II.

Biometrijske karakteristike
Fizioloke
Ponaajne

II.5-a
Biometrijsko-fizioloke
karakteristike
Otisak papilarnih linija:
prsta
dlana
tabana

Otisak prsta
Otisak prsta je geometrijska forma koju,
prilikom kontakta, struktura brazdi papilarnih
linija na jagodici ljudskog prsta ostavlja na
nekoj podlozi ili predmetu.
Otisak predstavlja vidljiv ili nevidljiv crte
papilarnih linija (brazdi ili ara).
Jedinstvenost ove karakteristike potie od injenice
da postoji veliki broj moguih uzoraka i grananja
papilarnih linija, to znai da je praktino
nemogue da dve osobe imaju potpuno jednaku
teksturu koe, a samim tim i isti otisak prsta.

Istorijat
Otisak prsta je najstarija biometrijska
karakteristika koriena za identifikaciju.
Njena istorija datira od 2200. god. p.n.e.
Poznato je da su otiske prstiju koristili Asirci,
Vavilonci, Kinezi i Japanci.
782. god. u Kini, otisak prsta iskorien je na
priznanici o zajmu.
Prvi crte papilarnih linija prsta otkriven je u
kanadi, 1892. god., u peinama kod jezera
Kejmkojik.
Od 1897. godine, otisak prsta koristi se za
identifikaciju kriminalaca.
Otisci prstiju su 1901. godine prvi put iskorieni
na suenju zloincima.

Istorijat
U Indiji je Vilijam Herel uveo
registrovanje zatvorenika preko otisaka
prstiju.
1892. god. Frensis Galton objavio je
detaljni statistiki model za analizu i
identifikaciju otisaka prstiju i zagovarao
korienje ovog modela u forenzici.

Istorijat
Edvard Henri je, 1901. godine, stvorio sistem
klasifikacije otisaka prstiju koji je korien u
Engleskoj i Velsu, pri emu je koristio Galtonova
saznanja. Skotland jard je 1900. adaptirao sistem
klasifikacije otisaka prstiju i nazvao ga
Henri-Galtonov sistem.
Ovaj sistem uvode:
1901. god. Engleska,
1903. god. Austrougarska,
1907. god. Nemaka,
1911. god. Srbija,
1914. god. Francuska.

Istorijat
Ivan Vueti (1858 1925), roen na Hvaru, radio je kao ef
Identifikacionog biroa policije Argentine.

1892. god. izvrio je prvu identifikaciju preko otisaka

papilarnih linija u forenzici.
1894. god. argentina zvanino uvodi Vuetiev metod
identifikacije.
Metod se najpre naziva inkofalangometrija,
a kasnije daktiloskopija.

Vuetiev sistem:
identifikacija osoba preko otisaka prstiju;
klasifikacija otisaka (crtei u obliku luka, leve i desne
petlje i kruga);
stvaranje zbirke.

Papilarne linije
Linije koje nastaju reanjem papila (kvrica u
unutranjem sloju koe) na povrini jagodice
ljudskog prsta nazivaju se papilarne linije.
Papilarne linije prsta su nepromenljive i
individualne za svaku osobu.
Javljaju se jo u vreme embrionalnog razvoja
(6 -7 nedelja), a potpuno se formiraju do 21.
nedelje ivota.
Razlikuju se i kod jednojajanih blizanaca.

Otkrio ih je Marelo Malpigi 1664. god.

Otisak prsta- nevidljivi crte

Otisak nastaje kao posledica izluivanja znoja
kroz pore koje se nalaze na papilarnim linijama
prsta.
Izlueni znoj iz pora ostavlja otisak kada prst
dotakne predmet ili se osloni na podlogu.
Otisak je nevidljiv, jer je znoj hemijska supstanca
nevidljiva golim okom.
ZNOJ

H2O (99%) + NaCl + KCl + sulfati

+ masne kiseline + belanevine

Slike otisaka prsta

Osobine papilarnih linija

Izgled,
dimenzije,
mesto nalaenja,
brojnost,
globalne i lokalne forme.

Izgled papilarnih linija

Papile lie na vulkanski krater.
Na vrhu kratera se nalazi otvor znojne lezde ili pore
to olakava hvatanje i kretanje.
Spoljanji sloj koe (epiderm) prati oblik
unutranjeg sloja (derm), pa se nareane papile
uoavaju na povrini koe u vidu nabora.
Izboine i udubljenja na povrini jagodice prsta
nastaju sakupljanjem mrtvih, otvrdnulih elija, koje
se neprekidno, u slojevima, ljute s povrine prsta.

Ljudska koa
epiderm

spoljanji sloj koe

(mrtve elije)

derm
unutranji sloj koe
(ive elije:
krvni sudovi, nervi,
koren dlake, lojne
i znojne lezde)

Dimenzije i mesto nalaenja

visina -

0,1 mm - 0,25 mm

irina - 0,2 mm - 0,5 mm

prsti
dlanovi
tabani

Brojnost
Postoji ogroman broj papilarnih linija po jedinici
povrine ljudskog tela.
Broj papila zavisi od broja lezda i kanala.
Broj papila odreuje osetljivost koe na dodir
izlueni znoj.
Najmanji broj papila poseduje leni deo koe.
Najvei broj papila nalazi se na:
prstima, dlanovima i tabanima.

Globalne forme
osnovni oblici crtea papilarnih
linija:
petlja,
luk,
krugovi ili spirale.

centralna taka
delta
karakteristine linije
papilarni broj

Osnovni oblici crtea

papilarnih linija

Zastupljenost osnovnih oblika crtea

petljasti oblik - 60 %
spiralni oblik - 30 %
luni oblik - 5 %
ostali rei oblici - 5 %

Centralna taka
Smetena je priblino u
sredini crtea.
Slui kao referentna taka
pri obradi otiska.

Centralna taka

Karakteristine papilarne linije

Dve papilarne linije u

unutranjosti crtea koje
poinju paralelno,
divergiraju i okruuju
podruje uzorka.

Delta
Delta je taka prvog
grananja unutar
podruja crtea.
To je bilo koja taka
smetena direktno
ispred centra
divergencije
karakteristinih
papilarnih linija.

Delta

Papilarni broj
Broj papilarnih linija u
podruju crtea
odreuje se brojanjem
papilarnih linija koje
seku zamiljenu duinu
povuenu izmeu delte
i centralne take.

Papilarni broj

Lokalne forme
Lokalne forme su minucijske take.
Neregularnosti (diskontinuitet) na
papilarnim linijama, kao to su krajevi,
ravanja, mostovi i dr., predstavljaju
lokalne karakteristine detalje nazvane
minucijama.
Minucije su nosioci jednoznanih
informacija na bazi kojih se vri
identifikacija osobe.

Vrste minucija
Papilarni zavretak - nagli prekid papilarne linije,
papilarno grananje (bifurkacija),
taka grananja u vie novih,
papilarno irenje (divergencija),
razdvajanje papilarnih linija,
papilarne take,
izuzetno kratka linija,
papilarni nagib,
linija koja se deli u dve, pa
ponovo spaja, stvarajui podruje bez uzorka,
kratka papilarna linija,

kratka linija, ali dua od take.

