INICIJATIVNI ODBOR

Presednik
KOCA POPOVIC
lanovi
Vera ACEVA,'Spaeni ja Cana BABOVI, Marko BELENIC, Anka
BERUS, Petar BRAJOVIC, Savo BRKOVIC, Krste CRVENKOVSKI, Ugljea DANILOVIC, Peko DAPCEVIC, Milinko UROVIC,
Vinko HAFNER, Fadil HOD2A, Vlado JANJIC, uro KLADABIN,
Slavko KOMAR, Voja LEKOVlC, Cvijetin MIJATOVIC, Dragi
MILENKOVIC, Kota NA, Gojko NIKOLI, Slobodan PENEZlC,
Petar RELIC, Ivan RUKAVINA, Velimir STOJNIC, Lidija ENTJURC, Pal OTI, Borko TEMELKOVSKI, Janez VIPOTNIK

PIU

UESNICI

ZBORNIK
KNJIGA PETA

VOJNOIZDAVAKI ZAVOD JNA VOJNO DELO

BEOfcrSAD
1 9 6 4.

REDAKCIJA
Petar BRAJOVIC, Milinko BUROVI, Drago GIZDlC,
Svetozar KOSTI, Voja LEKOVIC, Joco MARJANOVIC,
Dragi MILENKOVI, Pero MORAA, Svetislav
SAVKOVI, Kemal SEJFULA, Janez VIPOTNIK
Glavni urednik
MILINKO BUROVlC

USTANAK NARODA JUGOSLAVIJE

1941.

SANDAK U USTANKU 1941. GODINE

M anifestacije naroda Sandaka, 27. marta, koje su u poetku

bile sa parolama za kralja, ubrzo su poprimile karakter., demonstracija protiv faistikih drava Nemake i Italije. Takav
karakter demonstracija bio je naroito u Novom Pazaru, Prijepolju i Pljevljima. U Bijelom Polju i Mojkovcu na mitinzima
su govorili lanovi KPJ. Jedan broj muslimana u Sandaku
utke je propratio ovaj dan zbog toga to jo nije bio u stanju
da izie iz okvira propagande bivih aga, begova i trgovaca
pekulanata koji su prieljkivali raspad Jugoslavije. Ali je veliki
broj. Srba i muslimana zanatlijskih radnika, inteligencije i
omladine bio spreman za odbranu zemlje. Dakle, rodoljubivi
narod Sandaka je bio spreman da se odupre svakom nasrtaju
faista na Jugoslaviju," a komunisti, upoznati sa direktivom CK
KPJ, da se bilo na koji nain stave u slubu za odbranu zemlje.
Napadom faistikih drava na Jugoslaviju lanovi KP i
SKOJ-a su se prijavljivali vojnim komandama za raspored u
odgovarajue vojne jedinice, ali su sreske vojne komande, u
sporazumu sa policijskim vlastima, nalazile izgovor da ih ne
primaju. I mnogi radnici, studenti, aci i slubenici rodom iz
Sandaka, na radu ili kolovanju u drugih krajevima nae zemlje, pohitali su da se prijave svome vojnom okrugu radi dobij anj a rasporeda u vojne jedinice. Tako je iz Beograda 6. aprila
posle podne krenulo oko 100 ljudi (meu njima i grupa drugova
iz Sandaka sa Rifatom Burdoviem i Vojom Lekoviem), .u
uiki, pljevaljski i druge vojne okruge, ah, na alost nisu primljeni. Komunisti bjelopoljskog sreza su od vojne komande
traili da primi 300 dobrovoljaca, uglavnom omladinaca. Kada
je oficir to odbio, oni su zamolili da se dobrovoljcima bar poveri
borba protiv pete kolone u srez'u. Oficir im ni ovo nije odobrio
tvrdei da u srezu nema pete kolone. Mesni komitet KP je tada
9

dao uputstvo da se lanovi Partije i SKOJ-a po optinama javljaju kao raznosai mobilizacionih poziva, kako bi isti bili to
pre urueni vojnim obveznicima. Prilikom prolaska komandanta
Zetske divizije kroz Bijelo Polje, omladinci iz Sahovia, Mojkovca, Bistrice i Bijelog Polja su traili da ih primi u vojsku
kao dobrovoljce. On im je obeao da e to uiniti, ali da se jave
tabu u Gusinju. Meutim, policijske vlasti im nisu dozvolile
da se udaljuju iz svojih mesta.
U Pljevljima, kada je vojna komanda odbila da primi oko
250 dobrovoljaca, komunisti su traili da se organizuju vojnopozadinski radovi za raiavanje i odravanje puta na Jabuci
(Pljevlja Prijepolje) i na emernu (Pljevlja Rudo), ali je
i ovo odbijeno. Partijska organizacija u Prijepolju je povela
agitaciju Sve za front. Sreskom naelniku je predat spisak
dobrovoljaca koji inae nisu bili vojni obveznici sa izjavom da
su spremni da odmah stupe u vojsku. Naelnik je zadrao spisak
i dobrovoljci nikada nisu otili na front.
OKUPACIJA

. Posle 6. aprila peta kolona je proturila glasove da nemakim i italijanskim trupama niko ne moe odoleti, a odmah zatim
su kroz Novu Varo, Priboj, Prijepolje, Pljevlja, Bijelo Polje,
Novi Pazar, Tutin i Sjenicu prolazili generali i oficiri Vrhovne
komande i komandi pojedinih armija u pravcu abi jaka i Nikia, Mojkovca i Podgorice, Roaja i B erana, bez veze sa svojim
armijama, to je ostavljalo muan utisak i izazvalo' strah kod
naroda Sandaka. Stizale su i izbeglice' iz Beograda, koje su
prepriavale ono to su usput sluale od petokolonaa, predska-.
zujui brzi slom jugoslovenske- vojske, ili pak suprotno, da je
naa vojska odbila napade neprijatelja i goni ga na svim frontovima. Za generala Milana Nedia se tvrdilo da je potukao
nemake trupe n granici Bugarske i da goni neprijatelja prema
Sofiji, a Nedi je u to vreme skoro neopaeno proao kroz
Novi Pazar, Sjenicu i zadrao se u Prijepolju da saeka kapitulaciju jugoslovenske vojske. Oficiri iz njegove okoline su govorili kako e Nedi biti glava nove Srbije pod nemakim
okriljem.
Komunistika partija u Sandaku je i dalje preduzimala
mere za otpor faizmu. U Pljevljima je od vojnih vlasti zahtevana podela oruja radi odbrane grada, a pred samu kapitulaciju pokuano je da se otvore magacini i iznesu oruje i oprema
kako ne bi pali u ruke neprijatelju. Partijska organizacija bje-,
lopoljskog sreza je uspela da prikupi nekoliko stotina psaka,
runih bombi, puanih mtaka i .izvesnu koliinu eksploziva,
10.

a u Mojkovcu je andarm Novica Krtolica uzeo. iz andarmexijske stanice pukomitraljez brno, pet sanduka municije i
dva sanduka eksploziva i predao tamonjim komunistima.1 U
Novoj Varoi omladina je prikupila vie puaka i runih bombi,
nekoliko pitolja i veu koliinu puane municije. Tih dana je
kroz Novu Varo prolazila jedna vojna jedinica. Na jednoj
okuci ofer iz poslednjeg kamiona je iskoio pri izlazu iz same
varoi i poeo da bei u umu. Kamion sa vojnicima survao se
u provaliju. Njih estorica su na mestu ostali mrtvi, a drugi
zadobili teke povrede. Omladinci Sreto Gliovi i uro Mui
su trali za oferom-petokolonaem da ga uhvate, ali je on uspeo
da im umakne. Kod povreenih vojnika u bolnici su dobrovoljno deurale danju i nou omladinke iz Nove Varoi, donosei im od svojih kua mleko i kolae. Omladinci su oruje, i
municiju od poginulih vojnika najpre sklonili u Borisavljevia
.grobnicu, a kasnije ga preneli na drugo mesto . . . U Prijepolju
su se nalazile izvesne koliine ratnog materijala, a naroito
burad i kante sa benzinom, naftom i uljem za motorna vozila.
Bilo je i neto oruja i municije. Komunisti i omladinci su uzeli
poneto od oruja, ali su ga i bacali u virove Lima, naroito
municiju. Kada se otvorenije poelo govoriti o kapitulaciji i
-da e neprijateljske trupe uskoro stii u grad, ljudi su zakopavali burad i kante sa benzinom, naftom i uljem u pesak ili ih
.sklanjali u bunje pored Lima, zbog ega je Milan Nedi, 14.
aprila, izdao naredbu, kojom se preti smru zbog unitavanja
dravne imovine. Sutradan, 15. aprila, Nedi je izdao naredbu
o mobilizaciji stanovnitva za sakupljanje ratnog materijala i
vojne opreme, odreujui sabirno mesto u dvoritu gimnazije,
ime je obavio koristan posao za raun okupatora."
U takvom rasulu javljale su se grupe naoruanih bandi
koje su iz zaseda saekivale nae vojnike i oduzimale im oruje,
odeu i obuu. Naroito je bilo opasno ii preko Petera, teritorije deevakog i tavikog sreza, "gde su bili poznati a svojim
druinama Omerica Kuta, Faik Bahtijarevi i Arif krijelj.
U grupi ili pojedinano, oni su predstavljali strah i trepet za
vojnike. Na posednutim drumovima Sebeevskoj reci, na Vraevcu, Grablju i u Jaruti opljakali su preko 30 vojnika. A
bande na Drakim planinama i u Ibarskoj dolini su i ubijale
' vojnike iz zaseda, pa je narod pomagao vojnicima da zaobilaze
ove zasede.
Brzoj kapitulaciji jugoslovenske vojske nisu se nadali ni
petokolonai u Sandaku. Srpsko stanovnitvo Sandaka je u
, 1 Detaljnije podatke o pripremi i razvoju ustanka u pljevaljskom
, i bjelopoljskom srezu daju: Danilo Jaukovi u lanku PljevaljsM srez
u prvoj godini NOB i Veselin Bulatovi u lanku Bjelopoljski srez u
julskom ustanku ' 1941. godine. (Prim, red.)
'
11

strahu oekivalo dolazak okupatorskih trupa, pored ostalog

zbog toga to je jedan deo muslimanske reakcije upravo tom
okupacijom pretio Srbima osvetom, a koje se plailo i muslimansko stanovnitvo znajui da okupaciji uvek ima kraja.
Srpska reakcija u istonom delu Sandaka od 6. aprila je svakodnevno pretila, as da e potpuno istrebiti muslimansko stanovnitvo, as da se prave spiskovi muslimana koji su okvalifikovani kao neprijatelji drave. Tih prvih dana rata su seu deevskom srezu pojavili i etnici Koste Peanca, ija se
zverstva u ovome kraju pamte jo od 1922. godine,2 to su petokolonaki elementi sada koristili za raspirivanje verske i nacionalne mrnje u Sandaku. Rodoljubive mase su bile svedoci
terora reimskih vlasti prema komunistima, a sada opet da se
jedino komunisti ne mire sa kapitulacijom. KPJ u Sandaku,
bila je jo malobrojna da bi svuda onemoguila razornu delatnost petokolonakih elemenata i reakcije. Tamo gde su bile jae,
partijske organizacije su uspevale da narodu otkriju ciljeve
faistikih napadaa, ah je vei deo Sandaka bio bez komunista a vojne i policijske vlasti su ile na ruku izdajnicima
zemlje.
Petokolonaki elementi su teili da to sveanije doekaju,
nemake jedinice, u emu su im izlazile u susret sreske policijske vlasti, ali ih je patriotsko raspoloenje naroda Sandaka
prinudilo da ne istupaju javno sve do ulaska Nemaca u pojedinevaroi, pa su jedino u Novom Pazaru obavili planirani ceremonijal doeka. U Sjenici, Novoj Varoi, Priboju, Prijepolju i.
Bijelom Polju nije bilo nikakvog doeka, jer se stanovnitvoiz straha zatvaralo u kue. Kada su u Sjenicu uli nemaki motociklisti a za njima i jedna tanketa, ulice su bile puste, a prodavnice i zanatMjske radionice zatvorene. Neto kasnije ula je
motorizovana kolona i onda su na ulicu izlazila samo radoznala,
deca. Osamnaestog aprila, izdata je naredba da se istiu nemake zastave sa kukastim krstom. U Priboju je, tek nakon nekoliko dana po ulasku Nemaca, trgovac Elmaz Hasanagi doneo'
iz Sarajeva poveu nemaku zastavu sa kukastim krstom i izvesio ju je na svojoj radnji. Nemaki vojnici su je u prolazu,
pozdravljali hitlerovskim pozdravom, a ponekad i pucajui u,
,stavu mirno iz pitolja. U Prijepolju je, na inicijativu Sretena.
Vukosavljevia, pre ulaska nemake vojske, odran u optini
sastanak uticajnih Srba i muslimana, na kome je Vukosavljevi isticao potrebu dobrih odnosa izmeu Srba i muslimana za.
vreme okupacije koja je prolazna. To je urodilo plodom pa
2 1922. godine etnika
organizacija, pod linim rukovodstvom.
Koste Peanca, izgovarajui se da goni naoruane muslimanske bande
i njihove jatake, izvrila je pravi pokolj u deevskom i tavikom srezu-

12

je Nemce pred optinskom zgradom doekao samo predsednik

optine Milan Krpovi, sa manjim brojem trgovaca i zanatlija.
U Bijelo Polje Nemci su uli iznenada i poeli deci deliti okolade, ali su roditelji odvraali decu da ne primaju te poklone.
U Pljevljima su petokolonai, sreski naelnik, predsednik optine i neki vieniji graani, organizovali doek okupatorskih jedinica na samom ulazu u grad.
PRIPREME ZA USTANAK

Nemci su dolaskom u sreska mesta Sandaka izdali naxedbe (tampane na nemakom i srpskom jeziku) o predaji
oruja i municije. Naredbe s lepljene na zidovima kua, na
tarabama, telefonskim stubovima a istovremeno objavljivane
i preko doboara. KPJ u Sandaku preduzimala je sve da se
.okupatoru ne predaje oruje. Bio je to veoma naporan posao,
jer je trebalo kod ljudi koji su posedovali oruje razbiti strah
od posledica koje ih mogu snai ako ga ne predaju. Petokolonaki elementi, zatim izvestan broj ljudi iz biveg dravnog
aparata i neki trgovci po varoima savetovali su graanstvu
<a naroito seljacima) da predaju oruje, govorei da okupator
poseuje takve sprave pomou kojih moe pronai sakriveno
oruje ma na kome mestu. Dodue, bilo je i ljudi koji su iz
dobronamernih pobuda savetovali svojim prijateljima da se ne
izlau opasnosti i da predajom oruja skinu bedu sa sebe i
porodice.
Komunisti nisu odustajali od ubeivanja ljudi da ne predaju oruje, pa su u nekim mestima, preko omladinaca, uzimali
skriveno oruje i sakrivali na druga mesta, te ga stariji ljudi
nisu mogli predati ak i da su to hteli uiniti. Veliki broj ljudi
je posluao savete komunista pa je dosta oruja sauvao.
Kada su okupatorske vojne vlasti uvidele da naredbom, obznanjenom u vidu plakate, nisu postigli eljene rezultate, one su
preko starih optinskih vlasti naredile da se rok za predaju
oruja produava i da se moe predati domaim vlastima. Taj
neuspeh okupatora oslobodio je ljude straha, pa je retko ko.vie
pomiljao na predaju oruja, uveren u istinitost rei komunista
da okupator sa posadama kakve je drao u Sandaku ne moe
izvriti nikakav a kamoli opti pretres u traganju za skrivenim
orujem. Pomagai okupatora su uspevali da iz redova srpskog
stanovnitva jedino po varoima okupe oko sebe mali broj onih
koji su mislili samo na svoju linu korist.
Nemci su odmah po okupaciji preduzimali mere da se
u Sandaku formira civilna vlast (iskljuujui Srbe), ah su Italijani zahtevali da njihove jedinice to pre zaposednu terito13

riju Sandaka, jer su je smatrali svojom interesnom sferom, to

su Nemci izgleda,. ignorisali, jer su njihove posade i dalje ostajale u Sandaku (izuzev Bijelog Polja, gd su zamenjeni italijanskom posadom): S obzirom na pripreme za napad na Sovjetski Savez, Nemci su urili da uspostave kvislinku vlast pre
povlaenja sa teritorije Sandaka, to je ilo u prilog ustaama,.koji su teili pripajanju Sandaka kvislinkoj tvorevini NDH.
Ve 30. aprila je iz Sarajeva upuena depea Anti Paveliu da.
se Sandak kao privredni i istorijski deo Bosne i Hercegovine
prikljui Nezavisnoj Dravi Hrvatskoj, pa se moli da se u sve
srezove Sandaka poalju ustaki odredi, to je imalo punu
podrku Nemaca. I pored protivljenja Italijana, ustake posade
su posele Priboj, Prijepolje, Novu Varo i Sjenicu. Pljevlja i
Bijelo Polje posele su italijanske trupe.3 H Novom Pazaru nalazili su se Nemci, a u Tutinu Italijani.
Ustae su, odmah po dolasku, u svom delu Sandaka hapsile vienije Srbe, bilo kao taoce za eventualne nerede, bilakao komuniste ih njihove simpatizere, emu se suprotstavljao
jedan deo muslimana. Svi skupovi Srba, pa i obine sedeljke,
bili su zabranjeni. Za nepotovanje ove naredbe pretilo se najstroim kaznama. Komunisti novovarokog sreza doli su na
ideju da sastanke sa narodom odravaju na zajednikim radovima na okopavanju kukuruza, kosidbi livada i etvi. Ovakav nain rada sproveden je u nekoliko sela, to je bilo mogue
jer ustae za sve vreme svoga boravka u Sandaku nisu uspele
da uspostave svoju vlast, a njihove posade, koje su se'nalazile
u andarmerijskim stanicama, nisu bile dovoljne da kontroliu sva sela.
Jedan od prvih akata ustake vlasti u Sandaku bilo je
izbacivanje irilice iz administracije, pa je nareeno da se izmene i svi natpisi na javnim zgradama i firme na trgovakim
i zanatskim radnjama. Da bi do kraja ponizili seljake-Srbe, njihovi andarmi su ih presretah na putu za Prijepolje, Priboj,
Novu Varo i Sjenicu, skidali im i cepali ajkae, sekli kaieve
na opancima, amarali i nazivali pogrdnim imenima. Uvreeni
i ponieni ljudi su poeli izbegavati da odlaze u varo bez velike
nude, to su partijske organizacije koristile za jo. jae razgaranje mrnje protiv okupatora kojima su se i pripisivah postupci
ustaa. Komunisti su morah uloiti mnogo truda da suzbiju
propagandu srpske reakcije, koja je tvrdila da bi se sa Nemcima lako ivelo da nije muslimana i Hrvata, to je ilo u prilog
okupatora da izazove sukob izmeu Srba i muslimana u Sandaku. Napredna muslimanska omladina ostala je dosledna u
.. 3 I u Pljevlja je bila dola ustaka posada, ali je 8. maja morala
napustiti ovaj grad.

14

solidarnosti sa naprednom srpskom omladinom: stupala u lanstvo Komunistike partije i SKOJ-a, ustajui protiv bratoubilake borbe. Ustaka vlast se sve vie oslanjala na deklasirane
elemente, koji su pod imenom ustaa ubijali Srbe i pljakali njihovu imovinu. To je pokolebalo i mnoge muslimane, koji su se
oduevljavah okupacijom, pa je deo takvih otvoreno ustao protiv zloina ustaa.
Muslimanska reakcija (bive age i begovi) je, odmah posle
okupacije, postavila pitanje povratka na snagu nekadanjih feudalnih prava: ubiranje etvrtine poljoprivrednih proizvoda od
bivih ifija, to je nemaki okupator preutno i sankcionisao.
Ustae i albanski kvislinzi su pokuali da i na ovom pitanju
zaotre odnose izmeu muslimana i Srba u emu su albanski
kvislinzi i imali uspeha u deevskom i tavikom srezu. Jedan
deo bivih aga je poeo da odlazi u sela ili su pozivali svoje
ifije da se nagode oko davanja etvrtine. Komunisti i napredni
omladinci, naroito muslimani, delovali su u dva pravca: meu
Srbima da se ne odazivaju zahtevima bivih aga i begova,
a meu starijim muslimanima da ne prihvataju ono to e poremetiti njihove dobrosusedske odnose sa Srbima. Sredinom maja
otila je (sa preporukom krajskomande) delegacija iz Novog
Pazara (Aif Hadiahmetovi, Ahmet Daa, Semso avi, Ahmet
Cilerdi, Musadbeg Omerbegovi i Osmah Danefendi) i Kosovske Mitrovice u Beograd da od nemakog zapovednika Srbije
trai saglasnost za ubiranje etvrtine. Na ovo je dao saglasnost
i srpski komesar Milan Aimovi. (Na savetovanju predsednika optine okruga Kosovske Mitrovice, koje je odrano poetkom maja 1942. godine u "Vrnjakoj Banji, predstavnici srpske
vlade saoptili su da se ubira etvrtina sa svih poseda koji su
1912. godine davali etvrtinu i da e se posle rata agama platiti
naknada za oduzetu zemlju).
U novopazarskom i tavikom srezu u poetku su neke age
uzimale od seljaka koliko su htele, ak i do 2500 kg ita i kukuruza po domainstvu. Neki su, bez obzira na verske propise,
uzimah i svinje koj su prodavali ili poklanjah Nemcima i Itahj anima. Kvislinke vlasti u Novom Pazaru i Tutinu su odmah
naredile albaniziranje muslimana: ljudi da nose samo albanske
kape kee, a andarmi uniforme sa albanskim oznakama; napisi na javnim zgradama i firme na trgovakim i zanatskim
radnjama da budu na albanskom jeziku. Ljudi su se odupirali
tome, ali su panduri, uz pomo andarma, skidali sve dotadanje
firme. Mnogi su ispisivah firme svojih radnji na nemakom
jeziku, jer takve firme kvislinzi nisu smeli da skidaju. Svim
ulicama u Novom Pazaru data su albanska imena. Posebna propaganda vrena je sa geografskim kartama velike Albanije
(gde su pored Albanije ukljueni Kosmet i deo Sandaka: de15

evski, taviki, sjeniki i dobar deo studenikog sreza). Polovinom juna je uz prisustvo predstavnika nemake komande iz
Novog Pazara i Kosovske Mitrovice, zatim buntovdije Ferhatbega Drage sa pratnjom na sveanoj sednici u Novopazarskoj
vernici proitana odluka o odvajanju Novog Pazara i deevskog
sreza od Srbije i njihovom prikljuenju Albaniji. Nakon toga
odran je zbor, na kome je Ferhatbeg Draga govorio o proterivanju Srba sa teritorije Albanije. Jedan nemaki major je u
svom govoru dao podrku hukau Ferhatbegu Dragi, a zatim
je uzeo re Bahrija Abdurahmanovi izvinjavajui se to mora
da govori pseim srpskim jezikom, istiui da su Srbi, Jevreji
i Cigani zapisani u knjigu za istrebljenje. Sline mere u pogledu
albaniziranja muslimanskog stanovnitva preduzimane su i u
Tutinu, gde su sredinom juna doli Italijani i pristupili nekoj
vrsti reorganizacije vlasti. Oni su krajem juna formirah miliciju koja je oruje nosila i kod svojih kua i iji je zadatak bio
da sa andarmerijom uva javni red i mir a, po potrebi, da
odlazi tamo gde je okupator odredi Poetkom jula oko 40 naoruanih milicajaca, pod komandom Sinana Paljevca, izvrili su
upad u srpsko naselje Suvi Dol, 'gde su tri dana pretresah kue
i tukli ljude traei oruje, a ko nije imao puku morao je ovoj
bandi da plati u novcu. Za tri dana nasilja i pljake milicija je
dobila svega nekoliko puaka.
Rad KPJ u Sandaku bio je na liniji priprema naroda, a u
prvom redu omladine za borbu protiv okupatora. Ove pripreme
su naroito bile intenzivne odkraj maja, kada je ve bila organizaciono uvrena partijska organizacija u novovarokom4 i
pribojskom srezu i u Novom Pazaru. Stalno se radilo na omasovljavanju partijskih i skojevskih organizacija. Oblasni komitet
KPJ za Sandak, poetkom juna, preneo je svim partijskim
organizacijama na svom terenu direktive PK za Crnu Goru,
Boku i Sandak o radu po vojnim pitanjima. Partijske organizacije su, primivi ove direktive, odmah pristupile sprovoenju
postavljenih zadataka: intenzivnije prikupljanje oruja i municije; obliku lanova u rukovanju orujem i izvoenje nekih
vojnih vebi naroito sa omladincima koji nisu sluili vojsku.
Grupe su imale rukovodioce za obuku a odreeni lanovi komiteta su ih kontrolisali u radu i pruah pomo. Pored obuavanja
xi rukovanju orujem, na skupovima sa omladinom prouavan
je partijski materijal i itana napredna literatura. Skoro svaki
omladinac i omladinka, na koje je partijska organizacija imala
4 Partijsku organizaciju u Novoj Varoi je aprila 1941. formirao
"Vojo Lekovi, a u Novom Pazaru-Rilat Burovi Tro. Kasnije je Vojo
"Lekovi po odluci PK Srbije preao na rad u Beograd, dok je Rifat
Burovi ostao na partijskom radu u Sandaku.

16

uticaja, sami su proitali ili sluali na italakim asovima

roman Ostrovskog Kako se kalio elik.
Ustae u novovarokom srezu bile su nasrtljive u-maltretiranju Srba, naroito posle kidanja telefonskih veza izmeu
Nove Varoi i andarmerijske stanice titkovo, u drugoj polovini maja; stalno su hapsili ljude u Novoj Varoi i na smenu ih
drali kao taoce. Partijska organizacija je u veini sela novovarokog sreza organizovala none patrole, da ustaki andarmi
ne bi iznenadno upali u selo. Mukarci su sa orujem spavali
van kua, spremni da idu na zborno mesto im opali puka
u selu. lanovi KP i SKOJ-a u Novoj Varoi, imajui zadatak
da stalno prate namere ustaa, takoe nisu nou spavah u svojim kuama, jer nijedan nije smeo biti uhapen. U ^Prijepolju
su ustae nastojale da pridobiju omladinu, organizujui zabave
i igranke, pa je partijska organizacija razvila akciju meu omladinom da se bojkotuju ove ustake priredbe, pri emu je postigla potpun uspeh. Ni jedna devojka nije se pojavila na ovim
priredbama, a od omladinaca bilo je samo nekoliko muslimana
koji su jo u poetku zagazili u izdaju. Ustae su se brzo uverile
u jalovost svoga posla jer se omladina Prijepolja uveliko pripremala za obraun sa faizmom.
Partijske organizacije su radile na okupljanju i ljudi koji
su ranije pripadah raznim graanskim strankama. Desetine
uglednih politiara su se odazivale pozivu i stupale u borbene
redove Komunistike partije, iji su lanovi sa omladinom i
graanima esto odravah i ire sastanke (naroito u novovarokom srezu), na kojima je govoreno da-se ljudi ne odazivaju
pozivima kvislinkih vlasti i okupatora; da ne plaaju porez,
ne nose ivotne namirnice, ne daju rekviziciju i si. ve da sakrivaju hranu i stoku. Na ovakve konferencije nou ljudi su dolazili naoruani pa su ovi skupovi liili na logore oruanih jedinica. U bjelopoljskom srezu komunisti su koristili i sabore na
Rudnom Polju, u Nedakusima i na Bjelasici, na kojima su govorili lanovi Mesnog komiteta Bijelog Polja pa i Oblasnog komiteta KPJ za Sandak, upoznavajui narod kakav stav treba
zauzeti prema okupatoru i domaim izdajnicima. itani su i
proglasi CK KPJ.
U pripreme partijske organizacije u Sandaku za borbu
protiv okupatora spada i savetovanje Oblasnog komiteta KPJ
za Sandak, odrano 22. juna u kui Dika Ninia u adinju
(na oko dva kilometra od Prijepolja). Savetovanju nisu prisustvovah drugovi iz pljevaljskog, sjenikog i tavikog sreza.
(Partijska organizacija pljevaljskog sreza nije bila na vreme
obavetena, a u srezovima sjenikom i tavikom nisu jo bile
2 Ustanak 1941.

17

formirane partijske organizacije).5 Dnevni red savetovanja bio

je: 1) Stanje SKOJ-a i omladine; 2) Organizaciono stanje Partije. Izvetaj u vezi s prvom takom podneo je orije Stanic,
a o drugoj Nedeljko Merdovi. U diskusiji su uestvovali skoro
svi prisutni. Kada je na kraju uzeo re Elf at Burovi Tro i
poeo da izlae zakljuke savetovanja, u kuu je banula domainova erka Dragica i viknula: Zaratila Rusija sa Nemakom.
Mada je u diskusiji govoreno i o mogunosti napada Nemake
na Sovjetski Savez, ova vest je ipak iznenadila drugove, pa je
Tro, govorei o novonastaloj situaciji, ukazao na prioritetne
zadatke partijske organizacije: pojaanje akcija za prikupljanje
oruja i obuka omladine u rukovanju istim. Naglasio je da
uskoro treba oekivati i direktive CK KPJ za akcije protiv okupatora, upozoravajui komuniste na budnost i na opasnost od
hapenja da se povuku u sela.
Uesnici savetovanja su jo iste veeri krenuli u svoje
srezove, uvereni da e borba brzo otpoeti. U pljevaljskom i bjelopoljskom srezu Italijani su posle napada na Sovjetski Savez
postupah oprezno i samo pokuavah da prikupe podatke o komunistima, pa je i rad partijskih organizacija u ovim srezovima
bio normalan. andarmi i karabinijeri po stanicama seoskih
optina bili su malobrojni, pa, kako do tada nisu uznemiravani,
oni nisu ni obraah panju na.to da li se priprema kakva akcija
protiv okupatora, ak nisu ni znali da na njihovom terenu
postoji organizacija Komunistike partije. U mestima gde su
bile ustake posade odmah se poelo sa hapenjem vienijih
Srba, a u pripremljenim spiskovima za ira hapenja na prvom
mestu su bih komunisti. Komunisti Prijepolja su, ve 23. juna,
bili obaveteni da ustae pripremaju njihovo hapenje; zato je
Mesni komitet naredio svim lanovima Partije da napuste varo.
U Priboju je ustaki poverenik Murat Bajrovi, 23. juna, pripremao hapenje Hilmije Hasanagia da: bi ga proterao u Sarajevo. U novovarokom srezu ustaki andarmi su krajem juna
pokuali da uhapse Momira Bokovia i mene, a u Novoj Varoi
pohapsili desetak vienijih Srba kao taoce. (Sresko naelstvo
u Novoj Varoi je, 15. jula, uruilo pozive lanovima KP i nekim
simpatizerima da dou radi sasluanja, zbog ega su ovi,6 prema
ranije datim uputstvima, napustili varo i otili u selo Radoinju.
5 Savetovanju su prisustvovali: Rifat Burovi Tro, Nedeljko
Merdovi, Munib Kuevi, orije Stani, Vukosav Bokovi, Ljubia Mioragovi, Velibor Ljuji, Duan Tomaevi Cirko, Momir Bokovi,
Mirko ukovi, Rade Borisavljevi, Hilmija Hasanagi i Hakija Zejnilovi.
6 Daut Musi, Hajro Hadimurtezi, Rade Borisavljevi, Rodoljub
Stevovi, Musa Musi, Sreto Gliovi, uro Musi, Pivo Karamatijevi
i Mio Suboti.

IS

Drugarice, lanovi KP i SKOJ-a, i dalje su ostale u Novoj Varoi, jer za njih ustaka vlast jo nije imala podatke).
Nadiranje Nemaca u unutranjost Sovjetskog Saveza podstaklo je muslimansku reakciju da zaotri odnose Srba i muslimana. Nemaki uspesi su u varoima Sandaka objavljivani
preko doboa najmanje dva puta dnevno, a na vidnim mestima
su istaknute velike geografske karte, na kojima se zastavicama
kukastog krsta ili faistike Itahje obeleavalo prodiranje nemake armije u unutranjost Sovjetskog Saveza. Muslimanska
reakcija je povela i akciju da se ljudi javljaju u dobrovoljce za
istoni front. Partijske organizacije su i dalje sa grupama omladinaca radile na obuci u rukovanju orujem, orijentiui se i na
prikupljanje pomoi od naroda u namirnicama, odei i obui.
Oblasni komitet KPJ za Sandak nije stvorio partijska uporita
u sjenikom i tavikom srezu pa su tamo i pripreme za borbu
protiv okupatora bile slabije od onih u zapadnom delu Sandaka, a sekretar partijske organizacije u Novom Pazaru Ha-,
kija Zejnilovi se pripremao da stupi u aparat kvislinke vlasti.
Partijske organizacije u Sandaku su, krajem juna, uglavnom
bile spremne da izvode oruane akcije i diverzije protiv okupatora: onesposobljavanje telefonskih linija, ruenje mostova i
propusta na putevima, onemoguavanje organima vlasti po seoskim optinama da sprovode nareenja okupatora unitavanje
izvesnih spiskova u arhivama optina i sreskih naelstava i td.
Tako su Novica Bulatovi i Sreto Popovi u Bijelom Polju, kao
slubenici sreskog naelstva, izvadili iz poverljive arhije tzv.
crne spiskove gde su bih upisani komunisti i svi protivnici okupatora bjelopoljskog sreza i unitili ih, jer su imah sinove komuniste koji su takoe bili upisani u ove spiskove.
Od poetka okupacije pa do jula okupator nije uspeo da
u Sandaku uspostavi eljenu vlast. Itahjani su u bjelopoljskom
i pljevaljskom srezu upravljali preko svog civilnog komesara:
ustae su u Priboju, Prijepolju, Novoj Varoi i Sjenici uspostavile kako sresku policijsku vlast, tako i optinsku upravu, ali
otputanjem Srba iz slube oni nisu mogli da popune sva mesta
u administraciji sreskih naelstava. U muslimanskim selima su
uspostavili optinske uprave, dok su u srpskim jedina vlast bili
andarmi.
ORUANE AKCIJE

Na sastanku PK KPJ za Crnu Goru, Boku i Sandak, odranom 8. jula, odlueno je da se otpone oruana borba protiv
okupatora u Crnoj Gori i u Sandaku. Sava Brkovi, lan PK,
koji je trebalo da prenese direktivu i rukovodi akcijama na teri2*

19

toriji Sandaka i okruga Kolain, sastao se sa Rifatom Burdoviem (kod Kolaina) tek 13. jula uvee, kada je u Crnoj Gori
ve bio otpoeo opti ustanak naroda protiv okupatora, ime je
Sandak bio u zakanjenju. Rifat je, upoznavi se sa odlukom
PK, odmah iz Kolaina pourio natrag u Sandak i 14. jula
stigao u Mojkovac, sazvao sastanak komunista Mojkovca, kome
su prisustvovah neki lanovi Mesnog i Oblasnog komiteta, i upoznao ih sa odlukom Pokrajinskog komiteta. Odlueno, je da se
formiraju tri gerilska odreda od po 20 ljudi i odreeni su komandiri odreda: Miro Krui, Mili Vlahovi i Rade Radovi.
Dva odreda su odmah upuena na Rogov- kr gde su poruili
most na putu Bijelo Polje Mojkovac i tamo ostali u zasedi
radi spreavanja eventualnog prodora Italijan u Mojkovac iz
Bijelog Polja, Berana ih iz Pljevalja; trei odred, pod komandom Rada Radovia, dobio je zadatak da uvee, 14. jula, napadne andarmerijsku stanicu u Mojkovcu, u kojoj se nalazilo
6 karabinijera i 4 biva jugoslovenska andarma. andarmima
je ponueno da se prikljue gerilcima ili da zauzmu neutralan
stav. Oni su prihvatili ovo drugo.7
Do 18. jula uvee na teritoriji bjelopoljskog sreza bile .su
razoruane sve andarmerijske i andarmerij sko-karabinij erske
posade,8 a okupatorska vlast prestala sa radom na teritoriji celog bjelopoljskog sreza, osim u Bijelom Polju. Masovni priliv
ljudi zahtevao je da se formiraju vee jedinice od gerilskih odreda, ije je brojno stanje bilo 1040 boraca. Oblasni komitet
KPJ za Sandak je na osnovu ove situacije dao uputstva partijskoj organizaciji bjelopoljskog sreza da .se formiraju ete i bataljoni na teritorijalnom principu, to je ubrzo i sprovedeno u
ivot. Okupivi vei broj gerilaca u ete i bataljone, Oblasni komitet je odluio da se oslobodi Bijelo Polje. Formiran "je i tab
koji e rukovoditi akcijama svih jedinica na teritoriji bjelopoljskog sreza, u sastavu: komandant Jago Rabrenovi, a politiki rukovodilac Rifat Burovi Tro. Jedinice su tokom 18.
jula zauzele odreeni raspored za napad: Nedakuski bataljon na
Dafia brdu; Granarevska i eoko-selska eta i Okladski vod
u Banja Selu; Mojkovaka, ahovika i eta iz Polja Kolainskih u Ravnoj Reci i Cerovu; Zatonski bataljon, Rasovska i Lo7 Veselin Bulatovi opirnije pie. o tome u lanku Bjelopoljski
srez u ustanku.
8 Okupacijom zemlje ostale su an. stanice i u njima svi zateeni
andarmi. Italijani i Nemci tolerisali su u svojoj slubi i Srbe i muslimane. Dolaskom ustaa u deo Sandaka Srbi andarmi su razoruani
i otputeni; gde nisu bile ustae ostalo je po starom sem u sjenikom,
tavikom i deevskom srezu gde su andarmi bili proalbanski elementi.
Italijani su dodavanjem po nekoliko svojih karabinijera stvarali meovite andarmerijsko-karabinij erske stanice.

20

zanska eta u Rasovu i 11a Obrovu. tab za rukovoenje ovom,

akeijom smestio se u selu Cerovo. Ali, 19. jula, u oekivanju
nareenja za napad na Bijelo Polje, Oblasni komitet je dobio
pismo od delegata PK KPJ za Crnu Goru, Boku i Sandak,
u kome je stajalo uputstvo da se ne napadaju vea mesta, nego
da se izvode gerilske akcije, pa je i tab ustanikih jedinica izdao
nareenje za povlaenje jedinica od Bijelog Polja. Meutim,
komandno osoblje veeg broja jedinica se nije sloilo sa nareenjem pa su ove jedinice 20. jula izjutra izvrile juri na Bijelo
Polje, a oko 12 asova predala se i poslednja grupa italijanske
posade kod gimnazije, ime je bjelopoljski srez bio potpuno slobodan. Istog dana formiran je Vojni komitet u sastavu: Rifat
Burovi Tro, Duan Kora, Stanko Bulatovi i Toma Zii
kao predstavnici Komunistike partije; zatim Miloje Dobrainovi, prota Milo Popovi, muftija Harun Lamezevi, MarkoBulatovi, Danilo Obradovi i Andra Stani kao predstavnici
graanskih stranaka. Vojni komitet je vrio dvojaku funkciju:
rukovodio je vojnim pitanjima uopte i obavljao dunosti narodnooslobodilake vlasti u srezu. Dakle, bio je to prvi narodnooslobodilaki odbor u Sandaku.
Sutradan, 21. jula, odran je zbor graana na kome su govorili Rifat Burovi i Miloje Dobrainovi. Na zboru je objavljena odluka o formiranju Vojnog komiteta kao prvog organa
vojne i graanske vlasti na osloboenoj teritoriji. Imena lanova
Komiteta aklamacijom je usvojilo oko 5000 prisutnih graana.
Istog dana odrano je savetovanje sa bivim dravnim slubenicima, zatim sa oficirima i podoficirima bive jugoslovenske vojske u komandi mesta, na kome je govorio i Rifat Burovi Tro,
pozvavi prisutne da prema svojim sposobnostima zauzmu odreena mesta u redovima boraca za osloboenje zemlje. Mesni
komitet KPJ i Vojni komitet su, uspostavljanjem reda u grdu,
dali uputstva da se po optinama odravaju zborovi, na kojima
e se narod upoznati sa ciljevima i uspesima borbe protiv okupatora kako u srezu, tako i u celoj zemlji. Partijske organizacije
su postupile prema dobivenim uputstvima. Pored uspostavljanja
nove vlasti, na ovim zborovima su formirani i novi bataljoni i
ete, ije su se komande i tabovi birah u prisustvu svih graana
na zboru. Tako je u Sahoviima, 22. jula, formiran bataljon za
ijeg komandanta je izabran Sava Drljevi a za politikog rukovodioca Toma ii; uspostavljena je i komanda mesta za
ceo Vrane, a dunost komandanta mesta vrio je takoe Savo
Drljevi. Nekoliko dana kasnije formiran je i Pavinopoljski bataljon sa komandantom Neom Joksimoviem i politikim rukovodiocem Milovanom Jeliem, dok su u ravnorekoj optini
formirane dve' ete.
21

TAL AS USTANKA SE IRI

' ; : Oruane akcije protiv okupatora u bjelopoljskom srezu

prerasle s u opti ustanak naroda, a da u .ostalom delu Sandaka komunisti o njemu jo nisu bili obaveteni, ve su saznali
preko okupatorskih posada ih kvislinkih vlasti. Tek 17. jula je
-Pljevlja stigao Nedeljko Merdovi i 18. jula je u selu Komine
odran sastanak Mesnog komiteta na kome je Merdovi upoznao
komuniste sa uspesima ustanka u Crnoj Gori i akcijama u bjelopoljskom srezu. Nedeljko Merdovi je iz pljevaljskog produio u mileevski srez, gde je Mesni komitet, saznavi za ustanak
U bjelopoljskom srezu, povukao iz Prijepolja, Ivanja i Velike
Zpe lanove KP i u Luicama, 19. ili 20. jula, formirao partizansku etu od oko 30 boraca. Kada je stigao Merdovi (21.
ili 22. jula), odran je sastanak Mesnog komiteta. Na tom sastanku je odlueno da formirana eta odmah otpone sa ruerijem puta u Strugovima (izmeu Prijepolja i Brodareva) i da
se nastavi sa formiranjem partizanskih jedinica u drugim mestima. eta je pored ruenja puta oborila i telefonske stubove
od Velike Zupe do Strugova. Komunisti novovarokog i pribojskog sreza saznah su o dogaajima u Crnoj Gori i bjelopoljskom
srezu preko ustaa (koji su pojaah hapenja vienijih Srba i
preduzeh traganja za komunistima), a od seljaka iz zlatiborskog
sreza saznali da se negde u Srbiji vodi borba protiv Nemaca
i bivih jugoslovenskih andarma.
Prva oruana akcija u pljevaljskom srezu izvrena je 20.
jula kada je grupa naoruanih seljaka napala karabinijere koji
su beali sa Kosanice u Pljevlja. U Bobovu je 20. jula Velimir
Jiaki pozvao narod u borbu protiv okupatora, posle ega je oko
15 naoruanih seljaka polo u pravcu Meljaka, gde im se pridruio vei broj Meljaana a i sami andarmi su se izjasnili za
borbu protiv okupatora. Posle razoruavanja neprijatelja u Meljaku, Vrulji, Matarugama, Mijailovii i Boljaniima pljevaljski
srez je (izuzev Pljevlja) bio bez okupatorskih posada. Mesni
komitet je odluio da se za osloboenje Pljevalja izvre solidne
pripreme. Po selima je na konferencijama govoreno o uspehu
ustanika u Crnoj Gori i o osloboenju Bijelog Polja. Gerilski
odredi i bataljoni formirani su na teritorijalnom principu:
svaka optina je stvarala svoj odred. Pljevlja su bila liena veze
sa ajniem, Rudom, Pribojem, Prijepoljem i Crnom Gorom
preko Zabljaka. Mesni komitet se smestio u Maou, povezao
telefonskom linijom sa Oblasnim komitetom u Bijelom Polju
i vrio pripreme za osloboenje Pljevalja. Danilo Kneevi i Danilo Jaukovi upueni su u Mesni komitet za avniki srez radi
dogovora o ueu dela ustanika toga sreza u osloboenju Pljevalja. Krajem jula u Maoe su stigli Lipovsko-moraki bataljon
22

iz kolainskog sreza (pod komandom starog Dura Raosavljevia,

rezervnog kapetana) i jedan bjelopoljski bataljon (pod komandom Radomira Janketia i politikog rukovodioca.ivka Ziia).
Sa ovim bataljonom je doao i Rifat Burovi Tro, pa je u
Maou odran iri sastanak, kome je prisustvovao i Ljubia Miodragovi iz mileevskog sreza, i razmotrena mogunost osloboenja Pljevalja. Kada su komunisti na konferencijama pozivali
narod na ustanak, jedna grupa ljudi iz Pljevalja. odluno je
ustala protiv svake oruane borbe i vratila se u Pljevlja. Italijani su posle toga pozvali:sve bive predsednike seoskih optina
na koiiferenciju u Pljevlja, nadajui se da e pomou njih spreiti oruanu borbu porobljenog: naroda. Meutim, ' na' ovu konferenciju su doli samo nekolicina predsednika optina iz neposredne okoline Pljevalja. Uverivi se da po' selima nema vlasti
na koju se oni mogu osloniti, Italijani su se obratili sreskom
naelniku Pavlu uroviu, koji je nekoliko puta ve slao vienije ljude i roditelje boraca da odvraaju gerilce od napada na
Pljevlja. Do napada na Pljevlja nije dolo usled ofanziVe okupatora na osloboenu teritoriju bjelopoljskog sreza.
Izbijanjem ustanka u Crnoj Gori i oruanih akcija u bjelopoljskom srezu, komandant ustake posade u Prijepolju Stjepan Jakovljevi otputovao je u Novi Pazar, gde se sa nemakim
komandantom dogovorio o organizovanju odbrane sjenikog
sreza i napada na ustanike u bjelopoljskom srezu. Dobivi dvadesetak puaka i municiju koje je razdelio sigurnim muslimanima u Sjenici, Jakovljevi je, 20. jula, zatraio od zapovednika 4. orunike pukovnije u Sarajevu 100 puaka i 500 metaka radi naoruavanja sigurnih muslimana u udaljenim
selima kojima preti najvea opasnost od crnogorske osvete,
predloivi da se iz Gorada prebaci u Sjenicu jedna eta
hrvatske vojske. Kada je Savinopoljski bataljon, 20. jula, uao
na teritoriju barske optine (u sjenikom srezu) i poseo anarmerijsku stanicu u Treiijevici, ustae su iz Sjenice krenule
prema Barama, vodei sa sobom i naoruane muslimane, tzv.
ustaku muslimansku miliciju. Tako su, pored Nemaca i Italijana, formirane i ustake jedinice na teritoriji Sandaka. Ova
ustaka vojska od Sjenice je usput popalila srpska sela Vinjevo
i Goevo, a posle podne se sukobila sa Savinopoljskim bataljonom kod Trenjevice. Savinopoljski bataljon se povukao na.
teritoriju bjelopoljskog sreza i zauzeo poloaje na prostoru
Debelj Pearska. Stjepan Jakovljevi 21. jula izvetava zapovednitvo 4. orunike pukovnije i zapovednitvo vojne krajine u Sarajevu da su pobunjenici zauzeli Bijelo Polje i
zarobili etu itahjanskih vojnika; da se vode borbe kod Bara
Sjenikih i Budjeva; da je dobivene puke i municiju razdelio
poverljivim muslimanima i stavio ih pod komandu svojih
23

andarmerijskih stanica a zatim, trai jo 10 pukomitraljeza,

100 puaka, 10 000 metaka i 5 sanduka runih bombi... 23. jula
Jakovljevi iz Sjenice izvetava o borbi kod Ugrinca i da su italijanski avioni bacah letke, kojima pozivaju pobunjenike da
se Tornire i vrate svojim kuama, a na kraju predlae:
Sada bi bilo zgodno da hrvatska vojska okupira Sandak
. . . pod izgovorom da se uvede red i zatiti na muslimanski elemenat, koji je ovde u veini. Mislim da se ova prilika ne bi
smela propustiti, ukoliko se uopte reflektira za Sandak i da
izvrimo svetu dunost, da zatitimo muslimane-Hrvate u Sandaku.9
Sef Vojnog komiteta ustanikih snaga bjelopoljskog
sreza Duan Kora naredio je pokret jedinica u pravcu
Bara. Kako su ustaki andarmi i muslimanska milicija bih zaposeli prilino irok prostor prema bjelopoljskom srezu, to su
ustanike snage obrazovale dva fronta: Bare Sjenike (gde se
nalaze Savinopoljski, Mojkovaki i Ravnoreki bataljon, Nedakuska i Bjelopoljska eta, zatim eta iz Polja Kolainskih i eta
iz barske optine sjenikog sreza) i Korita (gde su se nalazili
Zatonski i Stitarsko-brzavski bataljon iz beranskog sreza, Rasovska, Lozanska, Kostenika i Koritska eta). Time je do 22.
jula bio zaposednut ceo front prema sjenikom srezu. Toga dana
izvren je napad na ustake formacije s ciljem prelaska na teritoriju sjenikog sreza. Borba je voena ceo dan oko ustakog
uporita Ugrinca. Zbog slabe koordinacije dejstva jedinica,
ustanici su pretrpeli ozbiljne gubitke. Meu poginulima bih su:
Sukrija Meedovi (istaknuti komunista bjelopoljske partijske
organizacije), Dimitrije Furundi iz Rasova; zatim omladinci
Zdravko Pajevi iz Bistrice, Nedeljko Popovi i Novo Nedovi
iz Pearske, Milan Sini iz Mojkovca. Ranjeni su Vojislav Bulatovi Strunjo iz Bijelog Polja, Duan Tomovi iz Mojkovca i
Isak Cvijovi iz Sutivana. ovinistiki nastrojeni Milinko Radovi i Vule uri pokuah su sa pljakom i paljenjem muslimanskih kua, zbog ega je ovo stanovnitvo poelo masovno da
bei u dubinu teritorije sjenikog sreza. Brzom intervencijom
komunista spreena je pljaka i razaranje pa su Radovievi i
urievi istomiljenici samovoljno napustili front.10 Ustanike
snage su se povukle na teritoriju bjelopoljskog sreza i zaposele
poloaje frontalno prema ustaama. Ustae su takoe ostale na
svojim poloajima i desetak dana nisu pokuavale da preu na
teritoriju bjelopoljskog sreza.
Na sektor Korita dola je muslimanska milicija iz tavikog sreza, a sa njom i andarmi koji su ve imali iskustva
Dokumenat u Vojnoistorijskom institutu JNA.
Raovi i 2uri su kasnije otili u etnike i istakli se kao otvoreni saradnici okupatora.
0

10

24

u borbi sa ustanicima. Milicija i andarmi su napadajui prodrli

do sela Ivanja, odakle su ih. ustanike snage otrom borbom
vratile nazad. U toj borbi poginuo je komandant titarsko-brezovskog bataljona Tomo Zeevi, kapetan bive jugoslovenske
vojske, i komandir Zatonske ete Duan Tomovi, sudijski pripravnik. Odbacivanjem neprijatelja kod Korita front se pro-,
tezao granicom bjelopoljsko-sjenikog sreza i produavao preko
Umij evice i akora granicom Crne Gore sve do Plava i Gusinja.
Prilikom napada na koritsku optinu, muslimanska milicija i
andarmi opljakah su od srpskog stanovnitva, pored ostalog,
i oko 500 ovaca i podelih ih ratnicima u selu Djerskare (u tavikoj optini). U fond za podelu ratnicima ulazile su i ovce
oduzete od muslimana sa Petera, koji su odbili da idu na front
kod Korita.

Krajem jula, u pohodu na Crnu Goru, italijanske divizije

Pusterija i Venecija pribliavale su se teritoriji Sandaka
. . . 28. jula avioni su otpoeli da bombarduju neka sela ispod
planine Ljubinje u meljakoj optini, a narednih dana i druga
sela Sandaka za koja su pretpostavljah da se u njima nalaze
jedinice ustanika. Ustae su se, koristei nastupanje italijanskih
trupa, aktivirale na frontu kod Bara Sjenikih i 3. avgusta sa
poloaja na Ugrincu izvrile iznenadni napad na poloaje ustanika bjelopoljskog sreza. Iako briljivo pripreman, ustanici su
ovaj ustaki napad spremno doekali i, posle troasovne borbe,
neprijatelj se uz gubitke vratio na svoje polazne poloaje kod
Ugrinca.
Ustanici su 6. avgusta posle podne napustili Bijelo Polje,
a 7. avgusta je divizija Pustarija zauzela Mojkovac i odatle
produila preko Shjepa-mosta za ahovie i Pavino Polje, ne
nailazei na otpor. Italijanka jedinica koja je u Bijelo Polje
krenula iz Berana samo je prihvatila ranije zarobljene italijanske vojnike i oficire i sa njima se vratila u Berane. Bijelo Polje
je ovoga puta ostalo prazno nekoliko dana.
Pored lanova KP i SKOJ-a, Bijelo Polje su napustili svi
aktivni uesnici u uspostavljanju nove vlasti. Deo rukovodstva
partijske organizacije poao je sa narodom za Mojkovac, dok se
drugi deo sklonio po selima u okolini Bijelog Polja. Deo lanova
Oblasnog i Sreskog komiteta odrao je sastanak u okolini Mojkovca i, razmotrivi novonastalu situaciju, odluio da se preporui izbeglom narodu da se vrati u syoja mesta a sa njima i neki
lanovi KPJ radi pripremanja uslova za preduzimanje daljih
akcija protiv okupatora. Od preostalog broja lanova KP i
SKOJ-a formiran je Bjelopoljski gerilski odred, koji je neko
25

vreme boravio u okolini Mojkovca i n Bjelasici, ne preduzimajui oruane akcije. Nastupila je teka situacija kako za
odred, tako i za narod u ijoj se sredini odred nalazio. Ustanici,
plaei se represalija okupatora, naputali su jedinice i hitali
ii sela da spasavaju porodice i imovinu. Sresko rukovodstvo
Partije i Oblasni komitet orijentisali su se na privremeno povlaenje, to su pokuah da iskoriste petokolonaki i reakcionarni
elementi. Na teritoriji Savinog Polja, Lozne, Azana, Rasova i
Zatona (sa desne strane Lima) ostao je po umama u blizini
svojih kua vei broj naoruanih seljaka radi zatite svojih sela
od eventualnih napada ustaa iz sjenikog, muslimanske andarmerije i mihcij e iz tavikog sreza.
U Pljevlja su, 12. avgusta, pored ranije posade, stigle i
jedinice divizije Pusterija i lecima pozivale ustanike na predaju, ubeujui ih da e onima, koji se budu predah, pokloniti
ivot. Vehmiru Jakiu i Budu Miheviu upuena su pisma nudei im poloaje oficira u albanskoj armiji. Faistika obeanja su imala svoj ustaljeni epilog: streljanje, interniranje, paljenje i pljaku stanovnitva.
Pljevaljski srez je ostao bez ustanikih jedinica formiranih
u drugoj polovini jula, a 17. avgusta Sreski komitet KPJ za
pljevaljski srez je rasformirao i Pljevaljski gerilski odred, jer
je nastupila tekoa u njegovoj ishrani.
Sreski komitet Prijepolja (mileevski srez) je, u drugoj
polovini avgusta, takoe zakljuio da treba rasformirati partizansku etu. Borci ete, koji nisu bili poznati kao komunisti,
vraeni su u Prijepolje,11 dok su komunisti delom zadrani po
selima na levoj i desnoj strani Lima (Ljubia Miodragovi, Milutin, Rade i Drago Divac, Duan Tomaevi irko, Vojko Divac
i drugi), a delom otili na Zlatr (Velibor Ljuji, Smajo Vlahovljak, Emin Hadovi, Nijazija Musabegovi, ivko Stojadinovi). Time je Sandak ostao bez gerilskih jedinica za oruane
akcije protiv okupatora. Ostale su samo grupe seljaka pod orujem, spremne da brane svoja sela od upada ustaa. (Bjelopoljski
gerilski odred nije bio rasformiran, ah odlukom sreskog partijskog rukovodstva bio je iskljuen iz akcija protiv okupatora).
Krajem avgusta je orije Stani, kao lan Oblasnog komiteta,
rasformirao Bjelopoljski gerilski odred, jedinu organizovanu
vojnu jedinicu NOP-a u Sandaku i uputio borce svojim kuama, iako su se oni suprotstavljali ovakvoj odluci. Svi omladinci, pa i sam orije Stani, stigavi kui bih su pohapeni
i internirani u Albaniju i u Italiju. Rukovodstvo partijske organizacije bjelopoljskog sreza je rasformiranje ovog odreda okva11 Sa njima i komunisti Selmo Haimbegovi, Danilo Puri i Mile
Raketi..

26

lifikovalo kao samovoljan akt. Italijani su tek' posle rasformiranja bjelopoljskog odreda otpoeli sa masovnim hapenjima
i terorom u bjelopoljskom srezu, palei kue ustanika u Bijelom
Polju, Rasovu i Pripiima.
OKO NOVE VAROI

Prva oruana akcija u novovarokom srezu izvrena je 28.

jula oko 8 asova u Manguri napadom na ustake andarme, koji
su sprovodih nekoliko uhapenih ljudi iz sela Radoinje. Akcijom
smo rukovodih Momir Bokovi i ja. andarmi su, i neprihvativi borbu, pobegli, ' uhapeni ljudi su osloboeni, a" ustanici iz
Nove Varoi, Radoinje, Bistrice i Vrahea poseli poloaje na
Crnom vrhu i Kozomoru, gde je napisan proglas kojim se poziva narod novovarokog sreza na borbu protiv okupatora i
ustaa. Istog dana uvee uputili smo grupu ustanika da zapali
drveni most preko reke Uvea u Kokinom Brodu. Posut sa malo
petroleja i mokar, most je samo delimino izgoreo.
31. jula, u zoru, iz Nove Varoi je prema Radoinji krenulo
(preko Tikve) oko 60 ustaa. Doekani vatrom sa Crnog vrha
i Kozomora, oni su pobegli natrag u Novu Varo, to se smatralo
velikim uspehom ustanika. Tokom toga dana i 1. avgusta na
Crnom vrhu i Kozomoru iskupilo se oko 100 naoruanih ljudi;
svi su rasporeeni na poloaje. Ali uvee, 2. avgusta, povea
grupa ustaa je uz Bistricu i preko Razboj ita izbila u pozadinu
naih poloaja na Crnom vrhu. Kako jo. nisu bih svrstani u
vojnu jedinicu, naoruani seljaci su po mraku otih svojim kuama, a na poloaju je ostalo samo oko.25 ljudi, ali su se i oni
bez velike nude poelili u tri grupe i otih sa poloaja. Ustae
su zanoile na Crnom vrhu, a sutradan (3. avgusta) do podne
pucah iz pukomitraljeza po Manguri, popalili kolibe seljaka
iz Radoinje, a zatim se vratili u Novu Varo. Ustake vlasti su u
stanici Kokin Brod po tri dana na smenu drale nekoliko ljudi
iz Radoinje kao taoce, istovremeno tragajui za komunistima.
Nemajui nikakve veze sa Oblasnim komitetom, Momir
Bokovi je u drugoj polovini, avgusta odluio da otputuje u
Beograd da bi preko Voje Lekovia uspostavio veu sa viim
partijskim forumom i podneo im izvetaj o situaciji u novovarokom srezu.
Nekomprormtovanim drugovima smo dozvolili da se vrate
u Novu Varo, ah su se oni tamo zadrali samo nekoliko dana,
pa je u Novoj Varoi opet ostala samo partijska organizacija
koja nije ni prekidala sa radom. Tokom avgusta pokuavalo se
nekoliko puta da se uspostavi veza sa partizanima uikog i zlatiborskog sreza, ah se u tome nije uspelo.
27

Poetkom septembra ustake posade su se pripremale da

napuste Sandak, ime bi zapadni deo do Sjenice Nemci predali Italijanima. Nemaka i ustaka posada 2. septembra su napustile Prijepolje, gde.je dola jedna italijanska jedinica. Toga
dana otpoela je evakuaciju i ustaka posada iz Nove Varoi.
Daut Musi je sa nekoliko drugova postavio ustaama zasedu
u Krevima, na putu Nova Varo Bistrica.12 Kada su naila
dva kamiona ustaa iz Nove Varoi i zaseda otvorila vatru,
ustae su iskoile iz kamiona i pobegle. Ostao je samo sofer
Meho Hadihamzi iz Priboja koji je odmah puten da ide kui.
U kamionima je bilo brana, makarona, konzervi, sira, cigareta,
cigaretpapira i nekoliko radio-aparata (oduzetih od graana u
Novoj Varoi). Daut Musi je organizovao da se izvesna koliina
namirnica i neto cigareta otpremi na Zlatar, a ostalo predao prisutnim seljacima na uvanje. Odmah su upueni kuriri u optine radoinjsku, radijevaku i boetiku da pozovu narod u
napad na Novu Varo, a naoruanim seljacima Bistrice i Draevia nareeno je da se iskupe na odreeno mesto. Rifat Burovi je izraavao sumnju u uspeh ovoga napada, ah nije bio
i kategoriki protiv njega. On je sa Beom i Butumom nastavio
put ka Zlatiboru, a komunisti iz mileevskog sreza su ostali sa
Dautom Musiem da pomognu oko rukovoenja napadom na
Novu Varo.
Ustanici su 3. septembra blokirah Novu Varo a uvee
krenuh u napad i vodili borbu cele noi. Ustaka" posada je
uspela da se pred zoru, 4. septembra, probije severozapadnim.
pravcem i ustanici su uh u grad oko 7 asova. Na strani ustaa
bilo je 7 mrtvih i nekoliko ranjenih, kojima smo odmah ukazali
lekarsku pomo a od naih je poginuo 1 ustanik i 2 graanina
u Novoj Varoi. Zaplenjeno je nekoliko desetina puaka, dosta
municije, vie ebadi, atorskih krila, ranaca, konih torbi i
izvesna koliina hrane.
Posle ulaska ustanika u Novu Varo, partijska organizacija je Dautu Musiu i Rodoljubu Stevoviu poverila formiranje strae radi spreavanja pokuaja pljake ih ma kakvog
nasilja prema stanovnitvu, naroito prema muslimanima. Rukovodioci straa bih su lanovi KP i SKOJ-a. Iz zatvora su
puteni taoci, a zatim se pristupilo spaljivanju spiskova vojnih
obveznika, poreskih knjiga i spiskova obaveznika da daju re12_ U zasedi su bili: Daut Musi sa pukomitraljezom i Strajo Zivkovi, uro Musi i Danilo Stevovi sa pukama, gde su im se pridruili Rifat Burovi Tro, Aleksa Bilas Beo, Slobodan Tuzli Butum,
koji su na putu za Srbiju naili kroz selo Draevie. Njih su sa Zlatara
do Draevia dopratili: Velibor Ljuji, Emin Haovi, Smajo Vlahovljak, Nijazija Musabegovi i Zivko Stojadinovi, koji su se, takoe, pridruili zasedi Dauta Musia.

