ALEKSINAC 2002

DRUGIKONGRES PCELARA SRBUE

AMERIKA KUGA
PELINjEG LEGLA
MERE PREVENTIVE l
ZATITE

mr Nada Ptava
21000 Noui Sad
ul. Karlovaki put 7c
(021)435-896 (021) 315-388 (lokal 131) Nada Plava, Boslljka urii, M. Mladenoul, V.
Jovanovi, V. Polaek
mr Nada Plava je rodena 8. januara 1963. godine u Markovcu, optina Knin,
Republika Hrvatska. Diplomirala je na Veterinarskom fakultetu Univerziteta u Beogradu
1987. godine, sa prosenom ocenom 8,23. Magistarski rad iz oblasti ribarstua je odbranila
1998. godine na Katedri za ishranu domaih ivotinja Fakulteta ueterinarske medicine u
Beogradu. Doktorsku disertaciju iz oblasti pelarstua priprema na Katedri za zaraze
Veterinarskog fakulteta u Beogradu. Trenutno je ef Odeljenja za optu epizootiologiju,
zoonoze i DDD i zdraustvenu zatitu riba \ pela u Novom Sadu. Do sada je objavila 16
naunih i strunih radoua, sa koeficijentom kompetentnosti od 13,5. lan je odbora za
zdraustuenu zatitu pela u Sauezu pe/arskih organizacij'a Vbjuodine. Udata je, ima dvoje
dece (12 i 9 godina).

ijiiiiiiiiiiif

Amerika kuga pelinjeg legla je veoma opasna i ozbiljna bolest pelinjeg

legla. Uzronik je bakterija iz grupe Bacila, Paenibacilus larvae, koja moe da
proizvede preko bilion spora u svakoj inficiranoj larvi. Spore su izuzetno otporne na
temperaturu i hemijska sredstva i jedino spore su sposobne da izazovu bolest. Manifestuje
se promenama na pelinjem leglu, dok odrasle pele ne oboljevaju.

Ameriku kugu pelinjeg legla uzrokuje bakterija Paenibacillus larvae, veliine 2,5
- 5 mm sa 0,5 - 0,8 mm, pokretna je grampozitivna tapiasta bak-terija, koja se javlja u
dva oblika, vegetativni oblik i oblik spore
(slika
1).
Vegetativni
oblici
su
termolabilniji i propadaju za par minuta na
temperaturi od 59C. Osetljivi su i na
dezinficijense, posebno natrijum hidroksid,
formalin i sublimat. Vegetativni oblik
Paenibacillusa larvae nalazimo na samom
poetku infekcije, a posle uginua
inficirane larve u patolokom materijalu
nalazimo samo spore. One su vrlo karakte-ristine, oblika uica ivee igle 1,3 x 0,5-0,6
mikrometara. Vrlo su otporne prema toplini, suenju i