Vrste minucija

Forme minucija
Orijentacija minucija oznaava smer u kojem gleda
minucijska taka;

frekventnost minucija oznaava koliko su udaljene

papilarne linije u
okolini minucija;

zakrivljenost minucija oznaava brzinu promene

minucijskog smera;

minucijske koordinate oznaavaju relevantnu ili

apsolutnu udaljenost
minucija od centralne take
ili delte.

Slika otiska prsta

Slika otiska poseduje oko 150 razliitih lokalnih
struktura izboina i minucija.
Tradicionalna slika - prvo se napravi otisak na papiru,

tako to se prst na koji je naneto mastilo otisne na papir

(daktiloskopija). Mogue je, potom, takvu sliku skenirati i
prevesti u digitalnu formu. Ovakav nain daje slike
veoma loeg kvaliteta.

Savremena slika - koriste se specijalizovani skeneri,

kod kojih se slika dobija prevlaenjem prsta preko otvora

i skidanjem otiska. Skeneri otiska prsta obezbeuju slike
mnogo boljeg kvaliteta.

Tradicionalna slika
Daktiloskopija
Naziv potie od grke rei dactilo, to znai prst i
latinske rei scopein, to znai gledati.

Daktiloskopija je metod dobijanja slike i

analize papilarnih linija, u cilju identifikacije
ivih ili mrtvih osoba, kao i nepoznatih osoba
(uinilaca krivinih dela).
Zahvaljujui upotrebi raunara, danas je to
vrlo jednostavna, sigurna i najrairenija
metoda za utvrivanje identiteta.

Metod daktiloskopiranja
Koriste se specijalni sto, valjak, karton i crna
daktiloskopska boja.
Priprema prsta - neoteen epiderm i istoa.
Postavljanje kartona i obojenih ploa na sto.
Daktiloskoper i daktiloskopirana osoba okreu se licem ka
stolu.
Daktiloskoper desnom (levom) rukom prihvata koren
prsta, a levom (desnom) vrh prsta osobe i valja ga po
obojenoj ploi od jedne do druge ivice prsta.
Obojeni prst se potom valja na odreenom mestu na
registracionom kartonu.

Dobijena slika otiska prsta:

crna ispupenja + beli meupapilarni prostori.

Daktiloskopski karton

Jastuii za uzimanje instant

otisaka i knjiica

Savremena slika
Senzorska skenirajua slika.
U dananje vreme koristi se nekoliko razliitih
tehnologija za prepoznavanje otisaka prstiju senzori:
1) optiki senzori,
2) termo-elektrini senzori ,
3) kapacitivni senzori,
4) senzori elektrinog polja,
5) senzori bez dodira ,
6) senzori osetljivi na pritisak.
Ovim metodima se dobijaju digitalne slike otisaka
prstiju visokog kvaliteta, koje se dalje upuuju na
analize automatskih sistema. Rezultati se mogu
koristiti u razliite svrhe, kako u civilnim, tako i u
kriminalistikim aspektima.

Optiki senzor
Najkorieniji nain skeniranja otiska prsta.

Postupak skeniranja: senzor belei sliku prsta

prislonjenog na staklo, a diode osvetljavaju

ispupenja i udubljenja otiska. Optiki ita otiska
prsta reaguje na promene u refleksiji svetla na
mestima gde papilarni grebeni dodiruju povrinu.
Prednosti ovog metoda su jednostavnost i niska
cena.
Nedostatak su tzv. latentni otisci. Naime, na
senzorima na koje se prst prislanja celom povrinom
ostaje otisak prsta kao i na svakoj drugoj povrini. To
moe da ometa naredno skeniranje, ali isto tako
predstavlja i rizik jer je taj otisak mogue skinuti.

Optiki senzor

Termoelektrini senzor
Retko se koristi.
Postupak skeniranja: senzor meri razliku u
temperaturi ispupenja na otisku i vazduha
uhvaenog u udubljenju kada je prst prislonjen uz
senzor. Zahvaljujui tome, dobija se slika visoke
rezolucije (sa 256 nijansi sive), ak i kada je prst
prljav ili otisak plitak. Prilikom skeniranja
neophodno je prevui prst preko senzora, pa se
tako reava i problem ienja senzora i latentnih
otisaka.
Nedostaci: korisnik mora da zna kako da koristi
senzor, a potreba za zagrevanjem senzora (kako bi
se izbeglo poklapanje temperature senzora i prsta)
poveava potronju.

Kapacitivni senzor
Koristi silicijumski ita otiska prsta, zasnovan se
na kapacitivnosti prsta.
Postupak skeniranja: prstom se pritiska na senzor
koji je sastavljen od niza kondenzatora, gde je
povrina kondenzatora jedna, a prst druga ploa.
ita registruje ispupenja prsta koja su veeg
kapaciteta od udubljenih delova.
Prednost ovog metoda je to zahteva pravi otisak
prsta.
Javljaju se problemi s mokrim i suvim prstima.
mokri prsti e dati tamnu, a suvi svetlu sliku.

Kapacitivni senzor

Piezoelektrini senzor
Senzori osetljivi na pritisak belee samo
ispupenja otiska kada prst doe u kontakt sa
senzorom.
Postupak skeniranja: koriste se piezoelektrini
kristali koji pod pritiskom ili uvijanjem
generiu struju.
Nedostatak je to je oitani podatak jednobitni
(ima/nema tj. crno/belo).
Ovi senzori dobro rade sa suvim i vlanim
prstima, a povrina skeniranja je prilino
velika.

Senzori elektrinog polja

Postupak skeniranja: senzori mere elektrino

polje ispod gornjeg sloja koe, to jest tamo gde

otisak poinje.
Ovaj metod je prilino osetljiv, pa je u mogunosti
da zabelei suve, istroene i zaprljane otiske.
Nedostaci metoda su mala rezolucija snimka i malo
polje skeniranja, to poveava procenat greke.

Senzor elektrinog polja

Pouzdanost skeniranja
Da bi se izvrilo pouzdano skeniranje, potrebno
je uvesti i odreena ogranienja.
Kako bi se spreilo korienje vetakih
otisaka prstiju neke osobe, mnogi sistemi uz
skeniranje otiska mere i protok krvi.
Koristi se vie prstiju u procesu
prepoznavanja, to eksponencijalno poveava
pouzdanost metoda.

Skeneri

Tragovi otiska prsta na MKD

Prilikom kontakta neke osobe sa nekim predmetom,
dolazi do transfera biolokog materijala (znoja).
Tragovi otisaka prsta na MKD su forme koje su
ostavljene namerno ili nenamerno i pomou kojih je
mogue identifikovati osobu koja je uesnik
krimiminalnog dogaaja. Analizom traga mogue je i
dovesti u vezu osobu sa nekom drugom osobom,
predmetom ili mestom KD.

vidljivi tragovi
nevidljivi tragovi

Vidljivi tragovi otiska prsta

Tragovi vidljivi golim okom.
Tragovi otiska - vidljivi povrinski tragovi koji mogu
biti obojeni i potiu od ruku uprljanih bojom, mau,
krvlju...
Nastaju nanoenjem ili odnoenjem boje ili praine
sa predmeta ili podloge.
Tragovi utiska - vidljivi reljefni tragovi koji se mogu
formirati u raznim mekanim plastinim materijalima
kao sto su svea, svea masna boja, blato

Nevidljivi tragovi otisaka prsta

Tragovi koji ostaju na glatkim povrinama i hartiji i ne
mogu se golim okom lako zapaziti.
Da bi se dobila vidljiva slika traga otiska prsta,
neophodno je izvriti njegovo pronalaenje
(otkrivanje).
Postupci dobijanja vidljive slike su:
pretpostavka o mestu nalaenja nevidljivog traga;
prevoenje slike nevidljivog traga u vidljivu sliku;
fiksiranje slike;
obrada slike.