28

kviziciju okupatoru. Obezbeena je zatita sudske arhive. U 13

asova odran je zbor u toku kojeg se pronela vest da iz Bistrice ide itahjanska vojska. Ustanici su odmah poh da ispod
Hodine stene postave zasede. Iako su izmeu Bistrice i Nove
Varoi (u toku 2. i 3. septembra) ustanici bih poruili drvene
mostove, Italijani su ih brzo popravih i tenkovima iznenadili
slabo naoruane ustanike. Na poloajima su ostah samo komunisti sa manjim brojem ljudi, ah ni oni nisu otvarali vatru na
brojnijeg i dobro naoruanog neprijatelja. Oko 16 asova, 4.
septembra, tenkovi su od Bistrice ulazili u Novu Varo, a komunisti se iz nje izvlaili ka planini Zlatar. Sve zaplenjeno
oruje, municija i druge stvari izneseni su iz Nove Varoi i smeteni u kuu Jeva Drulovia, na padinama samog Zlatara.
Iste veeri, 4. septembra, grupa komunista iz Nove Varoi
sastala se sa grupom Velibora Ljujia iz Prijepolja i obe grupe
su odluile da budu zajedno. Tako jedinstvena grupa od 16 komunista obila je sva sela ispod Zlatara, obavetavajtii seljake
o uspesima partizanske borbe protiv okupatora u Srbiji i Sandaku. Musa Musi koji je otiao da izvidi situaciju u sjenikom
srezu vratio se sa Jezdom Loviem i izvestio da u sjenikom
srezu braa Ranitovii organizuju etnike. Oko 10. septembra
naraslu partizansku grupu na Zlataru obiao je Ljubia Miodragovi i formirao partizansku etu sa partijskom organizacijom; rukovodstvo ete bilo je: komandir Daut Musi, politiki
komesar i sekretar partijske jedinice Mirko ukovi. Odlueno
je da partizani nose crvene petokrake sa srpom i ekiem na
kapama, a eta bi se kretala i po nekim selima mileevskog i
sjenikog sreza. Posle svake konferencije u selu u partizansku
etu javljali su se novi borci.
U nedelju 14. septembra13 eta je imala susret sa Moravikom partizanskom etom u selu Boetiima, gde je odran
narodni zbor sela Boetia, Debelje, Bukovika, Lepojevia i
titkova, na kome je, pored ostalih, govorio i Venijamin Marrinkovi, politiki komesar Moravike partizanske ete, i tako
upoznao narod sa partizanskom borbom u Srbiji.
*

Prve oruane akcije i borbe u Sandaku pripremala je,

organizovala i njima rukovodila Komunistika partija Jugoslavije.
Od 14. jula do 4. septembra (i pored znaajnih uspeha)
napravljeni su krupniji propusti, kao rasformiranje ustanikih
jedinica, posle ega je Oblasni komitet KPJ za Sandak oko
13

Ratko Sofijani tvrdi da je to bilo 20. septembra. (Prim, red.)29

mesec dana odravao jedino vezu sa partijskom organizacijom

u bjelopoljskom srezu. Dolaskom italijanskih snaga u ahovie
i Pavino Polje, Toma i Zivko ii i Savo Drljevi poli su
preko Burena da uspostave vezu sa nekim lanovima Sreskog
komiteta, koji su se bili sklonili u tarske strane. (Ostali komunisti Vranea bili su po selima, u blizini svojih kua). Poto ih
nisu nali, uspostavili su vezu sa drugovima iz pljevaljskog
sreza. Oko 10 lanova i kandidata KP u Pavinom Polju odralo
je sastanak, na kome je odlueno da se prekine sa akcijama
dok ne proe kaznena ekspedicija okupatora, ali da komunisti
ostanu na terenu Bhkovo Stoer, ne predajui se kvislinkim vlastima.
17. avgusta ustaka milicija je upala u selo Slatinu, brodarevska optina, i pobila 11 seljaka, zbog ega je nekoliko hiljada ljudi iz graninih sela mileevskog, bjelopoljskog i pljevaljskog sreza uspostavilo front prema Brodarevu i Komaranu.
Reakcionar Mirko Tomovi i njemu slini nametali su se za
stareine ovoga fronta, pokuavajui da iskoriste ogorenje
naroda i povedu ljude u napad na muslimanska sela. Obaveteni o tome od Krsta Raojevia, komunisti iz Pavinog Polja
su otili na front, a za njima i komunisti ahovia. Kada su
se pred masom pojavili Toma ii, Savo Drljevi, Milovan
Jeh, Rade Bajeti, Neo Joksimovi i ostah komunisti, linijom
fronta je prostrujala vest da je stigao tab i preuzeo komandu.
Po selima je nastalo opte veselje. Narod je jednoduno prihvatio rukovodstvo iz prvih ustanikih dana, ime je spreeno
krvoprolie izmeu Srba i Crnogoraca s jedne i muslimana s
druge strane. Mile Perunii je govorio na konferencijama da
treba napraviti spisak ubica jer e doi vreme kada e oni
odgovarati za svoje zloine.
Prema direktivama Oblasnog komiteta jo od avgusta su
komunisti uspostavljah vezu sa ljudima koji se nisu odvajah
od oruja. Opet su po svim optinama grupe naoruanih ljudi,
na elu s komunistima, obilazile sela i organizovale nove partizanske jedinice. Poetkom septembra je na planini Zlataru
formirana partizanska eta od boraca novovarokog i mileevskog sreza.
Komunisti su se esto izlagali velikim opasnostima i pri
vrenju politikih akcija. Tako je u septembru muslimanska
milicija uhvatila Nedeljka Merdovia, Vlajka ekia i eda
Vuksanovia u selu Loznoj, koji su bili preli na desnu stranu
Lima radi pohtikog rada meu muslimanima i predala ih Itahjanima koji su u Beranama streljah Nedeljka Merdovia i
Vlajka ekia, a eda Vuksanovia internirah.
Organizacija KP u pljevaljskom srezu slala je komuniste
za vezu sa partijskim rukovodstvima u mileevskom i bjelopolj30

skom srezu, dok je jednu grupu poslala preko Tare u avniki

srez. Ovi drugovi su se vraali sa izvetajima da su se poznati
komunisti sklonili po umama u manjim grupama a da partizanskih jedinica nema.
Poetkom septembra vratio se iz Cetinja u Pljevlja Mio
Zori i primio dunost sekretara partijske organizacije u gradu,
poto je javnosti bio malo poznat kao komunista. Partijskoj
organizaciji Pljevalja postavljeni su zadaci da prikuplja podatke o brojnom stanju, naoruanju i namerama neprijatelja.
U Prijepolju su Italijani uspostavili: civilni komesarijat, na elu
sa Mariom Storeliom, koji se bavio unutranjom organizacijom
rada, uspostavljajui tzv. domau vlast i kontrohui njen rad;
karabinijersku komandu koja je vrila opti nadzor jaVnog reda,,
vodila borbu protiv komunista i istragu uhapenih graana;
vojnu komandu koja je pod svojim zapovednitvom imala i
kvislinke oruane formacije.
Itahjanska komanda je zbog velikog broja konja i mazgi
upuivala svoju vojsku u sela da trai stone hrane ali se Italijani nisu zadovoljavali samo uzimanjem stone hrane, ve su
pljakah ivinu, vunu, arape, rukavice, koulje i dr.; to su
posle iznosili pazarnim danom na pijacu i prodavah seljacima.
Ogoreni zbog. toga, seljaci su sve manje vero vali u prie reakcionara o krivici komunista za teror okupatora, te sluah
savet komunista da ne ispunjavaju zahteve okupatora.
GLAVNI TAB I PRVE PARTIZANSKE JEDINICE SANDAKA

U drugoj polovini septembra 1941. godine u Sandak su

doli iz Beograda Voja Lekovi i Momir Bokovi, sa zadacima
primljenim od lana Vrhovnog taba Ivana Milutinovia. Sa
Lekoviem i Bokoviem iz Beograda su stigli edo Drulovi,
Vlado ugi i Dobroslav Raji. Voja Lekovi je uspostavio vezu
sa Rifatom Burdoviem koji je sa po nekoliko drugova iz bjelopoljskog i pljevaljskog sreza stigao u novovaroki srez. U selu
Radoinji je 23. ili 24. septembra, po uputstvima Voje Lekovia,
odran sastanak na kome je izabran novi Oblasni komitet KPJ
za Sandak Rifat Burovi Tro (kao sekretar), Voja Lekovi, Momir Bokovi, Vlado Damjanovi i Duan Tomaevi
irko. Tek ovakvim sastavom, u Oblasnom komitetu su prvi put
bile zastupljene sve partijske organizacije Sandaka. Na istom
sastanku formiran je i Oblasni komitet SKOJ-a za Sandak, iji
je prvi sekretar bio Vlado Damjanovi. Sedite Oblasnog komiteta bilo je tada u Radoinji i od toga vremena ovaj komitet
praktino vie nije ni bio vezan za Pokrajinski komitet KPJ za
31

Crnu Goru, Boku i Sandak, ve je izvetaje o svome radu slao

direktno Centralnom komitetu KPJ i od njega dobivao direktive za rad.
Odmah po izboru Oblasnog komiteta odrano je partijsko
savetovanje lanova sreskih komiteta zaduenih po vojnim pitanjima, na kome je formiran tab partizanskih odreda Sandaka (neto kasnije preimenovan u Glavni tab NOPO Sandaka) sastava: komandant "Vladimir Kneevi Voloa, politiki
komesar Voja Lekovi. Zakljuak savetovanja bio je da se po
mogustvu u svakom srezu formira po jedna pokretna partizanska eta, koja e se kretati elom teritorij om sreza. Izborom
novog Oblasnog komiteta i formiranjem taba partizanskih odreda, nastupila je krupna promena u aktivnosti komunista Sandaka. Neposredna veza sa CK KPJ obezbeivala je jaanje i
sve vei ugled partijske organizacije u narodu, kao i dalji polet
u razvoju narodnooslobodilakog pokreta. Poelo se sa formiranjem partizanskih jedinica, prema uputstvima Vrhovnog
taba, koje su preduzimale planske napade na okupatora. Tada
jo jasnije izlazi na videlo izdajnika uloga reakcionarnih elemenata koji, uz pomo okupatora, formiraju kvislinke oruane
formacije za borbu protiv partizanskih odreda.
Prva odluka taba partizanskih odreda Sandaka bila je
formiranje Zlatarske partizanske ete u novovarokom srezu,14
reorganizovanjem postojee na Zlataru, u kojoj su se nalazili
borci iz novovarokog, mileevskog i sjenikog sreza. Borci iz
mileevskog sreza su izdvojeni i ete i pod rukovodstvom Velibora Ljujia upueni u njihov srez sa zadatkom da tamo formiraju mileevsku partizansku etu. Formiranje Zlatarske partizanske ete obavljeno je na svean nain uz prisustvo komandanta i politikog komesara taba partizanskih odreda Sandaka Vladimira Kneevia i Voje Lekovia, sekretara Oblasnog
komiteta KPJ za Sandak Rifata Burdovia i lana Oblasnog
komiteta Momira Bokovia. Posle nekoliko dana grupa boraca
Zlatarske ete upuena je da od stareine manastira Mileevo
zatrai pisau mainu. Sa ovom grupom poao je i Ljubia Miodragovi. Grupa se u blizini Mileeva sukobila sa italijanskom
kolonom, kojom prilikom je ranila jednog itahjanskog vojnika,
zaplenila nekoliko puaka i neto municije. Posle ove akcije
Ljubia Miodragovi se odvojio od grupe i 26. septembra zanoio u Sedobru kod kue Boja Bojovia. Italijani su iz Prije14 Komandu Zlatarske partizanske ete sainjavali su: komandir
Daut Musi, zamenik komandira Vlado 2ugi, politiki komesar edo
Drulovi, zamenik politikog komesara Mirkp ukovi. Krajem oktobra
komanda ete je izmenjena utoliko to je za komandira postavljen Vlado
ugi, a za zamenika komandira Momir Pucarevi.

32

polja 27. septembra rano izjutra opkolili Bojovia kuu kojom

prilikom je u neravnopravnoj borbi Ljubia Miodragovi junaki poginuo.15
Poetkom oktobra je u selu Babine odran sastanak Sreskog komiteta KPJ za mileevski srez. Tom prilikom je odlueno da se formira partizanska eta i odreena je njena ua
komanda. Odlueno je i koje ljude iz Prijepolja treba povui
u etu, a koje jo ostaviti za rad u gradu. Odluke sastanka Sreskog komiteta sprovedene su 10. oktobra kada je u Babinama
kod Studenca* (mesto poznato iz ranijih ustanaka, i buna) formirana Mileevska partizanska eta Ljubia Miodragovi kojoj se pridruila i grupa boraca iz pribojskog sreza; u komandu ete su uh: Vlibor Ljuji, komandir, Milosav Stikovi,
zamenik komandira, Vojin Kurtovi, politiki komesar, Dobrica Bakovi zamenik poht. komesara.
U srezovima bjelopoljskom i pljevaljskom partijske organizacije su tokom septembra odrale vei broj sastanaka i konferencija po selima, na kojima su ljudi obavetavani o borbama
partizana u Srbiji i drugim krajevima Jugoslavije, pa su se ovi,
pod orujem, opet poeh okupljati u ustanike grupe, pomaui komunistima u odravanju sastanaka i konferencija. Na
Bojnoj Njivi u blizini Mojkovca odrana je, poetkom oktobra,
partijska konferencija bjelopoljskog sreza, kojoj je prisustvovao
i Rifat Burovi. On je preneo odluke savetovanja Oblasnog
komiteta o formiranju partizanskih eta u Sandaku i upoznao
komuniste sa stepenom razvoja partizanskih jedinica u Srbiji.
Odluka konferencije je bila da se formira bjelopoljska partizanska eta Nedeljko Merdovi, sa komandom ete: komandir Savo Drljevi, zamenik komandira Ljubomir Bako, politiki komesar Toma ii i zamenik poht. komesara Munib
Kuevi. Tro je i Sreskom komitetu KPJ z pljevaljski rez
preneo zakljuke savetovanja Oblasnog komiteta, pa je 11. oktobra u Marinoj umi (kod Maoa) formirana i prva pljevaljska
partizanska eta, iju komandu su inili Velimir Kneevi
komandir, orije Perunii zamenik komandira, Mio Pavievi politiki komesar i Komnen Cerovi zamenik poht. komesara.
Krajem septembra Zlatarska eta je bila obavetena da
se na planini Goliji nalazi odred Andre Petronijevia koji nije
pripadao ni etnicima Koste Peanca ni Drae Mihailovia.
Oblasni komitet je odredio Momira Bokovia da ode na Goliju,
pronae Andru i sporazume se sa njim da sa odredom doe na
Zlatar, to je ovaj i prihvatio, a Momir produio za Novi Pazar
15 Italijane je obavestio stareina manastira Mileeva Nestor T r kulja, zbog ega ga je sud Mileevske ete osudio na smrt.

3 Ustanak 1311.

33

radi uspostavljanja veze sa partijskom organizacijom. Stigavi

u Novi Pazar, Momir je bio uhapen, sproveden u Sjenicu i
predat italijanskim vlastima, odakle je uspeo da pobegne i opet
doe na Zlatar. Glavni tab NOPO Sandaka je ponovio poziv
Andri Petronijeviu, sada preko Jezdimira Lovia i Radivoja
Rajia, i im je njegov odred stigao na Zlatar, Voja Lekovi i
Vladimir Kneevi su se sporazumeli sa Androm Petronijeviem da se odmah formira Sjenika partizanska eta. eta je
formirana oko 17. oktobra u prisustvu Zlatarske partizanske
ete, kao i komandanta i politikog komesara Glavnog taba
NOPO Sandaka. Komanda ete bila je u sastavu: komandir
Predrag Vlasini, zamenik komandira Musa Musi, politiki
komesar Momir Bokovi i zamenik poht. komesara Jezdimir
Lovi. Andra Petronijevi je imenovan komandantom podruja
Zlatara. Sjenika eta je odmah po formiranju napala Italijane
izmeu Kaeva i Miloevog Dola (na putu Prijepolje Sjenica),
ime je zabeleila i svoj prvi uspeh. Bjelopoljska partizanska
eta, sa oko 35 boraca, 10. oktobra je poruila mostove i propuste na komunikaciji Mojkovac Shjepa-Most, a oko 20.
oktobra napala na most preko Lima u Ribarevini, koji su uvah
andarmi Krilai. Do 5. novembra eta je stvorila solidne
uslove da krene u obilazak sela bjelopoljskog sreza radi pridobijanja novih boraca. Komanda ete (u narodu poznata kao
tab) bila je i vojno rukovodstvo sreza. Sa etom se kretao i deo
lanova Sreskog komiteta.
Krajem oktobra Glavni tab NOPO Sandaka odluio je
da se pribojska grupa boraca izdvoji iz Mileevske partizanske
ete i prebaci na teren Belo Brdo Dobrim Varditej gde su
uiki partizani vodili borbe sa Itahjanima na prostoru od Dobrima do Uvea. Pretpostavljalo se da e se ove borbe preneti
i na teritoriju pribojskog sreza, pa je i pribojska grupa od 6
boraca trebalo da uestvuje u tim borbama ime bi prerasla
u etu. Stigavi u Radoinju, gde se nalazio Glavni tab Sandaka, grupa je primila neto puaka i municije kao rezervu,
pa preko sela Rutoa i Kratova, preavi i planinu Crni vrh,
oko 7. novembra stigla do Bijelog Brda, gde je ula u sastav
3. uike partizanske ete. Prilivom 11 novih boraca pribojska
partizanska grupa je do polovine novembra prerasla u Pribojsku partizansku etu, iji je komandir pri formiranju bio
Hilmija Hasanagi.16 Rasim Softi i Hamdija Kurtali su odmah
upueni da iz Priboja dovedu jo nekoliko boraca, ah su svratih
u selo Banju gde ih je Vukoman Jeli izdao etnicima raskaluera Zaharija Milekia. Ovi su ih odveli na Crni vrh i tamo
obojicu na zverski nain ubili.
16 Hilmiju je posle izvesnog vremena na dunosti komandira zamenio Ljubo Gavrilovi.

34

Tako je do sredine novembra 1941. godine u Sandaku

bilo formirano 6 partizanskih eta, koje su bile u stanju da
vode borbe protiv okupatora i van teritorije svoje optine i
sreza. U srezovima deevskom i tavikom nisu formirane partizanske jedinice jer su tamo bile slabe partijske organizacije,
a slaba je bila i pomo Oblasnog komiteta za Sandak i Ibarskog
partizanskog odreda, u kome se nalazilo nekoliko lanova KP
iz Novog Pazara. Partizanske ete Sandaka su obavljale dvojake zadatke: vojne (obuke u rukovanju orujem i izvoenju
vebi na terenu) i politike (idejno uzdizanje boraca i njihov
politiki rad s narodom). Zahvaljujui veem broju komunista,17 ete su bile sposobne da sprovode sve zadatke sreskih partijskih organizacija. U etama su na asovima politike obuke
proraivani proglasi CK KPJ i CK SKOJ-a, uputstva Vrhovnog
taba NOPO Jugoslavije i marksistika literatura. ete su odravale sastanke, konferencije ili zborove po selima, gde je narod obavetavan o borbama Crvene armije u SSSR-u i partizanskih jedinica u Jugoslaviji. Zahvaljujui ovakvom radu, ete
su se svakodnevno poveavale novim borcima.18
Partizanske ete Sandaka su obavljale i partijske zadatke
na terenu: osnivale odbore Narodnooslobodilakog fonda, koji
su od septembra do novembra postigh krupne uspehe na skupljanju namirnica, odee i obue; osnivale su pozadinske ete,
vodove, desetine ili strae; komunisti'iz eta zajedno sa komunistima sa terena odlazili su na zborove etnika, govorili na tim
zborovima i pozivali ljude u borbu protiv okupatora. Tako je
rad partijskih organizacija na terenu i partijskih ehja u etama bio jedinstven rad organizacija Komunistike partije i
SKOJ-a Sandaka.
Poetkom oktobra na Zlataru su voeni pregovori sa zlatarskim vojvodom Vlajkom uriem i njegovim savetnicima
popom Reijom i studentom Vasilijem Puriem o zajednikoj
borbi protiv okupatora. Ova grupa etnika prigovarala je partizanima to se u njihovim redovima nalaze i muslimani, tvrdei da se boje njihove izdaje. Poto se nije mogao postii nikakav sporazum sa Vlajkom uriem, postrojeni su jedni
prema drugima Zlatarska partizanska eta i etniki odred, pa
je iz etnikog stroja u partizanski stroj prelo nekoliko ljudi,
to je najbolje govorilo o poverenju naroda u partizane. 22. ok17 U Pije val jskoj i Bjelopoljskoj eti svi borci su bili lanovi ili
kandidati KP i SKOJ-a; Mileevska eta je prilikom formiranja imala
9 lanova i 2 kandidata KP, a Zlatarska eta 7 lanova i nekoliko
kandidata KP.
18 Zlatarska je 7. novembra imala 130 boraca; Bjelopoljska 19. novembra 90 boraca; Pljevaljska 24. novembra 135 boraca; Mileevska oko
50 boraca i Sjenika i Pribojska zajedno oko 50 boraca.

3*

35

tbra poveden j razgovor i sa Vukom Kalijatoviem, koji je u

svome odredu imao oko 30 ljudi. U ovim razgovorima su uestvovali Voja Lekovi, Vladimir Kneevi i ja s partizanske
strane; predloili smo Vuku Kalijatoviu da sa svojim odredom
stupi u partizane, jer je ljudstvo toga odreda bilo spremno na
to. Kalijatovi je traio vremena da pita svoje ljude na terenu
Stitkova, ali je i insistirao da mu se dadne izvesna koliina
puaka partizanki i municije koje smo dobili iz Uica. (Puke
mu nismo dali, ve samo neto municije, koju je Kalijatovi
kasnije upotrebio protiv partizana). Uspostavljeni su kontakti,
i sa muslimanima iz Kladnice, gde su jo u septembru odlazili
Daut Musi, Musa Musi i drugi. Sve to se postiglo sa prvakom
toga sela Omerom Ibroviem i njegovim saradnicima, bilo je
njihovo obeanje da naoruani muslimani iz Kladnice nee napadati partizane.
BORBA U SANDAKU KRAJEM 1941. GODINE

ete su tokom oktobra i novembra izvodile i akcije na

teritoriji Sandaka, a Zlatarska i Pribojska i na teritoriji Srbije.
Nou 2/3. oktobra etnika grupa Vlajka uria napala je siromano muslimansko selo Karaulu u sjenikom srezu, tukla
ljude i ene, traei im puke i zlato. etnici su tom prilikom
u Karauli zaplenili i nekoliko volova: i poterali ih na desnu
stranu Uvea. Obavetena o ovom teroru, Zlatarska partizanska
eta je odmah krenula u poteru za etnicima, ah je uspela samo
"da otme dva vola i vrati ih u Karaulu. Sa Rifatom sam posle
posetio selo Karaulu gde smo naih na isprebijane ljude koji
se nisu mogh podii iz postelje, a veina od njih imala su modrice po licu i telu...
Jedan vod Zlatarske ete je tih dana napao bombama dva
itahjanska kamiona puna vojnika u selu Drughima (na putu
Priboj Bistrica), kada je neprijatelj pretrpeo gubitke od
7 mrtvih i vie ranjenih, a partizani se povukli bez gubitaka.
Krajem oktobra Zlatarska, Mileevska i Sjenika eta, pod komandom politikog komesara Glavnog taba Sandaka Voje
Lekovia, a u sadejstvu sa dve Ariljske i Moravikom partizanskom etom, uestvovale su u gonjenju etnika Boa osovia na
prostoru Bukovik Boetii Stitkovo emernica (na
desnoj strani Uvea).
4. novembra Zlatarska eta je istila levti stranu Uvea od
fcetnika koji su pljakah narod uzimajui novac i razne druge
stvari od vrednosti. Opljakane stvari etnici su smestili u vie
"Skrovitih mesta, od kojih je Zlatarska eta otkrila samo dva i
naene stvari vratila seljacima. Mileevska partizanska eta je
36

u to vreme izvrila akciju hvatanja stareine manastira Mileeva

igumana Nestora Trkulje, jer je potkazivao okupatoru partizan*
ske borce i njihove saradnike pa je osuen na smrt. Dvojic
petokolonaa koji su stalno radili na razbijanju organizovnja;
partizanskih jedinica i narodnooslobodilake vlasti kaznila je
i Pljevaljska eta, a Bjelopoljska eta je u drugoj polovini ok-:
tobra pohvatala pljakaku bandu iz sela Babica (u pavinopoljskoj optini) koja se sa opljakanom stokom muslimanskih.porodica vraala iz sela Mataruge. eta je stoku vratila vlasnicima.'
Kada je Vrhovni tab NOPOJ poetkom novembra obveten da e etnici Drae Mihailovia izvriti napad na Uzice,"
naredio je Glavnom tabu NOPO Sandaka da hitno uputi u
Uice nekoliko partizanskih eta. Glavni tab je odmah naredio
pokret Zlatarske, Mileevske i Pljevaljske ete ka Uicu, ali
je to uinila samo Zlatarska19 koja je nou 6/7. novembra prela
put Nova Varo Kokin Brod i pred zoru, 7. novembra, stigla
u Radoinju. Iz Radoinje eta je, predvoena pohtikim komesarom Glavnog taba Sandaka Vojom Lekoviem, odmah nastavila ka Uicu. Tamo je stigla istog dana uvee, a 8. novembra
izjutra stupila u borbu protiv etnika. U borbama oko Kojeria, Bajine Bate i Ljubovije Zlatarska eta je ostala do 19. novembra, kada ju je posetio i drug Tito i odao joj priznanje za
samopregorno izvravanje postavljenih zadataka. Ovo je bio
prvi susret partizana Sandaka sa Vrhovnim komandantom
NOPOJ. Glavni tab NOPO Srbije pohvalio je etu u celini i
njenih 19 boraca poimenino.20
Koristei odsutnost Zlatarske partizanske ete, Vlajko
uri se sa svojom grupom etnika smestio na prostoru Zlatara
i proglasio zlatarskim vojvodom, a 22. novembra izvestan broj
etnikih prvaka mileevskog, sjenikog i novovarokog sreza
se okupio na savetovanje u koli sela Akmaii. Saznavi a to,
Glavni tab Sandaka je u Akmaie uputio Zlatarsku i Sjeniku etu, objedinjene pod komandom Vladimira Kneevia
Voloe. ete su 23. novembra u zoru blokirale. kolu uputivi
etnicima poziv na predaju, a poto su etnici odbili ovaj zahtev,
partizani su otvorili vatru i brzo ih prisilili na predaju. Oko
80 etnika je zarobljeno; zaplenjeno je 60 puaka, neto pitolja
i bombi, izvesna koliina municije i oko 30 tovarnih i jahaih
konja. Od razoruanih etnika samo njih 9 je sprovedeno u
19 Mileevskoj i Pljevaljskoj partizanskoj eti trebalo je vremena
da dou do Lima, a kada su to uinile, etnici su ve bili odbijeni od
Uzica.
.:
20 Izmeu ostalih pohvaljeni su: uro Musi, edo Zori, Nikola
Marovi, Zivko Ljuji, Slobodan Nikaevi, Strajo ivkovi, Hajro Hadimurtezi, Zeir Musi, Milojko Drulovi. Imena ostalih pohvaljenih
se ne seam.

37

Raoinju, gde im je sueno kao slugama okupatora. Ostali razoruani etnici su odmah puteni kuama. Na sudu je utvreno
da su ovi etnici dobili nareenje Drae Mihailovia da napadnu
partizanske jedinice u novovarokom, mileevskom i pribojskom
srezu i da u Sandaku onemogue svaku aktivnost komunista.
etniko savetovanje u Akmaiu trebalo je da formira zajedniku komandu etnikih odreda u Sandaku pod imenom
Stari Ras na ijem bi elu bio zlatarski vojvoda Vlajko uri. Taj etniki plan je osujeen njihovim razbijanjem u s.
Akmaiu. Glavni tab NOPO Sandaka je za ovaj uspeh pismeno pohvaljen od Vrhovnog taba NOPOJ.
26. novembra Zlatarska i Pribojska eta, pod komandom
Vladimira Kneevia, pole su da likvidiraju italijansku posadu
u manastiru Banji. Napad je izvren posle podne po tmurnom
i maglovitom vremenu. Na daljim prilazima manastira, radi
obezbeenja itahjanske posade, nalazili su se etnici raslcaluera Zaharija Milekia. Partizani su morah prvo napasti etnike i potish su ih sa poloaja koje su drali, ah je time omogueno italijanskoj posadi da ospe paljbu iz minobacaa. Ubrzo
je poela da dejstvuje i artiljerija iz Priboja, pa je Vladimir
Kneevi povukao ete sa poloaja tuenih artiljerijskom i minobacakom vatrom. Tako je zahvaljujui etnicima i talijanska
posada spasena.
27. novembra Zlatarska i deo Sjenike ete poli su iz
Radoinje ka Hisardiku (u mileevskom srezu) radi razgovora ~
sa hodom Sulejmanom Paarizom o zajednikoj borbi protiv
okupatora i njegovih pomagaa. Paariz je pre toga odgovorio
na pismo da pristaje na sastanak i razgovor. Komanda Zlatarske
ete je dobila uputstva od Rifta Burdovia i Voje Lekovia
da, ukoliko se povoljno zavre razgovori sa Paarizom, eta
krene u muslimanska i srpska sela radi popularizacije ovog sporazuma. Sulejman Paariz je sa svojim naoruanim ljudima,u dolini reke Mileevke, srdano doekao partizane i odveo ih
u Hisardik gde je izjavio da bi se odupro svakom napadu etnika, ali protiv Italijana ne sme jer je njegovo selo bhzu Prijepolja, pa okupator moe vriti odmazdu nad stanovnitvom.
Komanda Zlatarske ete je odluila da iz Hisardika krene kroz
sjeniki srez bez Paariza, ah je, pred zoru, 29. novembra, stigao kurir sa nareenjem Glavnog taba da se eta najpreim
' putem hitno vrati u Raoinju. Toga dana su jedinice 342. nemake divizije ule u Uice i partizanske snage .iz Srbije se povlaie preko Zlatibora ka Sandaku.
1. decembra Vrhovni tab je preao preko Uvea u selo Raoinju, gde se nala samo Pribojska partizanska eta koja je
posela poloaje ha levoj strani Uvea. Komandant Glavnog taba
Sandaka Vladimir Kneevi je sa grupom partizana odmah
38

poruio most preko reke, a za smetaj Vrhovnog taba i njegove

pratnje odreena je kua Arsa Bokovia. Neprijatelj se na
desnoj strani Uvea pojavio posle podne i iz pukomitraljeza
otvorio vatru u pravcu kole i optine sela Radoinje. Doekan
vatrom Pribojske ete sa leve strane Uvea, neprijatelj ovoga
puta nije ni pokuavao da pree reku. Vrhovni tab NOPOJ
se pred vee, 1. decembra, premestio u zaselak Manguru do kue
Mileve ugi, u toku noi preao u selo Bistricu, a odavde 2. decembra doao u selo Drenovu i smestio se u kuu Miloa Divca.
Iz Drenove je Vrhovni tab 4. decembra, preao reku Lim, ali
poto su nae snage oslobodile Novu Varo, on se 6. decembra
vratio u selo Drenovu i smestio u kuu Petra Radakovia.
Za napad na Pljevlja, koji je pripreman, taka rei, od
prvog dana ustanka, bile su angaovane partizanske ete pljevaljskog, bjelopoljskog i mileevskog sreza. Bjelopoljska i Mileevska eta su spreavale pomo itahjanskom garnizonu u Pljevljima, koji je napadao Crnogorski NOP odred za operaciju
u Sandaku, a Pljevaljska partizanska eta je davala vodie jedinicama Crnogorskog odreda i tako uestvovala u napadu na
grad. Bjelopoljska partizanska eta je, jo 26. novembra, stigla
na prostor Tjenja, tamo spalila dva drvena mosta preko reke
eotine i poruila potporni zid na putu Bijelo Polje Pljevlja.
Mileevska partizanska eta je glavninom zatvarala put Rudo
Pljevlja kod Sutjeske, a deo ete (sa jednom etom bataljona
Bajo Pivljanin) uestvovao u razoruavanju karabinijerske
posade u Buju.
SLOBODNA TERITORIJA SANDAKA

Reorganizacijom partizanskih jedinica koje su iz Srbije

prele na teritoriju Sandaka, u selu Radoinji je, 20. decembra,
formiran Srpsko-sandaki bataljon sa tabom sastava: komandant Vladimir Kneevi Voloa,21 zamenik komandanta Ljubodrag uri, pohtiki komesar Petar Stamboli i zamenik politikog komesara Mirko ukovi. U sastav bataljona su ule
ete: 1. srpska, Zlatiborska, Zlatarska i Moravika. Istog dana
su Srpska, Zlatarska, Sjenika i Pribojska eta, pod komandom
Vladimira Kneevia i Petra Stamboha, upuene na komunikaciju Nova Varo Bistrica radi spreavanja saobraaja italijanske posade u Novoj Varoi sa Prijepoljem i Pribojem. Ove
ete su celog dana, 3. decembra, vodile borbu sa Itahjanima, koji
su odstupah iz Nove Varoi prema Bistrici; Zlatarska eta je
21 Ratko Sofijaiii u svom napisu: Moravika partizanska eta
kae da je ovaj bataljon formiran 20. decembra i da je njegov komandant bio on', Ratko Sofijani. (Prim, red.)

39

unitila dva kamiona i zarobila 6 vojnika i 1 oficira (koji je na

sasluanju priznao da je bio predsednik faistike omladine Venezia Giulia u Slovenakom primorju). Dve ete, pod komandom
Ljubodraga uria i Mirka ukovia, upuene su, 4. decembra,
preko Kamenice i Tikve sa zadatkom da ovladaju severnim i
severozapadnim kosama Nove Varoi. ete su se sukobile na
Tikvi sa pobonicom italijanske kolone koja se izvlaila iz Nove
Varoi i tom prilikom poginula su 3 a ranjeno nekoliko partizana. Istog dana, oko 16 asova, uli smo u Novu Varo i tu zanoili, a sutradan, 5. decembra, u Novu Varo su stigli: Oblasni
komitet sa delegatom Vrhovnog taba, Glavni tab NOPO Sandaka, Sreski komitet Nove Varoi, tab Srpsko-sandakog
bataljona i vei broj partijsko-politikih radnika iz Srbije. Odmah je uspostavljena komanda-mesta'sa komandantom Bogdanom Novoviem i politikim komesarom Rodoljubom Stevoviem; zatim, formirana je Narodna milicija u koju su uzeti
omladinci iz Nove Varoi. U Novu Varo je smetena i bolnica,
ije je jedno odeljenje sa teim ranjenicima bilo u selu Raijeviima (na severoistonim padinama Zlatara). Tako je Nova
Varo postala centar slobodne teritorije na levoj strani Uvea,
puna dva meseca.
U toku borbe i sutradan, 2. decembra, pripadnici organizacije OVRA, na elu sa majorom Rudijem, pobila je u Pljevljima veliki broj graana, oko Babina, popalili 23 kue, a na
Jabuci palili i ubijah svakoga na koga su naih, bacajui ivu
decu u zapaljene zgrade! Tako je u Vlaci, Jabuci, Babunama i
oko Mijailovice platilo ivotima 120 ena, dece i staraca.
Pljevaljska partizanska eta se posle napada na Pljevlja
okupila u Maou i otila u Krupice. Iz njenih redova na Pljevljima je poginulo oko 15 boraca. Posle nekoliko dana odmora
u Krupicama, eta je pola prema Meljaku da mobilie nove
borce u etu. Bjelopoljska partizanska eta je posle napada
krenula od Vrulje i Kovrena prema Bijelom Polju sa zadatkom
da spreava ispade Itahjana iz varoi. Ona je usput rasturila
kvislinke optinske uprave u Lekovini i Sahoviima i poruila
nekoliko mostova na putu Sahovii Bijelo Polje.
Centralni komitet KPJ za vreme svoga boravka u blizini.
Nove Varoi pruio je direktnu pomo Komunistikoj partiji
Sandaka u pogledu rada na proirivanju narodnooslobohlake
borbe. Izmeu 9. i 11. decembra odran je u Novoj Varoi sastanak Oblasnog komiteta KPJ za Sandak, kome je ispred CK
KPJ prisustvovao Edvard Kardelj. Na osnovu analize dotadanjeg rada Oblasnog komiteta i partijskih organizacija po
srezovima, Kardelj je ukazao na najvanije probleme i zadatke
partijske organizacije Sandaka u tadanjoj fazi razvoja narodnooslobodilake borbe. Na osnovu dotadanjeg rada partijske
40

organizacije Sandaka, CK KPJ je uputio i pismo Oblasnom

komitetu, koje je pomoglo da ova partijska organizacija jo vie
usmeri svoju delatnost na one probleme od kojih zavisi dalji
razvitak narodnooslobodilake borbe u ovoj oblasti. Zbog planova nedievaca i etnika o unitenju muslimanskog stanovnitva na teritoriji Sandaka, CK KPJ je u svome pismu ukazao
na mogunost iroke mobilizacije muslimana za oruanu borbu
protiv okupatora, nedievaca i etnika. S tim u vezi skrenuta
je panja Oblasnom komitetu da borei se na pridobijanju
muslimana za oslobodilaku borbu protiv okupatora i njegovih
agenata, nae partijske organizacije ni u kom sluaju ne smeju
dozvoliti da oslabe svoju povezanost sa srpskim masama. Centralni komitet je postavio pred partijsku Organizaciju Sandaka
kao vaan zadatak rad na osnivanju narodnooslobodilakih odbora, u koje treba demokratskim putem birati predstavnike
Srba i muslimana, bez obzira na njihovo politiko ubeenje,
samo ako su spremni da se bore protiv okupatora i njihovih
pomagaa.
Slobodna teritorija u Sandaku, decembra 1941. godine,
obuhvatala je uglavnom teritorije srezova: novovarokog, mileevskog, bjelopoljskog, pljevaljskog i povremeno deo teritorije
pribojskog i sjenikog sreza. (Deevski i taviki srez bih su
izvan ove slobodne teritorije.) Od centara pomenutih srezova,
partizani su drali samo Novu Varo. U Bijelom Polju, Pljevljima, Prijepolju i Priboju nalazili su se itahjanski garnizoni,
a u Sjenici je bio tzv upravni odbor sastavljen od muslimana
i Srba pod komandom itahjanskog okupatora. Slobodna teritorija Sandaka je bila podeljena rekom Limom i komunikacijom
Priboj Prijepolje, kojom se sluio okupator, pa je svaki deo
za sebe inio izvesnu celinu. Vrhovni tab NOPOJ je na ovim
dvema slobodnim teritorij ama bio uspostavio posebna operativna rukovodstva, a sam rukovodio i objedinjavao njihov rad.
Pod operativnom komandom Glavnog taba Sandaka nalazila
se teritorija na desnoj, a pod komandom taba Crnogorsko-sandakog NOPO teritorija na levoj strani Lima. Tako su neki
srezovi delom pripadali jednoj a delom drugoj operativnoj
komandi.
KP Sandaka u punoj meri se angaovala da se po selima,
optinama i srezovima slobodne teritorije uspostavi odgovarajua narodna vlast. I u nekim mestima na neosloboenoj teritoriji osnivani su ilegalni narodnooslobodilaki odbori. Sreski
narodnooslobodilaki odbor u Novoj Varoi izabran je odmah
posle osloboenja ovoga mesta. Njegov prvi predsednik bio je
prota Jevstatije Karamatijevi, a sekretar Vuko Miijevi. Neto
kasnije formiran je Narodnooslobodilaki odbor pljevaljskog
sreza (predsednik Duan Ivovi i sekretar orije Perunii),
41

PRIPREME I RAZVOJ USTANKA

U BJELOPOLJSKOM SREZU

39

redratni period ispunjen je velikim akcijama komunista i

simpatizera iz bjelopoljskog sreza.1 Aprilski rat zatekao je ovaj
srez sa sedam partijskih elija2 sa oko 100 lanova Partije, vie
aktiva SKOJ-a sa preko 150 lanova i rukovodeim telom
Mesnim komitetom Partije. Dolaskom iskusnih starih partijaca
iz beogradskih i drugih organizacija partijska organizacija je
kvalitativno ojaala, naroito u periodu od aprilskog rata do
ustanka. Tome su, pored ostalog, naroito doprineh: Rifat Burovi Tro, Duan Kora, Aleksa ilas Beo, Nedeljka Merdovi i drugi.
Posle aprilskog sloma rad partijskih i skojevskih organizacija je bio intenzivan. Po itavom srezu organizovane su vaspitne grupe sa kojima su proraivani Osnovi lenjinizma i Istorija SKP(b) i vrena borbena obuka i obuka u rukovanju orujem, naroito sa onima koji nisu sluili vojsku. U samom gradu
Bijelom Polju radilo je osam ovakvih grpa, od po 6 do 8 drugova, a postojale su i dve grupe drugarica, kojima je rukovodila
Lenka Jurievi. Grupama su rukovodili iskusniji lanovi Partije: braa edo i Aleksandar Lalo Vukadinovi, ukrija Meedovi, Vuko Bulatovi,3 Vojislav Bulatovi Strunjo, Vojo
Ljenjak, Vuki Dobrianin i Slobodan Tuzh Butum.
1 Razbijanje zbora Hoere u Bijelom Polju i doeka Milana Stojadinovia na Slijepac-Mostu, organizovanje omladinaca iz grada i okoline koje su na dva kamiona poslali na omladinski zbor avgusta 1939.
na Ganovau Biogradsko jezero, zatim odravanje skojevske konferencije avgusta 1940. u prisustvu instruktora CK K P J Vladimira Popovia i niz drugih akcija koje je Partija organizovala.
2 Najbrojnija elija bila je mojkovaka sa 31 lanom; zatim bjelopoljska (grad i selo Pripii) sa 24 lana; zatonska sa 12 lanova;
bistriJca sa 11; ahovika s 8; -pavinopoljska sa 8 i ravnoreka sa 7.
3 Vuko Bulatovi sa Slobodanom Tuzliem Butumom, postao je po
nareenju Rifata Burovia Tra, od maja 1941. rukovodilac tehnike
Oblasnog komiteta, koja je bila skrivena u zemunici vie sela Pripia.

Gradska omladina odravala je tesne veze sa omladinom

sela. Tako su grupe omladinaca, predvoene skojevcima, odlazile
na mobe u oblinja sela prilikom sabiranja letine. Svaka takva
moba pred vee se pretvarala u malu konferenciju na kojoj bi
se okupilo itavo selo.
PRIPREME ZA ORUANE AKCIJE

Poseban polet u.rad partijske organizacije u itavom srezu

na pripremama oruanih, akcija protiv okupatora uneo je Rifat
Burovi Tro, koji se posle aprilskog sloma naao u svom
zaviajnom Bijelom Polju. Stari komunista, iskusni rganizator
i uesnik u beogradskim demonstracijama, on je sve iskustvo
organizacionog partijsko-politikog rada kao sekretar Mesnog
komiteta u Beogradu preneo u sandake partijske organizacije,
a posebno u organizaciju bjelopoljskog sreza, gde se najvie
zadravao. Pored ostalog, i to je znatno doprinelo da se itav
srez onako masovno ponese u ustanku i revoluciji, bez obzira na
mladost pokreta.
Negdje sredinom juna 1941.4 Rifat Burovi je organizovao savetovanje komunista bjelopoljskog sreza u kui Jagoa
Pandurice krajSahovia. Referiui o politikoj situaciji, dao
je smernice i konkretne zadatke u pogledu priprema oruanih
akcija protiv okupatora, koji su se zasnivah na odlukama CK
KPJ na Majskoj konferenciji u Zagrebu.
Odmah posle aprilske kapitulacije komunisti mojkovake
elije razvili su ivu aktivnost na prikupljanju oruja. Probijajui s preko planina i bespua, veliki broj lanova Partije, skojevaca i simpatizera je posle kapitulacije doneo oruje, a izvestan
broj skojevaca i simpatizera, koji nije bio mobilisan u aprilskom
ratu, kupovao je puke od vojnika to su se vraah sa fronta.
Sem toga, partijska organizacija Mojkovca dobila je od koman40

4 Prema izjavama Muhameda Musica, Milutina Popovia, Marka

Pandurice, Gene Popovia Koraa savetovanje u kui Pandurice u svakom sluaju je odrano pre napada Nemake na SSSR, jer u Rifatovom
izlaganju o politikoj situaciji, kao i u diskusijama, nigde nije pomenut
ovaj tako vaan dogaaj. Svakako ono se zasnivalo na Majskom savetovanju.CK K P J u Zagrebu, jer su sve date direktive za dalji rad (pripreme
za oruane akcije) u duhu ovog savetovanja. Meutim, neki drugovi iz
Bijelog Polja uporno stoje na gleditu da je ovaj sastanak odran posle
8. jula i da je imao karakter skupa komunista sreza, ha kojem je prenesena direktiva za dizanje ustanka. Verovatno da ga oni meaju sa
hitnim sastankom na Bojnoj njivi, koji je.Rifat odrao 13. ili 14. jula,
posle povratka sa Drijenka kod Kolaina, gde mu je lan PK Crne Gore
Savo Brkovi preneo direktivu o oruanom ustanku. Po povratku sa Drijenka Rifat je odrao hitan sastanak sa prisutnim komunistima mojkovake elije i dao zadatke u vezi sa ustankom.

41

dira andarmerijske stanice Novice Krtolice 1 pukomitraljez,

4 puke, oko 5000 metaka i oko 200 kg eksploziva. Krtolica je
i ranije pravio izvesne usluge komunistima u Mojkovcu.5 Tako
je mojkovaka partijska organizacija uoi ustanka raspolagala
sa 2 pukomitraljeza, sa oko 100 puaka, blizu 50 000 metaka,
3 pitolja i 50 runih bombi.
Partijska organizacija intenzivno je radila sa naprednom
omladinom i seljacima. Posebno je imala uspeha u organizovanju sabotirahja zahteva i nareenja okupatora i optinskih
vlasti koje je on postavio, i to u pogledu popisa stoke i hrane,
predaje mobihzacijskih spiskova i slinih evidencija. Ovo je
bila jedina optina gde se nikakav zahtev okupatora nije mogao sprovesti.
Tokom juna partijska .organizacija je osnovala kurs za
obuavanje omladinaca i skojevaca u rukovanju orujem i borbenoj obuci. Jedriom grupom od oko 20 skojevaca rukovodio je
porunik bive jugoslovenske vojske Radomir Vukovi. Kursisti
su kasnije bih instruktori grupa kojih je bilo gotovo u svakom
selu i zaseoku (u Stevanovcu, Proenju, arima, Lepencu, Tutiima, Mojkovcu i dr.).
U julskom ustanku mojkovaka partijska organizacija je,
pored komunista i skojevaca, mogla u veoma kratkom vremenu
da okupi i pokrene na akcije i oko 150 simpatizera. U to vreme
ona je raspolagala sa oko 100 dobro naoruanih boraca. Izvestan
broj drugarica pripremao se za bolniarke.
Kao iskusni rukovodioci desetina pokazali su se drugovi
koji su ve sluili vojsku. Meu njima su bih: Ljubomir Bako,
Miro Krui, Mili Vlahovi, Radomir Rakoevi, Radisav Jukovi, Petar Joki, Boko Bokovi, Milovan Rakoevi.6
ahovika partijska ehja, koja je pred aprilski rat bila
malobrojna, znatno, je uveana dolaskom rudara iz Trepe i
Tomaa i Zivka Ziia, starih i iskusnih komunista. Ona je intenzivno radila na pridobijanju uglednih i vienijih ljudi u dolini Ljubovije.7 Oni su, izuzev trojice-etvorice, postali uporite
u pohtikom radu, pripremama za ustanak i daljim akcijama
protiv okupatora.
5 U ustanku je uestvovao, a zatim bio komandir ete u 3. udarnom bataljonu Bjelopoljskog narodnooslobodilakog odreda. U toku 1942.
do juna. 1943. bio je komandir 1. ete 4. bataljona Tree proleterske
(sandake) brigade.
6 Mnogi su kasnije bili hrabri komandanti bataljona i komandiri
eta. Neki su izginuli, a neki proglaeni za narodne heroje.
7 Krsto Eadojevi, kasnije prvi predsednik Sreskog NOO Bijelo
Polje, Milojica Kljaji, Milinko Brajkovi, Milo ogura, Lazar Dakovi,
Rako Bokovi, Milinko Ljui, Bogdan ukovi, Vlado Vujii, Radoje
Markovi, Savo Simovi sa braom, Tadia Lui, Obrad ovi, Petar
Radojevi, Aleksa Blagojevi, Milan i Milo Drljevi, Novak Aanin,
ore Balti i dr.

Odmah posle savetovanja u kui Pandurice ahovika organizacija je formirala tri ilegalna gerilska voa od po 35 boraca, sastavljena iskljuivo od omladinaca skojevaca i simpatizera. Pred ustanak skojevska organizacija je imala preko
50 lanova.
Preko Marka Pandurice, sekretara ahovike partijske
organizacije, Mesni komitet Bijelog Polja odravao je vezu sa
pavinopoljskom partijskom elijom.8 Svi materijali i direktive
za ovu eliju ili su preko sekretara ahovike organizacije.
Iako bez dovoljno iskustva, pavinopoljska ehja razvila je
ivu aktivnost na pripremama za oruani ustanak. Zahvaljujui
ugledu Alekse ilasa Bea i njegovom radu kao uitelja osnovne
kole u Stoeru, kao i popularnosti studenta Milovna Jelia,9
Rada Bajete i Nea Joksimovia, u ovom kraju je, pored omladine, pokretu pristupio i prilian broj najvienijih ljudi, ak i
bivih predsednika optine (Marko Sekuli, Ljuboje Kljajevi,
bivi narodni poslanik Milo Joksimovi i drugi).
Bjelopoljska partijska organizacija je u periodu priprema
oruanih akcija imala stalno na okupu gotovo sve partijsko i
skojevsko lanstvo. Sastav njenoga lanstva neto se razlikovao
od ostalih ehja bjelopoljskog sreza bili su to veinom studenti i aci.
Mesni komitet sreza, gotovo u punom sastavu, nalazio se
sve do 12. jula u gradu i tako rei neposredno rukovodio radom
gradske organizacije.
Jo u aprilskom ratu organizacija je poslala preko stotinu
dobrovoljaca komandi mesta traei da im se da oruje i da se
upute na front. Komanda mesta nije po tome nita uinila. No,
i pored toga, organizacija je, ne pitajui komandu mesta, organizovala kontrolu pete kolone, kopanje rovova i sklonita od
bombardovanja,. to ju je popularisalo u oima graana.
Organizacija je aktivno radila na prikupljanju oruja i
municije. Oni komunisti i aktivisti koji su imah oruje dali su
ga u kolektiv i ono je sklonjeno u magacin u selu Pripiima.
Uoi dolaska Italijana organizacija je uspela da preko dvojice
slubenika sreskog naelstva, oeva komunista, doe do spiskova komunista i kompromitovanih, i da ih uniti, tako da
okupator nije zatekao nikakvu evidenciju o crvenima.
Posle savetovanja u ahoviima ivo se radilo na formiranju ilegalnih pripremnih grupa od 6 do 8 drugova, sa kojima
se intenzivno izvodila vojna obuka.
8 Mlada partijska elija: sekretar Milovan Jeli, lanovi Kade Bajeta, Ljubo ovi, Novak, Sveto i Neo Joksimovii, Milo Kljajevi
(Nikolin) i Radoman Sekuli.
D Kasnije poginuo kao komandant bataljona. Proglaen je za narodnog heroja.

42

Radi sigurnosti od eventualnih iznenadnih akcija okupatora jedan broj komunista i skojevaca u gradu jo od prve polovine juna nije spavao kod svojih kua. Sem toga organizacija
je u sreskom naelstvu imala svoje ljude, koji su mogli pravovremeno da obaveste o svemu to bi okupator preduzimao.
Budnost se naroito pojaala posle napada Nemake na SSSR,
tim pre to smo uvek raspolagali podacima o hapenjima koje
su posle 22. juna Italijani preduzeli po nekim gradovima Crne
Gore. Poto je Mesni komitet pravovremeno obaveten da okupator shnu akciju planira i u Bijelom Polju, doneo je odluku
da izvestan broj lanova Partije i SKOJ-a, uglavnom ilegalne
pripremne grupe, izae iz grada.
Tako je 12. jula oko 30 drugova izalo iz grada i navee
se okupilo kod sela eoe, vie Duge esme. Od njih je formiran
Bjelopoljski gerilski vod koji je posle pristupanja ustanika iz
eoa, Ujnia, Sela, Livadica, Granareva i Oklada, a kasnije
i Nedakusa, narastao na preko 60 drugova, od kojih je vie od
polovine bilo naoruano.
Odluku o naputanju grada preneo nam je Aleksandar
Vuksanovi Lalo, negde oko 20 asova istog dana. Izlazak nije
bilo lako organizovati i sauvati u tajnosti. Jedan broj drugova
je esto menjao prenoite, pa ih je trebalo pronai i preneti
im direktivu kao i uputstva o pravcu, zbornom mestu, nainu
kretanja i dr. Lalo je zaduio nas etvoricu da u roku od jednog
sata pronaemo i obavestimo po est do osam drugova. Sreom
dobro smo poznavali njihove porodice i bliu rodbinu pa smo
u ovom malom gradu mogli da ih pronaemo na vreme.
Mah Ranko (Andrija), najmlai brat Vuksanovia, prenosio je nekoliko puta preko ukovca do Ljenice, pod nekim pohabanim hubertusom, oruje i municiju, a ostah drugovi su u
nedrima i depovima preneh literaturu. Veze su bile postavljene pravilno i besprekorno su funkcionisale. Kako je koji
nailazio dobijao je pravac kretanja do sledee veze, tako da se
kod jedne veze nikad nisu istovremeno susrela dva druga. Do
eoa kretalo se na velikom rastojanju. Tako smo uspeh, i pored susreta sa veim brojem seljaka koji su se vraali sa petrovdanskog sabora, da ostanemo neprimeeni. Negde oko pola
noi svi smo se nali u umi iznad Duge esme. Iako smo bili
sigurni da smo izali nezapaeni, ipak smo se obezbedili vojniki. Lalo Vuksanovi bio je komandir voda, a Vuki Dobrianin zamenik. Sleeih dana dobili smo jo neto oruja i municije iz partijskog magacina.
Mesni komitet sa sekretarom Munibom Kueviem jo u
toku noi se smestio u Okladima, u blizini kue Bogdana Tomovia. Tu je ostao sve do osloboenja Bijelog Polja.
43

Dore Andrejevi Kuri: KOLONA (ulje)

Vezu sa gradom pbezbedili smo jo pre izlaska, tako da

smo ve 13. jula po podne imali prve vesti da su Italijani neto
uznemireni, da kontroliu sve izlaske i ulaske u grad, da sasluavaju pojedine porodice, pretei im represalijama ako im se
sinovi ne vrate, da je graanstvo zaplaeno itd.
Sutradan, 14. jula, sekretar Mesnog komiteta obiao je
vod i informisao nas o situaciji i novim zadacima. Nije bilo govora o optenarodnom ustanku, ve su nam samo predstojale
akcije koje je planirao Mesni komitet: ruenje mostova, napad
iz zasede na manje okupatorske formacije, odbrana sela od
pljake okupatora i slino. Munib nam je tom prilikom objasnio
i situaciju kod drugih, gerilskih grupa. U Ravnoj Rijeci, Bojitima i Palima formirane su tri gerilske grupe od pa 8 boraca,
koje su imale zadatak da u toku noi 14/15. jula rue mostove i
potporne zidove na komunikaciji od raskrsnice Slijepac-Most
do Majne Gore; bistrika partijska organizacija sa Rasovom
formirala je etiri gerilske grupe od po 6 boraca, koje su dobile zadatak da 14. jula navee, zajedno sa naim vodom, izvre
ruenja u dolini Lima, na putu Bijelo Polje Brodarevo. Dalje
nam je reeno da su na podruju ahovia formirana tri jaka i
dobro naoruana voda, a u pavinopoljskoj optini jedan vod od
12 ljudi. Munib nas je jo obavestio da je Tro sa Mojkovanima, odakle se najlake odrava veza sa drugovima iz KP
Crne Gore.
U sklopu optih diverzantskih akcija i na vod je dobio
zadatak, direktno od sekretara Mesnog komiteta, da sa gerilskim grupama iz Bistrice, Rasova i Pripia u toku noi 14/15.
jula porui most kod Alomerskih bara na putu Bijelo Polje
Prijepolje, da na tom sektoru zapali sve drvene mostove i porui propuste i da pokida telefonske linije na prostoru Sutivan
Kanje.
Vod je sa gerilcima iz eoa, Sela, Livadica, Okladi i
Granareva brojao oko 60 boraca, od kojih je polovina bila dobro naoruana. Oni su nou 14/15. jula krenuli prema Kanjama,
spustili se na komunikaciju Bijelo Polje Brodarevo i poruili i zapalili most na Alomerskim barama. Gerilske grupe
oko 20 naoruanih boraca koje su sa nama sadejstvovale ve
su nas ekale sa desne strane Lima prema Alomerskim barama.
Od Kanja se odvojila jedna grupa od 20 boraca, na elu sa
Vukiem Dobrianinom, spustila se u Sutivansku dolinu, pokidala telefonske linije u duini 5 kilometara, na prostoru od Sutivana do Alomerskih bara.
Kad se u zoru 15. jula na vod vratio u eoe, zatekli smo
sekretara komiteta koji je sa dvojicom kurira tokom noi stigao
od Tra iz Mojkovca. Obradovan naim uspehom u ruenju komunikacija, on nas je upoznao sa razvojem ustanka, govorei da
i Ustanak 1941.

