delanja. Dejms, pak, iva bia vidi kao
svenjeve navika. tavie, navika je, smatralo se, fundamentalna osobina materije
8
Cf. D. A. Berstein, L. A. Penner, A. ClarkeStewart, E. J. Roy, Psychology, Houghton Mifflin,

Boston, 2008, str. 448.
Cf. ibid., str. 441449.
10
W. James, The Feeling of Effort, The Boston Society of Natural History, Boston, 1880, str. 5.
22
uopte saviti papir je lake ako je on ve bio savijen; ogrta se prilagoava telu, a
zvuk violine je, kako primeuje Dimont (Lon Dumont) poboljan ako ju je koristio
sposoban umetnik jer vlakna drveta na kraju dobiju navike vibriranja koje su u
skladu sa zakonima harmonije.11 Primeeno je i da se provodna mo nervnih vlakana poveava sa uestalou njihovog pobuivanja.12 U tom smislu se svest poredi sa vodenim tokom voda koja tee dubi svoju putanju, a kada usahne i potom
ponovo potee, ona e krenuti istim stazama kojima i pre; svest koja je izdubila
jednu nervnu putanju, nee dubiti novu ukoliko to nije neophodno. Primenjen na
problem emocija ovaj princip bi podrazumevao da, ukoliko se fenomen emocija
moe objasniti pozivanjem na senzorne i motorne nervne procese, to znai da bi
specijalizacija posebnih modanih centara zaduenih za emocije predstavljala komplikovanje cerebralne fiziologije. Dejms e dokazivati da nervni procesi vezani za
javljanje emocija nisu posebna vrsta procesa, ve da su to perceptivni procesi.13 to
se metoda istraivanja tie, Dejms se oslanja na introspekciju. Idiosinkrazija Dejmsovog metoda je samo u tome to se Dejms postavlja i u ulogu ispitanika i u
ulogu istraivaa. Iako svako subjektivno stanje ima svoj fizioloki korelat, o fenomenalnim karakteristikama subjektovog iskustva moemo saznati jedino od njega samog. Mogu postojati sve spoljanje i unutranje reakcije koje sugeriu da je
neko u izvesnom emotivnom stanju ali bez subjektove potvrde da se to podudara sa
time kako se on osea ne moe se objektivno ispitivati fenomen emocija. Jednostavno, ne postoji radosna osoba koja se osea tuno. Vano je, zbog kontraprimera
koji se navode za DejmsLangeovu tezu, naglasiti koliku vanost, prema Dejmsu, ima introspekcija za emotivno iskustvo. Recimo Lav Vigotski (. . ) se poziva na zapaanja S. Vilsona (S. Wilson) iji su pacijenti ispoljavali
manifestacije jednog afektivnog stanja, a subjektivno doivljavali drugo. To nije u
skladu sa, slae se Vigotski sa Vilsonom, tezom koju oni pripisuju Dejmsu da
telesne manifestacije stvaraju emocije.14 Kljuno je uoiti da Dejms ne tvrdi da
telesne manifestacije stvaraju emocije, ve su emocije percepcije telesnih manifestacija. Ako je iz nekog razloga ova percepcija izostala, i pored svih manifestacija, izostae i emocija. Subjektov iskaz da ne osea radost, iako se smeje i
skae, je i prema Dejmsovoj teoriji merodavan. Budui da je subjektov iskaz pre-
11
W. James, The Principles of Psychology, Encyclopedia Britannica, INC, Chicago, 1952, str. 69.
12
. Darvin, op. cit., str. 76.
13
14
Cf. L. Vigotski, Nauno naslee, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1996, str.
102103.
23
sudan, Dejms svoje ispitivanje ograniava na one emocije koje imaju snane bilo
unutranje bilo spoljanje karakteristike. To su tuga, strah, gnev i ljubav.15
Dejms e, svestan da njegova teza izgleda u suprotnosti sa zdravim razumom,
tvrditi da emocija nije mentalna reakcija (na neki uznemirujui dogaaj) koja uzrokuje telesne promene, ve je emocija oseaj ovih telesnih promena. Pri tome
Dejms posebno istie visceralne promene. Sutina Dejmsove teze je da emotivni
procesi ne predstavljaju neku posebnu vrstu, ve spadaju u kategoriju perceptivnih
procesa. Emocije nisu uzroci onih fiziolokih reakcija koje ih karakteriu nae
srce ne kuca bre zato to smo u mentalnom stanju straha, ve obrnuto: strah je posledica telesnog stanja i kako se ono doivljava od strane subjekta: emocija je
percepcija telesnih promena izazvanih nekim dogaajem. Kada u umi naiemo na
medveda, na opaaj medveda nije direktno praen oseajem straha. Percepcija
ovog dogaaja je prvo praena telesnim reakcijama, recimo ubrzanim radom srca i
drhtanjem, a strah je oseaj ovih promena. Dejms kae Zdrav razum kae, izgubimo bogatstvo, tuni smo i plaemo; naiemo na medveda, uplaeni smo i beimo; uvredio nas je suparnik, ljuti smo i napadamo. Hipoteza koju ovde branim
kae da je redosled u ovom nizu pogrean, i da je racionalnija teza da se
oseamo tunim zato to plaemo, ljutim zato to napadamo i uplaenim zato to
drhtimo, a ne da plaemo, napadamo, drhtimo, zato to smo tuni, ljuti, uplaeni, ili
togod drugo. 16
Podela mozga na senzorne i motorne centre, od koje polazi Dejms, i danas je
primenjiva jer se neuroni, generalno, dele na senzorne i motorne. Senzorni neuroni
prenose nervne impulse od receptora koji reaguju na stimuluse do centralnog nervnog sistema. Motorni neuroni prenose nervne impulse od centralnog nervnog
sistema do miia i lezda. Smatralo se da su senzorni centri nadleni za opaanje,
a motorni za htenje.17 Dejms postavlja pitanje da li pored ovih, postoje neki
posebni centri za emocije. Njegov odgovor je negativan, jer su emotivni procesi
perceptivni procesi.
Dejmsova teza je da telesne promene (npr. drhtanje, ubrzani rad srca, itd.)
direktno slede nakon percepcije uznemirujue injenice (npr. medveda koju vam se
pribliava u umi) a na oseaj ovih promena, u trenutku kada se javljaju, jeste
mentalna afekcija koja se naziva emocija (u ovom sluaju strah).18 Dakle strah je
oseaj da drhtimo, da nam ubrzano radi srce, da nas noge nose niz brdo. Mi ne
drhtimo, niti nam ubrzano radi srce, niti beimo jer se nalazimo u mentalnom stanju
15
W. James, The Principles of Psychology, Encyclopedia Britannica, INC, Chicago, 1952, str.
743.
16
W. James, What is an Emotion?, The Emotions (ed. K. Dunlup), Williams&Wilkins

Company, Baltimore, 1922, str. 13.
17
Ibid., str. 11.
18
Ibid., str. 13.
24
straha, ve obrnuto: u mentalnom smo stanju straha jer drhtimo, jer nam srce bre
lupa, jer beimo.
Dejms se slae sa Darvinom da postoji egzistencijalna veza izmeu telesnih
promena i odgovarajue emocije, ali on tvrdi da se ona ostvaruje u suprotnom
smeru pas ne rei zato to je ljut, ve je ljut zato to rei; takoe, pas ne mae
repom jer se raduje, ve se raduje jer mae repom. Isto tako, ne usporava se cirkulacija jer je ovek tuan, ve je on tuan jer mu je cirkulacija usporena.
Ali ovo nije tako udno, kao to se na prvi pogled in, kada se ima u vidu da
namernim ublaavanjem emotivne reakcije i sama emocija biva ublaena. Zato se,
na primer, savetuje da se pre ljutite reakcije izbroji do deset samim odlaganjem
reakcije, njen intenzitet slabi, a samim tim i ljutnja. Ako se, pak, prepustimo reakciji na uvredu, ono to je bilo samo ljutnja, preraslo bi u gnev. Dejms savetuje
da ako elimo da se oslobodimo neke svoje nepoeljne sklonosti, treba da hladnokrvno izvodimo spoljanje pokrete onih suprotnih dispozicija koje elimo da
kultiviemo.19 tavie kao nuni korolar svoje teorije Dejms navodi da svako
voljno pobuivanje manifestacija emocija daje samu tu emociju.20
Nemogue je, smatra Dejms, da jedno mentalno stanje bude neposredno praeno drugim mentalnim stanjem, dva mentalna stanja su uvek razdvojena fizikim stanjem. Mentalno stanje percipiranja medveda je direktno praeno fizikim
stanjima. Ta fizika stanja nisu samo ubrzani rad srca i drhtanje, ona obuhvataju
itav niz suptilnih promena. Dejms se poziva na istraivanja Mosoa (Angelo Mosso) koji je pokazao da itav krvotok reaguje kao rezonantna kutija i na najmanje
promene u naoj svesti.21 Svaka je senzacija praena skupljanjem i irenjem krvnih
sudova (vazomotornim reakcijama). Osim ovih promena koje su nevoljne, Dejms
primeuje da u emocionalnim stanjima ulogu imaju i voljni miii. U depresiji veu
ulogu imaju miii savijai (tuan ovek hoda pogureno, sputene glave), prilikom
uzbuenja vie su angaovani miii opruai (kaemo da neko skae od sree). To
to voljni miii uestvuju u emotivnim stanjima ini u principu moguim da se
izazove eljena emocija. Snudenom oveku prijatelji e rei: Glavu gore! Oni to
ine jer veruju da e ova spoljanja manifestacija zadovoljstva izazvati zadovoljstvo. Ili kako Dejms kae: Opusti obrve, zaiskri okom, ispravi lea, ne gri stomak,
govori u duru, daj dobronamerni kompliment, i tvoje bi srce bilo od leda ako se ne
bi polako razneilo.22
Naravno, veliki broj telesnih reakcija koje karakteriu neku emociju, ini da je
veoma teko ako ne i nemogue, voljno izazvati emociju tog tipa jer se mnoge
19
Ibid., str. 22.
20
Ibid., str. 21.
21
Ibid., str. 15.
22
Ibid., str. 22.
25
visceralne promene ne mogu voljno izazvati. Osim toga, koje su reakcije nevoljne a
koje se mogu voljno izazvati, pitanje je kako se telesne reakcije percipiraju,
odnosno koji se nervni procesi mogu osetiti.
Prema Dejmsu telesne promene (reakcije) se oseaju u realnom vremenu, u
momentu kada se javljaju i to se oseaju samo aferentni (dovodni, centripetalni,
pasivni) nervni procesi,23 i ne moe se imati oseaj eferentnih (odvodnih, centrifugalnih, aktivnih) procesa.24 Do teze da se oseaju samo aferentni procesi Dejms je
doao bavei se fiziologijom voljnih postupaka. I ovde je primenjivao fenomenoloki metod introspekcije. On se pitao ta mi oseamo kada vrimo voljni postupak.
Kako se osea aktivna energija, koji su nervni procesi njeni pratioci? Dejms polazi
od toga da je naprezanje miia nesumnjivo sluaj oseaja napora, to jest oseaja
aktivne energije. Miler (Johannes Mller) je tvrdio da je nervni proces koji prati
oseaj miinog naprezanja, ispaljivanje iz motornog centra u motorni nerv.25 Miler,
Vunt (WilhelmWundt), Helmholc (Hermann von Helmholtz) i drugi su u to vreme
smatrali da se ovaj nervni talas koji prati miino naprezanje osea. Vunt je ak
uveo termin Innervationsgefhl oseaj inervacije. Da ovaj oseaj postoji Helmholc dokazuje na sluaju pacijenta koji ima paralizu spoljanjeg pravog miia
desnog oka tako da oko ne moe da se rotira udesno. Ipak, kada ovakav pacijent
pokua da pomeri ovo oko udesno (dok je levo oko koje je zdravo pokriveno) kod
njega postoji subjektivni doivljaj pomeranja objekata udesno iako se ni oko ni
slika na mrenjai nisu pomerili. Mi verujemo da se oko pomerilo udesno, a slika
na mrenjai je nepromenjena,. Ovi fenomeni, smatra Helmholc ne ostavljaju
prostor za sumnju da mi sudimo o smeru pogleda po naporu volje da preusmerimo
pogled.26 Poto ne postoji druga senzacija osim one koja se tie napora da se
pomeri oni mii, osea se sam taj napor. U ovom sluaju nema aferentnih impulsa
(to jest impulsa koji dolaze od receptora ka centralnom nervnom sistemu) tako da
ono to subjekt osea, smatralo se, moraju biti eferentni impulsi. Ovaj zakljuak
Dejms odbacuje. On se poziva na Heringovu (Ewald Hering) tezu da dva oka
zapravo ine jedan jedinstven organ. Da nije tako mi bismo videli dve slike, jer
23
Aferentni procesi su procesi prenoenja nervnih impulsa od ulnih organa (senzora) do centralnog nervnog sistema to su senzorni (pasivni) nervni procesi. Neuroni koji uestvuju u
ovim procesima se nazivaju senzornim neuronima.
24
Eferentni procesi su suprotni aferentnim, to su procesi prenoenja nervnih impulsa od centralnog nervnog sistema do miia i lezda ili drugih izvrioca (efektora) odreene funkcije to
su motoriki (aktivni) nervni procesi. Neuroni koji uestvuju u ovim procesima nazivaju se
motornim neuronima ili efektorima. Motorni neuron odailje signale iz centralnog nervnog
sistema ka miiima i ka lezdama.
25
W. James, The Feeling of Effort, The Boston Society of Natural History, Boston, 1880, str. 3.
26
Ibid., str. 11.
26
imamo dva oka, a ne jednu. Sledi da ako postoji akt inervacije u jednom oku, oba
oka e se pokretati u zajednikom aktu inervacije.
Za oseaj miinog napora, Dejms tvrdi da je to sloen aferentni oseaj. Jer,
pita se Dejms, ta drugo konstituie smer volje? Ima li tu iega osim ideje razliitih oseaja koji nastupaju po izvrenju datog pokreta? Ako apstrahujemo ove
razliite oseaje, da li bi preostao ikakav znak, princip, ili sredstvo orijentacije,
kojim bi volja mogla da inervie prave miie, sa pravim intenzitetom, a da ne
promai i inervie pogrene? Liite ove slike rezultata, iostaviete nau svest u
apsolutnom i totalnom vakuumu. Ako hou da napiem Petar a ne Pol, misao o
izvesnim senzacijama u prstima, o izvesnim zvucima alfabeta, izvesnim pojavama
na papiru je ta koja neposredno prethodi pokretu moga pera. 27 Izmeu misli o
ovim oseajima, zakljuuje Dejms, i samog akta nema novog mentalnog fenomena. Izmeu ideje cilja i muskularne kontrakcije postoji samo Fiat element
pristanka ili odluke da akt usledi.
Razlika izmeu Dejmsovog i popularnog (kako ga on naziva) stanovita moe
se predstaviti na sledei nain. Fiziologija voljnog postupka se, prema popularnom
stanovitu, shematski moe prikazati kao sled: 1) ideja cilja, 2) oseaj odgovarajue
motorne inervacije, 3) fiat, 4) muskularna kontrakcija i 5) oseaj ostvarenog cilja.
Prema Dejmsu sled je: 1) ideja cilja, 2) fiat, 3) muskularna kontrakcija i 4)
oseaj ostvarenog cilja.28
Do srodne je teorije emocija, istovremeno i nezavisno, doao Dejmsov savremenik iz Evrope, Karl Georg Lange. On je 1885. godine objavio monografiju O
emocijama (Om Sindsbevgelser) u kojoj za emociju koju neko osea kae da nije
nita drugo do percepcija promena u njegovom telu.29 Lange kae: zadatak koji
sam postavio naime, taj da odredim (sledei popularnu psihologiju) koje efekte
imaju emocije na telesne funkcije ne samo da je izazvao velike tekoe, ve je
zapravo bio i apsolutno nemogu, naprosto zato to je pitanje postavljeno na obrnut
nain.30 Prema Langeu pitanje treba da glasi: Koje efekte na emocije imaju
telesne funkcije, posebno kardiovaskularni sistem?
Cilj svog ispitivanja Lange vezuje za praktine medicinske svrhe, primeujui
da je veza emocija i telesnih stanja esto patoloka.31 Metod kojim se on slui je
klinika opservacija, a hipoteza do koje dolazi je da su vaskularne promene uzrok
27
Ibid., str. 7.
28
Cf. ibid. str. 5.
29
C. G. Lange, The Emotions, The Emotions (ed. K. Dunlup), Williams & Wilkins Company,
Baltimore, 1922, str. 65.
30
Ibid., str. 3435.
31
Cf., ibid., str. 34.
27
odgovarajuim emocijama.32 Lange u emocije svrstava tugu, radost, strah i ljutnju

jer su to prosti fenomeni iz kojih su izvedeni sloeni fenomeni kao to su ljubav,
mrnja, prezir ili divljenje. Svaku od ovih emocija Lange analizira tako to zapaa
njene objektivne kvalitete. Istorijski posmatrano, kao preteu stanovita koje zastupa, Lange navodi33 Spinozinu definiciju afekta koja glasi: Pod afektom razumem stanja [afekcije] tela, kojima se mo delanja samoga toga tela poveava ili
smanjuje, pomae ili ograniava, a, u isto vreme, i ideje tih stanja.34
Prema Langeovim zapaanjima glavna karakteristika tuge je inhibicija voljnog
motorikog aparata.35 Tugu prati motorika slabost koja se uglavnom ogleda u tome
to je tunom oveku potrebno da uloi vei napor u ono to je inae sa lakoom
inio. Spolja se tuan ovek lako raspoznaje po sporom i nesigurnom hodu, on se
vue, a ruke mu vise sa strane. Njemu kao da je njegovo telo teko, a kae se teka
tuga. Glas mu je slab i utanjio to je posledica oslabljene aktivnosti disajnih
miia. Lice se izduuje i suava usled mlitavosti miia obraza i vilica. Usled oslabljenosti onih miia oi izgledaju vee ili se nekontrolisano sputa gornji kapak.
Vaskularni miii u sluaju tuge deluju obrnuto od voljnih. Voljni se miii oputaju
vaskularni se gre. Otuda dolazi do manjeg protoka krvi to rezultira bledilom,
oseajem hladnoe, suvoom i gorkim ukusom u ustima. Kae se gorki jadi.
Kapilari plua se iznenada skupljaju, otuda oseaj gubljenja vazduha, a dubokim,
sporim izdisajima osoba nehotino sebi olakava.
Strah je blizak tuzi u pogledu inhibitornog efekta koji ima na voljni motoriki
aparat,36 s tim to je ovde inihibicija vea, pa tako moe doi do paralisanja od
straha. Inhibirani su i miii koji kontroliu govor, zato ovek moe da zanemi od
straha. Dolazi do kontrakcije vaskularnih miia, otuda oseaj hladnoe i drhtanje.
Smanjen je dotok krvi u mozak, to uzrokuje mentalnu malaksalost, nesanicu i
indisponiranost ka umnom radu. Fizioloka suprotnost strahu je ljutnja.37
Suprotnost tuzi je radost, to fizioloka razmatranja potvruju. U radosti je
pojaana funkcija voljnog motorikog aparata.38 irenje arterija i kapilara izaziva
oseaj lakoe. Pojaava se gestikulacija. Smeh je rezultat pojaane funkcije facijalnih miia. Pojaana je aktivnost grlenih i respiratornih miia ovek peva od
sree. Usled irenja kapilara krv ide u obraze lice je rumeno od sree. Usled
kontrakcije onih miia, oi blistaju a lice je zategnuto.
32
Ibid., str. 58.
33
Ibid. str. 90, n. 28.
34
B. de Spinoza, Etika (prevod Ksenija Atanasijevi), Kultura, Beograd, 1959, str. 99.
35
Ibid., str. 40.
36
Ibid., str. 46.
37
Ibid., str. 40.
38
Ibid., str. 44.
28
Zanimljivo je da, iako posmatra lako razlikuje srenu od gnevne osobe, ljutnja
i radost su fizioloki veoma sline.39 U oba sluaja usled irenja krvnih sudova
dolazi do pojaane cirkulacije to uslovljava crvenilo lica, oseaj toplote, znojenje,
pojaana je motorika. Razlika izmeu njih je u intenzitetu.40 Simptomi su jai kod
ljutnje iskau vene, javlja se krv iz nosa, gnevan ovek razbija iz besa, njegovi su
pokreti nasilni, nasuprot gnevnom radostan ovek se kree kao da plee.
Suprotno Dejmsu i Langeu, mnogi bi rekli da je pla posledica tuge, a ne njen
uzrok. Sa kolikom sigurnou se veruje da je emocija uzrok telesnih reakcija, svedoi praksa koja je postojala u drevnoj Indiji, koja se nazivala sudom pirina. Kada je nekoliko osoba osumnjieno za neko nedelo, davan im je pirina da ga vau
ako bi neko ispljunuo suvi pirina, to bi bilo uzimano kao dokaz da je kriv, poto
strah od toga da se bude otkriven zaustavlja luenje pljuvake.41
Ono to ovde imamo jeste da strah od toga da e biti otkriven ini kriveva usta
suvim, a ne da su suva usta uinila da se on boji. S obzirom na ovo, nije li onda pre
sluaj, pitaju se oponenti Dejmsa i Langea, da emocije izazivaju telesne promene,
a ne da telesne promene izazivaju emocije, kao to to Dejms i Lange tvrde?
Kenonova kritika DejmsLangeove teorije bazirana je na rezultatima vie eksperimenata iz razliitih oblasti fiziologije ukljuujui i fiziologiju digestivnog trakta. On ukazuje na pet problema sa kojima se suoava DejmsLangeova teorija.
Prvo pitanje koje Kenon postavlja je kako DejmsLangeova teorija objanjava prisustvo emocionalnog ponaanja i kada se visceralne ili vaskularne reakcije ne mogu
percipirati. On se poziva na eksperimente izvrene na ivotinjama u kojima je viscera odvojena od centralnog nervnog sistema ali se emocionalno ponaanje ispoljava u organima koji su ostali povezani sa mozgom recimo pas i dalje mae repom kada ugleda gazdu. Takoe je izvren eksperiment na makama kojima je odstranjen simpatiki deo autonomnog sistema tako da izostaju vaskularne reakcije.
To znai da se emocionalno ponaanje ne moe objasniti kao oseanje ili percepcija
visceralnih ili vaskularnih promena.
Ove primedbe su mnogi smatrali kljunim za odbacivanje DejmsLangeove
teorije. U skorije vreme Kenona je kritikovao Damasio. On kae da je Kenonov argument primer konfuzije koja nastaje kada se ne razlikuje ono to je spoljanje,
kao to je emocija, od onoga to je unutranje, kao to je oseaj.42 Dejms emociju,
meutim, ne smatra neim spoljanjim, kako to Damasio implicira. Emocija je za
Dejmsa oseaj telesnih promena, dakle neto unutranje.
39
Ibid., str. 38.
40
Ibid., str. 50.
41
Cf. W. B. Cannon, Bodily Changes in Pain, Hunger, Fear and Rage, Harper & Row, New
York, 1963, str. 344.
42
A. Damasio, The Feeling of What Happens Body and Emotion in the Making of Consciousness, Heinemann, London, 1999, str. 193.
29
Takoe, Kenon ne uzima prisustvo emocionalnog ponaanja kao siguran znak

da postoji emocija, jer on kae da nije sigurno da li se u ovakvim sluajevima osea
emocija.43 Ono to Kenon zamera Dejmsu i Langeu je to to kao glavni argument u
prilog svom shvatanju navode to da ne moemo zamisliti emociju nezavisno od za
nju karakteristinih telesnih reakcija. On kae: Obojica tvrde kako se ove organske
senzacije ne mogu otkloniti imaginativno iz emotivnog iskustva. erington (Charles
Scott Sherrington) i harvadska grupa ove su senzacije otklonili hirurki.44 Kako vidimo meta Kenonove kritike je Dejmsova i Langeova upotreba misaonih eksperimenata. Zaista, Dejms kae: Ako zamislimo neku snanu emociju a onda pokuamo da od nje apstrahujemo sve oseaje za nju karakteristinih telesnih simptoma,
nai emo da nije nita ostalo, nikakva misaona tvar od koje moe biti konstituisana emocija i da je jedino ostalo hladno i neutralno stanje intelektualne percepcije.45 Slino kae Lange: Odstranimo kod uplaene osobe telesne simptome;
neka je njegov puls miran, njegov izgled nepokolebljiv, boja normalna, pokreti brzi
i sigurni, govor snaan, misli jasne, i ta je ostalo od njegovog straha?46 Iz ovog
misaonog eksperimenta Dejms izvodi zakljuak: za nas, emocija odvojena od
svakog telesnog oseaja je nezamisliva.47 Ova, kako je Dejms naziva, vitalna
poenta njegove teorije nije dokaz za tu teoriju, kako je Kenon shvata, ve je nain
da se izdvoji pojam. Ono to mi pod emocijom podrazumevamo ne ustanovljuje se
hirukim putem ve pomou misaonog variranja onog to kasnije Huserl naziva
ejdetskim varijacijama.
Nesporno je da razliite emocije imaju razliite fizioloke korelate koji se moraju utvrivati metodama koje su intersubjektivne poev od toplomera i aparata
za merenje krvnog pritiska, preko analiza nivoa eera u krvi do snimaka uinjenih
skenerom i mnogih drugih kojima se identifikuje fizioloko stanje organizma. Koja
je meutim emocija okarakterisana telesnom temperaturom A, krvnim pritiskom B,
nivoom eera C i ekscitacijom centara xyz, znaemo tek ukoliko upitamo subjekte
koju emociju pri datom telesnom stanju oseaju. Nesumnjivo je, dakle, da su introspektivni sudovi ispitanika koji uestvuju u eksperimentu nezaobilazni deo empirijskih istraivanja emocija.
Drugo pitanje koje Kenon postavlja je kako subjekt moe imati percepciju telesnih reakcija koje su karakteristine za izvesnu emociju, a da izostane javljanje te
43
W. B. Cannon, op. cit., str. 349.
44
Ibid., str. 350.
45
W. James, What is an Emotion?, The Emotions (ed. K. Dunlup), Williams & Wilkins
46
C. G. Lange, The Emotions, The Emotions (ed. K. Dunlup), Williams & Wilkins Company,
Baltimore, 1922, str. 66.
47
W. James, What is an Emotion?, The Emotions (ed. K. Dunlup), Williams & Wilkins
30
emocije. On se poziva na eksperiment u kojem su kod ispitanika vetaki indukovane telesne promene karakteristine za strah, ali ne dolazi do pojave straha.
Subjekti u ovom eksperimentu su izjavljivali Kao da oseam strah, Oseam se
kao da sam jako uplaen, a ipak sam miran. Prema Kenonu ovde se pokazuje da
postoji razlika izmeu percepcije telesnih promena i emocije.48 U sklopu istog eksperimenta ispitanicima su izazivane telesne promene poto bi se sa njima razgovaralo o bolesnoj deci ili umrlim roditeljima, tada bi subjekti izvetavali da oseaju
stvarne emocije.
Na ove primedbe Dejms bi mogao odgovoriti pozivanjem na svoje shvatanje
prirode iskustva na obodnu strukturu iskustva. Prema Dejmsu svako sadanje
iskustvo sadri eho prethodnog i anticipaciju narednog.49 Drugaije se percipiraju
iste telesne reakcije kada su istrgnute iz konteksta, a drugaije kada su kontekstu
realne ivotne situacije. Isto tako, ako su ispitanici izloeni eksperimentu u neutralnom raspoloenju, oni e drugaije percipirati telesne reakcije koje karakteriu
strah, od ispitanika koji su podvrgnuti vetakoj stimulaciji straha u ve postojeem
raspoloenju straha. Lake je nasmejati srenog oveka nego tunog. Percepcija
nije nezavisna od konteksta nije isto videti medveda u umi i medveda u zoolokom vrtu. Nije isto oseati drhtavicu u krevetu i drhtavicu pred medvedom u umi.
Priroda emocije supervenira nad prirodom percepcije.
Trei problem Kenon vidi u tome to se iste telesne promene javljaju kod
veoma razliitih emocionalnih stanja i u neemocionalnim stanjima. Na primer ubrzani rad srca, povien nivo eera u krvi i dr. javljaju se i u sluaju razliitih emocija kao to su strah i ljutnja ali i u sluaju neemocionalnih stanja groznice i pri
izloenosti hladnoi.50 Ovde se opet moemo pozvati na obodnu prirodu iskustva.
Dejms ne tvrdi da je neki odreeni skup telesnih promena kao takav dovoljan da
doe do emocije, ve jedino kad ga subjekt osea, percipa tj. kada ima iskustvo
ovih telesnih promena. Lange ovu Kenonovu primedbu moe dvostruko da dovede
u pitanje. On sam istie fizioloku srodnost razliitih emocija. Subjekt razliito
osea radost i gnev iako su oni fizioloki veoma bliski, isto kao to su bliski tuga i
strah. Lange kae: Vaskularne konvulzije i smanjen dotok krvi uvek dovode do
drhtanjaTo je dobro poznato u sluaju groznice ili kod iznenadnog izlaganja
hladnoi, a takoe je karakteristino kao manifestacija straha Poreenja senzacija
straha, hladnoe ili groznice esto se sreu u jezikim izrazima51 Na primer kae
48
49
Vie o Dejmsovom shvatanju iskustva u mom tekstu Intencionalnost i kontinuitet svesti

Brentano i Dejms, Theoria 3, 2008.
50
51
C. Lange, op. cit., str. 47.
31
se grozniavi strah ili hladna ruka straha.52 Fizioloka bliskost razliitih emocija nije problem za jasno razlikovanje ovih emocija sa subjektivnog nivoa. Lange
se meutim ne bi sloio da su ljutnja i strah fizioloki bliski.
etvrto pitanje koje Kenon postavlja je kako se uopte oseaju visceralne i vaskularne promene kada je viscera veoma neosetljiva struktura. Viscera je neosetljiva
jer je za nju vezano deset puta manje aferentnih nego eferentnih vlakana. Osim
toga, u jednom eksperimentu je utvreno da je latentni period reakcije ispitanika na
pokazane slike mukaraca i ena krai od jedne sekunde, dok je vreme za koje
nastaju visceralne promene obino dui.53 Ovim se otvara peto pitanje: Kako emocije mogu biti percepcije visceralnih promena kad su telesne (posebno visceralne)
promene previe spore da bi bile izazivai emocija? to se primedbe o neosetljivosti viscere tie, odgovor na nju bi bio da ova injenica nije u neskladu sa
DejmsLangeovom tezom upravo zato imamo mali broj osnovnih emocija, onih
sa karakteristinim i perceptibilnim fiziolokim korelatima. Na drugu se primedbu
moe odgovoriti da afektivne reakcije na lica ljudi ne predstavljaju emocije u striktnom smislu. Dejms istie kako stalna i dugorona izloenost izvesnoj klasi efekata otupljuje emocionalni senzibilitet a da zauzvrat izotrava ukus i sud, to se, na
primer, deava sa umetnikim kritiarima.54 Slino, moemo odgovoriti Kenonu, u
toku ivota smo naviknuti na razliita lica poto smo im stalno izloeni, tako da je
reakcija na lica drugih, uglavnom stvar suda ili ukusa a ne emocija.
Poto smo kritiki razmotrili Kenonove primedbe na DejmsLangeovu teoriju
emocija moemo da zakljuimo da je za razumevanje emocija kljuno razumevanje
percepcije. Pozivanjem na percepciju moemo objasniti kako je mogue da se iste
promene, jednog dana opaaju kao tuga, a drugog dana kao gnev. Pozivanjem na
prirodu percepcije je takoe mogue objasniti kako u deliu sekunde prelazimo s
jednog na drugo oseanje. U takvim sluajevima mi imamo iste senzacije, iste telesne promene se javljaju i registrovane su, ali nisu fenomenoloki iste razdvaja
ih otra linija njihovog povezivanja kao to je to sluaj kod slike patke ( zeca),
vaze ( lica) kod dvosmislenih slika uopte.
52
Ibid., n. 12.
53
54
32
Emotions and Perception the First Physiological Theory of Emotions
(Summary)
The first physiological theory of emotions was formulated at the end of XIX century.
According to this theory, set by William James and C.G. Lange, emotions are perceptions of
bodily changes. In late 1920s this theory was abandoned due to W.B. Cannons criticism.
Recently the interest in James-Langes theory has been revived especially due to neurological researches done by Antonio Damasio he claims that the emotion is the perception of
bodily changes. Note that this is not James thesis, but its modifications. In the paper I show
how James-Langes theory could have been defended in the framework of their theories
alone, independently of recent neurological results. It follows that for understanding emotions it is essential to understand the nature of perception.
KEY WORDS: emotion, feeling, perception, bodily changes.
THEORIA 3
BIBLID 03512274 : (2012) : 55 : p. 3344
DOI: 10.2298/THEO1203033A
Milo Adi
O STRANPUTICAMA NATURALIZMA
APSTRAKT: U ovom tekstu cilj nam je da ispitamo neke argumente usmerene protiv
naturalizma u filozofiji matematike. Argumenti o kojima je re formulisani su sa platonistikog stanovita sa namerom da pokau da moemo na koherentan nain govoriti o
sposobnosti matematike intuicije, koju anatemie svaka vrsta naturalizma.
KLJUNE REI:
platonizam, naturalizam, matematika intuicija, Frilingov argument.
Matematiki platonizam nije na ceni u savremenoj filozofiji matematike.1 U

poslednjih pola veka, ova pozicija je bivala sve manje favorizovana u odnosu na
svoje antirealistike suparnice, iako su je zastupali neki od najveih umova naeg
vremena. Ontologija koju platonizam postulira, postojanje sfere apstraktnih objekata, vodi nas neminovnom epistemolokom pitanju na koje nije nimalo jednostavno pruiti odgovor sa platonistikog stanovita: kako saznajemo matematike
objekte?
Tvrditi da posedujemo sposobnost matematike intuicije koja nam omoguava
da opaamo objekte kakvi su brojevi ili skupovi, neretko izaziva podozrenje u
filozofskim krugovima. Sa stanovita savremene filozofije koja je u svojoj osnovi
empiristika, prethodno tvrenje predstavlja mit. Ukoliko elimo da se bavimo
filozofijom matematike, to bi trebalo da inimo tako da je makar u naelu mogue
objasniti injenicu da posedujemo matematiko saznanje. Svako takvo objanjenje,
pretpostavlja se, zahteva makar neku vrstu kauzalne veze. Budui da su, sa stanovita platonizma, matematiki objekti apstraktni i time kauzalno inertni, ova pozicija nije u stanju da objasni na koji nain stiemo matematiko saznanje.
I
Jedan od naina da se suoimo sa prethodnim izazovom jeste da tvrdimo da se
matematiko saznanje sutinski razlikuje od empirijskog te da je nametanje em1
Ovaj rad izloen je na naunom skupu Struktura objanjenja, odranom 16-17.11.2012. na

Filozofskom fakultetu u Beogradu.
34
Milo Adi
piristikih skrupula matematici u najmanju ruku neprimereno. Ovo dalje otvara put
osporavanju premise koju smo gore naveli a na osnovu koje objanjenje matematikog saznanja mora ukljuivati neku vrstu kauzalne veze. Ukoliko ovo uinimo i
ukoliko smo u isto vreme u stanju da pruimo koherentno objanjenje sposobnosti
matematike intuicije koje ide dalje od prostog dogmatskog tvrenja da ona postoji,
ini se da samim tim platonizam postaje pozicija par dfaut u poreenju sa naturalizmom.
Razume se, ovo nije jednostavno a moda ni mogue uiniti. Ipak, to je zadatak
koji je, izmeu ostalih, sebi postavio Dejms Robert Braun (James Robert Brown)
u knjizi Platonism, Naturalism, and Mathematical Knowledge.2 Ova knjiga ima
mnogo toga to je preporuuje filozofskoj publici. Braunova kritika naturalistikih
pozicija u filozofiji matematike nosi sa sobom pregrt novih argumenata koje
naturalisti kao ni platonisti ne bi smeli da zanemare. Ovaj negativni i znaajniji deo
Braunove studije upotpunjen je pozitivnim argumentima u prilog platonizma. Po
Braunovim reima, njegov osnovni cilj jeste da pokae koliko je nezadovoljavajua naturalistika pozicija. Ukoliko se u poreenju s njom platonizam ini uspenijim, utoliko bolje.3
Jedna od naturalistikih pozicija u filozofiji matematike kojoj Braun posveuje
panju jeste i ona koju zastupa Penelopa Medi4 (Penelope Maddy) a na osnovu koje
se metodologija matematike moe na pravi nain procenjivati, braniti ili kritikovati samo na matematikim ali ne i filozofskim ili ma kojim drugim vanmatematikim osnovama.5 Nasuprot ovome, Braun smatra da postoji pregrt razloga da
verujemo (contra Medijeve) da neke matematike metode i rezultati dobijaju svoje
opravdanje iz nematematikih izvora, konkretno iz filozofije6, i sebi postavlja kao
cilj da pokae da postoje putpuno legitimna [filozofska prim. prev.] razmatranja
koja igraju ulogu svedoanstva u prilog nekih matematikih rezultata.7
Braunov argument je kompleksan i po mnogo emu originalan. Njegova uspenost, meutim, ponajvie zavisi od koherentnog objanjenja fenomena matematike intuicije. itava Braunova studija se moe, u izvesnom smislu, razumeti i kao
argument u prilog postojanja ove sposobnosti koja je, po njegovim reima, sa
stanovita svedoanstva, ekvivalentna empirijskom posmatranju u prirodnim naukama. Ona moe biti pogreiva i ogranienog opsega, ali ona predstavlja ogledno
2
Brown, J. R. Platonism, Naturalism, and Mathematical Knowledge, Routledge, 2012.
Brown, J. R. op. cit. p. x
Maddy, P. Naturalism in Mathematics, Oxford University Press, 1997. i Second Philosophy,