83

84 DRUGI KONGRES PELARA SRBIJE

ALEKSINAC 2002

hemijskim deztnficijensima. U vosku, sau i medu ostaju aktivne i preko 30 godi-na. U vosku
zagrejanom na 120C uginjavaju za 20 minuta. Uzronik je patogen samo za larve. Pelinje
leglo se moe inficirati samo sporama i to putem probavnog trakta.
Pele negovateljice unose spore Paenibacillusa larvae u organizam larve gde se
on razmnoava, izaziva bolest i konano propadanje larve. Osetljivost larve na ATL
(amerika trule legla) se smanjuje sa
starou (7) i larva starija od 53 asa je
praktino otporna na uzronika kuge.
Najmanja infektivna doza (ID50) potrebna da
izazove infekciju je 35 spora za 1-dnevnu
larvu (2), mada novija istraivanja ukazuju da
je to samo 10 spora da bi se inficirala
jednodnevna larva, dok je za infekciju larvi
starijih od dva dana potrebno na milione
spora (3). Spore isklijavaju re-lativno brzo
posle ulaska u crevo larve i ve za jedan dan
posle infekcije (8) su dokazali tapie u crevu
zaraene larve, ali jako mali broj. Zaraene larve starije od 1 3- 1 4 dana sadravale su dosta
tapiastih formi.
Paenibacillus larve proliferira u tkivo larve kada se ona primiri pre prelaenja u
stadijum lutke. Inficirane larve brzo uginjavaju i stvaraju se spore, veinom u prolutkama 11og dana posle izleganja (3). Zaraena larva u poklopljenoj eliji saa ugine, raspada se u
itku masu, uto-smee boje, a kasnije se pretvara u tamnu, gustu, lepljivu i rastegljivu
masu koja mirie na stolarsko tutkalo. Ovaj proces se razvija u roku od 25 dana od
inficiranja. Kasnije se ova propala larva sasui i prilepi za dno elije, to odgovara starosti
do 2 meseca. Tako propala, sasuena larva predstavlja izvor infekcije.
Promene koje ova bakterija prouzrokuje na pelinjem drutvu kao celini ispoljava
se na:
-drutvu kao celini - zahvata najbolja drutva, a ispoljava se u opadanju broja
odraslih pela.
-izgledu legla, poklopljeno leglo je ratrkano (slika 2), to je naroito izraeno u
jesen kada matica prestaje da polae jaja, a jo uvek ima poklopljenih cplija sa leglom.
-poklopcima i sadraju elije - poklopci su uvueni, tamne boje, nareckanih ivica.
-larvama - larva gubi belu sedefastu boju i prstenastu grau, postaje tamnosmee boje, razmekale konzistencije i vrlo karakteristinog mirisa na sto-larsko lepilo
(tutkalo).
Pelinje drutvo postepeno slabi do konanog uginua. Ratrkano leglo, uvueni,
progrieni poklopci i rastegljiva, smrdljiva masa u elijama legla su prvi znaci koje pelar
mora da zna da uoi i na osnovu kojih posumnja na bolest. Pojavu bolesti ili samo sumnju na
bolest pelar mora da prijavi odmah ili najdue

ALEKSINAC 2002

DRUGl KONGRES PCELARA SRBIJE

u roku od tri dana nadlenoj veterinarskoj
inspekciji. Dalji postupak dijagnostikovanja i
suzbijanja je tano propisan Pravilnikom o
merama za suzbijanje i iskorenjivanje zaraznih
bolesti pela (Sl. list SFRJ br.6/88). Prema
ovom Pravilniku predviene su sledee mere:
-zatvaranje zaraenog pelinjaka;
unitavanje svih zaraenih konica s
nepokretnim saem, zajedno sa pelama i

saem;
-unitavanje svih dotrajalih konica, bez obzira na tip izrade, zajedno sa pelama
i saem;
-unitavanje zaraenog saa i pela iz zaraenih konica spaljivanjem i
zakopavanjem, a pribor i konice se dezinfikuju;
-zabrana dranja pelinjih zajednica bez matica i spreavanje rojenja u zaraenom
pelinjaku;
-dezinfekcija pelinjaka i pelarskog pribora odgovarajuim dezinfekcionim
sredstvima (20% formalin, 2% masna soda, opaljivanje let lampom).
U strunoj pelarskoj literaturi je dosta davno, pre oko pet decenija opisi-van
postupak medikamentoznog leenja amerike trulei pelinjeg legla. Tako su jo 1944.
godine korieni sulfonamidski preparati u ove svrhe, a od 1951. godine u terapiju se
uvode i antibiotici - najee oksitetraciklinski preparati. Iz literaturnih dokaza jasno je da je
osetljivost Paenibacillusa larvae (samo vegetativni oblik) veoma razliita (5,6), dok su spore
potpuno otporne na antibiotike.
Ova bolest se pojavljuje u umerenim i
suptropskim oblastima na svim kontinentima
sveta. U naoj zemlji je poslednjih godina u
znaajnom porastu (4) gde nanosi velike
ekonomske tete pelarstvu u celini. Do
pojave irenja opake trulei pelinjeg legla u
znaajnoj meri doprinosi i sam pelar, pre
svega zbog nedovoljnog znanja, a naalost i
veoma nazadnog, tetnog i medu pelarima
duboko
ukorenjenog
shvatanja
da
je
"sramota" posedovati bolesne pele i da je to
slika loeg pelara. Zato neki pelari pojavu bolesti na pelinjaku kriju, preduzimaju leenje i
saniranje sami raznim postupcima i nedo-voljno proverenim preparatima. Na ovaj nain
bolest se samo produuje i proiruje i na ostale konice i okolne pelinjake.