49

se ne radi samo o gerilskim i diverzantskim akcijama, nego da

borbe prerastaju u oruani narodni ustanak kojim rukovodi Partija, da su prekjue osloboeni evo i Vir-Pazar, da se priprema
napad na ostale gradove u Crnoj Gori, da e veeras (15. jula)
Mojkovani napasti karabinijersku stanicu na Mojkovcu . . .
Oduevljeni ovim vestima, borci su poeli da pucaju iz puaka, to je u selu izazvalo uzbunu ljudi su pomislili da'se radi
0 napadu Italijana.
U vezi sa pripremama za napad na Bijelo Polje dobili smo
zadatak da se u selima formiraju vodovi i ete narodne vojske,
da se na konferencijama objasne ciljevi ustanka, da se dozvoli
narodu da sam bira. vojne stareine i da se komunisti pravilno
rasporede po jedinicama.
Trebalo je raditi to bre, Vuki Dobrianin, Vojo Vukievi i Dobro Rajevi dobili su zadatak da odmah odu u Nedakuse i Sutivan, poveu se sa Pavlom uiem, odre konferencije i formiraju jedinice za napad na Bijelo Polje; Muho Dizdare vi i Munir Adrovi upueni su u selo Kan je, a Novica
Perovi, Rado je Bulatovi, Velimir Stoj ano vi i Lazar Dakovi
za sela Granarevske doline, Ujnie i Livadice sa istim zadatkom. Ostalo ljudstvo voda ostalo je na okupu radi novih akcija
1 priprema za napad na Bijelo Polje.
OSLOBOENJE MOJKOVCA

Trinaestojulski ustanak nije zatekao nespremnu mojkovaku partijsku organizaciju. Ona je, naprotiv, ve bila uspela
da angauje najvie gerilskih grupa sa najboljim naoruanjem
od svih grupa u srezu. I Tro je od maja vei deo vremena proveo kod ove organizacije i neposredno rukovodio pripremama za
oruane akcije. Cim je u toku noi 13/14. jula preko KP Crne
Gore dobio direktivu o oruanom ustanku, sazvao je na Krukovoj lazini sastanak mojkovakih komunista i preneo im je. Tu je
donesena odluka da se od gerilskih grupa formiraju tri voda
od po 20 naoruanih boraca i izvri napad na karabinijersku i
andarmerijsku stanicu u Mojkovcu i oslobodi ovo mesto. Vodnici novoformiranih vodova bili su Ljubomir Bako, Miro Krui i Mili Vlahovi. Od gerilskih grupa iz sela Stevanova, Lepenca i jednog dela Proenja i ari formiran je i etvrti vod,
koji je imao zadatak da se 14. jula u prvi sumrak spusti kod
Rogovog kra na put Mojkovac Bijelo Polje, porui ga i tu
organizuje zasedu radi obezbeenja od eventualne intervencija
Italijana iz Bijelog Polja. Njemu je pridat i trei vod koji je imao
da porui komunikaciju na delu Rogov kr Slijepac-Most.
50

Negde odmah iza podne 14. jula naiao je od Bijelog Polja

jedan italijanski kamion i, poto je karabinijerskoj stanici u Mojkovcu ostavio neto municije i hrane, produio je ka Kolainu. U
Vrlostupu, na putu Mojkovac Kolain, doekala ga je i napala
podbika gerilska grupa na elu sa Beom ilasom.
Napad na karabinijersku stanicu u Mojkovcu otpoeo je u
prvi sumrak 14. jula. Jo pre napada ustanici su se sporazumeli
sa andarmerijskom i finansijskom stanicom na Mojkovcu, koja
je imala oko 12 andarma i finansa, da ne da nikakav otpor.
ak su komandiri ovih stanica aktivno uestvovali u napadu
na karabinijere. Poto je jedna grupa od osam ustanika ula
neometano u zgradu andarmerijske" stanice, prva je poela
dejstvo na karabinijere. Meutim, posada od 7 karabinijera, zabarikadirana u tvrdu zgradu, pruila je ilav otpor, tako da ih
1. i 2. vod nisu uspeli savladati sve do jutra 15. jula, kad su
stigli podbiki gerilci na elu sa Beom ilasom. Tek tada su
ustanici uspeli da zapale stanicu i da karabinijere prinude na
predaju. Dva karabinijera su bila ranjena, a od ustanika je
lake ranjen od rune bombe Beo ilas. Zaplenjeno je 20
puaka, nekoliko hiljada metaka, 2 sanduka runih bombi, 1 pukomitraljez i neto hrane i vojnike opreme.
Jo u toku noi, a naroito u zoru, doli su mnogi seljaci,
bez poziva i oruja, negodujui to i oni nisu pozvani u borbu.
Prikljuili su se ustanicima i zahtevali da se ide dalje u napad na Bijelo Polje.
U osloboenom Mojkovcu zaveden je red, ali nije odmah
postavljena posebna komanda mesta. Filip uri, sa nekoliko
naoruanih ustanika, bio je odgovoran za red i bezbednost u
osloboenom mestu.
Uvee 15. jula, 1. vod jaine 2530 boraca, uglavnom komunista i skojevaca, na elu sa Ljubom Bakoem, upuen je
preko Cera i Potrka da pomogne ahovikim gerilcima u napadu na Sahovie.
.
OSLOBOENJE AHOVlCA

Posle aprilskog sloma ahoviku partijsku organizaciju

ojaali su rudari iz Trepe: Nikodin epanovi, ivko Vojinovi, etko Kljaji, Dragutin Kljaji i Vuksan Baltic. Njenom
organizacionom uvrenju i poletu posebno su doprineli Toma
i 2ivko Zii, stari komunisti i intelektualci poznati u itavom
ovom kraju.
Krajem maja formirane su ilegalne gerilske grupe, oko
40 boraca, meu kojima je bilo 8 lanova Partije i 20 skojevaca.
Od naoruanja raspolagali su sa 25 puaka, 1 pukomitraljezom,

sa oko 2500 metaka, 6 pitolja i desetak runih bombi, od ega

se 11 puaka, 1 pukomitraljez, 1500 metaka i 2 pitolja, nalazilo u tajnom magacinu u selu Musliima. Sve do napada na
ahovie ove grupe nisu uestvovale u diverzantskim akcijama.
Kada su im, 14. jula po podne, kuriri doneli obavetenja
od Rilata Burdovia o ustanku u Crnoj Gori i direktivu o njihovom daljem radu, Zivko i Toma Zii su obavestili sekretara elije Marka Panduricu i. ve pred vee odrali partijski
sastanak na kome je donesena odluka da se 16. jula izvri napad na karabinijersku stanicu u Sahoviima. Radi prikupljanja
ustanika za ovu akciju u Sahoviima, odmah posle sastanka
poli su: Marko Pandurica u Glibovac i Poznanovie; Zivko .
Vojinovi i Novak Zii u Pape; Batri Rakoevi i etko Kljaji u Muslie i okrlije; Nikodin epanovi u Vukanovie;
Zivko i Toma Zii u ahovie.
Ve sutradan, 15. jula, pred podne, -na Golom brdu iznad
samih ahovia, okupilo se oko 30 boraca, koji su podeljeni u
tri grupe. Prva, najbrojnija, od 15 boraca, na elu sa Tomaom
Ziiem, imala je da izvri napad na karabinijersku stanicu u
Sahoviima, a druge dve, od po 8 boraca, upuene su dolinom
Ljubovije u pravcu Slijepac-Mosta da porue mostove i obezbede se od eventualne intervencije Italijana iz Bijelog Polja.
Ove grupe poruile su i zapalile sve drvene mostove od Majne
Gore do Zekia rijeke i ostale u zasedi do osloboenja ahovia. Njima su se usput prikljuili mnogi seljaci iz Pala, Tustova
i Jabuine, tako da su se vie nego udvostruile.
Odmah posle sastanka Toma Zii je pismeno obavestio
Milovana Jelia, sekretara pavinopoljske partijske elije,' o
situaciji i pripremi napada na ahovie, traei i njihovu pomo. Pavinopoljske gerilske grupe su nou 15/16. jula poruile
propuste i mostove u kanjonu Tjenja do Krakalica i postavile
zasede od eventualne intervencije Italijana iz Pljevalja.
Udarna grupa na elu sa Tomaem Ziiem, koja je imala
zadatak da likvidira karabinijersku stanicu, postavila je zasede
oko ahovia i imala pregled itave situacije u ovom mestu.
U toku noi 15/16. jula stigao je Ljubomir Bako sa vodom
Mojkovana i u Graoritima se povezao sa Tomaevom grupom.
Bako je izneo neka iskustva Mojkovana pri likvidaciji mojkovake karabinijerske stanice. Odluili su da najpre pozovu
karabinijere na predaju, pa ako odbiju, da ih napadnu.
Karabinijere iz ahovia, ije su veze sa Bijelim Poljem,
Pljevljima i ostalim stanicama prekinute u toku 15. jula, bila
je uhvatila panika. Primetivi 16. jula ujutru pokrete ustanika,
karabinijeri su prihvatili pregovore i njihov komandir je doao
na sastanak sa Zivkom Ziiem, u kuu Janketia. Mada mu
je Zii objasnio bezizlaznost situacije-u kojoj se nalaze, garan52

tujui im bezbednost ivota ukoliko se budu predali, komandir

nije pristao na predaju, nadajui se verovatno pomoi iz bjelopoljskog ili pljevaljskog garnizona.
Kada se oko etiri sata posle podne Zivko ii vratio,
odlueno je da se stanica napadne.' Sa pravca Potrka i Graorita napadala je grupa Ljubomira Bakoa, a sa pravca Golog
brda i Drnara grupa Tomaa iia. Posle kratke borbe, stanica je zauzeta na juri. Videvi da se ne mogu odbraniti, karabinijeri su poeli da iskau napolje, pokuavajui da se pojedinano provuku kroz bate, kukuruze i vrbake reke
Ljubovidje. Meutim, svi su pohvatani i razoruani. U toku
borbe jedan podoficir je ubijen, a jedan karabinijer ranjen.
Ustanici nisii imali gubitaka.
"
Zaplenjeno je 8 puaka, 1 pukomitraljez, 3 pitolja, neto
municije i nekoliko runih bombi. U karabinijerskoj stanici
bilo je i pet nenaoruanih andarma.10
Komandir stanice, koristei umu, uspeo je da se probije
do sela Granareva, ali su ga seljaci uhvatili, razoruali i predali ustanikoj komandi u Sahoviima.
Ubrzo po likvidaciji karabinijerske stanice iz okolnih sela
se prikupilo oko 300 ljudi, od kojih su mnogi bili sa orujem.
Cela okolina bila je borbeno raspoloena. Poto im je Toma
ii na zboru govorio o rasplamsavanju ustanka i ciljevima
borbe, formirana je ahovika eta sa komandirom Radomirom
Janketiem. Sutradan je i u Musliima formirana eta na elu
sa Milinkom Brajkoviem, a uskoro zatim ete ili vodovi i u
drugim selima.11 Radilo se uurbano na formiranju vojnih jedinica i njihovim pripremama za napad na Bijelo Polje.
OSLOBOENJE BIJELOG POLJA

Do 18. jula sve andarmerijske i karabinijerske posade na

teritoriji bjelopoljskog sreza bile su razoruane. Italijanska posada se' nalazila jo samo u Bijelom Polju. Sve telefonske linije
sa drugim srezovima bile su preseene, putevi porueni i mostovi popaljeni. Ovi uspesi gerilskih odreda u itavom srezu. .
10 Razoruala ih je jedna nemaka kolona koja je pre 20 dana
prola Vranekom dolinom.
11 U ovo vreme dikutovalo se o formiranju bataljona. ak je za
komandanta ahoviltog bataljona predvien Krsto' Radojevi. Meutim,
sve do osloboenja Bijelog Polja ostalo se samo na formiranju vodova i
eta. Posle osloboenja Bijelog Polja, (20. jula), negde 21. ili 22. jula,
formiran je ahoviki bataljon sa komandantom Savom Drljeviem, koji
je u isto vreme bio i komandant mesta u Sahoviima. Krsto Radojevi
je bio prvi predsednik optinskog NO ahovia, a kasnije prvi predsednik
sreskog NO Bijelo Polje,

53

kao i vest o optem ustanku naroda protiv okupatora u Crnoj

Gori, masovno su pokrenuli ljude u ovom srezu. Desetine i stotine ih se javljalo u odrede, od kojih su, prema uputstvu Oblasnog komiteta KPJ za Sandak, formirane ete i bataljoni na
teritorijalnom principu.
U to vreme u Mesnom komitetu, koji se jo uvek nalazio
u Okladima, u kui Bogdana Tomovia, radilo se uurbano. Tu
se uvek nalazilo 10 do 15 kurira ili onih koji su dolazili po razne
instrukcije.
Pred vee 18. jula sazvana je u selu eou konferencija
kojoj je prisustvovalo blizu 300 osoba iz okolnih sela. Govorili
su Aleksandar Vuksanovi Lalo i Vojo Ljenjak. Prisutni su sa
oduevljenjem prihvatili poziv Partije na ustanak, a posebno
za napad na Bijelo Polje.
Na kraju konferencije od jedinica sa terena Granarevo i
Nedakusi formiran je Nedakuki bataljon komandant Pavle
Zii, a lice za vezu sa narodom Vuki Dobrianin. U sastav
bataljona uli su: Granarevska eta komandir Lazar Dakovi; Ujniko-eoko-selska eta komandir Radoje Bulatovi; Nedakuka eta komandir "Vojo Vukievi; Sutivanski
vod komandir Radoslav Sepanovi; Unevinsko-orahovaki
vod komandir Radosav Kovaevi i Okladski vod komandir Vukain Bulatovi.
Ba kada se narod poeo razilaziti kuama, naiao je na
konju stari barjaktar Gvozdenovi, sa kojim se neko usput naalio da su sovjetski padobranci oslobodili Beograd. On je tu
vest ozbiljno shvatio i saoptio je prisutnima. Nastao je pravi
delirijum oduevljenja. Muku smo imali da objasnimo kako je
to neproverena i, ustvari, netana vest.
Aleksandar Vuksanovi Lalo12 odredio je rukovodiocima
eta i vodova poloaje na koje sutra (19. jula) treba da se prebace i blokiraju grad. Grnarevska eta 18. jula pred vee
imala je da se prikupi kod kole u Banja-Selu, Ujniko-eokoselska na Marinu ravan, Nedakuko-sutivanske jedinice sa tabom bataljona da posednu poloaje na Dafia brdu, a Okladski
vod da se prebaci na polazni poloaj sa leve strane Ljenice
prema Babia brijegu.
Nemajui, zbog prekinutih telefonskih linija, nikakvih
vesti o situaciji u Crnoj Gori kao i o situaciji kod Mojkovca i
ahovia, a da bi ustanike odvratili od napada na Bijelo Polje,
Italijani su poslali izvestan broj poznatijih graana da nagovore
ustnike da odustanu od napada na grad, jer e nastupiti stra12 Aleksandar Vuksanovi Lalo lan Vojne komisije pri Mesnom
komitetu, 17. jula je poao u Mojkovae i primio instrukcije o formiranju
vojnih jedinica na sektoru od Oklada do Bistrice. Doao je od Tra iz
Mojkovca 18. jula, pred konferenciju u eou.

54

na osveta okupatora, u kojoj e izginuti i ovo-malo preostalog srpstva. Tako su kod Granarevske ete i Okladskog voda
dolazili Jovo Lazarevi, bivi predsednik optine, i Mihajlo
Mini, naelnik sreza; kod ravnorekih eta Filip Hajdukovi,
uitelj, i Milan Radovi, hotelijer, a kod jedinica Nedakukog
bataljona uitelji Dimitrije Bulatovi i Jovan Radovi. Nosili
su bele barjaie i ustanici su ih nazvali talijanskim parlamentarcima, a negde talijanskim emisarima. Komunisti, koji
su bili rasporeeni po jedinicama, energino su se suprotstavili
ovim parlamentarcima, raskrinkavaj ui ih pred ustanicima
kao najobinije italijanske plaenike, petokolonae i kukavice.
Tako su se ovi emisari bez ikakvog uspeha vratili u grad.
Dva dana pred napad na Bijelo Polje nastala je teka situacija u savinopoljkoj optini, tj. na teritoriji gde je radila
bistrika partijska elija. Gerilske grupe sa teritorije Bistrice
i savinopoljske optine bile su jo od poetka juna, zajedno sa
naoruanim seljacima, u tako rei stalnoj pripravnosti, drei
neprestano strae prema sjenikom srezu, u kome su imale
vlast ustae.
Komunisti bistrike elije 17. jula organizovali su konferenciju, koioj je prisustvovalo oko 400 ljudi iz itave savinopoljske optine. Tada je formiran Debeljski bataljon od dve
ete, sa ukupno oko 250 boraca. Za komandanta bataljona izabran je edo Jaimovi,13 a za lice za vezu sa narodom Malia
Seki. Komandir 1. ete bio je edo Jurievi, a 2. Milovan
Campar.
Odmah posle akcije na Alomerskim barama formirana je
Pearska eta komandir Stevo Dendi, koja je kao samostalna
uestvovala u akcijama Debeljskog bataljona.
Zbog stalne opasnosti od upada ustaa iz sjenikog sreza
jedna eta ovog bataljona drala je poloaje u graninim selima sreza: Sjenike Bare Goevo Grgaje.
U zoru 19. jula ustae u jaini jedne ete, sa ustakim
andarmima iz stanica Sjenike Bare i Trenjevica, vrile su
pretrese u graninim selima sjenikog i bjelopoljskog sreza, pod
izgovorom da kupe oruje od seljaka, a u stvari su pljakali
stoku. Kad su upale u selo Crvsko, u kome tada nije bilo snaga
iz Debeljskog bataljona, jedan.broj naoruanih seljaka, koji je,
bojei se da ih ustae ne iznenade, stalno spavao u umi sa
orujem, pripucao je na ustake andarme. Tada su andarmi
odveli iz sela deset seljaka kao taoce i zatvorili ih u andarmerijsku stanicu. Meutim, seljaci iz Crvskog, uz pomo jedne
desetine 1. ete Debeljskog bataljona i jo nekoliko naoruanih
13 Kasnije komandant etnikog bataljona i jedan od organizatora
etnika u savinopoljskoj optini.

55

seljaka, koji su' hitno dotrali iz oblinjih sela, napali su andarmerijsku stanicu u Trenj evici, proterali ustake andarme,
oslobodili taoce, a zatim unitili svu optinsku arhivu. Bojei se
nove intervencije i odmazde ustaa iz Sjenice, seljaci iz Crvskog
traili su od Debeljskog bataljona da im pomogne u obezbeenju
sela.
Ba u to vreme partijska organizacija Bistrice dobila je
zadatak od Mesnog komiteta da formira bataljon i da ga pripremi za napad na Bijelo Polje. Meutim, zbog novonastale situacije ovaj bataljon se morao zadrati na poloajima Sjenike
Bare Trenjevica radi obezbeenja od sjenikih ustaa (samostalna Pearska eta angaovana je na tom zadatku).
Uoi napada na Bijelo Polje tab za rukovoenje ovim napadom dao je uputstva komunistima rasporeenim po teritorijalnim jedinicama da odre sastanke sa skojevcima i ljudima
bliskim Partiji u vezi sa dranjem ustanika i odravanjem discipline u osloboenom gradu. Zabranjeno je zalaenje u trgovine
i privatne kue i samovoljno uzimanje stvari ak i iz okupatorskih magacina. Nareeno je da se po jedinicama odrede strae
za uvanje trgovakih radnji i magacina od eventualne pljake..
U selu Zatonu organizovana je, 16. jula, konferencija kojoj
je prisustvovalo preko 50 lica iz Zatona i okolnih sela. Duan
Kora i Branko Radievi objasnili su ciljeve borbe i neposredne
zadatke u vezi sa napadom na Bijelo Polje. Tada je formiran
Zatonski bataljon od tri ete. Za komandanta bataljona izabran
je Duan Kora, a za lice za vezu sa narodom Branko Radievi.
Za komandira 1. ete izabran je Rade Obradovi, 2. Branko
Seki, a 3. Duan Tomo vi.14
Sutradan, 17. jula, na konferenciji u Loznoj, u prisustvu
Duana Koraa, formirana je samostalna Lozanska eta od oko
120 boraca, sa komandirom Milom Tuoviem i licem za vezu
sa narodom Muhamedom Musiem Mulom.15
Zatonski bataljon sa Lozanskom etom brojao je preko
400 boraca veinom naoruanih. Imao je i dva pukomitraljeza
(brno i oa), koje su neki drugovi iz aprilskog rata doneli
sa albanskog fronta.
Stab za rukovoenje napadom na Bijelo Polje sainjavali
su: komandant Jago Rabrenovi, lice za vezu sa narodom Rifat
Burdovi Tro, zatim Nedeljko Mardovi, organizacioni sekrePravnik iz Zatona, za razliku od Duana Tomovia iz Mojkovca.
Musi tvrdi da je na pomenutoj konferenciji u Loznoj javno
predloen i odreen za lice za vezu sa narodom, premda takvih dunosti
u etama u ono vreme nismo imali, bez obzira da li je eta samostalna
ili u okviru bataljona. Slian sluaj imali smo i sa samostalnom Rasovskom etom, ge se pored komandira Miloja Dobrainovia pominje
kao lice za vezu sa narodom Velimir Pei, izabran na isti nain, javno
na konferenciji, kao i Mulo Musi.
14

13

56

tar Oblasnog komiteta za Sandak (Tro je bio politiki sekretar), Vukosav Bokovi, lan vojne komisije Oblasnog komiteta
i lanovi vojne komisije MK Bijelog Polja Aleksandar Vuksanovi Lalo i uro uki. tab se nalazio na sektoru Crnionica
Cerovo, odakle je rukovodio svim jedinicama koje su se 19.
jula postavile na poloaje i blokirale grad.
Ustanike snage bile su rasporeene:
Zatonski bataljon (1, 2. i 3. eta), ojaan Lozanskom .
etom, samostalnom Rasovskom etom i Pripikim vodom,
ukupne jaine oko 600 boraca, pod komandom Duana Koraa
i Branka Radievia, drao je sektor na desnoj obali Lima, sa
zadatkom da u toku napada zauzme Nikoljac i zgradu sreskog
. naelstva, oslobodi iz zatvora uhapenike i taoce i da se preko
mosta probije u grad. Rasovska eta imala je zadatak da pregazi
Lim ispod Donje mahale i probije se prema staroj gimnaziji.
Levo krilo Zatonskog bataljona titio-je Pripiki vod. Cela ova
grupacija bila je uglavnom dobro naoruana (raspolagala je i sa
dva pukomitraljeza).
Disciplina i vojnika spremnost vojnog rukovodstva i borakog sastava bataljona i jedinica koje su mu sadejstvovale bile
su na zavidnoj visini. To je doprinelo da bataljon, i pored toga
to je na goleti Obrova bio veoma izloen vatri italijanskog
automatskog oruja, proe bez gubitaka.
Jugozapadna grupacija, sastava Mojkovaka eta
komandir Ljubomir Bako; Ravnoreko-bojitanska komandir Milorad epanovi16 i ahovika : komandir Krsto Radojevi, pod neposrednom komandom taba za napad na Bijelo
Polje, bila je rasporeena: Ravnoreko-bojitanska eta na odseku leva obala Lima Kruevo Cerovo, Mojkovaka eta"
Cerovo Medanovii, a ahovika eta leva strana Cerova
Babia brijeg.
tab za napad na grad kretao se sa Mojkovakom etom.
Ova grupacija imala je oko 400 naoruanih boraca (sa
pridolim iz Majstorovine i Jabuina i nenaoruanim preko
600 ljudi), sa dva pukomitraljeza kod Mojkovake ete.
Zapadni i severozapadni sektor, od Babia brijega
preko Ljenice do Dafia brda, poseo je Nedakuki bataljon,
i to: Nedakuka eta (sa Sutivanskim vodom na levom krilu)
poloaje na Gusinom polju do vrha Dafia brda, Unevinsko10 U ovoj eti, na konferenciji odranoj 16. jula u Bojitima, postavljena su dva komandira ete komunisti su izabrali Milorada Sepanovia, rezervnog oficira i oveka bliskog Partiji, a .prisutni seljaci,
u prvom redu pod uticajem Ugljee Pekovia, Vuka Adia i Mila Bakoevia, izabrali su-Vula uria, koji je inae bio nepopularan kao
predsednik optine. On se kasnije .pokazao kao antimuslimanski nastrojen i postao je etniki komandant.

57

-orahovaki vod na Dafia brdu, Ujniko-eoko-selska eta od

Dafia brda do Marine ravni, a Granarevska eta na Marinoj
ravni do iznad ukovca. Okladski vod, koji se spustio u dolinu
Ljenice do Kuevia vodenica, i jednu desetinu izbacio na
Kulinu, vezivao je desno krilo Nedakukog bataljona sa levim
krilom jugozapadne grupacije. Jedinice zapadnog i severozpadnog sektora brojale su, sa naknadno pristiglim seljacima,
oko 700 ljudi, od kojih je preko 400 bilo naoruano pukama.
Rauna se da je u napadu na Bijelo Polje uestvovalo
1800 do 2000 ustanika, od kojih oko 350 bez oruja. Pored puaka, neto malo runih bombi, ustanike snage su raspolagale
i sa 4 pukomitraljeza.
U toku blokade grada, koja je trajala jedan dan i jednu
no, Italijani nisu vrili nikakve ispade. Oni su se uglavnom
ograniili na kopanje rovova i organizovanje odbrane na prilazima grada i utvrivanje u novoj gimnaziji u Prakoj, sreskom
naelstvu (preko Lima) i jo nekim tvrim zgradama u gornjoj
mahali. Glavna odbrana organizovana je u dvoritu i zgradi
stare gimnazije na bregu u centru grada, koja ima dominantan
poloaj nad itavim gradom i prilazima, i u sreskom naelstvu.
U irokom dvoritu gimnazije napravili su solidne rovove sa
saobraajnicama.. Okupatorske snage u gradu brojale su oko
140 vojnika, karabinijera i oficira. Skoro svakog sata raspolagali
smo tanim podacima o situaciji u gradu i najmanjoj promeni
u italijanskom planu " odbrane.
Napad je, prema nareenju taba, trebalo da pone pred
samu zoru 20. jula, s tim to bi se jedinice u toku noi primakle
prilazima grada. Te noi malo je ko od ustanika spavao. Patrole
su ulazile u grad i otuda donosile vesti da, sem u staroj gimnaziji i naelstvu, Italijana u gradu gotovo nema. Mnogi su zahtevali da se napad izvri jo u toku noi. Meutim, bez obzira na
povoljnije uslove nonog napada, komunisti su nastojali da
odre disciplinu kod ljudstva, branei ispravnost naredbe taba
o napadu pred zoru.
Negde posle ponoi na severnom i severozapadnom sektoru
pronela se vest da se napad odlae dok, navodno, ne stigne top
iz Kolaina. Da bismo to proverili, poslali smo jednog druga u
tab naeg Nedakukog bataljona. Ve se bilo uveliko razdanilo
kada se on vratio sa obavetenjem da je stigla direktiva Pokrajinskog komiteta da se odustaje'od napada na gradove, i da se
nastavi sa gerilskim akcijama protiv okupatora. Stab bataljona
je preporuio da komunisti i skojevci objasne ustanicima direktivu Partije i da se odstupi od grada. Ovo je sve komuniste pogodilo kao grom iz vedra neba. Ni neprospavana no, ni umor
zbog obilaenja poloaja nisu nam pali tako teko kao ova vest
iz taba bataljona.
58

Ne saoptavajui nita ustanicima, grupa od desetak lanova Partije i skojevaca otila je u tab bataljona da ispita o
emu se radi, pretpostavljajui ak i to da su ovakve vesti
moda delo pete kolone. Tamo im je komandant bataljona Pavle
Zii objasnio kako je dola vest, kao i smisao i opravdanost
direktive o nenapadanju na grad.
Dok se u tabu bataljona diskutovalo o nainu kako da se
obaveste i ubede ustanici da odustanu od pripremljenog napada,
naiao je jedan vod Mojkovake ete sa komandirom ete Ljubomirom Bakoem, koji je tokom noi bio obiao poloaje: od
Crnionice preao je na desnu obalu Lima, obiao Zatonski bataljon i Rasovsku etu, kod Gusinog polja preao na levu obalu
Lima i doao u Nedakuki bataljon. Kada je stigao kod Rasovske ete, na poloajima Loznice, kod komandira Miloja Dobrainovia, primio je poruku taba bataljona da se odstupi od
grada. I on je sa vodom pourio da pronae tab i proveri ovu
odluku.
Primeujui neku neodlunost kod ustanikih jedinica, Italijani, koji su, izgleda, oekivali napad u zoru, poeli su sa stare
gimnazije da tuku mitraljeskom vatrom po poloajima Nedakukog bataljona (Marinu ravan i Dafia brdo), a naroito poloaje Zatonskog bataljona na Miovai i . padinama Obrova.
Negde oko 9 sati doao je iz taba Aleksandar Vuksanovi
Lalo sa dvojicom kurira. Prvo je naiao na Ujniko-eoko-selsku etu, gde je zatekao veinu komunista i skojevaca iz Nedakukog bataljona. U vonjacima Pruke, iza nove gimnazije,
objasnio nam je da je direktiva preneta od Pokrajinskog komiteta i da prema njoj moramo napustiti blokadu i odustati od
napada na gradove, a produiti sa gerilskim i diverzantskim
akcijama protiv okupatora. Priao nam je da je ova direktiva
teko pogodila i lanove taba za napad na grad, a naroito
Tra, ali da su se kao disciplinovani komunisti ipak sloili sa
njom, da je Rifat poslao drugove da obaveste komuniste, koji
e odluku pravilno objasniti ustanicima, i da se tab sa Mojkovakom i Ravnorekom etom povukao preko Slijepac-Mosta
u pravcu Cera i Mojkovca.
Iakoonam je izgledalo da ustanici ne znaju nita o ovoj
direktivi, oni su svi, tako rei munjevitom brzinom, bili obaveteni. Izvestan broj simpatizera Partije i omladinaca prilazio
nam je i diskretno pitao ta je razlog ovakvoj direktivi. Bili smo
stvarno u tekoj situaciji. Govorili smo im da je to partijska
direktiva i da je treba pravilno shvatiti i bez panike se povui
kroz.bate Pruke prema Lipnici, tako da Italijane ostavimo u
uverenju da emo ih sledee noi napasti. Pored toga, Lalo je
sa kuririma produio za tab bataljona.
59

Negde pre jedanaest asova itavu ovu munu situaciju

reio je u stvari .Duan Kora sa Zatonskim bataljonom, Rasovcima i Pripianima. Oni se nisu sloili sa direktivom i Kora
i Radievi su naredili da bataljon pree u napad.
Borci Zatonskog bataljona, jedan po jedan, grupica po
grupica, desetina p desetina, gotovo nezatieni, pod vatrom
italijnskih automata i bacaa, neustraivo su se prebacivali i
sputali niz gole strmine Obrova i upali u Nikoljac.
I tab Nedakukog bataljona odluio je da se ne odstupa,
ve da se. krene u napad. Komunisti i ostali ustanici jedva su
doekali ovakvu odluku.
Rasovska eta, sa komandirom Miloj m Dobrainoviem,
veoma brzo je pregazila Lim i nastupala kroz Donju Mahalu.
U isto vreme je i Nedakuki bataljon kroz Pruku, treim korakom, stigao, do hotela i pijace, a zatim brzo nastavio uz brijeg
ka staroj gimnaziji.
im su borci Zatonskog bataljona iz Cemovia bate obasuli vatrom zgradu naelstva, Italijani su se odatle povukli, poto im je Filip Luki, koji se nalazio sa Rasvskom etom, prekinuo telefonsku veu sa starom gimnazijom. Tako su se svi
Italijani koncentrisali u staroj gimnaziji i rovovima u njenom
dvoritu. Poto su upali u sresko naeistvo, Zatonci su oslobodili taoce i ostale uiiapenike17 i jednom etom jurnuli preko
mosta ka staroj gimnaziji.
Od snaga jugozapadne grupacije, koja je odstupila sa tabom, jedino se ahovika ' eta sa komandirom Krstom Raojeviem brzo povratila i stigla da uestvuje u optem napadu.
Oko 80 njenih boraca, zajedno sa OkladsKim vodom, tukli su
sa Kuline i ljivika vie Rasadnika prozore gimnazije i rovove
u dvoritu preciznom vatrom i ranili italijanskog mitraljesca na
tekoj bredi na jugozapadnoj strani zgrade.18
Nastala je prava trka ko e prvi stii do gimnazije i baciti
bombe u rov.
Iznenaeni hrabrou i navalom ustanika sa svih strana,
Italijani, koji su imali tri ranjena i jednog mrtvog, istakli su
belu zastavu, im su ustanike bombe poele da prate po njihovim rovovima.
Tako je neto ispred podne u dvoritu gimnazije postrojeno 140 zarobljenih italijanskih oficira, vojnika i karabinijera.
17 Meu uhapenima bio je i stari etko Radovi od blizu 90 godina, koji je 20. jula u zoru zalutao sa poloaja i pao u ruke italijanske
patrole. Naavi kod njega crnogorski revolver, Italijani su ga smatrali
ustanikom i osudili na streljanje, koje je trebalo da se izvri po podne.
13 Prilikom upada u gimnaziju ahovika eta je zaplenila ovu
bredu kojom se hrabri mitraljezac Raomir ukovi (saobraajac iz
Beograda) borio sve do svoje pogibije marta 1942. godine.

60

Zaplenjeni su: magacin sa preko 250 puaka, jedan veliki i nekoliko malih bacaa, 2 teka mitraljeza, 8 pukomitraljeza, nekoliko desetina sanduka municije, nekoliko sanduka runih
bmbi, preko 1000 mina za veliki minobaca i oko 2000 granata
z;a male minobacae, zatim pun silos sa nekoliko desetina vagona brana, makarona, pirina, eera, konzervi i druge hrane,
jedan luksuzni automobil, 3 kamiona i neto razne opreme.
Vest o osloboenju Bijelog Polja stigla je jedinice jugozapadnog sektora koje su oigledno teka srca napustile blokadu grada negde oko Pali vie Slijepac-Mosta. tab koji je
odreen da rukovodi napadom na Bijelo Polje sa Mojkovakom
etom brzo se vratio ka gradu, u koji je stigao negde oko 15
asova.
*
Besprekorni red koji je uticajem komunista zaveden u
osloboenom gradu iznenadio je sve graane, pa ak i nae
protivnike. Naoruane strae obezbeivale su svaku radnju,
magacine i druge objekte.
Meutim, niko se nije setio da zarobljenim italijanskim
oficirima oduzme foto-aparate. Poto je bilo nareeno da se sa
zarobljenicima ne postupa grubo, da im se ne oduzimaju line
stvari satovi, nakit, novac i drugo smatrali smo da tu spadaju i fotoaparati. Tako su italijanski oficiri, koji su bili smeteni u jednoj velikoj hotelskoj sobi, sa prozora snimili veliki
broj naoruanih ustanika i aktivista iz mesta i sve to se deavalo prva dva dana u osloboenom gradu. To nam se kasnije,
kada smo se morali povui iz Bijelog Polja, teko osvetilo: prepoznavani su, hapeni i internirani uesnici u ustanku.
Istog dana oko 18 asova odran je veliki miting u gradu,
na kome se to ustanika, to graana, nalo preko 4000 lica.
Govorili su Rifat Burdovi i Miloje Dobrainovi. Rifatov
govor ostavio je izvanredno snaan utisak na masu i revolucionarno je naelektrisao, tako da se dobio utisak da nije bilo oveka koji sa oduevljenjem nije prihvatio poziv Partije na oruanu borbu protiv okupatora.19 Pozivao je i muslimane i pravoslavne, da izdre u borbi, koja nee biti laka, a njihovo bratstvo i jedinstvo je najvea garancija uspeha u daljoj borbi.
19 Tro je svojim govorom tako zapalio masu da je i kod jednog
broja ustanika nestalo utiska da je on krivac za odstupanje od grada.
Naime, izvestan broj ustanika, moda i antimuslimanski nastrojenih,
pokuao je zlonamerno, a neki i nesvesno, da okrivljuje Rifata zbog direktive da se napusti blokada grada, tumaei da je on to uinio zato
to je musliman, to se preplaio da muslimani ne stradaju prilikom
borbi za osloboenje Bijelog Polja, jer je, toboe, postojala bojazan da
crnogorski elemenat ne poubija muslimanski ivalj i si. Sva ova zlonamerna prebacivanja Rifatu brzo su nestala, i on je i dalje ostao najuticajniji i najpopularniji komunista u srezu.

61

Na zboru je formirana komanda mesta i posebna jedinica

Narodne milicije. Rifatov prelog da Miloj e Dobrainovi bude
komandant mesta, a Branko Radievi politiki rukovodilac,
zbor je jednoduno prihvatio. Rifat je usputno objasnio zadatke
komande mesta. Dalje su predloeni i jednoduno prihvaeni
lanovi sreske narodne vlasti, i to: kao predstavnici Partije
Nedeljko Merdovi, Munib Kuevi, Aleksandar Vuksanovi
Lalo, Zivko ii i Branko Radievi; kao predstavnici Demokratske stranke Miloje Dobrainovi, Marko Bulatovi i Danilo
Obrado vi i kao vieniji graani proto Milo Popovi, muftija
Harum Lameovi i Andro Stani.
Sutradan, 21. jula, na sastanku izabranih predstavnika
sreske vlasti sa komunistima i rukovodiocima oruanih borbi,
u Bijelom Polju formiran je Vojni komitet, koji su sainjavali:
Duan Kora, ef oruanih snaga, Rifat Burdovi Tro, Toma
ii, Radomir Vukovi (bivi porunik jugoslovenske vojske i
elan Partije), Stanko Bulatovi i Miloje Dobrainovi.20
Sto se tie sreske vlasti koju smo zvali i ustanika, kasnije narodna, pa odbor jo prvog dana po osloboenju Bijelog Polja, na inicijativu Duana Koraa, postavljeni su komesarijati: komesar za ishranu i snabdevanje fronta Aleksandar
Vuksanovi Lalo; komesar i ef vojnih snaga Duan Kora, komesar za agitaciju i propagandu Nedeljko Merdovi.
Milicija je formirana odmah na zboru prvog dana po osloboenju grada, (njeni pripadnici su odmah stavili oko ruku
crvene trake). Njen prvi komandir bio je Milorad Bako. Bilo
je na okupu oko 50 naoruanih ljudi i stanovali su zajedno
(u kui Ilije Basekia, preko Lima), imali svoju kuhinju i iveli
potpuno vojnikim ivotom.21
Komesarijat oruanih snaga rukovodio je novostvorenim
frontom prema sjenikim ustaama. Istog dana uvee kada je
20 Miloje Dobrainovi kao komandant mesta pojavljuje se i u
Vojnom komitetu i u Odboru sreske vlasti, bez obzira to u ono vreme
nije bio lan Partije. Njega su i pre rata kao poslanikog kandidata na
opozicionoj listi uvek na izborima podravali komunisti. Kao direktor
gimnazije i uticajna linost u srezu,. bio je u organizacijama tokom
ustanka i kasnijih borbi, u kojima je do kraja uestvovao, koristan zbog
svoje popularnosti.
21 Stavljanje crvene trake oko leve ruke. kao oznake milicionara,
bila je ideja Duana Koraa, kao i formiranje komesarijata. Sutradan
Rifat Burdovi je ubedio Duana da je ta oznaka za miliciju nezgodna,
da smeta osnovnom planu irokog prilaenja rodoljuba ustanikim snagama, pa je crvena traka zamenjena plavom.
to se tie postavljanja komesarijata i njihove funkcije, izgleda da
je to bio stav Mesnog komiteta, jer su te funkcije ostale i posle njegovog
sastanka (22. jula). Komesarijati su ustvari ostali sve do nailaska, 26.
jula, Milovana Bilasa i Arsa Jovanovia iz Glavnog taba za Crnu Goru.
ilas je preneo drugovima iz komiteta da nigde Crnoj Gori nema
postavljenih komesara, ve da tu funkciju obavlja odbor ustanike vlasti. -

62

osloboeno Bijelo Polje ustae sa sektora Sjenice mobilisale

su jedan deo zavedenih muslimana i upale u selo Crvsko i jo
neka sela na granici sjenikog i bjelopoljskog sreza i poele paliti kue. Ustae su pokrenule muslimane parolom: Spaavajmo
nau brau u Bijelom Polju koju unitie crnogorski ustanici'.,..
Crnogorci komunisti sta vie pod no sve do poslednjeg muslimanskog u v a . . .
U toku noi 20/21. jula hitno je poslata Mojkovaka eta
sa komandirom Ljubom Bakoem u pravcu Sjenikih Bara kao
pomo Debeljskom bataljonu, a sutradan je kao pojaanje poslata i Ravnoreka eta.
Komesarijat za ishranu odmah je preuzeo sve magacine sa
hranom i municijom, organizovao.radionice, pekare, kuhinje za
prolazne borce itd. On je uglavnom rukovodio celokupnom materijalnom pomoi u ishrani i drugim potrebama, kako za borce
na frontu tako i za graanstvo.
Rifat Burdovi je 21. jula odrao sastanak sa svima bivim inovnicima, aktivnim i rezervnim oficirima i podoficirama,
izneo im politiku situaciju i znaaj oruanih borbi protiv okupatora, ukazao im na njihovu ulogu u narodnoj borbi i pozvao
ih da prema svojim sposobnostima zauzmu mesta u redovima
ustanika.
Mesni komitet na elu sa sekretarom Munibom Kueviem
odrao je 22. jula, u prisustvu politikog sekretara Oblasnog
komiteta Burdovia i organizacionog sekretara Merdovia, sastanak u bati inenjera Popovia u Nikoljcu, na kome je analizirana opta situacija u srezu i postavljeni zadaci za dalji rad:
osnivanje odbora narodne vlasti po selima, omasovljenje partijskih jedinica (ubrzo su partijske jedinice u srezu primile preko
30 novih lanova i oko 20 kandidata). Naroito se Mesni komitet
zabavio problemom novootvorenog fronta Sjenike bare -
Korita.
Na ovom sastanku Mesni komitet je doneo odluku da se
formira jedan bataljon i poalje u Maoe kao pomo pljevaljskim ustanicima, koji su. planirali napad na Pljevlja. Taj zadatak
je dodeljen lanu Mesnog komiteta Zivku Ziiu, koji je trebalo
da formira bataljon, sa terena ahovike i pavinopoljske optine,
povede ga u Maoe i stupi u kontakt sa drugovima iz MK Pljevalja. Ovaj tzv. Bjelopoljski bataljon formiran je uglavnom od
dobrovoljaca na konferenciji u bati Milana Drljevia. Za komandanta je odreen Radomir Janketi, a za lice za vezu s narodom Zivko Zii. Bataljon je 29. jula krenuo za Maoe i tamo
ostao oko nedelju dana (sve do odstupanja iz Bijelog Polja 7.
avgusta), ekajui zadatke u vezi sa napadom na Pljevlja. Meutim, do ovog napada tada nije dolo.
63

U Bijelo Polje je 28. jula stigao jedan bataljon kolainskih ustanika (sa ljudstvom iz Lipova) pod komandom Vasilija
Popovia, kapetana bive jugoslovenske vojske. Poto se odmorio i snabdeo sa neto odela, suvom hranom za tri dana i
municijom, i ovaj bataljon je krenuo za Pljevlja da bi uestvovao u planiranom napadu na ovaj grad. Prilikom odlaska dodeljena su mu dva bolniara sa kursa organizovanog pod rukovodstvom dr Martinovia, lekara iz Bijelog Polja, odmah po
osloboenju ovog mesta. Kurs, koji je pohaalo oko 20 de vojak a
i mladia, radio je sve do naputanja Bijelog Polja 7. avgusta.
FRONT SJENIKE BARE KORITA I PRVE USTANIKE RTVE

Posle aprilskog sloma vlast u Prijepolju, Priboju, Novoj

Varoi i Sjenici drale su ustae, koje su od izvesnih zavedenih
muslimana formirale takozvanu muslimansku miliciju. One su
uz pomo ove milicije neprestano upadale u srpska sela, vrei
pljaku, teror i ubistva. Da bi se zatitila, srpska sela su se
organizovala za odbranu.
Partijska elija Bistrice sa komunistima Milutinom Popoviem, Maliom ekiem, Mulom Musiem i drugovima iz Lozne: Camilom Mehovi, Duanom Bulatovi, Vlajkom ekiem
i drugim komunistima iz Zatona, neprekidno su delovali u pravcu smirenja, objanjavajui nunost bratstva i jedinstva, jer
svaka borba i razdor na verskoj i nacionalnoj osnovi koristi jedino okupatoru.
Od svg formiranja Debeljski bataljon je stalno drao poloaje na granici sjenikog sreza. Ustae iz Sjenice su, posle
sukoba u Crvskom i Trenjevskom (19. jula), krenule jakim
snagama, mobiliui usput znatan broj muslimana, napale Debeljski bataljon na poloajima kod Trenjevice i prinudile ga
da se povue na liniju Lebalj Pearska. Tako su ustae sa
muslimanskom milicijom zaposele dosta irok prostor prema
bjelopoljskom srezu.
Ustanike snage koje su se prema nareenju Vojnog komiteta prebacile u pravcu ugroenih terena grupisale su se na
frontu Sjenike Bare Korita, i to: prema Sjenikim barama
Debeljski bataljon i Mojkovaka, Ravnoreka, Nedakuka,
Bjelopoljska i Ujniko-selska eta i eta iz Kolainskih Polja,
a na sektoru Korita Zatonski bataljon (sa dve ete), zatim
Rasovska, Lozanska, Kostanika i Koritska eta, i najzad Brzavski bataljon iz beranskog sreza pod komandom kapetana bive
jugoslovenske vojske Toma Zeevia. Tako je do 23. jula bio
zaposednut ceo front prema sjenikom srezu.
64

Za. sektor Bare Korita Vojni komitet je postavio novo

rukovodstvo na elu sa Jovom Miiem, kapetanom bive jugoslovenske vojske, i licem za vezu sa narodom Milutinom Popoviem, a na sektoru Korita i prema granici tavikog sreza
ustanikim jedinicama komandovao je Tomo Zeevi, koji je tu
hrabro poginuo. Na ovom sektoru uglavnom se nalazio i rukovodilac oruanih ustanikih snaga Duan Kora.
Zbog nepovezanosti komande, nejednovremenog angaovanja, irine fronta i slabih veza izmeu jedinica, nae snage
su pretrpele ozbiljne gubitke imali smo 8 mrtvih i 3 ranjena.22 Ustae su, prema kazivanju seljaka, imale preko 15
mrtvih i desetak ranjenih. Odstupile su ostavivi na poloaju
oteen teki mitraljez, mali baca i pukomitraljez tipa oa.
Iako su ustanike snage na itavom sektoru potisnule
ustae i osvojile vano strategijsko mesto Ugrinac, ipak je Vojni
komitet imao velike tekoe oko stabilizacije fronta i sreivanja
stanja u pojedinim jedinicama. Poznati reakcionari, kasnije
etniki rukovodioci: Vule Zuri, Milinko Radovi, Vuko Adi
i drugi iskoristili su ovu situaciju za odmazdu nad muslimanskim stanovnitvom koje se masovno povlailo u dubinu teritorije sjenikog sreza. Zbog toga je na taj deo fronta poslato
jo 20 lanova Partije i kandidata, koji su uglavnom rametem
po jedinicama pomenutih komandira i vojnika da odre disciplinu i prekinu svaku pljaku i teror nad muslimanskim stanovnitvom. Cim su osetili prisustvo komunista i njihovo energino
suprotstavljanje svakoj samovolji ustanika, Vule Zuri, Milinko
Radovi i Jovo Lazarevi su napustili front.
Radi stabilizacije fronta Vojni komitet je naredio da se
ustanike jedinice sa Ugrinca povuku na teritoriju bjelopoljskog sreza i posednu poloaje frontalno prema ustaama, koje
su se takoe zadrale na svojim poloajima, ne pokuavajui
da preu granicu bjelopoljskog sreza.
Da bi se obezbedili od muslimana iz Zatona, tamo je upuena delegacija na elu sa Duanom Koraom, koja je trebalo
da muslimanima ponudi mir i pozove ih u zajedniku borbu
protiv okupatora. Kada je Kora na irem skupu ukazao da je
muslimanima mesto sa Srbima i Crnogorcima, a ne sa Italijanima i ustaama, veina je bila spremna da to prihvati. Meu22 Poginuli su: ukrija Meeovi, istaknuti komunista bjelopoljske partijske organizacije, Dimitri je Furundi, napredni intelektualac
iz Basova, Zdravko Pajevi, omladinac iz Bistrice, Nedeljko Popovi i
Novo Nedovi, omladinci iz Pearske. Sa sektora Brzave, Zatona i Lozne
poginuli su komandant sektora Tomo Zeevi i komandir ete iz zatonskog bataljona Duan Tomovi, sudski pripravnik, a iz Mojkovake ete
Milan Sini. Ranjeni su: Vojislav Bulatovi Strunjo, Duan Tomovi
iz Mojkovca i Isak Cvijovi, omladinac iz Sutivana.

S Ustanak 1941.

65

tim, hoa iz Godijeva se suprotstavio sa obrazloenjem da su

komunisti protiv vere, i on kao svetenik mora biti protiv komunista. Tako misli svaki Turin, a Turska je uz Nemaku,.
pa se i oni moraju drati Turske.
Poto su ustanike snage odbacile muslimansku miliciju
i andarme sa Petera, front koji se protezao elom linijom
bjelopoljskog i sjenikog sreza i dalje granicom Crne Gore sve
do Gusinja i Plava neko vreme se stabilizovao.
Na sektoru Korita napadala j muslimanska milicija iz
tavikog sreza, koju su Italijani formirali jo u junu. Sa njom
su ili i andarmi, koji su kao vojniki obueniji i viniji borbi,
sainjavali komandno osoblje.
Milicija i andarmi koji su prodrli do Ivanja opljakali sti
srpsko stanovnitvo i, pored ostalog, poterali oko 500 ovaca.
Stoka je deljena ratnicima iz tavikog sreza. Pored ovaca,
opljakanih od Srba, izvestan broj je oduziman, kao kazna, i od
onih muslimana sa Betera koji se nisu odazvali pozivu za borbu.
Sve je to sainjavalo opti fond za podelu uesnicima u borbi
protiv ustanika bjelopoljskog sreza.
; - U saglasnosti sa Vojnim komitetom izvrena je izmena
rukovodeeg kadra po etama i bataljonima i objedinjena komanda na oba sektora. Sve do 3. avgusta na ovom delu fronta
nije bilo borbi, to su komunisti iskoristili za politiki rad i organizaciono uvrenje jedinica. U to vreme izdavan je .list
Gerilac,23 koji je umnoavan na apirografu a po etama
itana marksistika i druga napredna literatura. Iz Bijelog
Polja su redovno stizale vesti koje su itane u svim jedinicama
kao i narodu po selima. Ishrana u jedinicama bila je dosta dobro
organizovana svaka eta je imala ekonoma, kao i kazane za
kuvanje jela. Iz Bijelog Polja je svakodnevno donoen hieb na
poloaje po kilogram na borca, a pored toga slat je i pirina,
eer i drugo. Mesom se svaka jedinica snabdevala od dobrovoljnih priloga seljaka sa dotinog podruja.
Za 16 dana, koliko je teritorija bjelopoljskog sreza bila
slobodna, intenzivno se radilo na proirivanju baze za borbu
protiv okupatora. Oblasni komitet KPJ za Sandak preduzimao
je sve mere da se uspostave dobri odnosi sa muslimanima i osigura zajednika borba. U sva muslimanska sela bjelopoljskog
sreza odlazili su komunisti i odravali konferencije, ue sastanke
i vodili pojedinane razgovore sa ljudima. Vojni komitet je poslao putstva i licima za vezu sa narodom u jedinicama koje
su se nalazile na frontu da uspostavljaju vezu sa muslimanima,
tako da su ovi gotovo svakodnevno upuivali pisma pojedinim
ljudima iz sjenikog sreza, pa i u Sjenicu, u kojima su objanja23

Izata su svega dva broja.

66

vali ciljeve borbe, istiui a borci nemaju nita protiv muslimana; ve se bore protiv okupatora i onih koji ga pomau.
Muslimani su pozivani da napuste svoje voe koji rade za raun
okupatora i raspiruju bratoubilaku borbu. Jedna delegacija
iz Pavinog Polja sa Milovanom Jeliem odlazila je u Brodarevo
radi pregovora.
Nije proputen gotovo nijedan pogodan momenat a da se
neto ne uini na uspostavljanju dobrih odnosa sa muslimanima. Meutim, muslimanska reakcija iz gradova imala je jak:
uticaj na sujeverne i zaostale seoske muslimanske mase, koje
su ivele u nematini i bedi, a nisu uviale ta je tome uzrok
niti da se borbom protiv neprijatelja i revolucijom njihov poloaj jedino moe reiti.
Komunisti su nastojali da pomognu i mnogim ljudima iz
redova srpske i crnogorske reakcije, mada su znali za njihov
reakcionaran stav prema narodnooslobodilakoj borbi, iako se
ovi jo nisu usuivali da ga otvoreno ispolje, znajui da bi se
nali usamljeni i izolovani od naroda. Njima je bila pruena
mogunost da napuste svoja shvatanja i pou u borbu zajedno
sa narodom ili da pred njim razotkriju svoje namere. Svaku
njihovu akciju na zaotravanju odnosa sa muslimanima komu-'
niti su odmah u poetku suzbijali i spreavah. U tome im nisu
pravljeni ustupci ni pod kojim uslovima.
Iako se veliki broj ljudi nalazio u jedinicama, narodna
vlast je preduzimala mere da se poljski radovi obave na vrme.
Mesni komitet KPJ za Bijelo Polje predloio je da se narodu,
kao pomo, podele izvesne namirnice. Tako je narodna vlast
podelila seljacima 12 vagona soli i 20 vagona kukuruza. Pomo
je dodeljena i siromanim graanima u Bijelom Polju.
Meutim, srpska i crnogorska reakcija nije mirovala. Pronosila je vesti o skorom dolasku, velike italijanske vojske i tekoj odmazdi nad narodom, za ta su skrivili komunisti.
Jedan deo ove reakcije poao je sa jedinicama da nagovara
borce na odmazdu nad muslimanskim stanovnitvom i odvraa
ih od borbe protiv okupatora. A kada im nije bilo ozvoljerio;
da pljakaju i pale po muslimanskim selima, napustili su poloaje i u pozadini radili na razbijanju ustanka. I pored svega"
toga, ustaniko rukovodstvo nije preduzimalo protiv njih nikakve otrije mere, zbog toga to su i Oblasni komitet KPJ za
Sandak i Mesni komitet bjelopoljskog sreza nastojali da borba;
protiv okupatora, obuhvati to iri krug ljudi,' be obzira n
raniju politiku opredeljenost. Sto se tie muslimanskog sta-'
novnitva u srezu, ono je u vrme ustanka zauzelo neutralan
stav. Iako je iz redova muslimana bilo nekoliko istaknutih komunista i organizatora borbe protiv okupatora u bjelopoljskom:
srezu, ipak je uticaj Partije meu miislimanima bio slab. Me5'

67

utim, za 16 dana slobodne teritorije i rada narodne vlasti,

muslimani su se ipak mogli uveriti da jedino komunisti i oni
koji sa njima iskreno sarauju ele saradnju sa muslimanskim
stanovnitvom i bratstvo i jedinstvo celog naroda u borbi protiv zajednikog neprijatelja.
Jo pre napada na Bijelo Polje prilian deo ustanikih
snaga morao, se angaovati na sektoru prema Biovom grobu i
Komaranima, odakle su ustae iz Prijepolja hukale muslimane
protiv Srba u Pavinom Polju i Miou. Ove snag, jaine oko
bataljona, pod rukovodstvom Nea Joksimovia i Milovana Jelia (lica za vezu sa narodom), smenjivale su se na pomemrtim
poloajima. Ovaj front je bio pod direktnim rukovodstvom Sava
Drljevia, komandanta ahovikog bataljona i komande mesta,
koji je objedinjavao sadejstvo jedinica na itavom sektoru od
Graba do Dobrinja (Mioe).
POVLAENJE IZ BIJELOG POLJA

Ustanici su drali vlast u bjelopoljskom srezu i gradu

negde do 7. avgusta, kada je italijanska kaznena ekspedicija iz
Albanije napala na Crnu Goru i ponovo okupirala osloboene
gradove. Vesti o prodoru veih italijanskih snaga iz Albanije
prema Cetinju i Podgorici nametale su Mesnom i vojnom komitetu potrebu da blagovremeno preduzmu mere za organizovano povlaenje iz grada. Trebalo je iz magacina evakuisati vee
koliine hrane i sve to smestiti na sigurnom mestu. Radi toga su"
komunisti sa terena ravnoreke optine: Vuk i Spiro Daci,
Dragoj a Kujovi, Mira i Krsto Niavii, Milo uri i Milan
Novakovi, dobili zadatak da u Bjelasici pripreme podesna mesta za baziranje ustanika i osiguraju smetaj evakuisanih namirnica i materijala. Isti zadatak dobili su i mojkovaki komunisti.24 I komanda mesta i partijska organizacija ahovia takoe
su jedan deo namirnica iz magacina evakuisali u brda na Burenu, a ostalo razdelili narodu.
Posle vesti da su Italijani stigli u Podgoricu, Vojni komitet u Bijelom Polju je oekivao njihov mnogo bri prodor,
pa je izdao nareenje da se to pre evakuiu ivotne namirnice
iz gradskog silosa. Na tome se u poetku radilo sa tri kamiona,
ali su ubrzo dva ostala u defektu, tako da je najvei deo namirnica evakuisan samo jednim. Ostatak ita razdeljen je graan24 Njihove baze ostale su stalni izvor snabevanja u kasnijim
akcijama, kojima se rukovodilo uglavnom sa terena Mojkovca, sve do
uoi bitke na Pljevljima, kada je eta smetena u ahovie Jabuno,
gde je tada bio centar rukovoenja oruanim borcima, tab Bjelopoljskog
odreda i Sreski komitet.

68

stvu. Deo hrane za Mojkovac istovaren je na podruju sela

Lepenca, odakle su ga komunisti i skojevci mojkovake optine
na leima prenosili u planinu Bjelasicu.
Pre naputanja Bijelog Polja Mesni komitet Partije uputio je proglas narodu sreza, u kome je povlaenje ustanikih
snaga objasnio kao privremeno, usled nadiranja nadmonijih
italijanskih snaga, i pozivao "stanovnitvo da ne sarauje sa
okupatorom i da uva jedinstvo, bez obzira na verske i nacionalne razlike.
Ustanici su napustili Bijelo Polje 7. avgusta posle podne.
Jedinice divizije' Pusterija, koje su 8. avgusta zauzele Mojkovac, produile su preko Slijepac-Mosta za.Pljevlja, ne nailazei na oruani otpor ustanika.
v
Italijanske jedinice iz Berana ule su preko Zatona u Bijelo Polje, pokupile svoje razoruane oficire i vojnike i odmah
se vratile za Berane. Tako je Bijelo Polje ostalo oko 45 dana
bez okupatora.
Osim lanova Partije i SKOJ-a grad su napustili i svi napredni omladinci i omladinke. Bilo ih je preko 200 sposobnih
za borbu. Neto starijih graana povuklo se kod poznanika i
roaka u sela. Po izlasku, partijsko rukovodstvo je odralo sastanak na Mojkovcu, na kome je razmatrana novonastala situacija i doneta odluka da se jedn broj. nekompromitovanih
omladinaca, ljudi i ena vrati u grad. Ova direktiva bila je
pogrena i kobna za omladince, jer su ih Italijani brzo pokupili
i sve internirali. Na terenu je ostao gerilski vod od oko 60 boraca, lanova Partije i skojevaca, koji je iveo potpuno vojnikim ivotom u Suvovari kod Maj storo vine.25
U ovoj situaciji partijsko rukovodstvo se nije snalo. Narod je bio zaplaen, oekivao je represalije. Ustanike jedinice
brzo su se rasformirale i borci su se po nareenju povukli svojim kuama po selima. Kasniji dogaaji pokazali su da je to bilo
pogreno.
oNa desnoj strani Lima, na teritoriji Savinog Polja, Lozne,
Azana, Rasova i Zatona, ostao je po umama, u blizini svojih
kua, veliki broj naoruanih boraca radi zatite sela od eventualnih napada ustaa ili muslimanske milicije iz tavikog
sreza, koje su bile u slubi italijanskog okupatora.
Veselin BULATOVI
Ovaj vod rasformiran je 7. septembra po odluci lana Oblasnog
komiteta ora Stanica. Na partijskom sastanku pruen je otpor ovakvoj
odluci i pokuavano je a se Staniu dokae koliko je to pogreno i
tetno, ali je sve ostalo bez uspeha. Veina boraca iz graa, na elu sa
Staniem, vratila se u grad, gde su ih Italijani pohvatali i internirali.
I sam Stani, koji je zbog malodunosti uao na svoju ruku u grad, bio
je uhvaen i interniran. Kad se Rifat Burdovi Tro krajem septembra
vratio iz Uica, iskljuio je Stania iz Oblasnog komiteta i iz Partije.
23

NARODNA POMO

N a r o d n a pomo je nastala iz Crvene pomoi u vreme kad je

Partija u Narodnom frontu okupljala mase svih slojeva i stranaka i pripremala ih za borbu protiv faizma i nezavisnost naroda Jugoslavije. Dok je Crvena pomo delovala, u prvom redu,
u granicama radnikih revira (podruja), Narodna pomo je
zaista postala svenarodna organizacija, koja je pruala moralnu
i materijalnu pomo sve brojnijim akcijama radnog naroda i
svim onima koji su zbog borbe protiv faizma bili u zatvorima
i "logorima.
Okupacijom Slovenije delokrug Narodne pomoi (u daljem
tekstu: NP) znatno je proiren. Kao to je Osvobodiln fronta
(ti daljem tekstu: OF) postala svenarodni front otpora, tako je
NP postala svenarodna organizacija za pruanje pomoi svima
kojima je ta pomo bila najpotrebnija. I ba zbog ovakvog duboko humanog delovanja NP, u OF ukljuile su se hiljade
ljudi, koji se inae zbog straha pred okupatorom, a moda i
zbog predrasuda prma Partiji, jo ne bi ukljuili u oslobodilaki pokret.
Dotadanji Pokrajinski odbor NP za Sloveniju znatno je
ojaao i proirio se, te je preimenovan u Glavni odbor NP.
Osnivaki sastanak Glavnog odbora odran je u Ljubljani juna 1941. Na tom sastanku Miha Marinko je upoznao sve
prisutne sa karakterom i zadacima NP. Formiran je Glavni
odbor, kojim je otada rukovodio Miha Marinko, a njegovi lanovi su postali: Ana Ziherl, Tone Toman, Viktor Repi, Martin
Mencej (koji je bio zaduen za saradnju sa Crvenim krstom) i
Duan Bravniar (istovremeno je rukovodio i radom NP u Ljubljanskom okrugu).
Glavni odbor rukovodio je radom NP za celu Sloveniju,
jer oslobodilaki pokret nije priznao njenu podelu i komadanje.
70

U tajerskoj i Gorenjskom bili' su postavljeni pokrajinski odbori. Kasnije, kad se pokret proirio i na Slovenako primorje
i Koruku, formirani su i tamo pokrajinski odbori NP.
Prvi i najvaniji zadatak NP bila je briga o oveku. U
vreme kad je narod krvario i poinjao ogorenu borbu za opstanak, ona mu je bila potrebnija nego ikad ranije. I upravo,
radi ovakve brige oko svakog oveka, kojem je pomo bila "potrebna jer nije hteo da bude okupatorov sluga, bez obzira na
njegovu stranaku pripadnost, klasnu uslovljenost ili pogled
na svet, NP je privukla sve one svesne ljude koji su listali
protiv nasilja. Humanim radom, govornom i tampanom reju
yaspitavala je ljude da su se svesno ukljuivali u svenarodni
front otpora. Iako su mnogi iveli u gotovo nemoguim ivotnim uslovima, pruali su pomo ilegalcima, nezbrinutim porodicama boraca i svima koji su bili oterani sa svojih domova,
svima koji su na bilo koji nain postali rtve faizma.
Odmah po okupaciji Ljubljane Italijani su uhapsili prve
komuniste, a uskoro i veliki broj onih na koje je pala "sumnja
da rade za OF. Ilegalci su sada iveli u mnogo teim uslovima
nego pre rata, "a bilo ih je i mnogo vie. Iz Gorenjskog i tajerske Nemci su iselili hiljade. Slovenaca u Srbiju i Hrvatsku,
hiljade su pred nemakim divljanjem izbegle u Ljubljanu.
U partizanske ete odlazilo je sve vie boraca i mnoge su porodice ostale bez hrahioca. Gradovi su morali da pomau i prvim ranjenim partizanima, a kasnije partizanskim bolnicama
i onima kojima je okupator spalio domove. Tone Toman' sea
se da je Glavni odbor NP ve 1941. godine davao svakog meeca oko 300.000 lira novane pomoi rtvama faizma irom
Slovenije. Bila je potrebna snana organizacija koja bi se brzo
snalazila u toku dogaaja i evidentirala svaku tetu koju je priinio okupator, a ujedno da prui brzu pomo,
'.i . Pored organizacijskih i politikih zadataka, u 1941. meu
najznaajnijim zadacima Glavnog odbora NP bila je pomo
iseljenicima i izbeglicama. O tome Tone Toman kae:
Kad su Nemci poeli masovnim iseljavanjem naeg ivlja u tajerskoj i Gorenjskom, NP je pruila veliku pomo iseljenicima. Radi odravanja veze izmeu Ljubljane i iseljenika
Glavni odbor NP pronaao, je neke ljude, koji su dobili od okupatora dozvolu za putovanje Uj Srbiju ili Hrvatsku, a slala ih
je. tamo i sa falsifikovanim dokumentima. Na taj nain NP je
odravala vezu izmeu iseljenika i njihovih rodbina na nemakoj strani Slovenije. Nemci i Italijani su dozvolili da se iseljenici koji su imali rodbinu ili roake u ljubljanskoj, pokrajini ili
su bili roeni na tom podruju vrate iz deportacije i nasele u
toj pokrajini. NP je mnogima omoguila povratak na taj nain
sto se pobrinula za sva potrebna dokumenta. Mnoge meu
11

njima, koji u Ljubljanskoj pokrajini nisu imali roaka, snabdela je falsifikovanim dokumentima. Tim povratnicima pruana
je i novana pomo za putne trokove.
Zajedno sa Crvenim krstom, *NP pobrinula se da nae
privremene stanove za povratnike i da ih opskrbi najpotrebnijim stvarima. Kod Crvenog krsta radilo je tada nekoliko
drugova koji su bih spremni da sarauju i u izvravanju zadataka Narodne pomoi. I oni su u prvo vreme zaista dali veliku pomo.
Mnogim iseljenicima, za koje nije bilo mogue izdejstvovati povratak, NP pomogla je na taj nain to je organizovala
slanje paketa iz Gorenjskog i iz Ljubljane i to pod firmom Crvenog krsta.
NP pomogla je i hiljadama izbeglica, koji su se 1941. sklonili iz Gorenjskog i tajerske u Ljubljanu. Pri zbrinjavanju
izbeglica bila je takoe u'prvo vreme vrsta saradnja izmeu
NP i Crvenog krsta. Mnogima smo obezbedili najnuniji smetaj. Novanu pomo izbeglicama organizovali smo uglavnom
na taj nain to su za njih prikupljali potrebna sredstva njihove
kolege po struci i zanimanju.
Razumljivo je da smo u tom radu tesno saraivali s okrunim odborom NP za Ljubljanu.
Glavni odbor NP organizovao je i u svim okruzima posebne okrune odbore NP. Kao i svuda i u ljubljanskom
okruju prvi aktivisti NP bili su komunisti, koji su jo pre rata
saraivali u toj organizaciji. Partija je, meutim, pozvala na
saradnju i sve vienije'drugove iz redova osnovnih grupa, koje
su se ukljuile u OF.
O radu. NP u ljubljanskom okrugu Duan Bravniar Veljko kae:
U Ljubljani je bio u svakom rajonu poseban odbor NP
koji je imao razgranatu celu mreu pododbora po fabrikama,
ustanovama, naseljima, ulicama i blokovima, tako da je bila
obuhvaena svaka vea radionica i svaka vea zgrada. Organizacijski NP je u prvo vreme nastajala uporedo s organizacijama
OF. U Ljubljani NP je dobila takve razmere da je u poetku
imala ak i iru mreu odbora i poverenika od organizacija OF.
No, poto je bilo nuno da su se organizacije NP i OF meusobno
preplitale, a teite je bilo na to boljem razvoju i jaanju OF,
to je avgusta 1941. NP organizacijski ukljuena u postojee organizacije OF.
Ovo fuzioniranje organizacija NP sa organizacijama OF
vanredno je ubrzalo irenje organizacija OF i pomoglo stvaranju one baze koja. je postala osnova za dalji neslueni razvoj
oslobodilakog pokreta u Ljubljani.
72

