ARHITEKTURA ITALIJANSKE RENESANSE MAREJ

Sve ovo je baeno u senku u odnosu na projekat Svetog Petra. Julije II je bio najvei
patron sposoban da istovremeno angauje Bramantea, Mikelanela, Rafaela na delu
koje su oni izveli svim svojim snagama. Bramanteov Sveti Petar, da je ikada
izveden, bio bi u rangu Mikelanelove Sikstinske kapele ili Rafaelovih Stanci, ak bi
ih nadmaio u grandioznosti koncepcije.
Ve sredinom 15 veka postalo je oigledno da je Sveti Petar star ve vie od 1000
godina u veoma loem stanju. Nikola V je dao neke osnove za reizgradnju hora ali
posle njegove smrti 1455 nita nije uraeno sve do izbora Julija II 1503. Ve tada se
inilo da je Julijeva prvobitna namera bila neto vie od popravljanja stare bazilike i
reizgradnje neophodnog. Stara bazilika blagoslovena je svojim vezivanjem za prvog
hrianskog cara kao i grobom svetog Petra i samo je samopouzdana linost kao
Julije II mogao da srui staru crkvu u cilju podizanja nove. Leta 1505 Bramante i
papa morali su da donesu odluku o obnovi u pravom herojskom rimskom vidu
najvee crkve zapadnog hrianskog sveta jer je Carigrad pao 1453 a samim tim i
Aja Sofija. Postoji medalja koja proslavlja postavljanje prvog kamena 18 aprila 1506 i
crte koji predstavlja Bramanteov originalni projekat, ujedno jedini pouzdano njegov
sauvani crte. Natpis na medalji je TEMPLI PETRI INSTAVRACIO od glagola
instaurare to znai obnoviti, oiveti, dovesti do zavretka i esto je korien u
latinskoj crkvi, to nam govori pre o nameri da se Konstantinova bazilika obnovi
nego da se ukloni i zameni novom i veom. Ali, dokumenta za njene najranije godine
ne postoje, nemamo podatak kada je Bamante prvi put odreen da pravi novi
projekat kao i injenica da njemu nikada nisu date specifine instrukcije. Za obojicu
je simbolizam graevine bio veoma znaajan, ograen grob Princa Apostola u
bazilici iji su tip arhitekti 4 veka odredili kao klasini. Takoe, Bramanteov crte
moe biti crte za reizgradnju hora, dodatka graevini veom aslian onom u Santa
Marija dele Gracije u Milanu. Ipak, obino se prihvata da su se njegove prvobitne
ideje odnosile na graevinu koja je centralnog tipa i da su projekcije latinskog krsta
koji je ovde na kraju trijumfovao nametnute njemu od klera. Latinski krst je izmeu
ostalog imao mnogo vee liturgijske prednosti koje su ujedno bile razlog za
modifikaciju postojee bazilike u tip latinskog krsta. Ipak pogreno je pretpostaviti
da je latinski krst religiozni tip plana dok je centralni plan svetovni ili ak paganski.
Tako da ideja da bi reizgradnja ovog jednistvenog spomenika mogla imati samo
arhitektonski znaaj i da su Bramante i Julije II pokuali da ga preprave u pagnski
oblik odaje potpuno pogreno shvatanje razvitka italijanske arhitekture,
Bramanteive umetnosti i iznad svega linosti Julija II.
Bramanteov projekat je direktno izveden iz Tempijeta jer je on projektovao
martirijum na ogromnoj skali. Dalje je on eleo da udrui ranohriansku baziliku sa
ovim martirijumom. Redizajnirajui antiku rimsku graevinu unutar istih okvira
kojim su bili ogranieni Konstantinovi arhitekti IV veka drugih Konstantinovih