Oxford University Press, 2009. iste autorke.
Maddy, P. How to be a naturalist about mathematics, in Dales G. and Oliveri G. (eds), Truth
in Mathematics, Oxford University Press, 1998, p. 164.
Brown, J. R. op. cit. p. 134.
O stranputicama naturalizma
35
polje za spekulativnije [matematike prim. prev.] aksiome. Ova kvazi-percepcija je

ono to nam omoguava pristup sferi matematikih eniteta.[...] Matematika intuicija je stabilna i podlona ponavljanju koliko i ulno iskustvo, verovatno i vie
od toga.8
U ovoj kratkoj beleci neemo se baviti itavim Braunovim argumentom usmerenim protiv matematikog naturalizma niti emo razmatrati sve pozitivne argumente koje on iznosi u prilog postojanja matematike intuicije. Cilj nam je, meutim, da pokaemo da su bar neki od njih nekonkluzivni i da utoliko njegova
kritika naturalizma gubi na snazi.9
II
Pre vie od etvrt veka Kristofer Friling (Christopher Freiling) je formulisao takozvanu aksiomu simetrije10 i na osnovu nje ponudio filozofski dokaz negacije
hipoteze kontinuuma.11 Budui da trenutno prihvaene aksiome Cermelo-Frenkel
teorije skupova (u nastavku ZFC) ne odluuju CH, postavlja se pitanje kakvi razlozi govore u prilog Frilingove aksiome kao nove aksiome teorije ZFC? 12
8
Iako emo se truditi da itaoca ne opteretimo previe tehnikim pojmovima, sama priroda
materije nam ne ostavlja mnogo izbora sem da, u pojedinim prilikama, odreene pojmove ije
su definicije suvie kompleksne da bi se u celosti izloile, ostavimo nedefinisanim. U svakom
takvom sluaju, itaoca upuujemo na: Jech, T. Set Theory, Springer, 2006.
10
Freiling, C. Axioms of symmetry: throwing darts at the real number line, Journal of
Symbolic Logic, vol. 51, no. 1, 1986.
11
Hipoteza kontinuuma (u nastavku CH) je tvrenje: svaki beskonaan podskup skupa realnih
brojeva je ili prebrojiv ili kardinalnosti kontinuuma. Nakon to je 1874. dokazao da postoji
bijekcija izmeu skupa svih prirodnih brojeva i skupa svih algebarskih brojeva, ali i da ne
postoji bijekcija izmeu skupova prirodnih i realnih brojeva, nemaki matematiar Georg
Kantor (Georg Cantor) je otvorio put viim beskonanostima u matematici.
Ono to je Kantor pokazao bilo je da 2 0 > 0, gde je 0 kardinalnost skupa prirodnih brojeva
dok je 2 0 kardinalnost skupa realnih brojeva . On je zapravo pokazao i vie od toga. Naime,
ukoliko je S proizvoljan skup, kardinalnost njegovog partitivnog skupa (S) je strogo vea od
njegove kardinalnosti. Drugim reima, za proizvoljan kardinal , imamo da vai 2 >. U ovoj
notaciji hipoteza kontinuuma glasi: 2 0> 1, gde je 1 najmanji beskonaan kardinal > 0. Svaki
put kada u nastavku rada budemo referirali na CH, imaemo u vidu ovu poslednju formulaciju.
o
12
Hipoteza kontinuuma je zaokupljala Kantorovu panju sve do kraja njegove matematike

karijere. Iako nije uspeo da je dokae ona je dala vetar u lea njegovoj novostvorenoj teoriji
skupova. Hipoteza kontinuuma je pronala svoje mesto kao prva na uvenoj listi Hilbertovih
(David Hilbert) problema s poetka dvadesetog veka, i iako su mnoga velika imena tog perioda, ukljuujui i Hilberta, pokuavala da sa njom izau na kraj, prvi znaajan pomak u ovom
pogledu dogodio se 1938. godine kada je Gedel (Kurt Gdel) dokazao da su CH kao i GCH
36
Milo Adi
Po Frilingovom miljenju, njoj u prilog govori simetrija koja se javlja u

misaonom eksperimentu koji ukljuuje bacanje sluajnih strelica na kontinuum a
koji za cilj ima sticanje dodatnih intuicija o apstraktnom svetu teorije skupova.13
Za razliku od uobiajenog metoda opravdanja aksioma koji intuiciju o konanim
ili prebrojivim skupovima neoprezno proiruje na sve skupove14, Friling predlae
da nae intuicije primenimo neposredno na kontinuum budui da on stoji u vrstoj
vezi sa stvarnim svetom kao i sa svetom teorije skupova.15
Braun smatra da nam Frilingov dokaz nedvosmisleno ukazuje na postojanje
matematike intuicije i time govori u prilog platonizma. Po njegovim reima matematiki platonizam potkrepljuju primeri ove vrste.[...] Jasno je da ne dokazujemo
CH iz trenutno prihvaenih matematikih aksioma. ta vie, jasno je i da rezultat
nije empirijski, budui da moemo da pogaamo realne brojeve strelicama samo u
pojmovnom smislu. ini se da postoji samo jedno plauzibilno objanjenje kako
Frilingov argument radi: negde usput, platonistika intuicija je bila na delu, to
znai da se nijednoj vrsti naturalizma ne pie dobro.16 U nastavku ovog odeljka
emo ispitati Frilingov argument ne bismo li utvrdili da li i u kojoj meri je Braunova ocena tana.17
Frilingova ideja je u osnovi sledea: ako zamislimo da se sluajna strelica
baca na I (gde je I jedinini interval [0,1]) onda e (gotovo izvesno) promaiti svaki
unapred dati broj. Kako se to esto deava kada formalizujemo neku intuiciju,
moramo je naknadno oslabiti.
Preliminarna, neformalna verzija Frilingove aksiome tada bi bila sledea: za
svaki realan broj postoji proces bacanja strelice koji e promaiti taj broj. Friling
opisuje ovo slabljenje time to kae da je naa intuicija negde izmeu i pa
biramo slabiju verziju to je u ovom sluaju poslednja. Naalost, sve to ovo
opravdava jeste xy(xy).
konzistentne sa aksiomama ZFC. Drugim reima, ako je ZFC konzistentna teorija, onda
ZFCCH i ZFCGCH. Rezultat koji je komplementaran Gedelovom rezultatu, dokazao je
Koen (Paul Cohen) 1963: ako je ZFC konzistentna teorija, onda ZFCCH i ZFCGCH. Ova
dva rezultata zajedno daju nezavisnost CH i GCH od aksioma ZFC; tj. ukoliko je teorija ZFC
konzistentna onda ne dokazuje niti CH niti njenu negaciju CH, i slino tome za GCH.
13
Freiling, C. op. cit. p. 190.
14
15
16
Brown, J. R. op. cit. pp. 157-158.
17
Primedbe koje emo uputiti Frilingovom argumentu nisu nove, neke od njih pojavile su se
nedugo nakon to je Frilingov rad objavljen. Za detaljniji prikaz Frilingovog argumenta, kao i
kritika koje mu se mogu uputiti, zainteresovanog itaoca upuujemo na Hauser, K. What new
axioms could not be, Dialectica, vol. 56, no. 2, 2002.
37
Meutim, mogue je proiriti prethodni argument i tako dobiti manje trivijalne

rezultate. Pretpostavimo sada da dva igraa bacaju strelice na I, pri emu su njihova
bacanja potpuno nezavisna. Unapred moemo rei da je verovatnoa da e prvi
igra pogoditi neki iracionalan broj 1. Ovde se oslanjamo iskljuivo na injenicu da
je skup svih racionalnih brojeva prebrojiv. Ukoliko drugi igra baca strelicu nakon
prvog, kolika je verovatnoa da nee pogoditi neki racionalan umnoak broja koji
je pogodio prvi igra? Kako treba da promai samo prebrojivo mnogo brojeva
odreenih bacanjem prvog igraa, odgovor je 1. Pretpostavimo, dakle, da imamo
funkciju :II0 (gde je I0 skup svih prebrojivih podskupova jedininog intervala
I) koja za svaki xI kao argument daje neki prebrojiv podskup skupa I kao vrednost
(x). Ukoliko je, primera radi, prvi igra pogodio neki broj xI, verovatnoa da e
drugi igra pogoditi neki broj iz I \ (x) jednaka je 1. Meutim, kako su bacanja
naih igraa nezavisna situacija je simetrina, tako da moemo rei da, ukoliko je
drugi igra pogodio neki broj yI, verovatnoa da e broj koji je pogodio prvi igra
biti u I \ (y) takoe je ravna jedinici. Po Frilingovim reima, kontinuum ne zna
koja je od dve strelice prva baena.18
Sada smo spremni da formuliemo Frilingovu aksiomu:
A0
:II0xy(x(y)y(x))
U teoriji ZFC ova aksioma je, kako je to Friling pokazao, ekvivalentna sa CH.
Po njegovom miljenju, pomenuto tvrenje kao i intuicija koje iza njega stoji
predstavlja jednostavan filozofski dokaz negacije Kantorove hipoteze kontinuuma.19
Dakle, pitanje je da li prihvatamo A0 kao aksiomu koji odluuje CH? Da li su
intuicije koje stoje u pozadini ove aksiome dovoljno jake da bismo je mogli prihvatiti bez sumnje? Drugim reima, u kojoj meri Frilingov argument zaista predstavlja filozofski dokaz CH, ukoliko pod terminom filozofski dokaz podrazumevamo razloan i postojan argument u prilog izvesnom tvrenju?
Pre nego to pruimo odgovor na ovo pitanje, razmotriemo jedan problem koji
sa njim stoji u tesnoj vezi. Dobro je poznato da je aksioma izbora (u nastavku AC)
imala prilino kontroverznu istoriju. Poevi od prvih implicitnih upotreba sve do
Cermelove (Ernst Zermelo) eksplicitne formulacije ove aksiome, koju i danas koristimo, pa i u godinama nakon toga, AC je uvek pobuivala sumnju kod one grupe
matematiara koje bismo mogli nazvati konstruktivistima, u irem smislu te rei.
Sama aksioma tvrdi postojanje funkcije izbora20 a da pritom ne prua nikakav
postupak kojim bismo pomenutu funkciju mogli konstruisati. U sluaju konanih
18
19
20
Funkcija izbora je funkcija definisana na familiji nepraznih skupova X, tako da za svako S

X vai (S) S.
38
Milo Adi
skupova to, naravno, ne predstavlja problem. Meutim, kada je re o beskonanim

skupovima aksioma iziskuje beskonano mnogo proizvoljnih izbora, to je bio trn u
oku konstruktivista. Njihova nastojanja da diskredituju AC kao legitiman deo
matematike prakse dobila su potporu u uvenim rezultatima Banaha (Stefan
Banach) i Tarskog (Alfred Tarski). Naime, oni su dokazali da AC ima za posledicu
postojanje dekompozicije povrine jedinine lopte na konano mnogo delova od
kojih se mogu, kretanjem u prostoru, sloiti dve lopte iste veliine. Ovaj rezultat se
esto naziva i paradoksom Banaha i Tarskog iz oiglednih razloga. Krajnje je
protivno intuiciji da, poevi od jedne lopte, njenim isecanjem na konano mnogo
delova i kasnijim slepljivanjem istih moemo dobiti dve takve lopte. Da li ovaj
rezultat predstavlja nesumnjivo pobijanje aksiome izbora?
Ukoliko bi geometrijska jedinina lopta bila ne vie od fizikih lopti naeg
svakodnevnog iskustva, to bi verovatno bio sluaj. Meutim, stvari stoje neto
drugaije. Na prvom mestu, delovi jedinine lopte dobijeni dekompozicijom su
nemerljivi skupovi. Ukoliko bi skupovi o kojima je re bili merljivi, a znamo da
izometrijska kretanja u prostoru uvaju povrinu, rezultat ne sledi, jer bi bio u
suprotnosti sa aditivnou mere. Da bismo sa pravom mogli zakljuiti da je AC
netana, bio bi nam neophodan nezavisan argument koji bi tvrdio nemogunost dekompozicije navedene u tvrenju a koji se pritom ne bi oslanjao na pojam povrine.
Teko je zamisliti kako bi jedan takav argument izgledao. Ono to moemo da
zakljuimo jeste da nae intuicije nisu uvek konano merilo istinitosti nekog matematikog tvrenja.
Vratimo se sada naem centralnom problemu. Koliko je razloan Frilingov
argument u prilog negaciji hipoteze kontinuuma? Razmotrimo za poetak sledee
tvrenje erpinjskog (Wacaw Sierpiski): hipoteza kontinuuma vai ako i samo
ako postoji particija skupa I 2 (gde je I 2 jedinini kvadrat [0,1][0,1] u euklidskoj
ravni) na dva skupa A1 i A2 takva da vai sledee:21
1. svaki horizontalni presek skupa I 2 sadri samo prebrojivo mnogo taaka iz
A1;
2. svaki vertikalni presek skupa I 2 sadri samo prebrojivo mnogo taaka iz A2.
Sada, pretpostavimo da smo take iz skupa I 2 obojili dvema bojama, recimo
zelenom i utom, na takav nain da ukoliko posmatramo proizvoljan horizontalni
presek ovog skupa, sve sem prebrojivo mnogo taaka jesu zelene boje dok, ukoliko
posmatramo proizvoljan vertikalni presek, sve sem prebrojivo mnogo taaka jesu
ute boje.22 Koje je boje skup I 2?
21
Skup S je horizontalni presek skupa I 2 ako i samo ako postoji r I takav da je S = {(x,y) I 2 |
x = r}. Slino tome, skup S je vertikalni presek skupa I 2 ako i samo ako postoji r I takav da
je S = {(x,y) I 2 | y = r}.
22
Ovaj primer dugujemo Alazderu Erkartu (Alasdair Urquhart).
39
Ukoliko se na neki udan nain fokusiramo na vertikalne a zanemarimo

horizontalne preseke, on e biti ute boje. Ako, pak, posmatramo horizontalne dok
zanemarujemo vertikalne preseke, stvar je obrnuta. Mogli bismo rei da je skup I 2,
u celini, u isto vreme i zelene i ute boje. Ovo zvui prilino paradoksalno. Moemo li iz ovoga zakljuiti da, budui da je tvrenje koje nam omoguava particiju
skupa I 2 na skupove A1 i A2 , koje smo naknadno obojili, ekvivalentno sa CH, iz
toga sledi da CH?
ini se da je problem sa takvim gleditem slian onom koji smo razmatrali u
vezi teoreme Banaha i Tarskog. Naime, problem se javlja u onom trenutku kada
nae intuicije u pogledu fizikih objekata na identian nain primenimo na matematike objekte. Kao to u teoremi Banaha i Tarskog nije bilo rei o odrescima neke
fizike lopte ve o delovima jedinine geometrijske lopte koji su, ta vie, nemerljivi skupovi, tako i u naem primeru nije re o kuglicama koje smo navikli da
bojimo u svakodnevnom ivotu ve o 20 taaka skupa I 2 i skupovima istih, koji sa
svojim svojstvima ne moraju uvek odgovarati naim intuicijama.
Slino vai i za Frilingov primer. Naime, kao to particija skupa I 2 na skupove
A1 i A2 nema za na primer relevantne veze sa bojenjem predmeta u svakodnevnom
smislu tako ni intuicije koje posedujemo u pogledu verovatnoe odreenih ishoda
postupaka bacanja strelica na metu ne moraju tano odgovarati strukturi matematikog kontinuuma. Jer, pod pretpostavkom da CH vai, imamo da ukoliko neko :
II0 ne zadovoljava uslove Frilingove aksiome, onda su skupovi {(x,y)| y f(x)} i
{(x,y)| x f(y)}, gde su x,y I, nemerljivi. Meutim, zato bismo morali zahtevati
da nae intuicije o verovatnoi moraju odgovarati svojstvima nemerljivih skupova?
Kao to smo pomenuli ranije, nemerljivi skupovi imaju mnoga svojstva koja
izgledaju protivna intuiciji. U ovo smo se uverili kada smo razmatrali teoremu
Banaha i Tarskog. Frilingova implicitna pretpostavka u misaonom eksperimentu
bacanja strelica jeste da su skupovi funkcija : II0 iz aksiome A0 merljivi.
Meutim, ovo ne mora nuno biti sluaj. Da li se moramo odrei aksiome izbora jer
nam doputa konstrukciju nemerljivih skupova, onih ije postojanje tvrdi teorema
Banaha i Tarskog ili Vitalijeva (Giuseppe Vitali) konstrukcija nemerljivog skupa
realnih brojeva, primera radi?
III
ini nam se da na osnovu prethodno reenog moemo da zakljuimo da je
Braunovo tvrenje da postoji samo jedno plauzibilno objanjenje kako Frilingov
argument radi: negde usput, platonistika intuicija je bila na delu23 naprosto
pogreno. Za poetak, Frilingov argument ne radi, matematika greka u prelazu
23
40
Milo Adi
sa misaonog ekperimenta na A0 poiva na neopreznom uoptenju plauzibilne

intuicije o merljivim podskupovima od I na proizvoljne podskupove od I.24
Meutim, pretpostavimo za trenutak da Frilingov argument radi, te da je
platonistika intuicija zaista na delu i da nam omoguava da se uverimo da je CH
lana. Prisetimo se da argument poiva na injenici da je prebrojiv podskup skupa I
manje kardinalnosti od I te da je gotovo sigurno da e sluajna strelica pogoditi
njegov komplement. Ukoliko je ovo sluaj, prebrojiv podskup skupa I moemo
zameniti ma kojim podskupom od I kardinalnosti < 20 i time dobiti sledeu
varijantu Frilingove aksiome:
A<c
:II<cxy(x(y)y(x))
gde je I<c skup svih podskupova od I kardinalnosti < 20.

ini nam se da aksioma A<c nije nita manje opravdana od aksiome A0. Naime,
ukoliko ima smisla pripisivanje verovatnoe proizvoljnim podskupovima od I, onda
zaista moemo tvrditi da e sluajna strelica gotovo sigurno promaiti neki unapred
dati podskup od I kardinalnosti < 20. Meutim, imamo da ZF + A<c AC.
Konkretno, aksioma A<c zajedno sa aksiomama teorije ZF povlai da ne postoji
dobro ureenje skupa I. O aksiomi izbora Braun kae sledee:
Cermelo ju je formulisao [aksiomu izbora prim. prev.] pre jednog veka da bi
dokazao teoremu o dobrom ureenju. Mnogi su prigovarali njenoj upotrebi ali
tokom vremena ova aksioma [...] je postala standardno orue u matematici.
ta je tano ubedilo iru matematiku zajednicu u ispravnost ove aksiome?
Dve stvari. Na prvom mestu, ona predstavlja beskonanu verziju deduktivnog
principa koji je opte prihvaen u konanom sluaju. Dakle, ona je podrana
putem analogije. Na drugom mestu, ona za posledicu ima rezultate koji se
obino smatraju plauzubilnim po sebi i koji se ne mogu dedukovati bez ove
aksiome. Ovaj drugi razlog za prihvatanje ove aksiome je slian nainu
zakljuivanja koji se esto javlja u nauci: ako izvesna hipoteza ima za
posledicu irok spektar prihvaenih rezultata koji se ne mogu dedukovati ni
na koji drugi razloan nain, onda bi ovo trebalo da smatramo svedoanstvom
o istinitosti pomenute hipoteze. Gedel je, primera radi, jako zastupao ovaj
nain razmiljanja. Kako Gedelova podrka sugerie, on je u skladu sa
platonizmom. 25
Meutim, ukoliko je AC opravdana sa platonistikog stanovita koje Braun
zastupa, kako moemo pomiriti njegovo tvrenje da matematika intuicija stoji iza
Frilingovog argumenta za CH ukoliko ista ta intuicija takoe podrava komplementaran argument za AC koji smo gore naveli?
24
Hauser, K. op. cit. p. 111.
25
Brown, J. R op. cit. p. 55.
41
Pretpostavljamo da je matematika intuicija konzistentna, pa ne bi trebalo da je

sluaj da nam ona omoguava da dokaemo meusobno protivrena tvrenja.
Reenje se moda ogleda u tome to je, kako Braun kae, matematika intuicija
pogreiva pa naprosto nismo u stanju da tvrdimo AC jer nas u tom sluaju ona
zavarava. Nije, naalost, nimalo jasno u kom sutinskom smislu se razlikuju Frilingovi argumenti za CH s jedne i AC s druge strane. Braun nam duguje ovo
objanjenje ukoliko eli da zadri AC i da, u isto vreme, tvrdi da matematika
intuicija stoji iza Frilingovog argumenta.
Ovome u prilog govori i injenica da su nakon pojavljivanja Frilingovog rada
njegovi argumenti interpretirani tako kao da su usmereni protiv AC pre nego protiv
CH.26 Ilustrujmo ovo sledeim primerom. Neka je wCH tvrenje: svaki neprebrojiv
podskup skupa se moe dovesti u bijekciju sa . U ZFC imamo da CH wCH,
meutim u odsustvu aksiome izbora ova dva tvrenja nisu ekvivalentna. Neka je
LM tvrenje: svaki podskup skupa je Lebeg-merljiv. Poetkom sedamdesetih
godina prolog veka, Solovej (Robert Solovay) je konstruisao model ZF teorije
skupova takav da u njemu vai:
1. LM;
2. Svaki podskup skupa ima svojstvo savrenog skupa.27
U ovom modelu vai wCH, budui da je svaki podskup od prebrojiv ili
kardinalnosti 20 na osnovu (2). Takoe, (1) ima za posledicu da A0 vai u M.28
Kada saberemo sve to je prethodno reeno imamo da:
ZF+ LM + A0+ wCH
Drugim reima, u odsustvu (pune) aksiome izbora, wCH zajedno sa Frilingovom aksiomom je konzistentna sa ZF. Dakle, vinovnika kolizije izmeu naih
plauzibilnih intuicija o verovatnoi i strukture kontinuuma treba traiti u aksiomi
izbora. Tumaiti ovu koliziju kao jasan filozofski dokaz negacije hipoteze kontinuuma naprosto je neodrivo.
Jedna istorijska napomena je na mestu. Braun tvrdi da bi Gedel podrao
Frilingov pristup problemu CH ako ne do detalja ono bar u naelu.29 ini nam se
da ovo teko moe biti tano budui da u svom uvenom radu o Kantorovom
problemu kontinuuma Gedel eksplicitno navodi tvrenje erpinskog (ija je A0
26
Maddy, P. Believing the axioms. I, Journal of Symbolic Logic, vol. 53, no. 2, 1988, p. 500.
27
Podskup skupa ima svojstvo savrenog skupa ako je prebrojiv ili ima neprazan savren
podskup. Kako su savreni podskupovi od uvek kardinalnosti kontinuuma, oni ne mogu
predstavljati kontraprimer hipotezi kontinuuma.
28
Weitkamp, G. The 21 theory of axioms of symmetry, Journal of Symbolic Logic, vol. 54, no.
3, 1989, p. 732.
29
Brown, J. R op. cit. p. 97.
42
Milo Adi
jednostavna posledica) koje smo spomenuli gore. Istina, kao jednu od neintuitivnih
posledica CH, ali ni u jednom trenutku ne predlaui da njegovu negaciju usvojimo
kao aksiomu koja bi CH trebalo da odlui.30 ta vie, u pismu Tarskom, osvrui se
na greku u svom dokazu CH iz nekih veoma plauzibilnih aksioma, Gedel kae:
Moje uverenje da je 20 = 2 je naravno donekle poljuljano. Ali ovo mi se i dalje
ini plauzibilnim. Jedan od glavnih razloga jeste i taj to ne verujem ni u kakvu
vrstu iracionalnosti kao to su, primera radi, sluajni nizovi u apsolutnom smislu.31
IV
Kako smo ve napomenuli, Braunova studija donosi mnogo toga novog filozofskoj literaturi o matematikom platonizmu i njegovim suparnicima. U ovom
pogledu ona igra vanu ulogu pomaui nam da sagledamo probleme sa kojima se
svaka pozicija u filozofiji matematike koja pretenduje na koherentnost suoava.
Nema sumnje da je stanovite sa koga Braun nastupa polemiko. Njegovi originalni
argumenti su formulisani veoma smelo i moe se rei da su u tom pogledu izuzetak
u odnosu na veliki broj studija koje nam nude beskrajnu rekapitulaciju starih ideja
sa malo ili nimalo novog.
Smelost, meutim, ima svoju cenu, posebno ukoliko nije podrana solidnijim
poznavanjem sadraja o kome se diskutuje. Braun s pravom istie teoriju skupova i
pitanje novih aksioma kao jedno od centralnih borilita izmeu platonizma i njemu
suprotstavljenih pozicija. Sfera viih beskonanosti takoe je oblast u kojoj se
platonizam najsigurnije kree i u kojoj uiva najveu podrku u poreenju sa
ostalim granama matematike.
Naalost, Braunovi originalni argumenti u kontekstu teorije skupova su, kako
smo videli, manjkavi. Izgleda da Medijeva bolje vlada teorijom skupova od Brauna,
koji nije bio u stanju da formulie argumente u prilog platonizma koji bi se na
najsnaniji nain suprotstavili naturalizmu. Primera radi, navodei heuristiko pravilo maksimizacije, koje rukovodi skupovno-teorijskom praksom i za koje Medijeva kae da
ukoliko matematika treba da se slobodno razvija [...] i ukoliko teorija
skupova treba da igra ulogu u zasnivanju matematike kojoj se nadamo, onda
teorija skupova ne sme nametati nikakva sebi svojstvena ogranienja: sku-
30
Gdel, K. Collected Works, Volume II, Publications 1938-1974, ed. by Feferman S., Dawson J.,
Kleene S., Moore G., Solovay R., van Heijenoort J., Oxford University Press, 1990, p. 186.
31
Gdel, K. Collected Works, Volume III, Unpublished essays and lectures, ed. by Feferman S.,
Dawson J., Goldfarb W., Parsons C., Solovay R., Oxford University Press, 1995, p. 424.
43
povno teorijska arena u kojoj bi matematika trebalo da se modeluje trebalo bi

da bude to izdanija.32
Braun tvrdi da zahtev za maksimizacijom proistie iz elje za zasnivanjem
drugih teorija.[...] Teorija skupova se ne opravdava sopstvenim sredstvima ve pre
potrebama drugih teorija (dodue drugih matematikih teorija).33
Ogroman deo moderne matematike moe se formalizovati unutar ZFC. Ovde
ne spada teorija kategorija, ali su za formalizaciju ove matematike discipline dovoljna proirenja teorije ZFC takozvanim (malim) velikim kardinalima. Ova proirenja predstavljaju tek poetak rastueg niza sve snanijih teorija koje postuliraju
postojanje velikih kardinala. Nesuvislo je tvrditi da su ova proirenja formulisana
sa ciljem zasnivanja drugih matematikih teorija. Ona su na prvom mestu formulisana zbog toga da bi se potraili odgovori na pitanja na koja ZFC nije mogla
da odgovori, pitanja kao to je CH.
ezdesetih godina prolog veka, nedugo nakon Koenovog dokaza nezavisnosti
CH, postalo je jasno da ak ni najjaa proirenja teorije ZFC ne mogu dati odgovor
na ovo pitanje. U tom periodu, modeli teorije skupova kao i odnosi konzistentske
snage izmeu razliitih proirenja teorije ZFC zauzimaju centralno mesto u skupovno-teorijskoj zajednici. Malo toga se promenilo do danas. Proirenja teorije skupova iji smo svedoci bili u poslednjih pola veka svoj su izvor imala u samoj teoriji
skupova i ona su pravdana (ukoliko ih je uopte bilo potrebno pravdati) eljom za
daljim razvojem ove discipline.
Platonizam je stanovite koje vredi braniti. On odgovara onome to veliki broj
matematiara preutno podrazumeva kada se bavi matematikom. Takoe, rezultati
savremene teorije skupova ga u izvesnom smislu preporuuju u odnosu na njemu
suprotstavljene pozicije. Platonizam, kako smo videli, ima i ozbiljne epistemoloke
probleme sa kojima se suoava. Braunova studija nas, naalost, ne ini znaajno
bliim njihovom reenju.
Milo Adi
32
Maddy, P. Naturalism in Mathematics, p. 210.
33
44
Milo Adi
Milo Adi
On Pitfals of Naturalism
(Summary)
This paper examines some arguments directed against naturalism in the philosophy of
mathematics. These arguments are formulated from the platonistic standpoint with the
intention to show that we can coherently describe the faculty of mathematical intuition,
which is unacceptable to every kind of naturalism.
KEY WORDS: platonism, naturalism, mathematical intuition, Freilings argument.
THEORIA 3
BIBLID 03512274 : (2012) : 55 : p. 4553
UDK 14
an-Kristof Godar (Jean-Christophe Goddard)

FIHTE, ILI STALNA DOMORODAKA REVOLUCIJA
APSTRAKT: Ovaj tekst polazi od strogo doslovnog tumaenja razlike izmeu strane
zemlje (Ausland) i prvobitnog naroda (Urvolk), koju Fihte povlai na poetku sedmog
Govora nemakom narodu, i predlae potpuno nov princip za itanje Uenja o nauci
(Wissenschaftslehre). Neukorenjenosti (Nichtursprunglichkeit) stranca (Auslnder), u tekstu
je neposredno suprotstavljena doslovno domorodaka strana Urvolk, sutinski uroenika
strana svakog naroda ije postojanje nije samo injeniko ili istorijsko, ve je i genetiko,
odnosno u potpunosti odreeno nematerijalnim, simbolikim i ne genealokim praksama,
pomou kojih on sebe, samo za sebe, zamilja i oblikuje (sich bildet). Ta neprekidna
revolucija domorodakog naroda jeste ono u ta Wissenschaftslehre, kao usmeni i iskljuivo
trenutni performans, koji ne opstaje ni u jednom tekstu ve samo u usmenom ponavljanju,
hoe da inicira sluaoce. Viestruka izlaganja Wissenschaftslehre jesu, u stvarnosti, isto
toliko jedinstvenih, nesamerljivih poduhvata, koji se sastoje u aktivnom, dinaminom i
kolektivnom eksperimentisanju, u sich bilden bez utemeljenja, osloboenom svake ukoene
forme.
KLJUNE REI: Uenje o nauci, dogmatizam, ontologija, transcendentalizam, stran, ideologija, kolonizacija, domorodaki, hibridizacija.
Na poetku sedmog govora nemakoj naciji, Fihte kae neto zaista posebno
to, pod uslovom da ga uzmemo za ozbiljno a zato ga ne bismo shvatili ozbiljno?
baca novo svetlo na celo njegovo delo. Tu je, jo jedanput, re o ontolokoj razlici
koja slui kao osnova dve naune take gledita, dogmatizma i transcendentalizma.
Dve take gledita, koje uopte nisu dva mogua naina gledanja koja se nude
slobodnom izboru istog bia, nego dva odvojena ivota, dva vienja koja odgovaraju dvama specifino razliitim biima. Dve perspektive, ne u relativistikom perspektivistikom smislu, gde je u pitanju raznolikost pogleda usmerenih na isto, nego
u smislu dva vienja, dve tvorevine znanja i svesti, koje ukazuju na razliku u
samim vienim stvarima. Zato ne bismo mogli da promenimo perspektivu, da
vidimo ono to drugi vidi, osim ako se ne pretvorimo u drugoga ako zaista ne
postanemo drugo bie, ne drugo bie u okrilju iste ljudskosti, nego bie jedne druge
ljudskosti. Upravo tako treba shvatiti Solltest du anders sehen, so msstest du erst
46
an-Kristof Godar
anders werden1 (Ako bi trebalo da vidi drugaije, onda bi prvo trebalo da

postane drugi) iz sedmog govora: povezujui ga sa nizom iskaza, koji kroz itavo
delo suprotstavljaju dve ljudskosti, antiku i modernu, vlasniku i nevlasniku, itd.,
ne kao istorijsku ili drutvenu podelu, ve kao razliku bia.
Problem koji se postavlja i koji Wissenschaftslehre, kao praksa uvoenja (Anweisung) u novi ivot (u transcendentalnu filozofiju), mora da rei, jeste problem
transformacije, postajanja, prelaza od jednog vienja na drugo, kao na vienje neke
druge vrste, nekog drugog bia. Tekoa koju pridajem Wissenschaftslehre-u,
ukoliko treba da vodi ovo uvoenje, bie da pronae put stvarnog kontinuiteta
izmeu dva polarizovana i neistovetna termina koja su dve ljudskosti, da praktino
depolarizuje njihovu ontoloku polarnost. Transcendentalna filozofija nije ni po
emu, kao to se verovalo, i kako se jo na neki nain veruje, doktrina ija bi se
vrednost merila arinima oekivanja spekulativnog uma; ona je nerazdvojiva od
ovog iskustva depolarizacije i transformisanja, koje nema mnogo toga zajednikog
sa spekulacijom i angauje druge moi.
Na poetku sedmog govora nemakoj naciji, antropo-ontoloka razlika suprotstavlja intimno bie Ausland-a biu Urvolk-a. Dva termina koja treba prevesti
bukvalno, ako elimo da izbegnemo svu nepotrebnu ideoloku komplikaciju.
Ausland oznaava ono to je smeteno van zemlje; Urvolk oznaava domorodaki,
uroeniki narod. Sam polaritet se struktuira u dogaaju koji sainjava invazija na
teritoriju od strane spoljanje sile i pokoravanje domorodaca od strane osvajaa. On
je izvorno izraz odnosa dominacije.
Ali on takoe dobija sutinsku dimenziju dokaz da invazija ne zaodeva samo
karakter kontingentog dogaaja, ve ukljuuje i radikalniju razliku, misao koju povlai plutajui dogaaj, koja se koleba izmeu istorijske sluajnosti i nepromenljivih odreenja, izmeu dogaaja i strukture, na jednakom rastojanju od oba:
osvaja, Ausland, je, zato to dolazi spolja, izvan Land-a da bi ga osvojio, takoe i
Nichtursprunglichkeit, negacija domorodakog principa. On je po svojoj sutini neuroen, ne u smislu da je doao sa drugog mesta, da ima drugo geografsko poreklo,
nego je, zato to je ontoloki stran svakoj genezi, svakom posredovanju da upotrebimo Fihteovu leksemu, bez Durch. Osvaja, koji uvek dolazi niotkud i
brutalnom injenicom svog ina invazije ponitava svako poreklo, svaku izvornost
ili uroenost on ima samo injeniko postojanje.
Nasuprot tome, Urvolk oznaava narod, svaki narod, utoliko to, da bi bio narod, on nuno mora da bude uroen, prvobitan, izvoran utoliko to njegovo bie
nije samo injeniko ili istorijsko, kao to je bie osvajake kolonijalne ili
imperijalne vojske, dravne administracije, itd., nego je genetiko, to jest, potpuno sainjeno od simbolikih posredovanja preko kojih se ono samo prikazuje i
1 Reden an die deutsche Nation, Meiner, 2008, p. 109
Fihte, ili stalna domorodaka revolucija
47
formira (sich bildet), za sebe (Fihteov pojam geneze je tako ispranjen od svakog
genealokog znaenja).
Jer, polarni termini nisu simetrini: ako se Ausland konstituie na osnovu
prelaska spoljanje granice od strane imperijalne vojske, Urvolk, domorodac, ne
shvata se u odnosu na spoljanju, nego na unutranju granicu. Ako je domorodac
zaista prvi stanovnik, to nije u smislu da su njegovi preci prvi zauzeli prostor
ogranien prirodnim granicama. Prvi radije odreuje nain na koji on naseljava
mesto a naseljavati ne znai zauzeti. Stanovanje je prvo, a Urvolk je prvi
narod, u tom smislu da se mesto, teritorija, koja formira svoju naciju, zaista raa
njegovim naseljavanjem. Ovo naseljavanje, nasuprot dravnom vojnom zauzimanju, koje prisvaja prirodno prostranstvo naruavajui spoljnu granicu, nije ekstenzivno, nego je intenzivno. Nije dovoljno rei da je unutranja granica jezika,
duhovna i moralna; treba dodati, kao to je to izvanredno zapazio Etjen Balibar
(Etienne Balibar), da je prvobitni ivot naroda, njegov jeziki, duhovni i moralni
ivot, sutinski kretanje kontinuiranog formiranja (Bildung), praktine aktivnosti
(Ttigkeit), prevazilaenja svega to je dato, i odreeno kao datost (Etwas):
stalna unutranja revolucija.
Nije dovoljno ni rei da je pojam Urvolk tako ispranjen od svakog naturalistikog sadraja. Treba, jo radikalnije, podvui i to da on isto i jasno raskida sa
modernom naturalistikom ontologijom, ukoliko se ona odreuje suprotstavljanjem
zajednike fizike spoljanjosti i mnotva psihikih unutranjosti: polarnost spoljanje i unutranje granice nema u stvari veze sa takvom podelom izmeu fizikog i
psihikog. Unutranjost domorodakog naroda nije privatnost koja je nenaruiva
oruanom silom osvajaa, zato to bi se nalazila izvan fizikog postojanja, na ravni
bia gde materijalno nasilje nema uticaj. Njegova unutranjost, njegov in sich, ne
shvata se kao povlaenje u sebe ili kao prevazilaenje postojanja u svetu, ve, suprotno tome, kao praktino angaovanje, kao potvrivanje prvenstva praktine
egzistencije na ovom svetu. Unutranjost domorodakog naroda je kontinuirano
samoobrazovanje sebe; ona ini jedno sa njegovim potpuno izvornim, genetikim
biem. A ovo samoobrazovanje je nerazdvojivo od njene praktine aktivnosti, to
jest od njenih praksi, za koje moemo da kaemo da su nematerijalne samo ukoliko ine ono to zovemo nematerijalnom batinom, to jest, ivu simboliku
kulturu, u stalnom transformisanju, koja ne dozvoljava da se skameni i prenosi ni u
jednom zaustavljenom obliku; kao skup simbolikih nematerijalnih praksi, domorodaka unutranjost ostvaruje u svakom od svojih inova neposredno jedinstvo
fizikog i psihikog.
S ove take gledita je znaajno i savreno koherentno da Wissenschaftslehre,
uenje ivotu koje je Fihte namenio filozofima, eksplicitno odbija da bude knjiga; njegovo usmeno prenoenje i njegovo sluanje za vreme trajanja predavanja
ak je sine qua non uslov njegovog shvatanja i delotvornosti. Bili prijatelji ili
48
an-Kristof Godar
neprijatelji, ako filozofi-pisci, koji su pisali o Wissenschaftslehre, nisu mogli da se

uzdignu do pojma koji je o njemu imao Fihte, to je upravo zato to su pisci i zato
to su pisali o njemu. Samo su sluaoci Wissenschaftslehre, ukoliko nisu pisali
(die aber nicht geschrieben), prema Fihteu, u stanju da pristupe, ne samo pojmu
koji on sam ima, nego jednom uzvienijem pojmu Wissenschaftslehre, nego to je
njegov. Izjava koja zasluuje da je prouavanja Fihtea ozbiljno uzmu u obzir,
ukoliko obavezuje da se ponovo razmotri status teksta na koji se oslanja nauni
komentar Wissenschaftslehre-a: to je pisani trag usmenog, nuno usmenog izvoenja, koje ne opstaje ni u jednom tekstu, nego samo u svom usmenom ponavljanju
od strane Wissenschaftslehrer-a ili njegovih slualaca.
To nam izlaganje koje je Fihte neprekidno iz godine u godinu, a ponekad i vie
puta godinje ponavljao, prikazuje ne kao neprekidnu preradu istog, kao uzastopna
pribliavanja koja manje ili vie dovode do istog ostvarenja, ve kao neprekidnu
praksu usmenog dela koje je sutinski nepostojano, nesavreno, nedovreno, zato
to odbacuje samu postojanost i dovrenje koje oekuje doktrinarna nauka koja
brine o tome da u korist akademskim institucijama prui istorijsku predstavu dogaaja misli koja je filozofska misao, koja u potpunosti moe pismeno (schriftlich)
da se prenese.
Uopteno gledano, da bi se ispravno govorilo o Fihteu, trebalo bi napustiti sve
lane probleme koje je nauna kritika vetaki konstruisala da bi njegovom delu
dala istorijsko-injeniku dimenziju: problem da li je uenje jedinstveno ili ne,
problem njegove evolucije ili njegovih preokreta kroz razliite sekvence njegovog
stvaranja (jenski period, srednji period, pozni period), problem povezivanja sa
Kantovim transcendentalizmom ili rajnskom mistikom, problem njegovog pripadanja revolucionarnom ili reakcionarnom taboru, itd. Wissenschaftslehre nema istoriju. Dovedeno u svoju vlastitu dimenziju nematerijalne prakse, to jest u ono to
smo identifikovali kao njegovu domorodaku dimenziju, Wissenschaftslehre, ili
pre, mnoga Wissenschaftslehre, iz kojih se ono sastoji, toliko su jedinstveni, nesamerljivi putevi, potpuno stvoreni iz problema koji pruaju svoje podsticaje aktivnim, dinamikim, kolektivnim eksperimentima.
Wissenschaftslehre ne dozvoljava da se svede na ograniene sheme ili strukture. Ono, naravno, ne prestaje da posee za dijagramima; ali njegove sheme (tipa:
xyz.A SD, B-L-S, itd.) nisu ni po emu statike forme koje organizuju sadraje
jednog uenja i olakavaju njegovo tumaenje. Tene, intuitivne forme, stvorene u
meuvrsnom prelazu od jednog pogleda na drugi, dijagrami se ne odravaju izvan
momenta u kome, u toku predavanja, zahtevaju kolektivno vienje, koje je i samo u
neprekidnom samoformiranju. Njihovo znaenje mora da ostane neodreeno, neodlueno, a panja koja im se prua mora da bude kao ona koju priznajemo skicama, ve otvorena za njihovu promenu koja dolazi i nosi novo vienje; ovde ostaje
sutinska transformacija vienja koja je nerazdvojna od postajanja drugim. Sheme,
49
slike, dijagrami, koje Wissenschaftslehre mobilie, u stvari su vie dogaaji nego

strukture. Stvoreni iskustvom antropo-ontoloke transformacije u emu se sastoji
Wissenschaftslehre, oni izraavaju odnos sila prisutnih u ovom iskustvu napetost
izmeu ivotnog i smrtonosnog, centripetalnog i centrifugalnog, itd. i odmah zaodevaju dramatinu dimenziju; oni su dogaaji kojima se konstruie nestabilna, genetika struktura pripovedanja, kojim Wissenschaftslehrer pokuava da odri svoje
obeanje, da uini vidljivim jo neviene stvari.
Kretanje neprekidnog obrazovanja, iva re, sutinski putujua, koja stvara istoriju, a nema istoriju, koja mora da se uhvati u trenutku kada je stvara, pretvaranje prostora koji je ustanovljen (od strane pisanja i akademskih ustanova znanja), u
vreme koje ustanovljava, to jest u budunost tako da razumeti je, naprosto znai
praktikovati je, kroz ponavljanje putujueg procesa, novog zajednikog putovanja
Wissenschaftslehre predstavlja obeleja domorodake misli. Teko je bilo razumeti
smisao Soll, (ako treba), koji uslovljava celinu njegovog postupanja; on znai
njegovu eksperimentalnu prirodu, njegov iskljuivo problematiki nain, nemogunost da se njegovi iskazi svedu na aksiomatiku ili kategoriki aparat, poevi od
kojih bi oni mogli da se ponove, nezavisno od pojedinanih problema na koje
odgovaraju i koji se pojavljuju tokom eksperimenta. S ove take gledita, znaajno
je da se akademsko tumaenje Wissenschaftslehre trudi da formalizuje istraivanje
tako to prati lutajui tok slika kroz koji se ovo istraivanje obavlja, i podvrgava ih
svom u sutini dravnom modelu umnosti. Ono ih formalizuje tako to ih deli na
uzastopne sekvence i izmilja potpuno lani problem-prepreku tanog broja sekvenci koje mogu da se odrede, i koji je postao krst tumaa. Nema drugog puta za
takvo akademsko zarobljavanje osim da se srui domorodaki model, da se eksperimentalno majstorisanje, koje se sastoji u pravljenju (neprecizne) strukture od
dogaaja, zameni konstrukcijom (precizne) strukture koja moe da stvara istoriju,
to jest ne da stvara istoriju (grupe, nepostojane kolektivne subjektivnosti, plemena
(Stamm), ili manjine), nego da ini dogaaj u optoj istoriji filozofije. Sreom,
takav pokuaj je uvek bio manje ili vie neuspean, to je obavezan komentar svih
istoriara nemakog idealizma i svih antologiara, pa Wissenschaftslehre, uprkos
naporima akademaca, ostaje marginalan doprinos istoriji misli, koji teko moe da
se prihvati.
Antropologija Govora nemakoj naciji dozvoljava da se bolje shvati u kojoj
meri je Wissenschaftslehre neprijatnost za univerzitetsku istoriografiju filozofije.
Wissenschaftslehre, u trenutku utemeljenja intelektualne istorije savremene Evrope
(u trenutku jednog od njegovih najmonijih pokreta univerzalizacije), potvruje prisustvo hibridnog oblika misli, koji u okviru univerzitetskog stvaranja, i u kontekstu
irokog programa izmene oblika zapadne racionalnosti, ostvaruje obeleja primitivne ili divlje misli: mnotvo ljudskosti ili meuvrsni perspektivizam, genetiku
mo slike koja nije ni predstavnika ni kolektivna, sklepavanje nepostojanih stru-
50
an-Kristof Godar
ktura pomou dogaaja. Savremena etnologija je ove odlike identifikovala kao

