ALFABETSKI KATALOG

predava: Marija Mahovac

1. FORMALNI KATALOZI
Formalni katalozi su vrsta kataloga gde bibliografske karakteristike
ne ulaze u sadrinu dokumenta.
Dele se na: a) alfabetski katalog i
b) topografski katalog
Alfabetski katalog utvruje:
- koje sve publikacije biblioteka poseduje (knjine i neknjine
grae);
- koje sve publikacije jednog autora biblioteka poseduje;
- koja sva izdanja, prevode i prerade biblioteka poseduje.
Topografski katalog sistematizuje biblioteku grau prema njenom
smetaju.
2. ALFABETSKI KATALOG
Alfabetski katalog je osnovni katalog svake biblioteke i neophodan
za rad, a namenjem je korisnicima i bibliotekim radnicima.
Prikazuje celokupan fond biblioteke.
Moe imati azbuni ili abecedni redosled, a sadri ime
individualnog autora, naziv kolektivnog tela ili naslov dela.
Zadatak mu je da utvrdi koje sve publikacije, prevode, prerade ili
koje publikacije jednog autora biblioteka poseduje .
3. ALFABETSKI KATALOG PREMA VRSTI GRAE
Obim i postavka kataloga zavise od vrste biblioteke, njenih
zadataka, strukture fonda i potrebe njenih korisnika.
Moe se izraditi:
- za neknjinu grau /posebno uvan fond/,
- za serijske i periodine publikacije /asopisi, novine/.

Alfabetski katalozi moraju biti postavljeni dosledno, celovito i

pregledno kako bi korisnik brzo i jednostavnim putem doao do
eljene informacije.
Vano je da je i uputno-informativna mrea dobro uspostavljena.
Alfabetski katalog se moe izraivati:
- u vidu knjige /tampani katalog/;
- na magnetnom zapisu /automatizovani katalog/;
- na katalokim listiima /lisni katalog/;
- na mikrozapisu /mikrofilm, mikrofi/.

4. LISNI ALFABETSKI KATALOG

Osnovni element lisnog alfabetskog kataloga predstavlja kataloka
jedinica koja sadri podatke o odreenoj publikaciji.
Podaci koji identifikuju publikaciju i odreuju njeno mesto u
katalogu, navode se prema utvrenom rasporedu i redosledu.
Lisni alfabetski katalog se rea azbuno ili abecedno u zavisnosti
od same biblioteke.
5. AUTOMATIZOVANI ALFABETSKI KATALOG
Prilikom unosa podataka o publikaciji u ranar /automatizovana
obrada/, popunjavaju se odreena polja, potpolja i indikatori.
Raunar uazbuava publikacije i daje im mesto u automatizovanom
katalogu. Moe se vriti pretraivanje po svim poljima: autorstvu,
naslovu, UDK broju, godini izdanja, izdavau, tamparu, itd.
Ovim je olakan rad bibliotekara i ostavlja mu vie vremena i
prostora da se bavi knjigom i korisnikom.
6. TAMPANI ALFABETSKI KATALOG
Ovu vrstu kataloga biblioteka tampa za odreene periode kako bi
predstavila koje sve publikacije, knjinu ili neknjinu grau
poseduje. Po ovoj vrsti kataloga mogue je pratiti rast fonda
biblioteke.

7. ALFABETSKI KATALOG MONOGRAFSKIH PUBLIKACIJA

Ovaj katalog obuhvata najvei deo fonda jedne biblioteke gde su
predstavljene monografske publikacije ije je izdavanje zakljueno
u jednoj svesci ili se upotrebljava u ogranienom broju svezaka.
Formira se na osnovu utvrenih, jedinstvenih katalokih principa i
prua korisniku sledee informacije:
- da li biblioteka poseduje odreenu publikaciju;
- koja sve izdanja, prevode i prerade biblioteka ima;
- koja sva dela jednog autora biblioteka ima.
8. ALFABETSKI KATALOG SERIJSKIH PUBLIKACIJA
Sadri popis naslova serijskih publikacija koje biblioteka poseduje.
Deo je opteg alfabetskog kataloga svake biblioteke.
Osnovni princip ovog kataloga je azbuni ili abecedni redosled
odrednica koje sadre naslove publikacija.