Pronalaenje
Povrine papilarnih linija su uvek manje ili vie
masne, pa u kontaktu sa predmetima ostavljaju na
njima svoje latentne slike.
Pronalaenje nevidljivih tragova otisaka papilarnih
linija je delikatan posao, s obzirom na to da se ovi
tragovi ne mogu lako zapaziti.
Prilikom traenja ovakvih tragova, treba
prvenstveno pregledati povrine i predmete za
koje se pretpostavlja da stoje u vezi sa nainom
izvrenja krivinog dela i kretanjem izvrioca za
vreme izvrenja krivinog dela.

Metodi
pronalaenja nevidljivog traga
1. Nevidljivi tragovi se u prostoriji najlake pronalaze
ako se prostorija zamrai, pa se povrine, za koje
pretpostavljamo da se na njima mogu nalaziti
tragovi, koso osvetljavaju uz pomo svee ili slabe
baterijske lampe.
2. Dejstvom UV zraka na odreenu povrinu ili
predmet, tragovi fluoresciraju i tako postaju
vidljivi.
3. Primenom odreenih fizikih metoda i hemijskih
supstanci na potencijalna mesta nalaenja, tragovi
postaju vidljivi.

Sredstva za pronalaenje
latentnih tragova prstiju

Neseseri za uviaje,
elatinske folije,
instant folije,
lepljive trake,
podloge,
silikonsko-gumena smea,
prakovi,
etke,
reagensi za amino kiseline.

Sredstva za pronalaenje
latentnih tragova prstiju

Cijanoakrilatska isparenja,
sudan crna,
bojenje tragova u krvi,
enen ljubiasta,
Sticky-side prah,
isparenje joda,
reagensi estica,
tehnika plamena.

Neseser za pronalaenje tragova

Primena prakastih supstanci

Vri se mehaniko nanoenje praka na mesto gde

postoji mogunost nalaenja traga.
Deo praha prijanja za znoj papilarnih linija i daje
vidljivi trag otiska.

Vrste prakova:

obini prakovi ugljeni i aluminijumski prah (tamni i

svetli);
specijalni prakovi sadre krupnije i sitnije estice
razliitih boja (zlatna bronza, grafitni i beli prah);
magnetni prakovi sitnije i krupnije estice sa
feromagnetnim svojstvima (crna, siva i svetlosiva
boja);
prakovi u spreju koriste se za vee povrine;
fluorescentni prakovi koriste se kod povrina sa
vie boja.

Pribor za nanoenje prakova

Magnetni specijalni sivi

Magnetni blic zeleni

Organski rastvarai
Kamfor i benzol sagorevanjem daju gust i aav
dim.
Predmet sa moguim tragovima se postavlja iznad
mesta sagorevanja.
a se hvata vie na papilarnim linijama nego u
meupapilarnim prostorima to omoguava da
otisci papilarnih linija postanu vidljivi.

Jodno naparavanje
Zagrevanjem, jod iz vrstog agregatnog stanja
prelazi u paru sublimacija.
Trag otiska papilarnih linija nalazi se na podlozi
koja se naparava.
Koristi se ureaj za naparavanje jodoful.
Molekuli joda se vezuju za znoj u papilarnim
linijama i boje ih braonutom bojom.
Jod se kratko zadrava, pa linije gube boju.
potrebno je brzo fiksiranje ovih tragova.

Jodoful

Neseser za isparenje joda

Cijanoakrilatno naparavanje
Zagrevanjem cijanoakrilatnog estra javljaju se guste
bele pare koje su otrovne.
Cijanoakrilat je osnovna komponenta superlepka.
Pare estra taloe se na papilarnim linijama to im
daje belu boju.
Otkriveni tragovi se jasno vide samo na crnim
podlogama.
Cijanoakrilatno naparavanje pogodno je za
zamaene povrine.
Koriste se cijanoakrilatne komore.

Tretiranje baterije cijanoakrilatom

Primena ninhidrina
U reakciji sa amino-kiselinama iz znoja, ninhidrin
daje ljubiastu boju papilarnih linija.
Primenjuje se u sluajevima kada se trag nalazi na
materijalu od celuloze.

Primena osmijum-tetroksida
Pare osmijum-tetroksida su otrovne.
Osmijum-tetroksid reaguje sa masnim kiselinama iz
znoja.
Predmet sa tragovima se direktno naparava i boji
papilarne linije u crno.

Masni otisak sa stakla

Primena radioaktivne izmene

Znoj latentnih tragova prevodi se iz neaktivnog u
radioaktivni oblik.
Papilarne linije tada postaju izvor radioaktivnog
zraenja koje se detektuje na foto-ploi.

Fiksiranje pronaenih tragova

Da bi se slika pronaenog traga sauvala, potrebno ju je
fiksirati:
fotografisanjem;
dejstvom folija (crna, bela, prozirna);
mulairanjem (alabaster gips, silikonska pasta...).

Lepljive trake

Reagensi estica
Rastvor praha molibden-sulfida u vodi sa
deterdentom

Osobine slike fiksiranog traga

Slika fiksiranog traga dovodi se u formu pogodnu za
poreenje.
Kod poreenja kroz ranije daktiloskopske kartone
vaili su sledei zahtevi:
fiksirani trag mora biti identian otisku na
registracionom kartonu (1:1);
mora da poseduje tamne papilarne linije i svetle
meupapilarne prostore;
mora imati pravilno orijentisane strane.
Samo u takvoj formi, slika pronaenog traga
(sporna), moe da se poredi sa nespornom slikom
sa kartona.
Za biometrijske sisteme potrebno je dobijenu sliku
fiksiranog traga skenirati, odnosno prevesti u
digitalni zapis.

Tradicionalna identifikacija
Identifikacija osobe na osnovu tragova otisaka
prstiju vri se uporeivanjem nepoznatog otiska
prsta s nizom poznatih otisaka tj. prototipova.
Za dokaz identiteta dva otiska, potrebno je runo
utvrditi odreeni broj istih anatomskih karakteristika
papilarnih linija, odnosno minucija, jer su minucije
nosioci jednoznanih informacija na osnovu kojih se
vri identifikacija.

Savremena identifikacija
Dok su se nekad otisci prstiju uporeivali runo,
danas postoje razliiti kompjuterski sistemi koji
omoguavaju automatsko prepoznavanje ljudskog
otiska prsta.
Prepoznavanje otisaka prsta bazirano je na
informacionim naukama - biometrijski informacioni
sistemi.
Vre se automatske identifikacije osoba.
Koristi se AFIS (automatski sistem identifikacije
preko otisaka prstiju).

Biometrijski sistem
Otisak prsta je najstariji biometrijski metod, a njegov
razvoj zapoet je zbog potreba kriminalistike.
Pravilno koriena tehnologija prepoznavanja otiska
omoguuje visoku pouzdanost.
itai otiska prsta mogu biti veoma mali, relativno su
niskih cena i lako se integriu u tradicionalne
identifikacione sisteme.
Sistemi za automatsko prepoznavanje otisaka prstiju
su najjednostavniji, najuhodaniji i najbri od svih
biometrijskih metoda.