svojstvene odreenim radnjama rtvovanju (Viveiros de Castro), tehnologiji sna
(Glowczewski), mitogenezi (Levi-Strauss) koje su zaista bile uoene, i to posebno kod nekih uroenikih naroda, amerikih Indijanaca ili Australijanaca. Uopte, meutim, ne iznenauje da takvi postupci, koji su kod ovih naroda uzeli oblik
toliko sloenih i suptilnih praksi, kao to je praksa Wissenschaftslehre, mogu da
uspeju u naim umerenim sredinama, gde modernost nije bila nita drugo do ustav
(Latour) ija je svrha da se bori protiv naih vlastitih hibridnosti, a naroito protiv
svih onih koje nisu mogle a da ne proisteknu iz kolonijalne pripovesti. Jedino to je
za nas ovde znaajno jeste jedinstven zahtev za slinim radnjama, koji postavlja
Fihteovo delo, kao radnjama koje mogu da oslobode misao od dominacije ontolokog (dogmatikog) modela, koji je skoro bez izuzetka usvojila itava zapadna
filozofija.
*
Odista, u opisu filozofije Ausland-a, koji prua sedmi govor nemakoj naciji,
lako prepoznajemo glavne odlike zapadne filozofije. Ausland je i ovde prisno
povezan sa principom teritorijalnosti: njegova sutina (Wessen) je, kae Fihte, u
tome da veruje u postojanje granice koja ne moe da se pree, koja razdvaja bilo
koju konanu, nepromenljivu, utvrenu i postojanu taku od fluidne i slobodne igre
ivota, i u tome da ne moe vie nita da veruje i da misli a da ne pretpostavi jednu
takvu granicu. Nasuprot unutranjoj granici koja odreuje iskljuivo genetski identitet u nastajanju domorodakog naroda, ontoloka granica koju pretpostavlja Ausland je tu prevashodno da bi sauvala ono postojano od prelivanja, od oticanja
ivota u njemu da ga zatiti od toga da se smrt (prvobitna skamenjenost) ne zarazi
ivotom.
Upravo od ove granice se doputa Napoleonovo nasilje, koje gazi unutranju
drutvenost narod u ime optih i nepromenljivih principa Revolucije. Takoe, nasilje Ausland-a, oigledno u vojnom zauzimanju, prevashodno se vri nad duhovima tako to se iri jedna doxa to jest, kao ideologija. Ova poniavajua ideologija
paranoine sutine, koja suprotstavlja slobodnom toku razlika nepromenljivi identitet totalnog i statinog predmeta (ein Stehendes, ein festes Sein), izraava se,
takoe, nezavisno od Napoleonovog vojnog poduhvata, u najboljem nemakom filozofskom stvaralatvu iz vremena Govor nemakoj naciji: pod uticajem Auslanda, potinjeno privlanosti Nepokretnog teei inertnosti ono eli (will), zapaa Fihte, nauni oblik, jedinstvo, stvarnost i sutinu; okreui se od pojave (od
dogaaja) ono eli nepominu osnovu (Grundlage) na kojoj ova poiva. U svim
ovim takama, odluna u svojoj volji za nepokretnou, imajui korist od napretka
51
koji je Ausland ve postigao, nemaka filozofija dobija za pravo (hat recht) i

daleko prevazilazi dominantnu filozofiju Ausland-a, budui da je dublja i doslednija u pogledu Auslnderei-a, dok pokoravanje ide onoliko daleko koliko je mogue u
kolonijalnom kontekstu, u kom, napustivi svoje sopstvene prakse, kolonizovani
postaje odlian u praksama kolonizatora. Poto ivot vie ne podrava sam sebe,
kao u svojoj domorodakoj dimenziji, misao, koja je tako podreena istoj stvari
kojoj se, uostalom, podreuje i sam kolonizator, prevashodno nastoji da ivotu dodeli nosioca (Trger) i oslonac (Sttze). Filozofija, koja se otuuje u potrebi da
bude noena, autoritarno namee nunost takvog noenja onome emu je dovoljan
ivot.
Ovome se suprotstavlja prava filozofija koja je, poto je stigla do kraja same
sebe, prodrla u jezgro (Kern) pojave, i proizilazi iz jednog i istog boanskog
ivota. To jest, ne iz ivota ujedinjenog pod jednim principom ivota sadranog s
ove strane granice koja zadrava njegov tok, koji preti da se uvue u njen sopstveni
nepokretni supstrat nego iz ivota kao jednostavnog ivota (als Leben schlechtweg), koji ostaje uvek jedan, to jest neki ivot, a da nije ivot tog i tog pojedinca, to jest formiranog postojanog subjekta, i sastoji se u stalnim ritminim otkucajima otvaranja i zatvaranja, arsis i thesis, odreenja i neodreenosti, ime se
vri neprekidna delatnost formiranja, beskonani sich bilden domorodakog naroda.
Nemakoj filozofiji, odnosno onome to smo navikli da smatramo nemakom
filozofijom i na ta gledamo kao na primer pojave nacionalne filozofije na poetku
XIX veka, u stvari nedostaje ono nemako. To je strana misao potpuno podreena
prestiu Nepokretnog i zahtevima koje ovaj idol postavlja pred nju, koju Bergson u
etvrtom poglavlju Stvaralake evolucije odreuje kao grki sindrom. To je misao
koja negira sav nacionalni ivot u pravom smislu rei, to jest, ivot nacije bez
drave, koji je jednak stalnom simbolikom izumevanju naroda od strane sebe
samoga.
Ali, kako onda razumeti da Wissenschaftslehre, koje pretenduje da bude ta istinski nacionalna i domorodaka filozofija, s druge strane toliko zadovoljava zahteve koje postavlja Ausland (nauni oblik, ostvarenje jedinstva, nepromenljivo utemeljenje promenljivog, odreenje bia koje nosi celokupnu stvarnost), da smo ozbiljno mogli da posvetimo itava dela nainu na koji ih ispunjava? Ovde nije dovoljno optuiti zarobljavanje Wissenschaftslehre od strane akademske institucije.
Wissenschaftslehre uvek poinje bavljenjem pitanjima koja interesuju filozofe.
Njegov cilj je da ih uvede u ivot i za njega ne postoji drugi nain, druga pedagogija, osim da zapone iz poetka filozofski projekat, na nain koji je ovome primeren,
i da ga dovede do kraja. Misao ne moemo dekolonizovati ako ne nastanjujemo
strukture kolonizovane misli. Dekolonizacija ne vraa u domorodako postojanje,
kao u istotu prvobitnog stanja, do koga se moe dospeti prostim oduzimanjem
svega to mu je pridodato. Ona je nuno proces hibridizacije. Nemaki starose-
52
an-Kristof Godar
delac, koji je izvrstan u akademskom istraivanju jedinstva, ve je, u jednom smislu, meovito bie. Ova meovitost mora da se uini oiglednom, i upravo poev od
nje treba da se izvede dekolonizujua hibridizacija: da se, nasuprot akademskoj
izvanrednosti, postigne autentino domorodaka praksa, koja e zameniti auslndisch praksu filozofije Ausland-a. Wissenschaftslehre, koje na kategorije misli
Ausland-a, primenjuje nain koji je u isto vreme genetiki, problematiki i dramatiki, jeste takva praksa.
Filozof koji je otuen u transcendentnoj, kraljevskoj figuri Jednog bez ivota,
pronalazi u Wissenschaftslehre neto to podsea na njegovo sopstveno verovanje,
ali to ipak ne uspeva potpuno da izjednai sa njim. Stvar je u tome to Wissenschaftslehrer vie ne podraava, kao njegovi nemaki savremenici, kraljevsku
nauku Ausland-a. On nju igra, kao to se igra uloga, i na teatralan als (kao)
nain redom skuplja kategorije ove nauke, kako bi ih uveo u trans u kojem njihove
teoretske pretenzije propadaju, i one vie ne uspevaju da formiraju nikakav trajni
pojmovni aparat, ve odstupaju pred unutranjim jedinstvom pojave. Dekolonizacija se ovde sastoji u uzimanju samih elemenata auslndisch nauke kao oslonca za
transformaciju pogleda i iskustvo postajanja drugim. Kao Ruovi (Rouch) likovi iz
cinma-vrit, Wissenschaftslehrer raspolae samo elementima koje mu prua kolonijalni poredak kada sebi izmilja simboliki identitet drugaiji od onog koji mu
taj poredak dodeljuje. On s njima treba da majstorie, putuje, eksperimentie. Aktivna hibridizacija koju praktikuje Wissenschaftslehrer primenjuje se samo na ove
elemente, i sastoji se u hibridizaciji Ausland-a, u njegovom ruenju na domorodaki
nain u tome da se on navede da sam doprinese onome emu se suprotstavlja
celim svojim biem: osloboenju jednostavnog ivota, divljeg ivota, bez oslonca i
dovoljnog sebi.
Jean-Christophe Goddard
Universit de Toulouse le Mirail,
ERRAPHIS, Europhilosophie
Sa francuskog prevela Jovana iri
53
Jean-Christophe Goddard
Fichte or the Permanent Aboriginal Revolution
(Rsum)
L'article se propose, partir d'une interprtation strictement littrale de la diffrence
anthropologique que fait Fichte au dbut du septime discours des "Discours la nation
allemande" entre l"Ausland" et l"Urvolk", d'engager un principe de lecture entirement
renouvel de la "Wissenschaftslehre". A la "Nichtursprunglichkeit" de l'"Auslnder",
l'article oppose la dimension littralement aborigne de l'"Urvolk", la dimension essentiellement native de tout peuple dans la mesure o son tre nest pas seulement factuel ou
historique, mais gntique, cest--dire est intgralement constitu par les pratiques
symboliques, immatrielles, non gnalogiques, travers lesquelles il simagine et se forme
("sich bildet") continment lui-mme pour lui-mme. Cette rvolution permanente du
peuple aborigne est ce quoi la "Wissenschaftslehre", en tant que performance orale et
purement actuelle, qui ne survit dans aucun texte, mais dans sa seule reprise orale, se
propose d'initier ses auditeurs. Les multiples exposs de la "Wissenschaftslehre" tant, en
ralit, autant de parcours uniques, incommensurables, consistant dans des exprimentations actives, dynamiques et collectives, d'un "sich bilden" sans fondement et libre de toute
forme arrte.
MOTS CLS: dogmatisme, ontologie, transcendentalisme, idologie, colonisation,
rvolution aborigne, hybridation.
54
THEORIA 3
BIBLID 03512274 : (2012) : 55 : p. 5571
DOI: 10.2298/THEO1203055J
Radmila Jovanovi
DVA REZULTATA NEMOGUNOSTI
U TEORIJI DRUTVENOG ODLUIVANJA
APSTRAKT: U ovom tekstu baviemo se nekim problemima teorije drutvenog odluivanja. Poeemo izlaganjem Erovljeve teoreme nemogunosti oko koje se cela problematika
konstituisala: problem nemogunosti postojanja funkcije drutvenog blagostanja. Pomenuemo jednu opciju za reenje pradoksa koju je predloio Dankan Blek, naime, postojanje
jednovrne strukture preferencija. Zatim emo izloiti drugi teorem nemogunosti koji se
odnosi na problem agregacije sudova po pitanju logiki povezanih iskaza. Izloiemo ideju
da je to iri problem u koji se problem agregacije preferencija moe uklopiti. Izloiemo
soluciju paralelnu ideji jednovrnosti kod agregiranja preferencija, naime zahtev za jednodimenzionalnim poretkom individua u odnosu na njihov sud o svakoj propoziciji. Kao
kljuno pitanje tada se namee nain na koji je mogue postii ovakvu strukturu, kao i
sredstva za ispitivanje takvog poretka. Mi emo predloiti skicu za istraivanje u kome bi
takvu ulogu mogla da igra teorija revizije verovanja teorija koja deluje blisko povezana
sa pomenutim domenom istraivanja, ali koja do sada nije bila eksplicitno povezivana sa
ovim konkretnim problemom.
KLJUNE REI: Teorija drutvenog odluivanja, Erovljeva teorema, teorema nemogunosti agregiranja sudova po pitanju logiki povezanih iskaza, teorija revizije verovanja.
Teorija drutvenog izbora je poseban deo teorije odluivanja koja se bavi grupom kao donosiocem odluka. Pri individualnom odluivanju, prirodno postavljamo
zahtev da kao donosioci odluka budemo racionalni i konzistentni pri izboru, da sledimo sopstvene preferencije i da teimo da uveamo sopstvenu korist. U brojnim
situacijama meutim, donosilac odluka je grupa ili itavo drutvo. Postavlja se pitanje, kako formiramo odluke u njemu? Moemo li oekivati da drutvena odluka
bude racionalna u istom smslu u kome se to oekuje od odluka pojedinaca i tei li
drutvo da uvea grupno blagostanje, analogno pojedincu? Moe li poredak drutvenih preferencija da proizae iz preferencija njegovih lanova, kao to bi bilo
prirodno oekivati, a da pri tom budu zadovoljeni odreeni demokratski kriterijumi
i kojom procedurom se to moe ostvariti?
Teorija grupnog odluivanja meutim ima pred sobom niz ozbiljnih problema.
Jedan od njih je zbunjujui rezultat Erovljeve teoreme o nemogunosti postojanja
56
Radmila Jovanovi
funkcije drutvenog blagostanja, pri emu se pod ovom funkcijom razume preslikavanje profila individualnih preferencija u jedinstvenu listu preferencija drutva, ako
pri tom treba da budu zadovoljeni precizno odreeni principi racionalnosti i naizgled veoma prihvatljivi etiki ili demokratski uslovi. Osim to je eksplicitno povezao probleme racionalnosti drutvenog izbora sa pitanjem potovanja etikih principa, velika Erovljeva zasluga je i u tome to je direktno primenio matematiku
analizu na formalizovane vrednosne sudove. Njegov razarajui rezultat pokrenuo je
itavu seriju novih rezultata nemogunosti u kolektivnom odluivanju, kao i nekoliko pozitivnih rezultata dobijenih restrikcijom nekih od Erovljevih uslova. U
novom svetlu, pojavila se ideja da neki problemi izbornih procedura u demokratiji
jesu zapravo logike prirode.
U poslednje vreme, domen ovih istraivanja proiren je novim pitanjima i novim problemima. Tako postoji indikacija da bi Erovljeva teorema mogla da se stavi
u iri kontekst rezultata nemogunosti agregacije sudova, koji je manje izuavan,
ali nije manje zanimljiv. Takvu ideju razrauju List i Ditrih. Sa irenjem problema,
danas se ispituju i razliita nova sredstva za izuavanje ovih problema i eventualno
traenje reenja. Raziliiti sistemi logike sa dinamikim pristupom u tom smislu
pojavljuju se kao kandidati.
U ovom tekstu mi emo predstaviti ukratko opti okvir teorije drutvenog odluivanja. Poeemo izlaganjem Erovljeve teoreme oko koje se cela problematika
konstituisala: problem nemogunosti postojanja funkcije drutvenog blagostanja.
Pomenuemo jednu opciju za reenje pradoksa koju je predloio Dankan Blek,
naime, postojanje jednovrne strukture preferencija. Zatim emo izloiti problem
agregacije sudova sa idejom da je to iri problem u koji se problem agregacije
preferencija moe uklopiti. Izloiemo soluciju paralelnu ideji jednovrnosti kod
agregiranja preferencija, naime zahtev za jednodimenzionalnim poretkom individua
u odnosu na njihov sud o svakoj propoziciji. Kao kljuno pitanje tada se namee
nain na koji je mogue postii ovakvu strukturu kao i sredstva za ispitivanje takvog poretka. Mi emo predloiti platformu za istraivanje u kome bi takvu ulogu
mogla da igra teorija revizije verovanja teorija koja deluje blisko povezana sa
pomenutim domenom istraivanja, ali koja do sada nije bila eksplicitno povezivana
sa ovim konkretnim problemom.
Opti znaaj teorije drutvenog odluivanja dugo nije bio shvaen, iako je jo u
XVIII veku Kondorse postavio neka uznemirujua pitanja o prirodi procedura glasanja. On je tada izloio paradoks glasaa, ali sve do XX veka njegov pronalazak
imao je malo odjeka. 1940. dokaz je ponovio Duncan Black i tek tada je privukao
panju teoretiara, izmeu ostalih Keneta Eroua.Teorija drutvenog izbora razvijala se na poetku upravo oko ovog problema.
Pretpostavimo da grupu ine tri osobe, A, B i C koje biraju izmeu tri alternative x, y i z. Dodajmo da izbor meu aletrnativama moe biti veoma znaajan za
Dva rezultata nemogunosti u teoriji drutvenog odluivanja
57
itavo drutvo, uzmimo Erovljev primer da drutvo bira izmeu opcija razoruavanje, hladni rat ili potpuni rat1. Osobe biraju meu alternativama metodom proste
veine koja se sukcesivno primenjuje na parove alternativa. Pogledajmo sledei
poredak preferencija meu glasaima:
A
B
C
x
Za drutveni izbor C (choice) meu alternativama tada vai :

C (x, y) = x; C (y, z) = y; C (x, z) = z
Dobijene preferencije su oigledno cikline iako svaka osoba pojedinano
ima tranzitivan poredak preferencija, ishod glasanja nije tranzitivan: veina preferira x u odnosu na y, y u odnosu za z, ali z u odnosu na x. Osnovni problem nije
akcija glasaa nego struktura njihovih preferencija. U takvoj situaciji, vlada ne bi
bila u stanju da usvoji neku racionalnu politiku, jer za koji god korak da se odlui
veina u drutvu preferira neto drugo.
Vie toga rei emo o tranzitivnosti kada budemo preli na izlaganje uslova racionalnosti, ali valja napomenuti da je to jedan od stndarda koherentnosti logikog
miljenja uopte. Prirodno je zahtevati da preferencije pojedinca budu tranzitivne,
ali ta je sa grupom? S druge strane, ako bismo nametnuli tranzitivnost, pa iz C (x,
y) = x i C (y, z) = y izveli po tranzitivnosti C (x, z) = x, tada bismo dozvolili da
osoba A bude diktator, jer samo ona preferira x u odnosu na z.
Jedan od naina da se problem prevazie jeste da se dozvoli kardinalna funkcija korisnosti i interpersonalno sameravanje preferencija. Ukoliko bismo bili u stanju da izmerimo jainu preferencija svakog lana onda bismo, pripisivanjem kardinalnih vrednosti svakoj alternativi, mogli da dobijemo poredak alternativa prema
jaini kojom ih individue preferiraju. Ali ovaj postupak, koji su zastupali utilitaristi
poput Bentama, Edvorta, Marala i td., naiao je na nesavladive tekoe i moe se
rei da nikad nije ni ponuen neki zaista adekvatan nain da se preferencije sameravaju.
Da bi izbegao problem kardinalnog merenja korisnosti, Bergson je predloio
uvoenje funkcije drutvenog blagostanja (FDB), funkcije koja bi ukljuivala
poreenje meu alternativama iskljuivo po ordinalnoj skali. Ako bi se usvojili neki
osnovni vrednosni sudovi kao nain agregiranja individualnih elja, ekonomisti bi
mogli da istrauju koji mehanizmi socijalnog izbora zadovoljavaju te sudove vrednosti. Na ovom mestu nastupa Erovljeva teorema sa svojim zbunjujuim rezulta1
Kenneth Arrow, Social Choice and Individual Values, Wiley IIed, New York, 1963, str 2.
58
Radmila Jovanovi
tom. Pitanje koje ona namee je da li su ti sudovi meu sobom konzistentni i da li

postoji neki mehanizam drutvenog izbora koji ih zaovoljava?
Pogledajmo najpre polazne premise koje je Erou usvojio. Njegov koncept racionalnosti preuzet je iz moderne ekonomske teorije. Treba naglasiti da se ovde radi
o normativnoj, a ne o deskriptivnoj teoriji odluivanja posmatraju se savreno
racionalni pojedinci (u smislu koji e biti objanjen), koji znaju kom cilju tee i koji
nastoje da taj cilj realizuju. Racionalni donosioci odluka rukovode se principom
maksimizacije line dobrobiti. Grupa se posmatra kao formalna celina iji se opstanak ne dovodi u pitanje bez rasturanja grupe treba da se donese zajednika
odluka. lanovi su ravnopravni meu sobom, dobro informisani i ocenjuju samostalno ponuene alternative na osnovu vlastitih kriterijuma i preferencija. Pri tom se
poredak preferencija svakog lana u toku vremena ne menja.
Svaki poredak preferencija treba da zadovolji sledee uslove racionalnosti, pri
emu usvajamo sledee skraenice:
P preferirati; I biti indiferentan
1) ASIMETRINOST
01. Ako xPy onda nije yPx.
02. Ako xPy onda nije xIy.
03. Ako xIy tada nije xPy i nije yPx.
2) POTPUNOST
04. Ili xPy ili yPx ili xIy.
Ovaj uslov uslov zahteva da racionalan pojedinac izmeu svake dve alternative
bude u stanju da napravi poredak, bez obzira koliko su alternative sline ili
razliite.
3) TRANZITIVNOST
05. Ako xPy i yPz onda xPz.
06. Ako xPy i xIz onda zPy.
07. Ako xPy i yIz onda xPz.
08. Ako xIy i yIz onda xIz.
Ve smo videli na paradoksu glasaa kako naruavanje uslova tranzitivnosti
moe da dovede do ciklinih preferencija i da blokira drutveni izbor. Ovaj uslov
nije uvek jednostavno zadovoljiti.
Osoba se smatra racionalnom ako su njene odluke izraz vlastitih preferencija
koje zadovoljavaju uslove 1), 2) i 3). Pri tom je bitno napomenuti da se termin
racionalan nikad ne upotrebljava za neije ciljeve ve za sredstva kojima se koristi
da ih ostvari. Pojedinac je racionalan ukoliko svojim postupcima nastoji da maksimizira postavljene ciljeve, bez obzira kako drugima ti ciljevi izgledali i da li su oni
59
opravdani sa etikog stanovita ili zadovoljavaju tue ukuse. Prema Daunsovoj

analizi2, racionalna individua postupa na sledei nain: 1. Ona uvek moe da donese odluku kada je suoena sa nekim rangom alternativa; 2. Rangira sve alternative
prema svojim preferencijama tako da za svaki par alternativa ili preferira prvu u
odnosu na drugu ili drugu u odnosu na prvu ili je indiferentna meu njima; 3. Njene
preferencije su tranzitivne; 4. Uvek bira meu moguim alternativama onu koja je
rangirana najvie u njenom poretku preferencija; 5. Uvek pravi istu odluku kada je
suoena sa izborom izmeu istih alternativa.
Zadovoljeni uslovi racionalnosti omoguavaju postojanje procedure kolektivnog izbora ijom primenom grupa moe uvek da doe do jedinstvenog poretka
alternativa meu kojima bira, pri emu taj poredak nee zavisiti od same procedure
izbora. Ali za razliku od individualnog odluivanja, gde je racionalnost dovoljan
uslov, kod drutvenog odluivanja elimo da procedura odluivanja bude prihvatljiva i sa etikog stanovita, tj. da zadovoljava neke demokratske principe. Osnovni
problem je kako pomiriti zahteve racionalnosti sa zahtevima pravde i demokratije?
Grupni izbor treba razviti iz preferencija svakog lana, pri emu, po pretpostavci,
svaki lan ima poredak preferencija ureen po ordinalnoj skali, koji zadovoljava
uslove racionalnosti 01.-08. Skup individualnih poredaka alternativa jeste profil
grupnih preferencija. FDB tada predstavlja proces ili pravilo koje za svaki skup
individualnih poredaka P1...Pn, za alternative socijalnih stanja (jedan poredak za
jednu individuu), pronalazi odgovarajui socijalni poredak alternativa P.3
Cilj drutva je opisan tako da maksimizira drutveno blagostanje, pri emu nije
potrebno pretpostaviti merljivost blagostanja sve to je potrebno je poredak koji
zadovoljava uslove racionalnosti. Ono to se zahteva za takvo ureivanje je da
relativni poredak svakog para alternativa bude poznat. Preimo sada na izlaganje
etikih uslova.
1.U (The unrestricted domain condition) Uslov neogranienog domena.
Ovaj uslov zahteva da FDB daje socijalni poredak alternativa za svaki mogui
profil preferencija. Drugim reima, pravilo drutvenog izbora treba da uzme u obzir
sve logiki mogue kombinacije individualnih poredaka. Ovo je uslov za koji mnogi Erovljevi kritiari smatraju da je prestrog i da ga treba ublaiti. Ali treba imati u
vidu da je to vrlo bitan etiki uslov jer on garantuje potpunu slobodu izjanjavanja
svakog lana i nalae da se pri izboru podjednako vrednuju preferencije svih.
2. D (Nondictatorship condition) Uslov nepostojanja diktatora.
FDB ne sme da bude diktatorska, odnosno ne sme uvek da bude identina poretku preferencija jednog lana. U drutvu ne sme da postoji pojedinac iji poredak
2
Anthony Downs, An Economic Theory of Democracy, New York: Harder and Row, 1967., str 6.
Kenneth Arrow, Social Choice and Individual Values, Wiley IIed, New York,1963.,str 12.
60
Radmila Jovanovi
preferencija automatski vai za drutveni izbor. Ovo je u potpunosti demokratski

princip. Ukoliko bi pomenuti pojedinac bio ekspert, njegova odluka bi moda bila
racionalnija od zajednike odluke drutva, a sigurno bi esto bila donesena bre i
efikasnije, ali to protivrei principima demokratije.
3. CS (Citisen's sovereignty condition) Uslov suverenosti graana.
Za svaki par alternativa x i y, postoji makar jedan profil preferencija za koji
FDB daje kolektivni poredak koji rangira x iznad y. Cilj ovog uslova je da se iskljui mogunost konstantne FDB, tj. FDB koja namee isti poredak alternativa za
svaki poredak preferencija. Pri tome ovaj nametnuti poredak ne mora da odgovara
poretku alternativa ni jednog od lanova drutva, tako da FDB ne mora biti
diktatorska ako je konstantna.
4. PA (Positive association of social and individual values) Uslov pozitivne
asocijacije izmeu individualnih i kolektivnih vrednosti.
Ako FDB rangira alternativu x iznad y za dati profil, mora takoe da rangira x
iznad y u svakom profilu koji je isti kao original, osim po tome to je jedan lan
premestio x iznad u svom rangiranju.
5. I (The independence of irrelevant alternatives) Uslov nezavisnosti od irelevantnih alternativa.
FDB mora da ostvaruje kolektivni poredak uporeujui dve po dve alternative,
uzete izolovano od ostalih. Kada je uslov I zadovoljen, grupni izbor moe da se
sprovede poreenjem alternativa po parovima, tj. glasanjem. Ovo je veoma bitan
uslov jer spreava strateko ponaanje glasaa. esto se deava da se naknadnim ili
privremenim uvoenjem novih alternativa utie na rezultat izbora, to omoguava
manipulativno ponaanje nekih od lanova drutva. Osim toga, ovaj uslov omoguava da se alternative rangiraju po ordinalnoj skali i da se iskljui kardinalno pripisivanje korisnosti preferencijama.
Polazei od ovih premisa Erou je dokazao svoju uvenu teoremu: Za tri ili vie
date alternative i dva ili vie lanova grupe, ne postoji nijedna FDB koja istovremeno ispunjava uslove racionalnosti i etike uslove.4
Alarmantni zakljuak Erovljeve teoreme naveo je mnoge da preispitaju uslove
teoreme i pokuaju da njihovom izmenom ili ublaavanjem postignu pronalaenje
FDB-a ili nekog njenog prihvatljivog ekvivalenta. Veina kritiara smatra da su
uslovi suvie rigorozni, naroito uslovi U i I. Ublaavajui neke od uslova moemo
se nadati da emo postii pravilo drutvenog izbora. Ukoliko izostavimo uslov U i
4
Zbog obima ovog rada mi emo izostaviti dokaz teoreme. On se moe nai u Kenneth Arrow,
Social Choices and Individual Values,Wiley IIed, New York,1963. ili u takozvanoj Paretoverziji koja je neto laka za dokazivanje, u M.Resnik, Choices, University of Minnesota Press,
Minneapolis,1987.
61
blago izmenimo ostale uslove doi emo do skupa uslova koji zadovoljava prosto
pravilo veinskog izbora. U analizama procedura glasanja danas esto se umesto
uslova U dodaju neki drugi etiki uslovi, kao to su uslov A, uslov anonimnosti,
koji garantuje stabilnost ishoda odluivanja pri razmenama preferencija meu
pojedincima pa obezbeuje isti tretman svim lanovima drutva (to je bio bitan
deo funkcije uslova U); zatim uslov M, uslov monotonosti, koji zahteva da dodatna
podrka alternativi koja je u datom postupku najbolja ne utie negativno na plasman te alternative; i uslov N, uslov neutralnosti, koji zahteva da izborna procedura
ne favorizuje nijednu alternativu. Za ovakvu listu uslova, mogue je pronai
procedure koje ih zadovoljavaju, ali problem je u tome to zadovoljavanje ovih
ublaenih uslova jo uvek ne garantuje potpunu etiku prihvatljivost procedure.
Pokuaj Amartija Sena da ublai uslove tranzitivnosti, takoe dovodi do rezultata da postoji FDI, funkcija drutvenog izbora postupak drutvenog odluivanja kojim se na osnovu profila individualnih poredaka odreuje najbolja ili podskup najboljih opcija. Uslovi racionalnosti se razliito definiu u zavisnosti od toga
da li se radi o postizanju FDB-a ili FDI-a. Njegov rezultat je dakle, da postoji demokratsko pravilo koje zadovoljava neke blae uslove racionalnosti.
Mi emo se zadrati na jednom reenju koje podrazumeva ublaavanje etikog
uslova U, tj. u kome se uvodi restrikcija nad neogranienim domenom. Ovo reenje
je predloio Dankan Blek koji je uveo uslov jednovrnosti i tako ostvario FDB koja
ispunjava uslove racionalnosti i sve etike uslove, osim U.5 Pretpostavimo da glasai mogu da poreaju sve alternative meu kojima biraju po jednodimenzionalnom
kontinuumu. Kombinacija preferencija je jednovrna ako postoji poredak alternativa od desna na levo takav da: 1. svaka individua ima alternativu koju preferira i 2.
preferencije svake individue su opadajue na obe strane kako se udaljavaju od
najbolje rangirane alternative. Nazovimo poredak alternativa koji je takav da je
opadajui od desna na levo.6 Formalno, poredak jedne idividue Oi bie jednovran
u odnosu na ako za svake tri alternative x, y i z, ako se y nalazi izmeu x i z u
odnosu na , xPiy implicira xPiz. Ovo iskljuuje mogunost da xPiy i zPix vae
istovremeno, tj. ne postoji deklinacija izmeu x i z u taki y. Za svaku individuu,
trivijalno postoji poredak takav da je u odnosu na njega poredak te individue
jednovran. Ali pitanje je da li u drutvenom odluivanju postoji takav poredak u
odnosu na koji su preferencije svakog od lanova grupe jednovrne, tj. traimo
strukturu u kojoj e kombinacija preferencija svih individua biti jednovrna na istoj
osi. Za primer takve jednovrne strukture moemo uzeti sledeu kombinaciju preferencija izmeu etiri lana jedne grupe:
5
D. Black "On the rationale of group decision-making", Journal of Political Economy 56, 1948.
23.34. str.
Levo i desno ovde koristimo u geometrijskom smislu.
62
Radmila Jovanovi
Individua 1 : x, y, z; Individua 2 : z, y, x; Individua 3 : y, x, z; Individua 4 : y,

z, x
Ovaj profil je jednovran. Meutim, ako bismo mu pridodali individuu 5 sa
preferencijama (x, z, y) on to vie ne bi bio.
Dankan Blek je dokazao teoremu po kojoj ako postoji ovakva struktura meu
glasaima i ako je broj glasaa neparan, onda postoji sredinji glasa (glasa koji je
na takvom mestu u strukturi da ima isti broj individua sa leve i sa desne strane)
takav da njegov poredak preferencija pobeuje protiv svih u veinskom glasanju,
to nam garantuje aciklini ishod drutvenog odluivanja. Ovakva procedura bi
dakle dala FDB koja zadovoljava sve Erovljeve uslove, osim uslova U, jer smo na
domenu uveli restrikciju. U novije vreme Gerlein (2004.) nastavio je ideju Niemija,
Tuloka i Kempela koji su smatrali da jednovrnost jeste dovoljan, ali ne i nuan
uslov za otklanjanje paradoksa. Empirijska istraivanja pokazuju da je dovoljno da
75% glasaa racionalizuje svoje preferencije u smislu jednovrne dimenzionalne
strukture pa da moemo da garantujemo izbegavanje paradoksa. Prema Listu jednovrnost moemo interpretirati kao meta-slaganje meu individuama. Individue
ne moraju da se slau o tome koja je alternativa najbolja, ali treba da se slau po
pitanju toga da u drutvu mora da postoji jednovrna struktura preferencija.7 U tom
smislu jednovrnost postaje pitanje racionalnosti.
Kao to je najavljeno sada emo prei na izlaganje jednog srodnog rezultata
nemogunosti koji je razvijen od strane Lista i Petita, a koji se odnosi na problem
agregacije sudova vie osoba po pitanju logiki povezanih iskaza. Pogledajmo primer tri individue (npr. tri eksperta ije je miljenje podjednako plauzibilno) i tri
iskaza o kojima oni treba da donesu svoj sud:
P : Deficit u budetu premaie naredne godine dozvoljenu granicu.
PQ : Ako e deficit u budzetu premaiti dozvoljenu granicu treba smanjiti
javnu potronju.
Q: Treba smanjiti javnu potronju.
Tri eksperta treba da odgovore sa da ili ne na svako od ovih pitanja.
Pogledajmo sledei profil njihovih sudova:
P Q
Individua 1
da
da
da
Individua 2
da
ne
ne
Individua 3
ne
da
ne
C. List, Deliberation and Agreement u Can The People Govern? Deliberation, Participation
and Democracy, Shawn W. Rosenberg (ed.), Basingstake, 2005., str. 6.
63
Situacija koju imamo je udna zakljuak Q nije prihvaen od strane veine

iako su obe premise, P i P Q prihvaene od strane veine. Drugim reima kolektivni sud nije konzistentan iako je sud svake individue konzistentan. Ovaj pradoks
poznat je kao diskurzivna dilema i bliska je Kondorseovom paradoksu. Ovu analogiju moemo pogurati i malo dalje kao to je Erou pokazao da Kondorseov
paradoks vodi optijem problemu agregacije preferencija, List i Petit su dokazali
2002. teoremu o optoj nemogunosti agregacije sudova po pitanju iskaza koji su
logiki povezani uoptavajui diskurzivnu dilemu. Oni su pokazali da ne postoji
zadovoljavajua funkcija agregacije ovakvih sudova koja u isto vreme zadovoljava
uslove racionalnosti i minimalne etike uslove.
Pogledajmo skup individua N, N={ 1,2,3..,n} gde je n2 i skup iskaza o kojima
treba suditi X, X={ P, Q, PQ, R...}. (Da sluaj ne bi bio trivijalan, u skupu X
nalaze se bar dva iskaza P i Q i njihova konjunkcija). Svaka individua iN ima svoj
skup sudova o iskazima u X, i taj skup ini skup i. Ako individua i prihvata
piemo i. Profil individualnih skupova sudova definiemo kao n-torku svih
pojedinanih skupova sudova (jedan skup za jednu individuu), {1,2...n} ili
{i }nN. Svaki skup sudova, individualan ili kolektivan, mora da zadovolji uslove
racionalnosti koje definiemo na sledei nain:
I. Skup sudova je konzistentan ako za svako X : ili ili ~.
II. Skup sudova je potpun ako za svako X vai iskljuivo jedno od dva : ili
~.
III. Skup sudova je deduktivno zatvoren ako za svako X : ako implicira ,
onda .
Funkcija agregacije F koju traimo, ima za input individualne skupove sudova
koji su konzistentni, potpuni i deduktivno zatvoreni, a kao autput daje kolektivni
skup sudova koji takoe treba da ima navedene osobine. Primer takve funkcije
agregacije bila bi funkcija veinskog glasanja:
{i }iND, F ({i }iN )= { X |{ iN : i | n/2}
Meutim, kao i u sluaju agregacije preferencija, uslovi racionalnosti nisu
jedini koje elimo da zadovolji ova funkcija. Ponovo, tu su izvesni minimalni etiki
uslovi:
1.U (The unrestricted domain condition) Uslov neogranienog domena.
Funkcija agregacije sudova prihvata sve logiki mogue profile individualnih
sudova. Ako obeleimo sa U skup individualnih sudova koji zadovoljavaju uslove
racionalnosti, kaemo da je domen D=U.
2. A ( Anonymity) Uslov anonimnosti.
Ovaj uslov zahteva da rezultat izbora ne zavisi od permutacija meu sudovima.
On slui da ustanovi istu vrednost svih individua koji uestvuju u izboru.
64
Radmila Jovanovi
Formalno : za svako {i }nN u domenu F i svaku permutaciju : N N,

F({i }nN ) = F({(i)}nN).
3. S ( Systematicity) Uslov sistematinosti.
Ovaj uslov zahteva dve stvari. Prvo, kolektivni sud o jednom iskazu ne zavisi
ni od ega osim od individualnih sudova o tom iskazu i drugo, isto vai za svaki
iskaz. Ovaj uslov igra istu ulogu kao zahtev da ne postoje nerelevantne alternative
kod agregacije preferencija. Formalno:
Postoji funkcija f : {0,1}n{0,1} takva da :
za svako {i }nND,
F({i }nN )={ X : f( 1(), 2(),... n())=1} ili
za svako iN i svako X :
i()=1 ako i
i()=0 ako i
List i Petit dokazali su teorem o nemogunosti postojanja funkcije agregacije
sudova o logiki povezanim iskazima koja zadovoljava uslove U, S i A i koja daje
autput koji je konzistentan, potpun i deduktivno zatvoren.8
Dva rezultata nemogunosti, nemogunost postojanja funkcije agregacije preferencija i nemogunost postojanja funkcije agregacije sudova o logiki povezanim
iskazima, deluju povezana, ali koja je njihova veza nije sasvim lako utvrditi. Nijedan od dva teorema nije logika posledica drugog. Prvi korak je da se odgovori
na pitanje da li je neki rezultat optiji i koji. List i Petit su ili za tim da pokau
kompatibilnost generalnih okvira ova dva teorema. Izgleda da je okvir teorema o
nemogunosti agregacije sudova ipak iri i da se u njega moe smestiti i teorem o
nemogunosti agregiranja preferencija. Kako je poredak preferencija binarna relacija, on moe biti predstavljen u logici prvog reda. Odatle, poredak alternativa
x>y>z moe da se predstavi kao skup iskaza Pi = { xRy, yRz, xR z, xRx, yRy, zR z}
(gde R znai preferirati ili biti indiferentan). Svaki poredak Ri moe biti predstavljen kao skup iskaza u raunu predikata tj. kao skup sudova. List i Petit argumentuju da je Kondorseov paradoks specijalan sluaj diskurzivne dileme, a Erovljeva teorema, teoreme o nemogunosti agregacije sudova.9 Ipak ovo nije tako jednostavno dokazati. Tekoa je u tome to teorem o nemogunosti agregacije sudova
ne izlazi iz okvira iskaznog rauna, dok je za Erovljevu teoremu potreban bogatiji,
predikatski raun. Ipak problem moda nije nepremostiv. List i Petit su pokuali da
proire okvir teoreme o nemogunosti agregacije sudova tako da ona moe da se
primeni na iskaze izraene u raunu prvog reda. Tako su dobili prevod teoreme koja
8
C. List, P. Pettit, Aggregating Sets of Jugments: an Impossibility Result u Economics and

Philosophy 18, 98.-110. str.
C. Liste, P. Pettit, Aggregating sets o jugments : Two Impossibilty Results Compared u