U praksi se deavalo da je katkad itav odbor NP postao

odbor OF ili su u najvie sluajeva lanovi odbora NP postali
lanovi OF ili inicijatori za formiranje novih odbora OF.
S ovom reorganizacijom NP nije prestala da" egzistira i
dalje kao posebna organizacija, koja je zbog svojih ope humanih zadataka obuhvatala i povezivala jo ire mase nego
dotadanje organizacije OF. Preko NP mnogi su ljudi po prvi
put dobili vezu sa OF pa se zatim u OF jo vie aktivirah.
Otada je u svakom odboru OF jedan lan odbora bio odgovoran za rad u organizaciji NP i taj lan je rukovodio odgovarajuim odborom NP. Kod najniih organizacija OF, to jest
kod blokovskih i kunih odbora, NP je imala gustu mreu poverenika koji su kod svojih poznanika prikupljali doprinose za
NP i ukljuivali ljude u delatnost NP, a zatim i u OF.
Odbori NP rukovodili su celokupnim organizacijskim i
politikim radom. Sem toga svaki lan odbora posebno bio je
odgovoran za jednu od sledeih delatnosti: zatvorski sektor, intendantura, blagajna ili pronalaenje stanova za ilegalce, bolesne i ranjene partizane.
Najzaposleniji je bio zatvorski sektor, u masama i najvie poznat, tako da su mnogi smatrali da se delatnost NP
uglavnom iscrpljuje u radu na zatvorskom sektoru. Zatvorski
sektor je za sve vreme bio iskljuivo partijski zadatak, uglavnom zbog toga, to su komunisti ve imah znaajna iskustva
iz ilegalnog rada, pa su upravo radi komuniciranja sa zatvorima pronali i potrebne veze. Radi napred navedenog za pomenuti sektor u odboru NP uvek je bio zaduen jedan od lanova Partije.
Poto je ovaj sektor bio veoma obiman, odgovorni aktivista (uglavnom su u tom sektoru radile ene) okupljao je dosta
irok aktiv koji je istovremeno predstavljao partijski aktiv NP.
Osim toga, svaki lan aktiva bio je odgovoran za posebnu
granu delatnosti, koje su nastajale ve prema potrebama:
briga o ilegalcima, materijalna pomo zatvorenicima, odravanje veze sa njima i obavetavanje o muenjima i dranju
zatvorenika, pravna pomo prilikom procesa, briga za internirce, zdravstvena zatita, briga za porodice zatvorenika, interniraca i partizana, briga za decu ilegalaca. Svaki lan koji je
bio odgovoran za jednu od pobrojanih delatnosti imao je svoj
poseban aktiv i razne podaktive, te je tako saraivalo mnotvo
ljudi koji su kroz taj rad vaspitavani u svesne borce. I lanovi
aktiva i aktivisti preteno su bile drugarice.
Snabdevajui ilegalce svim potrebama, NP je kontinuirano nastavila svoje predratno delovanj, s tom razlikom to
se broj ilegalaca znatno poveao. U vreme dolaska okupatora
u Ljubljanu vrlo je verovatno da ih nije bilo vie od dvade73

setak, dok su se do kraja 1941. morali povui u ilegalu i lanovi

Vrhovnog plenuma OF, kojih je bilo oko 50, krajem 1942. osamdeset pet, a do kapitulacije Italije taj broj je narastao ve na 200.
Seajui se rada u rejonu Moste, Marija Leskoek kae:
Tih dana rata i prvih dana po okupaciji Ljubljane u
Mostama jo nije bilo rejonskog odbora NF. Formirali smo ga
tek u maju. No, postojali su odbori po veim fabrikama, a i
na terenu, jo pre rata. U snabdevanju ilegalaca nije bilo prekida, jer su se o njima u prvo vreme brinuli oni, koji su taj
zadatak obavljali jo pre rata. Jasno je da ilegalci" nisu primali potroake karte. Zato sam morala da kupujem namirnice kod onih trgovaca i mesara koji su mi prodavali bez tih
karata. U prvo vreme morala sam sve da kupujem, no uskoro
zatim, kad je oslobodilaki pokret poeo da prodire u mase,
mnoge sam stvari dobivala besplatno, bilo od trgovaca bilo od
porodica pripadnika.i simpatizera OF.
Najtee je bilo snabdevanje mesom. Prodavalo se svega
jedanput nedeljno i na potroake karte u tako malim koliinama
da je bilo nemogue traiti od potrpaa da ustupe ove minimalne koliine mesa. U prvo vreme jo nismo imah falsifikovanih potroakih karata. Odmah sam uspostavila vezu sa nekim
mesarima, koji su mi bez potroakih karata svaku subotu odvojili neto mesa, koje sam potom podelila meu ilegalce. Kad
god sam dobila neto vie mesa, odvojila sam izvesne koliine
i za zatvorenike.
I druge prehrambene artikle kupovala sam u prvo vreme,
kolikogod mi je bilo mogue, bez potroakih karata. Pri
tome sam morala obii sve poznate trgovine. Zaliha za snabdevanje ilegalaca nismo imali i niko nije znao da sa sigurnou
. kae kako e biti ubudue. No, bilo nam je jasno da. e sa hranom biti sve tee i tee. U meuvremenu, potrebe su rasle iz
dana u dan, jer je u ilegalu odlazilo sve vie ljudi. Velik broj je
dopao i u zatvor, tako da su potrebe na svim stranama rasle.
Formiranjem rejonskog odbora NP rad je postao laki i
organizovaniji, jer su isti zadaci bili sada podeljeni meu nas
troje. Formirah smo takoe i prve kvartne odbore NP i privukli
na rad sve vie predanih ljudi. Znatan deo vremena oduzeo nam
je i rad sa odborima NP meu radnicima po fabrikama, koji su
od svojih skromnih dohodaka dobar deo odvajali za drugove
koji su pali u nevolju.
Aktiv za pomo zatvorenika snabdevao je ilegalce koji su
bih u zatvoru, a i mnoge druge zatvorenike koji su bih bez roaka ih bez sredstava. Po jedna drugarica u aktivu bila je odgovorna za zatvorenike u sudu, u Belgijskoj kasarni, u entpeterskoj kasarni, u zatvorskom odeljenju Opte bolnice i u bolnici
za slaboumne na Poljanskom nasipu. Svaka od tih drugarica
74

imala je kao pomo jo 6 do 10 saradnica, kojima je predavala

novac, materijal i adrese radi slanja paketa. Pa i svaka od saradnica imala je podaktiv od 3 do 5 drugarica, koje su pomagale
pri slanju paketa, te je tako briga za zatvorenike okupila zaista
znatan broj ljudi.
Ovakva organizacija bila je potrebna, jer slanje paketa
nije bilo tako jednostavno. Italijani su dozvoljavali slanje parketa jedino roacima. Sem toga, dozvoljeno je slanje samo ogranienog broja, pa je trebalo dosta snalaljivosti da bi se paketi
mogli predati na vie adresa, a da okupator ne posumnja. Kod
veih provala bilo je i veoma teko pronai adrese za zatvorenike, jer je bila potrebna veza sa samim zatvorom radi dobijanja obavetenja gde su pojedini drugovi zatvoreni. Adrese
za zatvorenike dobij ala je NP iz samih zatvora, od uvara i drugog zatvorskog osoblja, zatim tajnim kanalima aktivista koji su
se nalazili u zatvoru, kao i od roaka zatvorenika koji su bili
. lanovi OF.
Poto su znatan deo zatvorenika uskoro posle hapenja
slali u italijanske logore, bilo je potrebno da ih se snabde hranom, odeom i novcem. Pre odlaska transporata, o kojima se
esto ranije saznalo od straara i uvara, NP je pokuavala da,
pored redovnih paketa, prokrijumari i vie-drugih potreba
za ivot.
Pomo zatvorenicima bila je uspenija ukoliko je NP uspostavila bolju vezu sa proyerenim i odanim ljudima koji su-bili
zaposleni u zatvorima. TJ tom pogledu najbolje je delovala organizacija na sudu, gde su jo od maja 1941. bih odani saradnici
(komandir uvara i jo neki). Oni su organizaciji davali potrebna
obavetenja o zatvorenicima, predavali zatvorenicima raznu
potu i literaturu i obavetavali kada i gde e biti prebaeni,
u koje zatvore ili logore. Prema lekarskim savetima davali su
zatvorenicima i medikamente, koji su prouzrokovali razne bolesti da bi zatvorenik doao u zatvorsko odeljenje Opte bolnice, odakle je bilo vie mogunosti za bekstvo.
U Sentpeterskoj kasarni odravanje veze sa zatvorenicima
bilo je mnogo tee nego na sudu, a u drugoj polovini 1942. skoro
je sasvim prekinuto. Meutim, u Sentpeterskoj kasarni bilo je
mnogo lake dobiti dozvolu za posete, p su se tako mogla prokrijumariti mnoga obavetenja.
Takoe je bilo veoma teko uspostavljanje veze u Belgijskoj kasarni, gde u straarili karabinij eri. Vie puta trebalo
je nekog od njih podmititi d bi se moglo slati makar i samo
rublje. Svakako da je bilo tee da se neprimetno poalju paketi
i obavetenja. 75

Najtee je bilo dobijanje veze sa bolnicom za slaboumne

na Poljanskom nasipu, koja je pretvorena u zatvor. Tamo su
kasnije prebacili zatvorenike iz entpeterske kasarne.
Briga za internirce bila je poverella Komisiji za interniree,
koja je formirana krajem 1941, kada su Italijani poeli da prebacuju zatvorenike iz Ljubljane u italijanske zatvore i logore.
Zadatak komisije je bio da snabdeva ljude koji su bili ratrkani
po celoj Italiji. Komisija je pronalazila razne naine i mogunosti da internireima alje pakete sa hranom i drugim potrebama, a u kutijama sa duplim dnom i potu i literaturu. Snabdevanje interniraca i zatvorenika u Italiji bilo je zbog jake okupatorove kontrole organizovano uglavnom preko roaka. Radi
tvoga, organizacija je stalno traila veze sa najuom rodbinom,
roacima i drugima koji su mogli dobiti dozvolu za put u Italiju
ili ak da posete internirce. No, bila je potrebna naroita snalaljivost da se uspostavi veza i sa italijanskim zatvorima.
Drugarica koja je rukovodila zdravstvenom zatitom odravala je stalnu vezu s matinim odborom lekara, pa i sa pojedinim lekarima, meu kojima i sa efom zatvorskog odeljenja
Opte bolnice. Lekarska organizacija pruala je ogromnu pomo
ne samo kod leenja partizana i ilegalaca, ve i kod leenja
nezbrinute dece i porodica bez hranioca. Neprocenjiva je bila
takoe pomo koju su lekari pruili zatvorenicima, jer su mnogima, naroito onima koji su bih osueni na smrt, savetovali
kako da simuliraju razne bolesti, a nekima koji su zbog bolesti
upueni u zatvorsko odeljenje Opte bolnice omoguili su i
bekstvo.
Za porodice zatvorenika, interniraca i partizana brinuli su
uglavnom rejonski odbori NP. Radi toga je u svakom re jonskom
aktivu NP jedna drugarica bila odgovorna za taj sektor. Zbrinjavanje porodica zatvorenika, interniraca i partizana mogue
je barem priblino sagledati iz sledeih brojki: juna 1941. na
snabdevanju je bilo oko 100 ljudi, krajem 1941. oko 700, juna.
1942. oko 800, a maja 1944. ve preko 1.500 ljudi. Kod navedenih
brojki moramo imati na umu da su to samo oni koji su primah
odeu i namirnice iz centralnog skladita NP i ije je zbrinja-.
vanje registravano u okrunoj blagajni. Osim toga, veoma velik
broj ljudi primao je pomo iz rejonskih zaliha i iz zaliha matinih odbora i ustanova.
Poto se okupator nije mogao dokopati ilegalaca i partizana, okomio se na njihovu decu. Zato su i deca morala da preu
u ilegalnost, iako je meu njima bilo i odojadi. Za zbrinjavanje
ove dece odreena je posebna grana delatnosti NP briga o
deci. Ve do juna 1942. u Ljubljani je bilo oko 20 dece koja su
se morala kriti od okupatora i domaih izdajnika, jer su njihovi
roditelji iveli u strogoj ilegalnosti ih su bili partizani. Kasnije
76

se njihov broj gotovo udesetostruio. Deci najmlaeg uzrasta pa

do 5 godina starosti bilo je potrebno pronai skrovite kod
porodica odanih oslobodilakom pokretu. Kod njih su se krili
pod tuim imenom, a bilo je potrebno brinuti se i o njihovom
izdravanju i odgoju.
Bilo je potrebno da se pokloni puna panja linoj bezbednosti ove dece, jer je poznato da je okupator stavljao na muke
ak i decu, ne bi li tako saznao gde su njihovi roditelji. Ponekad
je raunao da e se roditelji i sami predati da bi spasli svoju
decu. Upravo zbog toga deca su bila prijavljena pod tuim imenom i sa falsifikovanim dokumentima.
Osim ovih malih ilegalaca ovaj sektor zbrinjavao je i
decu koja su ivela kod majki. Velik broj bio je i takve dece
koje je NP, zajedno sa majkama, snabdevala preko sektora
za pomo porodicama. Izvestan broj dece zbrinjavala su ona
udruenja ili strukovne organizacije, kojima su pripadali otac
ih majka.
ene aktivisti tog sektora redovno su poseivale decu i
interesovale se za njihov odgoj i razvitak. One su vodile brigu
i da im se prua lekarska pomo. U tom cilju odravale su stalnu
vezu sa Dejim domom, s raznim lekarima i dejim negovateljicama.
Ljudi kojima su deca poverena na zbrinjavanje skoro svi
su bih odani lanovi OF, koji su bih svesni da detetu nije potreban samo fiziki odgoj, ve i topla majina re, ega ih je
liio okupator.
U svakom odboru NP jedan sektor bila je i intendantura,
a drugi blagajna. Intendantura je od simpatizera i pripadnika
OF prikupljala hranu, odeu, rublje, obuu i druge potreptine.
No, za celokupnu delatnost Narodne pomoi bilo je potrebno i dosta novaca. Za 1941. godinu u tom pogledu nema
tanih podataka, ali se iz obrauna okrune blagajne OF za
Ljubljanu za 1942. vidi da su u toj godini svi izdaci za NP bih
oko 3 miliona lira. U tu sumu nije ubrojana pomo porodicama
koju su dodeljivali rejonski odbori OF iz svojih sredstava.
Za potrebe Narodne pomoi pored redovnih davanja izdvajali su vee sume i razni matini odbori. Tako je, na primer, organizacija kulturnih radnika ve 1941. godine, pored redovnog
doprinosa Osvobodilnoj fronti, posebno davala jo 8 do 10 hiljada lira za potrebe NP, a slubenici meseno i do 50 000 lira.
Narodna pomo je imala svoje saradnike i meu nekim
trgovcima i zanatlijama. Trgovci su davali vee sume novca,
hrane i druge robe, u prvom redu za zatvorenike i internirce;
krojai, obuari i tekstilne radnice radili su besplatno za ilegalce a naroito za decu datu na zbrinjavanje.
77

Kad govorimo o velikom humanom radu, koji je obavila

NP, ne smemo zaboraviti hiljade porodica i pojedinaca, koji su
pored doprinosa OF davali i dobrovoljne priloge za NP, ustupali svoje stanove za ilegalce i skladita, sve one koje su od
svojih domova napravili bunkere za ilegalce, ene koje su plele,
ile i kuvale za rtve faistikog terora i sve one koji su iako
sami nisu imah dovoljno davali hranu onima kojima je bila
potrebna. Ne smemo da zaboravimo ene kurire, koje su danima
prenosile hranu, odeu i druge potrebe i one koje su satima
ekale pred zatvorima da predaju pakete za zatvorenike, iako
su se time izlagale opasnosti da i same budu uhapene.
Zahvaljujui svima njima NP u prvoj godini rata ispunila
je svoju humanu i ujedno vanu politiku misiju.
Marica EPE

PRIPREME ZA USTANAK I NEKE AKCIJE

U KOTARU ZADAR

PRIPREME ZA ORUANU BORBU

Komunisti i skojevci u bivem kotaru Zadar politiki i organizaciono su spremno doekali sudbonosne dane 1941. godine.
Ta spremnost komunista i politika svijest irokih narodnih
masa steena je u aktivnom radu na stvaranju revolucionarnog
pokreta i borbi protiv nenarodnih reima stare Jugoslavije. U
tom periodu su u vie mjesta formirane partijske i skojevske
organizacije i izvuena dragocjena iskustva, bez ega bi bilo
nemogue izvriti sve pripreme i povesti organizovanu borbu
protiv brojno i u naoruanju daleko nadmonijeg neprijatelja.
Borba protiv okupatora bila je oteana i time to ovo podruje
pripajanjem grada Zadra poslije prvog svjetskog rata Itahji,
nije imalo svog ekonomskog ni politikog centra, ve je bilo
podijeljeno na tri kotara: Benkovac, Biograd na Moru i Preko,
meusobno uopte nepovezane. Zbog ovoga se na ovom podruju nije ravnomjerno razvijao ni revolucionarni pokret. Ove
i mnoge druge tekoe koje su oteavale da se povede organizovana politika i oruana borba protiv okupatora i njegovih
slugu, mogle su svladati samo svijesne revolucionarne snage
svojim aktivnim, smiljenim i portvovanim radom.
Rad na razvitku revolucionarnog'pokreta i partijskih organizacija na podruju sjeverne Dalmacije odvijao se do 1939.
god. pod rukovodstvom Pokrajinskog komiteta KPH za Dalmaciju, a tada je formiran Okruni komitet KPH za sjevernu
Dalmaciju.
U vrijeme okupacije nae zemlje na podruju Zadra u pojedinim bivim kotarevima organizaciono stanje partijskih i
skojevskih organizacija bilo je slijedee:
79

Na kotaru Preko u 9 mjesta bilo je 16 partijskih, organizacija sa 84 lana KPJ. Skojevaca, je bilo oko 200. Osim toga
bio je obuhvaen veliki broj omladine u odgojnim grupama.
U vie mjesta bile su formirane i simpatizerske grupe KPJ. U
Iu Velom i Iu Malom jo su 1939. god. formirani mjesni komiteti Partije i Skoja. U to vrijeme, formiran je i Meumjesni
komitet u kojem su bila po 2 lana KPJ iz Malog i Velog Ia i
jedan drug iz Ugljana. Ovaj Meumjesni komitet obavljao je
dunost partijskog komiteta za kotar Preko. Isto tako bio je
formiran i Meumjesni komitet Skoja koji je zamjenjivao kotarski komitet.
Na kotaru Biograd na Moru bilo je u 6 mjesta 7 partijskih
organizacija sa 57 lanova KPJ. lanova Skoja bilo je oko 70.
Pored toga bile su formirane omladinske italake grupe i simpatizerske grupe KP. Radom svih ovih organizacija rukovodio
je Mjesni komitet KPH Biograd, formiran 1939. god., koji je
istovremeno vrio dunost kotarskog komiteta.
Na kotaru Benkovac bila je samo jedna partijska organizacija od 5 lanova u selu Jagodnji. Meutim, u vie mjesta je
bilo simpatizera, naprednih ljudi i omladinaca. Partijska organizacija u Jagodnji i simpatizerske grupe bih su neposredno,
povezani s Mjesnim komitetom KPH Biograd na Moru.
Odmah po okupaciji zemlje partijske i skojevske organizacije kotara Preko i Biograda uskladile su svoj politiki i
organizacioni rad s opom orijentacijom KPJ na pripremama
za oruanu borbu protiv okupatora i domaih izdajnika. One
su kao prvi i najvaniji zadatak poduzele da se sakupi to vie
oruja i municije.
Na kotaru Preko sakupljeno je 20 puaka, nekoliko pitolja, 2 sanduka kragujevakih bombi i nekoliko hiljada puanih metaka. (Na ovom kotaru nije bilo nikakvih jedinica bive
vojske, ve su navedeno oruje i municija sakupljeni po andarmerijskim stanicama). Na podruju kotara Biograda i Benkovca sakupljeno je 30 puaka, 15 pitolja, 3 sanduka bombi i
nekoliko hiljada puanih metaka. Poto u to vrijeme u Benkovcu nije bilo partijske ni skojevske organizacije, koje bi sakupile i preuzele oruje od 11. peadijskog puka koji se tamo
nalazio, partijske organizacije Biograda i Jagodnje su takoe
propustile da to uine.
Istovremeno su formirani vojni komiteti pri mjesnim komitetima KP Ia Velog i Ia Malog i pri Meumjesnom komitetu. Na isti nain formiran je i Vojni komitet pri Mjesnom
komitetu Biograd na Moru. Na jednom i na drugom kotaru u
brojnim mjestima su formirane vojne desetine. U njima je bio
obuhvaen iroki krug omladine, koja se vjebala u baratanju
orujem, a i drugim vojnim vjetinama.
80

U prvim danima okupacije na podruju sjeverne Dalmacije okupator je poeo osnivati svoje faistike organizacije:
Dopolavoro, Balila, Dil i dr. Njegova namjera je bila da
u njih ulani to vei broj naih graana, a u prvom redu omladine i da tako sebi stvori politiki oslonac u narodu. Kao najefikasnije sredstvo propagande poeo, je organizovati besplatne
javne i kune zabave, na koje je pozivao omladinu i druge graane. Uporedo s tim sazivao je zborove i razne skupove na kojima je zahtjevao od naih graana da se bezuslovno pokore
faistikim zakonima i naredbama, poevi od faistikih pozdrava pa dalje.
Na akciju okupatora Meumjesni komitet Preko i Mjesni
komitet KP Biograd poduzimaju.odmah kontraakciju'i pozivaju
narod da bojkotuje sve okupatorove organizacije, da nitk ne
prisustvuje kod dizanja i sputanja talijanske zastave, da se
nitko ne odaziva na zborove i skupove koje organizira okupator,
da nitko ne pozdravlja faistikim pozdravom i da se provede
opi bojkot svih mjera i naredbi okupatora. Pored ovih data je
i direktiva svim ribarima da sabotiraju ulov ribe, a seljacima
da svoje poljoprivredne proizvode ako zatreba prije unite nego
da ih daju Okupatoru.
Sve ove direktive narod je prihvatio i sprovodio u ivot.
Ribari su sabotirali ulov ribe ne samo 1941, nego i svih godina
u toku trajanja okupacije. Ogromna veina seljaka nije donosila svoje proizvode na trnicu. Bojkotovane su od naroda sve
poduzete mjere i naredbe okupatora.
Partijska rukovodstva su predviala da e okupator poduzeti represivne mjere protiv svih onih koji se ne pokoravaju
nareenjima, pa su dah direktivu svim lanovima Partije i
Skoja da se ne smiju odazvati pozivima okupatora i da se uvaju
da ih ne uhapsi, a kompromitovani drgovi da ne spavaju kod
svojih kua. Komitet KP Preko donio je odluku da e biti izbaen iz Partije, a isto tako i i Skoja svaki lan koji se odazove pozivu okupatora.
Ove na izgled sitne mjere koje.su poduzete u samom
poetku protiv okupatora (ukljuujui tu i sve organizacione i
politike pripreme) imale su odluujue znaenje za razvoj oruane borbe, jer okupatoru nije uspjelo da dobije oslonac i podrku naroda i nije uspio da uhapsi rukovodei kadar i da tim
obezglavi pokret.
U maju 1941. godine Okruni komitet KPH za sjevernu
Dalmaciju sa lanovima Meumjesnog komiteta KP Preko
razmatrao je dva vana pitanja i to:
organizaciono pitanje partijskih i skojevskih organizacija, i
G TJstanaK 1941.

81

 meusobno povezivanje partijskih rukovodstava kotara Biograd i kotara Preko radi koordinacije u radu i borbi
protiv okupatora.

Zakljueno je da se Meumjesni komitet kotara Preko i

Mjesni komitet KP Biograd (koji su do tada vrili dunost kotarskih komiteta) reorganizuju u kotarske komitete, a da se isto
tako postupi i u skojevskim organizacijama. Osim toga stavljeno
je u zadatak svim partijskim i skojevskim rukovodstvima da
sistematski rade na uvrenju i proirenju postojeih i formiranju novih organizacija, imajui u vidu prvenstveno, ona
mjesta u kojima organizacije jo nije bilo. Partijskom rukovodstvu kotara Preko stavljeno je u zadatak da poduzme sve
mjere radi stvaranja partijske i omladinske organizacije u
gradu Zadru.
to se tie drugog pitanja, stavljeno je u zadatak partijskom rukovodstvu kotara Preko da preuzme na sebe inicijativu
i da se povee s rukovodstvom organizacije kotara Biograd.
Koncem maja 1941. godine Meumjesni komitet KP Preko
reorganizovan je u kotarski komitet u koji je izabrano 5 lanova, a sekretar je postao Marijan uvi Karlo, upuen na ovaj
teren od Pokrajinskog komiteta KPH za Dalmaciju. U isto vrijeme reorganizovan je i Meumjesni komitet Skoja u Kotarski
komitet, a sekretar je postao Rikard Sutlovi.
Nakon reorganizacije. Komiteta Preko na istom zadatku
je razmotreno pitanje koje drugove uputiti u Zadar sa zadatkom da rade na stvaranju partijske i omladinske organizacije.
Zakljueno je da se na taj zadatak uputi Ante Banina, lan
Kotarskog komiteta. Isto tako je zakljueno da u Biograd pou
dva lana Kotarskog komiteta (sekretar i Banina) i da se s tamonjim partijskim rukovodstvom dogovore o zajednikim mjerama i koordinaciji u radu na organizovanju ustanka.
Odreeni drugovi odmah su otili u Biograd, sastali se sa
sekretarom Danilom tampalijom i ostalim lanovima partijskog rukovodstva i dogovorili se o daljem zajednikom radu. Od
tog vremena odravana je redovita veza izmeu ovih rukovodstava sve do marta 1943. godine, kada je formiran Okruni komitet KPH Zadar, kji je tada koordinirao i rukovodio radom
partijskih organizacija na ovom podruju.
Nakon ovoga Banina je Otiao u Zadar i zaposho se kod
graevinskog poduzetnika Stipevia kao soboslikar. Odmah po
dolasku povezuje se s Ivanom Burulom iz Galovea1 i sa jo
nekoliko simpatizera, meusobno ih povezuje i poinju da dje1 Ivanov brat Bare bio je lan partijskog rukovodstva u Biogradu
i po direktivi jo je 1940. godine dolazio u Zadar sa zadatkom da formira partijsku organizaciju, Iako je uspio da okupi nekoliko naprednih
ljudi, partijsku organizaciju nije stvorio, jer je morao da napusti Zadar.

82

luju kao simpatizerska grupa KPJ. Aktivnim i" sistematskim

radom Banina je koncem juna formirao prvu partijsku eliju u
kojoj su bili: on, Ivan Burul i Mirko Jurin iz mjesta Preko.
Osim toga organizovanim radom bio je obuhvaen izvjestan brj
naprednih omladinaca i nekoliko simpatizera KPJ; Time su savladane poetne tekoe u razvitku i organizaciji revolucionarnog pokreta u Zadru.
U ovo vrijeme izvrena je i reorganizacija partijske i skojevske organizacije na kotaru Biograd. Formiram su kotarski
komiteti Partije i Skoja, a isto tako mjesni komiteti KP i Skoja
u samom Biogradu. Time je u kotarevima Preko i Biograd organizaciono stanje partijskih i skojevskih organizacjja postavljeno i usklaeno s potrebama ustanka i oruane borbe protiv
okupatora i domaih izdajnika.
No, ni okupator nije ekao skrtenih ruku. Poetkom
juna karabinijeri trae sekretara KK KP Preko, ali se on ne
odaziva pozivu, ve odlazi u ilegalnost. Karabinijeri zbog toga
pozivaju svaki dan na sasluanje njegove roditelje i maltretiraju ih, ali sva njihova nastojanja da saznaju gdje se Karlo nalazi ostala su bez rezultata. Tada poinju tragati za ostalim
lanovima KP.
Poetkom jula trae karabinijeri u Iu Velom Antu.Baninu, o emu ga Kotarski komitet odmah obavjetava i poruuje
mu da smjesta napusti Zadar. Banina naputa Zadar i odlazi u
ilegalnost. Meutim, prije njegovog odlaska iz Zadra u partijsku eliju se ukljuuju Ante Sori Golub i jo dvojica drugova,
tako da je ona porasla na 5 lanova. ehja nastavlja s aktivnim
radom pod neposrednim rukovodstvom Kotarskog komiteta KIP
Preko i za kratko vrijme obuhvata vei broj omladine i drugih
naprednih ljudi, i rodoljuba, pa se formiraju aktivi omladine
i odbori za sakupljanje pomoi za NOP i rtve faistikog terora.
Poslije nekoliko dana, nakon Barrine, karabinijeri trae
i Simu Zukina Babcaj lana KK KP Preko, koji se, u to vrijeme,
nalazio na ribarenju kako bi organizirao ribare za sabotau ulova
ribe. Tako su u roku od mjesec dana morala otii u ilegalnost
tri lana Kotarskog komiteta Preko, ah se rad u organizaciji i
pripremi ustanka i dalje uspjeno odvijao.
Poto je pretrpio neuspjeh u potrazi za lanovima KP,
a istovremeno se uvjerio da iroke narodne mase bojkotuju sve
njegove mjere i naredbe, okupator prilazi teroru i represalijama
nad porodicama ilegalaca poziva ih po vie puta svakog dana
na sasluanje, oduzima im karte za hranu, preti im da e ih sve
pohapsiti, zapaliti im kue i odvesti ih kao taoce.
Kad represalijama i zastraivanjem nisu nita postigli,
okupatori su istakli objave na hrvatskom i svom jeziku u kojima pozivaju odmetnike da se odmah jave vlastima ih e
83

njihove obitelji stradati ivotom. Istovremeno u drugim lecima

obeavaju nagradu od 15 000 do 50 000 lira onom licu, koje
prokae ih uhapsi i njima preda pojedinog odmetnika. Ali, ni
time nije postigao nikakav uspjeh.
Tada faisti i karabinijeri poinju da na ulicama fiziki
napadaju sve one koji ne izvravaju njihova nareenja. Poto
ni time nisu mogli pokoriti nae ljude, u ljeto 1941. god. podigli
su logor na otoku Molatu i u njega masovno deportovah porodice svih onih koji su otili u partizane, kao i one u koje su
sumnjali da rade i pomau NOP. U taj logor je dotjerano preko
20 000 interniraca sa podruja sjeverne i srednje Dalmacije.
Oko 90 interniraca je tu umrlo od gladi, ei, terora i neistoe,
a mnogi su odvedni iz logora i kao taoci strijeljani u raznim
mjestima njihov broj se ne zna.
Logor na otoku Molatu nije bio prvi na ovom podruju
koji je okupator podigao. Ve prvih dana okupacije Italijani su
podigli logor na otoku Oljaku, kraj mjesta Preko, i tu dovodili
internirce ne samo iz sjeverne Dalmacije, nego i iz drugih krajeva nae zemlje. Radi pomoi internircima u ovom logoru, te
porodicama kojima je okupator oduzimao" karte za ishranu, a
zatim i radi izdravanja ilegalaca, Kotarski komitet Preko je
poetkom juna 1941. dao direktivu svim partijskim i skojevskim organizacijama da se organizira sakupljanje narodne pomoi od stanovnitva. Podizanjem narodnog ustanka i razvojem
oruane borbe protiv okupatora ova akcija se proiruje za ope
potrebe NOP-a. Odziv stanovnitva u davanju pomoi je bio
masovan. Grad Zadar je najvie doprinio u sanitetskom materijalu, odjei i obui. Znatne koliine sakupljenog materijala
su prebaene raznim kanalima u 1941. god. u Liku, pa i u druge
krajeve za partizane.
Politiki znaaj narodne pomoi znatno je prevaziao znaaj materijalne pomoi koju su tim putem dobili partizani i
njihove porodice, jer se time skoro sav narod ovog podruja
opredijelio za NOB.
Proglas CK KPJ svim narodima Jugoslavije da se digne
u borbu protiv faistikih okupatora, prihvaen je sa punim
odobravanjem od ogromne veine naroda ovog kraja, a posebno
omladine koja je bila spremna da odmah stupi u borbu. Kotarski komiteti KP Preko i Biograda na Moru odmah su umnoili
proglas i prouili ga u partijskim i skojevskim organizacijama,
a zatim organizirali ire sastanke omladine, simpatizerskih
grupa i rodoljuba na kojima se objanjavao proglas CK i tako
sprovodili pohtike i organizacione pripreme za narodni ustanak na ovom podruju.
im su u naoj zemlji poele prve borbe protiv okupatora,
ovi kotarski komiteti organizirali su sluanje radio-vijesti u
84

itaonicama ili u privatnim kuama i runo ih umnoavali kako

bi mogli obavjetavati iroke mase o razvoju ustanka i borbi.
Uvidjevi da je sluanje radio-vijesti i njihovo umnoavanje na
ovaj nain nemogue, Kotarski komitet KP Preko zatraio je
u julu od Okrunog komiteta za sjevernu Dalmaciju ciklostil
da bi formirao svoju tehniku.
- - ;
Ciklostil je dobiven istog mjesca. Tada Kotarski komitet
stavlja u zadatak partijskoj organizaciji u Iu Malom da digne
radio-aparat iz Doma kulture. Ovu akciju .su izvrili Ivo Lukin
Ivi i jo nekoliko drugova, koji su zbog toga morali otii u ilegalnost da ne bi bih uhapeni. Poto su nabavljena sva nuna
tehnika i materijalna sredstva, Kotarski komitet je poetkom
avgusta organizovao svoju tehniku (agitprop) na Dugom otoku
i svaki drugi dan izdavao radio-vijesti Slobodna Jugoslavija
za itavo podruje sadanjeg kotara Zadar. Ova tehnika, je radila stalno i redovito sve do zavretka rada.
Cjelokupan navedeni .rad pohtiko-organizacionim pripremama za narodni ustanak i ostalim zadacima obavljen je
pod vrlo tekim uslovima. Nikakvih veza nije bilo izmeu bivih kotara. Okupator je strogo kontrohsao kretanje svakog lica.
Bez njegove, pismene dozvole i linog pregleda nijedan brodi
nije smio izii iz luke. Time je naroito bio otean rad na otocima. Nastale tekoe savladane su na taj nain, to se ispod
kontrole okupatora oduzelo nekoliko brodia sa kojima su se
odravale veze izmeu otoka i kopna i izvravali svi ostali zadaci. Da ovi brodovi ne bi pali okupatoru u ruke, svako jutro
su se potapah u dubinu do 10 metara, a naveer, kada se odlazilo na zadatak, dizani su iz mora. To se radilo svaki dan, ljeti
i zimi, za cijelo vrijeme narodnooslobodilake borbe. Ovim brodiima, pored svih ostalih zadataka koji su s njima obavljani,
prebaeni su i svi borci s otoka koji su poli u NOV i POJ, a
taj broj nije mah.
ODLAZAK PRVIH BORACA .

Okruni kontek KPH za sjevernu Dalmaciju u drugoj

polovini jula 1941. obavijestio je kotarske komitete Preka i Biograda da pripreme prve grupe boraca za odlazak u partizane.
Povodom ovoga odmah su odrani sastanci partijskih i skojevskih organizacija, a zatim omladinskih i simpatizerskih grupa.
Na kotaru Preko prijavilo se vie od 350 drugova i drugarica
da pou s prvom grupom u partizane. Javili su se svi lanovi
Partije i Skoja, a isto tako i simpatizeri, da idu sa prvom grupom u partizane, osim tri lana KP iz Ia Velog, koji su izjavili
85

da ne bi mogli ii s prvom grupom.2 Sa podruja kotara Biograd

na Moru i kotara Benkovac takoer su bili spremni svi lanovi
Partije i Skoja i simpatizeri da pou sa prvom grupom u partizane. Meutim, Okruni komitet KPH za Sjevernu Dalmaciju
umjesto da javi da uputimo prve grupe drugova i drugarica u
partizane, kao to smo to oekivali, javlja da se njihov odlazak
odgaa do daljnjeg. Tek poslije nekoliko dana smo saznali da
je prva grupa koja je krenula iz Splita stradala, a isto tako da
je stradao i drug Pap, lan CK KPJ, koji je trebalo da vodi prvu
grupu iz kotara ibenik. Tada nam je postalo jasno zato je odgoen odlazak prvih grupa partizana s ovog podruja.
. Odlaganje odlaska u partizane ove velike grupe dobrovoljaca koji su se zaista dobrovoljno i slobodno izjasnili za odlazak
u partizane, nije nam ilo u prilog, ah nije imlo ni teih politikih posljedica, jer su svi oni i dalje savjesno izvravali svaki
zadatak koji se pred njih postavio, ekajui spremno da odmah
krenu u partizane kad ih ponovno pozovu. Ali se to ekanje
proteglo do novembra odnosno decembra, kad je prva grupa
partizana s ovog podruja krenula za Liku.
Iz tih razloga nije bilo ni jaih oruanih borbi protiv okupatora i njihovih slugu na podruju biveg okruga Zadar u 1941.
god. Meutim, sprovoene su razne diverzantske akcije i sabotae privredne i politike prirode. Pored ve navedenih evo i
nekoliko znaajnijih:
26. jula 1941. Biogradska udarna grupa (od oko 20 lica)
poruila je telefonsko-telegrafske stubove kod Zemunika. Dan
kasnije, povie sela Rastovia na kotaru Benkovac, na liniji Benkovac - Zadar, srueno je 10 stubova. Iste noi srueno je i
6 stubova kod sela Donjeg Koina na liniji Benkovac Obrovac. Oye akcije na terenu kotara Benkovac izvrila je jedna
grupa terenskih radnika, simpatizera KPJ iz istog kotara, na
elu sa Petrom Piljom. (Zbog ruenja ovih linija Italijani su
uhapsili 6 graana i strijeljali ih 6. avgusta u Benkovcu. Od
strijeljanih nijedan nije uestvovao u ovim akcijama.)
1. avgusta napadnuto je i likvidirano ustako uporite
manastir Krupa i ubijeno 11 ustaa. Tada su ^prekinute i telefonsko-telegrafske veze na liniji Benkovac ibenik.
Ove akcije na kotaru Benkovac znaajne su i karakteristine u prvom redu to su ih izvele grupe simpatizera KP. To
oito dokazuje da su oni bili siguran oslonac Partije za rad na
organizaciji ustanka na ovom podruju i spremni da se do kraja
bore protiv okupatora i domaih izdajnika pod vodstvom KPJ.
2 Kotarski komitet KPH Preko iskljuio ih je iz lanstva, jer je
stao na stanovite da je za partijca obavezno ono to je za nepartijca
dobrovoljno. To su odobrili svi lanovi Partije i Skoja.

86

Poto je na podruju ovog kotara u 1941. godini postojala

samo jedna partijska elija (u Jagodnji), koja nije bila u stanju
. da obuhvati i rukovodi cjelokupnim radom na organizaciji i podizanju ustanka, podruje kotara je bilo obuhvaeno radom od
strane tri komiteta i to: Kotarski komitet KP Graac je djelovao
na podruju Obrovac Benkovac, Kotarski komitet KP Biograd na Moru na podruju zapadno od Benkovca, a Bukovaki
komitet (ije je sjedite bilo u Kistanju) djelovao je u pojedinim
mjestima ovoga kotara. Radi povezivanja i usmjeravanja svih
snaga sa ovog podruja na jedinstven rad i borbu, na ovaj tren
su dolazili lanovi Okrunog komiteta KP za sjevernu Dalmaciju. Ovom radu s ovog podruja izmeu prvih pristupili su:
Dmitar Drai iz Korlata, Boris Anzulovi iz Novigrada (obojica
poginula u NOB-u), Luka Ernjak iz Bukovia, Petar Pilja iz
Kule Atlagi, braa Boko i Jovica iz Obrovca, Luka Zeevi i
drugi lanovi KP iz sela Jagodnje, kao i mnogi drugi iz pojedinih mjesta ovoga kotara.
U toku najaktivnijeg rada na organizovanju i pripremama
za upuivanje prvih grupa boraca u partizane, poetkom avgusta 1941, Okruni komitet KP za sjevernu Dalmaciju obavjetava Kotarski komitet Preko i stavlja mu u zadatak da Vojina
Zirojevia,3 instruktora pri PK za Dalmaciju koji se nalazi u
logoru na otoiu Oljak (Lazaret), po svaku cijenu odmah oslobodi. Za izvrenje tog zadatka KK je odmah uputio Marijana
Lukina Marjania iz Malog Ia. Rukovodei se dobivenim uputstvima od Kotarskog komiteta, on na tom zadatku angaira drugove iz mjesta Kali i'Preka i Zirojevi je bio ve trei dan
osloboen. Nekoliko dana poslije prebaen je preko Okrunog
do Pokrajinskog komiteta KPH za Dalmaciju.
U drugoj polovini novembra 1941. godine Okruni komitet
KP za sjevernu Dalmaciju javlja kotarskim komitetima Preka
i Biograda da upute po 10 do najvie 15 drugova, dobro opremljenih i naoruanih, za odlazak u partizane u Liku i to iskljuivo na dobrovoljnoj osnovi. Na podruju kotara Preko sa ovom
grupom su bili spremni da idu svi oni koji su se javili da
pou u partizane u avgustu, tj. vie od 300 drugova i drugarica.
Iako je javljeno da se u prvoj grupi iz ovog kotara uputi najvie
15 boraca, otilo je 30. S njima su htjeli na svaki nain da pou
i ostali koji su se prijavili, ali nije bilo oruja. Ova grupa je
krenula 7. decembra sa otoia Krknate kraj Dugog otoka,
a iskrcala se u uvali Sovlje kod Tribunje i krenula za Liku.
Sa podruja kotara Biograd i Benkovac bio je spreman za
odlazak u Liku vei broj boraca, istovremeno kad je otila i
3 1942.. god. u junu ubili su ga etnici u okolini Knina; narodni heroj.

87

prva grupa iz kotara Preko, ali organizacija nije sprovedena na

vrijeme. Stoga je prva grupa od 12 drugova sa. ovog podruja
krenula poetkom februara 1942. godine. Na elu grupe se nalazio Slavko Vulelija, lan Kotarskog komiteta Biograd.
U 1941/1942. godini bio je dobar urod maslina. Okupator
je odredio da proizvoa moe zadrati 11 kilograma ulja po
lanu domainstva, a ostalo je odluio da rekvirira. Na takvu
odluku okupatora Kotarski komitet KP Preko dao je direktivu
i sproveo organizovanu akciju preko partijskih i skojevskih organizacija da narod sakrije i ne da okupatoru ni jednu litru
ulja. Narod je uinio sve to je mogao, ah i pored svih mjera
i nastojanja to nije mogao sprovesti, jer je okupator vrio stalno
strogu kontrolu prilikom meljave maslina i tako je uspio da
rekvirira vee koliine ulja. Tada je Kotarski komitet dao novu
direktivu organizacijama da se sve rekvirirano ulje odnese ili,
ako je to nemogue, da se prolije. Ova direktiva je uglavnom,
na razne naine, sprovedena u. svim mjestima, a u Malom Iu
je izvrena u noi 25. jula 1942. godine. Zbog toga je odmah
ujutro 26. jula uhapeno 80 mlaih ljudi. Meutim, na brodu
izmeu Malog i Velog Ia uhapeni su goloruki napah naoruane
karabinijere i finanse i sedmoricu ubili. Istog dana je iz tg
mjesta krenulo u partizane 256 drugova i drugarica, tj. sve to
je bilo sposobno za borbu. (Akcijom je rukovodio ime Lukin,
lan Mjesnog komiteta KP Malog Ia.) Ova akcija je imala silnog odjeka na itavom ovom podruju i utjecala je da se narodni
ustanak jo bre i masovni je razbukti na ovom dijelu sjeverne
Dalmacije.
Komunisti i skojevci sa podruja sadanjeg kotara Zadar
spremno su doekali sudbonosne dane 1941. godine, odluni da
se bore protiv okupatora i domaih izdajnika u emu su imali
podrku itavog naroda. To se najbolje vidi iz injenice da se
oko 13% od ukupnog tadanjeg stanovnitva ovog podruja borilo s orujem u ruci u jedinicama NOV i POJ, a ostalo stanovnitvo aktivno je uestvovalo u radu za NOP do konanog
osloboenja.
Marijan UVIC KARLO

OD BARIKADA DO UDARNIH GRUPA

NA SPLITSKIM BARIKADAMA

TZ
Fl ako se, pred aprilski rat, sve vie osjealo da e doi do izdaje
zemlje, tako su splitski radnici i graani, uviajui opasnost,
sve" vie razvijali svoju solidarnost, jedinstvo i odlunost da seodupru faizaciji. Demonstracije i trajkovi postajali su sve
ei, a povodi su bili razliiti: od borbe za kruh, za rad, za
plae, do ispoljavanja neraspoloenja prema nenarodnim vladama Stojadinovia, kasnije Cvetkovia i Maeka, koje su gurale
zemlju u faizam.
Koncem 1939. godine dolo je do prve velike demonstracijeu kojoj su mase ustale protiv nadirue faistike opasnosti, traei vladu, koja e biti u stanju da se odupre. Demonstracije sa
bile povezane s opim trajkom koji je ujedinio itav grad i okolicu. ak i oni koji do tada jo nisu bih prozreli politiku vodstva
HSS-a i Hrvatskih radnikih sindikata, ve su u veini shvatili
da su bili prevareni. Utjecaj komunista, zahvaljujui njihovoj
dosljednoj pohtici i nepokolebljivoj borbi za prava radnih ljudi,,
neobino je porastao ne samo u gradu, nego i na selu.
U septembru 1940, kad se opasnost od faizma pribliavala
svom vrhuncu, dolo je do trajka i demonstracija, koje su trajale nekoliko dana. Poelo je u predgrau, da bi se kasnijerevolt proirio prema centru grada, prema Narodnom trgu 1
obali. Policija je intervenisala odmah, a mi smo u odbrani upah,
reetke s kanalizacije, omladinci su ih razbijah, a gvozdene ipke
sluile su nam zatim za odbranu umjesto drugog oruja. Ipak
smo bili potiskivani sve vie prema Marjanu, prema etvrti Velika Varo. Tu su nam Varoani hstom priskoili u pomo i do
jutra policija nije mogla da prodre u tu gradsku etvrt. Podignute su barikade, a ene su nosile kamenje, kojim sm tukli
policiju.
8!9

Istovremeno demonstracije su se odravale po itavom

gradu, od tvornice do tvornice, od odjeljenja do odjeljenja.
Isprepletale su se brojnim mitinzima po svim dijelovima Splita.
Policija je ubacivala svoje agente meu demonstrante, ali nita
nije postignuto. Pozvana je ti pomo i vojska, ali ona nije udarila na narod, nego je krenula zajedno s njim. Osjealo se na
svakom koraku da je Split jedinstven, da daje primjer solidarnosti i raspoloenja naroda. Strane novine su pisale kako je
Split ve tri dana u rukama komunista.
Kako policiji nije uspjelo da hapsi demonstrante u toku
demonstracija, prila je tome kasnije, kad se grad smirio. Policijski agenti dolazih su u tvornice i preko uprava zvali pojedince
da se jave. im bi se tko pojavio, odmah bi ga okovali lancima
i vodili u andarmerijsku stanicu. Putem su uhapene tukli.
Svijet se skupljao negodujui, a uhapeni su izvikivali parole,
"te ih nisu mogli uutkati ni novi udarci kundaka. Zatvori su bili
prepuni, tako da su politike zatvorenike poeli mijeati s kriminalcima, a neke su bez suenja poslali u Lepoglavu. Nalazio
sam se meu petnaestak drugova iz Splita koji su otpremljeni u
Lepoglavu.
Komunistika partija imala je vrlo jak utjecaj meu enama, pa su organizirane i posebne enske demonstracije. ene
su kukuruznim kruhom, tvrdim poput kamena, gaale prozore
policijskih ustanova izraavajui tako negodovanje protiv vladine politike, koja je zemlju tjerala u propast. Omladina i aci
imali su svoje posebne demonstracije, a svi bi se opet zajedniki
nali u asu, kad je itav grad manifestirao svoje raspoloenje
i solidarnost. To je trajalo skoro bez prekida sve do 28. marta
1941. kad smo sohdarno s graanima Beograda i ostalih gradova
izili na ulice da javno kaemo kako nam je milija i smrt nego
pakt s faistima.
UDARNE GRUPE U AKCIJI

Okupacija nije splitske komuniste ni omladinu doekala

nespremna. Odmah nakon aprilskog sloma na djelu se osjetila
solidarnost graana Splita, koja je dola do tako snanog izraaja u predratnom periodu. Gotovo svi su se latili skupljanja i
spremanja oruja iz vojnih kasarni i andarmerijskih stanica,
koje nam je neto kasnije posluilo za poetak oruane borbe,
za prve udarne akcije u Splitu i za naoruavanje prvih partizanskih odreda. Rijetka je bila kua lanova KP u kojoj se nisu
skrivale puke, municija, pa ak i mitraljezi. To oruje je skupljano od graana i spremljeno u podzemne magazine bunkere. Tamo su ga omladinci uvali i istili.
90

U Splitu je postojala neobino jaka omladinska organizacija, pa su i udarne grupe bile sastavljene mahom od lanova
SKOJ-a i omladine od 17 godina navie. Jo prije napada na
SSSR bila je organizovana stalna obuka u vojnikim vjetinama
i rukovanju orujem. Grad je bio podijeljen u nekoliko zona,
koje su se obuavale za odreene rodove vojske. Bio sam u grupi
artiljeraca, jer sam zavrio artiljerijsku obuku u vojsci stare
Jugoslavije, a i svi ostali svrstani su u grupe odgovarajuih rodova* Organizirah smo i specijalne vjebe sa omladinom, kako
bi svaki omladinac mogao da se slui orujem.
Zatim je organiziran odred od 60 ili 70 ljudi koji je trebalo
da vri oruane akcije u gradu. No, brzo se pokazalo da takav
odred ne moe da odgovori zadacima, jer. je bio preglomazan,
ljudi su se meusobno poznavali, to u uvjetima ilegalnosti nikako nije bilo dobro. Zato smo taj odred razbili na nekoliko
grupa. Ja sam bio komandir ete od 30 do 40 ljudi, koji nisu
znali jedan za drugoga, nego smo od njih sastavljah grupe, ve
prema karakteru pojedinih akcija. Od mnogobrojnih opisau
dvije akcije koje su izvele splitske udarne grupe.
Sjeam se dana poetkom oktobra 1941, kada je u Split
doao sekretar CK KPH, Rade Konar. Mi smo u to vrijeme
izvrili itav niz oruanih akcija. Rade je traio da sazovemo
sastanak s jednom udarnom grupom, kojem je i on prisustvovao.
Govorio nam je o tome kakve momente naa zemlja proivljava
i kakvi zadaci stoje pred komunistima. Ve nakon prvih njegovih rijei osjeali smo kao da tog ovjeka oduvijek poznajemo,
kao da je lan nae udarne grupe, kao da, s nama ivi i bori se.
Split treba da dade mnogo. On to i moe govorio
nam je Rade Konar. Postoje za to svi potrebni uvjeti. Trebalo
bi stoga izvesti jednu primjernu akciju, o kojoj e se prouti u
itavoj zemlji, i to upravo sada, u ast proslave oktobarske revolucije.
Konar je ujedno rekao da je i on tu i da e sudjelovati
u toj akciji.
Bilo je mnogo predloga za predstojeu akciju. Mislili smo
najprije da zapalimo skladite baruta i municije, ah kad smo
detaljnije razmotrili taj plan, vidjeli smo da bi za ovo trebalo
desetak do petnaest ljudi, zatim likvidirati strae i poslije se
povlaiti, to bi bilo gotovo nemogue bez velikih rtava. Zato
smo odustali od tog plana.
Onda je pao predlog da se izvede napad na talijansku
glazbu. Ta glazba je, naime, uvijek prolazila gradom da bi svirala prilikom podizanja i sputanja zastave. Prolaznici su je morali pozdravljati faistikim pozdravom, jer ako je netko ne bi.
pozdravio, bio bi teko premlaen, a u tom maltretiranju se
91

naroito isticao faista Antonio Hofman. G r a a n i su se klonili

ulica u v r i j e m e k a d je glazba prolazila, t a k o da su bile puste.
S v i m a u Splitu glazba je dozlogrdila.

A kako bi bilo, da glazbu dignemo u zrak?

Konar je neko vrijeme razmiljao, onda je rekao:
Sjajno, i ja sam bomba!
Nismo pristali da se on izlae, budui da su se svi sami
javili za tu akciju. Trebalo je detaljno razraditi plan, jer ,iiam
je osnovno bilo da svi ostanemo ivi. Kako su u gradu esto
pretresani ljudi, trebalo je da bombe na mjesto akcije donesu
ispod suknje dvije drugarice: Tonka Lukas i Nevenka Paji
Roje. Za bombae su odreeni Nikola Treboti Niko, Veljko
Nekovi Bugar i ivota Katurani Cvijo, a za zatitu odstupnice Ante Krstulovi. Akciju je trebalo izvesti u Tartaljinoj
ulici, a drugarice su donijele bombe u jednu kuu koja se nalazila stotinak metara odatle. Po planu, jedan lan udarne grupe
stajae na uglu ulice i im opazi dolazak glazbe, javie bombaima, koji e biti na zidu to se tu nalazi i toboe gledati
glazbu. Njihov zadatak je bio da bace bombe na tri razliita
mjesta meu glazbu i etu karabinijera, koja je ila iza nje.
Prvoga dana, 8. novembra, prekasno je javljen dolazak
glazbe, pa je akcija odgoena za sutradan. Povlaenje je organizirano u tri pravca, a itavu akciju pratio je lino Konar. Sutradan se sve odigralo po planu. Pogoci su bili pimi i nastao je
rusvaj. Ranjeno je 28 faista, od kojih su trojica podlegla.
Otada su Talijani svake noi od straha pucah, bojei se nevidljivog neprijatelja. A gl&zba nekoliko mjeseci nije prolazila gradskim ulicama.
U akciji je poginuo bomba Veljko Nekovi. Njega je pri
povlaenju zaustavila patrola i zatraila legitimaciju. Imao je
krivu legitimaciju, a kako ga je policija ve od prije traila
poeo je bjeati. Druga patrola na koju je pri bijegu naleteo,
pogodila ga je sa pet metaka u trbuh. Tahjani su svim silama
nastojali da ga odre u ivotu, kako bi kasnije mogli neto izvui
iz njega. Prenijet je u bolnicu, ali nije preiveo. Nije odao ni
slova. Bio je heroj, jedan iz itave plejade mladih junaka koji
nisu alili ivote u borbi protiv okupatora. O akciji na talijansku glazbu ubrzo se proulo nadaleko i to je unijelo u nae ljude
jo vie samopouzdanja i vjere u uspjeh i pobjedu.
Udarne grupe likvidirale su i faistikog funkcionera Antonija Hofmana, koji je skrivio za smrt mnogih naih drugova,
meu kojima i R.anka Orlia, lana udarne grupe. Kako je posh je napada ila glazbu bio jo vie pootren talijanski reim u
gradu, akciju je trebalo izvriti osobito oprezno. Plan je bio napravljen u kui Ljubice Bae.
92

.Odluili smo e da Hofmana doekamo izmeu 8 i 9 sati

ujutro, kad obino-kree iz kue u kancelariju. Grad je bio pun
talijanskih patrola, pa je akciju trebalo izvesti bez mnogo buke
kako ne bismo na sebe navukli patrolu. Prema planu-, dvojica
iz grupe trebalo je da stoje na ulici nedaleko od Hofmanove kue
s dlijetom, ekiem-i alatom u ruci, kao da su u poslu. Kad Hofman proe, jedan treba da ga lupi ekiem, a istoga asa priskae
jo jedan drug s pitoljem, ako je potrebno. Milica Bae bila je
zaduena da donese oruje za akciju, a Nevenka Paji Roje
da ga preuzme i spremi, te ode u bolnicu i ispita da li je Hofman
jo u ivotu. Ako Hofman ostane na ivotu, da se ponovno organizira likvidacija u bolnici na krevetu. Dvojica pripadnika
udarne grupe, Nikica Subota i Milo Dvornik Pio, osiguravali
su odstupnicu.
ekali smo nekoliko dana, a Hofmana nije bilo, a kako sam
stanovao u toj ulici nedaleko od njegove kue, prijetila je opasnost da se akcija otkrije, jer su u to vrijeme faisti skoro svaku
veer dolazili da me hapse, pa sam morao po krovu toga bloka
kua izlaziti iz svog stana, kako me ne bi ulovih. Jednoga dana,
nakn neuspjelog traganja za mnom, poruio mi je Hofman da
mu doem popraviti svijetlo, pa smo odmah zatim na sastanku
odluili da ga ubijemo u stami ako sutradan jo ne izae iz kue.
No, sutradan se pojavio. Udarna grupa bila je na svojem
mjestu. Poslije udarca po glavi, koji mu je zadao Kalajzi, priao je Glavina (poginuo u NOB-u 1944), i ispalio pet metaka u
njega. Grupa se povukla, a Hofman je ostao-leati nasred ceste.
Talijani su bili bijesni, jer nitko od graana nije obavijestio
njihove vlasti o dogaaju. Kad je napokon prevezen u bolnicu,
dobili smo obavijest da je podlegao. Svi smo bih primijeeni od
graana za vrijeme akcije, ali nas nitko nije denuncirao.
U planu smo imali jo nekoliko akcija, meu ostalima i
ruenje vlaka, ali poslije napada na Hofmana Talijani su pojaah traganje nastojei da me uhvate, jer su za moj rad, kao i
nekih drugih, ipak doznali preko jednog provokatora. Dobio
sam zadatak da poem u Splitsko polje,.a odatle u Mosorski
odred.
Ante ROJE

OD BEOGRADA, PREKO SARAJEVA, DO MOSTARA

RAD U FABRIKAMA U BEOGRADU

I3ola sam u Beograd poto sam raunala da u Banjoj Luci neu

moi da se zaposlim, jer sam bila politiki kompromitovana.
"Vjerovala sam da u u Beogradu iako me je policija imala u
dosijeu biti ipak manje zapaena, jer je to veliki grad, prole su godine od moga prvog susreta sa policijom.
Zaposlila sam se u jednoj parfimeriji, (gde sam pravila
pomadu), prekopae simpatizerke" Marte Mance, koja nam je i
ranije davala stn za ilegalni rad. To je bila jedna privatna parfimerija kod Kalemegdana, a Marta je tu bila korespondent,
poto je govorila strane jezike. Njen mu Vinko takoe je bio
simpatizer Partije.
Poto je to bio veoma naporan, a uz to i malo plaen posao
ubrzo sam se zaposlila u E1M, fabrici trikotae koja je izraivala arape i dempere. Tu sam se zaposlila takoe kao obina
radnica.
Elka je bila moderna fabrika u kojoj je radilo 150 do 200
radnika. Pored bojadisaonice tu su bile i velike maine za tkanje
arapa i ersea od koga su se posle pravile bluze i rublje. Nadnice su bile bijedne (1015 dinara), ali u fabrici je tada vladalo
prilino mrtvilo. To je bilo ba poslije niza trajkova tekstilaca
koji su propali. Poslije tog neuspjeha broj lanstva sindikata
opao je i meu tekstilnim radnicima zavladala je prilina deprimiranost, tako da je politiki rad teko iao. U fabrici je po-f
stoj ala partijska organizacija, ah lanstvo sindikata je stalno
opadalo i mi smo dobili zadatak da radimo prvenstveno na sindikalnom organizovanj radnika.
Postepeno sam pohvatala veze sa ljudima koji su se isticah
aktivnou ili borbenou. Poeli smo da razvijamo rad. Na
94

Dorolu je postojala podrunica tekstilnih, radnika koja je bila

povezana sa Centralnim odborom sindikata tekstilnih radnika
u Nemanjinoj ulici. TJ nau (Dorolsku) podrunicu dolazio je
da nam pomae u radu Ivan Boievi, tada sekretar Centralnog
odbora i ve poznat kao aktivan sindikalni funkcioner. Malo po
malo okupljali smo radnitvo iz fabrike koje su sainjavale preteno ene (sem manjeg broja visokokvalifikovanih radnika).
Radnice u Elki poticale su iz najrazliitijih, esto deklasiranih:
slojeva: bilo je tu bivih kafedika, ena propalih zanatlija i
osiromaenih seljaka. Muili smo se da im ulijemo malo svijesti
onjihovim interesima, jer one nisu bile zadovoljne svojim poloajima. Uspijevah smo da poneku sindikalno organizujemo, ali
to je bilo suvie sporo, suvie malo. Bila sam nezadovoljna sama
sobom i cijelim naim radom u fabrici. Ali, iznenada je dolo
do preokreta.
U to vrijeme meunarodna situacija je bila sve napetija..
Dolazi do eke krize, odnosno do napada hitlerovske Njemake
na sudetske krajeve i do ugroavanja ehoslovake. Zbog toga
je najedanput zavladao opti strah od rata pa i meu naim
radnicima. U to doba dolazi ubrzo i do napada Njemake na
ehoslovaku, te do masovnog upisa dobrovoljaca u naoj zemlji
za pomo ehoslovakoj. To je naglo probudilo politiki interes
kod mase ljudi i ena koji se politikom nikada ranije nisu bavili
i omoguilo da brzo postignemo uspjehe.
esto se deavalo da su pojedine radnice zbog loeg
materijala, neispravne maine ili prebrzog rada izbacivale
mnogo kart-robe i zbog toga je dolazilo do svaa izmeu pojedinih odjeljnja. To smo suzbijah, objanjavajui da za to nisu.
krivi radnici mainskog odjeljenja, ve rad na akord i lo materijal.
Kada smo kao posljedicu naeg rada osjetih porast nezadovoljstva, dogovorili smo se da organizujemo protestni trajk
u naem odjeljenju zbog slabog materijala koji je nau zaradu,
svodio na gladnu nadnicu. Mi smo, naime, proizvodili u toj fabrici i neke mrtvake arape koje su izraivane od najgoreg;
materijala, tako da radnice nisu mogle da zarade ni za najnunije potrebe, mada su radile i prekovremeno pa i po 10 sati na
dan. Mi smo taj trajk otpoeli naputanjem posla i izjavom,
poslodavcu da neemo da radimo i da. emo se na posao vratiti
tek kada se srede neke stvari, a na prvom mjestu da se roba ne
proizvodi od tako loeg pamuka, da se redovno i na vrijeme
opravljaju maine kako ne bi izbacivale toliko neispravne robe.
Poto su vlasnici fabrike osjetili da sam imala udjela u.
organizovanju trajka bila sam otputena pa sam se zaposlila tt
jednoj drugoj fabrici, i to opet preko radnike knjiice.
95

POLITIKI RAD I TRAJKOVI

Jo dk sam bila u fabrici Elka, radila sm kao sekretar

Mjesnog odbora Radnike partije, docnije Stranke radnog naroda Beograda. U to vrijeme bila sam kooptirana i u Mjesni
komitet Komunistike partije Jugoslavije za Beograd. Moj sektor zaduenja u MK bio je Stranka radnog naroda. Kasnije sam
drala na vezi i jedan rejonski komitet. Poto je svaki partijski
funkcioner po pravilu morao da bude i u osnovnoj partijskoj
organizaciji, bila sam i lan elije aeronautikih radnika koja
je obuhvatala sva beogradska aeronautika preduzea: Rogoarski, Mikron, Nestor i Beometal.
U to vrijeme cijela partijska organizacija Beograda razvija
veliku aktivnost u svim pravcima. Na prvom mjestu Stranka
radnog naroda razvija vrlo irok politiki rad. Drali smo'predavanja svuda, veinom po radnikim kuama. Sakupljalo se
obino 1520 ljudi i to onih za koje smo znali da su sigurni.
Govorili smo otvoreno. To su u stvari bile vie pohtike konferencije nego predavanja. Cilj je bio da se masovno obuhvate
ljudi i da to pree u neku vrstu sistematskog polulegalnog politikog rada, to s i ostvarilo, jer- je mrea ovih konferencija
ubrzo prekrila cio Beograd.
U meuvremenu dolazi do niza velikih trajkova. Naa
elija i svi rejonski komiteti i MK bili su tu najaktivniji. Poslij
zabrane Ursovih sindikata, Centralni odbor Sindikata koaraca
organizuje veliki trajk koaraca. Rejonski komitet i elije to
provode preko sindikalnih podrunica koje su sada takoe ilegalne. Organizuje se politiki rad, agitacija, trajkake kuhinje,
borba protiv trajkbrehera, rad sa enama radnika da izdre,
rasturanje letaka i ostali vidovi propagande itd. Naroito je
-teko bilo raditi sa enama poto su one esto vrile pritisak na
mueve da se vrate na posao. Ovaj trajk je bio masovan i u
potpunosti je uspio.
Poslije toga dolo je do trajka aeronautiara. To je bio
veliki trajk i obuhvatio je radnike svih aeronautikih fabrika
Beograda i Zemuna. Postojao je trajkaki odbor. Na elu odbora bio je Radoje Daki, politiki sekretar MK, veoma sposoban i
hrabar ovjek. On je po liniji Mjesnog komiteta preko toga odbora vodio trajk. Naa i sve ostale elije radile su na organizovanju trajkakih straa, kuhinja i dr. Tada dolazi i do pokuaja socijaldemokrata da razbiju trajk. Oni su u to vrijeme
otvoreno saraivali sa policijom; slali su radnicima apele, nudili
poviicu od 25 para po satu, dok je na zahtjev bio dinar ili najmanje 75 para. Policija i socijaldemokrati su svim snagama pokuavali da slome trajk. To je bila beskompromisna borba. Na
96

koncu su vlasti morale da trajkae pozovu na vojnu vjebu da

bi trajk, koji je ve bio uao u estu nedjelju, bio okonan.
U to vrijeme bila sam zaposlena u fabrici Beometal. Tu
smo takoe poslije trajka aeronautiara organizovali poseban
mali trajk. U tom preduzeu su se izraivale aure za avionske
mitraljeske metke. Radila sam na jednoj pres-maini koja od
eline vrpce pravi ablone za metke. Rad na toj maini bio je
prilino opasan poto je pri radu lako mogla da zgnjei prste,
to se veoma esto deavalo.
Jo prije mog dolaska i tu je bio jedan broj klasno svjesnih
radnika, sindikalno organizovanih, a i lanova Partije koji su
radili na mainama. Tu sam zatekla i Lazu Lazia, alatniara,
koji je kasnije postao lan Mjesnog odbora Stranke rdnog naroda. On mi je priao da je na presama ranije bio neki osigura,
tako da kada maina napravi jedan ablon, pomou osiguraa se
zakoi da bi radnik bez opasnosti mogao da izvue uraeni predmet. Ali, poto je to -usporavalo rad maine za 20%, osigurai
su izvaeni i otada su se radnicima dogaale masovne nesree:
maine su im prignjeivale prste i tako su bih onesposobljavani
za rad i izbacivani na ulicu.
Poto ene po zakonu nisu smjele da rade nou, a ipak su
radile, a takoe i zbog toga to su osigurai sa ovih maina bili
skinuti, mi smo poeli da prigovaramo vlasniku fabrike. U toj
fabrici bilo je teko voditi trajk, mada je bilo dobro raspoloenje meu radnicima. Jer jedan manji dio radnika tek je bio
doao sa sela, pa nije htio da pristane na trajk. Mi smo trajk
ipak objavili kada je maina ponovo slomila prste jednoj radnici.
Rekli smo da neemo da radimo i traili smo da dou organi
Inspekcije rada zbog protivzakonitih uslova na radu. Napustili
smo posao, odnosno napustili smo nonu smjenu, a ujutru smo
doli da vidimo kakva je situacija, ah tu su nas ve ekah agenti
i andarmi. Kada sam ula u fabriku, reeno mi je da se otputam s posla, jer imaju isuvie radnika, a takoe je otputena
jo jedna radnica za koju su pretpostavljali da je aktivno radila
u organizovanju trajka.
NOVA TAKTIKA DEMONSTRACIJA I LETEI MITINZI

Uslijed sve Vee zaotrenosti borbe s policijom, nain klasinih demonstracija na jednom mjestu, kao to su bile velike
poznate demonstracije 14. decembra 1939. godine, nije vie bio
pogodan. Tom prilikom je pohcija kod Vukovog spomenika pucala u masu, te su pale prve nae rtve na demonstracijama. Iz
toga je trebalo izvui pouku kako organizovati masovne demonstracije i mitinge, a izbjei pogibiju ljudi. Na osnovu iskustva
7 ustanak 1941.