Savremeni postupak prepoznavanja

Postupak prepoznavanja otiska prsta moe
se podeliti u nekoliko faza i to:
skeniranje prsta slika otiska,
obrada rezultata skeniranja,
izdvajanje karakteristika,
klasifikacija i uporeivanje.

Obrada rezultata skeniranja

Izdvajanje regiona otiska,
proraun polja orijentacije,
izdvajanje i istanjivanje brazdi.

Obrada rezultata skeniranja

Savremeni
metodi prepoznavanja
Prepoznavanje ukupnog otiska (globalne
forme).
Ovaj metod prati celokupne linije, pri emu
trai uzorke poput lukova, petlji, odnosno
krugova.
Prepoznavanje na osnovu minucija (lokalne
forme).
Ovaj metod analizira samo ravanja i
zavretke linija.

Identifikacija preko
globalnih formi
Identifikacija osobe se postie poreenjem slike
obraenog traga sa MKD i slike registrovanog traga
u registracionoj zbirci. Postupak se odvija runo.
Globalne forme nisu dovoljne za identifikaciju osoba,
ali su dovoljne za grupisanje otisaka prstiju.

Identifikacija preko
lokalnih formi
Identifikacija se sprovodi na osnovu
poklapanja lokalnih formi.
Kako njihov broj, tip i poloaj definiu
individualnost svakog otiska prsta, one se
koriste za runu ali i za automatsku
identifikaciju (AFIS).
AFIS vri poreenje minucija digitalne
slike otiska prsta (direktne ili skenirane
slike traga sa MKD) i slike iz baze
podataka automatska identifikacija.

Lokalne strukture
Upotreba otiska zavisi i od upotrebe lokalnih struktura
izboine i njihovih veza, kako bi se utvrdile
individualne osobine.
Dve najistaknutije minucije su:
zavretak izboine,
ravanje izboine.
Kod uzimanja otisaka prsta, minucije su stabilne i
otporne karakteristike.

Uslovi identiteta
Da bi se utvrdilo da naeni otisak prsta potie od
poznate osobe, moraju se ispuniti etiri
pretpostavke:
da sporni i nesporni otisci imaju istu
konfiguraciju;
posedovanje istog sklada minucija;
odnos odgovarajuih minucija mora biti
identian;
mora biti pronaeno 12 identinih
karakteristika.

Komparacija minucija

AFIS automatski
biometrijski sistem
Senzorski modul skenira otiske prstiju i daje
digitalnu sliku strukture brazdi i udubljenja za svaki
prst.
Ekstraktor modul istie individualne osobine poziciju i orijentaciju minucijskih taaka.
Komparativni modul vri poreenje osobina.
Modul za odluivanje prikazuje broj poreenja
minucija izmeu unetih i proverenih otisaka
identifikacija ili verifikacija.
Modul baze podataka obezbeuje kvalitetnu i
stabilnu kontrolu unetih individualnosti.

Rezultat

Identifikacija otisaka vri se na osnovu lokalnih

(detaljnih) karakteristika.
Verifikacija (svrstavanje u odreeni tip) otiska
vri se na osnovu globalnih karakteristika.

Komercijalna primena
- itai otisaka
itai se mogu praviti u vidu usb privezaka koji e
se dati svakom zaposlenom u firmi, tako da on
moe da pristupi resursima s bilo kojeg kompjutera,
ak i van firme.
itai otiska prsta eliminiu potrebu za bilo kakvim
kljuem. oni se mogu ugraivati na akten-tane, za
koje bi bilo mogue definisati skup ljudi koji moe
da ih otvori, ili na sefove, u automobile, na kuna
vrata...
Senzori se mogu ugraivati u prenosne raunare.
Mogu se ugraivati na tastature ili gornje povrine
mia.

Primene

AFIS - FBI
FBI je ve 1924. god. uveo svoj metod za
prepoznavanje otisaka prstiju.
1965. god. uveden je AFIS7 s bazom podataka od
810 000 otisaka prstiju.
2000. god. FBI uvodi i AFIS8 s preko
47 miliona otisaka prstiju u bazi podataka. Dnevni
prosek tog sistema iznosi oko 55 000 pretraivanja
dnevno.

Prednosti i problemi
Tehnologija otisaka prstiju toliko je esta u
identifikaciji, da je postala sinonim za biometriju.
Problem sa tehnologijom otisaka prstiju jeste
pitanje njene prihvatljivosti obinom korisniku.
Otisci prsta se tradicionalno koriste u
kriminalistiko-forenzikim istragama, odnosno u
policijskom poslu, pa se korisnici ne oseaju
ugodno pri korienju otisaka prstiju u civilnoj
primeni.

Otisak dlana
Otisak dlana je crte koji ostavljaju papilarne linije
sa dlana ljudske ruke na odreenim povrinama ili
predmetima.
Papilarne linije dlanova su jedinstvene za svaku
osobu.
Mogunost preslikavanja postoji zahvaljujui
transferu znoja iz papila na podlogu.
Kao vidljivi i nevidljivi tragovi mogu se nai na
MKD.
Obrada ovih tragova vri se na isti nain kao i kod
tragova prsta.

Slika otiska
Slika otiska dlana je slika crtea papilarnih
linija sa unutranjeg dela ruke, koje se
nalaze na sledeim delovima dlana:
bridnom, prstnom i palanom.
Slika se dobija primenom metoda:
heiroskopiranja - daktiloskopska crno-bela
slika;
skeniranja - digitalna slika.

Ljudska ruka

Heiroskopiranje
Tradicionalna slika

Osoba pristupa ureaju sa istim rukama.

Koriste se:
ravna staklena ploa na koju je pomou valjka nanet
tanki sloj crne boje,
podloga na koju se nanosi otisak karton (fi).
Jedan od sledea dva postupka koristi se za dobijanje
slike dlana:
postupak 1. - sredina obojene nadlanice pritisne se na
fi;
postupak 2. - poetak fia se stavi na valjak, a obojeni
prsti na fi; ruka se potisne napred, pa du svih
neravnina na dlanu dolazi do kontakta valjak - fi.

Digitalna slika - skeniranje

Skeniranje

Automatski sistem

Civilna upotreba otiska dlana - prolazi

Otisak stopala

Tragovi otiska stopala

Otisak bosog stopala je slika crtea papilarnih
linija, nastala na podlozi. To je individualna
karakteristika svake osobe.
Trag bosog stopala je veoma redak na MKD.

Otisak stopala u arapi pomou duine stopala

osobe mogue je proceniti njenu visinu duina
stopala se mnoi sa faktorom 6,876.
Utisak obue osoba se identifikuje preko ara na
onu ili oteenja obue.

Tragovi bosog stopala

Nevidljivi tragovi povrinski tragovi.
Slika nevidljivog traga dobija se primenom:
1. pedoskopskog metoda daktiloskopiranje;
2. elektrostatikog liftinga otkrivaju se tragovi
stopala koji se fiksiraju folijama;
3. crne elatinske folije.

Vidljivi tragovi povrinski.

Nastaju nanoenjem vidljivog materijala na
podlogu, ili njegovim odnoenjem sa podloge
(praina, krv...).