9. ALFABETSKI KATALOG NEKNJINE GRAE

Najee predstavlja poseban katalog izdvojen iz opteg
alfabetskog kataloga. U cilju to vee informisanosti moe biti
podeljen na vie specijalnih kataloga u skladu sa strukturom fonda
koji predstavlja i prema potrebama korisnika.
Postoji:
- katalog muzikalija;
- katalog fotografija;
- katalog razglednica;
- katalog gravura;
- izlobeni katalog...
Izrada ovih kataloga se zasniva na jednostavnim principima. Mogu
se formirati u obliku lisnog kataloga ili u obliku automatizovanog
kataloga sa dobrim uputno-informacionim sistemom. Obrada je
slina kao za monografske publikacije.

10. KATALOKA JEDINICA

Izrauje se na katalokom listiu meunarodnog formata 12,5 x 7,5
cm.
Polje kataloke jedinice podeljeno je na dva nejednaka dela.
U gornji, manji deo upisuje se odrednica koja predstavlja skup rei
iji je zadatak da odredi mesto kataloke jedinice u sistemu
kataloga. Prva re se naziva redalica.
U gornji desni deo upisuje se signatura koja odreuje topografski
smetaj kataloke jedinice.
U donji, vei deo unosi se kataloki opis koji sadri podatke
potrebne da se publikacija identifikuje.
Kataloke jedinice mogu biti:
- glavne;
- jedinstvene i
- pomone.
11.GLAVNA I JEDINSTVENA KATALOKA JEDINICA
Glavna kataloka jedinica sadri sve elemente koji su potrebni da
se publikacija identifikuje, a to znai odrednicu i potpun kataloki
opis. Njen zadatak je da u alfabetskom katalogu zastupa i da na
jednom mestu okupi sve publikacije jednog autora.
Jedinstvena kataloka jedinica pored potpunog katalokog opisa
sadri i odrednice pomonih katalokih jedinica. (Opis se zadrava
samo se menjaju odrednice). Ovim postupkom se pojednostavljuje
i ubrzava izrada pomonih katalokih jedinica.

12.SPOREDNA I ANALITIKA KATALOKA JEDINICA

Ove kataloke jedinice spadaju u pomone kataloke jedinice.
Imaju skraen kataloki opis. Obezbeuju sprovoenje uputnoinformativnog sistema u katalogu.
Sporedne kataloke jedinice se zasnivaju na glavnoj katalokoj
jedinici i ponavljaju se pod drugom odrednicom sa samo jednim
delom podataka glavne kataloke jedinice. Olakavaju korisnicima

pronalaenje publikacije a u katalogu okupljaju na jednom mestu

sva izdanja, prevode i prerade jednog dela.
Analitike kataloke jedinice se izrauju za sadrajno samostalne
radove jednog ili vie autora i olakavaju njihovo pronalaenje u
katalogu.
13. OPTA UPUTNA I UNAKRSNA KATALOKA JEDINICA
Doprinosi veoj informisanosti i povezanosti sistema alfabetskog
kataloga. Upuuje na itav niz publikacija sa jedne odrednice na
drugu, sa neusvojenog oblika imena individualnog ili kolektivnog
autora na drugi usvojeni oblik, sa jednog pravopisnog oblika na
drugi, itd.
14. ODREDNICA I REDALICA
Odrednica se sastoji od skupa rei koje odreuju mesto kataloke
jedinice u alfabetskom katalogu. Ispisuje se u gornjem polju
kataloke jedinice, a prva re, koja se naziva redalica, grafiki se
posebno istie.
Odrednica se pie savremenim pravopisom i navodi se u
nominativu. Imena stranih autora u odrednici se prevode i uvek se
pie prvo prezime pa ime.