Economics and Philosophy 18, 89.-110. str.
65
je vrlo bliska Erovljevoj teoremi, mada ne sasvim identina, u okviru teoreme o

nemogunosti agregacije sudova o logiki povezanim iskazima.10 Odnos dve teoreme je i dalje polje otvoreno i zanimljivo za istraivanje ali nam se ini da ipak
teoremu o nemogunosti agregacije sudova treba posmatrati kao optiju u okviru
koje se moe smestiti rezultat o nemogunosti agregacije preferencija, pa e ovaj
tekst nastaviti razmatranje u tom smeru.
Kao to smo videli, uslov U je zajedniki za obe teoreme. Nain da se on oslabi
u okviru problema agregacije preferencija bio je da se zahteva postojanje jednovrnosti u strukturi preferencija. Slinu restrikciju moemo zahtevati i kod agregacije sudova. Analogna restrikcija u okviru problema agregacije sudova jeste
zahtev da postoji jednodimenzionalno prostiranje u strukturi sudova, UA (unidimensional alignement). Ponovo traimo strukturu meu poretkom individualnih
sudova koja garantuje aciklini poredak kolektivnih sudova i koja nam tako
omoguava da se oslobodimo paradoksa. Univerzalno prostiranje jeste jedna takva
struktura to je takva struktura individua u odnosu na njihove sudove o svakom
iskazu, da za svaki iskaz, sve individue koje ga prihvataju jesu ili sve levo ili sve
desno u odnosu na individue koje ga odbijaju. Pogledajmo primer profila koji
zadovoljava zahtev univerzalnog prostiranja:
Individua 1
Individua 2
Individua 3
Individua 4
Individua 5
ne
ne
ne
ne
da
PQ
da
da
da
da
ne
da
da
ne
ne
ne
Formalno : {i }iN ; za svako X :

N prihvata = { iN: i }; N odbija = { iN: i }
Nazovimo linearni poredak za individue.
N1, N2 N
N1 N2= za svako iN1 i svako jN2, ij.
Jedan profil {i }iN zadovoljava UA ako postoji poredak u N takav da : za
svako X ili N prihvata N odbija ili N odbija N prihvata .
Naravno, osobe koje prihvataju ili odbijaju ne moraju obavezno da postoje.
Ukoliko sve individue u grupi prihvataju ili sve odbijaju neki iskaz, trivijalno
postoji jednodimenzionalno prostirasnje u strukturi.
10
Ibid. apendix, 20.-21. str.
66
Radmila Jovanovi
List je dokazao da ukoliko postoji ovakva struktura meu glasaima, veinsko

glasanje jeste jedina procedura koja garantuje konzistentan, potpun i deduktivno
zatvoren rezultat agregiranja sudova.11 Ukoliko je broj individua neparan, onda
postoji sredinja individua m u odnosu na ( individua koja ima isti broj individua
na svojoj levoj i na svojoj desnoj strani) i njen poredak sudova pobeuje protiv svih
drugih u veinskom glasanju. Formalno, | { iN : im} | = | { iN : mi }|
Ukoliko je broj individua paran, onda postoji sredinji par m1, m2 iji presek
individualnih poredaka sudova daje rezultat glasanja. Formalno, m1 m2 ;
Ne postoji individua i takva da : m1i i i m2
| { iN : im1} |= | { iN :m2i }|
Kao i kod jednovrnosti, za jednu individuu trivijalno postoji jednodimenzionalno prostiranje. Uslov postaje znaajan kada se uzme u obzir grupa za ije sudove
treba pronai takvu strukturu. Za razliku od jednovrnosti kod koje smo pravili
strukturu meu alternativama, ovde se radi o poretku individua. Ovaj uslov nije
toliko ispitivan kao uslov jednovrnosti. On otvara mogunosti za razliita logika i
empirijska istraivanja. Kljuno pitanje je kako postii zadovoljenost UA uslova u
situaciji drutvenog izbora. Jedan put je da se okrene empirijskom istraivanju u
stvarnim situacijama odluivanja kojima bi mogla da se trai statistika frekvencija
pojavljivanja jednodimenzionalnog prostiranja u strukturi, kao i da se ispituju
faktori od kojih ostvarenje ove strukture zavisi. Ovaj put, koji nije dovoljno
eksploatisan, mogao bi da da vrlo znaajne i zanimljive rezultate. Mi emo ipak u
ovom tekstu nagovestiti drugi mogui put za istraivanja naime, koja nova
logika sredstva mogu da nam pomognu u ostvarenju jednodimenzionalne strukture
prostiranja meu glasaima i da li nam ona mogu pomoi u pronalaenju procedure
koja joj se barem pribliava. Mi emo sugerisati traenje solucije u okviru srodne
oblasti koja sa ovim problemom do sada nije bila povezana, naime u okviru teorije
revizije verovanja koju je predloio Sebastijan Konicni. Pratiemo ideju po kojoj je
sluaj agregiranja sudova optiji tako da se u njegov okvir moe prevesti i sluaj
agregiranja preferencija.
Konicni je predloio jednu igru revizije verovanja koja je dinamika i odvija se
izmeu vie agenata.12 Naa ideja je da se ova logika igra, razvijena u jednoj
nezavisnoj oblasti, moe iskoristiti kao inspiracija za konstruisanje jedne srodne
logike igre, prilagoene sluaju agregiranja sudova, tako da moe da slui za
analizu samog uslova strukture jednodimenzionalnog prostiranja i da moe da vodi
11
C. List, A Possibility Theorem on Agrgation Over Multiple Interconnected Propositions u

Mathematical Social Sciences 45, 2003, 1.-13. str.
12
Sbastien Konieczny, Belief Base Merging as a Game, u Journal of Applied Non-Classical

Logics, volume 14, 3/ 2004, 275. 294. str.; Anthony Hunter, Sbastien Konieczny, On the
measure of conflicts: Shapley Inconsistency Values u Artificial Intelligence 174(14), 2010.
1007.-1026. str.
67
nekim zakljucima o tome na koji nain se ova struktura moe ostvariti. Ovde emo
izloiti samo skicu za mogui rad u ovom smeru.
U brojnim tekstovima u kojima se bavi problematikom sameravanja i revizije
verovanja, Konicni je uveo itavu porodicu operatora koji slue ovoj svrsi i kojima
ispituje baze verovanja u igri izmeu razliitih izvora. Izvori jesu pojedinane baze
verovanja koje se sastoje iz iskaznih formula povezanih u konjunkciju. Baze verovanja mi emo posmatrati kao skupove iskaza koje prihvata jedna individua.
Sada, ako imamo skupove iskaza koji su meusobno inkonzistentni, postavlja se
pitanje kako je mogue doi do konzistentne kolektivne baze koja e predstavljati
kolektivno verovanje.
Ideja je da u cilju postizanja slaganja neki izvori moraju da oslabe svoje
pozicije. Realno je za oekivati da e svaki izvor eleti da nametne svoje miljenje.
Prirodni nain za to je traenje najbliih izvora, onih koji su kompatibilniji od
drugih, i pokuati formiranje koalicije sa tim izvorima. Tako izvori koji su najudaljeniji, koji se najvie razlikuju, i koji nisu u stanju da naprave jake koalicije,
postaju najslabiji. Cilj igre je da se pronau najslabiji izvori. U svakoj turi najslabiji
izvori su obavezni na pristanak, tj. na minimalno oslabljenje svojih stavova zarad
postizanja koherentnosti kolektivnog verovanja. Ova logika igra zapravo simulira
realnu diskusiju meu lanovima jedne grupe ija se miljenja razlikuju, a koji su,
po pretpostavci, racionalni pojedinci koji su spremni na reviziju svojih verovanja u
cilju postizanja dogovora. Igra je dinamika i konstruisana za dva ili vie aktera i
izgleda da ima dobrih razloga da se koristi kao logiko sredstvo u kontekstu
drutvenog odluivanja. Konicni sam pominje tri intuicije koje ovo opravdavaju.
Prva je formiranje koalicija meu najbliim izvorima, to je esta tendencija u
zajednikom odluivanju. Druga je da u grupama esto postoji neka vrsta socijalnog pritiska na one ije se miljenje najvie razlikuje od drugih i da ih on ini
sklonim da izmene svoje stavove da bi bili prihvaeni od strane veine u grupi.
Trea intuicija je vezana za Kondorseov teorem sudije. Ovaj teorem kae da
ukoliko postoji vie sudija koji su jednako plauzibilni, najracionalnija opcija je
slediti miljenje veine. Ove intuicije ine se kao dobar razlog da pokuamo da
primenimo teoriju revizije verovanja na na konkretni problem odluivanja po pitanju logiki povezanih iskaza i postizanja jednodimenzionalnog prostiranja. Postizanje ove strukture bi se tada posmatrao kao zajedniki cilj do koga je svim
igraima u procesu stalo. U tom smislu zahtev za ovakvim ogranienjem domena U
(iz etikog uslova U) zaista bi mogao da se posmatra kao neka vrsta meta-slaganja,
kako je to sugerisao List, koja se ne bi odnosila na slaganje u miljenju po pitanju
samih sudova, ve na slaganje po pitanju toga da je meu razliitim skupovima
sudova pojedinaca potrebno doi do jednodimenzionalne strukture. U tom smislu bi
se cela igra revizije verovanja posmatrala kao racionalizacija sudova pojedinaca,
68
Radmila Jovanovi
kada je to neophodno, u smeru postizanja cilja. Saglasnost individua da uu u

ovakvu igru sainjavala bi na izvestan nain deo njihove racionalnosti.
Sada prelazimo na skiciranje jedne takve igre revizije verovanja. Posmatramo
propozicionalni jezik L. Kao interpretaciju uzimamo funkciju P, P{ 0,1 }. Formule izraavaju iskaze o kojima treba suditi je jedna takva formula. Jedna
interpretacija w je model za akko w ini istinitim u klasinom smislu, w . W
je skup svih interpretacija. Mod () je skup svih modela za .
Mod ()= { wW w }. je jedna baza verovanja. To je jedna konzistentna
iskazna formula ili skup formula u konjunkciji. Ve smo rekli da baza verovanja
jeste skup iskaza prihvaen od strane jedne individue. je multi-skup svih baza
verovanja 1....n tj.profil. (Baze ne moraju biti sve razliite.)
Kolektivni profil verovanja je konzistentan ako je konzistentan. # () je
kardinal skupova, broj lanova u skupu.
Na poetku igre imamo razliite baze verovanja. Cilj je da se izmene tako da
postanu meusobno bliskije tj. da se postigne meu njima jednodimenzionalna
struktura prostiranja. Igra se odvija u vie tura. U svakoj turi napredujemo uz
pomo dve funkcije 1) funkcije izbora, koja bira meu izvorima one koji su
najslabiji i koji gube, 2) funkcije slabljenja, koja treba da oslabi izabrane baze
verovanja. Za ove dve funkcije vai sledee:
1. Funkcija izbora :
g : , gde je skup ne-praznih profila.
- g ()
- ako , onda g() g()
2. Funkcija slabljenja :
: LL
()
ako , onda ()()
Za profile :
()= ()/
Slabimo samo baze verovanja u koje se takoe nalaze u , tj. one koje su
izabrane funkcijom izbora, ostale baze se ne menjaju. Funkcije su takve da kada
imamo dve ili vie istih baza verovanja, ako je jedna izabrana za slabljenje, onda i
sve ostale koje su iste kao ona moraju biti izabrane za slabljenje. But je predloio
igru revizije verovanja kao baze za pregovaranje u kojoj ovo nije sluaj.13 U njegovom sistemu ukoliko je jedan izvor oslabljen, drugi koji mu je u svemu identian, ne mora da bude oslabljen. Konicnijeva funkcija je pogodnija za na problem
jer ini izvore anonimnim koji e sve izbori biti oslabljeni zavisi iskljuivo od
13
R. Booth, A Negotiation-Style Framework for Non-prioritised Revision u Proceedings of The

Eighth Conference on Theoretical Aspects of Rationality and Knowledge, 2001, 137.-150. str.
69
poretka sudova meu lanovima grupe. Model igre revizije verovanja je par = g,
. () je model igre za profil . Broj ture u igri piemo kao indeks. Poinjemo
sa profilom koji odgovara nultoj turi : 0.
Cilj je da doemo do n, tj. do prve ture u kojoj profil zadovoljava uslov UA.
1. 0=
2. i+1= (g(i))(i )
3. n= prvi profil i koji zadovoljava UA.
Sada postavljamo pitanje kakva je to funkcija slabljenja. Za nju postoji vie
kandidata. Ona moe biti drakonska, takva da slabi baze verovanja sve do tautologija. Za nau svrhu tako jaka funkcija bi bila, naravno, neupotrebljiva. Funkcija
koju elimo je funkcija koja e da pravi najmanje mogue promene u sudovima
pojedinaca, one koje su neophodne za ostvarenje jednodimenzionalne strukture
prostiranja. Zgodna funkcija je funkcija diletacije,d.
mod (d ())={ wW | w ; d (w,w) 1}, gde je d distanca izmeu
dve interpretacije: broj iskaznih slova u kojima se dve interpretacije
razlikuju.14
Na putu do cilja prvo nam je potrebna funkcija koja e da odredi maksimalni
podskup u kome moemo da naemo strukturu jednodimenzionalnog prostiranja.
Zatim funkcija izbora izabira kao izvore koji gube u igri one koji se nalaze izvan te
strukture. Izabrani izvori su onda obavezni da minimalno oslabe svoje profile koliko je potrebno da se usklade sa strukturom formiranom od strane veine. Sada
moemo da definiemo MAXUA () kao maksimalni podskup skupa koji zadovoljava uslov UA. Definiemo jo gmua kao funkciju skupa MAXUA () i baze i.
gmua ()= { i | h (i , MAXUA ()) je minimalan}. Funkcija h rauna broj
podskupova MAXUA () kojima pripada i za nju vai:
h (, MAXUA ())= # ({ M| M MAXUA () et M})
Tako dolazimo do modela igre: gmua, .
Na kraju, pogledajmo primer kako igra funkcionie. Uzmimo da postoje tri
povezana iskaza o kojima se odluuje (o svakom ponaosob) i est sudija koji daju
svoj sud. Profil njihovih sudova je sledei: 1 (ne, da, da) ; 2 (ne, da, ne) ; 3(da,
ne, ne) ; 4(da, da, da) ; 5(ne, da, da) ; 6(ne, da, ne). MAXUA ovog skupa je sledei:
a
ab
b
14
1
ne
da
da
5
ne
da
da
6
ne
da
ne
2
ne
da
ne
3
da
ne
ne
U literaturi se on naziva Haminova ili Dalajlova distanca: dH(w,w)= ({aP| w(a)w(a)})
70
Radmila Jovanovi
Funkcija izbora g bira individuu 4 kao najslabiji izvor jer je ona izvan MAXUA tj. izvan maksimalne strukture koja zadovoljava UA. Dakle, 4 menjamo sa
(4)= (ne, da, da). Sada profil zadovoljava UA.
4
ne
da
da
1
ne
da
da
5
ne
da
da
6
ne
da
ne
2
ne
da
ne
3
da
ne
ne
U sluaju kada se pronae samo jedna struktura MAXUA uz pomo funkcije h,

imamo jedinstven rezultat igre. Meutim, moe se desiti da imamo vie razliitih
struktura MAXUA. U tom suaju postoji vie mogunosti, tj. vie kandidata za
oslabljenje sudova radi postizanja jednodimenzionalnog poretka. Ono to time ipak
dobijamo jeste nova baza za deliberaciju. Jedna mogunost jeste da razliite alternative slabljenja koje su se pojavile budu novi predmet odluivanja za lanove
grupe. U tom smislu bi se zaista uhvatila Listova intuicija o tome da postizanje dogovora oko potrebe za postizanjem traene strukture predstavlja vrstu meta-slaganja i da u tom smislu sainjava deo racionalnosti pojedinaca.
Radmila Jovanovi
Radmila Jovanovi
Two Impossibility Results in Public Choice Theory
(Summary)
In this paper we deal with some problems of public choice theory. We start with
exposition of Arrow's impossibility result which was the starting point in constitution of a
whole problematic: the impossibility of existence of a social welfare function. We will
mention one solution to the paradox, proposed by Duncan Black, namely, the existence of
single-peaked structure of preferences. Then we will pass to another impossibility result-
71
that of impossibility of aggregation of judgments over multiple interconnected propositions.

We will introduce the idea that this problem represents a larger frame in which the problem
of aggregating preferences can be embedded. We will expose one solution to that paradox
as well the existence of unidimensional alignment in the structure of individuals. The
main question then is by what means do we achieve this kind of a structure? We will
propose a skecth for a future study in which a belief revision theory play important role in
finding a solution to these problems.
KEY WORDS: over multiple interconnected propositions, belief revision theory
72
THEORIA 3
BIBLID 03512274 : (2012) : 55 : p. 7380
DOI: 10.2298/THEO1203073R
Vojin Raki
DA LI JE ARMAGEDON ALTERNATIVA
MORALNOM POBOLJANJU?1
APSTRAKT: Eudajmonistiki delatnici moraju da ostvare prevlast u oveanstvu ukoliko

ono ozbiljno eli da smanji verovatnou samounitenja. Da bi se to postiglo, oveanstvo
treba da bude moralno poboljano. Ovde e se obrazlagati da bi moralno i kognitivno
poboljanje valjalo kombinovati na takav nain da svako kognitivno biopoboljanje vodi
moralnom poboljanju.
KLJUNE REI: eudajmonija, konana teta, kognitivno poboljanje, moralno poboljanje, integrisano neuropoboljanje.
1. Uvod
Autodestruktivne mogunosti oveanstva vremenom se poveavaju. Tome doprinose i tehnoloke inovacije, a u koje spadaju i odreene nove biotehnologije.
Njih ne prati odgovarajue moralno napredovanje ljudskog roda. Prema nekim autorima, takvo napredovanje bilo bi pouzdan uvar oveanstva od njegove autodestrukcije (videti Persson and Savulescu 2011a).
Ovde e se zastupati stanovite da eudajmonistiki tip delatnika treba da preovlada u oveanstvu kako bi ono umanjilo mogunost sopstvenog unitenja (videti
Bostrom 2009). Eudajmoniju ovde razumem u smislu u kojem su je razumeli stoici.
Aristotel smatra da je upranjavanje vrline najvaniji deo eudajmonije, mada uz to
priznaje i vanost spoljanjih dobara (kao to je bogatstvo). Stoici, s druge strane,
vrlinu smatraju nunom i dovoljnom za eudajmoniju. Bogatstvo i druga spoljanja
dobra su u tom smislu nebitna. Poto se eudajmonija sastoji od istinskog ra1
Ovaj lanak je nastao u okviru projekta 41004 "Retke bolesti: molekularna patofiziologija,
dijagnostiki i terapijski modaliteti i socijalni, etiki i pravni aspekti", potprojekat Instituta za
filozofiju i drutvenu teoriju, Univerzitet u Beogradu, "Bioetiki aspekti: moralno prihvatljivo
u biotehnoloki i drutveno moguem", kao i projekta 43007 Istraivanje klimatskih promena
i njihovog uticaja na ivotnu sredinu praenje uticaja, adaptacija i ublaavanje, potprojekat
Instituta za filozofiju i drutvenu teoriju, Univerzitet u Beogradu, Etika i politike ivotne
sredine: institucije, tehnike i norme pred izazovom promena prirodnog okruenja, a koje
finansiraju Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije.
74
Vojin Raki
zumevanja i upranjavanja vrline, ona nas moralno poboljava. Ukoliko bude moralno poboljano, oveanstvo e biti manje sklono samounitenju.
Uzmimo primer vetake inteligencije. Izrazito razvijenu inteligenciju mora da
prati ista takva moralnost, jer je kognitivno unapreeno ljudsko bie opasnost za
drutvo ako njegovu izvanrednu inteligenciju ne nadzire izvanredan moralni oseaj.
U tom sluaju, ono e svoju inteligenciju koristiti da bi nadmailo svoje rivale, a
njegovi postupci bie bez primerene moralne vrednosti. Da ne bi dolo do toga,
superinteligentno ljudsko bie trebalo bi da pripada eudajmonistikom tipu. Kako
bi se vetaka inteligencija odgovorno razvijala, ovaj tip treba da dominira strukturama moi u svetu.
Protivnici ideje da se oveanstvo razvija u pravcu drutvene prevlasti eudajmonistikih delatnika mogu izneti dva sutinska razloga za svoj skepticizam:
I. Neki oblici moralnog i kognitivnog poboljanja (MP i KP) jesu pitanje filozofske debate, ali ne postoje u stvarnom ivotu (primeri: vetaka inteligencija ili neurohirurke intervencije koje bi mogle da nas moralno poboljaju); stoga, moralno poboljanje i drutvena prevlast eudajmonistikih
delatnika trenutno nisu verovatni.
II. Zahvaljujui nekim moralnim poboljanjima moemo samo bolje da razumemo moralnost, ali zbog njih neemo nuno postupati bolje; stoga, moemo samo kognitivno sebe da poboljavamo, dok potpuno moralno poboljanje (= razumevanje moralnosti + moralno ponaanje) nije verovatno; tako,
drutvena prevlast eudajmonistikog tipa naelno nije verovatna.
Oba razloga dovode u pitanje verovatnou da oveanstvo postane preteno
eudajmonistiko, bilo odmah (razlog 1), bilo u naelu (razlog 2). Meutim, prvi
razlog ovde nije relevantan: on se odnosi na trenutno stanje stvari, stanje stvari koje
se neprestano prevazilazi. Povrh toga, neka kognitivna i moralna poboljanja ve se
odvijaju pomou netradicionalnih sredstava (npr, lekovi postaju stalno sve popularniji naini poboljanja), a dalje inovacije tog tipa su izvesne u relativno bliskoj
budunosti. Stoga e se dalje u tekstu razmatrati i pobijati samo razlog 2.
Zakljuie se da posebna kombinacija kognitivnog i moralnog poboljanja istinski unapreuje ne samo nae razumevanje moralnosti ve i moralnu vrednost naih dela. Zbog toga nas takva kombinacija ini vie eudajmonistikim.
2. Integrisano neuropoboljanje kao odgovor na pretnju konane tete
U ovom poglavlju razmatrae se koncept integrisanog neuropoboljanja.
Ovaj oblik poboljanja nema samo potencijal da nas uini takvima da bolje razumemo moralnost, ve i da delamo u skladu s tim razumevanjem.
Person i Savulesku (Persson and Savulescu 2011a) detaljno se bave pitanjem
moralnog poboljanja. Autori utvruju postojanje nesklada izmeu ovekove ogra-
Da li je Armagedon alternativa moralnom poboljanju?
75
niene moralne prirode i globalizovanih, izuzetno usavrenih tehnologija. Sa stalnim napredovanjem naune tehnologije, ovekov kapacitet za nanoenje tete dospeo je do tog stupnja da ivot na zemlji moe biti uniten. Sr problema je u tome
to je ljudska moralna psihologija bila prilagoena ivotu u malim, povezanim
drutvima s primitivnim tehnologijama, i nije pripremljena za moralne izazove tehnolokog napretka savremenog drutva. Izgleda da je posledica razvoja naprednih
naunih tehnologija potreba za radikalnom promenom ovekovih moralnih sklonosti. Nesklad izmeu ovekove ograniene moralne prirode i tehnoloki usavrenog
globalnog drutva mora biti ublaen putem MP kako bi se postavila odgovarajua
ogranienja nekontrolisanom napretku, podravala saradnja, razvilo potovanje prema jednakosti i drugim vrednostima koje su sada neophodne za opstanak oveanstva. Upravo je nauni napredak, sam uzrok ovog nesklada, ono to bi moglo da se
upotrebi za njegovo premoivanje tako to bi ponudio sredstva koja e dovesti
do snaenja nae sposobnosti za moralno poboljanje. Meutim, ba tu ulazimo u
zaarani krug: ljudska bia, to jest oni koje je potrebno moralno poboljati, upravo su ti koji bi trebalo da u moralnom smislu mudro koriste tehnike moralnog
poboljanja (isto, str. 498).
Na drugom mestu sam obrazlagao da je izgleda jedino moralno dopustivo reenje zaaranog kruga podravanje iskljuivo onih oblika KP koji vode ka MP:
ljudska bia, to jest oni kojime je moralno poboljanje potrebno, moralno mudro e
koristiti tehnike kognitivnog poboljanja tako to e se postarati da svako kognitivno poboljanje slui moralnoj svrsi. Time to slui moralnoj svrsi, ono doprinosi
naem moralnom poboljanju.2 Stoga, kognitivnom i moralnom poboljanju moramo da prisutpimo kao jednom projektu. Na cilj trebalo bi da bude kognitivno plus
moralno poboljanje (K + M) P. Nazivam ga integrisano neuropoboljanje (Raki, 2012).
Tvrdio sam da integrisano neuropoboljanje treba izvesti iz stava Persona i Savuleska na sledei nain (njihovo stanovite u nazvati stav 1, a sopstveno stanovite stav 2):
1. Argument prema kojem MP mora da prati KP podrazumeva da ovo drugo
treba izbegavati sve dok ne budemo bili dovoljno moralno poboljani (Persson and Savulescu 2008: p. 166 and str. 174). Obrazlagao sam da se prati shvata kao prethodi (Raki 2012, str. 118-119). Drugim reima, stav 1
podrava KP posle MP. Stav 2, s druge strane, protivi se odlaganju KP u
Ovde moralno poboljanje razumem u irokom smislu. Najvanije, ono obuhvata one oblike
kognitivnog poboljanja koji slue moralnoj svrsi. Ovakvo shvatanje je opravdano, jer nas
poveanje broja postupaka sa moralnom svrhom moralno poboljava. Postupci sa moralnom
svrhom, smatram, obuhvataju one postupke koji su usmereni ka dobrobiti drugih, ali i sebe
samog pod uslovom da ti postupci ne kode drugima.
76
Vojin Raki
iekivanju MP. I pored toga, postavlja znaajno ogranienje KP, jer smatra
da je ono prihvatljivo samo ako vodi ka MP.
2. Ako MP treba da postane obavezno, kako smatraju neki zastupnici stava 1
(ukljuujui Persona i Savuleska), oigledno je da e time naa sloboda biti
ograniena. Suprotno tome, stav 2 ne podrava to da MP bude obavezno,
jer smatra da samo dobrovoljno (K + M) P ne ograniava nau slobodu.
3. Stav 1 ne uspeva da d reenje problema koji se odnosi na to koliko kompetentne odluke o MP mogu da donose obina ljudska bia, to jest oni kojima je moralno poboljanje potrebno. Ovaj neuspeh je posledica toga to
se prema stavu 1 MP razmatra previe izdojeno od KP. U stvari, time to se
MP tretira kao neto to treba da se odvija pre KP ne podrava se niti jedan
od dva pomenuta vida poboljanja. Stav 2, s druge strane, MP i KP razmatra kao izrazito povezane procese (Raki 2012, str. 121):
Kako integrisano neuropoboljanje moe da umanji brige koje Person i Savulesku iznose u vezi s opasnou od konane tete (ultimate harm)? Prema ovim
autorima (Persson and Savulescu 2011c), konanu tetu treba razumeti kao neto
to moe trajno da uniti svesna bia, ili da do te mere oteti uslove njihovog postojanja da ivot, generalno, vie nee biti vredan ivljenja. Ova opasnost od konane tete postala je stvarnost kao posledica tehnolokog razvoja koji se u prethodnim decenijama odvija bre od naeg moralnog razvoja. Strahujemo da bi ivot
na naoj planeti mogao da bude uniten i spremni smo da uinimo sve to moemo
da bismo eliminisali tu mogunost, ak i ako je ona neznatna. Poveanje verovatnoe nastupanja konane tete od 0,05 na 0,1 moda nee primetno uticati na
intenzitet naeg straha, ali bi poveanje verovatnoe od 0 na 0,5 moglo zastraujue
da deluje na nas. Zbog toga moramo da se postaramo da MP prati (= da prethodi)
KP (prema miljenju Persona i Savuleska).
S druge strane, itaoe, moemo li ikad u potpunosti eliminisati mogunost
samounitenja? Nuklearna, biotehnoloka i druga oruja masovnog unitenja mogu
da zavre u rukama jedne ili vie opasnih osoba koje mogu da ih upotrebe za nanoenje konane tete. Naa sigurnost nee biti zajamena ako budemo odloili KP.
Kognitivno biopoboljanje ne treba da eka na to da ljudi steknu odgovarajue
moralne kapacitete za suoavanje sa potencijalno destruktivnim tehnolokim sredstvima koja su im na raspolaganju. Za nanoenje konane tete dovoljan je i sasvim
mali broj psihopata. Mi moramo da nauimo da ivimo s idejom da e takvo zlo
uvek biti mogunost. Verovatnoa unitenja ljudskog roda nikada nee biti 0, tako
da samo moemo da nastojimo da tu mogunost odrimo na minimumu. Kognitivno biopoboljanje je zamren put kao to su to i mnoge druge tehnoloke inovacije. Meutim, ako se postaramo da vodi ka MP, razumno je smatrati da smo
uinili sve to je u naoj moi da verovatnou konane tete odrimo na to je
mogue niem nivou.
77
Da bismo dodatno osvetlili koncept (K + M) P, razmotrimo neke primere. Opta kognitivna sposobnost izvesno je povezana sa razliitim moralno poeljnim ishodima. Ona umanjuje rizik od raznih ekonomskih i drutvenih nedaa, u koje
spadaju i loe zdravlje, nesreni sluajevi (ak i to da se bude rtva ubistva), smanjuje ukupan mortalitet i unapreuje rezultate obrazovanja (Bostrom 2009). Douns
tvrdi da u eksperimentima tipa zatvorenikove dileme, osobe sa veim kognitivnim
potencijalima ee sarauju i snanije su usmerene ka budunosti a to je neto
to po svoj prilici podupire ekonomski uspeh i umanjuje verovatnou moralno nepoeljnih ishoda (Jones 2008).
Robin Henson se bavi jednim svojstvom koje moe da se dovede u vezu i sa
naim kognitivnim i sa moralnim kapacitetima: istinoljubivost. Poboljana istinoljubivost za posledicu moe da ima smanjivanje samozavaravanja i predrasuda
poroka koji su naroito opasni u modernom svetu punom razliitih potencijalno rizinih tehnologija (Hanson 2009). Poto ovi poroci imaju i kognitivnu i moralnu
stranu, KP koje jaa nau usmerenost ka istini ima moralnu svrhu. Ono je KP koje
vodi ka MP.
Postoje razni zakoni i drugi propisi koji imaju i kognitivnu i moralnu stranu.
Bostrom iznosi sledee primere mera zatite naih kognitivnih potencijala: propisi o
koliini olova u bojama i vodi; zahtevi za noenjem kacige u boksu, kao i tokom
vonje bicikla i motocikla; zabrana alkohola za maloletna lica; obavezno obrazovanje; obogaivanje itarica folnom kiselinom; zakonske mere protiv ena koje koriste droge tokom trudnoe (Bostrom 2009). Ovi propisi ne samo to tite ili unapreuju nae kognitivne potencijale, ve, uz to, imaju i moralnu svrhu.
Bostrom razmatra i nedavna istraivanja koja ukazuju na to da IQ deteta moe
da se unapredi ako se tokom trudnoe uzima dokozaheksaenoinska kiselina (DHA).
Pored toga, kognitivna funkcija moe da se pobolja tako to e se davati odgovarajue terapije stotinama miliona ljudi irom sveta koji imaju problem nedostatka
joda u ishrani. Stanovnitvo koje pati zbog manjka joda u ishrani u proseku ima
izmeu 12,5 i 13,5 IQ bodova manje od populacije koja nema taj problem (Bostrom
2009). Dodavanjem DHA u hranu za bebe i malu decu, i jodiranjem soli u oblastima koje su najvie pogoene manjkom joda (podsaharska oblast, Juna Azija, ali i
Centralna i Istona Evropa i Savez nezavisnih drava), mi kognitivno poboljavamo stanovnitvo voeni moralnom svrhom.
Za razliku od navedenih primera (K+M) P, kognitivno poboljanje bez moralne
svrhe teko da se moe smatrati moralno opravdanim. U najboljem sluaju ono ima
moralno neutralan status. Korienje metilfenidata s ciljem sticanja prednosti u
odnosu na kolske drugove primer je toga.3 U tom kontekstu, korisno je uporediti
3
S druge strane, nema nieg moralno sumnjivog u tome da metilfenidat koristimo kako bismo
poboljali nau motivaciju ili samopouzdanje bez namere da steknemo prednost nad drugima u
takmiarskom okruenju.
78
Vojin Raki
medicinu generalno sa sportskom medicinom. Tjorbjorn Tansjo smatra da u medicini naelno treba da prihvatimo i poboljanje i ono to on naziva pozitivne mere (unapreivanje funkcionisanja ljudskog organizma u okviru opsega prirodnog
odstupanja). U sportskoj medicini, s druge strane, i poboljanje i pozitivne mere
smatraju se moralno sumnjivim, zato to u elitinim sportovima tragamo za granicama ovekovih sposobnosti, prihvatajui veoma specifino shvatanje pravednosti
prema kojem izuzetno uvaavamo osobe koje nadmauju ostale, jer su obdarene
neim dragocenim u prirodnoj genetskoj lutriji. Napomenimo i to da sam Tansjo
odbacuje izloeni koncept pravednosti (Tannsjo 2009). Prema stavu koji se zalae
za integrisano neuropoboljanje (K+M) P, poboljanje uopte i poboljanje u okviru
sportske medicine podjednako je teko prihvatiti ako ne slue moralnoj svrsi.
Rekreativno korienje antidepresiva i lekova za smirenje (kako bi se poboljalo nae normalno raspoloenje) moe posluiti cilju da se oseamo bolje.
Takav cilj moe se smatrati moralno opravdanim, prema kriterijumu postupaka sa
moralnom svrhom iz fusnote 2. Rekreativno korienje navedenih lekova tada bi
bilo primer (K+M) P: ono bi moda moglo da nam pomogne da poboljamo nau
dobrobit bez nanoenja tete drugima. U tom smislu, ono se razlikuje od korienja
metilfenidata sa ciljem postizanja komparativne prednosti u odnosu na suparnike.
Zahvaljui (K+M) P, kako je u prethodnom pokazano, bolje razumemo moralnost. Pored toga, ono ima i povoljan uticaj na moralno poboljanje naeg ponaanja. Ono nam pomae da postupamo bolje. U odreenoj meri ono premouje jaz
izmeu onoga to inimo i onoga to smatramo da bi trebalo da inimo. Drugim reima, ne samo da nam (K+M) P omoguava da bolje razumemo moralnost, ve moe da nam omogui i to da postupamo bolje. Tako, (K+M) P dovodi u sumnju opravdanost drugog razloga za skepticizam prema eudajmoniji iz uvodnog poglavlja.
3. Zakljuak
Zakljuimo sledeim upozoranjem: uzevi u obzir poveanje moi novih tehnologija, neizvesno je da li e se oveanstvo ikada uputiti u pravcu drutvene prevlasti eudajmonije. Naa budunost je takva da je ulog u njoj na ivot. Mi imamo
sposobnost da sebi nanesemo konanu tetu. U svetlu brzog razvoja novih tehnologija, ova naa sposobnost postaje sve vea. to due ne uspevamo da postignemo
eudajmonistiku prevlast, verovatnoa konane tete se poveava. U stvari, moraemo da napravimo izbor izmeu eudajmonije (= [K+M] P) i konane tete. Poto
je (K+M) P formula poboljanja iji je cilj moralno poboljanje, izbor e biti izmeu moralnog poboljanja ljudskog roda i nekog oblika i stepena njegovog samounitenja. Prema tome, izgleda da je odgovor na pitanje iz naslova ovog rada potvrdan.
Vojin Raki,
Institut za filozofiju i drutvenu teoriju, Beograd
79
Literatura
Bostrom N. (2006). What is a Singleton? Linguistic and Philosophical Investigations 5
(2): 48-54.
Bostrom N. (2009). Introduction - Human Enhancement Ethics: The State of the Debate.
In Bostrom N and Savulescu J (eds). Human Enhancement. Oxford: Oxford University
Press.
Bostrom N. and Roache R. (2011). Smart Policy: Cognitive Enhancement and the Public
Interest. In Savulescu, J., Ter Meulen, R. and Kahane, G (eds.). Enhancing Human
Capacities. Oxford: Wiley-Blackwell.
Hanson, R. (2009). Enhancing Our Truth Orientation. In Bostrom N and Savulescu J
(eds). Human Enhancement. Oxford: Oxford University Press.
Jones, G. (2008). Are Smarter Groups More Cooperative? Evidence from Prisoners
Dilemma Experiments, 19592003. Journal of Economic Behavior and Organization
68 (34): 48997.
Persson I. and Savulescu J. (2008). The Perils of Cognitive Enhancement and the Urgent
Imperative to Enhance the Moral Character of Humanity. Journal of Applied Philosophy 25 (3).
Persson, I. and Savulescu, J. (2011a). Unfit for the Future? Human Nature, Scientific
Progress, and the Need for Moral Enhancement. In Savulescu, J., Ter Meulen, R. and
Kahane, G (eds.). Enhancing Human Capacities. Oxford: Wiley-Blackwell.
Persson I. and Savulescu. (2011b). The Turn for Ultimate Harm: A Reply to Fenton.
Journal of Medical Ethics. Online first publication of 22 February, 2011.
Rakic, V. (2012). "From Cognitive to Moral Enhancement: A Possible Reconciliation of
Religious Outlooks and the Biotechnological Creation of a Better Human". Journal for
the Study of Religions and Ideologies 11(31): 113-128
Tannsjo, T. (2009). Medical Enhancement and the Ethos of Elite Sport. In Bostrom N and
Savulescu J (eds). Human Enhancement. Oxford: Oxford University Press.
80
Vojin Raki
Vojin Raki
Is Armageddon the Alternative to Moral Enhancement?
(Summary)
Eudaimonic agents have to become dominant in humanity if it is to seriously diminish
the probability of its self-annihilation. In order for this to happen, humanity ought to be
morally enhanced. It will be argued that moral and cognitive enhancement have to be
combined in such a way that all cognitive bio-enhancement leads to moral enhancement.
KEY WORDS: eudaimonia, ultimate harm, cognitive enhancement, moral enhancement,
integrated neuro-enhancement
THEORIA 3
BIBLID 03512274 : (2012) : 55 : p. 8197
DOI: 10.2298/THEO1203081D
Drago uri
KOSMOLOKI ARGUMENT ZA A/TEIZAM KREJGOVA I SMITOVA
INTERPRETACIJA BIG BENG KOSMOLOGIJE
APSTRAKT: U ovom radu razmotriemo preko trideset godina dugu raspravu izmeu
teistikog filozofa religije Viljema Lejna Krejga (Craig, L. W.) i ateistikog filozofa Kventina Smita (Smith, Q.) koja se tie odnosa izmeu kalam kosmolokog argumentra i big
beng kosmoloke hipoteze. Glavno pitanje njihove rasprave odnosi se na problem uzroka
nastanka univerzuma. Krejg nastoji da nam ponudi argumente za tezu da je big beng
kosmologija kompatibilna sa njegovim kalam kosmolokim argumentom i da je, konsekventno tome, Bog uzrok big benga. Smit se, meutim, trudi da nam ponudi argumente za tezu da
kalam kosmoloki argument nije dobar i da uzrok big benga nije Bog. Na poetku ove rasprave Smit je branio tezu da big beng nema uzrok. On kasnije, meutim, brani tezu da je
univerzum samouzrokovan. Tokom ove duge i intenzivne rasprave razvijeni su interesantni
argumenti od kojih emo neke ovde predstaviti.
KLJUNE REI: V. L. Krejg, Kventin Smit, big beng kosmologija, kalam kosmoloki
argument, uzrokovanje.
1. Uvod
Kosmoloki argument za boije postojanje smatra se a posteriori argumentom.
Njime se postojanje Boga pokuava zasnovati na injenici postojanja sveta. Ovim
argumentom nastoji se u osnovi odgovoriti na jedno od najintrigantnijih filozofskih
pitanja, pitanja kojem teko odolevaju filozofi bilo koje orijentacije. To pitanje
najpregnantnije je izraeno u formi u kojoj ga postavlja Lajbnic (Leibniz, W. G,
1646-1716) "zato uopte neto, pre nego nita"?1 Meutim, kao to se obino
deava, nisu svi filozofi bili impresionirani tim pitanjem. Bertrand Rasel (Russell,
B.), na primer, u svom razgovoru sa Koplstonom (Copleston, F.) kae: "Univerzum
prosto postoji, i to je sve".2
1
Leibniz, W. G., (1989) "The Principles of Nature and of Grace, Based on Reason", in: Leibniz,
W. G., Philosophical Papers and Letters, Kluwer Academic Publishers, Dordrecht.
Russell, B./Copleston, F., (1964) "A Debate On The Existence of God", in: Existence of God,
ed. Hick, J. Macmillan, New York, p. 175.
82
uri Drago
Postoji vie vrsta ovog argumenta: kalam kosmoloki argument, lajbnicovski

argument zasnovana na principu dovoljnog razloga3, modalni kosmoloki argument
zasnovan na kontingentnom karakteru injenica sveta i nunosti postojanja nunog
bia. Neki autori, ukljuujui i Viljema Lejna Krejga (Craig, L. W.), ijom varijantom kalam kosmolokog argumenta emo se ovde baviti, govore i o tomistikoj
varijanti kosmolokog argumenta. Meutim, teko je nai osnov za to. Naime, u
prva tri od tzv. pet puteva za dokazivanje postojanja Boga, Toma Akvinski
(1225-1274) iznosi dve vrste argumenata; jezgro izlaganja u prva dva puta po tipu
argumentacije podudara se sa argumentacijom J. Filopona i arapskih kalam mislilaca, dok je u treem putu izloeno ono to smo nazvali modalnim kosmolokim
argumentom. Drugi poznati primer modalne argumentacije bio bi kosmoloki argument Semjuela Kalrka (Clarke, S., 1675-1729)4.
Ovde emo najpre izloiti nastanak kalam kosmolokog argumenta, potom
Krejgovu varijantu tog argumenta, i na kraju, kritiku koju njegovom argumentu
upuuje Kvantin Smit (Smith, Q.,). Neemo se baviti Smitovom kritikom svih faza
Krejgove argumentacije, nego samo kritikom poslednje faze. Naime, oba autora
polaze od big beng teorije o nastanku univezuma. Pitanje koje se onda postavlja
jeste ko je pokrenuo big beng. Krejg zastupa teistiko, a Smit ateistiko reenje
ovog pitanja. Prvi smatra da nam ta teorija nudi argumente za teizam, a drugi za
ateizam.
Nastanak kalam5 kosmolokog argumenta
Istinski zaetnik kalam kosmolokog argumenta je Jovan Filopon (Jovan
Aleksandrijski ili Jovan Gramatik, 490-570). Standardnom pravilu grke klasine
misli, nama poznatijem u latinskoj vatijanti, pravilu ex nihilo nihil fit, Filopon suprotstavlja najeu interpretaciju biblijskog mita prema kojoj je Bog stvorio svet
3
Vidi: Leibniz, W. G., (1989) "The Monadology" & 36-39, and "The Principles of Nature and of
Grace, Based on Reason" & 7, in: Leibniz, W. G., Philosophical Papers and Letters, Kluwer
Academic Publishers, Dordrecht.
Clarke, S., (1998) A Demonstration of the Being and Attributes of God and Other Writings, ed.
Vailati, E., Cambridge Univeristy Press, Cambridge 1998. ch. 1.
Hari Volfson (Wolfson, A. H.) znaenje arpske rei kalam objanjava na sledei nain: "Termin
kalam, koji doslovno znai 'govor' ili 're', upotrebljena je u arapskim prevodima grkih filozofa kao prevod za termin logos u njenim razliitim znaenjima, 're', 'razlog/razum' i
'argument' ". Ta re je, napominje Volfson, upotrebljavala i za oznaavanje uitelja ili predstavnika neke posebne vrste uenja. (Wolfson, A. H., (1976) The Philosophy of the Kalam,
Harvard University Press, Cambridge/Massachusetts/London, p. I.) Tom reju kasnije se
referiralo na srednjovekovne islamske teologe koji su zastupali doktrinu o konanosti sveta,
nasuprot tzv. filozofa ili aristotelijanaca, koji su zastupali tezu o venosti sveta.
Kosmoloki argument za a/teizam Krejgova i Smitova interpretacija
83
ex nihilo. On svoje argumente uglavnom izlae u sledeim spisima: O venosti

sveta, protiv Prokla; O venosti sveta, protiv Aristotela, kao i u svojim komentarima Aristotelove Fizike i spisa O nebu.
Filopon skree nau panju na to da su dve teze koje Aristotel zastupa inkonsistentne: prva teza je teza da je svet vean, a, druga teza je teza da nije mogua
aktuelna beskonanost. Naime, on prihvata Aristotelovu tezu da je aktuelna beskonanost nemogua, ali smatra da je ona inkonsistentna sa njegovom drugom
tezom, tezom da je svet vean. Protiv teze o venosti sveta Filopon izlae dve vrste
argumenacije: 1) argumentacijom zasnovanom na konanosti moi koju poseduje
univerzum on nastoji da dokae da je univerzum nastao, i 2) tezu da je univerzum
nastao, zasniva takoe na nemogunosti venog kretanja, odnosno, na nemogunosti aktuelne beskonanosti.
U prvu vrstu argumentacije spadali bi sledei argumenti:
a) Nebo nije, kako Aristotel misli, veno, poto je sastavljeno od materije i
forme. Naime, sve to je sastavljeno od materije zahteva materiju za svoje postojanje. Ali, sve to zahteva neto za svoje postojanje nije samodovoljno, a ono to nije
samodovoljno nema beskonanu mo, a ono to nema beskonanu mo je propadljivo, a ono to je propadljivo nije veno. Prema tome, nebo nije veno.
b) U drugom argumentu se kae da su nebesa sastavljena, a ono to je sastavljeno ima u sebi osnovu za disoluciju. Ono to u sebi ima osnovu za disoluciju
sadri osnovu za razaranje.6 Ali, poto je ono to moe biti razoreno neto to je
nastalo, onda se mora zakljuiti da je i univerzum nastao, odnosno, da nije vean.
c) Prema Simplikijevom svedoanstvu, Filopon tvrdi i sledee: Sutina materije sastoji se u tome to je ona u stanju da primi sve forme. Ona ne poseduje tu
mo uzalud; jedna te ista materija ne moe istovremeno prihvatiti vie formi; niti
materija, razmotrena prema njenoj prirodi, moe bilo koju formu veno zadrati.
Prema tome, nita to je [sastavljeno] od materije i forme, s obzirom na njegovu
prirodu, nee biti nerazorivo.7 Ali, poto je sve to je razorivo neto to je nastalo,
onda je i svet nastao, odnosno, nije vean.
Kada je re o daljem razvoju kalam kosmoloke argumentacije, od veeg znaaja je Filoponova druga vrsta argumentacije u kojoj on nastanak univerzuma hoe
da dokae polazei od nemogunosti venog kretanja, odnosno od nemogunosti
aktuelne beskonanosti. I ovde bi se iz svedoanstava koja su nam dostupna mogla
izlovati tri argumenta, a to su:
a) Ukoliko bi univerzum bio vean, nastanku bilo kojeg predmeta prethodila bi
beskonana serija nastanaka drugih predmeta. Ali, oslanjajui se na Aristotelove
argumente u prilog teze o nemogunosti aktuelne beskonanosti, Filopon zakljuuje
6
Simplicius (1894), In Aristotelis Physicorum Commentaria, Georg Reimer, Berolini, 1331,