97

iz demonstracija od 14. decembra doli smo do zakljuka da

treba razvui policijske snage za vrijeme demonstracija, pa smo
od taktike ' velikih demonstracija (desetine hiljada ljudi na
jednom mjestu) preh na taktiku velikog broja demonstracija
na najirem podruju grada, na svim njegovim najivljim punktovima i to u isto vrijeme Prve takve demonstracije bile su
odrane za godinjicu poetka drugog svjetskog rata, 1. septembra 1940. godine. Oko 7 sati uvee, po detaljno izraenom
planu partijske organizacije Beograda, buknule su masovne demonstracije na raznim krajevima Beograda. To su bile izrazite
antiratn demonstracije sa parolama protiv uvlaenja Jugoslavije u rat, protiv rata uopte i protiv unutranje i spoljne politike protivnarodne vlade. Nova taktika potpuno je obezglavila
pohciju. Iz kasnijih izvjetaja policije vidjelo se da ona nekoliko
sati poshje poetka demonstracija nije bila svjesna da se radi
0 demonstracijama, jer su sa raznih policijskih punktova stizali
istovremeni panini izvjetaji o pokretu masa, o pobuni, demonstracijama, revolucionarnim govorima itd. Sve je bilo izvreno
po planu, a da niko nije bio ak ni uhapen na samim demonstracijama. Hapenje je nastupilo u toku noi poslije demonstracija i sutradan, po spiskovima sumnjivih.
Kad smo ve jednom pronali taktiku decentrahzovanih
demonstracija, primjenjivah smo je poshje i kod tzv. leteih
mitinga. Naime, sve to smo htjeli da saoptimo direktno masama, inili smo na leteim mitinzima. Pred pojedinim fabrikama, bioskopima, cirkusima na svakom mjestu gdje se skupljalo mnogo svijeta organizovali smo kratke mitinge. Unaprijed bismo pripremili govornika, nekada ih je bilo 23 koji
bi imah zadatak da pozovu masu da ih saslua i da u kratkim
govorima od 15 minuta do pola sata saopte okupljenom narodu
sve to je u tom momentu bilo potrebno. Rijetko bi govornici bili
uhapeni, jer je sve bilo izvreno brzo i organizovano, iznenadno.
Policija je inila to je mogla, ali sve je bilo kasno. Bilo je
mnogo i masovnih hapenja, ali to nije moglo da oslabi mo
Partije, jer je ona djelovala usred revolucionarnih masa koje
su je uvale i davale joj uvijek nove borce. Pojedinci koji su
padah u ruke pohcije nisu se osjeali samim, revolucionarnu
uvjerenost i vrstinu davao im je radniki pokret koji su predstavljah i iz koga su ponikli.
Krajem januara 1941. u beogradskoj Glavnjai (zloglasnom beogradskom zatvoru) nali smo se nas tri lana Mjesnog
komiteta Beograda, svaki uhapen po svojoj liniji. To vie nisu
bile uske zavjerenike, ilegalne grupe, pa kad padne jedan pada
1 veina drugih. Svaki od nas imao je svoje veze, svoj masovni
rad, pa je tako i moglo da se desi da se iz jednog ueg ruko98

vodstva Partije nau u zatvoru po vie njih a da su njihova

hapenja bez meusobne veze. Prva sam ja bila uhapena. Drugi
dan opazim u sobama Glavnjae naeg organizacionog sekretara
Miloa Matijevia Mru, a malo kasnije i lana MK Miloa. Mamia. Pomislila sam da je rije o iroj provali .u sam Mjesni
komitet, ali su mi oni neto mimikom, a kasnije u prolazu objasnili da se ne brinem, jer su oni pali po drugoj liniji, i da se
ne radi o provali u partijsku organizaciju. To me je odmah umirilo, jer sam znala da sam zbog partijskog rada zatvorena samo.
ja i da je na meni da zaustavim dalju provalu.
BORBA ZA VRSTO DRANJE PRED NEPRIJATELJEM

Jedno od pitanja bilo je i uvrivanje discipline u pogledu

dranja pred klasnim neprijateljem, tj. pred policijom. O tome
se u partijskim redovima mnogo diskutovalo naroito poshje
oevidne prekretnice koju su u tom pravcu napravih Cana Babovi i Krsto Popivoda, koji su, pored ostalog, i zbog toga postali
poznati u najirim redovima ilegalnog partijskog lanstva. Oni
su, i pored najzvjerskijeg dugotrajnog muenja u policiji, odbili
sa otvorenim prezirom da ma ta kau o ilegalnom radu. Tako
su po toj svojoj revolucionarnoj vrstini postah pojam u Partiji.
Poslije toga umnoili su se primjeri besprijekornog borbenog
dranja pred policijom i pitanje slabog dranja nije vie predstavljalo problem.
Predviajui mogunost hapenja pojedinih lanova, mi
u MK smo se dogovorili da pohciju treba kad se ve neko
nae u njenim rukama ; zavaravati, a ako ona ima neke dokaze, nipodotavati je i 11a taj nain demoralisati, pokazujui
joj da, i pored eventualnih evidentnih dokaza koje ona ima, komunista nee nita da prizna. To je bio predlog Rifata Burdovia (tada takoe lana MK) koji smo svi prihvatili.
Evo kako sam ja, poslije svog hapenja, primjenjivala taj
na metod.
U januaru 1941. godine bila sam uhapena poto me je
izdao jedan lan Rejonskog komiteta koji je prethodno bio
uhapen zbog svoje sindikalne djelatnosti. Ovaj ovjek je poslao
pohciju na sastanak koji je imao zakazan- sa mnom. On je gotovo sve to je znao priznao pred pohcijom: o rad Rejonskog
komiteta, 0 stanovima gdje su se odravali sastanci, o metodama
partijsko-pohtikog rada (detaljno o radu. partijskih ehja i
komiteta u vezi sa velikim beogradskim trajkovima, o decentralizovanim demonstracijama, o leteim mitinzima itd.). Kod
njega su naene ceduljice sa zabiljekama koje su me veoma
konkretno teretile.
7*

99

Prilikom samog hapenja obraala sam se graanima-prolaznicima da me zatite od ovih ljudi koji me napadaju.
Meutim, prolaznici su bili nezainteresovani i nisu htjeli, a moda ni smjeh da se mijeaju u hapenje neke ene. Najvjeravatnije nisu ni slutili da se radi o pohtikom hapenju. U toku
.spro voen ja do prvog policijskog komesarijata vodio se, otprilike, ovakav razgovor. Tiljak, poznati beogradski krvoloni ef
agenata (ubrzo poshje okupacije 19.41. likvidiran je u Zagrebu
kao ustaki policajac), tada na elu grupe agenata,koja je imala
zadatak da me uhapsi, pita:
Poznaje h ti mene gospa L.?
Nemam ast da vas poznajem.
Ja sam Tiljak.
Milo mi je. Takvo je bilo upoznavanje cinian ton
:s jedne i druge strane. Dok ja utim, Tiljak nastavlja:
Odavno mi tebe vrebamo. Najzad si dolijala . . .
U Novoj upravi (na Obilievom vijencu) iste noi poinje
isljeenje. Ali prije toga doek u Novoj upravi poshje sprovoenja iz komesarijata. Vezana i smjetena u predsoblju efa
agenata IV uprave ekam 11a sasluanje. Prilazi jedan agent
i pita:

Kako se zove? Odgovaram.

as poshje toga prilazi drugi agent i pita isto. Ovoga puta
Ikaem:
Culi ste kako se zovem i neu dvaput da odgovaram isto.
Nee!?.
Poinje amaranje: agent me svom snagom udara s jedne
i druge strane po licu i prilikom svakog udarca ponovo pita:
Kako se zove?. Ne odgovaram. Lice poinje da plavi i otie.
Udarci se nastavljaju. Ali odgovora nema. Onda agent poinje
da upa pramen po pramen kose, svud uokrug lica, navijajui
male pramenove na svoj prst, dok tako ne oupa itav "krug
oko lica, i svaki put, prilikom bacanja na pod iupanog pramena kose, ponovo pita: Kako se zove? I najzad, iako nisu
dobili odgovor, agenti su morali da prestanu sa muenjem.
Ali, to je bio samo uvod, pravo muenje poinje iste noi.
Grupa agenata u kojoj su poznati krvoloci Kosmajac, Milorado-vi, Steri i drugi vezuju mi lancem posebno noge a posebno
ruke. Na lancu oko ruku ostavljaju jedan dugaak dio lanca
da visi. Ovako svezanoj u sjedeem stavu, ruke namjeste oko
koljena, a izmeu koljena i svezanih ruku proture jedan dug,
jak kolac, pa onda podignu i namjeste tijelo izmeu dva razmaknuta stola. Jedan od agenata tada povue lanac koji visi sa
ruku i tijelo se tada nae glavom nadolje, a tabanima nagore
i poinje sistematsko zvjersko batinanje pohcijskim ilama 1
100

pendrecima iz sve snage po tabanima. Kad se jedan umori,,

nastavlja" drugi i to tako tee naizmjenice. Sve to podnosim utei. Najzad, agenti poinju meu sobom da razgovaraju:
Zato uti?
Moda je u nesvijesti?
Ne, nije. Je li bre, ti uiva u batinama? Govori, to
uti?!
Nikakvog glasa. Meu agentima preovladava miljenje da
sam u nesvijesti, a meni to daje ideju da simulirana nesvjesticuSkinuli su me s koca, odvezali i posadili na stolicu, a noge su mi
strpali u veliku kantu vode sa burovim prakom. Za to vrijeme
neprekidno simuliram nesvjesticu i poslije izvjesnog vremena
dolazim svijesti. Kad sam najzad otvorila oi, jdan upita:.
ta je, bre, gospa L.?
Nita, imam samo jedno pitanje. Kako se zove onaj tome je najvie tukao?
E ba nee da zna pa da me sutra kad izae metneu tvoje komunistike novine!
Za mene je to opet bio podatak da im moral nije ba vrst..
Boje se da im ime ne-bude u naoj tampi. Poslije toga grdnje,,
nove prijetnje, ali te noi vie nema batina. Jo dvije takve noi
nisu donijele nikakvih, rezultata policiji. Uvijek su me isti agenti
tukli, a Tiljak se kao ef pojavljivao s' vremena na vrijemeetvrti dan, kad muenjem nije postignut cilj, isljeivanje1
se nastavlja na drugi nain: suoenje u kabinetu efa agenata
Tiljka sa onima koji me terete. Svezana sam, leima okrenuta
vratima da ne bih vidjela ko ulazi. Vie mene, tano iznad glave,,
stoji jedan agent koji me dri za kosu. Ulazi lan Rejonskog komiteta koji me tereti, i upitan ko sam, kae tano moje ime i
prezime i ispria sve po redu kako se ilegalno radilo tokom
nekoliko mjeseci. On stoji iza mojih lea, valjda da ne bih pokuala sa njim znacima da se dogovaram.
ta kaete na ovo?
Ne znam toga ovjeka i ne znam o emu pria, ne znam
na koga se to sve odnosi, ja lino nemam s tim nikakve veze.
Poshje ovoga su me odvezali, a Tiljak alje sve agente ii
ostale napolje iz sobe i ostaje nasamo sa mnom. On tada pokuava da me nagovori na priznanje, obeavajui da e prestati sa
muenjem. Ali je i tada ostao bez rezultata.
Na kraju toga sasluanja jednog momenta dolazi do prave
demoralizacije policajca koji to otkriva svojim postupkom.
Shvatite, zaboga, moju situaciju, kao to ja shvatam
Vau. Vi ste odgovorni pred Partijom, ali i ja pred dravom.
Ja moram da imam rezultate, resultate, razumete li! Moram
da imam Vae priznanje, bar notornih injenica.
Veoma mi je ao, ali ja Vam u tome nita ne mogu.
x
pomoi.
101

Poslije ovoga nije bilo vie muenja. Posljednji pokuaj

ibio je neto drukijeg karaktera, ali od poetka veoma providan.
To je novo sasluanje u kabinetu sfa IV odseka Bearevia. Od
tue ve sam veoma iznakaena: lice mi je oteeno i izoblieno,
modro do crnila, sa potpunim crnim debelim kolutima podlivene
krvi oko oiju koji idu ak i preko ela. Ne mogu se vie ni kretati, ve me vode dva agenta drei me ispod pzuha.
Zato tako izgledate, ta su radili s Vama? pita Bearevi.
.Ne pravite se ludi, to je sve Va plan, po Vaem nareenju.
Dobro, onda da otvoreno razgovaramo. Da, ja sam to
sve vodio, ali ima i kod nas razlike u miljenjima. Jedni, na
primer, misle da treba s Vama i dalje nastaviti rad (muenje,
misli), a ja smatram da ne, jer je Va sluaj jasn. Vi ste jedan
ovejan komunista, sa Vama, svakako, nije lko. Ali mi imamo
protiv Vas dokaze i nije vano da li Vi to priznajete. To e biti.
materijal za sud. Ali, ipak, mi emo vas pobediti (misli na komuniste), mi smo sada jai od vas, mi vas sada potpuno itamo,
uhvatili smo vau taktiku. Evo, ovde, stoje ilegalno tampani
ZAKLJUCI IV zemaljske konferencije KPJ koje smo pronali,
i poto ste se vi ovde deklarisali i znamo ta su vam namere,
borba e biti do istrebljenja. Uostalom, vama je pre bilo mnogo
lake dok ste se borili sa obinim polupismenim agentima, a sada
su tu pravnici. I ja imam pravni- fakultet.
Ni to im sasluanje nije dalo nikakvih rezultata. To je bio
posljednji pokuaj, ako se izuzme formalni zapisnik koji je napravljen mjesec dana kasnije. Vie nije bilo ni muenja, ni
suoavanja, ni isljeivanja. Policija je morala odustati od svojih
iluzija, premda je Bearevi na kraju sasluanja rekao:
Sada idite na V sprat, pa ako se predomislite, Vi javite,
inae emo morati sa Vama da nastavimo rad.
Meutim, taj rad nije vie bio nastavljen; policija je u
ovom sluaju morala utke da kapitulira. Naime, poshje svega
ovoga nisu me vie drah ni u samici, ve su sa mnom ak u
sobu smjestili jednu drugu nau uhapenu enu.
Jo mjesec dana ostala sam u Upravi grada, gdje sam doivjela i 27. mart 1941. Smatrala sam da sam jeftino prola u
odnosu na Canu i Krstu koji su svojim primjerom probijali put.
BOMBARDOVANJE BEOGRADA

Te_ najvanije mjesece pred dogaaje od 27. marta (februar i mart) provela sam u zatvoru i do mene su dolazili samo
odjeci tih zbivanja. U drugoj polovini marta ve se i kod naih
102

uvara (andarma) osjeala neka uznemirenost. Moj raniji poznanik-narednik rekao mi je: Izgleda da ete uskoro biti puteni iz zatvora, ali ne mislite da je to zaslugom Vae Partije,
ve naega mladoga kralja. Pri tom mi je dao neki letak
umnoen na getetneru, gdje se neto govorilo protiv politike
tadanjeg namjesnika princa Pavia, a u prilog maloljetnog
kralja Petra. To mi je bio dokaz da i u vladajuim vrhovima
nije sve u redu. Na 78 dana uoi Hitlerovog napada na Jugoslaviju prebaena sam na Adu Ciganliju, u. sudski zatvor.
Prije toga napravljen je zapisnik o mome sluaju. Diktirao ga
je sam Bearevi.
Na Adi Ciganliji nadah smo se da emo biti ubrzo puteni.
Ali Simovieva vlada koja je obrazovana poshje 27. marta nije
htjela odmah da pusti komuniste iz zatvora. Od svih zatvorenika na Adi ostali smo samo mi komunisti i nekoliko njemakih
pijuna. Na ponovljeni pritisak nae Partije pustili su i nas
komuniste, ali u zadnjem momentu, tj. uoi samog bombardovanja Beograda 5. aprila 1941. godine. ak ni jednu no
nisam mogla prespavati na slobodi, jer me je 6. aprila izjutra
probudila gazdarica, usplahireno mi saoptavajui da se na
nebu vidi ogroman broj aviona, a da se' svijet pita je h to njemaki napad ih su manevri nae avijacije. Dok sam se uurbano
spremala, ve su bombe pole da eksplodiraju. Odmah smo
poeli da gasimo male zapaljive bombe koje su svuda gusto
padale po krovovima i dvoritima. Istovremeno su poele da
odjekuju stravine eksplozije ostalih bombi. Nakon deset minuta zapalila se i poela da gori ogromnim plamenom velika
fabrika namjetaja u Albanskoj "ulici, gdje sam stanovala.
Uskoro sam krenula ka Kalenia pijaci gdje je bio zakazan veliki skup, odakle je trebalo da ponu manifestacije u korist saveza sa SSSR-om. Ali bombardovanje Beograda, koje je
oznailo poetak, napada hitlerovske Njemake na Jugoslaviju,
promijenilo je itavu situaciju. Morala se mijenjati i odluka o
demonstracijama. Partijski aktiv odmah se pomjerio u pravcu
ciglane Sianskog. Tu su bili pojedini drugovi iz rukovodstva
CK KPJ i PK KP Srbije: Rade Konar, Sreten 2ujovi, Cana
Babovi i drugi. Bilo je rijeeno da se drugovi koji su bili sposobni za vojsku po veu sa svojim vojnim jedinicama (naa linija
bila je otpor napadau i odbrana nezavisnosti zemlje), a ostali
da se privremeno, dok traje bombardovanje, povuku iz Beograda u pravcu Ralje.
Beograd je odmah u toku prvog dana bio u neopisivom
haosu. Usljed rastrojstva starog reima uoi samog rata, a naroito zbog organizovanog rada pete kolone koja je, u stvari,
sainjavala dio starog reima na dan bombardovanja bio je
potpuno paralisan itav dravni aparat. Osjetila sam to ve
103

odmah rano ujutru kad sam, izmeu dva talasa bombardera,

prelijetala iz ulice u ulicu od Grobljanske do Crvenog krsta.
To je razmak od 2 do 3 kilometra na kome nisam naila ni na
kakve organizovane ekipe sanitetske, policijske, vojne
koje bi neto intervenisale. Samo mrtvi okolo i svijet koji u
panici bjei, poari koji se ire i veliki broj ve poruenih
zgrada. Tako je bilo sve do noi toga prvoga dana. Haos se iz
sata u sat poveavao. Stizale su vijesti da je poarom zahvaen
cio centar Beograda, da je poruen i da gori Dorol, da veliki
broj mrtvih i ranjenih lei na uhcama i po ruevinama, a da
ih niko ne spasava i da se ve u toku dana pojavila pljaka.
Ve u toku prve noi Beograd je napola opustio: narod je masovno naputao grad koji je bio pod'neprekidnim udarima hitlerovske . avijacije.
Naa grupa od 23 komunista krenula je tek uvee po sputanju mraka. Na Avalskom drumu zatekli smo potpuni nered,
gotovo na itavoj njegovoj duini, a naroito na izlazima iz Beograda. U gusto zbijenom poretku bio je pomijean narod s vojskom, kola, konji, artiljerija, vojnici, izbjeglice, sve se to tiskalo
u punoj tami. Bilo je veoma teko probijati se kroz tu gustu
i zbrkanu masu, a da se ne pogubimo. Zato smo se dogovorili
da na znak raspoznavanja bude broj 23. Kad bi nas masa kola
i naroda razbila, dovikivali smo taj broj i tako se povezivah u
tami. Tek pred zoru, kad smo ve bih na domaku Ralje, guva
na cesti se malo razredila.
Usput sam bila uznemirena, jer nisam nigdje vidjela svoju
sestru Branu koja je tada radila u ilegalnoj tampariji PK KP
Jugoslavije za Srbiju, a nisam nita ula o njoj od poetka bombardovanja. U Ralji smo dobili zadatak da saekujemo sve vozove koji stiu od Beograda i da sve komuniste skidamo s voza
da bi tu dobili direktive za dalji rad. Tako se drugoga dana
bombardovanja u okolini Ralje koncentrisao prilino veliki broj
komunista. Neki od njih dobili su uputstvo da idu u svoj kraj,
ah veina je trebalo da eka u okolini dok se ne vidi ishod situacije. S jednom grupom smjestila sam se u selo Popovi, u
kuu oca Mome i Drae Markovia, koji je tu bio Uitelj. Bila
sam zabrinuta zbog Brane: Usput sam ula da je taj kraj Beograda jako bombardovan i da je ona poginula. Zato sam zamolila Canu Babovi da mi dozvoh da odem u Beograd i da sama
ispitam je h kua u kojoj se nalazila tamparija doista poruena
i da se uvjerim je h Brana stvarno poginula. Cana se odmah
sloila. Krenula sam pjeke. Avalski drum bio je pust, ponekad
bi prola neka vojna kola ih automobil. Neki oficiri su me jedan
dio puta uzeh u kola i rekli mi da naa vojska prodire u pravcu
Sofije kroz Sievaku klisuru i u pravcu Skadra. Nisam u to
Vjerovala, jer smo ve u Popoviu sluali jednu stranu radio104

stanicu i uli da Nijemci na svim pravcima napreduju i prodiru u nau zemlju.

Beograd je odavao sliku izumrlog grada, kao da ga je
kuga pomorila. Prolazila sam dugim periferijskim kvartovima
Painog brda, a da sam jedva ponekog srela, jer periferijski,
kvartdvi nisu bili toliko porueni od bombardo van ja, a ipak su.
bili pusti, poto je sav narod izbjegao. U potpuno poruenim
kvartovima mrtvaci su jo uvijek leali na ulicama i u kuama,,
niko ih. nije sahranjivao, niti ranjenima pomagao prizor pustoi i uasa. Po opisu otkrila sam kraj gdje je bila tamparija.
PK. To je bilo nedaleko od Cvetkove mehane. Kad sam tamostigla, vidjela sam da kua tamparije, kao i mnoge oko nje,,
nije bila ni taknuta bombardovanjem. Na vratima na paretu.
hartije pisalo je: Mi smo na pijaci, saekajte. ekala samt
jedan, dva, tri sata, neprekidno obilazei oko kue i pokuavajui da uhvatim vzu sa njenim stanovnicima. Sve je bilo>
mrtvo, niko se nije javljao. Odlazila sam i ponovo se navraala,,
uvijek je stajao isti papir na vratima. Znai poginule ipak (sa.
Branom je bila i Mirjana Jankovi), vjerovatno u bjekstvu od.
bombardovanja. Vratila sam se u svoj stan. Sutradan opet natrag, i opet ista hartija. Morala sam nai nekoga u okolini koji.
e mi moi potvrditi njihovu sudbinu. Zaem po susjednim
kuama i ponem se redom raspitivati o njima, Dugo nisam mogla da naiem na nekoga ko bi ih poznavao, jer su se tu bilenaselile izbjeglice iz centralnih dijelova grada i bilo ih je vienego stanovnika toga kvarta koje su takoe opt bili izbjegli
negdje dalje. Najzad, naiem na jednu enu koja mi ree da ih.

je obje toga jutra vidjela na Cvetkovoj pijaci. Ponovo odem

pred kuu i sad sam bila uporna u ekanju i lupanju na vrata.
Najzad sam ih nala obje ive i zdrave u kui. Cedulju su stalno*
drale na vratima, raunajui da e drugovi ako dou znati da
uu, a za ostale nije ni bilo vano, jer su bili nepoeljni. Mnogosu mi se obradovale jer sam ja bila prva veza (iako, dodue,,
nezvanina) koja im je dola poshje bombardovanja.
U tampariji sam zatekla uoi napada odtampanu veliku,
koliinu posljednjeg broja Proletera koji je sada postao n e aktuelan. Odmah sam pomislila da to treba unititi, jer moebiti kompromitujue kad Nijemci uu u Beograd to je biloveoma izvjesno i bhsko. Brana se sa mnom u tome sloila. U
Beogradu sam se nala sa Isom Jovanoviem, izvijestila ga da.
tamparija nije oteena pa smo se sloih da sve brojeve Proletera treba unititi, a mainu za prvo Vrijeme zakopati podrumu, dok se ne rijei gdje e biti budua tamparija podi
okupacijom. To je trebalo da urade Isa, Brana i Mirjana. Proleter su uspjeli da zatrpaju u temelje jedne sporedne prostorije u dvoritu zgrade, ah mainu nisu mogli da zakopaju, jer
105

;je u podrumu bila na podu velika betonska ploa. Tu_ mainu

";su Isa i Brana, uz veliki rizik, na kolicima prenijeli u Sumato-vaku ulicu, tek poto su Nijemci ve bili uli u Beograd.
Po obavljenom poslu vratila sam se u selo Popovi. Uskoro
su i Nijemci stigli u Beograd, pa smo se i mi vratili u ve okupirani grad sa, naravno, potpuno novim zadacima.
U OKUPIRANOM SARAJEVU

Neposredno poslije kapitulacije bilo je rijeeno da drugovi

Ikoji su poznati beogradskoj policiji odu iz Beograda u druge
krajeve, da ne bi pali u ruke neprijatelja. Kako sam iz zatvora
beogradske policije izila upravo uoi bombardovanja Beograda,
5. aprila, i bila dobro poznata policiji, ukljuena sam u taj broj
-drugova koji su morali da napuste Beograd. Stalo se na stanovite da svako od nas poe u svoj kraj. Poto sam rodom iz
Bosne, poslali su me u Sarajevo. To je bilo prvi put da odlazim
na rad u Sarajevo.
Ranije sam neto radila u Banjoj Luci, ali se sav moj partijski rad prije rata odvijao u Beogradu.
Okupirano Sarajevo odmah je ostavilo na mene straan
utisak: po glavnim ulicama motale su se gomile ljudi u nepoznatim uniformama, a jedan dio se pojavljivao po gradu u-vojnikom poretku. To se poela stvarati Paveheva vojska: ustae,
domobrani, policija. Ljudi su se raspitivah koja je koja uniforma i vojska.
Prije nego to su i poeli masovna hapenja neprekidno
su kruili glasovi o izvrenim ili nameravanim hapenjima poznatih linosti biveg reima ili pripadnika njegovih, vojnih i
^policijskih formacija. Najvie se govorilo o predstojeim hapenjima i protjerivanjima Srba, Jevreja, oficira bive jugoslovenske vojske. Ipak, masovna hapenja poela su jedan do dva
;mjeseca kasnije, neposredno prije, a naroito poshje napada
Njemake na SSSR. Komunisti su bili na oprezu, neki Srbi su
poeli da se iseljavaju u Srbiju, osobito ljudi iz graanskih redova. Imao _se utisak da su Jevreji bili bespomoni u ovoj situaciji. Oni su se najmanje organizovano snalazili. Prvo su im ve
odmah poslije okupacije kao i u ostalim gradovima naredili da
nose ute trake oko ruke sa ucrtanim jevrejskim znakom (u
poetku je to bilo samo slovo Z na reveru kaputa). Bila sam
neobino iznenaena kada se ovim otkrilo koliko mnogo u Sarajevu meu Jevrejima ima radnika i sirotinje. Mi komunisti
smo imali u svojim redovima prilian broj Jevreja. Preko njih,
a i direktno, povezivali smo se sa masom Jevreja koji su ve
Tbili (meu prvima) proskribovani, a ustake vlasti poele su
106

ili sakupljati u sabirne logore. Htjeli smo im pomoi u sklanjanju ispred progona. esto smo u tome uspijevali. I graanstvo im je samoinicijativno pomagalo. U mnogo sluajeva tu
Su se pokazivali veliki primjeri spontane ljudske solidarnosti.
Ipak, sve je to bilo suvie malo i neefikasno. Osjealo se da e
sarajevski Jevreji masovno postati rtve faistike okupacije.
To je veoma doprinosilo, deprimiranosti u redovima graana
Sarajeva, jer su Jevreji sainjavali znatan dio sarajevskog stanovnitva i bili prisno povezani sa ostalim graanstvom, Srbima, Hrvatima, i muslimanima.
im sam dola u "Sarajevo, izabrana sam za sekretara
Mjesnog komiteta u kojem su, pored ostalih, bih: Milutin urakovi, Mladen Kneevi, Jovanka ovi, Esad engi, Nisim
Albahari i Hana Ozmo. Vladimir Peri Valter je u to vrijeme
radio u Rejonskom komitetu i istakao se kao jedan od najboljih
sekretara rejonskih komiteta. Mislim da je Vaso Miskin tada
bio i u Pokrajinskom i u Mjesnom komitetu.
Prije nego to smo ita intenzivnije poeli da radimo u
Sarajevu, drugovi su nam rekli da prvo odemo kuama, da se
vidimo i oprostimo sa svojima i da im objasnimo da nam predstoje veliki zadaci. To mi se inilo veoma humanim. U maju sam
otila u Banju Luku kod svoje porodice. Usput sam imala da
predam poruku sestri Brani da ode u Beograd ponovo na rad
u partijskoj tehnici. U Banjoj Luci se nisam krila, iako su me
znali kao komunistu. Ali to je bilo u periodu kad jo nisu poela masovna hapenja. Majci sam rekla da odlazim i da ne
znam ta e dalje biti. Ostala sam tri-etiri dana. Kad sam se
vraala u Sarajevo, ve su poela hapenja i pokolji. Prialo, se
da leevi ljudi plivaju Savom. U vozu se govorilo da su te
zloine poinili etnici. Meutim, tada jo nije bilo etnika ni
partizana, niti kakve nae oruane aktivnosti. Shvatila sam da
je to ba ustako-njemaka provokacija.
Na MK radio je poslije okupacije aktivno na svim sektorima. Imali smo uporita u svim sarajevskim fabrikama i po
radionicama. Najmnogobrojnija naa baza bilo je radnitvo
eljeznike radionice, Loionice, Fabrike duvana, Fabrike arapa Klju itd. Radili smo po svim uobiajenim sektorima
partijskog rada sa omladinom, enama, (sindikati su bi ve
due vreme zabranjeni i po toj liniji se radilo direktno u fabrikama i radionicama). Bila je, meutim, jedna bitna promjena
uveden je vojni sektor u partijski rad, a njegov zadatak je
bio priprema oruane borbe, stvaranje udarnih grupa u gradovima, vojne organizacije, prikupljanje oruja, sanitetskog materijala, organizovanje sanitetskih kurseva, veza sa bivim oficirima, a ubrzo i veze sa ljudima iz novih kvislinkih vojnih
formacija itd.
*
207

Mi smo sada znali da je neposredna borba pred nama. To

je u stvari bio fundamentalan prelaz, ali je on doao veoma prirodno. Svako je bio na najprirodniji nain proet time da sada
idemo u odluujuu borbu nacionalnu i socijalnu. Vladalo
je totalno uvjerenje u nau konanu pobjedu. Taj borbeni moral
spadao je meu najvre temelje naeg revolucionarnog pokreta i ta se ubijeenost automatski prenosila na mase i ispunjavala ih nesalomljivim elanom.
SASTANAK PK K P J ZABIH 7. JULA

U Sarajevu sam postala lan Pokrajinskog komiteta i bila

zaduena za rad Mjesnog komiteta. Sjeam se prvog sastanka
PK kome sam prisustvovala. Bih su prisutni: Svetozar Vukmanovi Tempo, Buro Pucar Stari. Ugljea Danilovi, Avdo Humo
i Iso Jovanovi koji je takoe doao iz Beograda i koji je tada
.bio sekretar Pokrajinskog komiteta. Na sastanku su prenesene
odluke Centralnog komiteta Komunistike partije Jugoslavije
0 oruanom ustanku. Odravanje .sastanka nije bilo naroito
obezbijeeno. Samo jedan drug je bio napolju sa zadatkom da
nas obavijesti ako primijeti neto sumnjivo. Sastanak se odravao u jednoj kui na Miljacki.
Sva pitanja o kojima se tada raspravljalo bila su usmjerena ka jednom osnovnom: oruanim akcijama. Diskusija je
na mene ostavila nezaboravan utisak. Tempo je iznio odluke
Centralnog komiteta, objanjavajui kako treba politiki pripremiti ljude za ustanak. Isticao je rad na stvaranju bratstva
1 jedinstva podvlaei da ustae i Nijemci ele da raznim provokacijama izazovu mrnju izmeu Srba, Hrvata i muslimana.
Sada je na glavni pohtiki zadatak, tako je govorio Tempo,
da pariramo toj provokatorskoj politici i da objanjavamo d
je jedini spas naroda Jugoslavije, a samim tim i naroda Bosne
i Hercegovine, da se zajednikim snagama bore protiv neprijatelja. Takoe je naglasio da treba razobhavati neprijateljske
provokacije kojima hoe da nas razjedine.
Tada se ve znalo da su neki seljaci, uslijed represalija
koje su vrile ustae nad srpskim ivljem, pobjegli u ume.
Imali smo potpuno tane informacije da niko od mukih glava
iz Vogoa nije kod kue, nego da se kriju po umama. Isto stanje je bilo i na Romaniji i u drugim krajevima u tom dijelu
Bosne. Ljudi su otili od svojih kua i ekah ta e dalje biti.
Znalo se takoe da je u Hercegovini ustanak ve poeo. Narod
se pobunio protiv klanja i bacanja ljudi u jame. Mostarska partijska organizacija nije jo bila povezana sa hercegovakim
ustankom, ali jesu partijske organizacije na terenu, gdje je
108

ustanak buknuo (istona Hercegovina: Bilea, Trebinje, Gacko,

Ljubinje i Nevesinje) i pojedinci komunisti ondje gdje nije bilo
partijske organizacije. Vijesti o ustanku u Hercegovini mi smo
u Sarajevu u poetku dobij ali-uglavnom preko graana. One
su bile u osnovi tane i govorile su da su ustae pohvatale mnoge
ljude iz hercegovakih sela, poklale ih i pobacale u bezdane, a
njihova imanja opljakale, kue popalile, a stoku otjerale.
Ustae su to inile upadajui u sela nou, pozivajui ljude i ubijajui ih na licu mjesta ih nad bezdanim jamama. To su bili
pravi masakri. Ovo je odmah izazvalo masovni otpor koji se
ubrzo pretvorio u opi ustanak. Bili su likvidirani gotovo svi
ustaki i domobranski manji garnizoni i gotovo cijela istona
Hercegovina (sem veih gradova) bila je u rukama ustanika. I o
tome je diskutovano n sastanku PK, tj. kako da partijska organizacija Mostara stupi u vezu sa ustanicima. Isto tako, govorilo
se kako da se iz Sarajeva poveemo sa odbjeglim seljacima i
ostalim simpatizerima, bivim jugoslovenskim oficirima.i drugim ljudima koji su se krili od ustaa. Znalo se da su mnogi od
njih nae pristalice iako nisu bili lanovi Partije. Morali smo se
hitno povezivati s masama koje su ve bile raspoloene za akciju
i sve one koji su eleli da se bore rasporediti na mjesta gdje
bi mogli najvie koristiti.
Poslije izvjetaja lanova PK o stanju u pojedinim krajevima Bosne i Hercegovine Tempo je iznio i konkretan plan
o tome kako treba pripremati ustanak i gdje bi trebalo da mi,
kao partijsko rukovodstvo, stvaramo ete, to jest partizanske
vojne jedinice, koje e organizovano djelovati protiv okupatora.
Radilo se o nekoliko komunikacija, kao to su pruge Sarajevo
Praa Viegrad i Sarajevo Metkovi i pruge i ceste prema
sjeveru i zapadu. Tada je postavljen plan stvaranja jedinica i
veza, rasporeeni su ljudi da organizuju narod koji je ve bio
uzburkan i raspoloen za borbu. Naravno, to sve nije bilo lako
sprovesti. Pokrajinskom komitetu nije bilo sasvim jasno do kog
stepena su ljudi spremni da se bore i ta mogu uiniti, ah je
oevidno situacija bila zrela za otpoinjanje oruane borbe protiv neprijatelja.
Kasnije je odrano jo nekoliko sastanaka Pokrajinskog
komiteta na kojima se konkretno govorilo 0 stvaranju tabova
na Romaniji i na drugim mjestima koja su bila odreena za
centre borbe. Odlueno je da na Romaniju pou Slavia Vajner
ia i Pavle Goranin.
Kao sekretar Mjesnog komiteta, bila sam zaduena da
razgovaram sa drugovima u Sarajevu koji treba da pou na
teren. Prvi razgovor sam imala sa Slaviom Vajnerom.
Slaviu sam poznavala jo iz Banje Luke, gdje je dugo
godina radio u Higijenskom zavodu kao inenjer hernije. Pri109

padao je grupi intelektualaca-marksista i kao takav bio je poznat meu komunistima, a i tadanjim vlastima. Kad sam ga
vidjela u Sarajevu, prvi put poslije mog odlaska iz Banje Luke,
izgledao je mrav i visok, malo pogrbljen, u nekom starom
trenkotu. Sastali smo se u stanu inenjera Veljka Vukovia
(1942. .ubili su ga etnici). To je bilo nae ilegalno sastajalite.
Tada sam Slavii saoptila da je odreen za komandira nae
prve ete, budueg partizanskog odreda na Romaniji.
^
U sebi sam pomislila ne znam da li na osnovu njegovog"
dosta krhkog izgleda ili zbog toga to sam znala da se, sem neposredno uoi rata, nije bavio ilegalnim partijskim radom
da on nee bogzna ta moi da uini ha podizanju ustanka, a
prije svega na povezivanju sa romanijskim seljacima.
Ova moja bojaznost se, kao to je poznato, ubrzo pokazala
netanom. Jer, im je otiao meu uznemirene i za borba
spremne seljake, Slavia ih je, uz pomo nekoliko partijaca na
Romaniji, okupio oko sebe i stvorio borbeno jezgro. I u daljem
radu pokazao se kao jedan od najsjajnijih masovika nae narodnooslobodilake borbe. Izgleda da je znao kako treba prii ljudima. Bio je dobar govornik. Njegova slava kao narodnog voe
u tom kraju naroito je porasla poshje prve akcije protiv Njemaca, na Crvenim stijenama, gdje se pokazao ne samo kao dobar tribun nego i kao izvanredno hrabar ovjek.
Kad je Slavia poslat na Romaniju, neki drugovi su upueni na Zvijezdu, u Hercegovinu, u Kalinovik. Naa gradska
partijska organizacija dobila-je zadatak da te drugove putem
kanala koje smo imali, preko Ilide, Crepoljskog, Hadia i Pazaria prebaci u odreene krajeve. Hasan Brki, Rato Dugonji
i mnogi drugi otih su na teren uz pomo mjesne partijske organizacije koja je u svim pravcima uspostavila dobre veze za
prebacivanje. Oni su tamo postrepeno formirah tabove naih
vojnih jedinica i ubrzo su poele prve akcije.
im je ia otiao (a za njim i Rade Hamovi) oni su:
imah prvu veliku akciju protiv Nijemaca na Romaniji, u umi
na Crvenim stijenama, u kojoj su Nijemci potueni.
Ranije je bilo likvidirano nekoliko andarmerijskih stanica, ali je to bio prvi sukob s njemakom silom. U tome je, u
stvari, i bio veliki znaaj te akcije. To je bio veliki podstrek
za mase koje su ve bile spremne da se bore. Ljudi su se dotog momenta borili samo protiv ustaa, domobrana i andarma,,
a njemaka sila je mnogima izgledala jo prejaka. Poslije ove
prve potpune pobjede nad Nijemcima, rat je i sa njima otpoeo. To je nesumnjivo ulilo novo samopouzdanje narodu koji
je ve krenuo u borbu. I, naravno, to je dovelo nove ljude u
Romanijski partizanski odred i pomoglo da se on naglo proiri
novim borcima. Ve pred kraj 1941. godine taj je odred brojaa
110

3 000 boraca koji su oslobodili itav kraj Romanije i Vlasenice?

sve do granice prema Srbiji. Tako je praktino bila ve spojena,
slobodna teritorija Bosne i Srbije. Zato su Tempo i ostali drugovi koji su pozvani na savjetovanje u Stolicama mogli sve od
Romanije do Stolica da idu neprekidno po osloboenoj teritoriji.
Prve vijesti o borbi protiv Nijemaca na Crvenim stijenama izazvale su radost kod naih pristahca u Sarajevu. Naroito pozitivan odraz imala je ta vijest meu seljacima Romanije
i cijele sarajevske okoline koja je bila u stahiom strahu od strijeljanja i vjeanja koja su u to vrijeme neprijatelji esto preduzimali. To je naglo podiglo borbeni moral cijelog stanovnitva, a ne samo boraca partizanskih jedinica.
Mi u Mjesnom komitetu nismo u prvo vrijeme tano znali
ta se, u stvari, odigralo. Kurir iz odreda jo nije bio stigao da.
nas obavijesti, a glasovi o toj akciji ve su doprli do Sarajeva.
itav grad je brujao o tome da su Nijemci potueni negdje na.
Romaniji, da ih ima mnogo mrtvih itd. Prialo se i o tome da
stiu izbjeglice iz nekih muslimanskih sela, koje se povlae u.
strahu od tih borbi.
Rijeila sam da odem pred zgradu vojne oblasti, jer smo
uli da tamo ima jedna grupa izbjeghca, i da od njih ujem,
novosti. Na trgu sam zatekla mnotvo ljudi. Pitala sam ih odakle
dolaze i zato su pobjegh. Rekh su mi da je dolo do borbe
izmeu seljaka i Nijemaca, pa su seljaci pobili Nijemce, ah.
oni nisu vidjeli koji su to seljaci, etnici ili partizani.
Za mene je u tim prvim borbama i u prvim ustanikim
danima najudnije bilo to to su svi nai izvjetaji govorili o
tome da neprijatelj ima uvijek mnogostruko vee gubitke nego
mi, a tako je bilo i u ovoj borbi na Crvenim stijenama. Bilo je
mnogo akcija u kojima mi nismo imali ni jednog ranjenog ni
mrtvog. itav niz andarmerijskih stanica, malih i veih ustakih garnizona bio je u poetku ustanka likvidiran sa nikakvim,
ili veoma malim rtvama. Mi smo tek tada shvatih velike prednosti partizanske taktike taktike iznenaenja i nametanja
borbe neprijatelju ondje gdje mi elimo, a izbjegavanja ondje
gdje on eli. Takvo je bilo nae upoznavanje na praksi sa tom
borbom, potpuno novom za nae uslove. Ti prvi mnogobrojni
manji i vei vojni uspjesi stvorili su raspoloenje za masovni,
dobrovoljni odziv naroda za odlazak u partizanske jedinice.
Zato su Romanijski i drugi odredi tako naglo za samo tri
mjeseca narasli na hiljade boraca.
Poele su shne akcije i na drugim mjestima. U to vrijemauspjeli smo da stvorimo nae tabove svuda gdje je predvieno..
Vojne jedinice bile su formirane ve u avgustu 1941. godineBrzim tempom se stvarala vojska. Ustanak je buktao.
111

Kad je Tempo objanjavao kako treba otpoeti sa vojnim

akcijama (uporedo sa organizovanjem vojne mree), mnogima
od nas, nij bilo jasno kako e to praktino izgledati. Mi smo to
ponekad zamiljali i naivno, romantino. Gerilu smo esto zamiljali prema povrnim i nepotpunim pojmovima koje smo
imali iz iskustva ruskih i kineskih partizana. im smo otpoeli
prve akcije, stekli smo i prva sopstvena iskustva i prvu realnu
sliku o toj borbi koja je bila savreno jednostavna: kontimii:ranim, istovremenim i povezanim akcijama mi smo za svoju
"borbu odmah dobili i teritoriju ria kojoj smo bili gospodari i sa
ikoje nismo imali nikud da se povlaimo, ve smo na njoj manevrovali i okupatoru nametah borbu gdje je nama odgovaralo.
^Neprijatelj bi odmah osjetio koju teritoriju kontroliemo i u
nju nije olako zalazio. Izmeu nas i njega povlaile su se neverovatnom brzinom granice koje su bile iroke, pokretljive,
elastine uvijek opasne za neprijatelja, jer mu vie nikada
.nisu mogle biti vrste poto smo ih, uz pomo brzih, borbenih
i ilavih partizanskih jedinica, uvijek kontrohsali. A gdje nije
"bilo naih vojnih jedinica, izvidnica i straa postojale su strae
.-sastavljene od mnogih naih simpatizera koji su nam dobrovoljno javljah preko najudaljenijih veza, od ovjeka do ovjeka,
o svakom najmanjem pokretu neprijatelja. Sigurnost nam je
davalo to to smo se borili pod najdubljim okriljem naroda. U USTAKOM ZATVORU I BJEKSTVO

U avgustu je zakazana sjednica Pokrajinskog komiteta u

:stanu Ise Jovanovia, u jednoj velikoj etvorospratnoj zgradi.
'Bilo je odreeno da dolazimo jedno p jedno, u razmaku od po
etvrt asa. Kad sam ula u zgradu, primijetila sam neke ljude
u holu i, poto sam ve ula, produila sam da vidim ta je to,
Ugledala sam policiju. Na platformi izmeu stepenica presreo
:me ustaki oficir. Htio je da me uhapsi i pretrese. Odupirala
.sam se. Imala sam kod sebe neku ceduljicu i mislila sam da
.su na njoj zapisane neke javke. Bile su skraene i vrlo nejasne
za one koji nisu s njima upoznati, a morala sam da ih zapiem,
jer sam u Mjesnom komitetu imala toliko tih veza da nisam
bila sasvim sigurna mogu li ih sve drati u glavi. Htjela sam
da unitim tu ceduljicu, pa mi je-tako ispala dok sam se borila
sa ustaom. Odjednom naie neka ena, sae se i podie cedulju. Prie ustai i dade mu je. Tada sam pogledala i vidjela
da na ceduljici nema nita vano. Poshje sam rekla ustai da
sam se tukla zbog toga to je on nasrnuo na mene i htio me
tui. Nisam negirala da je cedulja moja, ve sam objasnila da
112

Franjo Mraz: PRE VEERE (drvorez)

su to neke moje nevane pribiljeke. Kasnije u istrazi nije ni

postavljeno pitanje te cedulje.
Iso Jo vano vi je ve bio uhapen. On je prvi pao u ruke
pohciji i zato je njegov stan bio blokiran, a nas ostale su hapsili
kako smo dolazili.
Vezanu su me odveh u zgradu bive Bogoslovije i tamo
sasluali. To je bilo u jeku velikih hapenja na sve strane: zatvori su bih prepuni komunista, Srba, Jevreja, bivih jugoslovenskih oficira itd. Normalne zatvorske zgrade nisu vie bile
dovoljne da prime toliku masu ljudi, pa su zato uhapenike
poeli smjetati u neke druge javn zgrade. Tako sam i dospjela
ne u pravi zatvor, ve u zgradu bive Bogoslovije koja je privremeno sluila za zatvor. U Sarajevu sam ivjela pod1 ilegalnim
imenom: Eda Himelrajh, frizerska radnica iz Zagreba. Pohciji
sam ispriala da sam dola i Zagreba u Sarajevo zbog toga to
sam slabog zdravlja, a Sarajevo je visinsko mjesto, pa u tu
traiti posao, i da ne znam ta oni hoe od mene. Tada su me
vezali, maltretirali i tukli. Prvo po rukama tako jako da su se
one nadule, a prsti popucah. Onda su poeli po tabanima, dok
se i s njima nije desilo isto to i s rukama. Poshje su me vezali
za ruke i noge i tako sam visila leima okrenutim gore. Opet
su me tukli. Ruke su mi bile nateene od konopaca. Sve to je
trajalo oko dva do tri sata. Prvo sasluanje je bilo zavreno:
Poslije su me bacili u ehju.
Vie me nisu ni tukli ni zvali na sasluanje. Samo su s
vremena na vrijeme zalazili drugi isljednici, koji me ranije nisu
vidjeli, pa su se podlo iuavah: ta je s Vama, zar su Vas
tako tukli? Odbijala sam da im bilo ta odgovorim. Jo jedanput me je pozvao Civilini, tada glavni policijski isljednik,
i pokazao mi jedno pismo, pitajui me ta mislim o njemu. Na
brzinu sam ga proitala. Napisao ga je otac Ede Bimelrajh iz
Zagreba koji je javljao da nema nikakvu kerku u Sarajevu,
ve da se ona nalazi u Zagrebu. Kad su me ponovo upitali ta
kaem na to, odgovorila sam: Nita. Imala sam utisak da oni
vide da pred sobom imaju ilegalca i da za momenat ne misle
da insistiraju na daljoj istrazi.
U istoj eliji sa mnom je bila jedna graanka koja je kao
Srpkinja bila uhapena zbog dopisivanja s nekim u Beogradu.
Jednog dana doao je ustaa, oamario je i rekao da ona ne
smije tu da bude i da ja moram da ostanem sama. Nju su tako
premjestili u drugu sobu. To je za mene bilo vrlo dobro, jer
sam namjeravala da pobjegnem, pa sam se brinula kako u to
da izvedem kad je neko nepoznat i tu sa mnom u sobi. Bila
sam svjesna da ta ena nee htjeti nita da rizikuje, jer je bila
uvjerena da njena krivica nije bila takva da bi imala razloga
da bjei. Mogla je da bude prije osloboena nego osuena.. im
8 Ustanak 1941.

113

sam uhapena, a i tokom sasluavanja, osjetila sam odmah da

postoji mogunost za bjekstvo. Oevidno je bilo- da ustaka policija nenia jo potrebno iskustvo u manipuhsanju sa velikim
brojem zatvorenika. Po hodnicima pohcije bilo je veoma ivo.
Nekakav svijet je ulazio i izlazio na sve strane. Veza izmeu
onih koji privode i onih koji primaju uhapenike. nije bila tako
vrsta. A sem toga, ehja nije imala reetki ve dva velika prozora. Pomiljala sam da pobjegnem jo iz policijskog hodnika.
Druga pomisao bila je na bjekstvo preko prozora. Bila sam gotovo sigurna da u uspjeti.
Smislila sam plan o bjekstvu. Napisala sam na jednom
papiru na kakav nain mislim da se moe pobjei iz zatvora.
Tu sam cedulju smotala u gromuljicu i bacila je kroz prozor
kad je naila drugarica Cilika Hajnrih koja je trebalo da je odnese i preda Mjesnoj partijskoj organizaciji. Ona je to i uinila.
Evo kakav sam plan bila skovala. U mojoj sobi (eliji)
u Bogosloviji bila je jedna polica s knjigama. Desilo se da sam,
suvie spavajui preko dana, nou do kasno bila budna. Od duga
vremena poela sam uzimati i itati nou knjige sa te police.
Tako sam, osvanuvi u itanju primijetila da do pet sati ujutru
na ulicama nema nikog. Policijski sat se zavravao u pet i tada
je grad naglo oivljavao, ljudi su ekali taj as da krenu na
posao. Meni je palo na pamet da je vrijeme ispred- zavretka
pohcijskog asa najzgodnije za bjekstvo. Iako je moja soba bila
na prvom spratu i gotovo nad glavnim ulazom zatvora, moglo se
bjeati, jer ustaka straa nije bila na uhci, ve u holu. Ispod
nas je bila neka brijaka radnja, a prozor nije imao eljezne
reetke. Bogoslovija je bila starinska zgrada koja je imala izboina u zidu, tako da se za njih moglo uhvatiti. Bilo mi je jasno
da se moe bjeati, samo je bio problem kako sii na ulicu sa
prvog sprata, a onda kuda krenuti dalje. Nisam znala kakve
su bile veze, ko je uhapen, a ko nije i kod koga mogu otii. Za
mene je bilo vano da uhvatim vezu sa organizacijom.
Poslala sam ceduljicu i ekala odgovor. Prolo je dva-tri
dana, a odgovor nije dolazio. Moj prijedlog je bio da dva-tri
druga zatvore ulicu i da paze da neko od ustaa ne naie,
a da me neko od njih prihvati da se ne razbijem skaui kroz
prozor.
etvrti dan poshje slanja poruke prespavala sam ugovoreno vrijeme. Bila.sam ljuta sama na sebe. Pretpostavljala sam
da su ba toga dana drugovi doh i, vidjevi da me nema na prozoru, otili. Zato sam odluila da sama bjeim. Iskoraila sam
kroz prozor i preko izboine u zidu dola do iznad tadanje
Batine radnje. Tu je rub zida bio irok oko etvrt metra,, tako
da se moglo komotno hodati. Tim sam rubom dola do ugla i
skrenula u drugu ulicu, mislei da u tu vjerovatno naii na
114

neki luk, kojim bih se spustila na ulicu.. Rub je bio pokriven

limom, moji koraci' su odzvanjah, pa sam se plaila da me neko
ne uje. Zastajala sam, oslukivala i ula ljude unutra, u sobama na prvom spratu, ispred koga sam prolazila, kako diu i
spavaju. Bilo je ljetnje doba, prozori su bili otvoreni i lako sam
mogla nekoga da probudim. 1J drugoj ulici, malo dalje od ugla,
naila sam na jedan balkon, na kojem su se nalazila dva-tri para
papua. Ula sam na balkon i pogledala da h postoji mogunost
da se spustim. Niega nije bilo. Mogla sam samo da-skaem.
Nisam se usuivala da to uinim. Postojala je opasnost da slomim nogu, privuem panju ljudi i tako bi se otkrilo moje
bjekstvo. A ovako je jo bilo izgleda da pobjegnem. Poela sam
da se vraam natrag. Ponovo sam prela preko balkona i istim
putem krenula prema svojoj sobi u zatvoru. Kad sam stigla
blizu mog prozoraL zaula sam. neke korake na ulici. Odmah
sam se uurila. ekala sam. Bio je polumrak, tek je poelo
da svie. Prolaznik (sigurno ustaa, jer su jedino oni u to doba
smjeh da se kreu po gradu) je proao. Nije me primijetio. Tako
sam se vratila u zatvorsku eliju.
Dva dana kasnije drugovi su doli po mene. Akciju je
izveo Mijo Sunari. Radio je kao bankovni inovnik. Mislim da
je tada bio novoprimljerd lan Partije. Njemu su rekli da e
morati da izvede jednu vanu akciju. Poznavao me je. Odmah,
je rekao da e me rado izbaviti iz zatvora. Kako su mi drugovi
kasnije priali, s velikim poletom je poao u tu akciju, mada je
ona bila opasna, jer se morao pribliiti zatvoru prije zavretka
pohcijskog sata, a postojalo je nareenje da se na svakog ko
se u to vrijeme pojavi puca bez opomene. On je iskoristio stan
svoga strica, funkcionera ustake vlasti (Pavehevog doglavnika). Noio je u tom stanu koji je bio blizu zatvora. Doglavnikovoj porodici je bilo vrlo udno zato Mijo tu noiva, jer veze
izmeu njih i njega nisu bile prisne. Na njihovo pitanje dao j
neodreen odgovor. Kad je u ranu zoru htio da se iskrade iz
kue iskupila se cijela porodica, osim strica Sunaria koji je
tada bio u Zagrebu. Pitali su ga kuda ide, kad policijski sat jo.
traje. Uzeh su mu cipele da ne bi mogao da krene. Oh im je
tada otvoreno rekao da ide da spase jednu drugaricu iz zatvora.
im je to' izgovorio, bacili su mu cipele i zaprijetili, da se vie
nikad ne usudi da doe u njihovu kuu.
Tako je iziao iz kue i pribliio se zatvoru. Ja sam bila.
na oprezu: kao i svakog dana, ekala sam. Ugledala sam ovjeka,
koji mi daje znakove, ah ga nisam u prvi mah prepoznala. Kad.
se nasmijao, odmah sam ga po osmjehu prepoznala. Meutim,,
u tom trenutku naiao je od trnice gradski straar. Sunari ga
nij vidio, pa sam mu dala znak da se uva. Odmah se izgubio..
A i ja sam se sakrila iza prozora i ponovo legla na deku, pro8*

115

strtu po podu, koja mi je sluila mjesto kreveta. ekala sam vie

od pet minuta. Straar je iao korak po korak. Ve se pribliavao kraj policijskog sata. Situacija je bila napeta. Ponovo sam
se digla i pogledala. Straar j prolazio upravo ispod prozora.
Krenuo j prema Katedrali i nestao u ulici kojom ide tramvaj.
U tom se ponovo pojavio i Sunari. Bacila sam kroz prozor sandale koje je on prihvatio. Zatim sam iskoila i poela da se sputam preko firme brijake radnje. Ta firma je bila, u stvari,
uobiajeni uti tanjir, privren za dugu gvozdenu ipku. im
sam na nju stala, uvila se. To mi je ba dobro dolo, jer sam tako
bila blie zemlji. Odmah me je Sunari prihvatio i spustio na
zemlju. Bila sam u arapama. Doli smo do dovratka, gdje se
Sunari bio sakrio do prolaska straara. Kada sam obula sandale, krenuli smo. Ve kod prve ulice sreli smo jednog ustau
u crnoj uniformi. Nije obratio panju na nas, jer je policijski
sat ve bio otkucao. Tada smo otili u jedan ilegalni stan, a kasnije u drugi (kod Sare Foht).
NA PARTIJSKOM RADU U MOSTARU

Poshje bjekstva iz ustakog zatvora u Sarajevu, avgusta

1941. godine, Pokrajinski komitet KPJ za Bosnu i Hercegovinu
odredio me je na rad u Mostar, da kao lan Pokrajinskog komiteta pomaem u radu tamonjoj partijskoj i skojevskoj organizaciji. Iz Sarajeva u Mostar pratio me je Nihat Kulenovi kao
svoju bolesnu sestru. Bila sam u zaru. Ustae i okupatori
osjetih su da im zar i fereda mogu oteati punu pohcijsku kontrolu nad kretanjem stanovnitva, jer nije bio rijedak sluaj
da su se ne samo ene ve ponekad i mukarci iz raznih razloga
skrivah pod arom ih feredom. Zato je ubrzo po okupaciji bilo
izdato nareenje da policija u sluaju sumnje smije podizanjem
vela da proveri da li se zaista radi o osobi ija se legitimacija
provjerava. Meutim, im je policija pokuala da provodi u
ivot ovu naredbu naila je na otar otpor meu muslimanskim
ivljem, jer je to za partijarhalne pojmove znailo uvredu za
enu. Taj otpor odrazio se i na ustake funkcionere-muslimane
i naredba je praktino pala u vodu.
fm sam pobjegla iz zatvora, policija je umnoila moje
fotografije i predala ih ustakim uhnim i ostalim agentima da
hi lake mogli da ihe identifikuju. Uprkos tome, ja sam redovnim vozoin, direktno preko Sarajevske eljeznike stanice, otputovala u Mostar. Dobro falsifikovana legitimacija imala je moju
fotografiju sa podignutom peom (pea je veq preko hca). Pohija je prilikom provjeravanja moje i Nihatove legitimacije
prije ulaska na peron pogledala fotografiju ah se nije usudila
116

da podigne veo, jer u mojoj pratnji je bio moj brat, koji me.
je vodio u Mostar rodbini na oporavak, poto sam bila
bolesna.
I u Mostaru sam se stalno kretala pod feredom ili arom,,
jer mi je to potpuno odgovaralo. Na ulici sam tako bila utopljena u masu ostalih muslimanki.
U Mostaru sam ostala svega oko mjesec dana, ah rad je
bio veoma intenzivan. U tome gradu mi smo imali ve tada veliki uticaj, osobito meu omladinom. Nikad do tada nisam vidjela '
takve omladine. Omladinci su pokazivah uda od spretnosti i
hrabrosti. Za ilustraciju naveu samo neke od njih.
Kad je grupa seoskih ustaa uhvatila ranjenog partizana
Esu Fejia i dovela svezanog u Mostar, sluajno je naila na
grupu mostarskih skojevaca. Skojevci su se u trenu snah, prili
ustaama i upitah ih kuda vode tog bandita. Gdje je policija,
pokaite nam zgradu, tamo ima da ga sprovedemo. Dajte ga
nama, mi emo ga sprovesti rekao je jedan omladinac. Kad
su se seoske ustae usprotivile, skojevci su zaotrili ton i poeli
da prijete seljacima i da ih omalovaavaju kao neznalice koji
se ne snalaze u gradu pa ne znaju ni gdje je pohcija, a hoe
nekog da sprovode. Zauene seljake ustae, iako oklijevajui,
ipak su im predale Esu i dugo su poshje stajale ne shvatajui
da li su pravilno postupile. Tako je sa istrgnut iz ustakih ruku.
Druga jedna akcija koja se nedjeljama veoma uspjeno
odvijala, bilo je snabdijevanje tekstilom partizanskih jedinica
iz srpskih radnji koje je bila konfiskovala i zapeatila ustaka
vlast. Naime, u Mostaru je prije rata postojala dosta imuna
srpska trgovaka arija koja je pred ustaama gotovo sva izbjegla u Srbiju. Njihove radnje ostale su prepune robe. Omladinci su nam sami predloili da to evakuiemo, jer oni nisu
bih samo spretni i hrabri, ve i prepuni inicijative. Preko svojih
drugova, iji su oevi bili vlasnici radnja, oni su savreno poznavali unutranji raspored trgovina, pa su veoma uspjeno u
predveerje iznosili iz tih radnji velike koliine robe koju
smo liferovali partizanima, poto smo jedan dio posaivali preko
krojaa simpatizera i lanova Partije.
Jo jedan primjer. Omladinci su zajedno sa nekim starijim
lanovima Partije za na Mostarski bataljon koji je operisao u
oblasti Borakog jezera, iz jednog vojnikog logora usred Mostara, digli znatne koliine oruja. Iako sam prije akcije razgledala raspored logora, nacrt barake u kojoj se nalazilo oruje,
straarska mjesta i znala da smo imah veze i sa nekim straarima, moram priznati da je meni uvijek, pa i do danas, bilo
teko zamisliti kako se to moglo izvesti bez ijedne rtve. udan
117

je bio i meu najhr& ivima taj narod, ta omladina Mostara.