Boso stopalo

Identifikacija
Tradicionalna identifikacija:
vri poreenje slike traga naenog na MKD, koji je
dobijen pedoskopijom, sa slikom otiska tabana
uzetog od osumnjiene osobe; vri se komparacija
papilarnih linija i minucija na isti nain kao i kod
otiska prsta;
preko obraene slike, koja je nastala nalaenjem
razlika potencijala na mestima gde je osoba gazila i
okoline, i slike otiska tabana uzete od osumnjiene
osobe.

Savremena identifikacija je mogua i preko baze

podataka automatskog sistema.
Engleska poseduje bazu podataka SICAR.

Ureaj za elektrostatiko otkrivanje tragova

Pronalaenje otiska obue

Crne elatinske folije

Koriste se za podizanje otisaka stopala.
elatinske folije imaju fleksibilnost koja
omoguava podizanje tragova (bez mehuria
vazduha) sa povrina koje mogu biti neravne
do nekog stepena i/ili mehaniki slabe (npr.
papir).
Crne elatinske folije tako jako upijaju
svetlost da se ak i veoma slabi otisci stopala
mogu fotografisati pod jakom ekspozicijom.

Lifting

Trag obue

Uporeenjivanje tragova obue

Obrada traga obue

Analiza tragova na obui

II.5-b

Biometrijsko-fizioloke
karakteristike
Crte lica
Termogrami lica i tela

Crte lica

Crte lica

Sliku crta lica mogue je dobiti kao:

povrinskudvodimenzionalnu,

trodimenzionalnu.

Dobijane slike crta lica

Za dobijane slike crta lica osobe potrebni
su:

svetlost,
optiki i mehaniki ureaji,
optiki elementi,
film ili mikroip.

Svetlost
Elektromagnetni transverzalni
sinusni talas.
Spektar sadri opseg talasnih
duina:

10nm 10 m
1m 109 nm

Karakteristike talasa svetlosti

talasna duina
amplituda

energija

frekvencija

brzina

E h

m
C 3 10
s
8

Elektromagnetni talasi - EMT

EMT nastaje oscilovanem dva meusobno normalna
vektora elektrinog i magnetnog polja.
EMT velike talasne duine nastaju oscilovanem
naelektrisana u makroskopskim telima.
EMT male talasne duine nastaju oscilovanem
elektrona u atomima i molekulima.

Foton kvant svetlosti

Foton je elementarni deo svetlosti;
to je estica koja se kree brzinom svetlosti.
Masa fotona u miru je nula.

Energija fotona iznosi:

E h

Svetlost
Za dobijane slike lica koriste se:
vidljiva (bela) svetlost i
infracrvena svetlost (IC).

Vidljiva (bela) svetlost

ljubiasta
plava
zelena
uta
narandasta
crvena

760nm 380nm

Dejstvo svetlosti na materijal

prelamane
odbijane
upijane
rasipane
slagane
savijane

Raspodela svetlosti

I0

IR

IA

I 0 I R I A IT

IT

Ljudsko oko i vidljiva svetlost

Ljudsko oko vidi samo odbijene zrake vidljive
svetlosti.
Vidljiva svetlost odbijena od povrine predmeta
stvara utisak boje.
Ljudsko oko ne vidi kako infracrvena svetlost
interaguje sa materijalom.
Kada neki materijal odbija sve zrake svetlosti, tj. sve
talasne duine, tada se taj materijal vidi u beloj boji.
Kada odreeni materijal upija sve zrake, odnosno ne
odbija ni jednu talasnu duinu prema naem oku,
onda se taj materijal vidi kao crni.
Izmeu crne i bele granice nalazi se ceo spektar
boja.

Infracrvena svetlost (IC)

Deo elektromagnetnog spektra.
Nevidljivi toplotni zraci svetlosti.
Putuje kroz prostor brzinom svetlosti i za nu
vae isti optiki zakoni kao i za vidljivu
svetlost.
Opseg talasnih duina koji zauzima u
elektromagnetnom spektru je:

1cm 760nm

Oblast infracrvene svetlosti u

EM spektru

IC toplotna energija
Svaki objekat na temperaturi iznad apsolutne
nule (-273 oC) emituje toplotnu energiju u
infracrvenom regionu elektromagnetnog
spektra.
Veliki deo ove energije biva rasejan i
apsorbovan u atmosferi.
Infracrvena energija potie od vibracija i
rotacija atoma i molekula. to je via
temperatura nekog objekta, vea je
pokretljivost, te se emituje i vie infracrvenog
zraena.

Ureaji za dobijane slike lica

Fotografski,
projekcioni,
termovizijski sistemi,
kompjuterski sistemi.

Fotografski ureaj
Svaki fotografski ureaj za dobijane slike
lica, bilo da je u pitanu klasina fotografija
ili digitalna, sastoji se iz sledeih elemenata:

objektiv,
mrana komora,
film ili mikroip.

Objektiv
Sabirno soivo;
optiki element
koji prelama
svetlost;
izraen od stakla ili
kvarca.

Karakteristike objektiva

ina daljina,
zahvatni ugao,
svetlosna jaina,
mo razlagana.

Slika lica osobe

Klasina fotografija,
digitalna fotografija,
IC termogram,
fotorobot.

dvodimenzionalna slika
trodimenzionalna slika

Fotografska slika
Fotografisane - beleene
slike lica pomou vidljive svetlosti.

Fotografska slika lica (lik osobe)

nastaje fotohemijskim procesom.

Fotohemijski proces
Dejstvo svetlosti na odreeno hemijsko
jedinene dovodi do formirana lika
posmatranog predmeta na odreenoj
podlozi.

AgBr h Ag Br

Fotografija
Fotografija nastaje kada se svetlost prelomi na
objektivu i dospe na:
fotoosetljivu podlogu gde se posle obrade
formira
klasina fotografija;
specijalni ip gde se posle obrade dobija
digitalna fotografija.

Fotografija slika lica

Klasina slika lica:
oi, obrve, nos, usne...

Savremena slika lica:

digitalna slika crta lica.

Fotografija u kriminalistici
Koristi se za:

registraciju osoba,
uviaj,
istrage,
potrage,
posmatrana,
identifikaciju osobe.

Klasina fotografija - sinaletika

Sinaletiku fotografiju uvodi Alfons Bertjon.
Fotografisao se anfas i profil u razmeri 1:7
u specijalnoj stolici (Bertjonova stolica) uz vetako
osvetlene.
Savremenija verzija sinaletike fotografije je
tropozna i dobija se u razmeri 1:10
desni profil,
anfas,
levi poluprofil.

Savremena fotografija
digitalna slika lica
Dvodimenzionalna fotografija sadri
80 karakteristika lica:

rastojane izmeu oiju,

irina i duina nosa,
jagodice,
brada,
oblik vilice,...

Sve karakteristike su pretvorene u

numeriki oblik ili niz cifara koji se naziva
digitalna slika lica.
Klasina fotografija se skeniranem moe
prevesti u digitalni oblik.

Ureaji
Digitalni fotoaparati i kamere,
sistemi za prepoznavane softveri.

Slika
za fotografisane
-digitalni
lica zauzima samo 84 bita, pa sistem
moe da uporedi
od 15 do 60 miliona slika u
fotoaparati
i kamere
minutu.
za prepoznavane softveri

Digitalna slika
Slino otiscima prstiju, postoje velike baze
fotografija (slike za line karte ili vozake
dozvole) koje se skeniraju, prevode u digitalni
oblik i ulaze u bazu.
Fotografisane digitalnom kamerom je
neinvazivna tehnika, pojedinac ak nije ni
svestan, daje sliku lica koja se ubacuje u bazu i
slui za automatsku identifikaciju.