zadubina: Svetog groba i Crkve roenja, takoe komibinujui martirijum sa

bazilikom. U ovom dodatku znamo da je za Bramanteovu generaciju matematika
perfekcija centralnog plana imala teoloki simbolizam u tome to je reflektovala
perfekciju Boga. (za tu generaciju simbolizam crkve oblika latinskog krsta bio je
oigledan) Ali, posle vie od pola veka srednjevekovni tip crkve latinskog krsta je jo
jednom postavljen kao prioritetan, i ova promena ukusa verovatno je uticala na
promene u dizajnu Svetog Petra.
Kada je Bramante umro on nije ostavio konani projekat koji bi njegov naslednik
Rafaelo preuzeo. Osim prvobitnih glavnih stubaca i postavke velikih lukova koji
razdvajaju stupce malo je izgraeno. Ova dva elementa uslovljavaju skalu postojee
graevine, tako da su svi oni koji su ga nasledili u funkciji kapo maestra bili
ogranieni njegovim shvatanjem herojskog, ali njegov nedostatak iskustva na tako
kolosalnoj skali se ogleda u stupcima koji su bili neadekvatni da pridre teinu koju
je na njih postavio. Zato su svi njegovi naslednici bili primorani da uveaju stupce ili
da obezbede vie i vie potpore za pritisak kupole jer nisu poznavali ovaj njegov
nain rada koji bi zahtevao ak i vie potpore nego to ima sadanja graevina.
Uprkos injenici da nije bilo konanog projekta mogue je dobiti prilino preciznu
ideju Bramanteovih namera na kraju njegovog ivota i suprotstaviti je s onim na
poetku njegovog rada.
Nezavisno od autografskog crtea, u Uficiju, i osnivake medalje postoje brojni
crtei vezani za Bramanteovu kancelariju, na primer, iz ruke njegovog asistenta i
sledbenika Baldazara Perucija, Meni Kantonija de Kijarelisa... Njegova sveska za
crtanje sadri jedan crte koji, izgleda, potvruje da je Bramante napravio drveni
model, iako je on postojao, izgleda, pogreno da Bramante nije ostavio definitivni
dizajn. Jo za vreme njegovog ivota pomagao mu je Antonio da Sangalo, mlai,
najpre kao njegov asistent i crta, a posle Bramanteove smrti je i sam radio u
nadzoru graenja i pravljenja velikog drvenog modela koji i danas postoji. Nakon
Bramanteove smrti 1514 njega su kao kapo maestra nasledili Rafael i Peruci koji su
dali razliite planove, ali oni nisu mnogo uticali na postojeu konstrukciju. Pljaka
Rima od strane carskih trupa 1527 je uticala da se graenje stopira sve do 30tih
godina 15 veka. U tom razoblju upravo Antonio da Sangalo mlai koji je takoe radio
kod Bruneleskia poinje redizajniranje graevine u celini, i popravku teta
prouzrokovanih dugim zaputanjem. Centralni prostor je uslovljen injenicom da su
Bramanteovi stupci ve postojali, ali ih je Sangalo veoma uveao i istovremeno je i
projektovao novi oblik kupole nalik konici, mnogo lakoj za konstruisanje. Postoji
crte i veliki drveni model ovog projekta koji je Sangalo nainio poslednjih godina
svog ivota. Njegova smrt spreila je, sreom, izvrenje jer Sangalov model
pokazuje da su svi Bramanteovi neposredni naslednici bili nesposobni da razmiljaju
na herojskoj skali i pre su pristupali nizu kompromisnih reenja. Tako model pokazuje
nespretan kompromis izmeu centralnog plana i longitudinalnog oblika koji je bio
Rafaelov doprinos projektu neto pre 1520. elja da kombinuje lepotu centralnog
plana sa praktinim prednostima latinskog krsta see unazad do Bramantea i on je

izvrio veliki uticaj i na Mikelanela koji je nasledio Sangala u januaru 1547, 30

godina nakon Bramanteove smrti. Iako oni nikada nisu bili prijatelji, Mikelanelo je
izrazio svoju nameru da se vrati na Bramanteovsku osnovnu formu koju je on izveo
u veoma detaljnom i suptilnom svoenju Bramanteovog plana u kombinaciju
centralnog plana i latinskog krsta izraenih u maniristikim terminima. Pre svega,
ovo znai da, dok je Bramante uskladio svoj centralni plan, kao kvadratni oblik sa
ulazom na bilo koje od etiri ravne strane, Mikelanelo je postavio kvadrat na jedan
ugao i dobio oblik dijamanta koristei ugao kao glavnu fasadu tako to je tu stranu
zatupio i dodao joj veoma veliki portik. Poreenje dva plana i dalje pokazuje da je
Mikelanelo smanjio ukupnu veliinu, uveao glavne stupce i redukovao otvorene
prostore izmeu stubaca i spoljanjih zidova. Time je on doprineo stabilnosti
graevine i snabdeo je adekvatnom potporom za kupolu iako je napustio ideju
graenja Bramanteove kupole i konstantno modifikovao svoje projekte i ideje.
On je pristupio konstrukciji sa mnogo vie snage nego to je bilo pokazano proteklih
40 godina, tako da kada je umro 1564, veliki deo bazilike je bio izgraen u obliku u
kom ga mi danas znamo i tambur je bio zavren do visine gde se uzdie kupola
koja je i sama bila jedan od problema crkve Svetog Petra. Mikelanelo je u jednoj
fazi eleo da ona bude poluloptasta, poput Bramanteovog projekta, ali sa
naglaenim rebrima u skladu sa glavnim linijama njegovog zidnog tretmana to bi
bio mnogo dinaminiji oblik od Bramanteove glatke koljke. Ovde vidimo koliko su
izraajno razliiti temperamenti dvojice ljudi kao i veliku promenu koja je obuzela
arhitektonske ideale u toku polovine veka izmeu Bramanteove i Mikelanelove
smrti. Takoe, Mikelanelo je projektovao kupolu u neznatno zailjenom obliku i to je
oblik koji su graditelji usvojili. Kao u sluaju Bruneleskijeve kupole zailjen oblik vri
manji pritisak i to je bilo presudno kada je ona izmeu 1585 i 1590 izgraena od
strane akoma dela Porte sa asistencijom Dominika Fontane, verovatno najboljim
inenjerom tog doba. Mikelanelova koncepcija graevine, nasuprot Bramanteovoj,
bila je dinamina i sa lea crkve jo uvek je mogue dobiti neke ideje o optem
efektu koji je on eleo da dobije. Ovde su gigantski pilastri povezani poput
Bramanteovog Belvederea, kako bi oblikovali pojedinane vertikalne jedinice koji idu
do rebara kupole dajui, u sutini, skoro gotiki efekat naglaavanja vertikala. Rebra
sadanje kupole su u osnovi ona koja je projektovao Mikelanelo, ali su verovatno
neznatno tanja i gracioznija u svom optem efektu.
Plan je duboko modifikovan i sadanja graevina u obliku latisnkog krsta je rezultat
transformacije uraene u prvoj polovini 17 veka od strane Karla Maderne. On ne
samo da je ukrasio unutranjost, ve je produio i promenio Mikelanelov plan
dodavanjem dugakog broda tako da je, nuno, dodao i fasadu. Konano, novi dizajn
postao je jedno od remek dela baroka ureenjem velikog trga sa izvanrednim
pozorinim efektom toskanske kolonade sa mnotvom gigantskih skulptura koje je
projektovao i izradio Bernini od 1656 pa nadalje.