15. JEDINSTVENA INDIVIDUALNA ODREDNICA

Ova vrsta odrednice podrazumeva jednog autora publikacije ije se
ime pie u odrednici. Ime autora se pie u nominativu i najee u
inverziji /prezime pa ime/.
Neophodno je razreavanje inicijala, nepotpunih imena,
pseudonima, dodavanje srednjeg slova kod autora sa istim imenom
i prezimenom, sprovoenje translacije imena u zavisnosti od pisma
u odrednici, kao i utvrivanje svih elemenata neophodnih za
identifikaciju autora uz korienje odreenih enciklopedija,
bibliografija, kataloga i ostalih mogunosti informisanja.

16. JEDINSTVENA KOLEKTIVNA ODREDNICA

Sastoji se od naziva kolektivnog tela koje ine: ustanove,
preduzea, drutvene organizacije, nauna i struna drutva,
institucije, drutveno-politike organizacije.
U irem smislu, pod kolektivnim telom se podrazumevaju i
savetovanja, simpozijumi, kongresi, izlobe i druge manifestacije.
Kolektivno telo se navodi u odrednici uvek pod istim nazivom i u
istom jezikom obliku bez obzira kako je naznaeno u publikaciji.
Tako ujednaena kolektivna odrednica naziva se jedinstvena
kolektivna odrednica.
Naziv kolektivnog tela u odrednici ispisuje se savremenim
pravopisom i navodi se uvek u nominativu.
17. STVARNA ODREDNICA
Ulogu stvarne odrednice preuzima glavni stvarni naslov publikacije
koji se navodi na mestu propisanom za poetak prvog reda
katalokog opisa, tj. ispod etvrtog slova zamiljene odrednice.
Primer:
AKTUELNE teme teorije i prekse / ureuje Ivan Cvitkovi ...
18. FORMALNA ODREDNICA
Izrauje se za publikacije koje sadre akta drutveno-politikih
zajednica kao to su: ustavi, zakoni,statuti, budeti, zavrni rauni,
drutveni planovi, odluke.
Sastoji se od naziva drutveno-politike zajednice na koju se
odnosi opisivana slubena publikacija i od pododrednice koja
karakterie vrstu slubenog akta.

19. PREZIME KAO JEDINSTVENA ODREDNICA

Kada se ime autora sastoji od linog imena i prezimena,
jedinstvenu odrednicu, redalicu ini prezime autora, bez obzira na
redosled kojim su ime i prezime na publikaciji navedeni.
Primer: POPOVI, Jovan
Ukoliko dva lana iste porodice izrauju zajedniko delo, a njihovo
prezime se na publikaciji javlja u mnoini, glavna kataloka
jedinica izrauje se pod imenom prvog autora. Za drugog autora
daje se sporedna kataloka jedinica, dok se za oblik koji se javlja
na publikaciji daje opta uputno-kataloka jedinica.
Primer:
Na publikaciji:
Braa Grim
Jedinstvena odrednica: GRIM, Jakob
20.LINO IME U JEDINSTVENOJ ODREDNICI
Ukoliko je autor prvenstveno poznat po svom linom imenu,
jedinstvenu odrednicu ini lino ime iza koga se navodi prezime
autora. Za prezime se izrauje opta uputna kataloka jedinica.
Primer:
Jedinstvena odrednica: LEONARDO, da Vini
21.PSEUDONIM U JEDINSTVENOJ ODREDNICI
Pseudonim je izmiljeno ime kojim se autor slui povremeno ili u
toku itavog svog rada. Ukoliko je autor prvenstveno poznat po
svom pseudonimu onda se za jedinstvenu odrednicu uzima
pseudonim. Za pravo ime i prezime izrauje se opta uputna
kataloka jedinica.
Primer:
Jedinstvena odrednica: RACIN, Koo
Pravo ime autora:
SOLEV, Kosta

