Predrag Blagojevi, Dragan Bonjak

GENERATOR BINAURALNOG IZBIJANJA

KONFUZATOR
Binauralno izbijanje (binaural beats) je auditorna pojava koju je 1839. otkrio fiziar
Hajnrih Vilhelm Douv. U svojim istraivanjima je otkrio da ako dve razliite frekvencije
reprodukujemo pomou slualica nezavisno za svako uho, na mozak detektuje razliku u
oscilacijama izmeu te dve frekvencije. Kao rezultat razlike izmeu ove dve frekvencije
na mozak detektuje treu frekvenciju ija je frekvencija oscilovanja jednaka razlici dve
frekvencije koje su putene u jedno i drugo uho. Npr. ukoliko u lijevo uho reprodukujemo
frekvenciju od 300 Hz a u desno 320 Hz na mozak uje 20 Hz.

Istraivanja su pokazala da ukoliko se rezultujua frekvencija nalazi u opsegu tzv.

modanih talasa (ispod 40 Hz) ona uzrokuje rezonovanje mozga na toj frekvenciji.
U zavisnosti od toga u kom je opsegu rezultujua frekvencija uticaj na mozak je razliit.
Modani talasi se grupiu u pet vrsta: alfa, beta, teta, delta i gama.
Beta talasi imaju od 15 do 30 oscilacija u sekundi, od 15 do 30 Herca. Karakteristini su
za budno stanje svjesnosti koje povezujemo sa razmiljanjem, reavanjem problema,
koncentracijom, itanjem i slino. Panja je usmerena prema spoljanjem svetu. Beta
talasi su talasi budnog stanja. Najei su i najvie zastupljeni u naem mozgu.
Alfa talasi su frekvencije od 9 do 14 Herca. Kada smo oputeni, naa aktivnost se
usporava iz brze beta faze u njeniju alfa fazu. Tada poinje da tee svea kreativna
energija, nestaje strah i nastupa oslobaajui oseaj mira, lake se pamti i analizira.

Teta talasi su frekvencije od 4 do 8 Herca. Teta stanje svesti donosi hipnagoke slike,
bljeskove slika, inspiraciju i davno zaboravljena sjeanja.
Delta talasi su frekvencije od 1 do 3 Herca. To je najsporija aktivnost mozga koja se
javlja za vreme dubokog sna bez snova. to se dublje upadne u duboki san bez snova, to
je koliina delta talasa vea. Uz delta stanje modanih talasa veoma je teko zadrati
budnost, ali nije nemogue.
Gama talasi su vezani za stvaranje jedinstva svesne percepcije. Ne postoji gama stanje
svesnosti, jer su gama talasi uglavnom podrka drugim stanjima uma, kao to su beta,
alfa, teta ili delta. To su talasi frekvence od 25 do 100 Herca. Frekvence se obino kreu
oko 40 Herca.
Konfuzator je interaktivni max msp pe iji je osnovni zadatak generisanje binauralnih
bitova. Osnovni dijelovi su dva oscilatora koji generiu sinusne talase. Prvi oscillator
slui za generisanje osnovne frekvencije.U zavisnosti od toga koju vrstu talasa korisnik
izabere, drugi oscillator generie drugu frekvenciju koja je za odreenu vrijednost via od
osnovne kako bi razlika izmeu dve generisane frekvencije odgovarala izabranom talasu..
Interaktivnost se ostvaruje tako to korisnik na jednom oscilatoru (oscillator 1) bira
osnovnu frekvenciju (fx) koja se reprodukuje u lijevoj slualici, a zatim klikom na
odgovarjue dugme i vrstu talasa ( alfa,beta,teta.). U zavisnosti od izabrane vrste talasa
drugi oscillator (oscillator 2) dobija informaciju da generie novu frekvenciju (fy) koja se
reprodukuje u desnoj slualici. Npr. korisnik na prvom oscilatoru bira frekvenciju od 300
Hz a zatim izabere alfa talase. Drugi oscillator dobija informaciju na generie frekvenciju
koja e biti u rasponu od 309 do 314 Hz kako bi se dobila odgovarajua razlika izmeu
ove dve frekvencije a koja odgovara frekvenciji alfa talasa. Razlika izmeu frekvencija fx
i fy je nasumina bitno je samo da rezultujua trea frekvencija koju mozak uje
odgovara frekvenciji izabranog talasa.

fx

fy

Cycle~
fx

Cycle~ fy

Oscillator 1

Oscillator 2

Alfa

Beta

Delta

Teta

fx + 9-14
Hz

fx + 1530 Hz

fx + 4-8
Hz

fx + 1-3
Hz

Blok ema