Sve je to liilo na po .dg, na avanturu u najplemenitijem smislu rijei. '
Poslije mjesec dane ooravka u Mostaru, sa jednom grupom
Mostaraca krenula sam u partizane u istonu Hercegovinu (po
odluci PK BiH). Slobodna teritorija bila j daleko i mi smo
pjeke morali prei prilino veliku meuzonu Podveleje,
naseljenu preteno muslimanima. Ipak, znali smo da ti ljudi
nisu naklonjeni ustaama, iako nisu bili ni nai. Nou smo napustili Mostar iz Bjeluina (kvart preteno srpskog ivlja koji
se direktno naslanja na planinu Vele) i bez ijedne nezgode
stigli na osloboenu teritoriju, iako smo cijelo vrijeme puta
morali da se oprezno kreemo i da budemo spremni na borbu.
To je bilo krajem septembra 1941. godine.
DOLAZAK U ISTONU HERCEGOVINU

U to vrijeme slobodna teritorija je oo'ub, atala dijelove

bilekog, gatakog i nevesinjskog sreza i: predjelima oko,
Fatnikog, Dabarskog i Nevesinjskog polia. Tu su se nalazila
sela Fatnica, Davidovii, Kifino Selo i mnoga druga koja su
bila u naim rukama. U ostalim selima koja nisu pripadala osloboenoj teritoriji, jer su bila blizu neprijateljskih garnizona,
seljaci su bih nae pristalice. Mogli smo slobodno da se kreemo
u tim krajevima. Tako sam dola u Operativni tab za Hercegovinu i Okruni komitet sa odreenim partijskim zadacima.
Kako je izgledala situacija na tom terenu u oktobru? Nije
bilo nikakvih vojnih akcija s nae strane, iako su postojale partizanske ete. To nisu bile prave partizanske jedinice kakve
znamo iz kasnijeg perioda, ve su obuhvatale gotovo sve one
ljude koji su se digli na ustanak. Poznato je da je ustanak u
Hercegovini buknuo napola spontano, a napola organizovano jo
u junu 1941. godine. Tada je bilo estokih borbi sa ustaama,
osvajanja andarmerijskih stanica, napada na garnizone (Nevesinje) koje su drali domobrani, oslobaanja nekih gradova (Avtovac, jedan od jakih neprijateljskih garnizona) itd. U tom
ustanku, u veini sluajeva, komunisti su bili voe. Ustanak je
poeo uspjeno, ali je borba kasnije splasnula, naroito poshje
dolaska Talijana.
Talijanska vojska je obeavala da e zatititi Srbe od ustakih pokolja. To je doprinijelo privremenoj stagnaciji narodnooslobodilakog pokreta u tom kraju. U vrijeme tog zastoja, nae
ustanike ete nalazile su se po planinskim selima na slobodnoj
teritoriji u istonoj Hercegovini. Meutim, komunikacije u dolinama drali su Talijani. Oni nisu napadah partizanske ete a ni
US

nai njih. To nije bila stvar taktike partizanskog rukovodstva

nego, pored ostalog, posljedica demagoke politike talijanske
okupatorske vlasti koja je uspjela da privremeno pasivizira
ustaniku masu parolom da je dola da titi Srbe d ustaa.
Takva situacija nam je i nametnula nove zadatke. Trebalo je
da Operativni tab i Okruni komitet rade na ponovnom oivljavanju borbe protiv okupatora.
Nai zadaci su se sastojah u sljedeem: prvo, objasniti
masama da talijanska okupatorska vojska ne eh nikakvu zatitu srpskog stanovnitva u Hercegovini, nego da joj je glavni
cilj da pasivizira narod u njegovoj borbi za nacionalno i socijalno osloboenje i da se zbog toga treba pripremiti za borbu
protiv okupatora i domaih izdajica, ali ne voditi frontalne
borbe, ve partizanske akcije. Drugo, trebalo je reorganizovati
postojee ete po selima koje su bile neaktivne, u prave partizanske ete koje nee biti vezane za sela, nego e biti pokretne
i angaovati ih za akcije na neprijateljske komunikacije. Trebalo je sprijeiti okupatora da gospodari tim komunikacijama i
da se njima slui (to su bile veze izmeu Bilee i Gacka, Trebinja i Bilee, Bilee i Nevesinja i Stoca itd.). Te saobraajnice
su povezivale talijanske garnizone. Dalji zadatak je bio da se
u svim srezovima, a i po selima, obrazuju partijske organizacije
kojih do tada nije bilo svuda.
U to vrijeme komandant Operativnog taba bio je Petar
Drapin, a komesar Mirp Popara. Petar Drapin je bio panski
borac, rodom iz Vojvodine, a Miro Popara Hercegovac, rodom
iz sela Fatnice, bileki srez. Zajedno s njim dobila sam zadatak
da formiramo novi okruni komitet, jer je postojei bio nepotpun. Tako je obrazovan novi OK u koji su uli Miro Popara,
Brana Kovaevi, ivota Neimarovi, Obren Starovi, Tripo
arenac i Vojin Popovi. Punia Perovi je bio instruktor u
Komitetu.
DVA PUTOVANJA NA ROMANIJU

Krajem oktobra krenuh smo Miro Popara i ja da podnesemo izvjetaj Pokrajinskom komitetu KPJ za Bosnu i Hercegovinu koji se tada ve nalazio na Romaniji. Poh smo iz sela
Davidovia (bileki srez), gdje je bilo sjedite Okrunog komiteta i Operativnog taba, pa smo se preko Kifina Sela (nedaleko
od talijanskog garnizona u Nevesinju) i Morina spustili do Uloga
na gornjoj Neretvi.
Put preko Morina bio je izvanredno teak zbog jakog
vjetra koji je raznosio snijeg. Morine su inae poznate po tome
to su zimi neprohodne. Hladnoa je bila veoma velika i teko
119

smo mogli ita da vidimo pred sobom, jer je sve bljetalo od

snjene bjeline i vijavice. Ovakva situacija ponovila nam se jo
na jednom mjestu tokom ovoga putovanja i to u predjelu sela
Sivolja i Krbljina (blizu Kalinovika), a i prilikom prelaska preko
Jahorine, kada smo u snjenoj bjelini bili zalutali i vrtjeli se
due vrijeme na istom mjestu u uvjerenju da se kreemo naprijed.*
, U Ulogu, gdje je bio manji talijanski garnizon, preko nae
veze dobili smo seljako odijelo da se presvuemo. Tako kamuflirani, ja i Miro Popara preli smo most na Neretvi koji je
uvala talijanska straa. Poslije prelaska Neretve nastao je najtei dio puta prelaz preko Treskavice koja je i ljeti divlja i
neprolazna. Vodile su nas partizanske pristalice iz toga kraja,
izabrane meu bivim krijumarima duvana koji su dobro, poznavali neprohodne puteve Treskavice. Pratila nas je jedna
partizanska desetina. Morali smo da zaobiemo cestu izmeu
neprijateljskih garnizona u Kalinoviku i Trnovu.
Ushjed magle i gustog snijega koji je padao tokom noi,
izgubili smo se, u nastojanju da presijeemo Treskavicu i domognemo se sela Ledia (koje je ve bilo slobodno, jer je u
njemu likvidirana andarmerijska stanica). Vodii su tvrdili da
smo na pravom putu, ali su na kraju priznali da smo zalutali.
Bih su se malo i uplaih. Branih su se da se teko mogu orijentisati, jer su magla i snijeg pokrili vrhove Treskavice koji im
slue za orijentaciju. Snijeg nam je bio do koljena, pa i do
pojasa. Pjeaih smo puna 23 asa bez prestanka, sem kratkih
predaha. Sputah smo se niz gudure i ponovo peh bezbroj puta,
sve kroz gustu umu. Kada je izgledalo da smo sili s druge
strane Treskavice, desetina je otkazala da ide dalje. Svanjivaloje. Zahtijevah su da se naloi vatra, kako bi se ogrijali i odmorili. Miro i ja smo nasluivah da se nalazimo negdje u blizini
Ledia i zloglasnog ustakog uporita u Dujmoviima, ah nikako
nismo mogli da ubijedimo partizane da pou. Opasno je bilo
loiti vatru, a jo vie zaspati pored nje i tako moda biti otkriven. Na kraju smo se ipak dogovorili da im dopustimo da naloe
vatru i odspavaju, ah samo pola sata, a dotle bismo nas dvoje
uvah strau. Naloili su vatru i snijeg je poeo da se cijedi po
njima sa grana. Ah svi su zaspah zapanjujuom brzinom. Poslijpola sata probudili smo ih. Ve je bilo svanulo. Sa prvog bre* Teko je zamisliti kakve smo tekoe imali u tim krajevima u.
prvim danima narodnooslobodilake borbe u odravanju veza meu ra" znim ustanikim centrima, naroito za vrijeme te zime koja je bila izuzetno otra. Neprijatelj je drao glavne komunikacije, pa smo ili mi
morali obilaziti i zabacivati se daleko u planine. Tako smo morali krstariti po Morinama, Treskavici, Visocici, Jahorini i drugim planinama kojesu i ljeti, a kamoli zimi, teko prohodne, a pogotovu za vrijeme snjenih
vijavica.
120

uljka smo se orijentisali. Bili smo zaista izmeu Ledia i Dujmovia. Krenuli smo u vojnikom poretku i pribliili se Lediima. Seljaci su nas doekali s velikom radou. Odmah su nam.
dali da se preobuemo u nova suva odijela i arape, izvaene;
iz sanduka.
Iz Ledia smo otili za Dobro Polje, gdje je tada bio tab'
Kalinovikog partizanskog odreda, pod komandom Rada Harnovia. Komesar je bio Boria Kovaevi, lan Pokrajinskog komiteta* Oni.su se upravo pripremah za napad na neprijateljski
garnizon u Trnovu i istoga dana su uspjeli da ga osvoje na juri..
Tako su nai zagospodarili cestom Sarajevo Kalinovik kojusmo mi, no ranije, morah zaobilaziti.
Tada sam prvi put vidjela veliku organizovanu i dobro
naoruanu partizansku vojsku kako kree u koloni u napad na.
neprijateljski garnizon.
Od Dobrog Polja produili smo za Prau, gdje je bio Praanski partizanski bataljon u sastavu Romanijskog partizanskog,
odreda.
Poshje kraeg vremena provedenog na Romaniji i Trnovu, trebalo je da se Miro Popara i ja vratimo u Hercegovinu.
Dvaput smo pokuali da se vratimo, ah nismo uspjeh. Prvo smokrenuh novoosloboenom cestom od Trnova do pred Kalinovik;.
obili smo grad u kojem je bio neprijateljski garnizon i spustili
se do Uloga. Zatekli smo seljake u velikoj zabuni i strahu.
Ispriah su nam da su no prije naeg dolaska ustae napravilezasjedu na jednom brodu (gaz na vodi) na Neretvi i napale
grupu partizana na elu s majorom Bokiem, oficirom bive
jugoslovenske vojske. Tu je poginuo jedan kurir, a Boki je sa
ostalima odstupio u Zelengoru, odakle se jedva izvukao. Nikakva nastojanja da privolimo seljake da nas prebace preko.
Neretve nisu pomogla. Tvrdih su da je to sigurna pogibija, da
su sve prilaze blokirale ustake strae i da je talijanska straa
na mostu kod Uloga udvostruena.
U selu smo nali majora okia koji nam je rekao da je
krenuo da uhvati vezu sa Romanijom. Dogovorili smo se da
poemo natrag zajedno s njim. Uzeli smo vodie da nas nou
prebace, i to samo dok ne obiemo Kalinovik, a poshje emo
lako preko osloboene ceste do Trnova. Ah, vode su se bile
razlile od topljenja snijega i neprekidno smo gazili po potocima.
Zalutali smo i nikako nismo mogh da se domognemo slobodne
ceste. Odjednom smo u neposrednoj blizini ugledah neke svjetiljke. Rijeili smo da se zaustavimo i izvidimo ta je to. Dva
* Tom prilikom Kade i Boria priali su nam o prvim borbama' sa
Italijanima u ovom kraju. Ja sam se prisjeala i onih prvih borbi sa Nijemcima na Crvenim stijenama.
121

druga su otila u izvidnicu. Kad su se vratili, rekoe nam da se

nalazimo tano iznad logora u Kalinoviku. Neprijateljski vojnici
;su ve poeli da ustaju. Tako smo bar znali gdje smo.
Major oki se naljutio na vodie pa je sam preuzeo voenje. Moram priznati da sam vie voljela da nas i dalje vodi
na vodi nego major oki koji je tvrdio da nas vodi prema
vojnikom planu. Bilo je tu i kominih scena. Doh smo tako do
mekog nabujalog potoka oivienog vrbacima. Pala je majorova
komanda: Gazi! Predloih da pokuamo da zaobiemo, jer je
potok suvie dubok. Meutim, on je samo ponavljao: Gazi!
Naravno, posluali smo. Ah smo poslije vidjeli da smo tu bujicu
mogli da zaobiemo svega nekoliko desetina metara dalje. Bih
.smo mokri do gole koe. Interesantno je da se ni tada, a ni pri-.
hkom pjeaenja po Treskavici, niko od nas nije ak ni pre"hladio. Kad smo se odavde izvukli, dalje je sve ilo lake.
Uskoro je dolo i do drugog pokuaja povratka u Hercegovinu: ponovo preko Treskavice, samo ovoga puta ne na Ulog,
:nego dijelom Treskavice, zatim planinom Visoicom, pa na Nevesinjsko polje, odakle smo se nadah da emo se dokopati Kifina"
Sela koje je ve bilo na slobodnoj teritoriji. Takav je bio na
plan. Taj put je bio opasan zbog ustakog sela Bjelimia, iz
kojeg je deset dana ranije bila napadnuta jedna naa kolona.
"To nam je, meutim, bila jedina mogunost jedini put. Raunali smo da neprijatelj ne dri zasjede stalno, jer poslije pomenutog napada nismo tim putem vie nikog slah.
Krenuh smo put Treskavice. Imali smo ak i neke konje
:za jahanje koje nismo mogh upotrijebiti jer je snijeg bio dubok,
-a prtina isprovaljivana, pa su se konji pod teretom teko izvlaili. Tako smo, uglavnom, ili pjeke. Stigli smo na mjesto ranijeg ustakog napada, u jedan klanac oivien strmim kosama.
Po utabanom snijegu vidjeli smo rasute aure. Kad smo proli
to mjesto rekoh: Da su mislili, ovdje bi nas napali. Svi su
utali. Bilo nas je desetina partizana. Nismo odatle odmakli ni
50 metara kad se zau fijukanje zrna i povici sa obje kose:
Drite ih ive! Neprijatelj je pucao dum-dum zrnima. Odluismo da nekoliko partizana dri odstupnicu dok se ostali ne
povuemo. Tako smo opet stigli natrag u Trnovo, sreom bez
rtava.
Tada sam predloila drugovima da se prebacim preko
Igmana do podigmanskih sela i Sarajevskog polja, a onda vozom ilegalno do Mostara, pa na Nevesinje i da tako preko okupirane
teritorije doem na slobodnu teritoriju Hercegovine. Tako sam
i uinila.
U Nevesinje sam dola preko nae veze, a odatle sam se,
xiz pomo jedne od sestara Ivkovi, prebacila do Kifina Sela.
To je bila osloboena teritorija, mada je bila blizu Nevesinja
122

Pri izlasku nas je jedan talijanski straar zapitao kuda idemo,

kad je u susjednom selu banda. Odgovorili smo da se bande
ne bojimo i da elimo malo da se proetamo. Talijanski straar
je bio naivan, pa je na odgovor mogao da proe kao ubjedljiv.
Nastavila sam da radim u Hercegovini, ali ne zadugo, jer
.sam uskoro dobila poziv da krenem ponovo na Romaniju na
partijsku konferenciju koja je trebalo da se odri krajem de^
cembra 1941. Na toj konferenciji sam prvi put vidjela druga
Tita.
/
Usput je trebalo da svratim do Mostarskog bataljona koji
je imao bazu na Borakom jezeru. Kretali smo se od osloboene
teritorije Hercegovine preko Davidovia, Kifina Sfela, Neve.sinjskog polja, do Glavatieva. Tako smo doli na Borako jezero. Poto smo tu obavili zadatak preko Visoice, Ledia,
"Trnova i Prae poli smo na Romaniju.
I na ovom putu smo imali tekoa zbog dubokog snijega
:na Visoici. Ali ovoga puta nismo imali neprijateljskih prepreka.
Sjeam se da me je jedan seljak, koji nas je vodio preko Visoice, s vremena na vrijeme nudio rakijom i uturice. Ja sam
prihvatala i ini mi se da mi je to olakalo putovanje.
Oba naa odlaska sa slobodne teritorije Hercegovine na
.slobodnu teritoriju Romanije i probijanje kroz zid planine koji
ih dijeli izgledaju sada tako teki, ah tada nije bilo tako. Putovah smo danima i usput radili. U svakom selu gdje smo zastajah da se odmorimo ili prenoimo zadravah smo se da obavimo
i svoje politike zadatke: informisali smo se o stanju organizacije, broju naih vrstih pristalica spremnih za borbu, o raspoloenju irih masa, brojnom stanju jedinica na terenu, o stanju
oruja itd. Svuda smo, bilo u selima sa seljacima, bilo u naim
etama, redovno odravah politike konferencije, na kojima smo
ih obavjetavah o meunarodnoj politikoj situaciji i o naoj
unutranjoj, o borbama u drugim krajevima, o stanju na svjetskim frontovima itd. Moda zbog toga nama ta putovanja i nisu
tada izgledala tako teka, jer su bila ispunjena radom. A posebna stvar koja nam je to olakavala bila je radost s kojom su
nas ta sela primala i briga koju je taj na narod o nama vodio.
Mi smo mnogim tim ljudima bili lino nepoznati, ah oni su za
nas uli, mi smo bili njihova vojska, ljudi iz njihovog rukovodstva i nama je svuda ukazivano najvee povjerenje i potovanje.
Slualo se ono to smo govorili, vidjelo se ve tada da izvan
partizana nema za narod druge nade.
U Podromaniji smo sreli Prvu proletersku brigadu. Tu
sam vidjela mnogo naih drugova iz Beograda s kojima sam ile.galno radila prije rata. To je bilo krajem decembra 1941. Odatle
smo produili za Ivanie, gdje je odrano poznato partijsko
savjetovanje. Poshje savjetovanja, po odluci PK trebalo je da
123

se zadrim neko vrijeme u Trnovu. Boria Kovaevi i ja dobili

smo zadatak da obrazujemo partijske organizacije u tom kraju,,
kao i u jedinicama odreda.
PEIVREBffiNA KOLEBANJA

Situacija je tu bila neto drukija nego na Romaniji i u

istonoj Hercegovini. Prije rata tu nismo imali partijskih organizacija. Vladala je zaostalost u tim siromanim krajevima, ali
uprkos toga veina je glasala za reimske kandidate. Ipak,,
uskoro poshje ustanka u Hercegovini i na Romaniji, borba protiv okupatora i ustaa zahvatila je i ovo prostrano podruje.
Poshje neuspjelog napada na Kalinovik kolebanje nije dugotrajalo, niti je borbeno raspoloenje napustilo narod.
Pad Trnova u nae ruke bio je veliki uspjeh koji nam jeomoguio da zagospodarimo jednom veoma vanom komunikacijom i da odsijeemo Sarajevo s njegove june strane. Ta slobodna cesta i itav osloboeni predio oko nje (Igman, Visoica,.
Treskavica, Jahorina i druge planine) omoguili su kasnije manevar Prvoj proleterskoj brigadi koju su Nijemci u drugoj ofanzivi bili opkolili, manevar u kome se ona zabacila neprijatelju:
za lea i preko Sarajevskog polja i Igmana izbila na tu cesto,
na svome proboju prema slobodnoj teritoriji i osloboenoj Foi.
Ipak, bilo je neto to nije valjalo u tome kraju i u jedinicama Kalinovikog partizanskog odreda u to vrijeme. Vienego u ma kom drugom kraju o kojima je ovdje bilo rijei,
i narod i borci, pa i oni najbolji, najhrabriji, kolebali.su se u.
borbi protiv etnika. Bilo je veoma teko ubijeiti ak i narodi.
Hercegovine i Romanije, a naroito onaj sa podruja Kalinovikog odreda, da je etnika rabota prljava, izdajnika. Narod
je listom bio ubijeen da se treba boriti protiv ustaa, a kasnijei protiv okupatora, ali kada smo mu objasnili da je uslov uspjene borbe protiv okupatora borba protiv izdaje, protiv etnika,
u prvim mjesecima smo u tome teko uspijevah. Jer etnici kaovojna formacija jo nisu ni postoj ah u tom kraju, ve su se poeli pojavljivati njihovi agenti koji su propovijedah ekanje,,
pomirenje s Talijanima, nastojali su kao prvi svoj cilj da. pasiviziraju narod, a na seljaki narod u tome podruju, pa pomalo
i u ostalim, imao j tada neku svoju, pogrenu predstavu o jedinstvu. Govorili su nam: Pa nas je Srba malo, ako se sada
ponemo meu sobom tui, propali smo. Oni su veoma sporo-,
uviali etniku izdaju koja u poetku i nije bila otvorena, ali.
utoliko je bila lukavija.
124

Nikada ne mogu da zaboravim razliku u situaciji u tom

.'kraju izmeu naeg prvog i drugog dolaska iz Hercegovine na
Romaniju to vremenski obuhvata nepun mjesec dana. Kada
smo prvi put dolazili iz Hercegovine i prolazili kalinovikim
krajem prepjeaili smo ga cijelog nigdje nije bilo pomena
etnicima; sav narod je bio jedinstven, nikakve vojske sem
partizanske nije tu bilo. Bio je samo u partizanskim jedinicama
poneki bivi jugoslovenski oficir. U Praanskom bataljonu Romanijskog partizanskog odreda srela sam prvi put jednog takvog
koji mi se odmah uinio tuim, a koji je poslije postao etnik.
Nije se tada osjeao uticaj etnike propagande, sve je bilo jedinstveno, ustaniko, partizansko. Ali, kao to se kasnije pokazalo, to je ipak bilo prividno, vrijeme je bilo isuvie" kratko da
bi se mogla u seljakim masama stvoriti politika svijest o potrebi uporne borbe i to ondje gdje je ranije nije bilo. U dubini
svojoj, dobar dio. seljake mase bio je, u stvari, jo kolebljiv i
imao je iluzije o tome da svi Srbi, pa i etnici, mogu biti ujedinjeni u borbi protiv ustaa i okupatora.
Ve prilikom drugog putovanja na Romaniju zatekli smo
veliku promjenu: eta u Jelaima proglasila se etnikom i,
kada smo naih, iz daljine nas je ni malo prijateljski zaustavila
s pukama na gotovs, ah nas je ipak propustila. To je bila ona
ista eta, naa, partizanska, koja nas je prilikom prvog prolaska
najsrdanije primila. Odmah smo saznah da su se jo neke nae
ete uskolebale, a promjene je bilo i u Praanskom bataljonu.
Izmeu Trnova i Prae nailazili smo ve na leeve pobijenih
muslimana, jer su se etnici odmah legitimisali napadom na
muslimansko selo Jabuku, gdje su pobili neke ljude i opljakah
selo. Svuda smo ve nailazili na gotovo otvorenu etniku propagandu da se treba osvetiti muslimanima, da ne treba voditi
borbu protiv Nijemaca, ve saekati dok pobijede saveznici itd.
Poslije savjetovanja na Romaniji (Uvaniima) Vrhovni
tab je preao u Fou. Spremala se druga ofanziva. U to vrijeme
etnika propaganda postajala je sve otvorenija. Draina komanda je znala da su sva Romanija, Hercegovina i ostali krajevi
partizanski, pa je ubacivala specijalno pripremljene grupe etnika, regrutovane iz redova bivih oficira, andarma, policijskih
agenata, na teritoriju naih odreda. Jednu takvih grupu uhvatila
je Prva proleterska brigada odmah nakon svoga prelaska iz Rudog prema Romaniji. Druga takva grupa nala se kod nas u
Trnovu. Ona je otvoreno vodila propagandu, hukajui protiv
NOB. U toj situaciji ozbiljnog kolebanja meu seljakim masama, i pored nekoliko velikih partizanskih odreda koji su oslobodili itave prostrane krajeve, i pored opte simpatije i podrke tim partizanskim jedinicama nismo uvijek mogli vrsto
125

raunati na svoje sopstvene odrede. Jedina sasvim sigurna snaga

bila je Prva proleterska brigada i pojedine bolje i vre ete i
bataljoni partizanskih odreda. etnici su svojom propagandom
pokuavah da rastroje partizanske odrede na ovoj teritoriji,
mamei kolebljivce obeanjem da e se svetiti muslimanima i
pljakati ih. Meni je tada prvi put postala jasna dalekosenot
odluke naeg Centralnog komiteta o osnivanju proleterskih jedinica.
Istina je da je na Trnovski bataljon bio jo uvijek partizanski. Takoe i Drugi kalinovaki. U njima su postojala jezgra vrstih i dobrih boraca. Ali istina je i to da su oni esto
bili kao parahsani kada je trebalo obraunavati se sa etnicima.
Tako, na primjer, mi u Trnovu usred nae teritorije koju su
oslobddile partizanske jedinice i gdje su etnici bih uljezi,
a pored toga radili su protiv partizana, pomou toga bataljona
nismo mogli da rasturimo tu grupicu, jer niko nije htio da ide.
protiv njih. Govorili su: Pa i to su Srbi. Izveh smo to kasnije
uz pomo jedne druge jedinice. Docnije se pokazalo da u toj
etnikoj grupi nije uopte bilo seljaka, bili su to sve bivi andarmi i policijski agenti koji su i prije rata bili organizovani
Peanevi etnici.
KRAJEM. 1941.

U vrijeme pripremanja druge neprijateljske ofanzive, decembra 1941, etnici su uinili sve to su mogli da onesposobe
partizanske-jedinice za borbu protiv okupatora. Najotvorenije
su pozivah seljake i borce da se ne odupiru Nijemcima, nudili
su svoje etnike propusnice i . govorili da e samo onaj izvui
ivu glavu u predstojeoj ofanzivi koji Nijemcima pokae njihovu propusnicu. To je ve bila otvorena izdaja, i to je pomoglo
i nama da otvorenije u narodu istupamo u pogledu ciljeva etnika i karaktera njihove propagande. U to vrijeme imali smo
slobodnu Fou i Prvu proletersku brigadu koja e postati vrsta
okosnica za regrutovanje svega to se u tim krajevima u toku
pola godine oruane partizanske borbe pokazalo spremnim da se
i dalje bori protiv okupatora.
Tako je organizovana, vrlo iroko rasprostranjena i vjeta
etnika propaganda koja je teila da se osloni na privremenu
seljaku kolebljivost, a bila je ve uhvatila irokog maha, ipak
bila pobijeena, jer smo ve posjedovali vrsta jezgra borbenih
jedinica koja e prihvatiti sve ono iz ustanike mase to je
126

ostalo spremno za borbu. Sigurno je, a to smo ve tada osjealir

da je sa'drugom ofanzivom bila zavrena jedna od vanih etapa,
nae narodnooslobodilake borbe i da je nastajala druga i.
drukija.
*

Pola sam preko Sepan-polja i Pivske planine s namerom.

da se spustim do Gacka, pa poshje da produim u bileki srez.
Poto sam tu ekala dan-dva da se raskri snijeg, stigla mi je
poruka da se vratim u Fou. Tako toga puta nisam ni stigla da
se vratim u Hercegovinu, ve sam otputovala u Bosansku krajinu, gdje me je PK BiH uputio na iiove zadatke.
Lepa PEROVIC'

IRIG 1941. GODINE

K r a j e m marta 1941. godine otiao sam kao mobilisan s grupom

od 40 iTiana na zborno mesto u Zemun, odakle se na dopunski
Jbonjiki puk povlaio do Lazarevca. Tu se puk raspao i ja sam
Imo i mnogi drugi dospeo u sabirni zarobljeniki logor, ali sam
ubrzo pobegao i oko 12. aprila stigao u Irig. Narod je tada po
nareenju ustake i nemake vlasti sakupljao i predavao
vojnu opremu koju je pri povlaenju bacala vojska po Irigu i
okolini.
Ne znam da li je pre toga postojala partijska organizacija
u mom selu, ali se seam da je juna 1940. godine u moju kuu
doao Franja Filinger iz Sremske Mitrovice i osnovao partijsku
eliju koju su sainjavali: Steva Miaevi, sekretar, inae siromani seljak, Joka Humanej, poljoprivredni radnik, Eugen
Mihi, mehaniar, inae Nemac, Nikola Zeevi, siromani seljak
i ja. Neposredno pred rat 1941. godine, na zahtev Franje Filingera, ulanjen je i Jovan Mati koji je kao kandidat za lana KP
uspeno obavljao partijske zadatke (prenosio je ilegalni materijal iz Rume u Irig i si.).
Odmah po povratku u selo, otiao sam u radionicu Eugena
Mihla da se dogovorimo ta da preduzmemo u novonastaloj
situaciji. On mi je odgovorio da priekamo neko vreme da bismo
videli kako e se dogaaji odvijati. Kada sam krajem aprila
ponovo otiao do njega rekao mi je da su ga pozivah kulturbundovci i predoili da im je poznato da je on bio lan uprave u
sportskom drutvu preko koga je KP legalno delovala. Zapre"tili su jnu da e ga zajedno s porodicom oterati u logor ukoliko
se bude sastajao s ljudima iz pomenutog kluba. Uplaen time
reio je da prekine svaki rad za Partiju i zamolio me da vie
Jcod njega ne dolazim. Istovremeno mi je obeao da nas nee
nikom odati i da se od njega ne treba bojati. Posle njega sreo
128

sam na ulici Joku Humaneja, ali se on ponaao kao da se uopte

ne poznajemo, pa sam zakljuio d ni on ne eli vie da radi
za Partiju.
Poto se Stevan Miaevi i Nikola Zeevi nisu vratili iz
vojske ni posle mesee dana. po kapitulaciji, bilo mi je jasno da
su pali u ropstvo. To isto sam mislio i za Jovana Matia, ali se
on iznenada pojavio, jer je uspeo da pobegne iz zarobljenikog
logora u Rumi. Tako se partijska elija svela, na dva lana.
Izgubili smo svaku vezu sa sreskim partijskim rukovodstvom.
Meutim, do rata smo imali ideoloki uzdignutu i mnogobrojnu
organizaciju SKOJ-a iji su lanovi ubrzo postali i lanovi KPJ,
kao: Petar Mati, Sava Bankovaki, Stevan Babi, Stevan Pui,
Draga Peri i Slavko Miaevi. Stoga, iako nismo imali partijsku vezu, samoinicijativno smo izvravali partijske zadatke:
prikupljali smo oruje i drugu vojnu opremu, a narodu objanjavali da to isto ini, ubeeni da e Partija povesti oruanu
borbu protiv okupatora.
Prvih dana okupacije postojala su izvesna trvenja oko prevlasti izmeu domaih Nemaca i ustaa u Irigu. Okupator je
postavio domaeg Nemca Joefa Felingera za predsednika optine, a sreski naelnik je bio ustaa Draga Bardi. Sem toga,
ustae su imale svoje pohtike organizacije, logor i tabore, ah
su sa domaim Nemcima bile jedinstvene u sprovoenju terora
nad narodom. Prva zajednika akcija bila im je objavljivanje
naredbe da narod preda pronaeno oruje i vojniku opremu.
Uprkos pretnji da e svaki onaj koji ne preda oruje biti streIjan, znatna koliina oruja ostala je sakrivena. Sledea mera
je bila oduzimanje zemlje od * dobrovoljaca iz prvog svetskog
rata i dodeljivanje siromanim nemakim, a manjim delom i
hrvatskim porodicama. Gilj im je bio da siromane Nemce i
Hrvate istrgnu ispod uticaj a KP i veu ih za faistiku vlast.
Poto nije bilo dovoljno dobrovoljake zemlje, postavljah su
pojedine siromane Hrvate za plaene komesare imovine imunih seljaka i trgovaca-Srba. Preko ovih komesara faistika
vlast je oduzimala od seljaka sve naene poljoprivredne proizvode, a od trgovaca robu.
Maja 1941. godine Maari su proterivali iz Bake porodice
bivih dobrovoljaca. Povea grupa proteranih privremeno je
smetena u logore na irikim ledinama, izloena raznim maltretiranjima. Seam se jezivog sluaja kada se jedna bremenita
ena pre vremena porodila zbog maltretiranja, a njen mu je
u oajanju usmrtio novoroene. Iriani, naroito ene, zgraavah su se zbog neovenog dranja optinskih vlasti koje nisu
dozvoljavale da se proteranim Bavanima prui pomo. Neko3 Ustanak 19U.

129

liko proteranih porodica uspelo je da pobegne sa irikih ledina

u sela gde ih je narod sklonio. Kasnije im je omogueno da odu
kuda ele.
Koncem maja je optinska vlast naredila da sakupljeno
oruje i municiju prenesu Srbi svojim kolima u Rumu. Meu
takvima sam bio i ja. Dogovorio sam se sa skojevcima i nekim
omladincima da usput kradom bacamo upotrebljive puke u
njive ozelenele penicom. Prilikom istovara'oruja u Rumi uspeo
sam da jedan sanduk bombi zakamufliram kao sic na kolima
i da ga donesem kui, a na povratku u Irig sakupio sam est puaka koje smo ranije pobacah u ito.
Poetkom juna, ustae su pohapsile pripadnike etnike
organizacije: Jovana Prokia, Milana Opaia i Stevana Bojia,
dok su Vlada osi, Jovan Jevremovi, Paja Goljevaki i Brata
Krsti pobegli. (Odvedenu trojicu ustae su verovatno streljale,
a ovi to su uspeh da -pobegnu kasnije su postali saradnici
NOP-a, pa ak i borci partizanskih jedinica). To je jo vie
upozoravalo na potrebu da se od lanova KP i SKOJ-a oformi
vrsta organizacija koja e pojaati rad meu rodoljubima. Stvoren je i Mesni komitet KPJ u Irigu koji su sainjavah: Petar
Mati Dule, ja, Jovan Mati, Sava Bankovaki, Stevan Babi,
Draga Peri, ore undukovi, Mirko Grubanovi i, neto kasnije, Miloevi (Cvee). Dunost sekretara komiteta vrio je
Petar Mati koji je bio veoma popularan meu skojevcima i
omladinom u selu. Istovremeno je i skojevska organizacija proirena novim lanovima i u to vreme je brojala 45 lanova, na
elu sa sekretarom Savom Bankovakim. U svakoj su ulici bili
osnovani skojevski aktivi iji su sekretari i po jedan lan ulazili
u rukovodstvo SKOJ-a.
Osnovni zadaci su bili: okupljanje naprednih ljudi i omladine i njihovo vezivanje za pokret i propagiranje potrebe za
oruanom borbom protiv okupatora i domaih izdajnika. Partijska organizacija je u to vreme imala i u optini lanove Partije i SKOJ-a: Stevana Puia i Savu Leakova koji su povremeno obavetavah o narnerama Nemaca. U ustakoj mladei su
sa istim zadatkom bih lanovi SKOJ-a Dunav i Vlada Bardi,
a u ustakom logoru je bio povezan s nama Joca Britka.
Poetkom jula 1941. godine stvorene su oruane grupe,
uglavnom od lanova Partije i SKOJ-a. Pored vebanja u rukovanju orujem, lanovi ovih grupa su pronalazili oruje skriveno
kod naroda. Prvu grupu sainjavali su oni to su stanovali u zapadnom delu Iriga: Pera, Dura i Jova Mati i Prica Mirkovi,
U drugu grupu, u centru mesta, uh su: Sava i Pera Bankovaki,
Draga Peri, Perica Milovanovi i Slavko Miaevi.. U treu
grupu, u istonom delu mesta, uh su: Dore undukovi, Steviea Babi, Jovan eki i Mirko Grubanovi. Tako se partijska
130

organizacija u Irigu sve vie afirmisala uglavnom kod srpskog

ivlja koji su terorisali i Nemci i ustae.
Tih dana je iznenada doao Slavko Savi, mu moje najstarije sestre Danice. Pobegao je iz Sremskih Karlovaca ispred
ustakog hapenja. Poto sam znao da je stari lan KP i da je
sa mnom bio na jednom sastanku 1938. godine u Novom Sadu,.
pitao sam ga da li odrava vezu s drugovima iz partijskog rukovodstva. Rekao mi je da s nekima odrava, ah nije hteo da kae
s kim. Na moje uporno traenje saoptio mi je da je beei. iz
Karlovaca sreo Nikolu Mojia iz Rakovca, kome je dao neki
partijski materijal i rekao da e kod mene biti baziran. Meutim, zahtevao sam da mi otvoreno kae da li odrava vezu sa
Jovanom Beljanskim Lalom iz Prnjavora-Kruedola, ije sam
fotografije deho skojevcima pred rat. Po njegovim reima sam
zakljuio da stvarno s njim odrava vezu i da u Beljanskog
uskoro videti. O Slavkovom dolasku obavestio sam drugove pa
smo se dogovorili da pripremimo bazu za njega u mojoj staroj
kui. Ova kua nije sluajno izabrana za njegovu bazu: bila je
na kraju sela, pored potoka, sa veoma pogodnim prilazom, a sem
toga susedi su bili sve sami Srbi, te nije postojala opasnost od
provale. O pripremanju baze obavestio sam i svog oca Jovana.
Jednog dana, posle Slavkovog dolaska, Pera i ja smo se
dogovarah kako da uredimo bazu za Savia i oruje. Iznenada je
dotrao Jca Britka i uzbuenim glasom rekao: Bie noas hapenja. Kad smo ga upitah ko e biti uhapen brzo je naredao
imena; meu njima smo bili: Pera i Jovan Mati, Sava i Pera
Bankovaki, Mirko Grubanovi, ore undukovi, ja i jo neki.
Kad smo zatraili objanjenje hapenja, odgovorio nam je:
Zbog toga to ustae znaju za va rad u sportskom radnikom
klubu pre rata i to je faistika Nemaka napala na SSSR,
a glavne ustae Toma rigli, Ivan Petrila, Mata Hladni i Nemci
braa Kunglovi ele da ovim hapenjem pokau svoju odanost
okupatorskoj vlasti. Posle toga Joca je negde otrao, a Pera
i ja smo se sporazumeli da on odmah o tome obavesti Slavka
Savia i mog brata Jovu. Iste veeri smo Pera, Jova i ja uzeli
pitolje i povukli se u vonjak iza stare kue. Oko ponoi ustae
su sa svih strana opkolile nau kuu, a zatim, razvalivi kapiju,
upale u dvorite i zgradu. Kad su videli da nas nema, uz pogrdne rei i psovke napustili su kuu. Mi smo se tada povukli
u vinograd gde smo ilegalno iveli oko deset dana snabdevani
novostima od moje sestre Danice.
Poetkom jula 1941. godine povezali smo se sa veinom
sela irikog sreza: prvo s Nikolom Mojiem iz Rakovca, zatim
preko Borbaa sa Beenovom, a onda Franje Josipa i Joike
Molana Jocka sa Vrdnikom. Gotovo u isto vreme saznao sam da
je uspostavljena veza i sa Jovanom Beljanskim Lalom. Nestr9

131

pljivo sam oekivao njegov dolazak, a sreo sam ga u sobici nae

.stare kue u unoj diskusiji sa Slavkom Saviem o partijskom
radu na terenu. Slavko je shvatio moju elju da saznam ko j
taj drug, te mi odgovori: To je onaj ije si fotografije delio
pred rat skojevcima i lepio ih po zidovima. Obradovao sam se
to vidim Lalu koji se posle dugogodinje robije nastanio kod
svoje rodbine u Prnjavoru-Kruedolu. Odmah sam pozvao Peru
Matia koji ga je informisao o stanju partijske i skojevske organizacije u Irigu i o vezama s pojedinim selima. Lala nas je izvestio da Odrava veze s Maradikom, Kruedolom, Velikom Remetom, Grgetom, Neradinom, Satrincima i jo nekim selima
van irikog sreza. Razvoj situacije je nametnuo potrebu da se
oformi jedno partijsko telo za ceo srez.
U sporazumu s Lalom formirah smo Sreski komitet u koji
;su uh preteno drugovi iz Mesnog komiteta Iriga: Petar Mati
Dule, sekretar, Jovan Beljanski Lala, Sava Bankovaki, Bore
undukovi, Svetozar Milosevic, Stevan Pui, Draga Peri,
Jovan Mati, Mirko Grubanovi, Nikola Moji iz Rakovca i ja.
Komitet je razmotrio pohtiku situaciju na podruju sreza i
posle svestrane diskusije zakljuio da treba uvrstiti veze sa
selima i formirati partijske i skojevske organizacije gde ne
postoje; povezati se sa simpatizerima NOP-a, formirati partizanske grupe i desetine, prikupljati oruje i obuavati mlae
drugove u rukovanju njime. Ubrzo je preko Radomira Galovia
"uspostavljena veza sa Sreskim komitetom u Rumi, a preko ovog
1 sa Okrunim komitetom za Srem.
Polovinom jula uglavnom su uspostavljene veze sa svim.
rselima na teritoriji irikog sreza. Lala je u to vreme oformio
partijske i skojevske organizacije u Neradinu, Grgetegu, Veliio j Remeti, Satrincima, Kruedolu i Prnjavoru-Kruedolu, a od
tamonjih lanova KP stvorio i prve partizanske grupe od tri
do pet ljudi. Pera Mati je, uz pomo Nikole Mojia, oformio
u. Rakovcu partijsku organizaciju od tri lana koji su sainjavali i prvu partizansku grupu u tom mestu. Njih dvojica
Pera i Nikola .oformili su u Ledincima partizansku grupu
od pet ljudi. U nju su uh: Laza erkez, Zlatan Petrovi i drugi.
Neto kasnije se sa ovom grupom povezao i Joca Nikoli koji je
povremeno dolazio u Irig, odravao vezu s nama i prenosio direktive saradnicima pokreta u Ledincima. Pera se povezao i sa
Sretom Saviem, rodom iz Kamenice, koji se nalazio na slubi
u irikoj optini kao dnevniar i uz njegovu pomo oformio partizansku grupu u Kamenici u koju su uh: Sreta Savi, Gavra
Hadojiki i Voja Lipuinovi. Sa selom Jaskom je odravana
stalna veza preko Duanke Jovii, a Rivicom i Pavlovcima veza
je bila jo uvek nesigurna, dok je sa Vrdnikom redovno odravana preko Franje Josipa, Joike Molana, Stanka Ristia i dru132

gih. Ranija veza sa Beenovom prekinuta je jer su se drugovi iz

tog sela povezali sa komitetom u Sremskoj Mitrovici. Prema
izvetaju drugova s kojima smo se povezali oni su, kao i mnogi
ljudi u njihovim selima, odmah posle okupacije samoinici jativno
prikupljali oruje i drugu vojnu opremu i sklanjali na sigurna
mesta. Tada jo nismo znali tano s kolikim se brojem puaka,
pitolja i bombi raspolae u pojedinim selima.
Uspostavljanjem ovih veza trebalo je angaovati vei broj
drugova za izvravanje partijskih zadataka tim pre to u to doba
i prve partizanske grupe prerastaju u desetine od 10 do 12 lanova. lanovi desetina su bili uglavnom partijci! skojevci. Oni
su kod svojih kua skrivah oruje koje su koristili prilikom
izvravanja nekih zadataka. Formiranje partizanskih desetina
nije ilo po direktivi vieg rukovodstva, ve sticanjem okolnosti.
U prvoj desetini Iriga su bih: Pera Mati, Perica Mirkovi, ura
Mati, ika Mili, Sada i Vaja Miloevi, Vaja Mijatovi i drugi.
Drugu desetinu sainjavah su: Sava Bankovaki, Perica Milovanovi, Stevan Pui, Pera Bankovaki, Ilija Guduri, Slavko
Miaevi, Ilija Stanojevi i drugi, a treu: Doka undukovi,
Jovan eki, Stevan Babi, Mirko Grubanovi, Toja Vukovi,
Ihja Suboti i drugi. Poetkom avgusta smo raspolagali sa oko
75 do 80 puaka, 15 pitolja, raznih kalibara, nekoliko sanduka
municije i druge opreme.
Jednog dana u drugoj polovini avgusta obavestila me- je
moja sestra Anka da odmah odem kod Pere jer se on s nekim
svaa u svom dvoritu-. Poto su nam kue bile jedna pored
druge, brzo sam se naao kod njega i u dvoritu zatekao mladia
koji je neto ustro objanjavao. Govorio je brzo i isprekidano
pa mu se svaka re nije ni mogla razumeti. Ipak sam shvatio
da mi iz Iriga treba da uputimo jednu desetinu i deo oruja u
Fruku goru zbog obezbeenja drugova koji se tamo nalaze;
meutim, o kojim se to drugovima radi nisam uspeo da dokuim. Pera mu je dosta odreeno rekao da nama oruje nije
poslagano u magacinu niti su ljudi postrojeni na jednom mestu
pa da moemo izvriti iste veeri taj zadatak. Ovaj mladi je
Peri energino odgovorio da on samo prenosi direktive .Okrunog komiteta, a kako emo mi izvriti pomenuti zadatak, to je
naa stvar. Zatim-se s nama pozdravio, seo na bicikl i otiao u
pravcu Rume. Od Pera sam uo da se taj mladi zove Radomir
Galovi, inae student iz Rume. Posle njegovog odlaska Pera
mi je ispriao da su iz Mitrovake kaznione pobegh politiki
zatvorenici, uz pomo partizana iz Fruke gore, da smo dobili
zadatak da ih naoruamo delom oruja radi njihovog obezbeenja treba da poaljemo jednu naoruanu desetinu u umu.
Odmah smo sazvali ui sastanak na kome su bili: Sava Banko133

vaki, Miloevi (Cvee), Slavko Savi i nas dvojica. Dogovorili'

smo se da oruje i municiju prenesu Jovan Mati, Sava Bankovaki, Sava Miloevi i Jovan Ibroi.
Poto je oruje bilo skriveno na vie mesta, sporazumeli
smo se da zborno mesto bude na Ruau, zapadno od Iriga,
u kukuruzima Paje Obradovia. Pera i Sava Bankovaki imali
su zadatak da sa ostalim lanovima SKOJ-a iznesu oruje i municiju na zborno mesto, a ja i moj brat Jova da spremimo kola
i doteramo deo oruja i vojne opreme koji se nalazio kod nas.
Nou 24. ili 25. avgusta 1941. godine upregao sam konja i natovario na kola 6 puaka, jedan sanduk bombi i neto vojne
opreme i sa Jovom otiao na zborno mesto gde smo zatekli Peru,
Savu Bankovakog i druge pored gomile puaka i ostale vojne
opreme. Odmah smo natovarili na kola: 40 puaka, 2 sanduka
municije, 2 sanduka bombi, 4 para cipela, 6 ebadi i neto druge
vojne opreme.1 Pera i ja smo se, sa ostalim drugovima, vratili
svojim kuama, dok su Jova Mati i drugi sprovodnici otih u
pravcu Rivice, ka umi.

Kad se Jova vratio saznao sam da su na putu izmeu Male Remete i Beenova imah nepredvienu nezgodu. Kad'su s punim
kolima oruja i municije izili iz Male Remete (poto su prethodno proh kroz Rivicu i Jazak) niko iz Beenova nije ih ekao
na zakazanom mestu. Stoga su se nali u nedoumici. Sava Miloevi se popeo na trenju i poeo osmatrati. teren, a Jovan je
ostao kod kola. Druga dvojica su otila u oblinje kukuruze i
ekala ishod dogaaja. Sve je to posmatrao jedan seljak iz Beenova koji je doao da obie vinograd. Priao je Jovanu Matiu
i na pitanje odakle je i ta nosi, dobio neodreen odgovor. Vi
sigurno neto nosite za umu? nastavio je seljak, a zatim
dodao da je ovo mesto veoma nepogodno za ekanje pa je preporuio da kola uu dublje u vinograd jer ovim putem svaki
dan patroliraju ustae i andarmi. U tom trenutku je izvidnik
s trenje dao Jovanu znak da neko dolazi. Zatim je dotrao do
kola i saoptio da je na oko 500 metara primetio grupu uniformisanih ljudi. Idu iz Remete. Tek to su se odmakli od tog mesta,
kola su se zaglavila u rupi punoj vode. Sava Miloevi je o tome
izvestio i ostalu dvojicu, dok je Jovan ostao kod kola; pokrio
svaki deo kola ceradom, napunio pitolj i ekao. Ostah su se u
neposrednoj blizini kola rasporedili po kukuruzu za borbu. andarmi su ve bili kod samih kola s pukama o ramenu. Zapitah
su Jovana ko je, odakle je i kuda ide. On im je odgovorio da je
mleo penicu u Irigu i da ide kui u Beenovo. Videi da im nije
1 Sima Reli u svom napisu: Frukogorski PO kae da je bilo
15 puaka, neto bombi, ebadi, atorskih krila i drugog materijala.
Prim. red.

134

sumnjiv, osmehnuo se i upitao ih da li e mu pomoi da izvue

kola iz blata. Pristali su na to i pomogli da se kola izvuku.
Tako su ustaki andarmi pomogh da se oruje dopremi naim
drugovima u umi.
Nakon ove uspele akcije poeli smo se pripremati za upuivanje jedne partizanske desetine radi obezbenja odbeglih
zatvorenika u umi. Pera Mati, Jovan Beljanski, Jovan Mati,
Sava Bankovaki i ja smo se dogovorili da u umu uputimo najproverenije lanove KP i SKOJ-a. Pera je imao zadatak da pripremi oruje, obavesti drugove koji e ii u sastav desetine i
odabere zborno mesto. Moj zadatak je bio da Lalu odvedem na
zborno mesto i pripremim deo oruja i druge vojne opreme.
Odmah sutradan Pera nas je obavestio da e zborno mesto biti u
vinogradu kod kuice Gavre Milia na Ruau.
U berbemici sam jedne veeri saznao od Stevana Maria
da je sklonio dve puke u irikom ataru. Na moje navaljivanje
otkrio je samo mesto jedne puke, te smo sutradan pre svanua
otili kolima da je uzmemo. Dok je on s jedne uzviice osmatrao, ja sam iz uplje vrbe-izvukao puku i vojniku torbicu
punu puanih metaka. Potom smo na kola natovarili travu.pod
koju smo stavili puku i metke i onda krenuli u Irig. Usput mi je
ipak rekao gde je sakrio i drugu puku ah nije pristao da odmah
i nju potraimo.
im smo stigli kui salario sam puku u kamaru slame,
a zatim o tome obavestio Jovana Beljankog i Slavka Savia,
rekavi im gde" se nalazi druga puka. Predloili su mi da odem
i po nju. Meutim, ja sam sa Gavrom Dundiem samo proverio
da li se puka jo uvek nalazi na mestu koje mi je opisao Mari.
I, zaista, bila je tamo. Nisam je tada uzeo, ve sam u ralje
jednog mladog bagrema stavio hartij kako bismo i nou lake
nali to mesto.
Vraajui se oko podne u selo, Dundi i ja smo primetili
iza jedne okuke tri andarma kako teraju dva mladia: Pomislili smo da je neko od naih aradnika provaljen u toku priprema. Nismo imali vremena da se sklonimo jer su nas' andarmi ve opazili, pa smo im, stisnuvi u depu pitolje, poh u
susret. Pred sobom su terali Peru i Doku Crvenkovia s aovom
na leima ka njihovom gumnu. Kada su stigh do gumna, jedan
od brae Crvenkovia je poeo da odbrojava koracima neko
mesto i neto pokazuje rukom andarmima, a zatim je uzeo
aov i poeo da kopa zemlju. (Kasnije smo saznali da su ovde
iskopah.dve ispravne puke za koje nismo znali.) Stigavi kui
zatekao sam Lalu i Slavka i upoznao ih sa sluajem Pere i oke
Crvenkovia.
135

ODLAZAK U ODRED

Predvee sam otiao da se pozdravim s roditeljima. Tu

sam zatekao Vaju Mijatovia koji mi je rekao da u prvi mrak
doem s Lalom na zborno mesto. Izaavi na ulicu ugledao sam
ustae i andarme kako teraju vezane Lautia (Cvea) i Borivoja
Krstia. (Vodili su ih kod Jefte Maleevia- na suoenje zbog
pronaene municije kod Lautia). Poto je Jefta bio moj komija, a iz njegovog dvorita je dopiralo zapomaganje dece i ene
koje su ustae tukle, morali smo sa Lalom i Slavkom da krenemo u prvi mrak. Sa ranevima na leima izili smo u dvorite,
a zatim pored plota doli do kamare slame, gde sam izvadio
ostavljenu puku i dao je Slavku Saviu koji nas je pratio do
zbornog mesta. Kada smo preli preko potoka, primetio sam nekoliko ljudi koji su beali iz sela strahujui od hapenja. Prema
ranijem dogovoru trebalo je da me tu saeka Laza Meaki i
donese sve puke, za mene i Lalu. Meutim, njega nije bilo, ah
mi prie jedan poljoprivredni radnik iz Bosne, za koga sam
utvrdio da radi kod Laze i ree da njegov gazda ima dv puke
skrivene u slami i da e ih odmah doneti. Poto'je Bosanac
doneo dve dobro ouvane puke, Lala, Slavko i ja smo krenuh
na zborno mesto gde su se ve bili okupili: Pera Mati, Sava
Bankovaki, Gavra Mili i skojevci koji su doneli deo oruja,
drugovima koji treba da idu u umu i oko sto pedeset simpatizera NOP-a iz sela. Nedostajala nam je samo jedna puka, pa
sam uputio Gavru Dundia sa jednim skojevcem da donese onu
iz bagremara.
Zabrinjavalo nas je prisustvo tolikog broja simpatizera,
jer je trebalo da se odlazak desetine dri u tajnosti. (Faisti o
ovome ipak nisu nikad nita saznali.) Lala je, jo pod utiscima
hapenja naih komija Maleevia i Krstia, zahtevao da se
to pre krene, te smo pourii s odlaskom. Pera i ja smo uli u
masu i tihim glasom dozivah drugove koji treba da idu u umu
upuujui ih da se prikupe kod kuice. Za nekoliko minuta desetina se na elu sa Lalom postrojila. Pera Milo vano vi Buoni
(poginuo kao komesar bataljona Bosni), Cvee Boji Jaras
(poginuo 1943. godine u Bosni), Vaja Mijatovi Guja (poginuo
1944. godine u Sremu), Kara Jovanovi Sianovi, Gavra Duni, Boko Doudi, Joca urkovi i ja svi Iriani. Lala je u
dogovoru s Perom naredio da se stavim na elo desetine. Prisutni su nas radoznalo posmatrali. Pera je svakom priao i poeleo mu srean put, a zatim pred strojem desetine rekao: Vi
idete u umu da uvate politike zatvorenike koji su ovih dana
pobegli iz kaznione u Mitrovici! Nastojte da opravdate ovo poverenje, budite sigurni da emo i mi koji ostajemo nastaviti
borbu sve do konane pobede. Zatim nam je priao Gavra Mili,
136

vlasnik vinograda, pozdravio se sa svima i drhtavim glasom?

rekao: Draga deeo- i drue Lalo, budite sigurni u nas starije L
raunajte na nau pomo kad god vam on bude potrebna.. .
A kad su se i ostali prisutni pozdravili s nama, desetina je u koloni po jedan krenula u pravcu Ri vice. Lala je u neposrednoj
blizini Rivice zaustavio desetinu, priao mi i upitao da li znam.
gde se sastaju drumovi koji vode od Rume prema Sremskoj
Mitrovici i od Jaska prema Rumi. Poto sam mu odgovorio potvrdno, naredio mi je da vodim najpreim putem do tog mesta.
Malo me je iznenadilo to idemo ka ravnici, umesto ka.
umi, ali od Laie nisam traio objanjenje, a i svaki razgovoru koloni je bio zabranjen. Desetinu sam vodio preko oranica i.
hvada prekim putem i zaustavio je na jednoj strnjici. Izdvojili,
smo se u stranu i Lala mi ree znake dozivanja i lozinku savezom koja nas eka: dva put kuku i jedanput udarac dlana.
0 dlan. Na dobijem odgovor viem puka, a odgovara mi semetak. Sve sam to morao ponoviti tiho nekoliko puta dok seLala nije uverio da sam zapamtio. Tada me je uputio da idem.
pored kukuruza koji su se videli ispred nas i da s vremena na.
vreme dam ugovoreni znak. Ostali su polegli po strnjici i napunili puke.
S pukom na gotovs polako sam krenuo pored kukuruzai.
Na pedesetak metara dao sam ugovoreni znak, ali odgovor nisam,
dobio. Tek na sledeih pedeset metara na ponovljeni znak ulose dvaput kuku i jedanput udar dlana o dlan, a odmah zatirana tridesetak metara od mene primetio sam nejasnu ljudsku,
figuru kako izlazi iz kukuruza s pukom na gotovs. Sporazu
mevi se lozinkom pozdravili smo se, a zatim smo pozvali Lalu
1 ostale iz nae desetine. (Tek kasnije sam saznao da je ovo bioBoko Palkovljevi Pinki). Dogovorili smo se da se desetina
povue dublje u kukuruze i tamo saeka dok Pinki ne doe ponas. Na tom 'mestu trebalo je da doeka i Jovana Buana Lazicu
koji je predvodio jednu grupu iz Rume. (Meutim, u toku noi.
rumska grupa nije stigla na ugovoreno mesto, pa je naa desetina ostala tu celu no i ceo sutranji dan.)
Sledee noi Pinki nas je odveo u kukuruze juno od.
Manelosa, bhzu salaa jednog bogatog Srbina; kod njega jeradio neki vaba koji je bio veza naim drugovima iz ume. On
nam je toga dana donosio hranu i obavetavao o kretanju nemake patrole koja je tuda prolazila iz Grgurevaca. Mene jemalo iznenadilo povererije koje je dato Nemcu, jer sam znao*
da u mom mestu nijedan domai Nemac nije bio saradnik
NOP-a.
Tree veeri smo krenuli prema umi; na Suljamskoj glavici su nas saekala dva druga. Stariji je mogao imati oko 45 godina, a mlai blizu 30. Kad smo stigli do njih, Pinki im je priao
137