10-12.
Simpliucius (1894), 1329.
84
uri Drago
da beskonanost ne moe da se pree. Iz toga je on, prema Simplikijevom svedoenju, zakljuivao sledee: Ako za nastanak neke date stvari mora prethodno postojati beskonaan broj stvari koje su nastale jedne iz drugih, onda data stvar ne
moe da nastane.8 Poto beskonanost ne moe da se pree, a svet sada ipak postoji, nuno je, prema reductio ad absurdum argumentu, zakljuiti da svet nije vean. Formulacija ovog argumenta, koja je imala najvei uticaj na srednjovekovnu
islamsku i judejsku tradiciju, jeste ona o kojoj nam opet svedoi Simplikije. Prema
njemu Filopon je tvrdio sledee: Za dokaz, on [Filopon] pretpostavlja sledee tri
premise. 1) Prva je da neto to nastaje nuno zahteva neto to mu prethodi da bi
ono nastalo, kao to brod zahteva drvenu grau, poto on ne bi nastao ako prvo ne
bi nastale te druge stvari. 2) Druga premisa tvrdi da u stvarnosti [aktuelno] ne moe
postojati beskonaan broj, niti brojanjem moe da bude preen [nabrojan], niti bilo
ta moe biti vee od beskonanosti, niti beskonanost uveavana. 3) Trea premisa
jeste da stvar ne moe nastati, ako je ono to je potrebno za njen nastanak beskonanost prethodno postojeih stvari, gde jedna nastaje iz druge.9
b) Drugi Filoponov argument ove vrste glasi: Ako bi kretanja koja bi trebalo
da nastanu, kada se dodaju na ona koja su ve nastala, uveavala njihov broj, i ako
je, dalje, nemogue uveavati ono beskonano, onda kretanja koja su ve nastala ne
mogu biti beskonana.10 Naime, Filopon misli da bismo tako dobili razliite beskonanosti, pretpostavljajui, kasnije osporen, aksiom prema kojem je beskonano
= beskonano. Tada se, kao i u celom ranom srednjovekovlju, smatrala apsurdnom
mogunost postojanja razliitih beskonanosti. Ako se to prihvati, onda nije teko
povui zakljuak da je veni univerzum nemogu, odnosno da je on morao nastati.
c) U treem podargumentu za ovu drugu vrstu argumentacije Filopon nudi primer nejednake brzine kretanja nebeskih tela. Kako bi dokazao apsurdnost pojma
aktuelne beskonanosti on taj primer opet podvrgava reductio ad absurdum argumentaciji. Taj primer, kasnije vrlo esto upotrebljan, glasi: Pretpostavimo, kae
on, da se sfere ne kreu istom brzinom. ... Pretpostavimo takoe da kretanje neba
nema poetak. Onda Saturn mora da pree beskonaan broj krunih putanja, Jupiter
blizu tri puta vie, dok bi broj kruenja Sunca bio trideset puta vei. ... Nije li to s
onu stranu svakog apsurda ako ono beskonano ne moe biti preeno ak ni jednom, da se nudi deset hiljada puta beskonano, ili ak beskonano puta beskonano? Dakle, nuno je da okretanje neba mora imati poetak svog postojanja, i da
prethodno nije postojalo.11 (Simplicius, 1894: 1179, 15-26). Primetimo, u b) argumentu kae se da je neprihvatljivo tvrditi beskonano + 1 = beskonano, dok
8
Simpliucius (1894), 1178.
Simpliucius (1894), 1178, 7-25.
10
Simpliucius (1894), 1179, 10-12.
11
Simpliucius (1894), 1179, 15-26.
85
nam c) argument kae da nije prihvatljivo tvrditi da je beskonano x beskonano =

beskonano. Razume se, u oba sluaja polazi se od pretpostavke da je beskonano
= beskonano.
Na Filopona se kasnije naslanja arapska i hebrejska tradicija.12 Ta tradicija poinje argumentima koje je razvio prvi veliki arapski filozof al-Kindi (oko 800.
oko 870.) On nudi nove primere protiv mogunosti postojanja aktuelne beskonanosti, ali i bitno doprinosi kompletiranju ovog argumenta. Filoponu je bilo dovoljno
da, bez dodatne argumentacije, iz dokaza o konanosti sveta neposredno zakljui da
postoji Bog, dok al-Kindi nudi i argumente u prilog postojanja monoteistiki shvaenog Boga.
Ovde se neemo baviti zanimljivim i originalnim primerima koje al-Kindi nudi
kako bi dokazao da nije mogua aktuelna beskonanost, te da je svet ex parte ante
konaan. Ono to nas zanima jeste drugi deo argumentacije u kojem bi trebalo
dokazati da je univerzum stvoren i da ga je stvorio monoteistiki shvaen Bog.13 AlKindi ne argumentuje prelaz od nastanka i konanosti sveta do njegovog kreatora,
ve, implicitno prihvatajui dictum da sve to je nastalo ima uzrok svoga nastanka,
prosto tvrdi da telo mora biti neto to je vremenski stvoreno. On dalje tvrdi da
sve to je stvoreno u vremenu jeste kreacija nekog kreatora, budui da kreator i ono
to je kreirano stoje u korelaciji. Dakle, univerzum, zakljuuje Al-Kindi dalje,
nuno ima kreatora koji stvara iz niega.
Da bi dokaz bio potpun mora se ponuditi prihvatljiv argument za to da taj
kreator nije nita drugo do monoteistiki shvaen Bog, poto kreator, Al-Kindi anticipira Hjumovu primedbu14, moe biti jedan ili ih moe biti vie. Monoteistikoj, a
posebno islamskoj monoteistikoj tradiciji, posebno je vaan atribut boije singularnosti. Reductio ad absurdum argument, kojeg on nudi u prilog singularnosti
12
O uticaju Filopona na kalam teoloku tradiciju u srednjem veku, u islamu i judaizmu, posebno
vidi u: Davidson, A. H., (1969) "John Philoponus as a Source of Mediavel Islamic and Jewish
Proofs of Creation", Journal of the American Oriental Society 89.
13
Al-Kindi svoju kalam argumentaciju za postojanje Boga izlae u etiri sauvana spisa, a to su:
Al-Kindi, (1974), On the First Philosophy, in: Al-Kindi's Metaphysics, (trans. introduc. and
commen. Ivry, L. A.) State University of New York Press, Albany; Al-Kindi, (1975) On What
cannot be Infinite and of What Infinity May be Attributed, in: Islamic Studies Vol. 14. No. 2.
(transl. Shamsi, A. F.); Al-Kindi, (2007) On Divine Unity and the Finitude of the World's Body,
in: Classical Arabic Philosophy An Antology of Sources, (ed. and transl., McGinnis, J. &
Reisman, C. D.), Hackett Publishing Company, Indianapolis/Cambridge; Al-Kindi, (1965) On
the Finitude of the Universe, in: Isis, Vol. 56, No. 4. (transl. Rescher, N. & Khatchadoutian,
H.). Deo argumenta kojim se mi bavimo neto je podrobnije, ali skoro istovetno, prezentovan
u: Al-Kindi (1974) i u Al-Kindi (2007). Mi smo se ovde sluili tekstom izloenim u: Al-Kindi
(2007) p.21-22.
14
Hjum (Hume, D.) postavlja pitanje "zato se, u osmiljavanju i stvaranju sveta ne bi udruilo
vie boanstava". (Hjum, D., (1994) Dijalozi o prirodnoj religiji, Matica Srpska, N. Sad, pogl.
V.
86
uri Drago
boijeg bia, tee ovako: Ako ih je vie onda moraju deliti jedno zajedniko
svojstvo, naime, da su delatnici na istom delu, odnosno moraju predstavljati jednu
kompoziciju. Dakle, ukoliko ih je vie onda oni sainjavaju kompoziciju koja se
sastoji od onoga to je svakom pojedinano zajedniko i onoga to je za svakoga
specifino. Meutim, kompozicije, kae Al-Kindi, imaju kompozitora. Prema tome, ovaj komponovani delatnik zahteva drugog delatnika koji e ga komponovati.
Ako je taj delatnik jedan, onda je on prvi delatnik. Ali, ako predstavlja kompoziciju, i ako je kompozitor te kompozicije opet komponovan od mnotva, i ako to
tako ide u bekonanost, onda postoji neto to je aktuelno beskonano. Meutim,
poto je aktuelna beskonanost nemogua, onda se taj regres negde mora zaustaviti,
tako da kreator mora biti jedan. Polazei od toga, Al-Kindi zakljuuje da ne postoji vie delatnika, nego jedan bez bilo kakvog mnotva".
Ako prihvatimo ovu argumentaciju, na osnovu nje je teko zakljuiti da je tu
re o monoteistiki shvaenom Bogu sa svim repertoarom atributa koji mu se u
judaizmu, hrianstvu i islamu uobiajeno pripisuju. Jedini atribut kretaora do kojeg se u gornjoj argumentaciji dolo jeste atribut boije jednosti. U produetku
izlaganja al-Kindi jo tvrdi da je Bog vean i nepromenjiv, pri emu mu atribut
venosti sledi iz atributa nepromenjivosti, a nepromenjivost iz jednosti. On za
takvo zakljuivanje ne nudi nikakav razvijeniji argument, nego samo kae: "On
[Bog] ne lii na svoju kreaciju, jer u svemu kreiranom postoji mnotvenost, a u
njemu nijedna. On je kreator, a one su kreature, on je vean, a one nisu, budui da
je stanje bilo ega to se kree promena, a ono to se menja nije veno. Dakle,
jednost, nepromenjivost i venost su jedini atributi uzroka univerzuma do kojih se
ovom argumentacijom dolazi, a al-Kindi pretpostavlja da je to dovoljno da se
zakljui da je tu re o monoteistikom Bogu.
Kalam kosmoloki argumen Vilijama Krejga
Kalam kosmoloki argument nije bio predmet razmatranja sve dok ga sedamdesetih godina prolog veka nije ponovo reafirmisao i poeo da brani ameriki filozof Vilijam Lejn Krejg (Craig, L. W.). Njegovo izlaganje ovog argumenta mnogo
je razvijenije, a osnovni problemi su prezentovani u jeziku savremene filozofije i
nauke.15 Krejg je ceo argument razloio na tri osnovne faze: 1) prvo se mora
15
Krejg ovaj argument izlae vrlo obimno, prilino dugo vreme i u velikom broju radova. Istorija
njegovog bavljenja ovim argumentom poinje prvo monografijom iz 1979 (Craig, L. W.,
(1979) The Kalam Cosmological Argument, The Macmillan Press, London), a nastavlja se do
danas velikim brojem radova u asopisima i zbornicima, kao i u polemikim napisima. Posebno treba istai njegove polemike sa Donom Mekijem (Mackie, J.), Kventinom Smitom
(Smith, Q.) i Adolfom Grinbaumom (Grnbaum, A.). Njegova polemika sa Smitom objavljena
87
dokazati da je svet konaan, odnosno da je nastao; 2) zati, da svet nije nastao sam
od sebe, nego da ima uzrok svog nastanka; i 3), na kraju, da taj uzrok nije nita
drugo do monoteistii Bog, onakav kakvim ga shvataju avramovske religije judaizam, hrianstvo i islam.
Osnova prve faze argumentacije sadrana je ve kod Filopona i tradicionalnog
kalam argumenta. Krejg tu osnovu samo preciznije formulie. Opta forma argumenta u njegovoj formulaciji glasi:
I. Sve to poinje da postoji ima uzrok svoga postojanja.
II. Univerzum poinje da postoji.
III. Prema tome, univerzum ima uzrok svoga postojanja.
Validnost celog argumenta zavisi od prihvatanja prve premise i od argumenata
koji se mogu ponuditi u prilog druge premise. Kao i cela tradicija kalam argumentacije, Krejg prihvata prvu premisu, prosto se pozivajui se na veinu filozofa
koji prihvataju kauzalni princip, pa svu svoju panju usmerava na drugu. Zadatak
je, kao i kod tradicionalnog argumenta, da se pokae da univerzum nije vean. On u
vie svojih tekstova u prilog druge premise nudi, kako ih naziva, dva deduktivna ili
filozofska argumenta i dva induktivna argumenta ili dve naune potvrde. Ovde emo ukratko izloiti te argumente.
Prvi deduktivni argument, kao i u tradiciji, poiva na dokazivanju nemogunosti postojanja aktuelne beskonanosti. Krejg polazi od tvrdnje da univerzum nije
nita drugo do temporalna serija prolih dogaaja. Ovim argumentom se eli pokazati da ta serija ne moe biti beskonana. Argument bi, prema Krejgu, imao
sledeu optu formu:
1. Aktuelna beskonanost ne moe postojati.
2. Beskonani temporalni regres dogaaja jeste aktuelno beskonaan.
3. Dakle, beskonani temporalni regres dogaaja ne moe postojati.
Prema tome, kako bi se videlo da univerzum ex parte ante nije beskonaan,
trebalo bi najpre pokazati da ne moe postojati nita to je aktuelna beskonano.
Obino se smatra da je prvu premisu opovrgao Georg Kantor (Cantor, G.) i u
njegovom duhu razvijana teorija skupova. Pod njegovim pretpostavkama, aktuelna
beskonanost je mogua. Ali, ontoloki finitista, smatra Krejg, "moe legitimno odgovoriti da ova optuba ne samo obezvreuje pitanje upereno protiv intuicionistikog negiranja matematikog postojanja aktuelne beskonanosti, nego, mnogo ozbiljnije, ona obezvreuje pitanje upereno protiv neplatonistikih gledita na onje kao posebna monografija (Craing, L. W. and Smith, Q, (1993) Theism, Atheism, Big Bang
Cosmology, Oxford University Press, New York. Poslednji radovi u kojima Krejg izlae svoj
kalam kosmoloki argument su iz 2009. godine (Craig, L. W., (2009) "The Cosmological
Argument", in: Philosophy of Religion: Classic and Contemporary Issues, ed. Copan, P./
Meister, Ch., Blackwell, Oxford; Craig, L. W./Sinclair, D. J., (2009a) "The kalam cosmological
argument", in: The Blackwell Companion to Natural Theology, ).
88
uri Drago
tologiju matematikih predmeta".16 Prema Krejgu, mogue je "konsistentno smatrati

da se aktuelna beskonanost, iako je plodan i konsistentan pojam unutar postuliranog univerzuma diskursa, ne moe transponovati u spacio-temporalni svet, poto bi
to ukljuivalo kontraintuitivne apsurdnosti". Krejg u prilog ovog argumenta u svojim tekstovima posveenim kalam kosmolokom argumentu nudi vei broj primera.
Ovde emo pomenuti uveni primer Hilbertovog hotela, u kojem se zamilja hotel
sa beskonanim brojem soba. Na tom primeru bi se, prema Krejgu, mogao ilustrovati vei broj apsurdnosti koje bi usledile ukoliko bi se pokualo da se aktuelna
beskonanost instancira u realnom svetu. Ontoloki je apsurdno, recimo, tvrditi da
se u potpuno pun hotel moe smestiti beskonaan broj gostiju. Uostalom, podsea
Krejg, sam Hilbert kae: "Beskonano se ne moe nai nigde u realnosti. Niti ono
postoji u prirodi niti nudi legitimnu osnovu za racionalno miljenje ... Beskonanom ostaje da igra samo ulogu ideje".17
Drugim deduktivnim argumentom ne negira se da moe postojati aktuelno beskonaan broj stvari. Njime se negira mogunost formiranja zbira koji sadri aktuelno beskonaan broj stvari, a koji bi nastao sukcesivnim dodavanje lanova.
Krejg taj argument na vie mesta formulie na sledei nain:
1. Serija dogaaja u vremenu je zbir koji je formiran sukcesivnim dodavanjem.
2. Zbir formiran sukcesivnim dodavanjem ne moe biti aktuelno beskonaan.
3. Prema tome, serija dogaaja u vremenu ne moe biti aktuelno beskonana.
Ovaj argument se, jo od Filopona, zasniva na tvrdnji da se beskonanost ne
moe (aktuelno) prei. Da bismo dospeli do dananjeg stanja stvari temporalna
egzistencija bi trebalo da pree beskonani broj prethodnih dogaaja. Dakle, da bi
mogao da nastupi sadanji dogaaj, trebalo bi da nastupi dogaaj koji mu neposredno prethodi, a tom dogaaju opet dogaaj koji mu orethodi i tako in infinitum.
Dakle, pie Krejg, "ukoliko bi serija prolih dogaaja bila bez poetka, nikada ne bi
mogao nastupiti sadanji dogaaj, to je apsurdno".18 Naime, poto sadanji dogaaj
ili stanje stvari postoji, onda, posredstvom reductio ad absurdum argumentacije,
nije teko pokazati da serija dogaaja u prolosti mora imati poetak.
Prvi induktivni argument koji nudi Krejg zasniva se na termodinamikim svojstvima univerzuma. Prema drugom zakonu termodinamike, procesi koji se dogaaju u zatvorenom sistemu uvek tee ekvilibrijumu. Postavlja se pitanje kako bi stvar
izgledala ukoliko bismo ovaj zakon primenili na univerzum u celini, poto se i
univerzum, takoe, moe posmatrati kao ogromni zatvoreni sistem. Ako se tako
posmatra, onda se moe oekivati da i univerzum, kao i svi procesi u njemu, za
16
Craig, L. W., (2009), p. 89-90.
17
Hilbert, D., (1964) "On the Infinite", in: Philosophy of Matematics, ed. and introd. Banacerraf,
P./Putnam, H., Prentice Hall, Englewood Cliffs, N. J., p. 151.
18
Craig, L. W., (2009), p. 92.
89
odreeno vreme, doe do ekvilibrijuma. To se u ovom modelu naziva toplotnom

smru univerzuma, budui da onda kada se doe do tog stanja nije mogua nikakva
dalja promena.
Ako je dato dovoljno vremena da univerzum dospe do toplotne smrti, onda se
postavlja pitanje zato univerzum, ukoliko oduvek postoji, nije sada u stanju toplotne smrti? Pretpostavka o beskonanoj prolosti za to sigurno nudi "dovoljno
vremena". Naime, ukoliko univerzum nije poeo da postoji, odnosno ukoliko je ex
parte ante vean, onda bi on sada trebalo da bude u stanju ekvilibrijuma, a poto on
to sada nije, zakljuuje se da je poeo da postoji.
Drugi induktivni argument u prilog teze da univerzum ima poetak kojeg nudi
Krejg jeste argument koji se zasniva na evidenciji koja nam ukazuje na to da se
univerzum iri. Big beng (Big Bang) model nastanka univerzuma, pie on, "ne
opisuje irenje materijalnog sadraja univerzuma u preegzistirajuem, praznom
prostoru, nego pre irenje samog prostora". Kada se evidencija o irenju ekstrapolira u vremenu dovoljno unazad, onda se dolazi do stanja kompresije ija su gustina i
gravitaciona sila beskonane. Ta singularnost se smatra poetkom univerzuma
materije, energije, prostora, vremena i svih fizikih zakona. Univerzum ne nastaje
iz nekog prethodnog stanja, jer to stanje prosto ne postoji. Budui da tada nastaje i
samo vreme, nema smisla pitanje ta se dogodilo pre tog poetnog momenta. Iz
istih razloga nema smisla pitati u kojoj taki prostora se zbio inicijalni dogaaj.
Takoe, ne moe se oekivati fiziko objanjenje, budui da sa big bengom, sa
nastankom univerzuma, tek nastaju i sami fiziki zakoni. Prema tome, budui da
univerzum i svi njegovi materijalni elementi nastaju big bengom, univerzum je
temporalno konaan, odnosno ima poetak.
Uzrok univerzuma
Ako prihvatimo da navedena etiri argumenta (dva deduktivna i dva induktivna) ukazuju na to da je univerzum nastao, odnosno, da nije ex parte ante vean,
ostaje zadatak da se objasni uzrok njegovog nastajanja. Krejg postavlja pitanje
prirode tog uzroka. Pojmovna analiza o tome kakvo mora biti bie koje je u stanju
da uzrokuje nastanak univerzuma vodi nas, smatra on, do tradicionalnih boanskih
atributa. Naime, uzrok univerzuma, kao uzrok i samih prostora i vremena, "mora
transcendirati prostor i vreme i, prema tome, postojati atemporalno i neprostorno,
dakle, bez univerzuma".19 Tako, kada je re o uzroku univerzuma (pre stvaranja
samog univerzuma), dobijamo najmanje dva atributa atemporalnost i neprostornost.
19
Craig, L. W., (2003) "The Cosmological Argument", in: The Rationality of Theism, ed. Copan,
P./Moser, K. P., Routledge, London, p. 129.
90
uri Drago
Krejg dalje zakljuuje da takav transcendentni uzrok mora biti personalan. On

za tu tezu nudi tri razloga. Prvi razlog se zasniva na razlici izmeu tzv. naunog i
personalnog (kauzalnog) objanjenja, na kojoj posebno insistira Riard Svinbern
(Swinburne, R.)20, a na kojeg se Krejg poziva. Nauno objanjenje se, prema toj
koncepciji, izlae u terminima zakona i poetnih uslova, a personalno u terminima
delatnika i volje. Meutim, poto se "prvo stanje univerzuma ne moe nauno objasniti, budui da pre njega nema niega, ono, prema tome, moe biti shvaeno
samo u terminima personalnog objanjenja". Naime, pre stvarnja univerzuma nema
ni naunih zakona ni inicijalnih uslova. Dalje, personalnost uzroka univerzuma
"implicirana je njegovom bezvremenou i imaterijalnou, budui da su jedini
entiteti koje znamo, koji mogu imati takva svojstva, ili duh ili apstraktni objekti, a
apstraktni objekti ne stoje u kauzalnoj relaciji". Prema tome, preostaje nam kauzalitet duha, odnosno, personalni uzrok.
Isti zakljuak proizlazi i iz injenice da ovde imamo nastanak temporalne posledice iz atemporalnog uzroka. Naime, ako bi uzrok nastanka univerzuma bio
impersonalni skup nunih i dovoljnih uslova, bilo bi nemogue da postoji uzrok bez
posledice. Ukoliko su bezvremeno dati nuni i dovoljni uslovi za posledicu, onda
mora biti data i njihova posledica. Zato je, pie Krejg, jedini nain da uzrok bude
bezvremen i nepromenjiv, i da za svoju posledicu potroi konano vreme, to da
uzrok bude "personalni delatnik koji slobodno bira da proizvede posledicu, a da
prethodno ne bude determinisan uslovima".21 Reeno u jeziku libertarijanizma,
radnja mora do pone od samog tog uzroka, to bi odgovaralo odreenju po kojem
je taj uzrok prvi (samouzrokovani) uzrok.
Krejg nam nudi i argument u prilog teze da uzrok univerzuma mora da bude
vean, budui da je neuzrokovan, a ono to je neuzrokovano nema poetak, odnosno, ne nastaje.22 U isto vreme on je i nepromenjiv, poto nije mogu beskonani
regres promena. Pre nastanka sveta nema promena, pa je onda bie koje uzrokuje
20
Swinburne, R., (2004) The Existence of God, Oxford University Press, Oxford, p. 21-51.
21
Craig, L. W., (2003), p. 129.
22
Ako prihvatimo ovaj argument da je Bog vean, onda on pre nastanka sveta mora biti, smatra
Krejg, atemporalno vean. Meutim, Krejg misli, da Bog nakon stvaranja sveta ne moe ostati
atemporalno vean. Svoje atemporalistiko-temporalistiko shvatanje boije venosti Krejg
obrazlae na sledei nain: "Sa stvaranjem univerzuma poelo je vreme, i Bog je stupio u
vreme u momentu stvaranja u smislu njegovog realnog odnosa sa stvorenim poretkom. Iz toga
sledi da Bog bez univerzuma mora, dakle, biti atemporalan, a sa univerzumom temporalan".
( Craig, L. W., (2000) "Timelessness and Omnitemporality", Philosophia Christi, ser. 2, Vol. 2,
p. 33.) Ono to ostaje problematino i teko shvatljivo jeste sam pojam bezvremenog postojanja. S druge strane, ovakvim gledanjem na boije "trajanje" ozbiljno se dovodi u pitanje atribut
boije jednostavnosti, poto bi tako Bog pretrpeo promenu od atemporalnog na temporalno
"trajanje". Atribut boije jednostavnosti jo ozbiljnije ugroava nain na koji Krejg opisuje
boiju temporalnu venost.
91
njegov nastanak, odnosno, koje tom nastanku na neki nain prethodi, nepromenjivo.23
Krejg se trudi da nam ponudi i argument za singularnost tog personalnog uzroka big benga. On smatra da nam princip okamovskog brijaa kae da nema
razloga da umnoavamo "seriju dogaaja pre nastanka univerzuma." Isti okamovski
princip nas ovlauje da na to da ignoriemo mogunost pluralnosti neuzrokovanih
uzroka, i da pretpostavimo jedinstvenost prvog uzroka. Ovaj Krejgov argument je
dobar primer neopravdanosti prevelikih generalizacija i pogrene primene principa
okamovskog brijaa. Naime, ovde nije re o tome da li nam je iz nekog mnotva
moguih uzroka dovoljan jedan uzrok, nego o tome da li je uzrok jedan ili ih je
vie. Krejg nam, sem krajnje uoptenog pozivanja na kriterijum okamovskog brijaa, ne nudi nikakav konkretniji i sadrajniji argument kojim bi se iskljuila pluralnost uzroka. Nije teko primetiti da je pominjani al-Kindijev argument u prilog
teze o singularnosti uzroka nastanka univerzuma uverljiviji od Krejgovog. Krejg
nam zapravo ni ne nudi neki argument, ve se samo poziva na princip okamovskog
brijaa, dok al-Kindi, kao to smo videli, nudi argument koji je u osnovi isti kao
onaj kojim nastoji pokazati da je svet konaan.
To su, manje-vie, atributi uzroka big benga koje Krejg svojom argumentacijom uspeva da napabiri. Oni bi trebalo da uveaju verovatnou da je njima opisano
bie, u stvari, monoteistiki Bog, i da umanje verovatnou da je tu re o neem
drugom.
Smitova kritika Krejgove argumentacije
Krejgova varijanta kalam kosmolokog argumenta podvrgnuta je kritici od
strane vie autora i iz razliitih perspektiva. Veina kritiara ateista smatra da nam u
okviru big beng teorije nije neophodna hipoteza Boga kao uzroka nastanka univerzuma. Mi se ovde ne moemo baviti svim tim kritikama. Svoju panju pokloniemo verovatno najuticajnijoj od tih kritika kritici koju iznosi Kventin Smit
(Smith, Q.). On je podvrgavao kritici skoro sve faze Krejgove argumentacije u
prilog kalam kosmolokog argumenta. Ovde emo se osvrnuti samo na njegovu
kritiku poslednje faze. U oveem opusu napisanom na ovu i bliske teme, Smit tvrdi
da je mogue konstruisati teizmu alternativni argument ije je objanjenje nastanka
univerzuma verovatnije od teistikog objanjenja. Krejgova i Smitova teza su zgodne za poreenje, poto obe pretpostavljaju big beng teoriju. U svom nastojanju da
pokae da je ateistika hipoteza verovatnija od teistike, Smit se oslanja na abduktivnu argumentaciju konkretnije na bejsovsku teoremu uslovne verovatnoe,
23
Craig, L. W./Sinclair, D., J., (2009a) "The Kalam Cosmological Argument", in: The Blackwell
Companion to Natural Theology, ed. Craig, L. W./Morelan, P. J., Wiley-Blackwell, Oxford.
92
uri Drago
odnosno na kriterijume odmeravanja verovatnoe koje nam ona nudi. Njegov,

argument je, dakle, argument koji poiva na prihvatljivijem objanjenju nastanka
univerzuma, odnosno uzroka big benga.
U jednom od najjasnijih tekstova, 24 tekstu na kojeg emo se mi ovde uglavnom
oslanjati, Smit kae da je njegovoj (ateistikoj) tezi zajedniko sa teizmom to da i
on smatra kako postoji uzrok tome da prostor-vreme ponu da postoje, odnosno da
se dogodi big beng. On se, kae, slae sa mnogim teistima da je "jednostavno bie
uzrokovalo prostor-vreme, pri emu u njegovom jeziku 'jednostavno' znai 'nema
delova'". On se, takoe, sa nekim teistima slae da uzrok prostora-vremena postoji
bezvremeno, kao i da je "uzrok prostora-vremena sutinski neuzrokovan". Smit
prihvata i teistiku tezu da je uzrok prostora-vremena metafiziki nuno bie itd.
Meutim, on zastupa tezu da "bezvremeno, neuzrokovano, jednostavno, nezavisno i
transcendentno bie koje je uzrokovalo poetak postojanja prostora-vremena nije
Bog, nego spacijalno nula-dimenzionalna taka".25 Smit najpre iznosi hipotezu teizma i svoju hipotezu, koju nekad naziva ateistikom, a nekad neteistikom,26 formuliui ih za ispitivanje u formi uslovne verovatnoe. Evo kako one glase:
h1) Postoji metafiziki nuna, sutinski neuzrokovana, bezvremena i nezavisna
("a se") taka, koja je, ukoliko prostor-vreme poinje da postoji, transendentni uzrok da prostor-vreme pone da postoji.
h2) Postoji Bog, savreno bie teologije, koji je, ukoliko prostor-vreme poinje
da postoji, transcendentni uzrok da prostor-vreme pone da postoji.
Naravno, Smit upozorava na to da teistika hipoteza i hipoteza nula-dimenzionalne take nisu jedine dve hipoteze o moguem uzroku prostora-vremena, pa
on, upravo zato, svoj zadatak ograniava na to da pokae da je hipoteza (h1) nuladimenzionalne take verovatnija od teistike hipoteze (h2). Ako uzmemo da je
bekgraund znanje (logiko i ostalo relevantno i opteprihvaeno znanje) isto, i da
ne moemo imati nikakvu evidenciju o uzroku nastanka univerzuma, onda se postavlja pitanje koja hipoteza ima veu verovatnou? Da bi odgovorio na to pitanje
Smit, dakle, pribegava bejsovskoj teoremi uslovne verovatnoe, poto prema toj
24
Smitovu argumentaciju u osnovi emo izloiti onako kako je o iznesena u: Smith, Q., (2002)
"Time Was Created by a Timeless Point An Atheist Explanation of Spacetime", in: God and
Time: Essays on the Divine Nature, ed. Ganssle, E. G./Woodruff, M. D., Oxford University
Press, Oxford. Slina argumentacija se moe, na primer, videti i u: Smith, Q., (2007) "Kalam
Cosmological Arguments for Atheism", in: The Cambridge Companion to Atheism, Cambridge
University Press, Cambridge; Smith, Q., (1992) "A Big Bang Cosmological Argument for
God's Nonexistance", Faith and Philosophy Vol. 9, 2, i Smith, Q., (1991) "Atheism, Theism
and Big Bang Cosmology", Australasian Journal of Philosophy Vol. 69.
25
Smith, Q., (2002) p. 96.
26
Razume se, te hipoteze mogu biti ateistike ili neteistike, ne u najoptijem smilu, nego samo
pod uslovima prihvatanja big beng hipoteze.
93
teoremi veovatnoa hipoteze ne zavisi od injenica o samom big bengu (jer do njih
ne moemo doi), nego, najprostije reeno, od njenog odnosa prema bekgraund
znanju. Verovatnija je ona hipoteza koja manje odudara od ve prihvaenih bekgraund znanja taj kriterijum se esto naziva kriterijumom konzervativnosti ili
kriterijumom jednostavnosti.
Ukoliko poemo od tog kriterijuma onda je odgovor na pitanje koja je hipoteza
verovatnija uslovljen odgovorom na pitanje koja je od njih konzervativnija ili jednostavnija, to jest, koja od njih se vie, recimo tako, "preliva" preko bekgraund
znanja, odnosno preko skupa istina formalne logike koje su poznate savreno racionalnom, konanom duhu. Naime, ukoliko je, kae Smit, "entitet, Bog, kojeg
postulira teistika hipoteza, radikalno razliit od apstraktnih predmeta formalne logike, onda postulat da Bog postoji predstavlja radikalno, ne-konzervativno odstupanje od onoga za ta se ve zna da postoji".27 Drugaije reeno, neka hipoteza je
konzervativnija (ili jednostavnija) ako i samo ako konzervie vie onoga to je ve
poznato, a manje je konzervativna ako uvodi vie novih svojstava. Hipoteza koja je
konzervativnija ili jednostavnija ima veu tzv. prethodnu verovatnou. Prema Smitu, i hipoteza take i teistika hipoteza konzerviu najmanje etiri svojstva. Sva ta
etiri svojstva, svojastva koja bi trebalo da poseduje uzrok big benga, u osnovi
poseduju svi apstraktni predmeti formalne logike. Ta svojstva su sledea:
1. Biti bezvremen (postojati izvan vremena koje postulira opta teorija relativnosti).
2. Aseitet (postojati nezavisno od prostora-vremena ili bilo kog drugog konkretnog bia, ako takvih egzistencija ima).
3. Biti transcedentan, ako prostor-vreme postoji.
4. Biti metafiziki nuan, to jest, postojati u svim metafiziki moguim svetovima.
Na ova zajednika svojstva hipotezom nula-dimenzionalne take dodaju se sledea svojstva:
1. Biti spacijalno neprotegnuta taka.
2. Biti u stanju uzrokovati da prostor-vreme pone da postoji.28
Dakle, hipotezi take neophodna su samo jo dva nova svojstva. Ona e imati
veu prethodnu verovatnou od hipoteze teizma ako ima manje nekonzervativnih
svojstava. Pogledajmo koja nekonzervativna svojstva, prema Smitu, uvodi hipoteza
teizma:
1. Biti osoba.
2. Biti sveznajui.
27 Smith, Q., (2002) p. 105.
28 Smith, Q., (2002), p. 105.
94
uri Drago
3.
4.
5.
6.
Biti svemoan.
Imati libertarijansku slobodnu volju.
Biti savreno moralno dobar.
Biti duh (= imati um koji je dovoljan sam sebi da bi se angaovao u mentalnoj aktivnosti, i kojem nije neophodan mozak ili neko drugo fiziko telo).29
Sve izneseno nas vodi do zakljuka da je hipoteza take konzervativnija od

