Strateko planiranje i priprema stratekog plana

Primenom stratekog plana daje se smisao onoga to je izvreno u

poetnom segmentu procesa podizanja kapaciteta. Strateki plan ini
da se ta znanje, uvidi i vetine na pravi nain iskoriste za organizacioni

razvoj.
Najtee je razviti unutranju potrebu organizacije za stratekim
planiranjem jer je plan najpre vezan za ustanovu, pa tek za druge

(vlast, donatore)
Razlozi za preduzimanje stratekog plana su mnogi, ali na
kraju sve se svodi na kvalitetan program poveanja broja
publike, i stvaranja izvora prihoda, dakle odrivost organizacije

u turbulentnim okolnostima.
U proces izdrade stratekog plana mora biti ukljuen ceo programsko
organizacioni rukovodei tim institucije, lanovi upravnog odbora, kao i

kljuni, glavni sadraji.

Primena stratekog planiranja je posebno znaajna za javne ustanove
jer je to jedini instrument kojim se namee ispitivanje ustanovljenih
programa i naina rada.

Predvianje scenarija budunosti relevantne okoline

-

4 mogua scenarija budunosti Jugoistone Evrope:

1. INTEGRACIONI visoki optimizam; celokupna regija postae deo
optih evropskih procesa; visoka stabilnost svih zemalja, otvorenost
i saradnja;
2. DEZINTEGRACIONI pesimizam; jaz izmeu zemalja i nemogunost
regionalne stabilizacije na dui rok; stalna kriza, prekidi veza i
komunikacije;
3. FRAGMENTACIONI meusobno nezavistan razvoj zemalja regiona.
Prema ovom scenariju deo regiona e uspeti da se stabilizuje i
razvija, a drugi deo e ostati izvan evropskih tokova.

4. INTERESNO PARTICIPATIVNI polazi od realnih mogunosti; inters

utvrene saradnje koji se temelji na jezikoj bliskosti, zajednikim
vrednostima i dobrom povezivanju;

Strategije programsko organizacionog razvoja

-

Prvi korak stratekog planiranja podrazumeva diskusiju, analizu i izbor

razvojnih scenarija i njima odgovarajuih strategija.
1. Programsko - organizaciono kompetitivne strategije
Naslanjaju se na prethodne analize sredine i njenih potreba, ali i na

mogunost i snagu same organizacije.

Difersifikacija programa kada se proceni da se ustanove kulture u
toj sredini ne bave bitnim sadrajima i aktivnostima za koje postoji
neosporno potreba okoline, ili da sadraj programa vie ne odgovara i

ne motivie zaposlene.
Ova strategija se esto realizuje uvoenjem raznovrsnih programskih
sadraja u sklopu podrke kulturnom pluralizmu sredine i kulturne
inkluzivnosti
(npr. irenje programa ka sadrajima koji su u interesu osoba razliitih
seksualnih orijentacija, dovee i novu publiku, i potecijalne finansijske

resurse.
Ova strategija e usloviti i strategiju poveanja zaposlenosti i bolju

iskorienost postojeih kadrova.

Difersifikacija resursa nastaje usled promene kulturne politike, ali i

ekonomske situacije.
Ova strategija na dui rok obezbeuje veu organizacionu dinamiku,

bre usvajanje novih znanja i irenje i promene finansijske osnove.

Poveanje obima produkcije najee dovodi do rasta organizacije
i poveanja broja zaposlenih, sem kada je ova strategija izabrana da

rei problem vika ili neadekvatne uposlenosti postojeih kadrova.

Komercijalizacija programa i irenje usluga njom se raznim
marketinkim metodama unovavaju ve postojei produkti

organizacije ili se definisanjem novih a poeljnih proizvoda i usluga

bilo osnovnih (organizovanje pozorinih radionica), bilo dodatnih
(otvaranje prodavnice, restorana ili hotela) poveava nivo sopstvenih
-

finansijskih prihoda.
Razvoj publike i irenje tria ova strategija se najee
zanemaruje u turbulentnim okolnostima jer je organizacija usmerena
ka samoodranju. Razvoj publike pretpostavlja dugoroni sistemski
angaman (animacija ne-publike, razvoj mlade publike). irenje trita
pretpostavlja velika marketinka ulaganja za koja ustanove u

turbulentnim okolnostima nisu spremne.

