9.

KODIFIKACIJA PRAVA U V i VI veku

Dok je situacija na Zapadu bila sve o~ajnija, na Istoku je po~etkom V
veka, za du`e vreme zavladalo mirno stawe.
U ovo srazmerno mirno doba pada osnivawe carigradskog univerziteta i
stvarawe Teodosijevog kodeksa. Slabi car Teodosije II (408.-450.) u po~etku je
vladao pod tutorstvom svoje sestre Pulherije, a kasnije pod uticajem svoje
supruge Atenaide-Jevdokije. Wenom uticaju se pripisuje {to je 425. reorganizacijom i pro{irivawem visoke {kole iz doba Konstantina Velikog osnovan Carigradski universitet, koji je postao najva`nije
kulturno `ari{te Vizantijskog carstva.

Teodosijev kodeks (Codex

Theodosianus) objavqen 438.

prva je zvani~na zbirka carskih zakona izdatih posle Konstantina. Novi zakonik,
najve}e delo pravne kodifikacije pre Justinijana, dao je pravnom `ivotu osnovu,
koja mu je dotle nedostajala. Zakonik je obnarodovan i na Istoku i na Zapadu, u
ime careva Teodosija II i Valentinijana III.
Najve}e i najdugotrajnije delo Justinijanovog doba bila je kodifikacija
rimskog prava. Komisija pravnika je, pod Tribonijanovim predsedni{tvom,
izradila zbirku va`e}ih carskih zakona iz vremena posle Hadrijana. Ova kwiga,

Justinijanov kodeks

objavqena je

529.,

pet godina kasnije

iza{lo
je i novo, dopuweno izdawe. Jo{ ve}e delo predstavqaju

Digeste

533. gde su bezbrojni, ~esto protivre~ni spisi rimskih

sakupqeni i sistematski sre|eni. Tre}i deo, Institucije,

(Pandekte), objavqene

pravnika prvi put

slu`io je kao priru~nik za pravne studije. Najzad, posledwi deo bila je zbirka

Justinijanovih novela,

odn. novih odredaba, objavqenih posle

publikacije Kodeksa. Wima se zavr{ava Justinijanov Corpus iuris civilis. Dok
su Kodeks, Digeste i Institucije publikovane na latinskom, ve}ina novela je
objavqena na gr~kom.
Ponegde, naro~ito u porodi~nom pravu, uticaj hri{}anstva vodi
~ove~nijim pravnim shvatawima. S druge strane, dogmatska iskqu~ivost li{ava
one koji ne pripadaju zvani~noj veri svake pravne za{tite. Karakteristi~na crta
Justinijanovog zakonodavstva jeste isticawe carskog apsolutizma. Rimsko
pravo je u sva vremena bilo temeq pravnog zivota Vizantije. Zapad se upoznao
sa rimskim pravom tek u XII veku. Justinijan je bio posledwi rimski imperator na
vizantijskom prestolu. Ujedno, on je bio hri{}anski vladar, ube|en u bo`ansko
poreklo svoje vlasti. Od doba Teodosija I, nijedan vladar se nije toliko starao o
hristijanizaciji carstva i suzbijawu neznabo{tva.
Justinijan je oduzeo paganskim nau~nicima pravo predavawa i 529.
zatvorio Platonovu Akademiju u Atini, centar paganskog neoplatonizma. U istoriji

odnosa crkve i dr`ave, Justinijanova epoha predstavqa vrhunac carskog uticaja

na crkveni `ivot.