2D slika
lica osobe

FIIS - automatski
biometrijski sistem
Koristi baze digitalnih snimaka lica softverska slika.
Vri poreene unete slike i one iz baze
to kao rezultat daje:
verifikaciju osobe (1 : 1),
ili
identifikaciju osobe (1 : N).

Automatska identifikacija
Za uspeno prepoznavane potrebno je da se
preklopi od 15 do 20 karakteristika unete slike i
slike iz baze.
Identifikacija je mogua i posle izvrene plastine
operacije, ofarbane kose, upotrebe naoara za
sunce...
FIIS sistem se najvie primenuje za:
prepoznavane osobe,
pronalaene osumniene osobe u masi
aerodromi, stadioni, podzemne eleznice...

Postupak prepoznavana
1. Softver pretrauje snimak sa video-kamere.
Slika lica se trai najpre u niskoj rezoluciji (grubo),
a kada se pronae oblik u vidu lica prelazi se na
visoku rezoluciju.

2. Odreuje se veliina i poloaj lica u odnosu

na kameru. Lice osobe mora da bude pod uglom
od barem 35 stepeni u odnosu na kameru.
3. Vri se normalizacija - lice se rotira i mena mu
se veliina kako bi se izvrilo uporeivane.

4. Podaci o licu se prebacuju u numeriki

oblik, a zatim se vri uporeivane sa podacima u
bazi.

Prednost savremenog naina identifikacije

Fotografiski identifikacioni sistemi su:

neupadljivi,
efikasni,
tee ih je prevariti,
brzi.

Za razliku od ljudskog mozga, ne umaraju se i

ne prave greke.

Primene
Ugraene kamere na bankomatima koriste se za
proveru identiteta korisnika kartica; kada se
identitet poklopi sa onim koji je zapisan na kartici,
isplata se izvri.
U Velikoj Britaniji, policija koristi softver i za
identifikaciju rtava: posle razbijana lanca deje
pornografije otkriveno je ak oko tri miliona slika
runo sortirane oduzelo bi previe vremena.

Primena
Najveu primenu softver za
prepoznavane lica nalazi u
pronalaenu osumnienih u masi:
aerodromi, utakmice, masovne
manifestacije, podzemne eleznice...

Softver FaceIt
Prvi put je masovno upotrebljen u januaru
2000. god. na bejzbol utakmici u Floridi.
Puten je probno na godinu dana u gradu
Tampa u Floridi, a na osnovu nega nije
izvreno nijedno hapene, iako je na
pomenutoj utakmici identifikovano 19 osoba
sa povelikim dosijeima.

Softver FaceIt
Korien je u Meksiku da bi se izbegli dupli
glasovi na predsednikim izborima. Ranije se
deavalo da se ljudi registruju u birake
spiskove pod razliitim imenima kako bi mogli
da glasaju vie puta.
Ovaj sistem je korien za prepoznavane
ranije prijavljenih glasaa.

Specijalni centar za nadzor

Specijalni centri za nadzor

Automatska
identifikacija
osobe preko crta
lica

Trodimenzionalna slika lica

Tehnologija jednoznano identifikuje osobu na
osnovu:

oblika lobane,
onog dela,
vilice,
ostalih nepromenljivih karakteristika.

3D slika lica osobe

3D softver
Automatski sistem koji ima visok stepen
preciznosti kod identifikacije.
Identifikacija traje mane od 1 sekunde.
Primenuje se i kada osoba nosi kapu,
naoare, naminkana je i sl.
Sistem pravi razliku izmeu identinih
blizanaca.
itai mogu da rade i u potpunom mraku.

Termogram lica i tela

Termogram lica - IC slika

Lice svakog oveka proeto je razgranatom
mreom krvnih sudova.
Mrea je jedinstvena za svakog oveka, ak
i za blizance.
Iz mree lica osobe se iri toplota koja se
moe oitati infracrvenom kamerom
termogram lica.
Termogram je toplotna slika lica koja nosi
vie informacija od vidljive slike.

Termogram lica
Predstavlja postojanu biometrijsku
karakteristiku koja se moe promeniti samo
hirurkim zahvatom.
Postoji uticaj temperature okoline, alkohola,
droga i lekova na termogramsku sliku lica i
tela.

Ureaj

IC kamera
Indikator toplotne slike
Konvertor nevidljivih zraka u vidljive

IC snimane
Koristi se inenica da je izraena
toplota iz ljudskog tela individualna
karakteristika.

Moe se nesmetano snimati IC

kamerom slino kao i kod
fotografisana gde se koristi vidljiva
svetlost.
Ova tehnologija se koristi i za tajno
prepoznavane.

Dobijane toplotne like

Lice posmatrane osobe se ozrai toplotnim IC
zracima.
Reflektovani IC zraci od osobe dospevaju u
konvertor termovizijskog ureaja.
U konvertoru IC zraci padaju na specijalnu katodu
i izbaciju elektrone (fotoefekat) koji se ubrzano
kreu ka anodi (fluorescentni ekran).
Na mestima udara elektrona anoda svetluca.
Na fluorescentnom ekranu (okular) se tako stvori
vidljiva slika lik (termogram).

Termogram lica

Crnobeli i kolor termogram lica

vidljiva slika
lica iste
osobe

Toplotni dijapazon lica

Toplotni dijapazon lica: crveno je toplije,
uto i zeleno je hladnije.
Naoare su hladnije od koe pa infracrvena
energija ne prolazi kroz staklo.
Toplotni dijapazon koe moe da bude
indikativan u sluajevima bolesti i esto se
koristi pri medicinskim dijagnozama.

Termogram sa toplotnim dijapazonom

Poreene vidljive i IC slike

IC identifikacija
Prepoznavane ne zavisi od godina, izraza lica
i estetskih modifikacija.
Zbog visoke tanosti i brzine, metod je
pogodan za identifikaciju.
Razlog zbog kojeg jo uvek nije uao u
komercijalnu primenu jeste skupoa potrebne
opreme, odnosno infracrvene kamere.
Dobijena slika zauzima dosta prostora, te ovaj
metod nije pogodan za velike baze podataka.

Mogunosti
Termogram lica, kao i celog tela, daje nam
mogunost klasifikacije, prepoznavana i
identifikacije osoba.
Moe se koristiti u medicini za otkrivane
nekih bolesti.
Koristi se u situacijama kada je potrebno
izvriti brzu identifikaciju, izdvajane
eljenog lica iz grupne slike.

Kompjuterska baza IC slika

Termogram dela ljudskog tela

Termogram ake i lica

Termogram ljudskog oka

Termogram ake

Slika u totalnom mraku

Slika u totalnom mraku

Slika osoba u totalnom mraku

Fotorobot - slika lica

Fotorobot je rekonstrukcija slike lica nepoznate
osobe na bazi opisa oevica.
Identifikacija lica osobe vri se sklapanem
ponuenih delova lica:
oblik glave, kosa, oi, obrve, nos, brada,
jagodice...

Klasina slika portret koji izrauje umetnik ili

se koriste drugi metodi;
Savremena slika fotorobot softver.