teistike hipoteze, pa onda, "ukoliko su sve druge stvari jednake hipoteza take ima
mnogo veu prethodnu verovatnou od teistike hipoteze".
U gornjoj argumentaciji iz 2002. godine Smit kao da pretpostavlja da princip
kauzaliteta ima univerzalno vaenje; da on ne vai samo unutar nastalog sveta,
nego da vai i za sam nastanak sveta da je nula-dimenzionalna taka uzrok nastanka sveta. U nekim ranijim radovima on je, suprotstvaljajui se Krejgovoj teistikoj hipotezi prema kojoj je Bog uzrok big benga, nudio argumente u prilog
hipoteze da big beng nije uzrokovan. Na primer, u jednom radu iz 1996. godine30 on
analizira vei broj savremenih gledita na princip kauzaliteta od Hjuma (Hume,
D.) do Ernesta Sose (Sosa, E.). Polazei od ove analize i atributa Boga, kao i od
naina uzrokovanja koji se Bogu u teizmu pripisuju, Smit tvrdi, ne samo da kosmoloki argument, pa i Krejgov, nije dobar argument za boije postojanje, nego da
je on, u stvari, argument za nepostojanje Boga. Pogledajmo ukratko na osnovu ega
on to trvdi.
Krejgova uobiajena formulaciju kalam kosmolokog argumenta ima, da ponovimo, sledeu optu formu:
1. Sve to poinje da postoji ima uzrok.
2. Univerzum poinje da postoji.
3. Prema tome, univerzum ima uzrok.
Smit smatra da ovaj argument "ne podrava tezu da Bog postoji ili da postoji
boanski uzrok univerzuma". Ovim argumentom se tvrdi da je postojanje univerzuma "rezultat neeg drugaijeg od boije stanja, naime, nekog uzroka".
Cilj Smitovog izlaganja u ovom tekstu je da pokae da je teza da univerzum
ima svoje poreklo u boanskom uzroku logiki inkonsistentna sa svim pokuajim
da se u filozofiji definie kauzalna relacija. Kada je, na primer, re o zahtevima
koje Hjum iznosi u svom odreenju kauzaliteta, onda Smit nastoji pokazati da teza
da Bog uzrokuje big beng ne zadovoljava ni jedan od uslova koji se u tom odreenju iznose: Bog kao uzrok temporalno ne prethodi big bengu, poto pre big benga
nema vremena u kojem bi se mogla instancirati relacija prethoenja; Bog kao uzrok
29 Smith, Q., (2002), p. 106.
30 Smith, Q., (1996) "Causation and the Logical Impossibility of a Divine Cause", Philosophical
Topics, Vol. 24, No. 1.
95
ne nalazi se u spacio-temporalno kontinuiranoj relaciji sa big bengom, budui da

akt boije volje da se big beng dogodi nema spacijalne koordinate; pretpostavljeni
boiji uzrok ne nalazi se ni u nomolokoj relaciji prema big bengu, poto je Bog
natprirodno bie, pa njegova dela ne podleu prirodnim zakonima.31
Zakljuak
Tokom viedecenijske rasprave izmeu Krejga i Smita, vezana uz odnos big
beng kosmoloke hipoteze i kalam kosmolokog argumenta, autori se nisu sasvim
dosledno drali teza koje su na poetku rasprave zastupali. Naime, promene se ne
tiu samo manjeg ili veeg terminolokog podeavanja. To podeavanje imalo je
optije posledice. Repertoar Smitovih gledita o uzrokovanju big benga kretao se
od toga da big beng nema uzrok do toga da je big beng uzrok samom sebi, zatim,
od kritike Krejgovog kalam argumenta kao loeg i nevalidnog, do tvrdnje da taj
argument nije argument za teizam, nego, u stvari, argument za ateizam. U jednom
od poslednjih tekstova na ovu temu on zastupa tezu da nam big beng kosmoloka
hipoteza nudi kosmoloki argument za samouzrokovani univerzum.32 Kod Krejga
se, s druge strane, na poetku implicitno pretpostavlja da je kod njegovog kalam
kosmolokog argumentra re o deduktivnom, konkluzivnom argumentu, dok se
kasnija izlaganja sve vie oslanja na induktivnu i abduktivnu argumentaciju, kao i
na verovatnou uopte. Uz to, Krejg se esto oslanja i na izvesnu retoriku ubedljivost konfirmativne, odnosno konvergentne argumentacije, a da pritom ne upozorava na ogranienost njene eksplanatorne snage. Meutim, i pored svih prigovora
koji su upueni, i koji bi se mogli uputiti, Krejgu ili Smitu, njihova rasprava obiluje
zanimljivim i filozofski relevantnim razmatranjima. Ostaje da vidimo da li e se
njihova rasprava nastaviti.
uri Drago
31
Smith, Q., (1996), p. 171-172.
32
Smith, Q., (2008), "A Cosmological Argument for a Self-Caused Universe (2008)", http://
www.infidels.org/library/modern/quentin_smith/self-caused.html
96
uri Drago
Literatura
Al-Kindi, (1974), On the First Philosophy, in: Al-Kindi's Metaphysics, (trans. introduc. and
commen. Ivry, L. A.) State University of New York Press, Albany.
Al-Kindi, (1975) On What cannot be Infinite and of What Infinity May be Attributed, in:
Islamic Studies Vol. 14. No. 2. (transl. Shamsi, A. F.).
Al-Kindi, (2007) On Divine Unity and the Finitude of the World's Body, in: Classical
Arabic Philosophy An Antology of Sources, (ed. and transl., McGinnis, J. & Reisman,
C. D.), Hackett Publishing Company, Indianapolis/Cambridge.
Al-Kindi, (1965) On the Finitude of the Universe, in: Isis, Vol. 56, No. 4. (transl. Rescher,
N. & Khatchadourian, H.).
Clarke, S., (1998) A Demonstration of the Being and Attributes of God and Other Writings,
ed. Vailati, E., Cambridge Univeristy Press, Cambridge 1998.
Craig, L. W., (2003) "The Cosmological Argument", in: The Rationality of Theism, ed.
Copan, P./Moser, K. P., Routledge, London.
Craig, L. W., (2000) "Timelessness and Omnitemporality", Philosophia Christi, ser. 2, Vol.
2.
Craig, L. W./Sinclair, D., J., (2009a) "The Kalam Cosmological Argument", in: The
Blackwell Companion to Natural Theology, ed. Craig, L. W./Morelan, P. J., WileyBlackwell, Oxford.
Craig, L. W., (1979) The Kalam Cosmological Argument, The Macmillan Press, London.
Craig, L. W. and Smith, Q., (1993) Theism, Atheism, Big Bang Cosmology, Oxford
University Press, New York.
Craig, L. W., (2009) "The Cosmological Argument", in: Philosophy of Religion: Classic and
Contemporary Issues, ed. Copan, P./Meister, Ch., Blackwell, Oxford.
Davidson, A. H., (1969) "John Philoponus as a Source of Mediavel Islamic and Jewish
Proofs of Creation", Journal of the American Oriental Society 89.
Hjum, D., (1994) Dijalozi o prirodnoj religiji, Matica Srpska, Novi Sad.
Leibniz, W. G., (1989) "The Principles of Nature and of Grace, Based on Reason", in:
Leibniz, W. G., Philosophical Papers and Letters, Kluwer Academic Publishers,
Dordrecht.
Leibniz, W. G., (1989) "The Monadology" & 36-39, and "The Principles of Nature and of
Grace, Based on Reason", in: Leibniz, W. G., Philosophical Papers and Letters,
Kluwer Academic Publishers, Dordrecht.
Russell, B./Copleston, F., (1964) "A Debate On The Existence of God", in: Existence of
God, ed. Hick, J. Macmillan, New York.
Simplicius (1894), In Aristotelis Physicorum Commentaria, Georg Reimer, Berolini.
Smith, Q., (2002) "Time Was Created by a Timeless Point An Atheist Explanation of
Spacetime", in: God and Time: Essays on the Divine Nature, ed. Ganssle, E. G./
Woodruff, M. D., Oxford University Press, Oxford.
97
Smith, Q., (2007) "Kalam Cosmological Arguments for Atheism", in: The Cambridge
Companion to Atheism, Cambridge University Press, Cambridge.
Smith, Q., (1992) "A Big Bang Cosmological Argument for God's Nonexistance", Faith and
Philosophy Vol. 9.
Smith, Q., (1991) "Atheism, Theism and Big Bang Cosmology", Australasian Journal of
Philosophy Vol. 69.
Smith, Q., (1996) "Causation and the Logical Impossibility of a Divine Cause", Philosophical Topics, Vol. 24, No. 1.
Smith, Q., (2008), "A Cosmological Argument for a Self-Caised Universe (2008)", http://
www.infidels.org/library/modern/quentin_smith/self-caused.html (Pristupljeno 19. 10.
2012.)
Swinburne, R., (2004) The Existence of God, Oxford University Press, Oxford.
Wolfson, A. H., (1976) The Philosophy of the Kalam, Harvard University Press, Cambridge/
Massachus./London.
Djuric Drago
Cosmological Argument for A/theism Craig's and Smith's
Interpretation of Big Bang Cosmology
(Summary)
In this paper we shall consider over 30-Years larg disscusion between theistic philosopher of religion William Lane Craig and athestic philosopher Quentin Smith about kalam
cosmological argument and big bang cosmological hypothesis. Main issue of their's
disscusion is the problem of the cause of the beginnig of the universe. Craig tries to give us
arguments for the thesis that the big bang cosmology is compatible with the his kalam
kosmological argument, and, consenquently, that God is cause of the big bang. Smith but
tries to give us the arguments for the thesis that the kalam cosmological argument is not
sound, and that cause of the big bang is not God. At the beginnig of the discussion Smith
has defended thesis that big bang has no cause. Lather but he defends the thesis that the
universe is self-caused. During this larg and intensive discussion are developed interesting
arguments, some of which we shall present here.
KEY WORDS: W. L. Craig, Quentin Smith, big bang cosmology, kalam cosmological
argument, causation.
98
THEORIA 3
BIBLID 03512274 : (2012) : 55 : p. 99112
DOI: 10.2298/THEO1203099S
Andrija o
LOCKES ANTICIPATION OF IDEALISM1
APSTRAKT: The primary purpose of this paper is to establish that some aspects of
Lockes philosophy can be read as an anticipation of Kants idealism. The paper consists of
three main parts. In the first part, I examine the continuity of the conception of substance
that exists between otherwise very different philosophical systems of Aristotle and Descartes. Identifying the difference between the questions of what substance is and that to
which the concept refers, I examine in some detail Lockes conception of substance, as well
as his distinction between nominal and real essence, the latter being unknowable just like
the substance. This unknowable character leads Locke to claim that we can cognize only
one side of the existing world the nominal one. In that sense, there is a striking parallel
between the aforementioned distinction and the one Kant draws between appearance and
the thing-in-itself. I also introduce philosophy of Richard Burthogge and his corresponding
distinction I attempt to show how Locke indeed was anticipating Kants idealism, even if he
wasnt an idealist himself. Aside from anticipating the content of some of Kants basic
tenets, I also attempt to show how Locke is also anticipating the Kants way of arguing for
one of the essential components of his idealism the thing-in-itself, where I draw the
parallel between that concept and the concept of real essence.
KLJUNE REI:
Substance, Nominal Essence, Real Essence, Burthogge, Appearance,
Thing-in-itself.
Introduction
When we broadly talk about idealism, we are not always talking about some
coherent set of viewpoints which every philosopher shares. Just like realism,
empiricism, or any other label we use to classify philosophical positions, idealism
is formulated in different, not always mutually compatible ways. Instead of going
into the extended conceptual and historical analysis of various directions idealism
took since, arguably, its beginnings in Plato, I will focus on what we today know as
Kants transcendental idealism. We can, I think, locate the primary feature for this
1
Ovaj rad je izloen na meunarodnoj naunoj konferenciji Kant and the British Idealism
odranoj 29-30. avgusta 2012. godine u Halu.
100
Andrija o
sort of idealism, at the very beginning of the Critique of Pure Reason2, where (B
XVI) Kant states that it was assumed that all our cognition must conform to
objects, and that instead we should assume that the objects must conform to our
cognition. In other words, in so far as some particular position states that objects
are in some respect and to some degree dependent upon our cognition, and that we
can thus make conceptual distinctions between the way things are for us, and the
way they are in themselves, we can roughly call it idealist.
British idealism has recently come into focus due to increased interest from
several philosophers and several very important studies that deal with Caird,
Greene, Bradley and other XIX and early XX century thinkers. I believe that there
are precedents for idealism in British philosophy, Berkeleys position notwithstanding. In this paper, I will focus on what seems to me as one of the more neglected
aspects of Lockes philosophy the meaning of the expression we know not what
he uses when referring to substance. My claim will be that its meaning, in conjunction with some other aspects of his philosophy allows us to plausibly defend the
thesis that he had anticipated idealism. I will start by saying something about
traditional understanding of substance. Then I will show the relevance of Lockes
conception of it for his anticipation of idealism. Finally, I will draw a comparison
between such an account and Kants idealism. What I hope to establish is that both
Lockes anticipation of idealism and Kants idealism rest upon the way each
philosopher understands the role of substance in and its relation to our cognition.
I Historical background of the conception of substance
That the term substance throughout most of the history of philosophy referred
to some primary ontological entity is clear. However, the meaning of the concept
was not always the same. To illustrate this, we shall briefly discuss arguably the
most important conceptions of substance up until the period we are interested in
Aristotles and Descartes. Aristotle explicitly defines substance for the first time in
Categories:
A substance that which is called a substance most strictly, and most of all is that which is neither said of a subject nor in a subject, e.g., the individual
man or the individual horse. The species in which the things primarily called
substances are, are called secondary substances, as also the genera of these
species.3
Immanuel Kant, Critique of Pure Reason, Cambridge: Cambridge University Press, 1998.
Aristotle, Categories, 2a12-2a17.
Lockes Anticipation of Idealism
101
On the other hand, in Metaphysics, this particularist character of substance

shifts towards understanding of substance as something more general in character.
Aristotle gives one of the most characteristic descriptions of substance when he,
calling substance a substratum (hypokeimenon), says that what is in the basis of
things (or is their ground), can truly be considered a substance. Substratum is, for
him, that to which other things are predicated, while it itself is not predicated to
anything else. Even though substance in the first instance Categories refers to
particular things (this human, this horse, etc.), while in the second instance it refers
to something general (species)4, both conceptions share one crucial similarity.
Namely, in either case substance exists independently of the existence of other
things, whereas other things existence depends on the substance.
In one respect, Descartes understanding of substance seems vastly different
than Aristotles. In Second Replies, Descartes defines substance in the following
manner:
This term applies to everything in which whatever we perceive immediately
resides, as in a subject, or to everything by means of which whatever we
perceive exists. By what we perceive is meant any property, quality or
attribute of which we have a real idea (CSM 2 114). 5
It is, I think, fairly clear that Descartes does not find it important that substance
must not be predicable to anything else. In addition, the main feature of substance
is that it must be a subject to which properties can be ascribed. In that sense, God is
defined as a substance which we understand as completely perfect and which we
dont consider as implying any sort of defect or limitation of that perfection.
Descartes, however, does not consider God the only, or indeed the paradigmatic
substance. As we are well aware, Cartesian dualism, one of the most significant
features of Descartes philosophy, means that there are two substances, thinking and
extended. Neither of the two is infinite nor perfect. There are several ways to
talk about substance and, so to say, one fundamental distinction between infinite
and finite substance. The former is applicable to God, the latter to thought and
extension. We can see this clearly in Principles:
By substance we can understand nothing other than a thing which exists in
such a way as to depend on no other thing for its existence. And there is only
one substance which can be understood to depend on no other thing whatsoever, namely God. In the case of all other substances, we perceive that they
can exist only with the help of God's concurrence. Hence the term 'substance'
does not apply univocally, as they say in the Schools, to God and to other
4
Aristotle, Metaphysics, Oxford: Oxford University Press, 1975, esp. book V.
Rene Descartes, Objections and Replies in: Elizabeth Haldane and G.R.T. Ross (eds.) The
Philosophical Works of Descartes, vol. 2, London: Cambridge University Press, 1972.
102
Andrija o
things; that is, there is no distinctly intelligible meaning of the term which is
common to God and his creatures.6 (CSM 1 210)
What is clear now is that both Descartes and Aristotle consider substance as
something which is independent. One major distinction is the way they understand
that independence. As Melamed notes, Aristotle primarily believes that independence pertains to predication. On the other hand, for Descartes, independence is
also causal.7 In that sense, thought and extension, do exhibit the predicative
independence (other things can be described as thinking or extended), but not
causal (unlike God, thought and extension are not causa sui). Regardless of the
differences between Aristotle and Descartes, or distinctions within their respective
philosophies, it is clear that what substance is has not changed even in such
otherwise distinct philosophical systems as the two mentioned are. On the other
hand, what has changed is that which is understood as substance shifting from
individuals to species, from generalized properties to the Absolute.
However, starting from Locke, even what of the substance changes, though
not that it has to exist. And in that specific change, as we will see, Lockes anticipation of idealism is reflected. In this brief introduction I have tried to outline extant
continuity of understanding substance that persisted even within drastically
different philosophical outlooks. Now I turn to elucidating Lockes understanding
of substance and the first hints of the discontinuity which will, in several phases,
eventually amount to shift from realism to idealism.
II Lockes conception of substance
Lockes empiricist stance is clear from the first claims he puts forward in his
An Essay Concerning Human Understanding. One of the most famous claims is
certainly the one that there is nothing in reason which wasnt previously present in
senses, and that reason is, in essence, tabula rasa.8 Locke further claims that all of
our ideas have their origin in the external world. As is the case with Descartes, he
argues for the representational theory of perception, according to which ideas are
Rene Descartes, Principles of First Philosophy, in: Elizabeth Haldane and G.R.T. Ross (eds.)
The Philosophical Works of Descartes, vol. 2, London: Cambridge University Press, 1972.
See Yitzak Melamed, The Building Blocks of Spinozas Metaphysics: Substance, Attributes
and Modes. It is worth noting that, when one considers Aristotles theory of four causes
(archai), it is not inconceivable that he too might have been aware of the causal meaning of
independence of substance.
John Locke, An Essay Concerning Human Understanding, Dent: London, 1961, Book I.
103
everything that mind intuits in itself, or which is an immediate object of intuition,

thought or reason.9 In light of these claims, then, what becomes fairly unexpected
is Lockes subsequent treatment of substance. He will explicitly define it in the
second book of his Essay, but one of the most important contexts in which it is
mentioned concerns Lockes negating the possibility of innate ideas. He thus
writes:
I confess there is another idea which would be of general use for mankind to
have, as it is of general talk as if they had it; and that is the idea of substance;
which we neither have nor can have by sensation or reflection. If nature took
care to provide us any ideas, we might well expect they should be such as by
our own faculties we cannot procure to ourselves; but we see, on the contrary,
that since, by those ways whereby other ideas are brought into our minds, this
is not, we have no such clear idea at all; and therefore signify nothing by the
word substance but only an uncertain supposition of we know not what, i.e. of
something whereof we have no [particular distinct positive] idea, which we
take to be the substratum, or support, of those ideas we do know.10
In light of our previous discussion, we can immediately recognize that Locke
adopts traditional understanding of substance as something which is inherent to
objects and supports their qualities (properties). However, the quoted passage does
not present the entirety of Lockes conception of substance. In the second book of
his Essay, he writes that ideas of substances are combinations of simple ideas as
are taken to represent distinct particular things subsisting by themselves; the
supposed or confused idea of substance, such as it is, is always the first and chief.11
Soon after stating this, he adds that ideas of substances can be twofold individual
(a man or a sheep), and common (ideas of the collection of individual things, for
instance a herd of sheep). As we can see, Locke does argue, after all, that we can
say some fairly specific things about substances, and make detailed distinctions
within ideas we have of them. Thus, the proposed continuity in understanding of
substance that exists between such different philosophers as Aristotle and Descartes
still persists in Locke.
However, this fairly straightforward picture drastically changes when we
attempt to search for an answer what it is that for Locke corresponds to the idea of
substance. Here we find a very strong criticism of that idea. In accordance with
what he stated in the passage above, Locke believes that we will never be able to
have a clear idea of substance, the word substance thus being without any clear
meaning. Moreover, he compares the concept with the famous Indian tale about
9
An Essay Concerning Human Understanding, II, 8,8.
10
An Essay Concerning Human Understanding, III, 1, 19.
11
An Essay Concerning Human Understanding, II, 12, 6.
104
Andrija o
the elephant supporting the Earth and a turtle supporting the elephant. According to
him, when we ask what is that hidden something which supports sensible (manifest) qualities of an object, our question is just as meaningful as the question of the
ancients what is that invisible something which supports our sensible world.12 This
position should not be of surprise. Bennett, for example, notices that Locke was a
fierce critic of using any empty term, or any term at all which is not applicable to
anything in our actual or at least possible experience.13 Ayers goes even further than
that claiming that it is practically impossible that Locke, a supporter of Boyles
views, would use term substratum in an Aristotelian way, e.g. to signify anything
distinct from the qualities of an object.14
However, if we take an even closer look at what Locke has to say about
substance, we can see that these remarks may not be entirely accurate:
The essence of each sort of substance is our abstract idea to which the name is
annexed. The measure and boundary of each sort or species, whereby it is
constituted that particular sort, and distinguished from others, is what we call
its essence [...] I call it by a peculiar name, the nominal essence, to distinguish
it from the real constitution of substances, upon which depends this nominal
essence, and all the properties of that sort; which, therefore, as has been said,
may be called the real essence.15
This passage, I believe, clearly shows that Lockes intuition was very similar to
Aristotles, in so far as both describe essence as something general in nature.16 Both
philosophers believe there is something general all human beings have in common,
and that this is what makes them what they are. However, does it make them what
they really are, or what they appear to be? The answer to this question is where
Aristotle and virtually all philosophers after him diverge from Locke. By introducing the concept of nominal essences, Locke, as Woolhouse notices17, suggests that
there is a difference between the way we perceive things, and that which they,
12
An Essay Concerning Human Understanding, II, 13, 19.
13
Jonathan Bennett, Learning From Six Philosophers, Vol. 2, p. 111
14
Michael Ayers, The Ideas of Power and Substance in Locke's Philosophy, in Locke on
Human Understanding, ed. Peter Nidditch, Clarendon Press: Oxford University Press, 1975 p.
78-79.
15
An Essay Concerning Human Understanding, III, 6, 2.
16
Perhaps the source of confusion is Lockes two senses of the term substance the derivative
(substances as corpuscles, or as individual things), and the original (substance in a traditional
sense). In the previous passage, he clearly takes the second, derivative usage, whereas the
discussed criticism turns to its original use. My claim is that it is this original use that persists
in Locke and that substance in that sense is what Locke calls real essence, as we will see
clearly in what follows.
17
Roger Woolhouse, Locke, Cambridge: Cambridge University Press, 1997. p.99.
105
according to some underlying unknown structure, really are. For Locke, abstract
ideas, by virtue of which things are members of certain species, are nominal
essences. Contrary to that, he understands real essences as a real content of each
object on which all the qualities are based and are kept together, a particular
texture, or composition of things which is inherent to every object, and not connected to anything outside of it:
But essence, even in this sense, relates to a sort, and supposes a species. For,
being that real constitution on which the properties depend, it necessarily
supposes a sort of things, propertiesbelonging only to species, and not to
individuals: e.g. supposing the nominal essence of gold to be a body of such a
peculiar color and weight, with malleability and fusibility, the real essence is
that constitution of the parts of matter on which these qualities and their union
depend [] Here are essences and properties, but all upon supposition of a
sort or general abstract idea, which is considered as immutable. 18
But, as Locke has noted earlier, if you demand what those real essences are, it
is plain men are ignorant, and know them not.19 Thus described, real essences are
unknowable and can never be of use in classifying things nor in naming them that
role is played by nominal essences. Remembering now that in the first passage we
quoted, Locke refers to substance, or substratum as we know not what, a fuller
picture of his positions begins to form. It is now fairly obvious that that which
corresponds to the traditional definition of substance are in fact for Locke real
essences. We can also recognize that Locke himself was not always sure about how
to approach the concept of substance. Even though he fiercely criticized every
traditional understanding of the concept, he still wanted to somehow elucidate it.
Considering all he had said, perhaps the most striking conclusion he makes is that
even though we have no clear idea of substance, we still cannot say that it doesnt
exist.20
Wherein might lie the root of such a claim? We can draw a parallel between
Locke and Descartes. Namely, analyzing individual objects and their qualities
throughout his Essays in a manner very similar to Descartes analysis of a piece of
wax in Meditations21, Locke was unable to attain any positive idea of that which
supports sensible qualities. Whereas Descartes was able to talk about solus mentis
inspectio, Lockes empiricist claims prevent him from committing to anything of
the sort. However, he still wasnt prepared to deny the existence of something
which is unknowable to us, primarily because he could not imagine how could all
18
An Essay Concerning Human Understanding , IV, 6, 6.
19
An Essay Concerning Human Understanding , II, 31, 6.
20
An Essay Concerning Human Understanding, II, 32-33. P.314
21
Rene Descartes, Meditations, II
106
Andrija o
sensible qualities of a thing truly belong to it, or be kept together, without anything
to support them. Substance thus became that something which is unknown, a real
essence of a thing; a necessary, albeit essentially unknown component of every
object.
III Anticipation of Idealism
Having presented in some specifics Lockes view of substance, we can move to
explain how these views amount to the anticipation of (Kantian brand of) idealism.
One way to do it is to make a connection between Locke and his much less famous
contemporary Richard Burthogge. In two of his perhaps most famous works, which
are recently being brought to light again22, Organum Vetus and Novum and Essay
Upon Reason, Burthogge puts forward the following claim:
To us men, things are nothing but as they stand in our Analogies; that is, are
nothing to us but as they are known by us; and they are not known to us but as
they are in the Sense, Imagination or Mind; in a word, as they are in our
Faculties; and they are in our Faculties not in their Realities as they be
without them, no nor so much as by Picture proper Representation, but only
by certain Appearances and Phaenomena. [] Cogitable beings have no
foundation, no ground in Realities, that is in things without Cogitative
Faculties.23
As we can see, just like Kant, Burthogge here makes distinction between the
way things look, (appear to us), and the way they really are. Let us recall now that
Locke also develops corresponding distinction, the one between nominal and real
essences. However, the mere fact of it does not still constitute justification for our
basic claim, that Locke anticipated idealism. At the very beginning I mentioned two
distinctive features of Kants position the distinction between phenomena and
noumena, and the demand for things to (at least partly) conform to cognition. That
objects of our knowledge are somehow mind-dependent is what truly demarcates
idealism from realism (regardless of how that dependency is further elucidated). In
her introduction to Burthogges works, Margaret Landes notes something similar:
But that mind itself, independent of sense-experience, actively contributes to the
make-up of its own object is a doctrine which, according to the usual view, was
promulgated for the first time by Kant24. Having previously explicated some of
22
I thank Tom Stoneham for bringing Richard Burthogge and his writings to my attention.
23
Richard Burthogge, Organum Vetus and Novum, Chicago: The Open Court Publishing
Company, 1923,8-10.
24
Margaret Landes, The Philosophy of Richard Burthogge, Chicago: The Open Court Publishing
107
Burthogges claims we also covered here, she goes on to notice how Kants own
Copernican revolution had an instigator at least a century older than Kant25.
That mind-dependency is in some rudimentary form present in Burthogge is,
perhaps of little doubt, though the precise meaning of his ideas need not be discussed here in detail. Nevertheless, Landes dismissal of Lockes idealistic tendencies is not something we must accept as given. Namely, what is, I think, clear from
our discussion of Lockes conception of substance, and real essences, is that he
does not limit himself to simply noting the distinction between nominal and real
natures of things. A crucial, but often neglected aspect of his position follows from
a further claim that real essences are unknowable and that substance is something
unknown. If we want to argue that things are somehow mind-dependent on our
cognitive powers, we also need to argue that there is something which limits our
complete knowledge of these things (objects, entities). Otherwise, how would we
be able to make a philosophically interesting, non-trivial distinction (that is, the
distinction that would not rely on optical illusions) between what merely appears to
us, and what is real?
From this, I believe, follows that Lockes claim of substances unknowable
character leads him to claim that all classifications and names of things we give
them does not stem from what they really are, but from how they are nominally, or
in appearance. In that sense, we can clearly recognize the activity of the mind in
making sense of the world around it and of the objects that exist in that world.
Simply put, we are not in a position to truly comprehend something outside of us,
and then classify it, both conceptually and linguistically. Thus, all we can do is
determine common features of objects as they appear to us. To some extent,
Burthogge also expresses this view when he writes:
Understanding conceives not anything but under the notion of an entity, and
this either a Substance, or an Accident; under that of a whole, or of a part, or of a
Cause, or of an Effect, or the like; and yet these and the like are only Entities of
Reason conceived within mind that have no more of any real true existence without
it, than Colors have without the eye or sounds without the ear.26
Company, 1923, Introduction, p. xvii. One important thing to not is that we can cast doubt on
Landes claim that mind has active role independently of sense-experience. Throughout the first
part of his Critique of Pure Reason, including its very first sentence, Kant acknowledges
constitutive, indispensable role of experience in our cognition.
25
The Philosophy of Richard Burthogge, p. xvii. Similar attitude is also present in: Michael
Ayers: Richard Burthogge and the Origins of Modern Conceptualism, in T. Sorrel and Rogers,
G. (eds.), Analytic Philosophy and History of Philosophy, Oxford: OUP, 2005.
26
Richard Burthogge, Essay Upon Reason, Chicago: The Open Court Publishing Company, 1923,
III, 1, p. 57-58.
108
Andrija o
In a sense, the way Burthogge understands concepts (or notions) of, say, cause
and effect, part or the whole, almost completely corresponds to the way Kant
understands similar concepts namely, as categories of the mind. It is not surprising that Locke and Burthogge were in contact and corresponded often. There is
even some uncertainty as to what degree they influenced each others work. On the
other hand, it should be clear now that Locke was expounding some of the views
that will after Kant be recognized as idealistic. Someone might now object that
merely saying that concepts are categories of the mind does not by itself constitute
the view that corresponds to Kantian idealism. Such an objection would be
accurate. We have seen, however, that Locke says more than that. And what he says
really is close to Kants claims that these categories describe only one side, only
one aspect of existing objects, that they present our limit of cognizing such objects
and that, perhaps crucially, our mind plays an active role in this sort of cognition,
thereby supplanting the unknowable aspect of objects in the external world with
what appears to him as their manifest nature. Thus, I believe it is safe to say that
there is a context in which we can speak of anticipation of some basic tenets of
Kantian idealism within the tradition of British modern philosophy.
IV Kants Substance and the Thing-in-Itself
Now, in order to make our case sufficiently clear, when talking about anticipating something, we must also talk about what is anticipated, at least in some detail.
Hence, in the last part of the paper I will turn to Kants conception of substance.
The following discussion should play two roles. We have started our elucidation by
considering the way substance was understood in the period up to Locke. The
demarcation line we then provided was supposed to show us how shifts in understanding the concept of substance bring about a move from clear-cut realism to
idealism, or at least anticipation of it. In that sense, the first role the discussion of
Kants understanding of substance has to play is to show the complete turn from
ancient and early modern conceptions signaling thereby the arrival of a full-fledged
idealism.27 The second role to be played consists in showing how what was referred
to substance in earlier philosophies was in Kant supplanted by thing-in-itself,
which will also show us another crucial parallel with Locke.
The fundamental staple of Kant's philosophy is arguably his transcendental
idealism. At the very beginning of his Critique of Pure Reason (B XVI), to repeat it
again, Kant states that it was assumed that all our cognition must conform to the
objects, and that instead we should assume that the objects must conform to our
27
Post-Kantian idealists would certainly be reluctant to call Kants idealism full-fledged. We will
say more about this in conclusion.
109
cognition. Even though he is at that point yet to fully define meaning of transcendental in his philosophy, it is clear that the focal point of his idealism is showing
how exactly objects conform to our cognition. To that end Kant, as we know full
well, makes a distinction between appearances and thing-in-itself. What appears to
us is that which we can know. The complex system of our epistemic faculties gives
rise to things appearing the way they do and ultimately determines the way we
perceive and comprehend the world around us. Now, what in Locke's philosophy
was 'substance', in Kant diverged into two aspects of his philosophy. The term
itself, as we can see in First analogy as well as in chapter on schemata, refers to the
way we understand appearances. In that sense substance is a category which can be
schematized (i.e. we have a schema of substance) schemas and categories both
referring to what merely appears to us as an object of knowledge. It is precisely in
that sense that we fully realize departure from earlier philosophy Kant is here
making. What was a primary ontological entity, a fundamental aspect of every
object, or the entirety of the world around us, in Kant becomes a mere way our
mental faculties understand some aspects of the world. In that sense, we have a
complete discontinuity, as both what substance is and that to which it refers are
now given entirely different meanings.
But, returning to the parallel with Locke, substance is here tied to appearances,
that is, to something nominal. In every object also persists an unknowable aspect
Kant refers to as thing-in-itself. The existence of the thing-in-itself cannot be
perceived, nor directly proven. The only reason we can give for its existence is that
otherwise we would be unable to uphold the objectivity of the external world. We
would be unable to imagine what it would be like if there were not an independent
aspect to things we cognize. The ultimate anticipation of idealism we find in Locke,
thus, is not only the distinction between nominal and real, the claim of unknowable
character of true nature of things, or the resulting activity of mind, but also the way
of arguing for the existence of something unknowable which is still necessary. For
both Locke and Kant, then, there simply must be something present in things that
ultimately make them susceptible to our minds activity. Without it, what would
support their sensible aspect and what would guarantee that their persistence is
independent of our particular viewpoints?28
The final point shows us not only the extent of Lockes anticipation of Kants
idealism, but also limits of that idealism itself, as well as shaky grounds on which
both ultimately base some of their crucial conclusions. It is not surprising then, that
we can also find parallels in years after each of them published their works.
Criticisms that Berkeley and Hume had of Locke's philosophy and the criticisms
that Fichte, Schelling or Hegel had of Kant's correspond in the way those philoso28
This concern, I think, is with respect to Kant also clearly visible in his refutation of Berkeleys
idealism. See Critique of Pure Reason, B 274-279.
110
Andrija o
phers rejected notions of substance and thing-in-itself, respectively, observing in a

similar way that it is not consistent to posit existence of something and at the same
time claim that we (can) know nothing about it. Thus, in both Berkeley and Hume,
we have a reduction of the extent to which Lockes notion of substance has a
reference. Berkeley denies existence of any material substance, and Hume goes
even further, denying the existence of any kind of substance whatsoever29. Both
philosophers acknowledged that substance was indeed unknowable, but concluding
that it is unknowable because there isnt anything to which the notion of substance
would refer. Similarly, Fichte, Schelling and Hegel all followed Kant in his
attempts to formulate an idealist philosophical system, but all concluded that the
notion of the thing-in-itself as unknowable presents a dangerous remnant of
earlier, realist (or dogmatic) systems. Thus, each in his own way Fichte by
claiming thing-in-itself doesnt exist30, Schelling and Hegel by claiming that it
does, but is not unknowable, quite the opposite31 these philosophers understood it
as their responsibility to purge idealism of this defect.32
In conclusion, I think we can safely say that, even though Locke cannot be yet
considered an idealist, since much of his ideas are veiled in strict empiricist
terminology, he fully realizes, even though he very rarely considers it explicitly,
that some crucial aspects of reality are mind-dependent and that the unknowable
ultimate nature of that reality imposes limits on our understanding of it, thus
opening space for activity of the mind and the dependency of those knowable
aspects of reality on that mind and its cognitive faculties. This, as I tried to claim
during the entire paper, is the way he anticipates Kants idealism.
Andrija o
29
See George Berkeley, A Treatise Concerning the Principles of Human Knowledge, Oxford:
Oxford University Press, 1998, 22-23; David Hume, A Treatise on Human Nature, Book I,
Oxford: Oxford University Press, 2007,
30
See J.G.Fichte, Foundations of the Entire Science of Knowledge, Cambridge University Press,
1982.
31
See, F.W.J. Schelling, A System of Transcendental Idealism, Charlottesville: University Press of

Virginia, 1978, esp. Introduction, ch.5 and ch.6; In Hegel, this claim can be found in various
forms and in many of his works. See, for instance, G.W.F. Hegel, Encyclopedia of the Philosophical Sciences, Indianapolis: Hackett, 1991, Introduction.
32
One excellent analysis of the way these three philosophers tried to amend what they thought
was wrong in Kant can be found in: Charles Taylor, Hegel, Cambridge: Cambridge University
Press, ch. I, Aims of a New Epoch.
111
Literatura
Aristotle Metaphysics, London: Penguin Classic, 1998.
Aristotle Categories and De Interpretatione, Oxford: Oxford University Press, 1975.
Ayers, Michael The Ideas of Power and Substance in Locke's Philosophy, in: Locke on
Human Understanding, ed. Peter Nidditch, Clarendon Press: Oxford University Press,
1975.
Bennett, Jonathan Learning From Six Philosophers, Oxford: Oxford University Press, 2003.
Berkeley, George A Treatise Concerning the Principles of Human Knowledge, Oxford:
Oxford University Press, 1998.
Burthogge, Richard Essay Upon Reason, Chicago: The Open Court Publishing Company,
1923
Burthogge, Richard Organum Vetus and Novum, Chicago: The Open Court Publishing
Company, 1923.
Descartes, Rene Objections and Replies, in: Elizabeth Haldane and G.R.T. Ross (eds.) The
Philosophical Works of Descartes, vol. 2, London: Cambridge University Press, 1972.
Descartes, Rene The Principles of Philosophy in: Elizabeth Haldane and G.R.T. Ross (eds.)
The Philosophical Works of Descartes, vol. 1, London: Cambridge University Press,
1972.
Fichte, J.G. Foundations of the Entire Science of Knowledge, Cambridge: Cambridge
University Press, 1982.
Hegel, G.W.F. Encyclopedia of the Philosophical Sciences, Indianapolis: Hackett, 1991.
Hume, David A Treatise on Human Nature, Oxford: Oxford University Press, 2007.
Kant, Immanuel Critique of Pure Reason, Cambridge: Cambridge University Press, 1998.
Landes, Margaret (ed.), The Philosophy of Richard Burthogge, Chicago: The Open Court
Publishing Company, 1923.
Locke, John An Essay Concerning Human Understanding, Dent: London, 1961.
Melamed, Yitzak The Building Blocks of Spinozas Metaphysics: Substance, Attributes
and Modes, online copy.
Schelling, F.W.J. A System of Transcendental Idealism, Charlottesville: University Press of
Virginia, 1978.
Taylor, Charles Hegel, Cambridge: Cambridge University Press, 1977.
Woolhouse, Roger Locke, Cambridge: Cambridge University Press, 1997.
112
Andrija o
Andrija o
Lokova anticipacija idealizma
(Apstrakt)
U ovom radu pokuau da pokaem kako se neki aspekti Lokove filozofije mogu
razumeti kao anticipacija Kantovog idealizma. U prvom delu rada, ispitujem kontinuitet u
shvatanju supstancije koji postoji izmeu tako raznolikih filozofskih sistema kao to su
Aristotelov i Dekartov. Identifikujui razliku izmeu pitanja ta je supstancija i pitanja na
ta referie pojam supstancije, u drugom delu rada razmatram Lokovo shvatanje supstancije,
kao i njegovu distinkciju izmeu nominalne i realne sutine, pri emu je druga po njegovom
miljenju, kao i supstancija, nesaznatljiva. U tom smislu, postoji jasna paralela izmeu te
Lokove distinckije i Kantovog razlikovanja pojave i stvari-po-sebi. Takoe, u razmatranje
uvodim i filozofiju Riarda Barthoga, koji pravi slinu distinkciju. U poslednjem delu rada
razmatram Kantovo shvatanje supstancije i diskontinitet koji to shvatanje predstavlja u
odnosu na prethodno razmatrana stanovita. Zakljuak rada je da ak i ako sam Lok nije bio
idealista, jasno se moe rei da ga je anticipirao. tavie, tvrdiu da pored tog, postoji jo
jedan smisao govora o anticipaciji Kantovog idealizma. Naime, on se moe pronai u
nainu na koji Lok brani postuliranje pojmova supstancije i realne sutine i utoliko i iz tog
ugla moe napraviti paralela izmeu Lokovog pojma realne sutine i Kantovog pojma
stvari-po-sebi.
KLJUNE REI: supstancija, nominalna sutina, realna sutina, Burthog, pojava, stvar-posebi
THEORIA 3
BIBLID 03512274 : (2012) : 55 : p. 113137
DOI: 10.2298/THEO1203113S
Milo umonja
VITGENTAJN I HAJDEGER: JEZIK KAO UNIVERZALNI MEDIJUM
I NEISKAZIVOST SEMANTIKE
APSTRAKT: U ovom radu e nastojati da pokaem da su Ludvig Vitgentajn i Martin