ARHITEKTURA OD PRAISTORIJE DO POSTMODERNIZMA TRAKTENBERG I

HAJMAN

Projekat za crkvu Svetog Petra od mnogih izuzetnih projekata koje je

podstakla ambicioznost Julija II, nijedan nije bio toliko bezoan koliko njegova
zamisao da porui dostojanstvenu baziliku Svetog Petra iz etvrtog veka, i namesto
nje podigne veliku novu crkvu. Inicijativa za to je verovatno imala veze sa jednako
grandioznim planom razvijenim oko 1505. za papsku grobnicu (nova crkva je
delimino zamiljena kao mesto u kom e se nai grobnica), bogati amalgam
monumentalne skulpture i arhitekture koju je trebalo da izvede Mikelanelo.
Bramante je 1506 imenovan za glavnog arhitektu novog Svetog Petra. Bronzana
medalja u ast tog poduhvata na licu je imala portret Julija II a na reversu prikaz
Bramanteove crkve. Jedina beleka njegovog koncepta za spoljanjost opstala je na
tom malom reljefu, poto je Bramante umro ubrzo po poetku radova, a crkva nee
biti zavrena za jo 150 godina.
Najizuzetniju odliku dinovskog projkta predstavljao je centralni plan (bazilika
Svetog Petra iz IV veka bila je longitudinalna graevina). Bramanteov projekat
predviao je grki krst sa apsidama na krajevima krakova, upisan preko kvadrata.
Iznad groba Svetog Petra nad ukrsnicom krakova uzdizala bi se velika kupola koja
poiva na etiri kolosalna ugaona stupca sa dubokim niama useenim na svakoj
strani. Polukalote su prekrivale apside, a manji grki krstovi sa kupolama obrazovani
su na svakom preseku velikih krakova kao deo sistema podupiraa glavnog svoda.
Nanizane etvorougaone kule uzdizale su se nad etiri ugla kvadrata. Iako je
centralni plan bio privlaan usled svog istorijskog simbolizma i svog modernog
oblika, jednakost etiri kraka predstavljala je probleme praktine prirode. Na primer,
nije postojao dugaak brod za liturgijske procesije ili brod koji bi prekrio celo staro
osvetano tlo, niti je postojala fokusna taka za glavni oltar.
Spoljanjost Bramanteove graevine, poznata samo sa male medalje izgledala bi
kao skup kompaktnih formi ispod masivne poluloptaste kupole, aranman koji nam
je poznat iz arhitektonskih skica Leonarda da Vinija za graenje centralne osnove.
Originalna kupola bila je izazovna u svojoj veliini a oblikom i veliinom inspirisana
je kupolom Panteona. Trebalo je da je podupiru etiri masivna stupca povezana
lucima nad ukrsnicom a poduprta manjim lukovima, vrstim zidovima i manjim
kupolama. Zidanje u malteru koja su Rimljani koristili za konstrukciju svojih masivnih
svodova, Bramante je oiveo na kupoli za Tempieto, a trebalo ga je ponovo iskoristiti
za kupolu crkve Svetog Petra.
Bramanteov projekta za novu crkvu bio je toliko impresivan da pored toga to je
odredio arhitektonsku budunost graevine koja je tako kratko bila pod njegovom
kontrolom ve je takoe uticao na crkveno graditeljstvo itave Italije i dalje sve do
kraja veka. Svega nekoliko crkava 16 veka nije upotrebilo bar neto od istaknutih

odlika Bramanteove graevine: grki krst, dinovske ugaone stupce sa udvojenim

redom pilastera i dubokom niama, dubine prostora sjedinjene kroz lune otvore,
poluobliaste svodove i fluidne oblike snano zidane graevine. Jednako efektan bio
je povratak herojske veliine antikih graevina od kojih je Bramante nauio mnogo
o Carstvu koje je bilo izgubljeno, ali se moglo povratiti.