Fotorobot likovi
Tradicionalni sistemi:
slikarski portret,
sistem staklenih ploa,
projekcioni sistem:
kosa sa elom oi sa obrvama
nos
usta
brada sa podbratkom

Klasini fotorobot lik

Kompjuterski sistem

CD
monitor
e-mail
internet
projekcija

Slika:

2D i 3D (pozer).

Savremeni fotorobot lik

Projekcione slike
Dijaskop projektuje providne slike;
episkop projektuje neprovidne slike;
epidijaskop projektuje providne i
neprovidne slike;
grafoskop.
Kompjuterska video projekcija digitalizovana fotografija se preko
transparentnog teno-kristalnog
monitora projektuje na platno.

II.5-c

Biometrijsko-fizioloke
karakteristike
Ljudsko oko

Duica (iris)
Mrenaa (retina)

Oko
oveije oko je priblino sfernog oblika,
prenika oko 2 cm.
Na prednem delu nalazi se ronaa koja je
providna i tu ulazi svetlost.
Ispod ronae nalazi se ono soivo.
Prostor izmeu soiva i ronae ispunen je
tenou u kojoj se nalazi zenica.
Unutranost oka ispunena je providnom
staklastom masom.
Na zadnem onom zidu nalazi se "detektor"
- mrenaa.

Oko

Optiki sistem oka

Optiki sistem ine:
ronaa,
ona tenost,
soivo i staklasto telo koje funkcionie
kao sabirno soivo.
Optiki sistem oka preslikava predmet
tako da se na mrenai obrazuje
umanen, realan i izvrnut lik.

Normalno oko

Oko
Beonaa prekriva oko 85% ukupne povrine
oka. Belo-plavkaste je boje i sastoji
se od vlakana koja slue za zatitu
unutranosti oka.
Duica (iris) se sastoji od miia i deluje kao
dijafragma. Nalazi se izmeu ronae i soiva.
sadri razne pigmente koji su odgovorni za
boju oiju. U sredini ima otvor koji se naziva
zenica.
Zenica je otvor na duici. Crne je boje jer se iz
oka ne reflektuje svetlost.

Oko

Ronaa
Transparentna struktura, debljine
0,5 mm, prenika 12 mm; glavno
soivo u onom optikom sistemu.
Indeks prelamana je n=1,37.
S jedne strane je vazduh sa indeksom
prelamana n=1, to ronau ini jako
konvergentnom. Interesantno je da kad
gledamo u vodi (indeks prelamana vode je
n=1,33) ona postaje slabo konvergentna i
slika nije otra.

Soivo
Soivo upotpunuje optiki aparat i ima
najveu ulogu kod akomodacije.
Vrlo je sloen organ, prenika 9 mm, a
debljine 4 mm.
Sastoji se od oko 22 000 vrlo tankih
slojeva sa razliitim indeksom
prelamana.
Debljina soiva se mena sa godinama
ivota (starenem postaje deblja i mane
elastina).

Funkcionisane ljudskog oka

Princip na kojem oko funkcionie relativno je
jednostavan:
svetlost koja se odbija od nekog predmeta
dolazi do oka i prolazi kroz soivo;
formira se lik predmeta koji aktivira
detektore;
detektori pretvaraju sliku u elektrini impuls
i alju je u mozak.

Ovaj princip rada slian je radu digitalne

kamere, ali je mnogo savreniji.

Oseaj svetlosti
Svetlosni zraci su elektromagnetne oscilacije tano
odreenih talasnih duina. Ljudsko oko registruje sve
one koji se nalaze u opsegu izmeu 360 nm i 780 nm.
Sve ostale svetlosne oscilacije oseamo drugim
ulnim organima.
Boja je pojam koji se odnosi na odreeni svetlosni
oseaj, ije elektromagnetne oscilacije primaju oko i
deo mozga koji je zaduen za interpretaciju
podataka. Ove oscilacije dolaze iz odreenog izvora,
ili se odbijaju sa povrine neke materije.
Ljudsko oko razlikuje 160 nijansi boja Sunevog
spektra.
Normalno ljudsko oko razlikuje oko 10 miliona boja.

Osetljivost oka na boje

Akomodacija oka
Mehanizam akomodacija oka potpuno je nezavisan od
volje oveka.
Oko ima samo jedno soivo, koje se uvek nalazi na
istom rastojanu od mrenae.
Da bi vid bio jasan, lik uvek mora da pada na
mrenau.
Da bi ovo bilo mogue, oni miii rasteu i savijaju
soivo. promene oblika soiva, tanije krivine soiva,
imaju za posledicu pomerane take u koju pada lik.
Kada se posmatrani predmet nalazi daleko, oni mii
zatee soivo, negova debljina se smanuje, a
poluprenik krivine poveava.
Ako se posmatrani predmet nalazi blizu, oni miii
deluju na suprotan nain i smanuju inu daljinu.

Akomodacija oka
Kada se posmatrani predmet nalazi na daljini
jasnog vida (za zdravo oko 25-30 cm) oni miii
nisu napregnuti i tada nema potrebe za
akomodacijom.
U oku se nalazi jo jedan vaan mii koji
kontrolie zenicu. Kada je intenzitet svetlosti koja
dolazi u oko veliki, otvor zenice se smanuje tako
da viak svetlosti ne dolazi do soiva i mrenae.
U sluaju nedostatka svetlosti, zenica se iri.

Akomodacija oka

Nedostaci oka

KRATKOVIDOST
DALEKOVIDOST
ASTIGMATIZAM

Kratkovidost
Kratkovidost se javlja kada je
ona jabuica izduena, pa se
jasna slika paralelnog ulaznog
snopa stvara ispred
mrenae.
Oko e, pomou naoara koje
stvaraju divergentni ulazni
snop, dobiti jasnu sliku na
mrenai.

Dalekovidost
Javlja se kada je ona
jabuica skraena, pa od
paralelnog ulaznog
snopa oko stvara sliku
iza mrenae.

Da bi nastala jasna slika

na mrenai, oko mora
primati korigovane
zrake pomou naoara
ili soiva.

Astigmatizam
Astigmatizam se javlja usled
nejednake zakrivljenosti
ronae ili onog soiva u
horizontalnoj i vertikalnoj
ravni, to ima za posledicu i
razliite ine daljine u tim
ravnima.
Oko fokusira zrake u
vertikalnoj ravnini na drugoj
udaljenosti nego u
horizontalnoj.
Astigmatizam se koriguje
"cilindrinim" soivima ili
naoarima.

Ona duica - iris

Deo optikog sistema oka koji omoguava
identifikaciju osobe.

Duica je jedini unutrani organ oka koji se vidi

spolja.
Nalazi se u prednem delu oka, ispred same zenice, i
sastoji se od miia za kontrolu irena zenice.
Duica je obojeni deo oka koji okruuje zenicu.

Formira se tokom 3. meseca trudnoe.

Izrazite strukture irisa formiraju se do 8.
meseca trudnoe.
Struktura irisa :
luni ligamenti, kripte, grebeni, cik-cak
krugovi, prstenovi, brazde, pege...

Oko - duica

Slika irisa

Duica

Karakteristike
Raspored strukturnih karakteristika irisa
zavisi od prvobitnog poloaja embrionskog
mezoderma iz kojeg se razvija.
Iris ima 250 strukturnih karakteristika.
Jedinstvene su kod svake osobe.
Razlikuje se za levo i desno oko iste osobe.
Ne menaju se tokom ivota.
Uroeno su izdvojene od spoljane okoline.
Hirurki su nepromenljive.