Rairenost i mere
Epizootioloka slika ove zarazne bolesti u naoj zemlji je dosta sloena i prema
zvaninim izvetajima (1) u prvih est meseci dijagnostikovana u devet

85

86 DRUGl KONGRES PELARA SRBIJE

ALEKSINAC 2002

optina sa preko pedeset zaraenih drutava. Ekonomske tete koje ona nanosi pelarstvu
u naoj zemlji su dosta velike.
Rano utvrivanje bolesti je osnovna karika u spreavanju nastanka i ire-nja ove
bolesti. U tu svrhu uz detaljan pregled drutva (snaga, brojnost drutva, izgled legla i
poklopaca, karakteristian miris) neophodno je uraditi i bakterioloki pregled meda, i to
uzorak meda najbolje uzeti iz plodita isecanjem saa sa medom velicine 1 0 x 1 0 cm.
Potvrdeno je da se spore amerike kuge mogu nai u konici ak godinu dana pre izbijanja
klinikih simptoma bolesti. Prema izvetajima (9) ispi-tivanjem uzoraka meda dokazano je
da je za razvoj klinikih znakova bolesti potre-bno dve do tri godine od trenutka kada se
spore nalaze u medu. Ispitivanjem uzo-raka meda (5) moi emo na vreme otkriti zaraena
drutva i preduzeti sledee mere prema istim autorima:
-tretman stvaranjem vetakog roja,
-svo sae odstraniti i pretopiti,
-sve ramove sa medom ukloniti, med iskoristiti za Ijudsku upotrebu,
-sav pelarski alat oistiti i dezinfikovati.
Primenom ovog bakteriolokog sistema ranog dijagnostikovanja i odgovarajuim profilaktikim merama borba protiv ove bolesti bie daleko efikasnija. Veoma
znaajna mera je spreavanje grabei i zaletanja u druge konice i peli-njake, redovna
zamena saa, bar 1/3 godinje, upotreba istog i dezinfikovanog pri -bora na pelinjaku, ne
prihranjivati pele medom nepoznatog porekla.

Literatura
1) Bilten o kretanju zaraznih bolesti ivotinja u SRJ u periodu januar - jun 2002. godine. 2) Bucher G. E.: General
summary and revievv of utilisation of disease to control insects. Proceedings of the Tenth International Congress of
Entomology, 4, 695-701, 1958. 3) Dobric.., Vickovi D., Kulii Z.: Bolesti pcela, Fakultet veterinarske medicine Univerziteta
u Beogradu, 33'41,2000. 4) uricic Bosiljka, lli Z., Bonjak Mirjana, Plava Nada: Epizootioloka slika amerike kuge
pelinjeg legla sa posebnim osvrtom na mogue greke u ter-apiji. I. savetovanje o biologiji i zdravstvenoj zatiti pcela,
Beograd, 17,2001. 5) Hansen H.: Methods for deter-mining the presence of the foulbrood bacterium Bacillus larvae in honey.
Dan.J.PIant Soil Sci 88, 329-336, 1984b. 6) Lolin Miroslava: Bolesti pela. Nauna knjiga Beograd, 60-66, 1985. 7) Woodrow
A. W.: Susceptibility of honey bee larvae to American foulbrood. Gl. Bee Cult., 69, 148-151, 1941. 8) Woodrow A. W., Holst
E. C.: The mech-anism of colony resistance to AFB. J. Econ. Ent. 35, 327-350, 1942. 9) VVerner V. D.O. , Dustmann J.H.:
Eficient
profilactic
measures
against
american
foulbrood
by
bacteriological
analysis
of
honey
for
spore
contamination.
Manuscript received for Publication, 603-606, 1997.