Programsko fokusiranje drugi naziv za ovu strategiju je svoenje
na pravu meru. Najee se koristi u turbulentnim okolnostima.
Programski se fokusira na ono to kadrovi mogu najbolje, najefikasnije i
najefektivnije izvesti.

Strategije postizanja kvaliteta

-

Podrka razvoju kvaliteta postizanje izvrsnosti organizacije

bitno je da se odrava u svim segmentima delovanja i svim
dimenzijama poslovanja organizacije. Namee stav fokusiranja na

najvii nivo postignua.

Strategija harmonizacije s profesionalnim standardima
poslovanja Ustanova ili organizacija koja deluje u preciznom polju mora postii
standarde koji su usvojeni u odgovarajuim meunarodnim
organizacijama (vano u muzejsko galerijskoj delatnosti,

bibliotekarstvu, kinematografiji, izvoakim umetnostima)

Obezbeivanje ekskluzivnog prava oslanja se na dogovaranje sa
nadlenim ministarstvima ili drugim organima uprave o dobijanju
profesionalne licence za specifine projekte. Karakteristino za drutva
u turbulentnim okolnostima je to nemaju regulisane brojne domene
delovanja u kulturi, pa sve organizacije rade sve i bave se svaim. Kad

vlasti prihvate davanje licence, onda obino raspisuju konkurs za

jednog ili vie nosilaca prava na izdavanje. Sticanje tog prava esto je
-

dugoroan strateki interes neke organizacije.

Edukacija i prenoenje znanja podrazumeva optu orijentaciju
ustanove ili organizacije ka sistematizaciji znanja steenog praksom i
potvrenog ostvarenim rezultatima. Ova strategija podrava razvoj
ugleda i pozicije organizacije u datoj sredini, ali i otvara nova polja
delovanja akterima u samoj organizaciji kojoj sada ve treba novi
izazov i nova motivacija.

Strategija povezivanja
-

Strategija povezivanja postoje na svim nivoima. Od lokalnih preko

regionalnih, do meunarodnih. Kako u turbulentnim podrujima esto
dolazi do prekida veza i svih komunikacija, ovim strateijama posebnu
panju poklanjaju eksterni faktori (meunarodne organizacije i

donatori).
Orijentacija na partnerstvo/koprodukcije omoguava lake
finansiranje, ali i bolje javno prihvatanje i meunarodnu rekogniciju
uesnika. Podie kvalitet rada organizacije. Bitno je strateki izabrati

partnere da bi to rezultiralo nizom poveanih performansi delovanja.

Umreavanje na prvi pogled izgleda kao jednostavno reenje
ulaniti sopstvenu organizaciju u postojee evropske ili svetske mree!
Meutim lanstvo u mrei podrazumeva paljiv izbor adekvatne mree
i jasnu orijentaciju.
Vie doprinosi promociji nego internom razvoju samih organizacija.
Ipak, lanstvo u mrei daje iri organizacioni oslonac i mogunost
odgovora na izazove iz okruenja.

Strategija postizanja odrivosti

-

primenjiva u izuzetno turbulentnim sredinama, u sluajevima rata,

stalnih sukoba, itd. Kljuna strategija postaje puko preivljavanje

putem prilagoavanja postojeim uslovima.

Strategija minimalne samoodrivosti podrazumeva svoenje
aktivnosti na ono to je mogue ouvati uz pomo besplatnog,
volonterskog rada, korienjem postojeih resursa i njihovom
maksimalnom eksploatacijom. Ova strategija ne nastaje kao izbor ve

kao jedina mogunost.

Strategija spajanja sa drugom organizacijom preduzima se kada
se proceni da organizacija ne moe dalje sama, ili da e se spajanjem
stvoriti uslovi za bri razvoj. Vano je sauvati osnovna dostignua,

mreu kontakata kao i ugled u okolini.