Hajdeger u obe faze svog stvaralatva zastupali koncepciju jezika kao univerzalnog medijuma. Oba filozofa smatraju da smo zatvorenici jezika koji govorimo tako da ne
moemo izai izvan njega i sa metajezike take opisati semantike veze jezika i sveta. Za
oba mislioca osnovni problem je metodoloke prirode: jer, ako ne moemo govoriti o odnosu jezika i sveta, kako onda moemo rei da ne moemo govoriti o odnosu jezika i sveta?
Argumentovau: a) da je univerzalizam ranog Vitgentajna i kasnog Hajdegera transcendentalno motivisan, te da obojica reavaju problem neiskazivosti semantike prizivajui jezik
poezije kao nain za izraavanje univerzalistikog stanovita; i b) da je univerzalizam kasnog Vitgentajna i ranog Hajdegera pragmatiki motivisan, te da je razlika izmeu dva
filozofa u tome to rani Hajdeger prihvata, a kasni Vitgentajn odbacuje semantiki paradoks univerzalizma. Za ranog Hajdegera neiskazivost semantike je dokaz da postoji neto
to izmie svakodnevnom jeziku te da se to neto mora dokuiti primenom posebnog metoda, za kasnog Vitgentajna je dokaz da ne postoji nita to ne moemo izraziti u svakodnevnom govoru te da je problem neiskazivosti semantike pseudoproblem.
KLJUNE REI:
Vitgentajn, Hajdeger, jezik kao univerzalni medijum, semantika, ne-
iskazivost.
1. Uvod
Istorija dvadesetovekovne filozofije obeleena je dubokim sukobom izmeu
dve filozofske tradicije analitike i kontinentalne. Analitiki filozofi najee
predstavljaju kontinentalnu filozofiju, pogotovo filozofiju njenog najistaknutijeg
predstavnika Martina Hajdegera (Martin Heidegger), kao mutnu retoriku koja
izbegava da na argumentovan nain opravda sadraj svojih tvrdnji (Fllesdal
1997: 13). Sa druge strane, gledano iz kontinentalnog ugla, analitika filozofija
se iscrpljuje u besplodnim sholastikim raspravama o tehnikim problemima koje
su liene sutinskog znaaja za ovekov ivot (Wilshire 2002: 35-36).
114
Milo umonja
Ipak, osim otvorenog neprijateljstva, analitika i kontinentalna filozofija dele

neke vane zajednike teme, meu kojima posebno mesto zauzima jezik. Polazei
od injenice da je jeziki obrat prisutan kako u analitikoj tako i u kontinentalnoj
filozofiji (prvenstveno hermeneutici), u ovom radu u nastojati da pokaem da su:
I. Ludvig Vitgentajn (Ludvig Wittgenstein) i Martin Hajdeger, filozofi koji personifikuju dve suprotstavljene filozofske tradicije, u obe faze svog stvaralatva
zastupali koncepciju jezika kao univerzalnog medijuma.
II. Da je univerzalizam ranog Vitgentajna i kasnog Hajdegera transcendentalno
motivisan, te da obojica reavaju problem neiskazivosti semantike prizivajui jezik
poezije kao nain za izraavanje zajednikog stanovita.
III. Da je univerzalizam kasnog Vitgentajna i ranog Hajdegera pragmatiki motivisan, te da je razlika izmeu dva filozofa u tome to rani Hajdeger prihvata, a
kasni Vitgentajn odbacuje semantiki paradoks univerzalizma. Za prvog je neiskazivost semantike dokaz da postoji neto to izmie svakodnevnom jeziku te da se
to neto mora dokuiti primenom posebnog metoda, za drugog je dokaz da ne
postoji nita to ne moemo izraziti u svakodnevnom govoru te da je problem
neiskazivosti semantike pseudoproblem.
Univerzalistiko shvatanje jezika odlikuje uverenje da smo zatoeni u jeziku
koji govorimo, da ne moemo izai izvan njega i opisati njegov odnos sa svetom.
Glavna posledica teze o univerzalnosti jezika je neiskazivost semantike. Jer, ako
nije mogue izai izvan jezika, onda nije mogue rei neto o jeziku i njegovoj vezi
sa svetom zato to svaki takav pokuaj mora pretpostaviti ono to nastoji da objasni
pa bi objanjenje bilo ili cirkularno ili tautoloko.
Kod ranog Vitgentajna univerzalistiko stanovie ogleda se u ideji o neiskazivoj logikoj formi koju jezik i svet moraju deliti da bi jezik mogao opisati svet.
Kasni Vitgentajn je univerzalista jer smatra da nije mogue govoriti o znaenju
rei van konteksta upotrebe to izraava sloganom znaenje je upotreba.
Mada jezik u Bitku i vremenu nema onaj znaaj koji e dobiti u kasnijim Hajdegerovim spisima, ipak i kod ranog Hajdegera moemo govoriti o univerzalistikoj koncepciji utoliko to on tumai svet kao univerzalni medijum znaenja koji se
otkriva oveku u svakodnevnom pred-razumevanju sveta. Nakon obrata, jezik zauzima centralnu poziciju u Hajdegerovom miljenju jer, zajedno sa svetom, predstavlja nerazluivi i jedinstveni horizont znaenja u kom nam se objavljuje neiskazivi bitak u svojim epohalnim menama.
Kljuni problem univerzalista je metodoloke prirode: ako je posledica teze o
univerzalnosti jezika neiskazivost semantike, kako filozof uopte moe iskazati
univerzalistiko stanovite? Ako u jeziku ne moemo govoriti o odnosu jezika i
sveta, kako onda moemo rei da ne moemo govoriti o odnosu jezika i sveta!?
Vitgentajn i Hajdeger: jezik kao univerzalni medijum i neiskazivost semantike
115
Rani Vitgentajn i pozni Hajdeger reavaju metodoloki problem neiskazivosti

semantike kroz poetski obrat tako to pribegavaju poeziji da bi saoptili tezu o
jeziku kao univerzalnom medijumu. Vitgentajnov poetski obrat ogleda se u
formi i stilu Tractatusa. Neiskazivi sadraj ideje o univerzalnosti jezika je pokazan
posredstvom forme Tractatusa ije stavove treba shvatiti kao ironiju: oni pokazuju
upravo suprotno od onoga to iskazuju, te se u finalnom inu samooglaavanja
besmislenosti semantike teorije otkriva poetski karakter dela. U Filozofskim istraivanjima Vitgentajn kroz opise primera jezike prakse implicitno porie mogunost formulacije teorije znaenja pa i one po kojoj je znaenje rei zavisi od
upotrebe. Sa druge strane, dok rani Hajdeger prihvata cirkularnost razumevanja kao
osnovu hermeneutikog metoda izlaganja bitka kroz samorazumevanje oveka, u
kasnijem periodu bitak postaje neiskazivi transcendentalni uslov smisla koji se
otkriva u jeziku, ponajpre u jeziku poezije.
1. Jezik kao univerzalni medijum i jezik kao kalkulus
U ovom poglavlju objasniu osnovne postavke teze o jeziku kao univerzalnom
medijumu i osnovne postavke suprotstavljene doktrine o jeziku kao kalkulusu. Pri
tome u se uglavnom oslanjati na radove Jaka Hintike (Jakko Hintikka 1981, 1986,
1996), autora ovog interpretativnog okvira.
Hintika pronalazi klice navedenih paradigmi u Lajbnicovom (Leibniz) razlikovanju dve komponente projekta matematike logike. Prva je characteristica universalis, to je trebalo da bude univerzalni jezik ljudskog miljenja koji e reflektovati strukturu sveta pojmova, a druga je calculus ratiocinator, zamiljen kao metod
simbolikog raunanja koji e odraavati proces ljudskog razmiljanja. Tokom
kasnijeg razvoja logike, delovi Lajbnicovog projekta su se osamostalili u dva istraivaka programa: algebarska kola Bula (Boole), Persa (Peirce) i redera
(Schrder) je razvijala matematike tehnike pomou kojih se moe ovladati ljudskim miljenjem, dok je Fregeovo (Frege) Pojmovno pismo na prvom mestu predstavljalo formalni jezik istog miljenja (Hintikka 1996: x). Odluujui podsticaj
Hintiki je doao od ana van Hajenorta (Jean van Heijenoort) koji je prvi razluio
Fregeovu koncepciju logike kao jezika i algebarsku koncepciju logike kao kalkulusa ukazujui na potpuno drugaija polazita dva naina razmiljanja o prirodi
logike. Naime, Van Hajenort smatra da je za Fregea logika fiksirana ne samo u
smislu da Begriffschrift odraava jedan konceptualni sistem, ve i utoliko to odraava jedini raspoloivi konceptualni sistem (van Heijenoort 1967: 325). Drugim
reima, moe postojati samo jedno Begriffschrift zato to postoji samo jedna vrsta
ljudskog miljenja. Za razliku od pripadnika algebarske kole koji su smatrali da
moe postojati vie logika te da se one mogu razliito tumaiti i prilagoavati praktinim potrebama istraivanja, Frege odbacuje mogunost reinterpretacije znae-
116
Milo umonja
nja logikih iskaza zato to ne veruje da moemo izai izvan ove logike logike na
koju smo osueni. Poto je formalni jezik logike samo kristalizovana verzija svakodnevnog jezika, logiar se u definisanju znaenja logikih simbola mora osloniti
na prethodno razumevanje semantike svakodnevnog jezika i metod posrednog uvoenja osnovnih pojmova pomou naznaka i metafora.
Hintika je uoptio rezultate Van Hajenortovog istraivanja logike u ideju o
temeljnoj razlici izmeu dva suprotstavljena shvatanja jezika: koncepcije jezika kao
univerzalnog medijuma i koncepcije jezika kao kalkulusa. Po Hintikinom miljenju, ova distinkcija predstavlja skrivenu pretpostavku celokupne dvadesetovekovne filozofije i klju za razumevanje porekla glavnine najvanijih sporova u
filozofiji jezika. U emu se ogleda ova razlika i zato Hintika smatra da je ona tako
znaajna?
Zastupnici univerzalistike koncepcije1 smatraju da je jezik koji govorimo
(ovaj jezik) neizbean medijum unutar kog sreemo svet. Sa jedne strane, jezik
jeste posrednik izmeu nas i stvarnosti. Sa druge strane, ba zato to je neizbean
zato to ne moemo pristupiti svetu mimo njega jezik je iezavajui posrednik
koji nije izmeu nas i sveta ve smo mi uvek ve unutar njega. Nalije univerzalistikog stanovita je uenje o granicama jezika jer iz prepostavke da smo, takorei,
zatoeni u naem jeziku proistie niz ogranienja u pogledu toga ta moemo a ta
ne moemo smisleno rei. Mi ne moemo zauzeti arhimedovsku taku izvan jezika
pa ga spolja opisati i raspravljati o njemu na nain na koji u jeziku raspravljamo o
ostalim predmetima (Hintikka 1986: 1), niti moemo rei kakav je svet po sebi, u
predjezikom stanju (Hintikka 1981: 375). Razlog ovih ogranienja je jednostavan: mi ne moemo govoriti o jeziku nezavisno od sveta ili o svetu nezavisno od
jezika zato to se prilikom svake upotrebe jezika moramo osloniti na ve postojeu
mreu fiksiranih semantikih veza izmeu jezika i sveta.
Glavna posledica univerzalistikog stanovita je neiskazivost semantike. Naime, ne samo da ne moemo govoriti o jeziku mimo sveta, ili o svetu mimo jezika,
mi ne moemo ni rei ta i kako povezuje jezik i svet zato to svaki takav pokuaj
pretpostavlja ono to nastoji da objasni. Poto se semantika bavi odnosom jezika i
sveta, ona je neiskaziva.
Nasuprot univerzalistima, zastupnici koncepcije jezika kao kalkulusa2 ne posmatraju jezik kao dati horizont znaenja unutar kog smo trajno zatoeni ve kao
orue koje moemo menjati i prilagoavati svojim potrebama. Ovi teoretiari ve1
Hintika u univerzaliste ubraja ranog Rasela (Bertrand Russell), Fregea, Vitgentajna, Karnapa
(Rudolf Carnap), Kvajna (Willard Van Orman Quine), ali i Gadamera (Hans Georg Gadamer) i
Hajdegera.
Izmeu ostalih, u ovu grupu teoretiara spadaju Pers (Charles Sanders Peirce), Huserl (Edmund Husserl) i sam Hintika.
117
ruju da se moemo osloboditi od postojeih semantikih veza i zauzeti taku sa

koje se prua pogled na na jezik, na svet i prirodu njihovog odnosa. Stoga, poto
po ovoj koncepciji nismo ogranieni sveprisutnou jezika, mi moemo govoriti o
jeziku i svetu nezavisno od njihovog meusobnog odnosa, moemo opisati veze
jezika i sveta, i, to je najinteresantnije, moemo smisleno raspravljati o mogunosti
potpuno drugaijih semantikih veza od onih koje zatiemo u svakodnevnom jeziku. Hintika i odreuje ovo stanovite pomou pojma kalkulusa ne da bi sugerisao
formalnu prirodu jezika (i njegovih pravila) ili da bi uporedio upotrebu jezika sa
raunskim operacijama, ve da bi naglasio mogunost reinterpretacije semantikih
veza: poenta nije da je jezik poput neinterpretiranog sistema znakova, ve da, u
principu, moe biti reinterpretiran poput sistema znakova (Hintikka 1996: xi, 5).
Razlikovanje jezika kao univerzalnog medijuma i jezika kao kalkulusa je korisno interpretativno orue zato to ta dva gledita vode suprotstavljenim zakljucima o vanim filozofskim temama. Poto su stavovi teoretiara jezika kao univerzalnog medijuma po svim pitanjima negacija stavova druge strane, bie dovoljno da
izloim konsekvence univerzalistikog stanovita. Univerzalista:
a) porie mogunost formulacije metajezika zato to metajezika perspektiva
podrazumeva upravo ono to univerzalista negira mogunost naputanja jezika
koji govorimo. Budui da su jezik i svet nerazluivo povezani, govor o jeziku
predstavlja zloupotrebu jezika (Hintikka 1986: 23-24; Hintikka 1996: 4)
b) odbacuje teoriju istine kao korespondencije. Po toj teoriji, istina je metajeziki termin koji izraava odnos korespondencije izmeu reenice i relevantne
injenice. Poto po univerzalistikoj koncepciji ne postoji taka izvan jezika sa koje
bi se odnos korespondencije mogao sagledati, teoretiar mora ili predloiti drugaije shvatanje istine ili ostaviti prirodu istine nedefinisanom (Hintikka 1996: xv, 13)
c) zastupa gledite o jednom svetu. Budui da je na jezik neraskidivo vezan za
ovaj svet, mi ne moemo rei kako bi izgledali (mogui) svetovi drugaiji od ovog
jedinog sveta o kom moemo govoriti (Hintikka 1986: 3; Hintikka 1996: 4)
d) prihvata semantiko kantovstvo. Semantika kritika i preobraaj Kantove
kritike saznanja poiva na univerzalistikom uverenju o neodvojivosti teza o neiskazivosti predjezikog sveta (nesaznatljivosti stvari po sebi) i neiskazivosti semantike (nesaznatljivosti a priornih formi ulnosti i kategorija). Analogno Kantu, i
univerzalista smatra da ne moemo pristupiti svetu mimo jezika, ali, za razliku od
Kanta, ne veruje da moemo rei neto o sematikim vezama. Jer, kada bi, kao to
Kant misli, bilo mogue saznati kako su povezani naa saznajna aparatura i svet,
onda bi bilo mogue, na osnovu znanja o saznajnoj aparaturi, stei i znanje o stvari
po sebi tako to e se iz celine saznanja izdvojiti na doprinos te tako utvrditi
doprinos stvari po sebi. (Hintikka 1981: 379; Hintikka 1996: xviii).
118
Milo umonja
e) prihvata jeziki relativizam. Jeziki relativizam je prirodna posledica neiskazivosti semantike jer potonja implicira nemogunost poreenja sa semantikom
drugih jezika (Hintikka 1981: 389; Hinttikka 1986: 21-22).
f) veruje da se, usled neiskazivosti semantike, jedina vrsta eksplicitno saoptivog znanja o jeziku tie isto formalnih sintaktikih aspekata jezika. Paradoks
formalizacije se ogleda u tome to i teoretiar jezika kao kalkulusa visoko ceni
formalni pristup izuavanju jezika, samo iz potpuno drugaijih raloga: dok je za
univerzalistu formalni pristup posledica nedostupnosti semantike sadrine, za
njegovog oponenta predstavlja nain da oznai one sastojke jezika iju semantiku
sadrinu smatra promenjivom (Hintikka 1986: 9-10; Hintikka 1996: 4)
Poslednji korolar nas vodi u srce semantike tame smetene u doktrinama o
jeziku o kao univerzalnom medijumu i neiskazivosti semantike. O emu je re?
Treba primetiti da zastupnik teze o neiskazivosti semantike ne mora smatrati i
da je semantika kao takva nemogua. Naime, ne postoji nita sporno u mogunosti da univerzalista raspolae razliitim uvidima u prirodu odnosa jezika i sveta, jer
mu njegova teza zabranjuje jedino da saopti svoje semantike ideje u jeziku kojim
govori. Ovo otvara kljuni metodoloki problem za univerzalistu: kako da kae
ono to se, po njegovom miljenju, ne moe rei? Ako je semantika neiskaziva, nije
li onda neiskazivo i to da je semantika neiskaziva?
U reavanju ovog problema univerzalisti pribegavaju razliitim oblicima indirektnog izraavanja ne bi li itaocu skrenuli panju na ono to je neiskazivo. Pre
nego to vidimo kako Vitgentajn i Hajdeger odgovaraju na kljuni izazov univerzalistike semantike, treba prvo pokazati da su obojica doista zastupali tezu o
jeziku kao univerzalnom medijumu.
2. Vitgentajn i jezik kao univerzalni medijum
2.1 Jezik kao univerzalni medijum u Tractatusu
Poimo od same sri slikovne teorije znaenja, a to je ideja o strukturnom
izomorfizmu jezika i sveta. Naime, po Vitgentajnu, stav je smislen ako predstavlja
mogue stanje stvari. Sposobnost jezika da izrazi smisao da opie svet zasniva
se na zajednikoj logikoj formi jezika i sveta (TLP-2.2, 4.12). Jezik moe da opie
bilo koju injenicu u svetu: da je sneg beo, da kia pada, da je nebo plavo...
Ipak, ne moemo rei da svet i jezik dele zajedniku logiku formu (TLP-4.121).
Zato Vitgentajn smatra da se nita ne moe rei o nunom uslovu mogunosti povezivanja jezika i sveta?
Odgovor uverljivo potkrepljuje tvrdnju o univerzalistikom pedigru traktatusovske semantike: govor o logikoj formi jezika bi implicirao postojanje drugog
jezika kadrog da opie (po definiciji kontigentnu) injenicu da jezik i svet dele
zajedniku logiku formu. to bi, u sledeem koraku, impliciralo mogunost
119
postojanja metajezika kadrog da opie svet u kom ne bi postojala injenica da

jezik i svet dele logiku formu. Meutim, taj metajezik nije mogu zato to bi on
bio nelogian. Na kljunom mestu Vitgentajn, sasvim u univerzalistikom
duhu, objanjava: Da bismo mogli prikazati logiku formu, morali bismo moi da
se sa stavom postavimo izvan logike, to jest izvan sveta (TLP-4.12). Navedeni
stav govori da svaki pokuaj opisivanja nunih uslova jezikog smisla naruava te
iste uslove jer pokuaj opisa semantikih veza podrazumeva razvezivanje jezika od
sveta, a to nijedan univerzalista ne dozvoljava kao racionalnu mogunost.
U kontekstu Vitgentajnove namere da u Tractatusu povue granice jezika,
moemo rei da ba neiskazivost semantike oblikuje ishod kritikog projekta
(Hintikka 1986: 17). Te granice, naravno, nisu spoljne to bi bilo u suprotnosti sa
univerzalistikim stanovitem jer bi podrazumevalo da postoji neto izvan jezika.
U Tractatusu je re o unutranjoj formi jezika: kao to je prostor iznutra ogranien
geometrijom, tako je i jezik iznutra ogranien nemogunou uspona ka arhimedovskoj taki sa koje se moe opisati odnos jezika i sveta. U beleci iz 1931. godine Vitgentajn pie: Granice jezika se manifestuju u nemogunosti da se opie
injenica koja odgovara reenici (ili njenom prevodu) bez da se jednostavno
reenica ponovi (Imamo posla sa kantovskim reenjem problema filozofije) (Wittgenstein 1998: 13).
No, zar i sam Tractatus ne naruava vlastite kriterijume smisla? Jer njegovi
stavovi iskazuju upravo ono za ta sami tvrde da je neiskazivo: recimo da jezik i
svet dele zajedniku logiku formu. Moemo prepoznati traktatusovsku verziju
kljunog metodolokog problema koncepcija jezika kao univerzalnog medijuma:
kako saoptiti neiskazivu semantiku?
Da bi reio ovaj problem, Vitgentajn uvodi razliku izmeu onoga to se u
jeziku moe iskazati i onoga to se u jeziku moe pokazati. Uz pomo zamisli
pokazivanja u jeziku Vitgentajn nastoji da na posredan nain izrazi semantiki
sadraj Tractatusa. Poto se, u skladu sa univerzalistikom koncepcijom, semantiki odnosi ne mogu iskazati, oni pripadaju klasi onoga to se pokazuje u jeziku.
Pokazuje se:
a) logika forma kao uslov mogunosti semantike veze: Stav ne moe prikazati logiki formu, ova se zrcali u njemu... Stav pokazuje logiku formu stvarnosti (TLP-4.121),
b) smisao stava: Stav pokazuje svoj smisao (TLP-4.022)
c) referencija imena: U logici, dakle, ne moemo rei: to i to postoji na svijetu, ono ne... jer bi inae logika morala izai izvan granica svijeta... (TLP-5.61).3
3
Posebno je indikativno to to je referencija imena neiskaziva: mi ne moemo rei ta se nalazi

na drugom kraju semantike veze. Postojanje pojedinog predmeta se moe jedino pokazati kroz
upotrebu jezika (Hintikka 1986: 7)
120
Milo umonja
Dakle, semantika Tractatusa je neiskaziva, ali je zato pokaziva.

Ipak, jedno je saoptiti sadraj neiskazive semantike on je vidljiv u smislenim stavovima. Sasvim drugo je saoptiti da je semantika neiskaziva. Jer neto se
moe pokazati samo tamo gde se neto moe iskazati. Stoga, problem Tractatusa
postaje: kako pokazati da se neto ne moe iskazati? Drugim reima, kakav smisao
moemo izvui iz knjige koja je, po autorovom priznanju, besmislena?
2.2 Jezik kao univerzalni medijum u Filozofskim istraivanjima
U Filozofskim istraivanjima koncepciju jezika kao univerzalnog medijuma
moemo prepoznati u znamenitoj Vitgentajnovoj tvrdnji da je znaenje rei njena
upotreba (Vitgentajn 1980: 43) i raspravi o semantikim pravilima.
Na prvi pogled, teza o znaenju kao upotrebi upuuje na zakljuak da se znaenje rei moe objasniti pravilima njene upotrebe: znaenje se sastoji od jezikih
pravila koja odreuju uslove pod kojima treba da upotrebimo odreenu re i tako
uspostavljaju vezu izmeu jezika i sveta. Po ovom modelu, semantika kompetencija se ogleda u sposobnosti govornog lica da podvede pojedinani sluaj pod postojeu semantiku normu.
Meutim, u raspravi o sleenju pravila Vitgentajn osporava znaaj semantikih normi za razumevanje jezika postavljajui sledee pitanje: kako mogu da znam
da je to ono to pravilo od mene zahteva (Vitgentajn 1980: 217). Ako pokuamo
da objasnimo pojedinanu primenu rei pozivajui se na pravilo, naleteemo na
granice jezika u vidu paradoksa jezikih pravila: Ovo je bio na paradoks: pravilo
ne bi moglo da odredi nain postupanja, budui da se svaki nain postupanja moe
da se dovede do podudaranja s pravilom (Vitgentajn 1980: 201). Pravila nam ne
mogu rei pod koju normu treba podvesti pojedine sluajeve upotrebe rei zato to
se pravilo uvek moe protumaiti tako da obuhvati bilo koji sluaj upotrebe rei. A
ako se svaki sluaj moe uskladiti sa pravilom, onda ne moe biti rei o pravilnoj i
nepravilnoj upotrebi rei a samim tim ni o njenom znaenju.
Paradoks nestaje a univerzalistike konture postaju vidljive kada u pojmovnom
paru znaenje upotreba prioritet damo upotrebi. Ispravno shvaen, Vitgentajnov
diktum znaenje je upotreba ne implicira da se znaenje rei sastoji od pravila
njene upotrebe, ve da je, u odreenom smislu, upotreba konstitutivna za znaenje:
Kako objanjavam nekome znaenje rei pravilan, jednoobrazan, isti? (...)
Onoga ko te pojmove jo ne poseduje ja u pomou primera i vebanja uiti da te
rei upotrebljava (Vitgentajn 1980: 208). Vitgentajn sugerie da ne moemo
objasniti znaenje izvan konteksta jezike igre u kojoj je re upotrebljena jer takvo
objanjenje pretpostavlja protivrenu mogunost da prekinemo upotrebu rei a pri
tome ne izgubimo njeno znaenje: Kae se: nije u pitanju re nego njeno znaenje... Na jednu stranu re, na drugu znaenja. Novac i krava koja se njime moe
121
kupiti. (Za razliku: novac i korist od njega) (Vitgentajn 1980: 120). Iskazano
staromodnim marksistikim renikom: semantika fetiizuje znaenje kada ga zamilja kao odnos izmeu dve stvari umesto kao odnos izmeu ljudi koji govore
jedan jezik i dele isti oblik ivota.
Meutim, raspravu o pravilima ne treba tumaiti kao varijaciju na temu traktatusovske doktrine o granicama jezika. Vitgentajn ne tvrdi da jezike igre povezuju jezik i svet, da ne moemo objasniti semantiku vezu zato to ne moemo
shvatiti pravila izvan konteksta odreene jezike igre, te da kontrast izmeu iskazivanja i igranja zamenjuje kontrast izmeu iskazivanja i pokazivanja.4 Po mom
miljenju, kasni Vitgentajn je jo radikalniji: paradoksalnost nastojanja da se jezik
i svet poveu posredstvom jezikih pravila pokazuje da ne postoji tako neto kao
to je veza jezika i sveta o kojoj filozof eli ali, zbog same prirode te veze, ne
moe da ima teoriju. Nesvodivost jezike igre na pravila ne pokazuje neiskazivost,
ve nemogunost semantike u smislu opteg kriterijuma znaenja.5
U metodolokom pogledu, slogan znaenje je upotreba ima nedvosmisleno
univerzalistike posledice. Vitgentajn istrauje znaenje iznova pitajui za okolnosti u kojima rei uimo i upotrebljavamo: poto ne moemo objasniti zato upotrebljavamo re tako, ostaje nam jedino da opiemo kako je svakodnevno upotrebljavamo. Zato odbija mogunost metajezika: Kada govorim o jeziku (o rei, o
reenici itd.), moram da govorim svakodnevnim jezikom... Moglo bi se misliti: ako
filozofija govori o upotrebi rei filozofija, morala bi postojati neka filozofija
drugog reda. Ali nije ba tako, nego odgovara sluaju pravopisa, koji se bavi i reju
pravopis, a ne postaje zato drugog reda (Vitgentajn 1980: 120-121). Ali, za
razliku od ranog, kasni Vitgentajn ne smatra da forma istraivanja pokazuje semantiki sadraj, naprotiv, dosledno sproveden univerzalizam nema ta drugo da
ponudi teoretiaru osim deskriptivnog pristupa.
3. Hajdeger i jezik kao univerzalni medijum
3.1 Jezik kao univerzalni medijum u Bitku i vremenu
Mada je samom jeziku u Bitku i vremenu posveeno svega nekoliko stranica,
ideju jezika kao univerzalnog medijuma ipak moemo prepoznati u Hajdegerovom
konceptu bitka-u-svetu kao izvornog jedinstva oveka i sveta, i njegovom pojmu
istine kao otkrivenosti.
Po Hajdegerovom miljenju, tradicionalna subjekat-objekat ema predstavlja
glavnu prepreku za razumevanje odnosa oveka i sveta. Naime, ako poemo od
4
Kao to misli Hinitka. Vidi: Hintikka 1981: 387.
Za dalju raspravu vidi dole str. 133-135.
122
Milo umonja
razlikovanja izmeu subjekta i objekta, svet emo zamisliti kao spoljanji megaobjekat koji je nebitan za ovekovo sutinsko postojanje u unutranjem prostoru
svesti. Nasuprot nasleenom shvatanju, Hajdeger smatra da ovek sutinski postoji
u svetu, te da svet sutinski postoji za oveka. Odnos izvorne povezanosti
oveka i sveta Hajdeger naziva bitak-u-svetu.
Kao bitak-u-svetu, ovek (ili tubitak, kako ga Hajdeger zove) upoznaje svet
kroz praktino delovanje u svakodnevnom ivotu. Svet nije ni objekat ni skup svih
objekata, ve horizont unutar kog ovek sree objekte on je celina svrhovitih
odnosa koje ovek u svakodnevnom ivotu razume kao izvornu celinu znaenja: U
upoznatosti sa tim odnosima tubitak poznauje samome sebi, on daje sebi izvorno
razumeti svoj bitak i Moi-biti u pogledu svojeg bitka-u-svijetu...Sami ti odnosi su
spojeni kao izvorna celina...Cjelinu odnosa tog poznaivanja nazivamo znaajnost.
Ona jest to to tvori strukturu svijeta, strukturu onoga u emu tubitak kao takav
uvijek ve jest (Heidegger 1988: 98).
Jezik igra sporednu ulogu u strukturi bitka-u-svetu zato to se u njemu eksplicitno pokazuje samo ono to je prethodno ve otkriveno u ovekom implicitnom
razumevanju sveta kao izvorne celine znaenja. Ipak, to ne znai da je bitak-u-svetu
u sutinskom smislu ne-jeziki, ve da se jezika znaenja prvo pojavljuju u
praktinim odnosima oveka i sveta. Zbog toga Martin Ku (Martin Kusch) tvrdi da
je rani Hajdeger univerzalista utoliko to zastupa sestrinsku koncepciju sveta kao
univerzalnog medijuma znaenja (Kusch 1989: 152). Kako da potkrepimo ovu
tezu?
Makar na prvi pogled, svetotvorna funkcija razumevanja protivrei univerzalistikom uenju jer prua oveku mogunost da slobodno odabere svet u kom eli
da ivi. Ipak, Hajdeger istie da su mogunosti ljudskog samorazumevanja ograniene istorijskim nasleem zajednice kojoj pripada. U tom smislu, ovek ne moe
transcendirati ovaj svet jer se uvek ve nalazi unutar njega kao datog horizonta
znaenja.
Sa druge strane, svetotvorna funkcija razumevanja govori u prilog tezi o neiskazivosti semantike. Naime, ako ne moemo pristupiti svetu po sebi (svetu kao
prirodi) mimo naeg sveta, onda ne moemo pristupiti ni odnosu izmeu naeg
sveta i sveta kakav je nezavisno od naeg razumevanja.
Trea potvrda Hajdegerovog univerzalizma je hermeneutiki metod. Za sada u
se ograniiti na sledeu primedbu: da je Hajdeger dozvolio mogunost nejgelovskog pogleda niotkuda ne bi mu bila potrebna hermeneutika kao kruni postupak
istraivanja koji pretpostavlja ono to nastoji razumeti.6
Ipak, krunski dokaz prisutnosti univerzalistikog stanovita u Bitku i vremenu
je Hajdegerov pojam istine kao otkrivenosti. Hintika smatra da je filozofov odnos
prema teoriji istine kao korespodencije najpouzdaniji pokazatelj njegove privr6
Vidi dole str. 131-132.
123
enosti tezi o neiskazivosti semantike zato to tradicionalni pojam istine izraava

najvaniji semantiki odnos odnos izmeu jezika i sveta (Hintikka 1996: 7).7
Poto univerzalista porie mogunost metajezikog stanovita sa kog se moe
sagledati odnos korespodencije jezika i sveta, on mora izabrati: ili e nastaviti da
shvata istinu kao odnos jezika i sveta i zato dii ruke od pokuaja da definie pojam
istine, ili e, poput Hajdegera, ponuditi drugaiju teoriju.
Hajdeger odreuje istinu kao otkrivenost: Iskaz je istinit, znai: on otkriva
bie po sebi. On iskazuje, on pokazuje, on daje vidjeti...bie u njegovoj otkritosti.
Istinitost (istina) iskaza mora biti razumljena kao biti-otkrivajua (Heidegger
1989: 249). Ipak, to to nam istinit stav otkriva ta neto jeste ne znai i da je
istinitost stava izvorni fenomen istine. Naprotiv, istina kao otkrivenost temelji se
na nerazluivom jedinstvu oveka i sveta koje, kao to znamo, Hajdeger naziva
bitak-u-svetu. ovekovom odnosu prema svetu pripada to da mu se u razumevanju
svet otkriva kao zadati horizont znaenja unutar kog stav moe iskazati ta neto
jeste. Razumevajui svet kao svoj svet, ovek je u istini (Heidegger 1989: 251).
Iskazano terminologijom analitike filozofije: primarni nosilac istine (truthbearer) nije ni stav ni reenica, ve sam ovek.
Hintikin test moemo testirati na Vitgentajnovom primeru. U skladu sa prepostavkom, Vitgentajn bi trebao da zastupa koncepciju istine koja nije korespondistika, ili da ostavi prirodu
istine neodreenom. I doista, kao to je Hintika predvideo, Vitgentajn je u obe faze svog
stvaralatva zastupao deflacionistiku koncepciju istine. Po deflacionistikoj koncepciji,
istinitosni predikata je jeziko orue ije se znaenje iscrpljuje u emi ekvivalencije znaenja
reenica p i p je istina. Drugim reima, rei Istina je da je Hajdeger pripadao univerzalistikoj tradiciji je samo drugi nain da se kae Hajdeger je pripadao univerzalistikoj
tradiciji. Po ovom shvatanju, istinitosni predikat poveava ekspresivnu mo jezika tako to
nam omoguava da izrazimo beskonane disjunkcije i konjukcije (npr: Sve to Petar kae je
istina). Moglo bi se pomisliti da u Tractatusu imamo posla sa teorijom korespondencije zato
to Vitgentajn govori o izomorfizmu jezika i sveta. Meutim, formalni izomorfizam jezika i
sveta je uslov smislenosti, a ne istinitosti stava. U belekama pisanim neto pre samog
Tractatusa, Vitgentajn kae: p je istina ne kae nita drugo do p! (Wittgenstein 1979: 9). U
Istraivanjima nalazimo slino: Jer, umesto Stvar stoji tako ... mogao sam da kaem i: To i
to je istinito (Vitgentajn 1980: 136). Takoe, treba primetiti da je karakteristina motivacija
zastupnika deflacionistike koncepcije istine univerzalistikog porekla. Naime, deflacionisti
negiraju postojanju dva odvojene take gledita: jedne sa koje sudimo da p, i druge sa koje
sudimo da li se sud da p na pravi nain odnosi prema injenici da p. Mada se sa obe take vidi
isto, naime da p (ili ne-p), teoretiar korespondencije zahteva njihovo odvojeno postojanje i
tako pokazuje da je u vlasti iluzije da moemo iskoiti iz svoje jezike koe. Vidi: Blackburn &
Simmons 1999: 1-8.
124
Milo umonja
2.2 Jezik kao univerzalni medijum nakon obrata

Promena u Hajdegerovom miljenju nakon Bitka i vremena mogla bi se pojednostavljeno opisati na sledei nain: Hajdeger ukida oveku stvaralaka ovlatenja u pogledu znaenja, i u potpunosti ih prenosi na bitak (Sein). ovek je sada
shvaen kao pasivni prijemnik za znaenja koja mu bitak alje kroz univerzalni
medijum jezik-sveta. Bitak je transcendentalni uslov mogunosti da se oveku
neto pojavi u jeziku kao neto. On sam je neiskaziv. Mi ne moemo iskazati ta je
bitak jer on i nije predmet za koji moemo rei da jeste, ve je samo to
jeste (ni ovo nije dobra formulacija jer bitak u strogom smislu nije). Bitak se
pokazuje u jeziku kao ono to oveku omoguava da o nekom predmetu kae ta
jeste. Prema tome, najpoznatiji stav poznog Hajdegera o jeziku Jezik je kua
bivstvovanja (Hajdeger 2003: 279) znai da je jezik medijum u kom se bitak
objavljuje oveku kroz sveproimajue znaenje onoga jeste.
U nastavku poglavlja u razviti ovu skicu kroz est univerzalistikih teza o
jeziku koje u potkrepiti karakteristinim navodima iz Hajdegerovih spisa o jeziku:
a) jezik i svet ine univerzalni medijum unutar kog se oveku predmeti uopte
mogu pojaviti: Samo tamo gde jeste jezik, jeste i svet... (Hajdeger 1982: 134).
Stoga, sutina jezika nije u predstavljanju neeg ve postojeeg, ve u omoguavanju predstavljanja: Budui da jezik prvi put imenuje bivstvujue, takvo imenovanje dovodi bivstvujue tek do rei i do pojavljivanja. Tek to imenovanje imenuje
bivstvujue za njegovo bivstvovanje iz bivstvovanja (Hajdeger 2000: 53).
b) semantika je neiskaziva jer ovek nema drugog pristupa predmetima nego
kroz jezik on je tek snagom jezika uopte izloen onom obelodanjenom... (Hajdeger 1982: 133). Poto je uvek ve unutar jezika, ovek ne moe zauzeti arhimedovsku taku izvan jezika i sa nje dokuiti sutinu jezika: Mi nismo kadri da
pogledom obuhvatimo jeziku sutinu, jer mi koji moemo da kazujemo jedino
tako to emo da ponavljamo za sagom i sami pripadamo sagi (Hajdeger 1982:
246).
c) metajezik je nemogu: mi ne moemo rei ta je jezik posredstvom drugih
kategorija, niti moemo govoriti o jeziku ve jedino iz jezika jer jezik nije predmet
o kom moemo govoriti ve pretpostavka svakog govora: Namera da se poe na
put ka jeziku upletena je u govor koji bi hteo da jezik razgoliti, kako bi ga predstavio kao jezik i kako bi to to je predstavljeno izrazio, a to u isti mah dokazuje
da nas je sam jezik upleo u govor (Hajdeger 1982: 220). Jezik se ne moe svesti
na sredstvo komunikacije, sistem znakova ili izraz ovekovih mentalnih stanja zato
to su sva ta odreenja izvedena iz sutine jezika: Ali jezik nije orue. Jezik uope
nije ovo i ono, naime, jo neto drugo nego on sam. Jezik je jezik (Heidegger
2008: 109).
125
d) sutina jezika je u pokazivanju istine predmeta kao predmeta. Poto se