Afghan girl,1984. i 17 godina posle

Boja duice
Zavisi od koliine pigmenta u elijama:
crna mnogo pigmenta,
zelena malo pigmenta,
crvena nema pigmenta.

Jedinstveni obrazac
Ideje za koriene irisa za identifikaciju osobe
potiu od:
dr Frenka Bara, 1936. god.,
Oftalmologa Dejmsa Dogarta, 1949. god.
Javljaju se 1980. u filmovima o Demsu Bondu,
kao nauna fantastika.
1987. god. dva oftalmologa, Aran Safir i
Leonard Flom, prvi su patentirali ideju IRIS
identifikacije.

Daumanov algoritam
Matematiar Dauman,
1989. god. je zapoeo, a
1995. god. konstruisao
algoritme za prepoznavane
putem one duice:

fazno-kvadratni proces
demodulacije.

Oko kao bar kod pojedinca

Proces kodirana: struktura duice prikazuje se
pomou dvodimenzionalnih talasa.
Svaki deo irisa ima odreenu fazu.
Produetak faze preko celog irisa naziva se
demodulacija - dekodirane svakog elementa
irisa sa velikom preciznou.
Boja irisa se dekodira u 512 bita informacije.
Za demodulaciju se izdvajaju 4 parametra:
veliina,
orijentacija,
dve koordinate.

IRIS sistem
automatske identifikacije

Jednostavna tehnika.
Invazivna nelagodna.
IRIS sistemi se koriste u kriminalistici.
Komercijalni sistemi su dominantni.
ATM bankomati, prelazi dravne granice,
aerodromi...

IRIS sistem

Dobijane slike duice

Prvo se vri skenirane oka infracrvenom svetlou, a
zatim se ukljuuje vidljiva svetlost.
Duica se snima monohromatskom kamerom
postavljenom iza ogledala.
Korisnik u ogledalu gleda odraz svog oka i tako daje
mogunost kameri da uhvati sliku duice.
Kamera se automatski fokusira i ukljuuje dodatno
svetlo po potrebi.
Dobijena slika se obrauje tako to se duica izdvaja od
zenice i ostalih delova oka (kapci, trepavice), kako oni
ne bi uticali na prepoznavane.
Posle odreivana granica, pronalaze se karakteristine take
po povrini duice.
Na kraju, slika se transformie u polarni koordinatni sistem.

Za skenirane se koristi IC svetlost

Izdvajane duice od ostatka oka

Slika one duice i nen negativ

Bar kod oka

Skenirane
duice zasniva
se na analizi
pojedinih
prstenova u
boji, koji
okruuju
zenicu.

Postupak identifikacije
Monohromatska kamera (skener) snima
iris sa udaljenosti od 30 cm.
Digitalni snimak (ifra IRIS koda) se
usmerava na tehnoloku obradu.
Vri se komparacija sa ranije zapisanim
kodom (baza podataka).
Zapis zahteva 512 bita.

IRIS sistem
Za preciznu personalnu identifikaciju
potrebno je 1-2 sekunde.
Brzina pretraivana je oko 100 000
podataka u sekundi.
Osim snimka, nisu potrebni nikakvi
prethodni podaci.

Mogua ograniena
identifikacionog sistema
Invazivna tehnika - duica je mala, pa se mora
fotografisati iz velike blizine.
Odsjaj svetla moe biti problem kod slikana, jer se
duica nalazi iza mokre prozirne reflektujue povrine.
Osoba mora posedovati oko koje mora imati najmane
75% neoteenog irisa.
Osobe kojima podrhtava oko koriste infracrveno
skenirane.
Postavljanem pokretnih skenera odreenim osobama
(niske osobe, osobe u invalidskim kolicama) omoguen
je pristup skeneru.
Slepe osobe takoe mogu da koriste ovaj sistem.

Pokuaji prevara
Sistem se ne moe prevariti noenem kontaktnih
soiva, jer poseduje algoritme za detekciju.
Stakleno oko ili pravo oko odstraneno sa oveka ne
mogu posluiti za prevaru, jer se na nima zenica ne
mie (konstantan pokret, kontrakcije i irene).
Boja duice nije bitna za prepoznavane.

Primene IRIS koda

Zamena za line karte i pasoe.
Za obezbeivane sigurnosti u
vazduhoplovstvu, kontrolu pristupa
odreenim prostorima na aerodromu.
Za kontrolu pristupa bolnicama,
stambenim objektima, bazama podataka.
Za prijavljivane i pristup kompjuterskim
mreama.

Primene
Identifikacije na aerodromima
Na frankfurtskom aerodrumu, sistem se koristi za
identifikaciju estih letaa i nihovo brzo
proputane kroz aerodromske kontrole.
U Ujedinenim Arapskim Emiratima skeniraju se svi
stranci koji ulaze u zemlju, a zatim se nihove duice
uporeuju sa onima iz baze. Tako se brzo izdvajaju
osobe koje su proterane iz zemlje.

Oko 7000 putnika se svakog dana uporeuje sa oko

550 000 osoba u bazi. Pretraga traje oko 2 sekunde.

Pristup sistemu sa ID karticom

Mrenaa ili retina

Mrenaa
Mesto u kojem se stvara lik.
Mrenaa je izgraena od receptora epia
(120 miliona) i tapia (7 miliona), koji su
rasporeeni tako da formiraju matricu.
Funkcija epia je detekcija lika pri normalnom
svetlu, oni "vide" boju i oblik predmeta.
tapii su osetljivi samo na intenzitet svetlosti i
slue za formirane lika u mraku, oni ne mogu da
razlikuju boje. Da bi oko moglo da registruje
konture nekog predmeta, dimenzije lika moraju
da budu dovoljno velike da aktiviraju vie
tapia.

Receptori

Osobine mrenae
Kuglastog oblika,
providna,
ruiaste boje,
sadri 10 slojeva.

Slojevi retine

Karakteristike mrenae
Vene mrenae su jedinstvene za svaku osobu i
za svako oko;
ne mogu se lako promeniti ili kopirati.
Nalazi se u zadnem delu oka.
Ne mena se tokom ivota, osim u sluajevima
glaukoma i dijabetesa.

Ovo je najpouzdanija biometrijska

karakteristika, jer ne postoji nain da se
mrenaa falsifikuje.

Granane retinalnih krvnih sudova

je jedinstveno za svaku osobu

blizanac A

Istorijat
Prva istraivana upotrebe retine u
identifikaciji osobe izvrena su
1930. god.
Prva komercijalna upotreba dogodila se
1984. god.

Identifikacija
Najskuplji identifikacioni metod, jer je skupa
oprema za skenirane.
Skenirane traje 10-15 sekundi.
Metod zahteva skinute naoare, kako bi se
oko moglo bolje pribliiti skeneru.
Koristi se nametljiva tehnika - oko ostvaruje
direktan kontakt sa okularom.

Slika mrenae
Dobija se usmeravanem laserske IC svetlosti
u unutranost oka.
Reflektovana svetlost sadri podatke o
poloaju kapilara - identifikaciona osobina.

Kod retine

veliina obrasca je
96 kB

Primena:

u vojnim objektima,
policijskim stanicama,
zatvorima,
nuklearnim elektranama,
posebnim laboratorijama,
bankama.

Fotografisane irisa i retine

Multibiometrija