22.POJAM INDIVIDUALNOG AUTORSTVA

U katalokom smislu podrazumeva fiziko lice koje je tvorac dela,
odnosno, kome delo pripada kao duhovno vlasnitvo.
Osnovni kriterijum za odreivanje autorstva je udeo koji osoba ima
u izradi dela.
Na taj nain se pojam autorstva suava i precizira, te se tako
eliminie formalistiki princip u izboru odrednice.

23.POJAM KOLEKTIVNOG AUTORSTVA

Da bi kolektivno telo bilo autor publikacije odnos izmeu njega i
sadrine publikacije mora jasno da ukazuje na injenicu da bez
postojanja kolektivnogtela publikacija ne bi mogla da nastane.
Autorom publikacije smatra se kolektivno telo ukoliko ono u njoj
objavljuje:
- izvetaje o svom poslovanju;
- izvetaje o svojoj organizaciji;
- izvetaje o svojim zadacima.
Primer:
Na publikaciji: Izvetaj o radu Radnikog univerziteta Novi
Beograd
Jedinstvena odrednica: RADNIKI univerzitet Novi Beograd
(Beograd)

24.POJAM KOLEKTIVNOG TELA

Kolektivno telo ine: ustanove, preduzea, drutvene organizacije,
nauna i struna drutva, institucije ...
Kolektivno telo se navodi u odrednici uvek pod istim nazivom i u
istom jezikom obliku bez obzira kako je naznaeno u publikaciji.
Obino se uzima onaj oblik kojim se telo u svojim publikacijama,
pisanim izvornim jezikom najee slui.
Primer:
Na publikaciji: Udruenje knjievnika Srbije
Jedinstvena odrednica: UDRUENJE knjievnika Srbije
8

Kada kolektivno telo ima stalno sedite koje je karakteristino za

njegov rad, uz naziv kolektivnog tela u okruglim zagradama navodi
se naziv sedita i to jezikom kojim se biblioteka slui.
Primer:
Jedinstvena odrednica: BIBLIOTEKA Matice srpske (Novi Sad)

25.PODREENA
ODREDNICI

KOLEKTIVNA

TELA

JEDINSTVENOJ

Ukoliko je vie kolektivnih tela organizaciono povezano tako da

izmeu njih postoji odnos podreenosti i nadreenosti, potrebno je
utvrditi da li je naziv podreenog kolektivnog tela dovoljno jasan
da sam moe indentifikovati to telo.
esto je na publikaciji taj odnos grafiki istaknut ili je veza izmeu
nadreenog i podreenog tela jeziki i smisaono izraena tako da
se stie utisak da je takvu vezu potrebno naglasiti i u odrednici.
Kada je naziv podreenog kolektivnog tela dovoljno jasan da se po
njemu kolektivno telo moe prepoznati, jedinstvenu odrednicu ini
njegov izvorni oblik. Sa takvim se kolektivnim telom postupa kao
da je samostalno.
Primer:
Na publikaciji: Centar za drutvena istaivanja Sveuilita u
Zagrebu
Jedinstvena odrednica: CENTAR za drutvena istraivanja
(Zagreb)

26.ODREDNICA ZA KONGRESE, SIMPOZIJUME, NAUNE I

STUNE SKUPOVE I DRUGE MANIFESTACIJE
Naziv meunarodnog sastanka iji su radovi objavljeni samo na
jednom jeziku navodi se u jedinstvenoj odrednici jezikom kojim je
dat u publikaciji.
Ukoliko se koristi vie jezika, prednost ima engleski, pa francuski,
ruski i nemaki.