oveku svet otvara u jeziku, teorija istine kao korespondencije jezika i sveta kakav
je mimo jezika mora biti odbaena. Doista, kao i u Bitku i vremenu, Hajdeger
poima istinu kao otvorenost (ili istinu) sveta u jeziku, a ne kao korespondenciju
jezika i sveta. No, dok je u Bitku i vremenu ovek primarni nosilac istine, sada je
istina od oveka nezavisan proces objavljivanja bitka kroz predmete u svetu: Bivstvujue moe biti bivstvujue samo ako ono stupa i istupa u prosvetljenost istine.
Samo ta istina daruje i jemi nama ljudima prolaz prema bivstvujuem koje mi
sami nismo, i prilaz bivstvujuem koje mi sami jesmo (Hajdeger 2000: 37).
e) sutina govora je u ovekovom odgovaranju jeziku. Ovo znai da jezik nije,
kao u instrumentalistikim interpretacijama Vitgentajnovog slogana znaenje je
upotreba, ovekovo delo napravljeno u praktine svrhe: ovek se ponaa kao da
je on tvorac i gospodar jezika, dok je u stvari jezik gospodar nad ovekom (Hajdeger 1982: 152). Zapravo, jezik upotrebljava oveka jer uvek kada
govorimo o predmetima ve nekako razumemo (sluamo) u jeziku objavljeno znaenje onoga jeste: Jezik govori. ovek govori ako odgovara jeziku. Odgovaranje jeste uvenje (Hajdeger 1982: 194).
f) poezija je sutina jezika. Jezik najistije pokazuje svoju sutinu kroz formu
poezije zato to je poezija, za razliku od svakodnevnog ili naunog jezika, po svojoj
sutini, okrenuta jeziku kao jeziku: ...poezija je ustanovljavajue imenovanje bia
is sutine svih stvari, a nije proizvoljno kazivanje, nego takvo kazivanje kojim na
otvoreno stupa sve ono to mi zatim u svakodnevnom govoru pretresamo i o emu
raspravljamo. Zato poezija nikada ne preuzima jezik kao predruni materijal, nego
tek ona omoguava jezik. Poezija je prajezik... Znai, obrnuto, sutinu jezika moramo shvatiti iz sutine poezije (Hajdeger 1982: 141).
3. Rani Vitgentajn i kasni Hajdeger: neiskazivost semantike i poezija
U ovom poglavlju pokazau da rani Vitgentajn i kasni Hajdeger reavaju metodoloki problem neiskazivosti semantike posredstvom poezije. Obojica smatraju
da je jezik poezije kadar da saopti univerzalistiko stanovite zato to pokazuje
sutinu jezika. U Vitgentajnovom sluaju, sam Tractatus je poetsko delo utoliko
to kroz formu besmislene semantike teorije pokazuje suprotno od onoga to
iskazuje: naime, da se sutina jezika moe iskazati. Hajdeger je, kao to smo videli,
izriit: poezija otkriva sutinu jezika.
3.1 Logika forma i bitak
Pre svega treba primetiti da oba mislioca dolaze do problema neiskazivosti
semantike na vrlo slian nain. Za Hajdegera je bitak transcendentalni uslov mo-
126
Milo umonja
gunosti otvaranja sveta u jeziku: oveku se predmeti mogu pojaviti samo unutar
jedinstvenog i nerazluivog horizonta jezik-sveta. Ipak, sam transcendentalni uslov
mogunosti pojavljivanja ne moe se pojaviti jer on i nije predmet. Zato se o bitku
ne moe govoriti: ne moemo rei da bitak jeste kao to govorimo npr. ova
stolica jeste jer tako zamenjujemo znaenje bitka i bia ono to se pokazuje u
tom jeste i ono to se pokazuje u onom ova stolica. Sa druge strane, da bismo
mogli rei da stolica jeste moramo prethodno razumeti to jeste, odnosno moramo ve nekako razumeti bitak kao transcendentalni uslov mogunosti semantike
veze.
Karl-Oto Apel (Karl-Otto Apel) je ukazao da sve to vai za Hajdegerov bitak
vai i za Vitgentajnovu logiku formu. Jer i logika forma u sistemu Tractatusa
funkcionie kao transcendentalni uslov mogunosti povezivanja jezika i sveta o
kom se nita ne moe iskazati jer nije neto u svetu. Zato pokuaj da se kae ta je
logika forma nuno prekorauje granice jezika: zamiljena kao predmet mogueg
opisa logika forma se iz nunog uslova predstavljanja pretvara u sluajno predstavljeno. Mada se ne moe iskazati, logika forma se, ba kao i Hajdegerov bitak,
pokazuje u jeziku: ..ono to u svakom govoru sahodei-prethodei zasijava: to
to se po Vitgentajnu, samo pokazuje, ali ne moe biti izreeno, jeste bitak (Apel 1980: 184).
Zastupajui neiskazivost transcendentalnog uslova mogunosti veze jezika i
sveta oba filozofa zapravo odbacuju mogunost sintetikih sudova a priori. Iz ovog
ugla postaje jasno zato Vitgentajn smatra da su apriorni stavovi transcendentalne
logike analitiki prazne tautologije koje ne govore nita (TLP-6.1,6.11) i zato
se Hajdeger rado slui tautologijama kada govori o jeziku (Jezik je jezik. Ono
osebujno iskaza te vrste lei u tome da ne kazuju nita, a ujedno miljenje s najveom odlunou veu uz njegovu stvar Heidegger 2008: 109). Tautoloki karakter logikih stavova injenica da nam transcendentalna logika ne govori nita
vie od formalne pokazuje da logika ne posreduje izmeu jezika i sveta kao trei
elemenat semantike veze jer bi to podrazumevalo mogunost da logika izae izvan
granica sveta (TLP-5.61). Hajdegerova upotreba tautologija pokazuje slino: da se
izmeu jezika i znaenja nita ne moe umetnuti, da se jezik kao univerzalni
medijum znaenja ne moe svesti ni na ta drugo.
3.2 Tractatus: poezija i ironija
Ipak, stvar sa Vitgentajnovim konceptom pokazivanja nije tako jednostavna.
Jer, da bi stav pokazao semantike veze on mora neto iskazati o svetu. A stavovi
Tractatusa, po priznanju samog autora, ne iskazuju nita te su besmisleni: Moji
stavovi rasvjetljavaju time to ih onaj tko me razumije na kraju priznaje kao
besmislene kada se kroz njih, po njima, preko njih popeo napolje. (On mora tako
127
rei odbaciti ljestve poto se po njima popeo) (TLP-6.54)? Ali onda i ideja
pokazivanja pripada pojmovnom aparatu teorije iju besmislenost autor oglaava.
Nije li stoga zamisao onoga to se moe samo pokazati besmislena?
Jeste, ako drimo da stavovi Tractatusa pokazuju da su veze jezika i sveta
neiskazive na isti nain na koji obini opisni stavovi pokazuju neiskazive veze
jezika i sveta. Meutim, metodoloka poenta teze o neiskazivosti semantike je da za
prirodu znaenja ne pitamo tako to emo pokuati da zavirimo izvan jezika u
pravcu njegovih veza sa svetom, ve da o znaenju moemo i treba da pitamo samo
u jeziku jer se tu nalazi sve to nam je potrebno da bismo razumeli sutinu
znaenja. Drugim reima, neiskazivost semantike nije problem ve reenje problema: Nemogunost da se u jeziku izraze uslovi slaganja izmeu smislenog stava
misli i stvarnosti je reenje zagonetke (Wittgenstein). Poto je zadatak Tractatusa da povue granice jezika kao predstave sveta, Vitgentajn nema drugi nain da
saopti svoj uvid osim kroz, po kriterijumima samog Tractatusa, besmislenu teoriju
o odnosu jezika i sveta. Ona je upotrebljena kao literarno sredstvo posredstvom
kog Vitgentajn pokazuje suprotno od onoga to iskazuje: naime, sam Tractatus kao
delo je dokaz sposobnosti jezika da samostalno naznai elementarni smisao sveta
tako to nas opozivom rezultata logike analize suoava sa granicama jezika kroz
neiskazivo mistino iskustvo postojanja kao postojanja (TLP - 6.44,6.45,6.522).8
Smisao Tractatusa kao besmislene semantike teorije je sam Tractatus kao
poetsko delo! 9
Poetski karakter Tractatusa se ogleda u tome to, poput pesme, svojom formom pokazuje svoj sadraj. Kao i u poeziji, jezik je u Tractatusu i forma i materijal. Najvanije stilsko sredstvo koje Vitgentajn koristi je ironija zato to ironija
istie sposobnost jezika da uputi razumevanje izvan onoga to iskazuje tako to e
pokazati suprotno od iskazanog (Frank 1999: 291). Gde je ironija u Tractatusu?
Prvo, knjiga je napisana u formi udbenika u kom numerisane definicije hijerarhijski slede jedna iz druge, da bi se na kraju ispostavilo da argumentacija ima
cirkularan karakter tj. da sve to je reeno o svetu zavisi od onoga to je reeno o
jeziku i obratno i da knjiga zapravo tvrdi da su takve definicije nemogue
8
Da stvar bude interesantnija, moju interpretaciju najbolje potvruje jedino poznato Vitgentajnovo spominjanje Hajdegera. U razgovoru sa lanovima Bekog kruga odranim 1929. godine,
Vitgentajn kae: Svakako mogu zamisliti ta Hajdeger misli pod bitkom i teskobom. ovek
osea poriv da nalee na granice jezika. Pomisli na primer na zauenost to bilo ta postoji.
Ova zauenost ne moe biti izraena u formi pitanja, i takoe nema ni bilo kakvog odgovora.
Bilo ta to moemo rei je a priori osueno da bude obina besmislica. Ipak, mi naleemo na
granice jezika...ova sklonost, ovo naletanje na neto, pokazuje neto... (Wittgenstein 1979:
68).
Dvojni karakter Tractatusa potvruje i Vitgentajnovo pismo izdavau Ludvigu fon Fikeru
(Ludwig von Ficker). Vitgentajn pie o Tractatusu: Delo je strogo filozofsko i u isto vreme
literarno, ali u njemu nema naklapanja ( Monk 1990: 177).
128
Milo umonja
(McGuinness 2006: 372). Drugo, razumevanje sadraja pojedinanih stavova

zahteva prepoznavanje ironije. Na primer, Vitgentajn kae da je kategorija kojoj
neto (u smislu bilo ta postojee) pripada odreena formalnom varijablom ija je
to neto vrednost (TLP - 4.126, 4.127). Ali, ako je tako, onda upotreba rei neto u
formulaciji doktrine protivrei samoj doktrini iz koje proizilazi da nije mogue
uopteno govoriti o stvarima koje pripadaju razliitim kategorijama.
Dalje, mada kae da broj pored stava oznaava njegovu vanost, Vitgentajn
svoju temeljnu ideju (Moja osnovna misao je da logike konstante ne zastupaju) smeta u stav pod brojem 4.0312. Meutim, najvea ironija je injenica
da Tractatus kao knjiga dakle, ne u smislu onoga to pie u knjizi ipak uspeva
da iskae ono za ta tvrdi da je neiskazivo i to tako to oglaava besmislenost
onoga to pie u knjizi.
3.3 Izvor umetnikog dela: poezija kao sutina jezika
Najjednostavniji nain da se uverimo u znaaj poezije za Hajdegerovo reenje
problema neiskazivosti semantike je da, pratei trag Kuove analize (Kusch 1989:
202-213), istaknemo paralele izmeu univerzalistike koncepcije jezika i Hajdegerovih stavova o umetnosti. Pratei izlaganje u Izvoru umetnikog dela moemo
videti:
a) da se ni umetniko delo se ne moe odrediti posredstvom drugih kategorija.
Kao to se jezik ne moe svesti na sistem znakova, izraz ljudskih mentalnih stanja
ili sredstvo komuinkacije jer sve te definicije pretpostavljaju sutinu jezika, tako se
ni sutina umetnikog dela ne moe razumeti na osnovu pojmova stvari ili tvorevine jer su ovi pojmovi izvedeni iz pojma umetnikog dela. Iako je tvorevina kao
ljudskom rukom proizvedeni spoj forme i materije blia umetnikom delu od stvari,
njena sutinska osobina pouzdanost se moe saznati samo iz sutine umetnikog
dela.
b) umetniko delo nam, poput jezika, otkriva ta neto uistinu jeste. Hajdeger
pokazuje na primeru para cipela kako nam istinu o cipelama kao ljudskoj tvorevini
otkriva Van Gogova slika Mrtva priroda sa parom cipela. Gledajui u sliku
iznoenog par cipela mi prepoznajemo njihovu pouzdanost sutinsku osobinu
cipela kao ljudske tvorevine: Sutina umetnosti bila bi dakle ovo: istina bivstvujueg koja sebe stavlja u delo (Hajdeger 2000: 23).
c) kao to jezik ne otkriva istinu opisujui postojei predmet, ni umetniko delo
ne pokazuje istinu tako to reprodukuje neto postojee: Mi smo otkrili tvorevinsko bie tvorevine. Ali kako? Ne opisivanjem ili objanjavanjem cipela to zaista
lee pred nama, ne izvetavanjem o pravljenju cipela; ne ni posmatranjem kako se
tu i tamo cipele zaista upotrebljavaju... Delo, dakle, nije reprodukcija pojedinanog
bivstvujueg koje je prisutno u datom trenutku (Hajdeger 2000: 22-23). Prema
129
tome, istina koju nam umetniko delo saoptava nije istina kao korespondencija,
ve istina kao otkrivenost. Umetnika dela ne pokazuju ta je to pojedinano
bivstvujue kao takvo, nego... putaju da se neskrivenost kao takva deava u
odnosu na bivstvujue u celini (Hajdeger 2000: 39).
d) kao to je sutina govora u primanju znaenja koje nam bitak alje kroz
jezik, tako je i sutina umetnikog stvaranja u primanju i uvanju istine dela kao
dela. Kao to nas govor kao sluanje jezika upuuje na znaenje onoga jeste, tako
je i umetniko stvaranje kao uvanje stajanje u otvorenosti bivstvujueg koja se
deava u delu (Hajdeger 2000: 48)
e) poezija je sutina umetnosti: Sutina umetnosti jeste poezija. A sutina
poezije jeste zasnivanje istine (Hajdeger 2000: 54). Privilegovano mesto poezije
meu drugim umetnostima poiva na njenom jezikom karakteru budui da se se
upravo u jeziku otvara horizont predmetnosti predmeta. Pesnik je, po prirodi stvari,
univerzalista: on je taj koji oslukuje jezik, ije delo pripada ovom jeziku, on je taj
koji ne polae pravo na saznanje nezavisne stvarnosti, on je taj koji se odrie
metajezike take gledita (Kusch 1989: 219). No, ono to je od najvee vanosti
za problem neiskazivosti semantike je to to pesnikova re iskazuje ono to svakodnevni jezik i jezik nauke prikrivaju. Hajdeger ovu ideju saoptava tumaei
zavrne stihove pesme Re tefana Georga (Stefan George):
Tako sam tuan nauio odricanje:
Nijedna stvar ne moe da bude tamo gde re nedostaje
Od ega se pesnik odrie? I kakve veze ima to odricanje sa neiskazivou
semantike? I sa ulogom poezije u Vitgentajnovim reenjem problema?
Pesnik se odrie take sa koje se vidi da nijedna stvar ne moe da bude tamo
gde re nedostaje i upravo tako iskuava neraskidivu vezu rei i stvari: ba kao to
se Vitgentajn u inu oglaavanja besmislenosti semantike teorije odrie arhimedovske take gledita i tako, kroz svojevrsnu getalt promenu, poetski saoptava
mistino iskustvo da neto jeste, tako i Hajdegerov pesnik odricanjem od semantike dotie neiskazivu i mistinu semantiku vezu: Pesnikovo odricanje ne
dotie re, ve vezu rei i stvari, jo preciznije: misterioznost te veze, koja se
otkriva kao misterija upravo na toj taki gde pesnik eli da imenuje nagradu koju
dri u ruci (Heidegger 1982: 78).
4. Rani Hajdeger i kasni Vitgentajn: konsekvence pragmatizma
Ispitivanje odnosa ranog Hajdegera i kasnog Vitgentajna zahteva vie prostora
zato to u ovom sluaju zajedniko pragmatiko polazite vodi razliitim pozicijama u pogledu metodolokih konsekvenci koncepcije jezika kao univerzalnog
medijuma. Dok se Hajdegerov pragmatizam u Bitku i vremenu preobraava u kruni postupak ispitivanja pretpostavke svakog razumevanja u vidu znaenja onoga
130
Milo umonja
jeste, Vitgentajnov pragmatiki univerzalizam u Filozofskim istraivanjima vodi

radikalnom metodolokom partikularizmu koji tezu o neiskazivosti semantike tretira kao poslednji ostatak pogrenog uverenja da se sve jezike igre u poslednjoj
instanci odnose prema svetu.
4.1 Bitak-u-svetu i forma ivota
Univerzalizam ranog Hajdegera i kasnog Vitgentajna proistie iz pragmatikog pristupa pojmovima razumevanja i znaenja. Obojica polaze od pretpostavke
da se nai pojmovi raaju i ive u kontekstima svakodnevne upotrebe. Znaenja
nisu od prakse nezavisni entiteti nastanjeni u platonskom svetu ideja, a razumevanje nije silogistiko zakljuivanje od optih pojmova ka ivotnim okolnostima
pojedinane upotrebe. Naprotiv, razumevanje je za obojicu praktino podsvesno
koje proima nae poslovanje sa svetom, dok je znaenje primarni oblik datosti
predmeta otkriven u delatnom ophoenju sa stvarima u svetu. Kao to smo gore
videli, Hajdegerov pojam bitak-u-svetu oznaava ovekovu izvornu upuenost na
svet koji nam se u obavljanju svakodnevnih poslova otkriva kao lanac svrhovito
povezanih znaenja spojenih u celinu uvek ve aktivnim pred-razumevanjem
znaenja onoga jeste. Vitgentajnovi pojmovi jezika igra i forma ivota predstavljaju slinu leguru svakodnevnog jezika i praktinih odnosa neprimetno povezanih implicitnim razumevanjem veza jezika i sveta. Poput Hajdegera, Vitgentajn smatra da neizbeno uee u datoj formi ivota integralno ukljuuje pripadnost zajednici u svoj sloenosti isprepletenih ivotnih interesa, socijalnih normi i
deljenog semantikog okvira: kao to je Hajdegerov bitak-u-svetu izvorno subitak,
tako je i Vitgentajnova forma ivota uvek forma zajednikog ivota.
Iz ugla pragmatiki motivisanog univerzaliste pokuaj da se semantike veze
sagledaju izvan konteksta svakodnevne prakse predstavlja filozofski pragreh jer
previa da razumevanje i znaenje ive u upotrebi. Zato nije iznenaenje da teorijski profili Hajdegrove i Vitgentajnove kritike mete a obojica smatraju da se
dijagnoza tie celokupne filozofske tradicije pokazuju upadljivu slinost: ono to
je za Hajdegera ontologija predrunosti, za Vitgentajna je avgustinovska slika
jezika.
Oba mislioca smatraju da je seme tradicionalnih filozofski problema posejano
u pristupnom gestu izdvajanja predmeta iz celine ivotnih odnosa sa namerom da se
njegovo znaenje spozna u navodno istom obliku. Hajdeger kritikuje elju filozofa
da sutinu znaenja razume sa teorijske distance tako to e ga predstaviti objektivno izvan lanca svrhovitih veza kao predruni predmet oien od subjektivnih nanosa ljudskog delovanja. Meutim, kada ruka teorije iupa predmet iz
korena u svakodnevnom ivotu kroz prste joj iscuri njegovo izvorno znaenje.
Vitgentajn upuuju analognu kritiku ukorenjenom mnjenju da znaenje rei treba
131
razumeti s obzirom na predmet koji re imenuje. Ve u prvom paragrafu Filozofskih

istraivanja Vitgentajn citira odlomak iz Avgustinovih Ispovesti u kom autor
opisuje kako je uio znaenje rei povezujui izgovorene rei sa predmetom na koji
su stariji pokazivali. U Avgustinovom opisu Vitgentajn prepoznaje sliku jezika koja dominira filozofskom tradicijom: rei su imena za predmete, reenice su opisi
sveta a ostenzivna definicija je osnovni oblik objanjenja znaenja rei. Poput
ontologije predrunosti, i avgustinovska slika jezika zaboravlja da je poznaavanje predmeta imenovanjem mogue tek pod pretpostavkom da je u jezikoj igri
ve otvoren horizont znaenja: ...samodovoljna teorija konstitucije znaenja kroz
imenovanje, izdvojena iz pragmatikog konteksta jezikih igara povezanih sa
formom ivota, tano odgovara Hajdegerovom opisu prelaza od kontekstualnog
sveta razumevanja ka deficijentom modusu pukog zurenja u predruno... (Apel
1998: 138).
4.2 Hermeneutika vs. transcendentalni pragmatizam
Poto se filozofi slau u dijagnozi, za oekivati je da se sloe i u pogledu terapije. I doista je tako do odreene take. Kritiki zadatak pragmatikog univerzalizma je da rei problem neiskazivosti semantike. Naime, oba mislioca smatraju
da je uzrok tradicionalnih filozofskih tekoa zaborav implicitnog razumevanja
semantikih veza koje proima svakodnevni ivot i tako omoguava pojavljivanje
predmeta unutar univerzalnog medijuma znaenja.10 A ako je zaborav problem,
onda reenje nije u otkriu do tada nepoznatih injenica ili uspostavljanju novih
konceptualnih veza, ve u podseanju na ono to nam je uvek ve nekako poznato.
Oporavak od filozofskih tegoba je zapravo povratak sa iluzorne arhimedovske
take teorije znaenja u okrilje znaenja otkrivenih u obinom saobraanju sa svetom. Budui da nije nita drugo nego podseanje na to da se ve nalazimo na mestu
sa kog moemo razumeti sutinu znaenja, povratak se sastoji u opisu ivota koji
svakodnevno vodimo u univerzalnom medijumu znaenja. Do ove take izmeu
Vitgentajna i Hajdegera nema bitnijih razlika.
10
Na primer, ako usvojimo avgustinovsku sliku jezika i prepostavimo da rei uvek funkcioniu
kao imena raspravu o psiholokim pojavama emo voditi oko ontolokog statusa mentalnih
stanja i procesa. Vitgentajn ukazuje da je kljuan korak u opsenarskom triku ve nainjen:
nevolje odnosa duh/telo poinju sa pretpostavkom da su rei psiholokog renika imena stanja i
procesa iju prirodu tek treba da spoznamo (Vitgentajn 1980: 308). Na slian nain Hajdeger
kritikuje Dekarta zato to pitajui ta je mislea supstanca unapred donosi odluku da oveka
shvati kao stvar koja se od drugih stvari u svetu razlikuje tek po svojim osobinama a ne samim
nainom postojanja (Heidegger 1989: 107-114). Kao to Dekart zaboravlja kategorijalnu
razliku izmeu oveka i stvari, tako i zastupnik avgustinovske slike jezika zaboravlja razliitost
funkcija koje rei imaju u svakodnevnom ivotu.
132
Milo umonja
Hajdegerovo reenje problema neiskazivosti semantike ogleda se u prihvatanju

temeljnog paradoksa univerzalistike koncepcije. Podsetimo se, univerzalista smatra da nije mogue objasniti pojmove razumevanja i znaenja jer ih teorija mora
pretpostaviti te e objanjenje biti ili kruno ili tautoloko. Ipak, za Hajdegera kruni karakter istraivanja ne predstavlja prepreku ve metodoloku potrebu zato to
reflektuje krunu strukturu razumevanja i znaenja (Heidegger 1989: 174). Ako
ovek uvek ve nekako razume horizonta znaenja unutar kog se zatie, onda se
filozofsko razumevanje mora sastojati u tumaenju znaenja koja ovek konstituie
u svakodnevnom poslovanju sa svetom jer se upravo tu ponajpre javlja znaenje
onoga jeste. Sa jedne strane, poto se ne moe postaviti izvan univerzalnog
medijuma znaenja, tuma mora pretpostaviti pred-razumevanje koje nastoji da
istrai (Heidegger 1989: 5). Dok je za logiara poput ranog Vitgentajna ova situacija razlog da cenzurie svaki govor o semantici, Hajdeger, na osnovu tradicije
hermeneutike kao vetine tumaenja i uverenja da je hermeneutiki stav izvorni
modus egzistencije, prepoznaje hermenutiki krug, inae ve prisutan u naem razumevanju sveta. Sa druge strane, metodoloka odluka da tumaenje poe od oveka svedoi o impliciranoj sutini znaenja. Jer tuma mora pretpostaviti univerzalistiku koncepciju da bi sa razlogom mogao zapoeti istraivanje znaenja
pitajui oveka o onome to mu se otkriva u delatnom ophoenju sa svetom. Stoga
je u hermeneutikom krugu polazna taka i zavrna: opis strukture pred-razumevanja pokazuje nam da ivimo u univerzalnom medijumu znaenja i da je taj ivot
sutinski obeleen odnosom prema jedinstvenom i sveproimajuem znaenju onoga jeste.
Na prvi pogled, Vitgentajnova Filozofska istraivanja predstavljaju niz nepovezanih opisa svakodnevne jezike prakse iz kojih je teko izvesti opte stavove o
odnosu jezika i sveta. Tekoa nije sluajna jer autor izriito tvrdi da ne nudi nikakvu teoriju znaenja. Vitgentajn predlae da, umesto u obliku objanjenja, semantike veze istraimo opisivanjem jezikih igara u kojima se javljaju odreene
rei (Vitgentajn 1980: 109) Naime, poto smatra da filozofske zabune u pogledu
znaenja izviru iz nerazumevanja logike naeg jezika, Vitgentajn veruje da je
upravo svakodnevni jezik teren borbe protiv omaijavanja naeg razuma. U toj
borbi opisi konkretne jezike prakse slue kao dvostruko korisni podsetnici na
okolnosti uenja i upotrebe pojedinih rei. Primeri jezikih igara prvo treba da nam
predoe jaz izmeu znaenja koja pripisujemo reima u filozofskom diskursu i
naina na koji rei doista upotrebljavamo, i drugo, da nam skrenu panju na razlike
u funkcionisanju rei u razliitim regionima jezika (McGinn 1997: 14). Oslanjajui
se na na implicitni semantiki know-how, Vitgentajn nas vraa na hrapavo tlo
svakodnevnog jezika ne bi li nas podsetio na ivot u jeziku koji ve vodimo. No, to
jo uvek ne daje odgovor na problem neiskazivosti semantike jer nije jasno da li
133
Vitgentajnova fenomenologija svakodnevnog jezika kroz slogan znaenje je

upotreba, pored navedenih razlika, ukazuje i na neko jedinstvo znaenja.
Ako, poput Apela ili Hintike, pristupimo univerzalistikom duhu Filozofskih
istraivanja kroz prizmu Tractatusa, pa pojmove jezike igre i forme ivota razumemo kao zamenu za pojam logike forme kao deo neiskazive ali kroz opis
primera upotrebe jezika pokazane semantike teorije onda emo u slogan znaenje je upotreba uitati transcendentalno-pragmatiku teoriju znaenja u kojoj e
pojmovi jezike igre i forme ivota igrati ulogu uslova mogunosti povezivanja
jezika i sveta. Nevolja je to ovo tumaenje diskvalifikuje semantiku kao prazan
metajeziki hod i tako na zadnja vrata uvodi upotrebljivost kao kritiku meru
znaenja (Apel 1980: 267-268). Dosledna primena pragmatikog kriterijuma znaenja uzrokuje raspad svakodnevnog jezika na niz nepovezanih jezikih igara.
Posledino, implicitni semantiki know-how, sada sveden na praktino poznavanje normi jezike zajednice, ne samo da gubi svoju svetotvornu mo, ve postoje
glavna prepreka razumevanju objedinjujueg znaenja onoga jeste. Iz hajdegerovske perspektive, transcendentalno-pragmatiki Vitgentajn ne uspeva ak ni
da postavi pitanje o znaenju onoga jeste: naime, ako je znaenje rei oblikovano
pravilima jezike zajednice koja garantuju da se re upotrebljava isto, onda
svakodnevni jezik ne saoptava primarni odnos bitka pri biu o kojemu je rije,
nego se skupa-bitak kree u skupa-govorenju pa reenost, diktum, izriaj jame
za istinitost...zato to je govorenje izgubilo, odnosno nikada nije steklo, primarni
odnos bitka pri biu o kojemu je rije... (Heidegger 1988: 191-192).
4.3 Vitgentajnov metodoloki partikularizam i neiskazivost semantike
Osnovni nedostatak transcendentalno-pragmatike interpretacije je to pretpostavlja da jezike igre predstavljaju veze jezika i sveta. Hintika pie: Odnos
predstavljanja izmeu jezika i stvarnosti ima takorei svoj modus postojanja u
odreenim pravilima ureenim ljudskim aktivnostima (Hintikka 1977: 232). On
smatra da je znaenje rei njena veza sa svetom iskovano kroz upotrebu, a da je
upotreba regulisana semantikim normama o kojima ne moemo govoriti jer ih
uvek ve moramo slediti. Sledi da je paradoks jezikih pravila njihova iskustvena
subdeterminisanosti kljuan dokaz univerzalistikog karaktera Vitgentajnovog
transcendentalnog pragmatizma.
Moja kritika transcendetalno-pragmatikog tumaenja glasi: provuen kroz
Prokrustovu postelju semantikog univerzalizma, kasni Vitgentajn ostaje zarobljenik upravo one avgustinovske slike jezika protiv koje se u Istraivanjima
bori. Da pojasnim.
Po mom sudu, paradoks jezikih pravila govori da nita ne stoji u temelju
jezika, da je u izvesnom smislu naa upotreba rei proizvoljna. U izvesnom smislu
134
Milo umonja
ovde znai: ako traimo odreeno objanjenje zato re upotrebljavamo tako,

zakljuiemo da nita ne obrazlae pojedinanu primenu rei osim nae sklonosti
da je tako upotrebimo (Vitgentajn 1980: 17, 219, 292). Zahtevano objanjenje
moe biti dvojako: ili smo rekli sto zato to to ispred nas jeste sto, ili smo rekli
sto zato to lanovi nae jezike zajednice to zovu sto. Razlika izmeu univerzaliste i Vitgentajna je onda u sledeem: prvi odbacuje prvo objanjenje a prihvata drugo, drugi odbacuje oba. Zato?
Po Vitgentajnu, to to nita ne garantuje stabilnost znaenja ne znai da postoji
prazno mesto u temelju jezika koje univerzalista moe, nakon to odbaci zamisao
od jezika nezavisne stvarnosti, da popuni neiskazivim formama ivota. Problem
avgustinovske ideje da jezik mora predstavljati svet nije u odgovoru koji semantiki realista daje znaenje zavisi od vanjezike stvarnosti ve u pitanju koje
postavlja. Potraga za osnovom znaenja prepostavlja da su upotreba i znaenje dve
razliite stvari izmeu kojih postoji odnos meusobne uslovljenosti: ili tako to
znaenje shvaeno kao oznaeni predmet uslovljava upotrebu, ili tako to upotreba
uslovljavaja znaenje. Utoliko koncepcija jezika kao univerzalnog medijuma poiva na jednako pogrenom uverenju da moemo razdvojiti upotrebu i znaenje pa
obrnuti pravac objanjenja tako to emo delegirati zajednikoj jezikoj praksi
prava u pogledu normiranja veze jezika i sveta.
Jer poenta Vitgentajnovog slogana znaenje je upotreba je upravo to da
izmeu naeg ivota u jeziku i znaenja rei koje upotrebljavamo ne stoje nikakvi
posrednici u vidu logike forme ili semantikih normi. Univerzalista grei zato to
Vitgentajnove opise upotreba tretira kao opise uslova upotrebe: on je u pravu kada
veruje da Vitgentajn ne opisuje aletike uslove znaenja, ali nije u pravu kada
veruje da Vitgentajn opisuje asertorike uslove znaenja. Slogan znaenje je upotreba moemo prevesti u metodoloku napomenu znaenje se vidi u upotrebi,
nikako u transcendentalnu formulu znaenje zavisi od upotrebe ili upotreba je
uslov znaenja. Kada Vitgentajn pita za svrhu koju re igra u naim ivotima ili
za njenu ulogu u jezikoj igri, on nam skree panju na sve one okolnosti zbog
kojih ta re u tom kontekstu ima to znaenje. Dok univerzalista traga za onim to je
isto u svim upotrebama rei oekujui da tako utvrdi ta re znai, Vitgentajn nam
ukazuje na ono to je razliito u pojedinim sluajevima jer je to razliito ivotni
elemenat znaenja. Najjednostavnije iskazano: znaaj koji re ima u naem ivotu
nije uslov znaenja ve jeste znaenje rei. Stoga je tvrdnja da Vitgentajn zastupa
pragmatiki kriterijum znaenja oigledno pogrena jer poiva na razdvajanju
znaenja i znaaja rei. Za Vitgentajna je znaaj uvek taj znaaj, upotreba je uvek
ta upotreba, pa in uoptavanja upotrebe u kriterijum znaenja direktno protivrei
Vitgentajnovoj poruci.
Podsetimo se, za pragmatiki motivisanog univerzalistu problem neiskazivosti
semantike nastaje zato to semantika pretpostavlja mogunost da se znaenje rei
135
objasni mimo njene svakodnevne upotrebe. U ovom smislu, kasni Vitgentajn jeste
semantiki univerzalista jer prihvata univerzalistiku kritiku semantike. Ali on
odbacuje univerzalistiko objaenjenje. Za Vitgentajna problem sa semantikom
nije to to naruava uslove mogunosti znaenja, ve to to pretpostavlja da takvi
uslovi postoje. Dok univerzalista (rani Vitgentajn i Hajdeger iz obe faze) veruje da
nas ti uslovi spreavaju da eksplicitno opiemo semantike veze, Vitgentajn smatra
da ako ne moemo rei kako su jezik i svet povezani, onda ne moemo rei ni to
da ne moemo rei kako su jezik i svet povezani. Ali, i ovo je kljuno, ne zato to
postoji neto semantika veza to ne moemo izrei, ve zato to ne postoji
nita o emu ne moemo govoriti: Ovde je velika tekoa u tome da se stvar ne
prikae tako kao da postoji neto to neko ne moe da uini (Vitgentajn 1980:
374). To da ne postoji nita s onu stranu jezika, da nema neiskazivog kriterijuma
znaenja, ne moe se utvrditi povlaenjem linije razgranienja izmeu semantike i
svakodnevnog jezika, ve jedino tako to emo sluaj-po-sluaj opisivati upotrebu
rei ne bi li pokazali semantiaru da ovde njegove rei ili ne znae nita, ili pak
imaju uobiajeno znaenje. Tako se Vitgentajnov pragmatiki univerzalizam preobraava u metodoloki partikularizam.
Konano, zapitajmo se ta bi Vitgentajn rekao o Hajdegerovom reenju problema neiskazivosti semantike? Moemo pretpostaviti da bi imao jednostavnu
primedbu: Hajdegerovo potraga za jedinstvenim znaenjem onoga jeste poiva
na avgustinovskoj slici jezika jer pretpostavlja da se nae rei, pa tako i re biti
odnose na neke fenomene, makar ovi i ne bili predmeti u svetu (Philipse 1992:
263). Jer tek pod prepostavkom da postoji neto to povezuje sva znaenja glagola
biti, neto to moramo iskusiti da bi razumeli izvorno znaenje onoga jeste,
Hajdeger moe razdvojiti upotrebu i znaenje pa tvrditi da ovek u svakodnevnom
ivotu, uprkos tome to razume znaenje kopule je u reenicama kao to su Nebo je plavo ili Ja sam radostan, ipak ne razume pitanje o znaenju onoga jeste.
Iz vitgentajnovske perspektive, kao to je problem neiskazivosti semantike pseudoproblem, tako je pitanje o smislu bitka pseudopitanje.
Milo umonja
Pedagoki fakultet u Somboru, Univerzitet u Novom Sadu
Literatura
Apel, Karl-Otto (1980), Transformacija filozofije (1980), Sarajevo:Veselin Maslea.
Apel, Karl-Otto (1998), From A Transcendental-Semiotic Point of View. New York:
Manchester University Press.
136
Milo umonja
Blackburn, Simon & Simmons, Keith (1999), Introduction, u S. Blackburn & K. Simmons
(eds.), Truth, New York: Oxford University Press, str. 1-29.
Blackburn, Simon & Simmons, Keith (eds.) (1999), Truth, New York: Oxford University
Press.
Fllesdal, Dagfin (1997), Analytic Philosophy: What is it and why should one engage in
it?, u H.J. Glock (ed.), The Rise of Analytic Philosophy, Blackwell: Oxford, str. 1-16.
Frank, Manfred (1999), Style in Philosophy: Part II and III, Metaphilosophy 30: 264-301.
Glock, Hans-Johann (ed.) (1997), The Rise of Analytic Philosophy, Blackwell: Oxford.
Hajdeger, Martin (1982), Miljenje i pevanje, Beograd: Nolit.
Hajdeger, Martin (2000), umski putevi, Beograd: Plato.
Hajdeger, Martin (2003), Putni znakovi, Beograd: Plato.
Heidegger, Martin (1982), On the Way to Language, New York: Harper & Row.
Heidegger, Martin (1989), Bitak i vrijeme, Zagreb: Naprijed.
Hintikka, Jaakko (1977), Language-Games, Dialetica 31: 225-245.
Hintikka, Jaakko (1981), Wittgenstein's Semantical Kantianism, u: E. Morscher & R.
Stranzinger (eds.), Ethik - Grundlagen, Probleme und Anwendungen / Ethics Foundations, Problems, and Applications. Akten des 5. Internationalen WittgensteinSymposiums, Kirchberg am Wechsel 1980, Wien 1981, str. 375-390
Hintikka, Jaakko (1996), Lingua Universalis Vs. Calculus Ratiocinator: An Ultimate
Presupposition of Twentieth-Century Philosophy, Dordrecht: Kluwer
Hintikka, Merrill & Hintikka, Jaakko (1986), Investigating Wittgenstein, Oxford: Basil
Blackwell.
Kusch Martin (1989), Language as Calculus vs. Language as Universal Medium. A study in
Husserl, Heidegger, and Gadamer, Dordrecht: Kluwer Academic Publishers 1989.
McGinn, Marie (1997), Wittgenstein and the Philosophical Investigations, London:
Routledge.
McGuinness, Brian (2006), Wittgenstein: Philosophy and Literature, u A. Pichler & S.
Stel (eds.) Wittgenstein : The Philosopher and his Works, Viena: Ontos Verlag, str.
367-381.
Monk, Ray (1991), Ludwig Wittgenstein The Duty of Genius, New York: Penguin Books
Morscher, Edgar & Stranzinger, Rudolf (eds.) (1981), Ethik - Grundlagen, Probleme und
Anwendungen / Ethics - Foundations, Problems, and Applications. Akten des 5.
Internationalen Wittgenstein-Symposiums, Kirchberg am Wechsel 1980, Wien 1981
Philipse, Herman (1992), Heidegger's Question of Being and the `Augustinian Picture' of
Language, Philosophy and Phenomenological Research 52:251-287.
Van Heijenoort, Jean (1967), Logic as Calculus and Logic as Language" Synthese 17:
324-330.
Vitgentajn, Ludvig (1980), Filozofska istraivanja, Beograd: Nolit.
Wilshire, Bruce (2002), Fashionable Nihilism A Critique of Analytical Philosophy,
Albany: State University of New York Press.
137
Wittgenstein, Ludvig (1979), Ludwig Wittgenstein and Vienna Circle: Converastions

recorded by Friedrich Weismann, Oxford: Basil Blackwell.
Wittgenstein, Ludvig (1979), Notebooks 19141916, Blackwell: Oxford.
Wittgenstein, Ludvig (1987), Tractatus logicophilosophicus, Sarajevo: Veselin Maslea.
Milo umonja
Wittgenstein and Heidegger:
Language as Universal Medium and Inexpressibility of Semantics
(Summary)
In this paper I will try to show that Ludwig Wittgenstein and Martin Heidegger
defended conception of language as a universal medium in both phases of their work. Both
philosophers believe that we are prisoners of the language that we speak, so that we can
not step outside of it and describe the semantic relationships of language and the world from
metalinguistic point of view. For both thinkers the basic problem is of methodological
nature: for, if we can not speak about the relationships between language and the world,
then how can we say that we can not speak about the relationships between language and
the world? I will argue: a) that the universalism of early Wittgenstein and late Heidegger is
transcendentally motivated, and that they both deal with the problem of inexperessibility of
semantics by invoking the language of poetry as a way to express a universalist point of
view, and b) that the universalism of late Wittgenstein and early Heidegger is pragmatically
motivated, and that the difference between two philosophers is that early Heidegger accepts,
while late Wittgenstein rejects semantic paradox of universalism. For early Heidegger
inexpressibility of semantics is evidence that there is something that eludes the ordinary
language and that that something has to be grasped by use of special method, for late
Wittgenstein it is the evidence that there is nothing that can not be expressed in ordinary
language and that the problem of inexpressibility of semantics is a pseudo-problem.
KEY WORDS: Wittgenstein, Heidegger, language as universal medium, semantics,
inexpressibility.
138
CIP - Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd
1
THEORIA : asopis Srpskog filozofskog drutva / glavni i odgovorni urednik Drago
uri. - 1975, br. [3] - 2012. - Beograd (ika Ljubina, 18-20) : [Srpsko filozofsko drutvo],
1975- (Beograd : Plato). - 25 cm
Dostupno i na :
http://www.komunikacija.org.yu/komunikacija/casopisi/theoria/index?stdlang=sr. Tromeseno
ISSN 0351-2274 = Theoria (Beograd)
COBISS.SR-ID 556303

Vitgenštajn I Hajdeger

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Vitgenštajn I Hajdeger

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Maan Bogdanovski

asopis izlazi etiri puta godinje. U finansiranju asopisa uestvuje

Na osnovu miljenja Republikog sekretarijata za kulturu br. 413-72-02a,

Maan Bogdanovski: Boyles Corpuscular Theory and the Introduction of

APSTRAKT: Ne samo da je distinkcija izmeu primarnih i sekundarnih kvaliteta bila

Works I, 474 i III 15-35.

O tome govori glava II, 313 Ogleda o ljudskom razumu.

Works, III, 18.

Bojlova korpuskularna teorija i uvoenje distinkcije primarnih i ...

u pokretu.7 To prosto predstavlja nunu posledicu Bojlove korpuskularne hipoteze

Ibid, str. 24.

Works, III, 740.

Works, III, 15-6.

Bojlova korpuskularna teorija i uvoenje distinkcije primarnih i ...

dolazi do istorijskog dela, to jest do posmatranja i eksperimenata koji imaju za

Ibid, str. 392.

Ibid, str. 379.

Ibid, str. 386.

Bojlova korpuskularna teorija i uvoenje distinkcije primarnih i ...

Na primer, malo ranije u tekstu, I, 380.

Ovo se jasno vidi u I, 392.

Works, I, 393, preveo M. B.

Ibid, str. 392

Bojlova korpuskularna teorija i uvoenje distinkcije primarnih i ...

Works, IV, 71.

Works, III, 25.

Works, IV, 73.

Bojlova korpuskularna teorija i uvoenje distinkcije primarnih i ...

ispitanim sluajevima, na ono to je istinito u svim sluajevima uopte. Umesto

Proemial Essay za Certain Physiological Essays, Works, I, 299.

Ibid, str. 669-70.

prirodi stvarnosti i neemo beati od toga da razlog za njih pronaemo upravo u

Bojlova korpuskularna teorija i uvoenje distinkcije primarnih i ...

APSTRAKT: Krajem devetnaestog veka formulisana je prva fizioloka teorija emocija.

emocija, oseaj, percepcija, telesne promene.

Zahvaljujem Andreasu Ernstu i Draganu Trajkovskom na diskusijama koje su mi pomogle da

Ibid., str. 105.

oseajem (percepcijom) telesnih promena.3 Vano je zapaziti da Damasio ne brani

Ibid. str. 244245.

Emocije i percepcija prva fizioloka teorija emocija

Cf. D. A. Berstein, L. A. Penner, A. ClarkeStewart, E. J. Roy, Psychology, Houghton Mifflin,

Cf. ibid., str. 441449.

. Darvin, op. cit., str. 76.

Emocije i percepcija prva fizioloka teorija emocija

W. James, What is an Emotion?, The Emotions (ed. K. Dunlup), Williams&Wilkins

Ibid., str. 11.

Ibid., str. 13.

Ibid., str. 22.

Ibid., str. 21.

Ibid., str. 15.

Ibid., str. 22.

Emocije i percepcija prva fizioloka teorija emocija

Ibid., str. 11.

Cf. ibid. str. 5.

Ibid., str. 3435.

Cf., ibid., str. 34.

Emocije i percepcija prva fizioloka teorija emocija

odgovarajuim emocijama.32 Lange u emocije svrstava tugu, radost, strah i ljutnju

Ibid., str. 58.

Ibid. str. 90, n. 28.

Ibid., str. 40.

Ibid., str. 46.

Ibid., str. 40.