1 pozdravio se, a posle kraeg ali unog razgovora izgubio se u

pomrini. Tada nas je stariji pozvao da posedamo. oko njega,
.to smo vrlo rado uinili jer smo bili umorni. On se interesovao
za svakog pojedinano ko je, odakle je i ta ga je navelo da
poe u umu. Svaki od nas mu je poneto odgovarao. Kad je
zapitao Lalu, 011 mu odgovori bre nego to se ovaj nadao: Kao
lanu Partije svest mi nalae da doem u umu. Odmah zatim
usledio je razgovor kojim su se dva biva robijaa prepoznala
i poto Lala izrazi elju da to pre vidi ostale odbegle komuniste iz kaznione, nepoznati drug (bio je to Karlo Bernajz, Nemac
iz Grgurevaca, stari komunista i uesnik.u maarskoj revoluciji
1918. godine) se samo okrete i ree: Marko, odvedi odmah drugove u logor. U tom trenutku se pojavilo nekoliko drugova iz
Rume koje je predvodio Jovan Buan.
Cim je Karlo Bernajz zavrio razgovor sa rumskom grupom, Marko Periin Kamenjar nas je sve poveo prema logoru.
Po mraku smo se probijali preko potoka, ipraja i gudura, da
bismo to pre ugledah odbegle politike zatvorenike. Izbivi na
omanju zaravan i poto nas prebroja, Kamenjar nas zamoli da
malo saekamo. Posle izvesnog vremena usmo iz umske tiine
da ga neko zaustavlja i trai znake raspoznavanja, a ubrzo zatim
Marko nas pozva da poemo. im smo stigli u logor, naredie
nam da bez galame izaberemo mesto za spavanje. S jo jednim
drugom sam sakupio suvog hrastovog lia i rasprostro ga pored
.jednog panja, ah nisam mogao da zaspim, pa sam 11a prstima
poao kroz logor ne bih li video nekog od odbeglih zatvorenika.
Jedno tiho pst me xipozori da se vratim na spavanje, no ja
.sam budan na svom leitu doekao svitanje.
-Prvi koga sam ugledao bio je ovek srednjeg rasta, dobro
razvijen, obuen u robijako odelo, sa okruglom kapicom sivo-bele boje na glavi. Ruke su mu upadljivo drhtale. On je dao
znak za doruak (po emu sam zakljuio da je ekonom) i svi
u logoru su se postrojili jedan za drugim. Po obiaju moralo se
pre doruka umiti na potoku. S nama je poao i ekonom. Umivajui se upitao sam Lalu ko je taj drug. Rekao mi je da je to
Spasoje Steji atentator na regenta Aleksandra i da je ivano
popustio. im smo s vratili u logor, postrojili smo se u kolonu
po jedan i redom prilazili ekonomu koji je delio hranu na je-dnake delove. Za doruak smo dobili vee pare hleba, slanine
i dve kruke. Dok sam ekao u redu za doruak nabrojao sam
:32 druga u belo-sivom odelu i sa okruglom kapom na glavi.
ivot u logoru je bio monoton. Nije bilo znaajnijih akcija. U meuvremenu je otpoeo ideoloki rad po grupama,
TsojircT su uglavnom rukovodili odbegli politiki zatvorenici.
Jednog dana nam je politiki komesar odreda Stanko Paunovi
.:saoptio da je potrebno deset dobrovoljaca za jednu akciju. Pri138

javio sam se i ja, a u grupi za akciju sam video Pinkija i Lalu

koji su od prijavljenih jedini znah o kakvoj se akciji radi. Sutradan smo dobili sledovanje za dva dana i krenuh iz Jazakog
. cestara preko Crnog ota do kamenoloma Paragovo. Pinki je bio
voa puta. Kroz umu nismo naili ni na kakvu prepreku, a kod
Zmajevca smo morali saekati da padne prvi mrak. Oko deset
sati navee stigli smo kod Paragova. Pinki je pozvao u stranu
Lalu i mene i saoptio da nas ovde blizu eka s orujem jedan
domobranski oficir iz Petrovaradinskog garnizona. Izdvojili smo
se od ostalih i ubrzo je kod jedne kuice, kraj ume, Pinki dao
poznati znak: jedanput kuku i dvaput dlanom o dlan. Iz pomrine se odmah pojavio mlai ovek srednjeg rasta i u vojnikoj uniformi. un smo se sporazumeli, pozvah smo drugove da
primimo oruje. Domobran je sa svojim saradnicima doneo jedan
pukomitraljez, deset puaka, nekoliko pari vojnikog odela i
neto municije.2 Odavde smo se istim putem neometano vratili
u logor.
Posle ove akcije pozvali su me jedne veeri u stranu
Stanko Paunovi i Jovan Vesehnov, raspitujui se o stanju u
Irigu i okolnim selima. Ukratko sam mu izloio kakvo je stanje
partijske i skojevske organizacije u Irigu, a to se tie okolnih
sela, rekao sam da samo s nekima odravamo vezu, ah da e
Pera Mati verovatno uspeti da za kratko vreme uspostavi vezu
i s tim selima. Na pitanje da h smo polagah zakletvu odgovorio
sam da nismo, niti nam je ko dao direktivu za to. Saopteno mi
je da e ovih dana u odredu biti polaganje zakletve i da u
posle toga dobiti jedan specijalni zadatak.
Jedne veeri, pred sam zalazak sunca, komesar odreda
Stanko popeo se na jedan povii hrastov panj i pozvao nas sve
(sa odbeglim iz kaznione bilo nas je preko 40) da mu priemo.
Poto nam je ukratko izneo politiku situaciju u zemlji i upoznao nas sa borbom partizana u Srbiji i Bosni, Stanko nam je
saoptio da emo polagati zakletvu. Iz depa je izvadio pisani
tekst zakletve i poeo itati re po re, a mi smo za njim ponavljah. Bio je to uzbudljiv trenutak za sve nas. Posle polaganja
zakletve otpevali smo internacionalu i Po puteljku i po kru;
Posle toga me je Stanko pozvao rekavi da poem s njim i, poto
smo se malo udaljili od ostalih saoptio mi da je rukovodstvo
odreda donelo odluku da se vratim u Irig sa zadatkom da se
izvri zaklinjanje lanova mesnih partizanskih desetina. Dao mi
je tekst zakletve i partizanske pesme Po puteljku i po kru
koji sam paljivo zavio u pare stare hartije i stavio U dep.
Priao je i Veselinov sa svojom drugaricom Stankom, rekavi
2 Sima Reli je JI svojim seanjima rekao ovo: Od te grupe oficira i podoficira dobili samo oko 15 puaka, neto municije i eksploziva.
Prim, red:

2 39

da e i ona poi sa mnom na teren po odreenom zadatku. Bilo

mi je drago saznanje da u imati saputnika, jer je put od Jazakog cestara do Iriga bio dug oko .30 km, a morao, se prei
iskljuivo nou. Stanka i ja smo bez smetnji stigli do Iriga i uli.
u kuu gde smo zatekli Slavka Savia na spavanju.
Poto smo se odmorili u toku noi, sutradan sam pozvao
Peru Matia i Savu Bankovakog. Priao sam im o utiscima iz
odreda, o susretu a Pinkijem i odbeglim zatvorenicima i preneo im zadatke. Dogovorili smo se da zaklinjanje prve desetine
odrimo u strogoj tajnosti i da pozovemo jo 78 najaktivnijih,
lanova KP i SKOJ-a. U drugoj polovini septembra uvee odrali smo sastanak u Budakovcu, zapadno od manastira Hopova,
u kuici Damjana Miloevia koja se nalazila u vinogradu. Zakletvi su, prisustvovali: Pera Mati, Doka undukovi, Vaja i
Sava Miloevi, Sava Bankovaki, Todor Vukovi, Jovan Mati,
Dore Ibroi, Gavra Dundi i ja. Poeli smo da se okupljamo
oko 10 asova uvee. Izloio sam prisutnim svoje utiske iz ume,
govorei im o susretu s Pinkijem, o starom Stejiu i jo nekim
odbeglim politikim zatvorenicima. Najvie ih je interesovalo
kako izgleda Spasoje Steji. Radovali su se to meu odbeglima
ima vrlo sposobnih mlaih revolcionara. Zatim sam upoznao
drugove kako smo polagah zakletvu. Sava Miloevi je zatvorio
prozore i vrata od kuice i zapaho malu lojanu sveu. Pera je
iz depa izvadio tekst zakletve koji sam mu dao, priao je svei
i poeo poluglasno da ita re po re, a ostali su ponavljali' te
rei. Posle poloene zakletve tiho smo otpevah Po puteljku i
po kru. Srdanim stiskom ruku zavrio se ovaj sveani in.
Slavko Savi nije bio prisutan polaganju zakletve i niko
nije saznao gde je otiao iz Iriga. Bio je za nas pomalo udan
ovek. Nikad nismo saznah s kim je sve odravao veze, pa smo
i sumnjah u njega, pogotovu to je svakom pokazivao bazu koju
smo mu napravih za sluaj potrebe. Nedolaskom na zakletvu
izazvao je jo veu sumnju kod nas.
Jedne veeri krajem septembra vraao sam se kui posle
nekog sastanka. Bio sam iznenaen kad sa video svog predratnog poznanika Todora (Jusufa Tulia), organizacionog sekretara
Okrunog komiteta za Srem. Zadrao se jedan dan kod nas, te
smo iskoristili priliku da ga upoznamo sa stanjem partijske i
skojevske organizacije; obavestili smo ga i o zaklinjanju partizanskih desetina. Nau je aktivnost pozitivno ocenio, ukazujui
nam da i dalje nastavimo s takvim radom. Naredne noi zamolio
me je da ga otpratim na sastanak u umu s odbeglim zatvorenicima. S nama je poao i Slavko Savi koji se bio vratio u Irig.
Sutradan u 8 asova stigli smo u Jazaki cestar gde se logor jo
uvek nalazio. Od odbeglih zatvorenika najpre sam primetio Jo140

vana Veselinova. Znajui da sam iz odreda bio vraen na teren,

malo se iznenadio mome dolasku jer su Tuli i Savi poto su se
sreli sa Stejiem, zaostali za mnom. Tek to su se Tuli i Veselinov upustili u razgovor, zapueae puke i zrna zazvidae oko
nas. Nismo u prvi mah. razabrali o emu se radi. Komandant odreda Sima Reli dotra i viknu: Puke u ruke! Napadaju faisti! Za tren oka u logoru su svi bih spremni za borbu. Neki
su spreavah faistima prilaz logoru, a nas nekoliko sa Simom
Reliem zah smo faistima iza lea i napravih im zasedu. Pored
mene je s pukomitraljezom bio Bora, student iz Rume. Kada
su faisti poeh da se povlae od logora prema naoj zasedi Bora
je, da li od uzbuenja ih neznanja, povukao prst na obarai tako
da se cev podigla u vis, pa su sva zrna otila u granje, a ne
prema neprijatelju. Naavi se u neugodnom poloaju bacio sam
dve bombe ne ekajui potrebnih 5 sekundi za bacanje. Jedan
od faista je uspeo da povrati jednu koja se sreom zadrala na
grani hrasta i eksplodirala malo dalje od nas. rtava nije bilo ni
s jedne ni s druge strane; faisti su se razbeali, ostavljajui za
sobom raznu vojnu opremu koja im je smetala prilikom bekstva.
OPET U IRIGU

Odmah posle toga odred se povukao dublje u umu. Tu

je Todor odrao sastanak sa odbeglim zatvorenicima, posle ega
me je u prisustvu Veselinova i Paunovia pozvao u stranu i
rekao: uro, ti se opet vraa u Irig. Nastavite formiranje desetine i zaklinjanje njihovih lanova. Taman sam zavrio razgovor sa Tuliem, kad u neposrednoj blizini spazih Stanku,
nata mi Veselinov saopti da u opet imati saputnika do Iriga.
Oprostivi se od drugova poh.smo, Stanka i ja, ve poznatim
putem. Put nam je te noi bio vie nego teak poto je stalno
padala kia. II mrklom mraku smo se teko probijali kroz
vlanu umu, naletali na drvee i esto padah. Ipak smo pred
zoru stigh u moju staru kuu gde smo zatekli oca na spavanju.
On nas je obavestio da nema nikakvih hapenja i da moemo
mirno spavati. Stanki je ustupio krevet, a ja sam otiao u susednu sobu i legao na jednu slamaricu na zemlji. Tek to sam
zaspao, probudi me otac i sav uznemiren pozva da poemo u
talu gde mi pokaza dve ispravne i dobro ouvane mauzerke.
Na moje pitanje ko ih je doneo i kako su tu dospele otac nije
znao da kae. Pomislih smo da to moe biti neka provokacija od
strane faista, samo da bi imah razloga za hapenje. Puke smo
uvezali u snop kukuruzovine i neprimetno prebacili u dvorite
kod Boka Matica, a zatim neopaeno sakrili u njegovu kamaru
141

sena, bez njegovog znanja. Kasnije smo ih stalno upotrebljavali

u akcijama, ali nikad nismo saznali ko ih je stavio u nae
dvorite.
Tog dana sam obavestio Peru Matica o zadatku nae organizacije koji nam je dao Todor. Pera mi je rekao da se Lala
vratio iz ume i da su se njih dvojica dogovorili u kojim e
selima formirati partijsku i skojevsku organizaciju, kao i gde
e proiriti postojee organizacije i formirati odbore Narodnooslobodilakog fonda. Osim toga, postojala je direktiva da treba
formirati to vie ilegalnih partizanskih desetina od potenih
rodoljuba bez obzira na imovno stanje i raniju politiku pripadnost. Rekao mi je to da Lala treba da pripremi aerodrom u
Prnjavoru-Kruedolu za sletanje sovjetskih aviona. (Kasnije
se to pokazalo da su fo bile samo matarije.)
Lala je nastavio rad u selima istono od Iriga u kojima je
radio pre odlaska u umu, a Pera je primio zadatak da u selima
zapadno od Iriga oformi partijske i skojevske organizacije gde
nisu postojale i proiri postojee, kao i da radi na stvaranju
partizanskih desetina. Doka undukovi, Sava Bankovaki, ja
i drugi emo po istim' zadacima raditi u Irigu. Od poetka oktobra do kraja novembra 1941. godine Pera je obiao i uvrstio
organizacije u nizu sela zapadnog dela sreza. U Rakovcu su se,
pored Nikole Mojia, lana Sreskog komiteta, jo isticah Giga
Mati, Slavko Moji i Branko Boani. Oni su uz Perinu pomo
organizovali dve desetine u Rakovcu, a dve u Kamenolomu.
Imali su 6 lanova Partije, 12 skojevaca, 42 zakleta partizana,
a raspolagah su sa 6 puaka, 4 pitolja i 12 bombi. Nikola Moji
i Pera su stvorili partijsku organizaciju u Ledincima u koju su
uh: Laza erkez, Zlatan Petrovi i Branko Ninkov. Oni su
formirali tri partizanske desetine sa 23 zakleta partizana koje
su rasplagale sa 20 puaka, 5 pitolja i 18 bombi.
U Sremskoj Kamenici je formirana partijska organizacija
iji su lanovi bih: Sreta Savi, Voja Lipuinovi i Gavra Radojiki; stvorena je jedna partizanska desetina sa 15 zakletih
partizana koji su imali 5 puaka, 4 pitolja i 8 bombi.
U Vrdniku su drugovi iz ume proirili partijsku organizaciju i lijeni lanovi su bili: Franja Josip, Joika Molanj,
Stanko Risti, Duko Moji, Vasilije Krsti i Paja Davidovi.
lanova SKOJ-a bilo je 15; imali su 4 partizanske desetine sa
50 zakletih partizana, a raspolagah su sa 13 puaka, 7 pitolja i
12 bombi. Pored Pere Matia, u ovom mestu su radili Sima
Reh i Stanko Paunovi kao komandant i politiki komesar
odreda.
U Jasku su glavni organizatori pokreta bili Duanka Jovii sa svojim bratom i Sava MLadenovi. Bilo je 6 lanova
142

KP i 12 lanova SKOJ-a; postojale su 3 partizanske desetine

sa 35 zakletih partizana koji su raspolagah sa 9 puaka, 4 pitolja i 15 bombi.
U Pavlovcima je Pera osnovao partijsku organizaciju- ocL
3 lana i organizciju SKOJ-a od 8 lanova. Oni su imali dv
partizanske desetine sa 25 zakletih partizana koji su raspolagah sa 2 puke, 2 pitolja i 10 bombi.
U Rivici su glavni organizatori pokreta bili lanovi Partije Sava iri, Cveja Cveji i Vemko Bakuli. Uz njihovu pomo Pera je oformio skojevsku organizaciju od 5 lanova i dve
partizanske desetine sa 24 zakleta partizana koji su raspolagah
sa 6 puaka, 5 pitolja i 12 bombi.
U varoici Irigu je bilo 25 lanova KP, 65 lanova SKOJ-a
10 partizanskih desetina sa 150 zakletih partizana koji su imali
80 puaka raznih modela, 25 pitolja i 90 bombi.
I Lala Beljanski je oformljavao i uvrivao partijske i
skojevske organizacije i stvarao partizanske desetine u nizu
sela istonog dela sreza. Neto kasnije su na terenu irikog;
sreza, u dogovoru s Lalom, formirani odbori Narodnooslobodilakog fonda. U Irigu su lanovi fonda bih: Gavra Mili, predsednik, Danica Savi-Mati, Stevan Stojkovi, Marko Krnja,
Stevan Miaevi, Todor Vukovi, Jovan Mati, Milan Marie,
Sava Nikoli, Uro Sekuli, Zora Proki-Bankovaki.
Odbori Narodnooslobodilakog fonda imli su zadatak da
na iroj osnovi organizuju prikupljanje odela,' obue i rublja,
a preko ena pletenje vunenih arapa, dempera i da pripremaju smetaj partijsko-politikih radnika. Isto tako im je bila
dunost da sakupljaju oruje i ostah materijal za potrebe NOR-a
i da ga sklanjaju na sigurna- mesta, da organizuju obavetajnu
i kurirsku slubu. Sve te poslove su uglavnom izvravali u sporazumu sa komandirima i komesarima partizanskih desetina.
Pored lanova Partije i SKOJ-a, u odbore Su birani provereni
rodoljubi koji su bez rezerve prih NOR-u bez obzira na raniju
politiku pripadnost. Sa razvitkom narodnooslobodilakog pokreta u Sremu, odbori fonda su prerasli u narodnooslobodilake odbore i bili neposredna veza izmeu partizana i irokih
narodnih masa.
U NOVIM USLOVIMA

Poetkom novembra narodnooslobodilaki pokret je u

irikom srezu uzeo takvog maha da je u svakom selu bilo mogue oformiti partijsku i skojevsku organizaciju, partizanske
desetine i druge antifaistike organizacije koje su se postepeno
proirivale i uvrivale. Naroito smo bih aktivni u samom
143

Hrigu. 8. ili 9. novembra, neposredno posle proslave; godinjice

oktobarske revolucije, Okruni komitet za Srem je, u sporazumu sa drugovima iz odreda i politikim radnicima sa terena,
odluio da svi drugovi iz ume dou u sela oko Fruke gore
i pomognu partijskim organizacijama u organizovanju ilegalnih
partizanskih desetina radi dizanja optenarodnog ustanka u
Sremu. Tih dana je preko veze iznenada doao u nau kuu
.Jovan Trajkovi sa Draginjom Niki. Nisam video ko ih je
doveo, poto s njima niko nije uao u dvorite. Iz konspirativnih razloga, nepoznata hca nisu ranije ulazila u toku dana u
Lkuu, pa me je njihov dolazak u ovo vreme iznenadio. Poto
-smo se pozdravili odveo sam ih u kuu kod Slavka Savia. Iz
razgovora sam doznao da je Trajkovi dobio zadatak od dru.gova iz ume da zajedno s nama organizuje izdavanje partizanskog hsta Istina. Osim toga su mi rekli da su se Veljko i
.arko, kao i ostali partizani odreda, spustili u sela oko Fruke
.gore da preko zime rade na terenu. Kad sam iste veeri obavestio Peru o dolasku Trajkovia video sam da je ve upoznat s
tim zadatkom, a kad smo otili kod Trajkovia na dogovor videli
smo da pored sigurne baze za njega i Draginju treba nabaviti
radio-aparat da bi se sluale emisije Slobodne Jugoslavije i
_prikupile informacije o dogaajima kod nas i u svetu. Trebalo
.je nai i ljude kojima e biti poverena tehnika obrada i umnoavanje lista.
" , '

Odluili smo da se baza pripremi u kui Kare Jovanovia,

poto je bila u isto srpskom kraju iji su stanovnici -preteno
~bili saradnici NOR-a, .a sam Kara je od prvih dana okupacije
"bio jedan od organizatora pokreta. Trebalo je iskopati rupu u
:zidu kue veliine radio-aparata i kroz zid probuiti vertikalno
levak za antenu, a zatim okreiti prostoriju. Radovi su, uz nad.zor Trajkovia, bili vrlo brzo gotovi. Pera Mati i Sava Bankovaki imah su zadatak da nau radio-aparat, pripreme mesto
.gde e se umnoavati Istina i nabave sav tehniki materijal.
Pronali su dva-tri manja radio-aparata skrivena kod simpatizera pokreta. Meutim, kada su ih isprobah, videlo se da ih ne
moemo upotrebiti za nae svrhe, pa smo organizovali itavu
-akciju radi pribavljanja odgovarajueg radio-aparata. Tih dana
je Nikola Moji, lan Sreskog komiteta, doao iz Rakovca u
Irig da se posavetuje u vezi s nekim problemima na koje je
nailazio prilikom organizovanja partizanskih desetina. Od njega
smo saznali za jedan dobar radio-aparat koji se mogao uzeti
"bez veih tekoa. Po dogovoru, Trajkovi je otiao s njim u
Rakovac. Posle dva dana su nas izvestih preko kurira da uputimo tri naoruana druga koje e oni doekati istono od odmaralita Zmajevac na Frukoj gori. Pera i ja smo se dogovorili da im poaljemo Doku Sundukovia, Stevana Stojkovia
144

i Gavru Dundia. Oni su iste veeri uzeli puke koje smo otac
i ja sakrili u slami Boka Matica. Ispratio sam ih malo dalje
od sela i usput im saoptio ugovorene znake: triput kuku i
dvaput dlanom o dlan. Znaci raspoznavanja su bih: kundak
fiekhja. Detaljno sam im opisao poloaj Zmajevca i, poto
smo se o svemu dogovorili, produili su prema umi.
Cele te noi nisam oka sklopio s nestrpljenjem sam
oekivao povratak Doke, Steve i Gavre. Izjutra, ve oko 3 sata,
moj je pas laveom najavio da neko od potoka pristie u dvorite. Odmah sam otrao u tom pravcu i spazio etiri oveka,
od kojih je jedan nosio radio-aparat. Akcija je uspela. Radioaparat sam smestio u plevu, a puke ostavio na staro mesto.
Trajkovia sam poveo u kuu, dok su ostali krenuli-natrag uz
potok i otili svojim kuama. Kad smo uh u kuu, upitao sam
Jovicu kako je izvedena akcija. Odgovorio mi je da je bilo vrlo
jednostavno. Naime, on i Nikola su prethodno skrenuli ka Zmajevcu, pravei se da su radnici sa Kamenoloma i da su doh
da popiju koju au vina. Od hotelijera su saznali da to oporavilite nije uopte obezbeeno i da ga ustaka patrola ne obilazi
u toku noi. Tada su mu se predstavih kao ustae, te su na taj
nain doli do tanih podataka o radio-aparatu. Sem toga, konstatovali su da se pored hotehjera, oveka ezdesetih godina,
u oporavilitu nalaze samo jo dve njegove keri i sluavka.
im su sve detaljno ispitah, napustili su Zmajevac i otili u
Rakovac. Sutradan je Jovica zamolio da im poaljemo nekoliko
ljudi. Sama akcija je tekla ovako: Drugovi iz Iriga priao
mi je Jovica stigli su na vreme. Otili smo hotehjeru i rekli
da smo ustaka patrola. im smo uh unutra, stari je video da
je prevaren, ali nije imao kud. Kazao sam mu da sam radnik
sa Kamenoloma i da elim da sluam Moskvu ah, kako sam
siromaan, ne mogu da kupim radio, pa sam doao da uzmem
njegov. Samo je slegao ramenima, drhtei od straha.
Dogovorili smo se da radio odnesem u bazu. Oko podne
sam namerno izaao u centar Iriga da faistike vlasti ne bi
posumnjale da imam kakve veze sa ovom akcijom. Sluajno
sam naiao na Dragu Bardia, kotarskog predstojnika. Kad me
je spazio, poe mi u susret i ree: Duro, jesi li uo da je neko
odneo noas radio sa Zmajevca? Hladnokrvno sam mu odgovorio: Ne, nisam uo! A od koga bih to i mogao da saznam?
Poto se udaljio od mene, vratio sam se i obavestio. drugove da
budu na oprezi. im je pao mrak, odneo sam radio u bazu, gde
sam pored Trajkovia zatekao i Miloevia, lana Sreskog komiteta, inae mehaniara po struci. On je odmah pregledao
radio i utvrdio da je ispravan. Pristupili smo montiranju aparata. U otvor zida, na visini od 1,50 m, stavljen je radio-aparat.
Otvor je zagraen drvenom ploom na kojoj su prethodno pro10 Ustanak 1941.

74c

buene odgovarajue rupice da se omogui upotreba slualica,

regulisanje talasnih duina i traenje radio-stanica. Preko te1
ploe nalepljeno je oko 5 cm maltera. Na kraju je cela prostorija okreena jednom bojom i tako su uklonjeni svi tragovi
ugraivanja radio-aparata. U rupice su stavljeni obini ekseri
i o njih su poveani razni predmeti, kaputi i odela. Uopte se
nije moglo ni slutiti da se ispod tih stvari nalazi skriven radioaparat. U isto vreme su Pera Mati i Sava Bankovaki izabrali
na drugom kraju Iriga neolepljenu kuu Steve Guduria, skojevca, koja je izgledala kao neka ruevina, za mesto .gde e se
umnoavati Istina. U jednoj prostoriji te kue smeten je
povei sto, a preko Svete Puia pribavljeni su u optini pisaa
maina, apirograf i ostali materijal za umnoavanje.
Drugom polovinom novembra zavrene su gotovo sve pripreme za izdavanje Istine. ekalo se samo da izae prvi broj.
II to vreme smo stalno radili na organizovanju i uvrivanju
partijske organizacije i zaklinjanju partizanskih desetina. Jednog kiovitog popodneva bio sam u dvoritu moje kue, kad
zauh poznate glasove; ljudi su se pitali kuda se ulazi u nae
dvorite. Taman sam bio poao prema njima, kad jedan viknu:
Eno Dure! Preda mnom se stvorie: Jovan i Stanica Veslinov,
Stanko Paunovi, Rosa Vili i jo dva druga ijih se imena ne
seam. Kad smo mi tebe primili u umi, valjda e i ti nas;
primiti u kuu naali se arko. Uputio sam ih prema kui,
a ja sam iziao van dvorita na obezbeenje i tu ostao sve dok
nije naiao skojevac Dako Krsti i zamenio me. Ovi istaknuti
partijsko-pohtiki radnici su pre dolaska u Irig izvrili smotru
partizanskih desetina u Jasku, Vrdniku, Maloj Remeti, Rakovcu
i Ledincima, stvarajui gde god je to bilo mogue nove partizanske desetine. Detaljno smo ih upoznali sa onim to smo do
tada uradili. Posebno smo se dogovorili o tome kako emo
rasturati list po selima oko Iriga. arko, Veljko i Trajkovi su.
raspravljali o sadraju pojedinih lanaka koje treba napisati,
kao i o nainu izlaganja najaktuelnijih dogaaja kod nas i
s
u svetu.
Dok su ovi drugovi boravili kod nas, snabdeh smo ih novim linim kartama (kao i mnoge druge koji su prolazili u to
vreme kroz nae mesto). To nam je bilo mogue jer smo u optini stalno imali zaposlene lanove KP ili SKOJ-a, iji je zadatak bio da pribavljaju legitimacije. Ovaj posao je vrlo uspenoobavljao SteVan Pui, a posle njega Sava Leakov; jedno vreme
im je u tome pomagao i Sreta Savi koji je radio kao honorarni
slubenik u optini. Ja sam iskljuivo dobio zadatak da sve
drugove i drugarice snabdem zimskim cipelama. Ovaj zadatak
nije bio jednostavan, jer nije bilo trgovakih radnji u kojima
bi se cipele mogle kupiti za gotov novac, pa sam stupio u veza
146

sa Jovanom Mirkoviem, obuarom, koji je pristao da izradi

onoliko pari cipela koliko nam je bilo potrebno. Prethodno sam
mu rekao gde su pojedini drugovi i drugarice bazirani, a zatim
je on redom odlazio u svaku kuu, uzimao meru za cipele i izraivao ih. Plaah smo mu samo materijal. Faisti nisu nikad
saznah za ovu njegovu uslugu. Danica Savi-Mati je preko
Narodnooslobodilakog fonda snabdevala sve drugove i drugarice toplim zimskim rubljem i odelom.
Krajem novembra, kada su uglavnom bih zavreni svi
radovi oko izdavanja hsta, trebalo je da se arko, Veljko i
Stanka prebace kolima u Rumu na poznato partijsko savetovanje u Peincima. Ovaj zadatak nije bio ni malo jednostavan
zbog toga to su u to vreme na izlazu iz sela postojale faistike
strae. Niko od nas, kompromitovanih saradnika pokreta, nije
mogao da vozi iz sela nepoznate ljude jer bi se faisti svakako
zainteresovali za to, pa je moglo doi do neeljenih posledica.
Pera i ja smo zakljuili da to treba da bude ovek koji se pre
rata isticao kao pristahca vladajueg reima, a posle okupacije
nije bio kompromitovan zbog saradnje s nama, pa je izbor pao
na Milana Vukmanova. Kad smo mu rekli ta hoemo, bez
dvoumljenja je pristao. Pera je zatim pripremio svoja kola i
isterao ih na kraj sela, a ja sam sa Milanom, arkom, Veljkom
i drugaricom Stankom otiao na ugovoreno mesto. Pera i ja
smo s nestrpljenjem ekah Milanov povratak iz Rume, pa smo
se ne malo obradovali kada nas je uvee izvestio da nikakvih
nezgoda nije imao na putu.
GOVORI ISTINA

Poela je da izlazi Istina iji je urednik bio Jovan Trajkovi, koji je stenograf ski zapisivao radio-vesti Slobodne Jugoslavije i drugih radio-stanica. Svoje stenografske beleke
je deifrovao zajedno s Draginjom Niki, a zatim je rukom pisane vesti dostavljao preko skojevaca na umnoavanje. Za tehniku obradu i umnoavanje lista bio je zaduen Stevan Pui,
student prava, a njemu su u radu pomagali Jehca Premi i Stevan Guduri. Posle obavljenih tehnikih priprema poinjalo
se sa umnoavanjem na apirografu. Ova dva mesta gde su se
hvatale radio-vessti i umnoavala Istina drana su u strogoj
tajnosti, a glavnog urednika Istine Trajkovia obezbeivala
je omladinska partizanska desetina n. elu sa Savom i Vajom
Miloeviem. U kuu gde se nalazio glavni urednik niko nije
mogao ui sa ulice ve kroz prozor sa suprotne strane zgrade,
s tim to je morao proi kroz dvorite jedne siromane ene.
Nju smo pomagali ivotnim namirnicama, a ona je, na na
10

147

zahtev, drala vrata od kapije otkljuana i danju i nou. Drugi

ulaz u urednitvo Istine vodio je kroz dvorite Marka Krnje,
kroz plotove, na kojima su bili napravljeni otvori.
Prvi broj lista izaao je 12. decembra 1941. u 150 primeraka. Do 20. januara 1942. izalo je jo nekoliko brojeva, a tada
je (usled provale skojevske organizacije u Rumi i Jasku koja
se manjim delom prenela i. na Irig) Jovan Trajkovi morao da
pobegne iz Irig. Prema ranijem dogovoru, jedan deo primeraka Istine Pera je preko kurira dostavljao u Rumu, a Okruni komitet za Srem rasturao ga je dalje. Mirko Grubanovi je
dostavljao jedan deo Lali Beljanskom u Prnjavor-Kruedol da
ga rastura po okolnim selima. I ja sam dobijao jedan deo koji
sam delio saradnicima pokreta iz sela zapadno od Iriga. Sava
Bankovaki je bio zaduen da jedan deo rastura po Irigu, a i
da prorauje Istinu po partizanskim desetinama. Proraivarije i itanje Istine se vrilo ne samo po partizanskim desetinama nego i u irem krugu simpatizera NOP-a. Uopte, itav
pokret se na naem terenu poeo snano razvijati neprekidno
su se stvarale i uvrivale partijske i skojevske kao i druge
antifaistike organizacije. Meutim, u to vreme ni faisti nisu
mlirovali. Vlasti su poele s agitacijom i pripremama za prevoenje srpskog ivlja u rimokatoliku veru. I pored zlostavljanja-i zastraivanja, nije dolo do masovnog pokrtavanja
srpskog ivlja, sem to su to uinili pojedini Srbi slubenici
i bogatiji seljaci da bi sauvali ivot. Meutim, njih je narod
prezreo. Upadljiv je sluaj Mie Jovanovia iz Vrdnika, biveg
belenika optine, koji se pokrstio sa elom porodicom nagovarajui i druge da to uine.
Decembra 1941. godine kotarski predstojnik u Irigu pozvao je, u prisustvu ustakih glavara, oko 60 uglednijih Srba
radi pokrtavanja. im su to uli, sav revoltiran stupio je Sava
Babi Pidonja i, unosei se u lice kotarskom predstojniku, procedio kroz zube najpogrdnije rei za kuma Dragu koji e ga
od 60 kilograma nositi na krtenje. Zbog toga je uhapen i
muen, a kasnije i streljan. Sava Babi je pre rata poznat u
redovima Udruene opozicije, a po okupaciji kao aktivni saradnik NOP-a. I u Rivici je istovremeno vren pritisak na Srbe
da se pokrste. Zahvaljujui' aktivnosti partijske i skojevske organizacije na terenu irikog sreza, pokuaji pokrtavanja nisu
uspeh. (Ono malo njih koji su pristali da preu u rimokatoliku
veru drali su to u tajnosti, pa se o tome saznalo tek posle
osloboenja kada su pregledane matine knjige.) Zbog zastraivanja i maltretiranja ljudi prilikom neuspelog pokuaja prevoenja u rimokatoliku veru, jo vie je poraslo ogorenje na
postupke faistikih vlasti. Ovo nezadovoljstvo smo iskoristili
da proirimo i uvrstimo partizanske desetine i pojaamo rad
148

antifaistikih organizacija. Odravajui neposredne kontakte

s ljudima, mi smo im u vreme pokrtavanja objanjavah liniju
KP, pa su se i pojedini bogati srpski seljaci, na koje nismo raunali, oseah uvreenim to nisu obuhvaeni pokretom. Bilo
je i sluajeva da su sami nudili dobrovoljne priloge za NOP
preko odbora fonda.
U to vreme partizanske desetine i odbori Narodnooslobodilakog fonda dobijaju odreene vojno-pohtike zadatke. Ve
se ukazala potreba da se u desetinama gde to jo nije bilo uinjeno izaberu komandiri i komesari. Po desetinama se razraivala Istina i drugi ideoloki materijal. Komandiri desetina
su intenzivno obuavah lanove u rukovanju orujem i nainu
izvoenja raznih akcija. Desetine su se takmiile koja e vie
pronai skrivenog oruja i druge vojne opreme. Zadatak desetina je bio i da organizuju partizanske strae po selima, tite
ilegalce i organizatore pokreta, odabiraju mesta za partizanske
baze, obavljaju kurirske poslove, agituju na to irem frontu
borbe, primajui u svoje redove sve rodoljube spremne za
borbu protiv faizma.
Krajem decembra 1941. je na terenu irikog sreza bilo:
preko 100 lanova KP, oko 200 skojevaca, preko 45 partizanskih desetina sa oko 600 zakletih partizana koji su raspolagali
sa preko 200 puaka, 90 pitolja, 150 bombi, nekoliko sanduka
municije i druge opreme. Usled sve veeg porasta partizanskih
desetina, u pojedinim selima se ukazala potreba za objedinjavanjem njihove aktivnosti. Od Stanka Paunovia Veljka saznah smo da je u Vrdniku oformio mesnu partizansku etu, za
ijeg je komandira izabran Laza Gojkovi, a za pohtikog ko- '
mesara Mirko Laarac. U sastavu te ete je bio i oficir bive
jugoslovenske vojske Paja Davidovi Duda, ije nam je vojno
znanje bilo neophodno.
Koristei se Stanko vim iskustvom i mi smo u Irigu stvorili
mesnu partizansku etu, za ijeg smo komandira izabrah Doku
undukovia, lana Sreskog komiteta, koji je uivao veliki
ugled meu lanovima KP i saradnicima NOP-a, a kao rezervni
podnarednik posedovao je osnovna vojna znanja za obuku partizanskih desetina. Politiki komesar Irike ete je bio Sava
Bankovaki, takoe lan Sreskog komiteta, koga smo od mlaih drugova smatrali jednim od najsposobnijih za rukovoenje
ideolokim radom u partizanskim desetinama. Za Kruedol i
Prnjavor-Kruedol takoe je formirana mesna partizanska
eta za ijeg je komandira izabran Milan Jovii. (Irika i Kruedolsko-prnjavorska eta su dizanjem ustanka 1942. godine
inile jezgro Podunavskog partizanskog odreda; Vrdnika eta
i partizanske desetine iz Jaska, Ledinaca i Rakovca su ule u
sastav Frukogorskog partizanskog odreda.)
149

Formiranje mesnih partizanskih eta, uvrivanje mesnih

partizanskih desetina i pojaan rad meu njihovim lanovima
na ideolokom i vojnom uzdizanju, doprineli su uvrivanju i
razvoju narodnooslobodilakog pokreta u irikom srezu. Faisti,
opijeni poetnim uspesima nemake armije na istonom frontu
i nadajui se sigurnoj pobedi, nisu 1941. godine vrili masovna
hapenja. Uglavnom su se ograniili na pokuaj pokrtavanja
srpskog ivlja i na pljaku stanovnitva. Zbog toga smo u Irigu
i okolini imah relativno miran tok razvoja narodnooslobodilakog pokreta, pa smo mogh da do prolea 1942. godine izvrimo
sve organizacione pripreme za oruanu borbu s partizanskim
odredima koji su prerastah u brigade.
Bura MATI

LJUBOTINJSKO-GRAANSKA OPTINA
U JULSKOM USTANKU

Poslije aprilskog sloma 1941. godine u nau optinu poele su

u sve veem broju da se vraaju porodice koje su se 1918. i kasnije iselile i ivjele na podruju Vojvodine, Kosova i Metohije,
zatim mnogi studenti, inovnici koji su bili na slubi u raznim
krajevima zemlje, oficiri to su izbjegh zarobljenitvo, aci i
drugi. Veina komunista vratila se sa fronta svojim kuama.
Bil je lanova KPJ koji su doli iz drugih organizacija, pa je
trebalo pristupiti njihovom povezivanju i raditi na sreivanju
organizacije, koja je, ovako ojaana, imala uslova za jo iri
i intenzivniji rad sa masama. Uslovi su bih utoliko povoljniji to
na teritoriji nae organizacije nije bilo okupatorskih snaga,
a ono nekoliko andarma nije se kretalo van kasarne. Optinski
"biro od 3 lana (oko Vukievi sekretar, Blao Vukovi i
Marko Lahi), proiren je sa jo 2 lana (Marko Vukovi
i Mio Radoman), a MK Cetinja uputio je Ljuba Dapcevia kao
instruktora. Na prvom sastanku dolo je do izmjene u birou
za sekretara je izabran Marko Vukovi, za vojna pitanja zaduen sam ja, a za SKOJ Marko Lahi. U sastav nae organizacije ula je elija iz Donjih Sela, koja je nekoliko ranijih godina
bila vezana za ceklinski optinski biro, poto im je bila laka
veza sa" Rijekom Crnojevia nego sa Rupom ljubotinjskom. Na
teritoriji optinskog biroa bile su elije: jedna u Rupi Ijubotinjskoj, koja je obuhvatala sela: Bogute, Vignjevie, Muovie,
.Zair, Dubovu i Smokvice; druga Prekornicu, Paarae, Obzovicu Brajie i Planinu; trea Donja Sela. .
Prvi i osnovni zadatak u pripremnom periodu bio je obuka
mladih lanova KPJ i SKOJ-a u rukovanju orujem. Optinski
biro je, u vezi sa-direktivom MK Cetinja, dao svim elijama
zadatak da, po mogustvu, formiraju u svakom selu gerilsku
grupu koja e izvoditi obuku. Tako je na teritoriji Optinskog
151

biroa formirano 7 ovakvih grupa, od 10 do 15 ljudi, preteno

lanova KPJ, SKOJ-a i takozvanih vaspitnih grupa. Obukom
grupa rukovodili su rezervni oficiri lanovi KPJ. Izvoena
je ubrzano i u najveoj tajnosti u brdima i vrtaama, a narod
je jo od ranije bio vaspitan da uva komuniste, tako da ih je
neprijatelj teko mogao otkriti. Nastava se izvodila veinom
nedjeljom, kada su ljudi bih slobodni od poljskih radova. Gradivo je savlaivano sa vehkom ljubavlju i voljom. Posebna panja je posveena nianjenju pukom. Mete su bile obiljeene
na kamenu.
Poshje vojnostrune obuke odravani su politiki asovi
na kojima se izuavala istorija SKP(b). Uile su se revolucionarne pjesme, a najvie Internacionala.
Drugi zadatak koji je zahtijevao posebnu panju bilo je
prikupljanje i uvanje oruja. Italijanske okupacione vlasti dobro su znale da su vojnici donijeli oruje kuama i da ga je
narod uzeo iz magacina u Cetinju, Ceklinu i Rijeci Crnojevia.
Traili su da se ono preda, prijetei smrtnom kaznom onome
kod koga se bude nalo.
Petokolonai su pokuavali da utiu na pojedince, a i na
masu u cjelini, da se preda oruje, govorei da ukoliko se neko
plai da to uini otvoreno, moe ga nou ostaviti na zakazano
mjesto. No i pored prijetnji i nagovaranja, uticaj komunista na
narod bio je tako veliki da nije predata ni jedna puka. Samo
su petokolonai, da bi se dodvorili okupacionim vlastima, odnijeli svoje oruje i oruje svojih pristahca nekoliko starih
austrijskih puaka. Komunisti su jo prije proglasa od 4. jula
sproveli agitaciju da se oruje ne predaje, pa su mase na to bile
pripremljene. Smatralo se da bi se svako ko bi ga predao teko
kompromitovao, jer su se na taj nain raskrinkavali petokolonai kao okupatorske sluge.
Poshje je ushjedila direktiva MK Cetinja da se oruje '
to prije prikupi na jedno mjesto.1 Ovaj zadatak prenio mi je
Niko Rolovi,. sekretar MK Cetinja, zahtijevajui da ga ja lino
izvrim.
Sve se moralo izvesti u najveoj tajnosti. Tekoa je, pored
ostalog, bilo i u tome to su se komunisti, skojevci i simpatizeri
nerado rastajali od oruja. Moralo se objanjavati da je to direktiva Partije. Zakazano je da se oruje donese nou u mjesto
Kapice, a da bi tajnost bila to vie zagarantovana, svaki pojedinac ga je ostavljao na odreeno mjesto ne znajui ni hce kome
ga predaje. Znaci su se davali kamenom. Tako je u magacinu
pod Kovehcom bilo prikupljeno: 33 puke, 2 pukomitraljeza
oa, 2 pitolja, 2 sanduka municije i neto eksploziva. Na1 Komitet je smatrao da e italijanske vlasti otpoeti sa represalijama.

152

pravljena je skica mjesta magacina, koja je data sekretaru MK

Cetinja, a optinski biro za nju nije znao. Za ovaj magacin
jedino smo znali sekretar MK Niko Rolovi i ja.
Magacin je otvoren i oruje podijeljeno 13. jula pred
napad na andarmerijsku stanicu. Interesantno je da su pojedinci tada "doli sa pukom, jer su ih imali po dvije, pa su jednu
zadrah neka se nae.
Poshje aprilskog sloma ishrana stanovnitva je bila veliki
problem. Oko 90% porodica u optini nije imalo kukuruznog
brana. Nabavka je bila vrlo teka: optinski aparat nije postojao, a veina trgovina bila je zatvorena ili prazna. Ukoliko
je neka manja koliina i postojala u Cetinju i Rijeci Crnojevia,
poveavane su cijene, emu je, pored okupacije, znatn doprinio
i veliki novac iz peine u Trebjesi, kojeg su se pojedinci doepali.
U ovakvoj situaciji naa partijska organizacija postaje, ako
se tako moe rei, u neku ruku ilegalna vlast koja pomae oko
ishrane. Formiran je odbor za ishranu u koji smo uh "Vaso
Prnja, Gajo Vojvodi i ja. Odbor je prikupljenim novcem nabavio u Cetinju dva kamiona brana, ime je prilino ublaeno
teko stanje nekih porodica. Ovo je imalo velikog politikog
uticaja na narod. Kasnije su petokolonai sa okupatorskim vlastima vrili nabavku i raspodjelu hrane, pri emu su zakidali
od naroda i dizah cijene. Revoltiran takvim postupkom, narod
je poeo da javno protestuje, govorei da su komunisti najpraviniji ljudi.2
U prvim danima okupacije, Talijani su pokuavah da pridobiju stanovnitvo istiui da su vojska kraljice Jelene i da su
oni i Crnogorci nerazdvojni. Komunisti su razotkrivah politiku okupatora i uspjeno joj se suprotstavili. Tako je, pored
ostalog, pod uticajem komunista u Ljubotinju bojkotovan i
doek italijanskog kralja, pripreman na Cetinju. Iz nae optine
na doek su otila samo etiri starca.
Pred sam napad Njemake na SSSR italijanske okupacione vlasti su zaotrile odnos prema stanovnitvu. Italijani su
znali da oruje nije predato i da e se upotrebiti protiv njih.
Poela su hapenja komunista u Cetinju.
Napad na SSSR narod je ocijenio kao momenat za oruanu borbu. Ljudi su nagovjetavali da je dolo vrijeme da se
puca na okupatora. Itahjane su smatrah za slabu vojsku, zbog
ega su ih jo vie prezirali. Nisu prosto mogli da saekaju vri2 Poslije trinaestojulskog ustanka i stvaranja slobodne teritorije
pitanje ishrane je postalo jo aktuelnije jer je bilo nemogue nabaviti
hranu van slobodne teritorije. Formirani su odbori po svim selima i u
optini, koji su kasnije dobijali sve vee .obaveze u pogledu ishrane stanovnitva i partizana.

153

jeme kad e se sa njima sukobiti. Moe se rei da je veina bila

potpuno spremna da na poziv KPJ, koju je smatrala kao jedinog
nosioca i rukovodioca borbe protiv okupatora, poe u oruanu
borbu.
Poslije hapenja nekih drugova u Cetinju u junu, Mjesni
komitet je dao direktivu da se komunisti sklone. U,-naoj partijskoj organizaciji ona je sprovedena na taj nain to su sve gerilske grupe bile u pripravnom stanju. Odreene su strae, zborna
mjesta, signali nou vatrama, danju dimom tako da su
se, u sluaju nailaska Italijana, mogh preko brda brzo obavijestiti svi ljudi, bez obzira na razbacanost i udaljenost gerilskih
grupa.
Na sastanku optinskog biroa u selu Prekornici, nekoliko
dana prije 13. jula, lan Okrunog komiteta Niko "Vukovi nagovijestio je da treba da budemo spremni za oruani ustanak.
U toku noi 11/12. jula odran je ponovo sastanak i tada je saoptena direktiva o oruanom ustanku i proitan proglas CK KPJ.
Na osnovu ove direktive optinski biro Ljubotinja donio je plan
rasporeda gerilskih grupa za likvidaciju andarmerijske stanice
u Ljubotinju i posjedanje poloaja na komunikaciji Cetinje
Budva, Rijeka Crnojevia - Cetinje i Rijeka Crnojevia
Vir-Pazar. Odlueno je da se jedan broj lanova optinskog
biroa stavi na elo gerilskih grupa na teritoriji ehja, i to za
Donja sela Mio Radoman, za Prekornicu, Planinu i Obzovicu Marko Vukovi, a ja za Rupu Ijubotinjsku.
Plan akcija i posjedanje poloaja optinski biro je bio pripremio samo za 13. juli, a ne i za sljedee dane. U nedostatku
iskustva to je bilo preputeno inicijativi lanova biroa i lanova KPJ koji su rukovodili akcijama. Bilo je predvieno da se
odre sastanci ehja i aktiva SKOJ-a. Neki su odrani iste noi,
dok je sastanak elije u Ljubotinju bio sljedee noi u selu
Vignjeviima.
Na tim sastancima prenijeto je sve ono to je razmatrao
optinski biro. Na sastanku nae elije konkretizovali smo raspored gerilskih grupa na naoj teritoriji i lanova KPJ koji e
njima rukovoditi u akcijama. Za gerilsku grupu Boguti odreen
sam ja, za Vignjevie Ihja Lubarda, za Muovie Ljubo
Dapevi, za Zair, Dubovu i Smokovce Mile S. Lubarda,
s tim da se povee sa Bajom Kalueroviem, kandidatom za
lana Partije i skojevcima Vukom i Pavlom oem i s njima
organizuje ovu grupu. Gerilskim odredom Prekorinice rukovodili su Ljubo i Marko Vukovi, ustanicima iz sela Pearaa
Vlado Pejakovi, iz Obzovice Vaso Vukievi, a odredom iz
Donjih Sela Mio Radoman. Na taj nain bila je potpuno
zagarantovana rukovodea uloga Partije. Pored toga, na sastanku je prenijeta direktiva optinskog biroa da formirane
154

ranije grupe, od lanova KPJ i SKOJ-a, treba proiriti simpatizerima i rodoljubima, s tim da se 13. jula ujutro odre sastanci
sa grupama i saopti direktiva CK KPJ o dizanju oruanogustanka.
Kad je stupila u oruanu borbu naa organizacija je imala
oko 50 lanova KPJ, 11 kandidata, 70 skojevaca i 20 drugova
iz vaspitnili grupa, ne raunajui 37 lanova i 7 kandidata KPJ,
26 skojevaca i 15 drugova obuhvaenih vaspitnim grupama iz
sela Graana, Radomira i Gai, koji su od 1937. godine bih vezani za optinski biro Crmnice, iako je ova organizacija sastavni
deo optine ljubotinjsko-graanske.3 Ova ehja vratila se u
sastav partijske organizacije optine ljubotinjsko-graanske neposredno poslije trinaestojulskog ustanka.
,
Vijest o oruanom ustanku izazvala je oduevljenje kod
lanova KPJ i SKOJ-a i veine stanovnitva. Ljudi su brzo vadili puke iz kripova, peina, skrivnica, magacina.
Kada su gerilske grupa iz Boguta, Vignjevia i Muovia.
jaine 70 ustanika, pole 13. jula da likvidiraju andarmerijsku
stanicu u Ljubotinju, prikljuio im se veliki broj ljudi koji im
ranije nije pripadao. Time je itava akcija dobila masovan karakter. Bilo je sluajeva otvorenog negodovanja pojedinaca to
nijesu bih obavijeteni i pozvani da uestvuju u akciji. Osjeali
su se zbog toga uvrijeenim.4 Iako su znah ko je poveo borbu,
pojedinci su htjeli da to i na licu mjesta provjere, izjavljujui:
Ako idu komunisti, poi emo i mi.
U toku pokreta prema andarmerijskoj stanici pridoli su
predloili da se izabere komandir sa im su se sloili i lanovi
Partije. Za grupe iz Vignjevia i Muovia izabran je uro
Optina je brojila otprilike. oko 1500 stanovnika sa 450' glasaa.
U gerilske grupe nijesmo primali rado ljude preko 40 godina.
Htjeli smo jedan broj tih starijih ljudi namjerno da izbjegnemo jer smo
raunali da gerilske grupe treba da budu sastavljene od ljudi sposobnih
za ee i brze pokrete. Meutim, veina njih je bila spremna da na poziv
K P J poe sa nama u borbu. Svoju privrenost Partiji ispoljili su i u predratnom periodu aktivno uestvujui u raznim demonstracijama, protestima i drugim akcijama koje je ona organizovala. Saznavi za poetak
ustanka i videi kako se 13. jula izjutra kroz sela kreu naoruani gerilci, gotovo svi sposobni ljudi su se prikljuili gerilskim grupama, negodujui to i oni nijesu pozvani. Htjeli ne htjeli, prilikom napada na
andarmerijsku stanicu u Ljubotinju morali smo ih prihvatiti i prikljuiti- gerilskoj grupi. Tako je 13. jula u Bogutima, Muoviima i Vignjeviima ustanak dobio optenarodni karakter, za razliku od Dubove,
Smokovaa, Zaira, Prekornice, Graana i Radomira, gdje se masovnost
ispoljila tek poslije borbe na Koelama. Razlog je u tome to su gerilske
grupe posjele poloaj daleko od svojih sela na; komunikaciji Cetinje -
Budva i Cetinje Rijeka Crnojevia. Mnogi koji su prili gerilskim
grupama imali su puke, a vrlo mali broj nije imao nita od oruja.
Njima je oruje dodeljeno iz magacina. Na krju bili smo prinueni da
se na neki nain izvinimo svima koji su prili bez poziva, kako ne bi
pomislili da ih smatramo manje odanim i manje raspoloenim- za borbu.
3

155

Radoman, uitelj, vanpartijac, za Zairsko-dubovsko-smokovaku Jakov Kusovac, bivi oficir. Boguti nijesu ovako birali komandira, ve je ostalo kako je na birou i eliji zakljueno.
Poto su u opkoljenu andarmerijsku stanicu upali komandiri Bogutske i Muoviko-vignjevike grupe, andarmi su se
predali bez otpora. Tada je Ljubo Dapevi odrao svim uesnicima govor o ciljevima borbe i pozvao one koji su prili gerilskim
grupama da se vrate kuama, s tim da budu spremni da se odazovu kad to bude trebalo. Meutim, oni se nijesu s tim sloili,
izjavljujui da ele da ostanu.
U to vrijeme su gerilci iz Paaraa, Obzovice, Prekornice,
Radomirsko-graanskog i Podgorskog odreda (Brajii) vodili
borbu na Obzovici. Kada su dvije artiljerijske granate s Obzovice pale u Rupu ljubotinjsku, ustanici iz svih sela su traili
gdje da posjedn poloaje. Tako su ustanici iz Boguta i dijela
Muovia upueni u Paarae i Obzovicu, iz Vignjevia i dijela
Muovia zaposjeli su Grkov grob, dok je jedan manji broj iz.
Muovia odreen da pojaa Zairsko-dubovsko-smokovaki odred na Koelama. Naime poshje likvidacije andarmerijske stanice, ovi ustanici iz Boguta, Muovia i Vignj evia sluili su kao
rezerva za pojaanja na komunikaciji Cetinje Budva i Cetinje Rijeka Crnojevia. Poto je 13. jula dolo do borbe na
Obzovici, to su tamo i usmjereni. Kada je izbio na Paarae, dio
ustanika iz Boguta i Muovia prebacio se ka Veljoj gori i na
komunikaciju Cetinje Budva. Tako je povezivanjem ustanika
od Konaka do Obzovice kontrohsan itav front. Na ovim poloajima ustanici su ostah do 14. jula uvee.
Mjesni komiteti Bara i Cetinja odredili su razliito vrijeme za poetak borbe. Dok je MK Bara izdao direktivu da se
sa akcijama otpone 13. jula u ranim prepodnevnim asovima,
dotle je MK Cetinja odredio poetak na naoj teritoriji za 13.
juli u 15 asova. Otuda je dolo do malog nesporazuma meu
ustanicima. Naime-, Planina, Obzovica i Paarai otpoeli su
borbu izjutra 13. jula oko 9 asova, jer su je tada, u blizini njihovih kua, ve vodili Podgorski odred i Graani. Zbog povezanosti akcije izmeu Podgorana i Graana, s jedne i Planine,
Obzovice i Paaraa, koji su imali da otponu akciju u 15 asova, s druge strane, bili su prinueni da stupe u borbu prije
odreenog vremena. Tako je zbog vremenske neusklaenosti
dolo do neblagovremenog posjedanja poloaja, to je omoguilo neprijatelju iz Cetinja da tako rei nesmetno doe do
Obzovice, gdje se zatim vodila borba sve do mraka, kada se
neprijatelj povukao za Cetinje. 5
5

O borbi na Obzovici ve je pisano, te se neemo uputati u detaljnije opisivanje njenog toka.

56

Trinaestog jula oko 15 asova Zairsko-dubovsko-smokovaki odred (2530 boraca), sa 6 boraca iz Muovia, napao je,
zajedno sa odredom iz Gornjeg Ceklina, motorizovanu kolonu
iznad sela Oevia na komunikaciji Rijeka Crnoj evia Cetinje. Tom prilikom poginulo je 12 italijanskih vojnika, a izvjestan broj je zarobljen; uniteni su 1 kamion, 27 motocikla i
zaplijenjeno je neto puaka i jedan laki mitraljez.6 Poto je
13. jula neprijatelj likvidiran u Rijeci Crnojevia i Vir-Pazaru,
Donjoselski odred je posjeo komunikaciju izmeu ova dva mjesta. Ovaj dio ustanika nije dolazio u dodir sa neprijateljem, ali
je ostao kao obezbeenje komunikacije.
BORBA NA KOELAMA

Dva motorizovana bataljona italijanske divizije Mesina,

koja su 14. jula upuena iz Podgorice za Rijeku Crnojevia i
dalje za Cetinje, doekale su, u rejonu Careva Laza, zasjede
gerilskih, odreda sela Rvaa, Druia, Bobije i Meteriza i nanijeli
im osjetne gubitke. Kada smo sa naih poloaja ugledah dim
i vatru ovih popaljenih sela, odluili smo da nae snage sa
Grkova groba i Velje gore prebacimo na Koele. Znali smo da
su komunikaciju Cetinje Budva (od Oinia i Uganja do Ponora i od Obzovice do Brajia) ve zaposjeli drugi odredi, pa
smo zakljuili da je nae prisustvo na poloaju Grkov grob
Velja gora suvino. Poto se jedan broj ustanika nije sloio da
se ovi dominantni poloaji napuste, na Koele su poli uglavnom lanovi Partije i SKOJ-a i nekoliko simpatizera i rodoljuba
ukupno 25 do 30 ustanika.
Na Koele smo stigli negdje oko jedan as* poshje pola
noi, kada je borba protiv motorizovanog bataljona koji je sa
Rijeke Crnojevia krenuo za Cetinje ve bila poela. Gerilske
grupe iz Zaira, Dubove i Smokovaa i pojedinci iz sela Muovia ukupno oko 45 ustanika - pred poetak borbe posjeli
su poloaj na Orakoj strani, sve do ceklinske ceste, a odatle do
Hana Maanovia i kose iznad crkve jedna grupa iz Gornjeg
Ceklina, 10 do 15 ustanika, pod komandom Steva Maanovia
i Andrije Pejovia.
Naa grupa ula je u raspored Zairsko-dubovsko-smokovake grupe, od ceklinske ceste ka Orakoj strani. Gro ustanika
iz Gornjeg Ceklina, Dobrskog Sela i sokolske optine posjeo je
poloaje Dobrska ploa i kod Dobrskog Sela, iznad komunika-.
6 Ovaj mitraljez je 14. avgusta u 23 asa upotrebljen protiv motorizovanog bataljona na Koelama, ali se poslije prvog ispaljenog rafala
zaglavio i vie nije korien.

157

ije Rijeka Crnojevia Cetinje. Zadatak im je bio da doekaju neprijateljsku kolonu u sluaju da se probije prema Cetinju, a u isto vrijeme i da sprijee eventualnu intervenciju
eetiiijskog garnizona. Na ishod ove borbe svakako je znatno uticalo i pravovremeno zatvaranje komunikacije Kotor Cetinje,.
Budva Cetinje, Vir-Pazar Bar.
Zasjede su bile postavljene tako da je itava kolona stavljena pod snanu ubitanu puanu vatru, i to na relativna
skuenom prostoru na cesti duine oko 500 m sa jedva 50 m
prostora desno, gdje se jo moglo nekako razviti za borbu.
U takvom poloaju nalazilo se oko 800 italijanskih vojnika gotovo 11 asova borbe, sve do predaje.
Da bi oslobodio komunikaciju, neprijatelj je sa Koela
uputio jedan vod preko sela Oevia Kostadinskom stranom i
komunikacijom ka Rijeci Crnojevia, s namjerom da preko Rijekog Grada i Struga izbije u Dubovu i Zair i s lea ugrozi
nae poloaje. Kod Struga su ga doekah dubovsko-smokovaki
ustanici pod rukovodstvom Vuka Soa i prinudili na povlaenje
ka Rijekom Gradu. Isto tako, iako sa zakanjenjem, oko 120
neprijateljskih vojnika pokualo je da izbije preko Opocne glavice i Orujita na.dommantni vis iznad Hana Maanovia. Meutim, mi smo neto prije toga uputili Baja Kaluerovia da se
na ovom visu povee sa Cekhnj anima. Izbivi na ovaj vis neto
prije neprijatelja, Bajo je vatrom i bombama prinudio ovu
grupu Italijana da se povue prema kotlini u Orujitu. Ni pokuaj ove neprijateljske grupe da se probije u pravcu Ulia i
Cetinja nije uspio. Doekani u Uliima od zasjede ustanika iz
Gornjeg Ceklina, ovih 120 italijanskih vojnika se predalo bez
borbe.
Meutim, zbog nestaice municije sve pogodnosti naegpoloaja nijesu u potpunosti mogle biti iskoriene. Sto se borba
vie razvijala municije je bilo sve manje, pa smo bih prinueni
da neke drugove aljemo sa poloaja u sela udaljena i do 4 km
da bi donijeli bar 50100 metaka. Nedostatak municije nadoknaivah smo preciznijim pogocima.
U toku itave borbe Italijani su bez prekida dejstvovali
paklenom mitraljeskom, pukomitraljeskom i minobacakom
vatrom, uz podrku artiljerije iz cetinjskog garnizona. Meutim,
dobro zaklonjeni, nijesmo imah gotovo nikakvih gubitaka.7
Neprijatelj nije pravilno procijenio zemljite na kome je
prihvatio nonu borbu, a uz to je potcijenio nae snage. Njegova
apsolutna brojna i materijalna nadmonost (800 italijanskih
vojnika naoruanih najsavremenijim orujem protiv 75 usta7 Dva starca koja su bila izala iz sela Zaira da posmatraju borbu
poginuli su od artiljerijske ili minobacake granate koja je pala
blizu njih.

158

nika iz Ljubotinja i oko 10 iz Gornjeg Ceklina sa 7080 puaka

i neto runih bombi) nije mogla doi do izraaja.
Negdje izmeu 9 i 10 asova 15. jula pozvao me je Niko
Rolovi, sekretar MK Cetinje, da doem na bunar na vrhu
Oboda. Zahtijevao je da povuem ljudstvo s obrazloenjem da
nije celishodno da prihvatimo frontalnu borbu, pogotovo kad
je poelo da nestaje municije. Preko ovoga sam preao utke.
Italijani'su zbog velikih gubitaka, bezizlazne situacije, velike vruine i neizdrljive ei negdje oko 11 asova podigli
crvenu maramicu u znak predaje. Tada ih je jedan stariji crnogorski oficir na italijanskom jeziku pozvao da istaknu bijelu
maramicu, odloe oruje i dignu ruke uvis. Rekao im je da emo
tek tada prihvatiti njihovu predaju. Na ovo su oni dgovorili
vatrom. Pokuah su da nas prevare. Meutim, nama je ve ranije skrenuta panja da budemo obazrivi. Poshje borbe koja je
trajala neto manje od jednog asa digli su bijelu maramicu,
odbacili oruje i sa podignutim rukama krenuh k nama. I tada
je jedan broj Italijana zauzeo poloaje i pokuao dalji otpor, ali
kad im se petnaestak naih boraca od Hana Maanovia, preko
Opone glavice, zabacilo za lea i zasulo ih sa nekoliko bombi
i plotuna, i oni su se predah. Time je svaki otpor itahjanskog
bataljona potpuno skren.
Kolona zarobljenika sprovedena je u pravcu Ljubotinja.
Odmah su poeh da pjevaju Avanti popolo. Izdvojili smo ofere radi evakuisanja ratnog plijena, zatim i faiste u posebnu
grupu, dok smo komandante bataljona i nekoliko oficira zadrali
s namjerom da ih zamijenimo za komuniste uhapene uoi trinaestojulskog "ustanka. Itahjanima smo ostavili hnu opremu,
dozvolili im da se napiju vode i podijelili im hranu koju smo
prikupili iz oblinjih sela. Potom im je Peko Dapevi odrao
govor na panskom jeziku. Zarobljeni Italijani upueni su u
pravcu Petrovca na moru. .
Neprijatelj je imao: oko 80 mrtvih, preko 100 teko ranjenih, koji su odmah evakuisani zaplijenjenim kamionima u
Rijeku Crnojevia da im se ukae pomo, i preko 150 lake ranjenih, kojima je ukazao pomo njihov ljekar.
Zaphjenjena je jedna baterija (4 topa), koja nije dola do
izraaja nijesu ni pokuah da njom dejstvuju, zatim 2 minobacaa, koji su upotrebljeni, ali bez nekog efekta,8oko 70 tekih
mitraljeza i pukomitraljeza, preko 800 puaka, vei broj pitolja, velike koliine municije i runih bombi, 26 kamiona,
6 motocikla i velike koliine ratne opreme.0
8 Odstojanje
izmeu naih snaga i neprijatelja iznosilo je
150200 m.
3 O broju ranjenih italijanskih vojnika i koliine zaplijenjenog
oruja i kamiona postoje neslaganja sa podacima u pomenutom lanku
Andrije Pejovia.