27.POJAM ANONIMNOG DELA

Anonimna dela za koja se izrauje stvarna odrednica (prve tri rei
stvarnog naslova) ili njenu ulogu preuzima glavni stvarni naslov
publikacije, mogu se kataloki tretirati u uem i irem smislu.
U anonimna dela u uem smislu ubrajaju se publikacije u kojima
autor nije naveden niti se moe utvrditi van publikacije.
Stvarni naslov u ulozi odrednice: ZAPISI o borbama iz narodnooslobodilakog rata
Objanjenje: u publikaciji nema podataka o autorstvu
28.OSNOVNE KARAKTERISTIKE ISBD(M)-a
ISBD(M) je meunarodni standardni bibliografski opis
monografskih publikacija. Njegov bibliografski opis je zakonom
odreen, svi ga obrauju po istim pravilima i time se omoguava
komunikacija i razmena bibliografskih informacija u
meunarodnim okvirima.
Osnovne karakteristike standarda su:
- precizno utvrivanje redosleda podataka;
- primena specifinog interpunkcijskog sistema koji dobija
znaenje simbola;
- preuzimanje podataka iz utvrenih izvora.
Redosled podataka:
Prvih 6 podruja ine glavni kataloki opis, a redosled im je
precizno odreen. Tree podruje se ne primenjuje za ovu vrstu
grae.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

podruje stvarnog naslova i podatak o odgovornosti;

podruje izdanja;

podruje izdavanja;
podruje materijalnog opisa;
podruje izdavake celine;
podruje napomena;
podruje meunarodnog standardnog broja (ISBN).
10

29.OSNOVNE KARAKTERISTIKE ISBD(S)-a

Primena standardizovane obrade i prelaz na jedinstven
bibliografski opis serijskih publikacija. Omoguava jedinstvenu
standardizovanu obradu to prua potpunu bibliografsku kontrolu i
razmenu informacija na regionalnom, svetskom i meunarodnom
nivou.
Na izradi standarda ISBD(S) poela je da radi IFLA, tj. njena
komisija za serijske publikacije 1970. godine, a u toku 1972. i
1973.godineizraen je dokument u kome su dati najvaniji
elementi standarda.
Serijske publikacije obuhvataju:
- statistike godinjake republika, pokrajina, gradova i sl.;
- kalendare;
- kolske publikacije;
- izvetaje;
- preglede predavanja univerziteta i fakulteta;
- stenografske beleke.
Pod serijskom publikacijom podrazumevaju se publikacije koje
izlaze u periodinim sveskama ili knjigama koje imaju numerike
ili hronoloke oznake a ije izlaenje nije vremenski ogranieno.
Podruja opisa svrstana su sledeim redosledom:
1. podruje stvarnog naslova i podatak o odgovornosti;
2. podruje izdanja;
3. numeriko podruje;
4. podruje izdavanja;
5. podruje materijalnog opisa;
6. podruje izdavake celine;
7. podruje napomena;
8. podruje meunarodnog standardnog broja (ISBN).
Izvori iz kojih se uzimaju podaci:
1. naslovna strana ili strana koja je zamenjuje;
2. preliminarije (strane koje prethode tekstu) i kolofon
3. ostali delovi publikacije (predgovori, pogovori, tekst, korice,
hrbat);
4. izvori van publikacije (priruna literatura, propratni akt
izdavaa, usmene informacije i sl.)