Strategija privatizacije primenjivana od 80ih doina XX veka, u
zemljama sa izrazitom nestabilnim javnim sistemom i budetskim
deficitom, poput zemalja u tranziciji.
Menadment javnih ustanova moe u cilju opstanka da predloi
strategiju delimine privatizacije (privatizaciju menadmenta i

posebnih usluga.)
Strategija izmetanja u drugu sredinu primenjuje se onda kada
politiki ili ekonomski uslovi ne dozvoljavaju dalji opstanak ili razvoj
organizacije. Ili kada organizacija u drugoj sredini moe dobiti bolje
uslove.

Gaenje
-

Organizacija obino dolazi u situaciju da bira strategiju ukidanja uz

uvanje institucionalnih dostignua i kolektivnog pamenja,
kada u okruenju doe do velikih politikih, ekonomskih, kulturnih ili

socijalnih promena.
Gaenje omoguava da se deo kapitala prenese u drugu instituciju.
Reenje u okviru ove strategije podrazumeva dalji razvoj aktivnosti u

okviru druge organizacije.

Privremeno prenoenje aktivnosti u drugu organizaciju do stvaranja

uslova za ponovno oivljavanje.

Objedinjavanje dve ili vie organizacije u procesu stvaranje potpuno
nove.

Postoje i druge podele:

1. podela:
reaktivne
protektivne
razvojne (proaktivne) strategije

2. podela:
strategija rasta
strategija stabilnosti
strategija ogranienja

Strategija stabilnosti - primenjuje se kada je ustanova postigla

zadovoljavajue rezultate, ali u kulturi u umetnosti one bi vodile samo
umrtvljavanju organizacije i postupnom gubitku kvaliteta.

Strategija ogranienja se primenjuje kada je zbog nestabilnosti i

krize u okruenju potrebno da organizacija smanji obim svog delovanja.
(strategija minimalne samoodrivosti)

Izrada stratekog plana

Strateki plan mora da obuhvati sve nivoe organizacije i

organizacionog delovanja u konkretno definisanom okruenju
(organizacija i njeni partneri, mree delovanja, ire drutvene

programe i politike, finansijere itd.)

S obzirom na to da organizacije kulture postoje u sva tri sektora,
instrument stratekog planiranja mora da bude i dovoljno opti da bi
bio primenjiv, i dovoljno konkretan da bi zadovoljio zahteve koji se

postavljaju u organizaciji.
Osnovni model instrumenta jesu strateke tabele koje slue
sagledavanju svih kljunih odrednica samog procesa. Jedina mana im
je to ne insistiraju na opisu metoda realizacije.

Razvojni scenario organizacije

Strateko planiranje, za razliku od klasinog plana, zahteva: razvojni

scenario, misiju i viziju.

VIZIJA: TA ELIMO DA BUDEMO?

MISIJA: ZATO POSTOJIMO?
STRATEGIJE: KAKO EMO TO OSTVARITI I POSTII?

CILjEVI: ZA KOGA I U KOJU SVRHU?

Programska definicija: estetika i poetika delovanja

-

Kljuno pitanje u menadmentu umetnosti, ustanovama i

organizacijama koje se bave umetnikom produkcijom, jeste estetsko

konceptualno odreenje.
Prilikom odabira strategije vano je da njena mogunost doprinese
snaenju estetsko programskih kvaliteta i postizanju izvrsnosti

organizacije.
Kljuna odrednica delovanja institucije jeste program.
Program je ono to ini ustanovu vidljivom i daje joj smisao postojanja.
ak i kada se ne znaju misija i ciljevi ustanove oni se mogu odrediti na

osnovu programa.
Program rezimira vrednosti, kulturne i estetske parametre koje

ustanova i organizacija ele da promoviu.

Zadatak uprava, tj umetnikih direktora i glavnih i odgovornih urednika
programa jeste da definiu svoju programsku politiku, estetski kredo i
poetiku koju ele da promoviu kroz glavne programe.