11

30.OSNOVNE KARAKTERISTIKE ISBD(NBM)-a I ISBD(CP)-a

Meunarodni standardni bibliografski opis neknjine grae
odreuje propise za opis i identifikaciju neknjinog bibliotekog
materijala, utvruje redosled podataka u opisu i propisuje sistem
interpunkcija.
Osnovne karakteristike standarda su:
- precizno utvren redosled podataka;
- primena specifinog interpunkcijskog sistema koji dobija
znaenje simbola;
- preuzimanje podataka iz utvrenih izvora.
Redosled podataka:
1. podruje stvarnog naslova i podatak o odgovornosti;
2. podruje izdanja;
3. podaci specifini za ovu vrstu grae (ne unose se u opis);
4. podruje izdavanja;
5. podruje materijalnog opisa;
6. podruje izdavake celine;
7. podruje napomena;
8. podruje standardnog broja (alternativa) i uslovi nabavke.
31. IZVORI
PODATAKA
ZA
BIBLIOGRAFSKI
OPIS
MONOGRAFSKIH PUBLIKACIJA, SERIJSKIH PUBLIKACIJA I
NEKNJINE GRAE
Izvori podataka za bibliografski opis monografskih i serijskih
publikacija je veoma slian. Za obe vrste grae izvori podataka se
uzimaju sa:
1. naslovne strane ili strane koja je zamenjuje (kod monografskih
publikacija
to je korini list);
2. preliminarija (strana koje prethode tekstu) i kolofona;
3. ostalih delova publikacije (predgovor, pogovor, tekstovi, hrbat,
korice);
4. izvori van publikacije, priruna literatura, propratni akt
izdavaa, usmene informacije i sl.

12

Izvori podataka za bibliografski opis neknjine biblioteke grae je

sledei:
1. izvori koji su trajno vezani za jedinicu smatraju se primarnim
pri
preuzimanju podataka (nalepnice na gramofonskim
ploama ili kasetama imaju prednost nad kutijama i omotima);
2. kod filmova i video kaseta esto su naslovne sekvence mnogo
potpunije nego nalepnice tako da se one uzimaju kao glavni
izvor podataka.
32.PODRUJA BIBLIOGRAFSKOG OPISA MONOGRAFSKIH
PUBLIKACIJA
Redosled podruja bibliograskog opisa monografskih publikacija je
precizno odreen. Prvih 6 podruja ine glavni kataloki opis.
1. podruje stvarnog naslova i podatka o odgovornosti;
2. podruje izdanja;
3. podaci specifini za vrstu grae ili publikacije (ovo podruje se ne
unosi u opis);
4. podruje izdavanja;
5. podruje materijalnog opisa;
6. podruje izdavake celine;
7. podruje napomena;
8. podruje meunarodnog standardnog knjinog broja (ISBN).
33.PODRUJA
BIBLIOGRAFSKOG
PUBLIKACIJA

OPISA

SERIJSKIH

Podruja, tj. njihov redosled i elementi su precizno odreeni:

1. podruje stvarnog naslova i podatak o odgovornosti;
2. podruje izdanja;
3. numeriko podruje;
4. podruje izdavanja;
5. podruje materijalnog opisa;
6. podruje izdavake celine;
7. podruje napomena;
8. podruje meunarodnog standardnog serijskog broja (ISSN).

13

34.PODRUJA
GRAE
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

BIBLIOGRAFSKOG

OPISA

NEKNJINE

podruje stvarnog naslova i podatak o odgovornosti;

podruje izdanja;
podaci specifini za vrstu grae ne upisuju se!
podruje izdavanja;
podruje materijalnog opisa;
podruje izdavake celine;
podruje napomene;
standardni broj i uslovi nabavke.

35.BIBLIOGRAFSKI
OPIS
SADRAJNO SAMOSTALNIH
RADOVA JEDNOG AUTORA
Izrauje se pod imenom toga autora.
Primer:
Na publikaciji: Ivo Andri-Exponto, Nemiri, Lirika
Jedinstvena odrednica: ANDRI, Ivo

36.BIBLIOGRAFSKI
OPIS
RADOVA VIE AUTORA

SADRAJNO SAMOSTALNIH

Samostalno sadrajni radovi vie autora bez zajednikog stvarnog

naslova vode se u odrednici glavne kataloke jedinice na ime prvog
autora, dok se za ostale autore izrauju analitike kataloke
jedinice.
Primer:
Na publikaciji: France Bevk: pria o drejeku. Kristina Bernova:
Drugi put. Mihalj Majtenji: Diverzanti
Jedinstvena odrednica: BEVK, France

14

37.BIBLIOGRAFSKI OPIS PUBLIKACIJA SA PROPRATNOM

GRAOM
Ukoliko publikacija poseduje propratnu grau u vidu ispravke,
karte, gramofonske ploe, mape,... a ta graa je fiziki odvojena
od publikacije, onda se u podruju materijalnog opisa iza strana,
ilustracija i formata izraenog u centimetrima dodaje + ispravke (1
list) ili +2 presavijena lista, itd.
Ukoliko je propratna graa znaajnija, onda se i za nju izrauje
kataloka jedinica (npr. tekstovi).
Primer:BIOLOKI
PRAKTIKUM: za uenike 2. razreda
srednjeg obrazovanja / Branislav Nedovi, ..., ...; ilustrator Vesna
Babovi.- 55 str.: ilustr.; 23 cm.
38.BIBLIOGRAFSKI
IZDANJA

OPIS

SEPARATA

FOTOTIPSKIH

Separat je posebno otisnut rad iz zbornika, asopisa, leksikona,

predgovora neke publikacije.
Separat ima svoj korini list i svoje identifikacione elemente na
korinom listu. Podaci se uzimaju iznad naslova. Paginacija je
preuzeta, izvaena iz publikacije.
Primer:
,
/
.- : [..], 1977 ([..]:[..]).. 45-79; 24
..: ; 22/2, 1977.
39.BIBLIOGRAFSKI OPIS MAGISTARSKIH I DOKTORSKIH
RADOVA
Napomena o doktorskoj disertaciji, magistarskom ili strunom radu
mora se evidentirati. U napomeni se navodi vrsta roda, naziv
univerziteta, fakulteta ili druge radne organizacije gde je rad objavljen
ili prihvaen kao i godina kada je rad objavljen.
Na vrstu roda ukazuje se reima: Dokt. disert.; Mag. rad; specijalistiki rad ili izrazom koji je naveden u tekstu publikacije.
Primer:
Napomena
ta je : gde je objavljeno i raeno: mesto, kada
15

40.KATALOGIZACIJA U PUBLIKACIJI - CIP

Saeta informacija o sadrini, predmetu i bibliografkim
karakteristikama publikacije koja se opisuje. Usklaen je
meunarodnim standardom i znaajan je za bibliotekoinformacionu delatnost, za distribuciju i plasman knjige.
41.FORMAT
UNIMARC
KATALOGIZACIJU

ZA

MAINSKI

ITLJIVU

Nastao je 1970-tih godina. Predstavlja univerzalno mainski

itljivo katalogiziranje automatizovane baze podataka.
U njihov sastav ulaze datoteke - skup zapisa.
Svaki zapis definisan je odgovarajuim poljima, potpoljima i
indikatorima. Ima 9 polja koja se popunjavaju pri obradi.
Slog ili zapis predstavljaju skup meusobno povezanih podataka
koji se tretiraju kao samostalne jedinice.
Informacije o nekoj publikaciji, mogue je dobiti i pretraiti po
raznim podacima:
- po autoru;
- po naslovu;
- po godini izdanja;
- po izdavau;
- po UDK broju
- po signaturi .
Ovaj automatizovani zapis je u alfabetskom katalogu opta uputna
kataloka jedinica.

16

LITERATURA:
1. Babovi, Mirjana: Alfabetski katalog monografskih publikacija,
Beograd,
2001.
2. Verona, Eva: Pravilnik i prirunik za izradu abecednih kataloga,
Zagreb,
1970.
a Prvi deo Odrednice i redalice
b Drugi deo Kataloki opis
3. Wiler, Mirna: Prirunik za UNIMARC, Zagreb, 1989.
4. Programske kontrole u Cobiss/ katalogizaciji, Maribor, 1993.
5. Comarc/ B, Maribor, 1999.

17

18