159

Meu zarobljenicima bilo ih je izvestan broj bez koulja,

u potkouljama. Ustanovilo se da su to pripadnici faistike formacije crnih koulja, koji su pokuali da se tako kamufliraju.
Bilo ih je i sa prstenom uesnika u borbi protiv panske revolucije.
Poslije likvidacije italijanskog bataljona lanovi Okrunog
komiteta, sekretar MK Cetinja i lanovi optinskog biroa Ljubotinja i Gornjeg Ceklina preduzeli su itavu organizaciju oko
evakuacije zarobljenika i plijena. Preduzete su mjere da se pojedincima onemogui samovoljno razvlaenje oruja i hne
opreme, da se ubrza evakuacija plijena, tim prije to su neki
smatrah da je dovoljno to je neprijatelj poraen.
Za evakuaciju smo iskoristili zaplijenjene kamione sa italijanskim oferima koji su prebacili tee ranjenike u Rijeku
Crnojevia i evakuisali naoruanje i ratnu opremu do Ubla (ljubotinjskog) poto smo htjeh da stvorimo jedan centralni magacin
za snabdijevanje svih gerilskih odreda na teritoriji nae optine.
Prilikom predaje Italijani su djelimino bili pobacali po kripama i ikarama najosjetljivije dijelove automatskog oruja,
a izmeu, guma na kamionima postavili bombe. Trebalo je da
eksplodiraju kada kamioni krenu, ali je to na vrijeme otklonjeno.
I pored toga to se radilo brzo, ipak smo uinili veliku
greku to smo dozvohh da se Italijani koji su se kretali od
Rijeke Crnojevia ka Koelama ponova doepaju neunitenih
kamiona. Naime, jo dok smo razmiljah kako da ih unitimo
stigli su Italijani, tako da je samo poneki ustanik uspio da sjekirom odsijee gume za opanke. Pitanje zato kamioni nijesu
uniteni pretresala je i partijska organizacija G. Ceklina. Slino
je bilo i sa sakrivenim artiljerijskim oruima i minobacaima,
koje su Italijani pronah u Cekhnu.
Zaplijenjeno oruje dodijeljeno je i mnogim odredima u
drugim krajevima Crne Gore, pa ak i Hercegovine. Jedan broj
zaplijenjenih mitraljeza i pukomitraljeza upotrijebljen je 18.
jula, u borbi kod Brajia. Za obuku na mitraljezima i pukomitaljezima i opravku oteenog oruja (Italijani su pobacili pojedine delove) upotrebih smo zarobljene italijanske oficire.
Poslije predaje bataljona italijanski avioni su nadlijetali
komunikaciju Rijeka Crnojevia Cetinje, ali, zbog zarobljenika koji su davali ugovorene znake, nijesu dejstvovali.
Uspjeh na Koelama odjeknuo je vrlo brzo u svim krajevima Crne Gore. Meutim, bilo bi pogreno ako bi se ova
pobjeda pripisala samo neposrednim uesnicima u toj borbi, odnosno Ljubotinjanima. Ovom uspjehu doprinijeli su slobodna
teritorija i irina i masovnost ustanka u srezu cetinjskom i
barskom. Veliki je udeo i jedne grupe od 10 do 15 boraca iz
160

Vanja Radau: IZ MAPE MI PAMTIMO (linorez)

Gornjeg Ceklina, koja je 14. jula oko 23 asa posjela poloaj od

Tatarovih Rupa do Hana Maanovia i isturila nekoliko boraca
na Oponu glavicu, iznad crkve na Koelama. Oni su, sa odredom iz Ljubotinja (4045 boraca) koji je posjeo poloaj od
Orake strane do blizu ceklinske ceste, doekali i prinudili ne-,
prijateljsku kolonu da se zaustavi i razvije za borbu.
Mali broj boraca iz Gornjeg Ceklina nalazio se 15. jula
izjutra na poloaju gdje se cesta odvaja za Ljubotinj, dok su
ostali posjeli poloaj od ceklinske ceste do iznad Hana Maanovia, zatvarajui komunikaciju Rijeka Crnojevia Cetinje.
Mada njihova vatra nije mogla doi do izraaja neprijatelj se
nalazio u mrtvom uglu pozadi Opoine glavice oni su odigrah
vanu ulogu, utoliko prije to je spomenutih 120 neprijateljskih
vojnika pokualo da tim pravcem izmanevruje nae poloaje i
doepa se dominantnog poloaja iznad,Hana Maanovia.
Na sastanku optinskog biroa koji je neposredno poshje ove
borbe odran u selu Vignj eviima, u prisustvu Peka Dapevia
i Perie Vujoevia, ocijenjeno je da je postignuti uspjeh veoma
veliki, a moral ustanika primjeran. Mnogi su tada smatrah da: e
rat sa itahjanskim okupatorom biti brzo zavren i da treba
odmah likvidirati i garnizon u Cetinju. Ljudi su sve ee pitah
da li su se i drugi krajevi Crne Gore i drugi narodi Jugoslavije
digli na. ustanak. Odgovarano im je da se digla itava Jugoslavija, a da e to ubrzo- uiniti i itava radnika klasa u svijetu,
ak i u Njemakoj i Italiji, da rat nee dugo trajati, jer e Sovjetski Savez brzo unititi Nijemce i shno.
Poshje pobjede na Koelama gerilske grupe su naputale
poloaje i organizovano se povlaile u blizini svojih sela, prije
nego to su pristigle glavne snage italijanske divizije i razvile
se izmeu Skadarskog jezera, Cetinja i Budve. Neprijatelj se
kretao vrlo oprezno i sporo, iako nije nailazio ni na kakav otpor.
Uz put je bombama zasipao svaku peinu i jamu a kroz sela i
ume stalno pucao iz automatskog oruja, tako da se dobijao
utisak da se vodi neka teka borba. Aktivirao se i cetinjski
garnizon.
Naroito je bila aktivna avijacija koja je poev od 16. jula
tri dana bombardovala Ljubotinj, Gornji Ceklin i Graane
bombama od 10 do 500 kgr. Brajie je, pored avijacije, tukla i
artiljerija sa ratnih brodova. Bombardovali su sela i brda, poruili vie kua, pobili stoku, ah je pala samo jedna ljudska
rtva. Drugog dana bombardovanja sve porodice iz ovih sela
izbjegle su u ume, koje su takoe bile pod stalnim udarom
avijacije. U prvi sumrak porodice su se vraale svojim kuama,
obavljale poslove i u ranu zoru ponova se povlaile u ume i
peine. Cak je i sahrana jedne ene poginule od bombardovanja
obavljena nou. Porodice su se skrivale na domaku svojih kua
11 Ustanak 1941.

-i ci

i posmatrale nadlijetanja aviona, oekujui kada e im bombe

raznijeti teko skuena ognjita. Ovakvo bombardovanje, kakvo
stanovnitvo ovog kraja nije dotle doivjelo, pomalo je unosilo
paniku. U takvoj situaciji pojedini petokolonai su se neujno
izvlaili sa poloaja u svoja sela i jo vie je podsticali. To im je
bilo utoliko lake to su komunisti napustili sela i orijentisali
se na borbu na poloajima. Ovaj propust je uoen pa je izvjestan broj komunista vraen u sela da stiava paniku i raskrinkava petokolonae.
Prvi nastup Italijana u naa sela bio je veoma smiljen.
U selima Zair, Dubova i Smokovci nijesu u prvo vrijeme hap-
sili, palili, pa ak ni traili oruje. Meutim, im su prodrli
nekoliko kilometara dublje, druga sela, promijenili su taktiku
i poeli sa represalijama: ubijanjem, hapenjem, paljenjem
kua, naroito tamo gdje bi nali neto od opreme sa Koela.
Gdje god bi primijetili nekog sa pukom, ubijah su ga, kao i
one koji su uestvovah u ustanku ili pomagali ustanike. Tako
je poginuo i Savo Radoman.
Za to vrijeme meu ustanicima se razvila diskusija ta
dalje raditi: jedni su bih da se brane sela, dok su. drugi smatrali
da stariji treba da se vrate kuama i ekaju Italijane, a da mlai
ostanu u umama. Kod jednog manjeg dijela ustanika nastalo
je kolebanje. Kod izvjesnog broja preovladah su porodini razlozi neobezbijedena ishrana porodice, sitna djeca i dr. Drugi
su mislili da e ako se nau kod kua, sauvati krov nad glavom
i stoku izbjei paljevinu i pljaku, dok je manjina padala
pod uticaj neprijateljske propagande i olako nasjela vjetom
i dvohnom postupanju Itahjana. Italijani su iskoristili petokolonae aljui ih ispred fronta u sela da pronose glasove kako
oni ljudski postupaju i ak ni oruje ne trae. Govorili su da se
taj i taj komunista predao i da treba svako da saeka Italijane
kod kue. Donekle su uspijevah, utoliko prije to je postojala i
direktiva da nekompromitovani ostanu kod svojih kua.10 Tako
se, sem Baja Kaluerovia, cijela gerilska grupa iz Zaira, Dubove i Smokovaa, na koju je neprijatelj u svom nadiranju
10 Prilikom naeg povlaenja ispred jakih neprijateljskih snaga
bila je data direktiva da svi nekompromitovani komunisti i ustanici saekaju neprijatelja kod svojih kua i sakriju oruje, a kompromitovani
lanovi K P J da se bore u umi. ak je povodom toga jedan lan OK
odrao sastanak sa nekim lanovima K P J i vanpartijcima u Planoj gori.
Preko ovakve direktive lanovi K P J i kandidati, kao i apsolutna veina
lanova SKOJ-a, preli su preutno, kao da im nije saoptena, i povukli
se u umu. Tako se ona nije toliko porazno odrazila na partijsku organizaciju i SKOJ koliko na vanpartijce uesnike u oruanoj borbi.
Na osnovu ove direktive kod kue su ostali i odvedeni.u logor jedan
lan K P J iz Prekornice, 3 iz Donjih Sela, 2 kandidata za lanove K P J
iz Boguta i nekoliko skojevaca iz itave optine.

162

prvo naiao, nala kod svojih kua i bila odvedena u logor.

Ostale grupe, koje su pred ustanak formirane na' itavoj teritoriji optine, ostale su u umi.
Ovako muno stanje zbog pitanja kako se postaviti prema
direktivi, s jedne, i okupatoru i petokolonaima, s druge strane,
trajalo je nekoliko dana. Komunisti nijesu mogli da se snau
pa su mnogi ustanici morah samostalno da odluuju. Od njih
je prilian broj, sa lanovima KPJ i SKOJ-a, ostao u umi. Ali,
da se uspjenije pariralo propagandi okpatora i nekim nakaradnim shvatanjima pojedinaca, za ta se istina nije imalo ni
dovoljno vremena, situacija bi bila drukija. Mase su inae bile
spremne da nastave borbu bez obzira na teku situaciju. |
Gerilske grupe su poslije povlaenja punih petnaet dana
bile u strogoj ilegalnosti. Njihovo povezivanje na teritoriji optine trajalo je itavih dvadeset dana. ivjele su veoma oprezno,
mijenjajui boravak svakog dana da ih neko ne bi provaho.
Inae, nekoliko dana poshje naeg povlaenja u strogu ilegalnost
povukli su se i Italijani i odveh veu grupu ljudi u Rijeku Crnojevia, a zatim ih internirah u logor u Albaniju.
Prva no po povlaenju protekla je u prenoenju i skrivanju zaplijenjenih mitraljeza, pukomitraljeza, municije i
opreme. Svaki borac nosio je uz strme strane i litice vie nego
to je sam bio teak. Svaki otkotrljani kamen izazivao je kod
neprijatelja uzbunu. Oruje i municiju smo uspjeli da sakrijemo u dubine neispitanih peina. Meutim, tek to je zora
zabijelila, ugledah smo iznad nas italijanske alpince. Situacija
je bila veoma kritina. Svaki pokret van vrata peine bio bi
otkriven. Tako smo ostali etiri dana bez vode i hrane, borei
se sa snom i hladnoom. Stojali smo na otvoru peine sa mitraljezom i pukomitraljezom, rijeeni da se, ako nas otkriju, borimo do posljednjeg. Petog dana odluili smo da se izvuemo iz
neprijateljskog obrua. Mitraljeze i pukomitraljeze smo uvukli
duboko u peinu i zavili ih u zaplijenjenu ebad i atorska krila,
da bi manje rali. im smo izali, poela nas je, zbog gladi i
ei, hvatati nesvjestica. Provlaili smo se kamenjarem pored
samih neprijateljskih poloaja. Ah, u ranim jutarnjim asovima
bili smo otkriveni. Pucanje je bilo zabranjeno, te nam je ostalo
jedino da se razvijemo i brzim prebacivanjem izbjegnemo borbu. Neprijatelj je otvorio vatru sa nekih stothiak metara, a mi
smo se bez otpora prebacivali od stijene do stijene. Uspjeh smo
da se izvuemo bez gubitaka.
Grupe po kojima smo bili rasporeeni uspjele su da se
meusobno poveu tek oko petnaest dana poshje povlaenja.
MK Cetinja dao je tada direktivu da se vratimo u sela i da se
ne smijemo odvajati od masa. Ona je odmah prihvaena pa su
u*

163

komunisti, a i ostali gerilci, odrali niz konferencija po svim

selima. Otpoeo je vojniki ivot sa straama i zasjedama.
Tako je protekao period od 22. jula do 10. avgusta, kada
poinje drukiji nain ivota sa intenzivnijim radom sa masama, od kojih smo se. bili odvojili. Razvili smo irok politiki
rad, uestvovah u poljoprivrednim radovima i pruili pomo
onim porodicama ija je radna snaga otjerana u logor u Albaniji. To je, poshje aprilskog sloma, bio najintenzivniji politiki
rad sa masama
Od 22. jula do novembra Italijani su nekoliko puta iznenada nou upadah jaim snagama u Ljubotinj, a danju se povlaili u Cetinje. Jednom prilikom je bogutska grupa na Kapi
{viranjskoj) bila opkoljena. Smatrajui da je mjesto naeg boravka otkriveno, odluili smo da, i pored direktive o izbjegavanju borbe, napravimo zaklone i ako neprijatelj naie, otvorimo vatru. U diskusiji o tome nekako smo vie mislili kako
e se shvatiti ako prekrimo ovu direktivu, nego o borbi sa neprijateljem.
Poshje toga nastao je period potpunog zatija. Nije izvedena ni jedna akcija protiv neprijatelja. Pa ipak, ovaj period
je bio ispunjen povezivanjem i uvrivanjem gerilskih grupa,
izvoenjem obuke, sreivanjem ishrane i stvaranjem jedne
vr jedinice.
Krajem avgusta od gerilskih grupa formirana je eta od
3 voda: 1. vod iz Graana, Radomira i Gai, 2. iz Ljubotinja i
3. iz Donjih Sela. Za komandira ete postavljen je Buro Radoman, a ja sam odreen za hce za vezu sa narodom (komesara).
Kasnije, negdje u oktobru, formirana je i komanda bataljona
sa sjeditem na Drijenu. Za komandanta odreen je u poetku
Duro Radoman, a kasnije Pero Cetkovi, za komesara Jovo
Kapii, a za zamjenika komandanta Peko Strugar.
Za sresku partijsku konferenciju bili su izabrani delegati
po elijama. Konferencija je trajala dva dana i dvije noi, a
odrana je 12. septembra na Stavoru, besputnom kraju pod
vedrim nebom. Prisustvovali su Blao Jovanovi iz Pokrajinskog komiteta i lanovi Okrunog komiteta. O politikoj situaciji referisao je Niko Rolovi, a o organizacionim pitanjima
Voja Ranjatovi. Za ta dva dana i dvije noi nije se uopte
spavalo, ve smo i nou, pri vatri, teko nazirui jedan drugog,
nastavljah diskusiju o daljoj organizaciji i radu partizanskih
jedinica. Konferencija je bila veoma korisna. Na njoj s iskristahsani stavovi o nekim pitanjima, a osim toga, to je bio prvi
izborni komitet za Cetinje. Za nas delegate ona je znaila veliko osvjeenje i kasnije se veoma pozitivno odrazila na cjelokupni rad i nau dalju borbu.
164

U tom periodu poeli smo i sa likvidacijama petokolonaa,

teei da to objektivnije ocijenimo koga treba okarakterisati
kao narodnog neprijatelja. Bio je formiran i vojni sud, u koji
smo uli Jovo Kapii, Ljuba Dapevi i ja. Sa koliko objektivnosti se prilazilo suenju moe da poslui primjer Mila Drecuna, koji je bio uhapen zbog toga to je neto priao protiv
nas. Kad smo ga sasluah, vidjeli smo da tu-nema nekih naroito tekih stvari, pa smo donijeli odluku da se pusti. On prosto
nije vjerovao da je osloboen sve dk ga nijesmo vratili njegovoj kui. Meutim, izdajnici su osuivani najteom kaznom,
kao to je sluaj sa Blaom Kusovcem, koji j ivio na Cetinju
i dovodio Italijane u Ljubotinj. Bajo Kaluerovi je imao zadatak da obavijesti kad Kusovac bude doao kui u Ljubotinj.11
U toku oktobra neprijatelj je na nau slobodnu teritoriju
ubacivao petokolonae koji su iz zasjeda pucah na neke nae
drugove. Zato je komanda bataljona izdala nareenje da se na
itavoj teritoriji postave nae strae i zasjeda koje e saekivati
i privoditi sva sumnjiva hca. Ta mjera, koja je trajala oko petnaestak dana, onemoguila je kretanje i rovarenje petokolonaa.
Meutim, neprijatelj je ipak uspio da iz Cetinja ubaci u nae
redove petokolonaa Prentovia, koji je inae aktivno uestvovao ti ustanku u Brajiima. Mi nijesmo prozreli njegove namjere, mada je bilo nekih indikacija koje su nas upuivale na
veu budnost prema njemu. Cilj izdajnika Prentovia bio je da
doe do Prekornike gerilske grupe i ubije Ljuba Lahia, koji
je 13. jula bio upuen od optinskog biroa da pomogne drugovima iz Brajia oko dizanja ustanka i likvidiranja andarmerijske stanice. Poshje nekoliko dana provedenih u Prekornikoj
grupi Prentovi je iskoristio trenutak kada-su gerilci poh u
umu po drva. Doepao se puke prislonjene uz drvo, ubio
Ljuba Laliia i poeo da vie: Italijani, Italijani! To je napravilo itavu zbrku meu gerilcima, koji zbog gustog bunja
nijesu vidjeli kako je Ljubo poginuo. Poshje toga Prentovi je
ranio Marka Vukovia i u toku bjekstva ubio Nika Rolovia.
Uspio je da nam umakne. Tog dana bila je formirana partijska
komisija (Jovo Kapii, Filip Bajkovi i ja) da ispita odnose la11 Jednom kad je Kusovac doao sa Italijanima svojoj kui, Bajo
je to saznao i uputio se iz Zaira ka Bogutima. Na raskrsnici puteva pod
Listom stijenom upao je u italijansku zasjedu. epalo ga je nekoliko
Italijana prije nego to je uspio da upotrebi oruje. Mada ranjen, Bajo je
uspio da im se otrgne i pobjegne cestom u pravcu sela abana. U toku
bjekstva bio je po drugi put ranjen. U abanima se javio nekim enama
i produio dalje. Ove ene* su u toku noi oprale trag krvi koji je Bajo
za sobom ostavljao i nijesu ga odale ni pod prijetnjama Italijana. Kada
smo drugog dana bili obavijeteni da je Bajo ranjen, pronali smo ga
sasvim iznemoglog. Jedva je davao glasa od sebe. Odmah smo zatraili
da Ivo Popovi Bani izae iz Cetinja i ukae mu pomo.

165

nova Partije u radomirskoj eliji. Komisija je istog dana dola

u Prekornicu, sasluala o ovom dogaaju sve prisutne gerilce, a
posebno sekretara optinskog biroa Marka Vukovia i lana
OK Nika "Vukovia. U toku noi smo sahranili Ljuba Lahia,
ali smo za Nika Rolovia bili u neizvjesnosti nijesmo znah
da h je otiao za Crmnicu ih je mrtav. Tek kada su se sjutradan komisija i gerilska grupa uputile na mjesto gdje se dogodila
nesrea, nali smo, poshje dueg traganja, Rolovia mrtvog.
Sahranili smo ga u selu Optoiima.
Poshje ovog dogaaja optinskim biroom je rukovodio
Pihp Bajkovi, lan Sreskog komiteta, sve dok etiri lana ovog
biroa nijesu pola na Pljevlja. U novembru je formiran novi
optinski biro, kome se prikljuila i partijska organizacija Konaka. Time je novi optinski biro dobio iru teritoriju.
KPJ je u toku NOB snano uticala na mase u naoj optini. Aktivno j sa pukom u ruci u borbi uestvovalo oko 450
boraca od kojih je irom nae zemlje poginulo 282. Od oko 200
boraca, koliko ih je 1941. stupilo u borbUj danas je ivih 55. Za
narodne heroje proglaeno je 13 drugova, a u pljevaljskoj bici
1941. uestvovala je, u sastavu Lovenskog bataljona, jedna
kompletna eta od 73 borca, koja je kasnije sa 53 borca ula u
sastav 1. bataljona Prve proleterske brigade.12
Boko VUKIEVI

6
12 Kada je jula 1942. godine formirana 4. crnogorska proleterska
brigada u njen sastav iila je i jedna ljubotinjsko-graanska eta, a kasnije su sa ovog terena formirane jo dvije ete.

DONJI LAPA U USTANKU

PRVI USTANIKI DANI

B rza i iznenadna kapitulacija bive Jugoslavije 1941. godine,

kao i izdajstvo tadanjih, vladajuih krugova, iznenadili su i
ogorili celokupan narod Donjeg Lapca i okoline. Narod nikako
nije mogao da shvati da su kapitulacija drave i raspad vojske
doh tako brzo. Nisu bili retki sluajevi da su se ljudi javljali
kao dobrovoljci i odlazili u Bosnu, jer su se prenosile vesti da
se tamo prikupljaju nekakvi dobrovoljci, da bi produili borbu
protiv okupatora. Meutim, stvarnost je bila drugaija. Okupacijom zemlje i uspostavljanjem NDH u Donjem Lapcu su svu
vlast preuzele ustae.
U momentu kapitulacije organizacija KPJ u lapakoj optini imala je 7 lanova. Posle kapitulacije dvojica su otila u
Beograd, a jedan u graaki srez, tako da su u lapakoj partijskoj organizaciji ostali Pejo uni, Stevo Dragievi, Nikola
Vidakovi i Mile Kosanovi. Sekretar elije, Pejo uni, je
uhapen od ustaa u junu. Od ostale trojice, dvojica "su izbegla
u umu, a Nikola Vidakovi je i dalje radio u sudu u Lapcu.
Partijska organizacija je istovremeno ostala i bez veze s Okrunim komitetom, pa se u ovakvoj situaciji nije snala i nj eft
rad je postao veoma slab. Tako nije preduzimala nikakve mere
da ljudi, koji su prilikom raspada bive vojske doneh sa sobom
oruje i drugu vojnu opremu, istu sakriju i ne predaju ustakim vlastima.
Ustaka vlast koncentrisala se u selu Borievac, 6 km
istono od Lapca. No sve do poetka juna bilo je relativno
mirno. Ustae jo nisu otpoele sa hapenjem i progonima srpskog ivlja, ve su nastojale da prikupe to vie oruja od ljudi
koji su ga imali.
167

Sredinom juna u Donji Lapac je ustaama dolo pojaanje, a istovremeno je izvestan broj domaih ustaa obukao uniformu. Odmah zatim otpoela su hapenja, progoni i ubijanja
Srba. Prvo su poeli sa hapenjem istaknutijih ljudi, kako bi
nestao njihov uticaj, a i bogatijih da bi se doepali njihovih
imanja. Posle toga su nastala masovna hapenja i ubijanja srpskog naroda u okolnim selima. U Bubnju su ustae 9. jula ubile
u polju 12 devojaka, a pored toga poklale su i spalile u domovima preko 80 ljudi, ena i dece. Iz sela Nebljusi odvele su oko
150 ljudi, ena i dece, iz Meljinovca preko 90, a shno i iz drugih
sela. Svi su ubijani na najsvirepiji nain ili ivi bacani u jame
u Jasenovai kod Borievca i na Kuku iznad Donjeg Lapca. U
Donjem Lapcu vrena su pojedinana hapenja i ubijanja, jer
je narod vrlo brzo doznavao njihove namere i beao ume.
Zbog neuspeha u masovnom hapenju ustae su pribegavale
raznim varkama i obeanjima kako bi to vie privukle zbegove
iz ume. Tako su govorili kako e svakom onom ko eh da ide
u Srbiju izdati propusnicu (a pojedincima su zaista takve propusnice i davali), a oni koji ne bi hteh da napuste svoje domove
mogu ostati, s tim da se pokrste i tada e se tretirati kao i ostah
Hrvati. No, ni sa ovim merama ustae nisu uspele: narod je i
dalje ostao u umama i zbegovima, ne verujui obeanjima, jer
je imao pred oima dotadanja iskustva okolnih sela.
Posle putanja Peje unia iz zatvora i njegovog odlaska
u umu, partijska organizacija je poela aktivnije da radi. Njen
rad naroito se osetio u zbegovima meu narodom, kome je
govoreno da se ne odaziva nikakvom pozivu ustaa, bilo da se
radi o iseljavanju u Srbiju, pokrtavanju, odlasku na rad u Nemaku, ili regrutovanju u vojsku NDH. Objanjavano je da je
to obina varka. Istovremeno otpoelo se sa prikupljanjem i
sklanjanjem oruja, municije i vojne opreme na sigurnija mesta. Ba u ovim najteim danima, kada mnogi ljudi nisu videli
nikakvu perspektivu za opstanak i kada su zamiljali da jedini
spas lei u bekstvu u Srbiju, pa ak i u pokrtavanju (neke porodice su se zaista pokrstile), delovanje partijske organizacije i
pojedinih naprednih ljudi imalo je vidnog uspeha, pa su mnogi
uvideli da je jedini spas u oruanoj borbi protiv ustaa i okupatora.
Neposredno uoi dizanja ustanka, 25. ili 26. jula, Pejo
Zuni je primio iz Drvara obavetenje da se u Bosni vre pripreme za dizanje ustanka, a doznao je i za iste pripreme u optini Srb. Meutim, on tome nije odmah obavestio i ostale
lanove KP, zbog ega do 27. jula nisu izvrene potrebne pripreme za ustanak u Lapcu i okolini. Ah i pored toga u narodu
su se pronosile vesti da je otpoeo ustanak u Srbiji, Crnoj Gori
i Bosni. U takvoj situaciji grupa ljudi iz sela Oraovca je 27.
168

jula na Kuku, na putu izmeu Donjeg Lapca i Udbine, izvrilai

zapreavanje i postavila zasedu, ali ustae toga dana nisu naileIstog dana posle podne ustanici iz sela Brotnje i Zaklopca napali su na Dabinoj strani grupu od nekoliko ustaa i andarma,,
koji su poli iz Doljana u izvianje ka Srbu; no ovi su uspeli
da pobegnu nazad u Doljane. Ove prve akcije iako bez nekog;
vojnikog uspeha, imale su snano moralno dejstvo i posluilesu kao signal za poetak opteg ustanka.
27. jula odran je u selu Birovai sastanak partijske organizacije na kome su lanovi upoznati sa pripremama za ustanak,
u Bosni. Istog dana stigle su vesti iz Lapca da je dolo do oruane borbe u optini Srb, pa je doneta odluka da se odmah pristupi pripremama za dizanje ustanka, a svi lanovi Partije, su;
dobili odreene zadatke. Preduzete su mere da se obavesti narod u zbegovima, kao i udaljenim selima, o ustanku i pozove
u borbu. Doneta je i odluka da se uhvati veza sa ustanicima u
selima'Dobroselo i Doljani, a preko njih i sa ustanicima optineSrb. Pejo Zuni je posebno bio zaduen da preko Nikole Vidakovia doe do podataka o broju, rasporedu i namerama ustaa
i andarma, kako u Donjem Lapcu tako i u Borievcu. Tada se
pretpostavljalo da ih tamo ima preko 250.
Piano 28. jula ustanici iz Doljana, Brotnje i drugih sela
napali su andarmerijsku stanicu u Doljanima. U ovoj borbi
poginuo je jedan andarmerijski narednik sa jo pet ustaa i
andarma, dok ih je desetorica pobeglo u Borievac. Ustanicima.
je palo u ruke 6 puaka i neto municije. Istog dana izvren je
neuspeo napad na jednu grupu od est ustaa na Kuku, koji su.
iz Donjeg Lapca poh za Udbinu, kao i na potanski automobil
u umi Greoci; u ovoj umi je ubijen jedan ustaa i zaplenjena
njegova puka sa 70 metaka.
Posle zauzimanja andarmerijske stanice Doljane, 28. jula
posle podne jedna vea grupa ustaa upala je u Dobroselo; ustanici su uspeli da odbiju napad. Prilikom upada u selo ustae su.
ubile 10 starijih ljudi i ena i zapalile dve tale. Istog dana.
uhvaena je veza sa ustanicima iz Dobrosela i dogovoreno da
se 29. jula napravi zajedniki plan za napad na Donji Lapac i
Borievac. Meutim, do tog-sastanka nije dolo zbog borbe koja
je voena na Breinama izmeu Doljana i Dobrosela.
Jedna grupa od oko 60 ustaa krenula je 28. jula sa dva.
autobusa i jednim automobilom iz Borievca u pravcu Doljana..
Ustanici su napravili zasedu na Breinama i zazidah cestu kamenjem. Kada su ustae naletele na prepreku, ustanici su ih.
napali. U ovoj borbi ubijeno je 17 ustaa i andarma. Zaplenjena su oba autobusa, kao i 18 puaka i jedan pukomitraljez.
Ustae u automobilu uspele su da pobegnu za Borievac. Istog
dana jedna grupa od tridesetak ustaa, koja je pola iz Udbine
169

Zkao pomo ustaama u Donjem Lapcu, sukobila se sa ustanicima na Kuku. Ustanici su brojno bili slabiji, a donekle i iznenaeni, pa nisu uspeli da spree dolazak ovih ustaa u Lapac.
U borbi je poginuo jedan ustanik. Istog dana ubijena su dvojica
ustaa u selu Kestenova Korita, a njihove puke zaplenjen.
Na prvom sastanku elije Pejo uni je preneo obavetenje Nikole Vidakovia, da su u Srbu i Drvaru ustanici razbijeni
i da ustaama dolazi u pomo nemaka vojska sa velikom mo"torizacijom i shno. M, prisutni lanovi, nismo bili zadovoljni
ovakvim obavetenjem i zahtevali smo da Vidakovi izae iz
Lapca im pre i d doe na sastanak. Ve istog dana je doao
i na sastanku je ponovio ono isto to nam je uni ve preneo.
I pored netanog Vidakovievog obavetenja, doneta je odluka
da se odmah pristupi formiranju oruanih grupa i vodova po
.selima, a u samom Donjem Lapcu i vee jedinice. Svaki od
lanova KP dobio je za ovo odreen zadatak.
Zbog uestalih napada ustanika kod lapakih ustaa zavladala je panika i oni su 30. jula napustili Donji Lapac i povukli se u Borievac. Sa ustaama su se povukli i andarmi, finansi i slubenici sa svojim porodicama. Ustanici su uli u Lapac bez borbe, postavili zasede i isturili patrole prema Borievcu, a cesta je bila zapreena.
Istog dana u svim. selima lapake optine narod se digao
ma ustanak. Po selima i zaseocima formirane su manje jedinice,
grupe i vodovi, koji su nosih nazive svojih sela. Odmah se otpoelo s izvoenjem akcija. Kruki vod, sa grupom boraca iz
trbaca, prebacio se na Strbaki buk da bi napao na ustae
koje su se tamo nalazile, ah su one bez borbe pobegle preko
"Une na bosansku stranu. Nebljuki vod, sa grupom ustanika
;iz Pirovita i Capaue, zaposeo je poloaj na Drenovai, na
cesti Biha Donji Lapac.
U Zaluju je 31. jula odran sastanak lapakih ustanika
.sa Dobroseljanima i Doljananima radi dogovora o napadu na
ustae u Borievcu i Gornjem Lapcu. Odlueno je da se napad
izvri 2. avgusta tako da ustanici Donjeg Lapca i okolnih sela
napadnu na Drenovu glavicu, Kr i zaselak Paviii, a ustanici
iz Dobrosela, Doljana i drugih sela na Gornji Lapac i Borievac
.sa padina brda Lisac i Mandina glavica. Ugovoren je signal za
napad. Istog dana ustanici su uhvatili jednog andarma i jednog
.finansa i zaplenili dve puke sa 80 metaka.
Prema prikupljenim podacima u Borievcu se nalazilo
oko 300 ustaa, andarma, finansa i naoruanih seljaka, pa je
za napad u Lapcu formirana eta od oko 60 boraca, koja je podeljena na tri voda. eta je imala nkoliko-pitolja i 28 puaka,
*od kojih su polovina bili vojniki karabini, a polovina lovake
170

puke. Tako je uz svakog naoruanog borca bio i jedan nenaoruan (imali su rogulje, sekire ili neki bode). Pri formiranju
ete partijska organizacija je predvidela da se za komandira
postavi major bive vojske Boko Raeta, koji se do tada skrivao u selu. Meutim, on je odbio da preuzme komandu nad
ve formiranom etom, a odbio je i da bude struni vojni savetnik iako mu je reeno da nee neposredno uestvovati u
borbi. Tada je odlueno da se za komandira ete postavi Tomica Popovi.
U toku noi 1/2. avgusta eta, u iji je sastav uao i vod,
zauzela je poloaj, kao i Donjopoljski i Oraovaki vod. Napad
na Borievac je otpoeo na ugovoreni signal. U odbrani Borievca i Gornjeg Lapca ustae su dale manji otpor nego to se
oekivalo, s obzirom na njihovu brojnost i naoruanje. Sav narod, stoku i sve to su mogli povesti ih poneti pokrenuli su ka
Kulen-Vakuf u. Prilikom povlaenja ustae su u selu Kalati
poinile neuvena zverstva: pobile su sav srpski ivalj koji se
zatekao u selu, decu su ivu nabijale na kolje i vile i tako ih
po dvoje ostavljale ih ih pr'ibijale na zidove i ograde oko kua.
Devojke i ene su silovale, a potom klale i ubijale.
Naiavi na slab otpor ustanici su brzo ovladali ovim uporitima. Iznad Borievca, na Gradini, odmah je istaknuta velika
crvena zastava. Pri zauzimanju ovih mesta dogodilo se da su
neodgovorni pojedinci, a naroito oni koji su osetili ustaka
zverstva, otpoeli samovoljno da pale kue i gospodarske zgrade. Pokuaji da se to sprei nisu bili sasvim uspeni, jer je
ogorenje kod naroda dostiglo kulminaciju, s obzirom na ustake zloine i na to da su ova sela dala velik broj ustakih zloinaca. Trgovine u Borievcu su bile krcate opljakanom robom,
naroito tekstilom. Kad su duani poeli da gore, roba je izbacivana, a seljaci koji su iz okolnih sela doh za ustanicima,
poeli su da je razvlae i nose kuama. Zapretila je opasnost
da se i neki borci sa opljakanim stvarima ne raziu kuama,
pa je ostatak robe zapaljen.
Ustanici Dobrosela, Doljana, Bubnja, Brotnje i drugih sela
produili su sa gonjenjem ustaa prema Kulen-Vakufu, dok je
ustanicima iz Lapca i okoline nareeno da se vrate u Donji
Lapac. Tu je odran krai miting, a zatim je izvrena smotra
i raspored boraca. Oraovaki vod, pojaan sa nekoliko boraca
iz Donjopoljskog voda, upuen je na prevoj Kuk, radi osiguranja od ustakog napada sa pravca Udbine. Jedna grupa boraca
odreena je da kontrohe pravac prema selu Mazini. Lapaka
eta upuena je na Mamac, a Miljenovaki vod sa Gajskim
vodom na poloaj prema Kulen-Vakufu, u sela Kalati Kestenovac. Osloboenjem Borievca i Gornjeg Lapca i proteriva171

njem ustaa u Kulen-Vakuf, a poto je i optina Srb oiena

od ustaa, srez Donji Lapac je u potpunosti osloboen od ustake vlasti i time postao prvi slobodni srez na teritoriji HrvatskeFORMIRANJE ODREDA

Na sastanku partijske elije u Donjem Lapcu 3. avgusta

je odlueno da se formira tab gerilskih odreda za Lapac i okolinu na elu sa Gojkom Polovinom i da se uspostavi narodna
vlast na teritoriji optine. Ve 5. avgusta uspostavljena je civilna vlast, koja je dobila naziv narodna vlast. U prvu narodnu vlast uh su ugledniji ljudi i bivi slubenici koji se nisu
kompromitovah. Radom ovog organa rukovodio je formirani tab.
Pred narodnu vlast postavljali su se znaajni zadaci: prikupljanje hrane za borce na poloajima; prikupljanje i vridba;
ita sa naputenih imanja; formiranje seoskih straa (od starijih ljudi i omladinaca) koje su, pored zadatka da tite slobodnu teritoriju od iznenadnog upada ustaa, trebalo da vode
brbu i protiv pljakako-teroristikih grupa koje su se poele
pojavljivati i vrljati po selima, itd. Formirana je i bolnica za
ranjene borce, kojom su, poto nije bilo lekara, rukovodili Boja
Tima, struna babica i Duan Raeta, a za bolniko osobljeangaovane su omladinke iz Donjeg Lapca. Narodna vlast jesa uspehom obezbedila rad mlinova i pekare i sprovela organizaciju pomoi u obradi letine onih boraca koji su se nalazili
na poloaju, kao. i niz drugih zadataka.
Osloboenjem ovog kraja stvoreni su povoljni uslovi za
intenzivniji politiki rad. To. je partijska organizacija dobrimdelom iskoristila. Odravani su sastanci sa borcima na poloajima a pristupilo se-politikom radu i u pozadini. Jedan odosnovnih zadataka tog rada bio je da se objasni .ko rukovodi,
ustankom i koji su ciljevi borbe. Tumaeno je o neophodnosti
bratstva i jedinstva srpskog i hrvatskog naroda i objanjavano^
da se za ustake zloine ne moe kriviti niti snositi odgovornost,
ceo hrvatski narod. U sklopu politikog rada tampane su i r a dio-vesti , koje su dostavljane na poloaje i rasturane po selirna..
Dolaskom nekih lanova CK KPH i OK za Liku Lapakoj.
partijskoj organizaciji pruena je direktna pomo. Meu prvima je doao Marko Orekovi, lan CK KPJ. Marko je odrao
sastanak sa partijskom elijom na kojem je analiziran dosadanji rad i razvoj ustanka. Dao je smernice za dalji rad, ukazao na potrebu veeg angaovanja lanova KP i simpatizera utumaenju ciljeva borbe, na stvaranju i irenju bratstva i jedinstva. Ovo je za partijsku organizaciju i ustanak u ovim
172

tekim danima bila prva i najdragocenija pomo pruena od

vieg partijskog rukovodstva. Po Markovom odlasku dolazi do
osveenja i breg razvoja ustanka, kao i veeg uticaj a partijske
organizacije u masama.
Odmah posle osloboenja Donjeg Lapca otpoela je sa
delovanjem velikosrpska etnika grupacija. Poetkom avgusta
povezuje se grupa etnika iz Srba s majorom Raetom, tikovac
Lukom, bivim andarmerijskim narednikom i jo nekim velikosrpskim elementima iz Lapca. Kako se u Lapcu tih dana
ve vijorila crvena zastava, poeli su da meu narodom govore
kako je treba skinuti, jr ukoliko Italijani doznaju da komunisti rukovode ustankom, napae na osloboenu teritoriju. A
ukoliko se crvena zastava skine, i komunisti odstrane iz rukovodstva ustanka, tada e Italijani pomoi -ustanike u borbi
protiv ustaa. Meutim, skoro niko nije ovome naseo.
Jedna naoruana etnika grupa pretvorila se u teroristiku bandu, koja je poela da krstari po selima u okolini
Lapca, traei neodbegle hrvatske porodice. Za nekoliko dana
pohvatali su i pobili neke Hrvate koji, raunajui na svoju lojalnost i potenje, nisu ni pokuah da bee. Ova je grupa
opljakala njihovu stoku i drugu imovinu, a zatim prodala Itahjanima na Otriu. A kada je s tim zavrila, poela je da
pljaka stoku srpskih porodica i boraca na poloaju. tabu odreda i partijskoj organizaciji nametao se hitan zadatak da ovo
spree i raskrinkaju grupu kao pljakaku i teroristiku. Odmah su joj postavljene zasede, ah poto je grupa doznala za
njih, na vreme se povukla.
Sastanku Optinskog komiteta i partijske organizacije oko
15. avgusta prisustvovao je i jedan lan OK za Liku. Od lanova nisu bili prisutni Pejo uni (nalazio se na zadatku na
korenikom kotaru) i Nikola Vidakovi (skrivao se u okolini
Lapca pred etniko-teroristikom grupom). Analizirah smo rad
lapake partijske organizacije posle kapitulacije i u samom
ustanku.
Zbog uinjenih propusta i greaka kako posle kapitulacije Jugoslavije, tako i u samom poetku ustanka, na sastanku
je doneta odluka da se iz KPJ iskljue Pejo Zuni i Nikola Vidakovi. Istovremeno na sastanku je za novog sekretara Optinskog komiteta izabran Gojko Polovina, a ja za sekretara ehje.
Radi uguivanja ustanka u ovom delu Like i ponovnog
uspostavljanja ustake vlasti, Ministarstvo hrvatskog domobranstva naredilo je zapovedniku 3. likog zdruga generalu
Lukiu u Gospiu da izvri taj zadatak. Za ovo je formirana
ustako-domobranska pukovnija, koju su sainjavale 22. i 26.
pohodna bojna sa jednom baterijom topova, u ukupnoj jaini
od oko 1300 ljudi. Ove dve bojne krenule su u napad 17. avgu173

sta i to jedna iz Graaca, a druga iz Lovinca i sutradan su stigle

u selo Mazin. Kada se u Lapcu za to doznalo, na Suleevici (na
cesti Lapac Mazin) je organizovano zapreavanje i ruenje
puta. Meutim, poto nije bilo snaga koje bi te prepreke mogle
da brane, ustako-domobranske snage su ve u 13.30 asova
19. avgusta stigle u Gornji Lapac. Tako su neprijateljske snage
izbile u pozadinu ustanika. Naa dva izviaa naletela su na
neprijateljsko obezbeenje, jedan je uhvaen (Nikola Ljiljak)
i kasnije streljan. Na sasluanju je izjavio da se u Lapcu nalazi
350 naoruanih boraca, a oko Kulen-Vakufa oko 5000 ustanika,
te je ovakva izjava dovela u zabunu neprijatelja. Posle dolaska
ustako-domobranskih snaga u Gornji Lapac formirana je prethodnica od tri satnije, od kojih je jedna bila mitraljeska. Poto,
nije nailazila na bilo kakav otpor, prethodnica se poela kretati
bez bonih osiguranja.
Doznavi za pokret neprijatelja i njegove namere, povueno je sa poloaja prema Kulen-Vakuf u oko 70 boraca i postavljena zaseda u Pitalskoj dragi kraj Borievca. Kad je naila neprijateljska prethodnica, Rade _ Obradovi,1 borac iz
Doljana, izaao je na cestu i zapitao: ija je to vojska? Komandant prethodnice mu je odgovorio da je to hrvatska vojska,
koja ide da uspostavi red i da vie nee biti ubijanja srpskog
naroda. Zatim ga je upitao gde se nalaze ustanici i koliko ih
ima, na to je dobio odgovor da su sve okolne ume pune ustanika. Komandant prethodnice je traio da Obradovi ode kod
svog komandanta i da mu kae da ustanici u Lapcu predaju
oruje. Za to vreme neprijateljski vojnici su se, radoznali da
vide ustanike, sve vie zbijali u gomilu. Ustanici u zasedi su
iskoristili taj momenat i otvorili iznenadnu vatru, uhvativi sa
dva pukomitraljeza neprijateljsku kolonu po dubini. "Borba je
trajala 4050 minuta. Ostalo je na mestu to mrtvih i tee ranjenih oko 150 neprijateljskih vojnika, oficira i podoficira, a
oko 90 ih je zarobljeno. Vojnici koji su se razbeali po umi
hvatani su pojedinano i u grupama jo i posle nekoliko dana.
U ovoj, do tada najveoj borbi, zaplenjeno je 7 mitraljeza, 13
pukomitraljeza, 195 puaka i preko 50 000 metaka. Mi smo
imah 2 mrtva i 2 ranjena. Zanimljivo je da Rade Obradovi
nije poginuo, iako su oko njega leali mnogi mrtvi i teko ranjeni neprijateljski vojnici.
Kada je domobranska glavnina ula borbu, a poto nije
imala izvetaja, otvorila je nepreciznu artiljerijsku vatru. Granate su prebacivale poloaj ustanika u rejon zasede, a neke su
Kasnije poginuo u NOB.
Po nekim podacima u borbama od 1820. avgusta neprijateljski
gubici su bili: 6 oficira, 17 podoficira i 184 vojnika. (Prim. red.).
1

174

padale i u sam Kulen-Vakuf, to je kod ustaa izazvalo pometnju. Kada je, konano, glavnina doznala kako je prola
prethodnica, naglo se povukla u pravcu Graaca. ak nisu.
obavetena ni stalna bona obezbeenja koja su bila isturena
prema Gornjem Lapcu i Dobroselu, te su se ista na svoju ruku.
i znatno kasnije povukla za glavninom.
Zarobljeni neprijateljski vojnici uglavnom su bili domobrani. Sprovedeni su u Drvar, odakle su upueni na neosloboenu teritoriju, ih puteni svojim kuama. Putanjem ovih.
vojnika dokazalo se u kojoj meri se uspelo s. politikim radom
kod ustanika i naroda u objanjavanju da svi Hrvati nisu.
ustae.
v"
Da bi oteale ishranu i smetaj stanovnitva na osloboenoj teritoriji, ustae su polovinom avgusta proterale sav srpski ivalj iz Likog Petrovog Sela na teritoriju lapake optine.
Meu ovim narodom nalazile su se samo ene, deca i starci, jer
ustae su skoro sve ljude do tada ve pobile. Ovaj narod je razmeten po Lapcu i okolnim selima, gde su neki ostali i do konanog osloboenja zemlje.
Posle razbijanja neprijateljskih snaga u Pitalskoj dragi
ustanici.su znatno ojaah svoje redove, pojaali blokadu KulenVakufa i sela du leve obale Une. Meutim i pored toga ubrzo-
se uvidelo da je Kulen-Vakuf nemogue zauzeti napadom sa
like strane, sve dok ustae imaju slobodne komunikacije ka
Bosanskom Petrovcu i Bihau i dok dre srednjovekovnu tvravu Ostovicu, koja dominira elom okolinom. Trebalo je da
se izvri blokada i sa bosanske strane. Radi ovoga je od KulenVakufa prela glavnina bataljona sa komandantom Maukom
Pilipoviem, a Stoj an. Mati je prikupio oko 40 boraca-dobrovoljaca, dobro naoruanih i 2. septembra takoe se prebaciosa njima preko ne na bosansku stranu. Za ovom grupom se
prebacilo i prikljuilo joj se jo 30 naoruanih boraca. Tada
su, u zajednici sa bosanskim snagama, ustae napadnute i razbijene u selu Vrtoe, na raskrsnici puteva za Biha i Bosanski
Petrovac. Na ustako uporite u selu ukovi napad je izvren
4. septembra. I pored iznenaenja, ustae su pruile veoma
estok otpor. Borba je voena za svaku kuu, a bilo je i sluajeva da se ustae nisu dale isterati iz kua, sve dok kue-nisu
zapaljene. Posle ogorene borbe koja je trajala oko pet asova,
selo je osloboeno. Sledeeg dana izvren je napad na selo
Oraac. U odbrani Oraca ustae su pruile manji otpor i lake
je zauzeto.
Ovim je Kulen-Vakuf potpuno okruen. Odlueno je da se
odmah ne napadne, ve da se izvre pripreme i poveu sve snage
koje su se nalazile oko uporita. Zbog toga je Stoj an Mati
5. septembra naredio da se jedinice koje dre poloaje sa hke
175

strane to vie priblie uporitu pod zatitom mraka kako bi se

onemoguio i najmanji pokret iz mesta. Meutim, kada su
ustae osetile blokadu, nou 5/6. septembra ustaki komandant
"bojnik Veber naredio je probijanje ka Bihau, uz istovremenu
-evakuaciju stanovnitva. Pod zatitom noi i magle neprijatelj je otpoeo s probojem. Njegovi prednji delovi su energino
napali na bosanske ustanike. Tek kod sela Prkosa naili su na
jau vatru i organizovaniju odbranu. Istovremeno kad je prijmeeno da se ustae povlae, ustanike snage sa hke strane su
krenule ka Kulen-Vakufu. Nakon manjih arki zauzeta je tvrava Ostrovica, a zatim i samo mesto. Potiskujui neprijateljsku zatitnicu ustanici su prodrli preko ovke do Dulibe.
Glavnu borbu sa neprijateljem koji se povlaio vodio je
:2. bataljon Sloboda, iji je komandant bio Mauka Pilipovi.
Kada je bio ranjen, a nije mogao biti izvuen, aktivirao je pod
sobom bombu koja ga je raznela. Ovo je imelo u bataljon pometnju i kolebanje. To su ustae htele da iskoriste, pa su pokuale da se probiju. Ali tada je stigao Stoj an Mati sa likim odredom ustanika i, u zajednici sa bosanskim odredima, presekao
:im odstupnicu na Dulibi, gde su, nakon otre borbe, ustae konano razbijene. Zarobljeno je i mnogo civila, meu njima i
dosta poznatih ustaa iz Kulen-Vakufa. Narod je vraen u mesto i, po nareenju Stojana Matia, trebalo ga je uputiti za
Biha. Meutim kada se Mati vratio u Kulen-Vakuf primio je
:izvetaj da je neprijatelj u prodoru iz Bihaa napao nae poloaje na Drenovai i da prodire prema selu Nebljusi i Donjem
Xapcu. Ustanike snage na Drenovai nisu mogle odolevati i
traile su pomo. Pri ovom prodoru spaljen je deo sela.Cpa-ue, ubijeno oko 20 lica i opljakano dosta stoke. Nae snage
pruile su jak otpor i konano prisilile neprijatelja na odstupanje ka Skoaju, pre nego to je stigla pomo od KulenVakufa.
Odmah posle osloboenja, u Kulen-Vakufu je formirana
"komanda mesta. U komandu je ulo 8 likih i 8 bosanskih bora-ca. Oslanjajui se na to, Stoj an Mati je civilno stanovnitvo
predao komandi mesta i Peri Bilasu, kao komandantu mesta
(kasnije poginuo kao neprijatelj NOP). Posle toga Mati se uputio s likim borcima prema Drenovai. Komandantu mesta bilo
je nareeno da ne dozvoli narodu iz okolnih sela ulazak u Kulen-Vakuf. Meutim, Pero ilas to nareenje nije sproveo: u
toku noi 6/7. septembra, kako s hke tako i s bosanske strane,
-dolo je mnogo naroda to je oteavalo odravanje reda. Istovremeno poeli su da se pronose glasovi da su nae snage opkoljene na Dulibi, da je neprijatelj prodro iz Bihaa i da napreduje ka Kulen-Vakufu. Pod uticajem ovih glasina neki neodgo176

vorrai pojedinci su otpoeli s paljenjefti mesta. Svaka intervencija

bila je uzaludna i do svanua je mesto izgorelo.
Primeri nekih mesta u kojima su izbili poari jasno pokazuju ta je sve moglo da se dogodi na ovom podruju gde je
besneo ustaki teror. Samo zahvaljujui energinoj intervenciji
partijskih kadrova i sprovoenju partijske linije izbegnuto je
meusobno bezduno razraunavanje i istrebljenje, a ustanak
je pravilno kanahsan. Kasnije ovakvih samovoljnih istupa pojedinaca nije bilo, ukoliko se nije radilo o etnikim agentima.
Posle zavrenih akcija deo snaga likih ustanika vratio se
kuama, a deo je prebaen na pravac prema Bihau i zauzeo
poloaje na liniji Ripaki klanac selo Veliki Rai i pojaao
poloaje jedinica koje su se ve od ranije nalazile na Gradini i
Lisini. U sadejstvu sa bosanskim jedinicama, hke grupe su
drale poloaj na Drenovai, a pristigle snage sa pravca Kulen-Vakuf nastavile su aktivna dejstva na neprijateljska uporita
Lohovo, Ripa i Ripaki klanac.
Tako je uspostavljen front na irem potezu oko Bihaa.
Borci su se do tada sedmino smenjivali na poloajima. Pokazalo
se da sistem sedmine smene vie ne odgovara, da u sebi nosi
opasnosti, te da je potrebno da se pristupi organizovanju odreda
iji e borci da ostanu na poloaju sve dok to zahteva situacija,
a i da budu manje vezani za svoje kue. Pojavila se nunost da
se formiraju jedinice koje e se boriti tamo gde to bude potrebno. Trebalo je prei na viu vojnu organizaciju ustanikih
snaga.
U duhu ovoga OK je dao direktivu da se na teritoriji lapakog sreza formira partizanski odred spreman da vodi borbu
na svakom mestu gde se za to ukae potreba. Tako je polovinom
septembra 1941. formiran na Drenovai Letei jurini odred od
36 boraca, s komandantom Dokom Jovaniem i komesarom
Milanom Sijanom.
Na Kamenskom je .21. septembra odrano savetovanje
vojnih delegata iz Like, pod rukovodstvom OK. Tu je odlueno
da se formira tab partizanskih odreda za Liku, da komandant
bude Stoj an Mati, a komesar Marko Orekovi. Ova odluka
jo na savetovanju je donekle izmenjena: za komandanta je
izabran major Raeta, ime se elelo postii da se ih vee uz
NOP, ili da se demaskira kao neprijatelj. Ponuenu dunost je
odbio, pa tako odluka o njegovom odreivanju za komandanta
nije ni sprovedena.
Stab gerilskih odreda za Donji Lapac i okolinu, koji je
formiran 3; avgusta, preformiran je krajem septembra 1941.
u tab lapakog bataljona. Za komandanta bataljona postavljen
je Stojan Mati, a za komesara Gojko Polovinaj.
12 Ustanak 1941.

177

USTAKA OFANZIVA

Da bi uguili ustanak, Italijani su septembra 1941. povukli

novu demarkacionu liniju koja je ila od Ogulina preko Plakog, Korenice, Rudog lisca, Brotnje i dalje preko Cvjetnica na
teritoriju Bosne i Hercegovine. U skladu s ovom odlukom 27.
septembra otpoela je neprijateljska ofaniva. Jedna ustaka
bojna bihakog zdruga s jednom haubikom baterijom 105 mm
probila je nae poloaje na Ripakom klancu kod sela Gorijevca,
te se preko sela Lipe 28. septembra spojila u rejonu Vrtoe
Krnjeua s ustakim snagama koje su nadirale od Bosanskog
Petrovca, pod komandom pukovnika Rolla. Odavde su obe grupacije usmerile svoja dejstva ka Kulen-Vakuf u.
U to vreme nismo imah snaga na ovim poloajima, pa je
nareeno da se hitno prebace neke jedinice s poloaja na liniji
Drenovaa selo Veliki Rai na sektor Kulen-Vakufa. Po pristizanju ovih snaga upuena j jedna desetina u izvidnicu, koja
se u rejonu sela Prkosi sukobila s prethodnikim delovima neprijatelja i morala se pod borbom povui na levu obalu Une.
Nae jedinice su zauzele poloaje od Kulen-Vakufa nizvodno,
gde je neprijatelj mogao da izvri prelaz preko Une. Naiavi
na slab otpor, neprijatelj je istog dana pred no uao u Kulen- Vakuf.Pod zatitom noi i magle 29. septembra ustae su se prebacile preko Une, a u zoru su, uz jaku podrku minobacake i
artiljerijske vatre, zauzele poloaje u rejonu sela Ostrvice i
Gradine, gde su se poele utvrivati. Pokuaji ustanikih snaga
da povrate izgubljene poloaje ostali su bez uspeha i takva situacija je ostala sve do prvih dana oktobra.
U meuvremenu, jurini odred pod komandom oke Jvania prebacio se sa Drenovae preko Une u pozadinu neprijatelja i 3. oktobra u rejonu ovka selo Prkose, na komunikaciji Kulen-Vakuf Biha, iz zasede, bhskom iznenadnom
vatrom i runim bombama unitio je dva automobila i ubio
sedam ustakih oficira i dva ofera. Meu njima i ustakog
pukovnika Matagia. Zbog ovoga ustaki komandant u KulenVakuf u, Rolf, nije preduzimao pokret u pravcu Lapca, sve dok
jedna ustaka bojna nije 5. oktobra krenula u napad od Bihaa
preko Drenovae ka Donjem Lapcu.
Ustaka bojna, koja je nastupala od Bihaa, naila je na
estok otpor naih snaga na Drenovai i uz gubitke bila prisiljena na povlaenje. Ustake snage iz Kulen-Vakufa pokuavale
su prodor ka selu Borievac. Nae jedinice davale su na ovom
pravcu otpor, no kada je neprijatelj s nadmonijim snagama
zaobiao nae poloaje, bile su prisiljene na povlaenje. Nepri178

jatelj je uz gubitke uspeo da potisne nae snage- i 6. oktobra

pred vee zauzeo je Borievac.
Pretpostavljalo se da e ustae krenuti veim delom
snaga prema Donjem Lapcu, pa u zato ustanike jedinice posele
poloaje na liniji Priseka june padine Lisca Gornji Lapac
Drenova glavica i zaselak Vojvodii. I sa ove linije su u borbama 7. oktobra bile prisiljene na povlaenje, pa je neprijatelj
posle podne zauzeo Donji Lapac.
Dok su neprijateljske snage napredovale prema Donjem
Lapcu, ustanici sa poloaja na jugo-zapadnim padinama Lisca,.
Prisjeke i Gornjeg Lapca prele su na irem frontu u protiv
napad, potiskujui neprijateljske zatitne delove.. Neprijatelj je
u Donjem Lapcu organizovao krunu odbranu i utvrivao se.
Mnoge kue pretvorene su u utvrenja, a na istaknutim takama
iskopani su rovovi i mitraljeska gnezda. Pred no neprijateljski
zatitni delovi bili su saterani u Donji Lapac, a nae snage su se
nalazile svuda okolo. Doneta je odluka da se izvri noni napad
na neprijatelja, prema kojoj je izvreno prikupljanje i sreivanje ustanikih snaga u okolini Lapca. Jedinicama na Drenovai je nareeno da jedan deo snaga prebace ka selu Nebljusi
i Kruge, kako bi saekah neprijatelja prilikom povlaenja, a da
s drugim delom i dalje dre poloaj na Drenovai i spree pokuaj prodora neprijatelja iz Bihaa.
U meuvremenu komandant ustakih jedinica doneo je
odluku da se ne zadrava u Donjem Lapcu, ve da se iste noi
probije u pravcu Bihaa.
Napad naih snaga na Donji Lapac otpoeo je .8. oktobra
u 03.00 asova, ba kad je i neprijatelj otpoeo proboj i povlaenje komunikacijom ka Bihau. Ubrzan je npad i pojaan,
pritisak na neprijatelja, no njegovi zatitni delovi i bona osiguranja pruih su ogoren otpor. Naroito se otra borba vodila
na prevoju Mamac i na padinama k. 1052 i Birovai, to je u
mnogome usporilo nastupanje naih jedinica. Kad se deo naih
snaga prebacio zaobilaznim putem i udario neprijatelja u bok
u rejonu Lapakih Korita, ovaj je ubrzao povlaenje. Progonei
ga, nae snage su u blizini sela Kruge uspele da razbiju neprijateljsku zatitnicu i u juriu da zarobe jednu haubicu 105 mm
i jedan kamion. Sada je trebalo da stupe u dejstvo i nae.
jedinice sa Drenovae. Ali, na veliko iznenaenje, one su napustile poloaj, tako da je neprijatelju ostao otvoren put za Biha.
Razlog je bio u tome to je Lazica Ljubojevi sa jo nekim
malodunicima nagovorio ustanike da skrenu ka Kamensku, da
zatite narod koji je izbegao iz njihovih sela. Veina boraca,
nasela je toj malodunosti i ustake snage proterane iz Donjeg,
Lapca nisu potpuno unitene u rejonu sela Kruga ih na Drenovai (Ljubojevi je kasnije streljan kao neprijatelj). Grupa
12*

179

sloenim uslovima mogla uspenije da. delu je. U septembru je

primljeno 5 drugova u lanstvo, a 3 za kandidata KP. Istovremeno je formirana i organizacija SKOJ-a od 15 lanova. Neto
kasnije i u selu Krugama formirana je partijska organizacija
od 5 lanova i 3 kandidata, kao i organizacija SKOJ-a od 3 lana.
U oktobru je primljeno u lapakoj organizaciji jo 4 lana KP.
Partijska organizacija je posedovala ve dragoceno organizaciono i borbeno iskustvo, kadrove oprobane u borbi protiv neprijatelja; imala je vei uticaj meu naprednijim, borbeno ..raspoloenim elementima; svoje redove istila je od raznih' kolebljivih i oportunistikih elemenata; ojaana je prijemom novih,
u borbi oprobanim lanovima. Postojala je stalna veza sa OK
KPH za Liku, od kojeg je primana dragocena pomo. Sve ovo
je omoguilo da se snae u novim uslovima i suprotstavi opasnijem neprijatelju.
Komunisti su odravah sastanke po selima, a i u Lapcu,
kojima je narod brojno prisustvovao. Vladao je iv interes za
vesti sa istonog fronta i o borbama u naoj zemlji. Posebno se
1
govorilo o situaciji u Lici, kao i u Lapcu i okolini.
Posebna panja posveena je radu sa omladinom. OformIjne skojevske organizacije razvijale su svoju aktivnost na
okupljanju ostale omladine organizovanjem raznih kruoka,
italakih grupa, organizovanjem raznih priredbi i shno. Omladina je koriena i za obavljanje raznih kurirskih dunosti.
Raznosila je po okolnim selima radio-vesti, a omladinci su ih
na pogodan nain proturali i meu italijanske vojnike. Omladinke su izraivale vunene odevne predmete, koji su slati borcima na poloaje.
Po selima su odravane priredbe, koje su se pokazale kao
veoma podesna forma za okupljanje naroda. U Donjem Lapcu,
kao i u selu Krugama, oformljene su diletantske grupe, koje
su po selima davale priredbe. Pre svake priredbe neko od lanova Partije ili SKOJ-a odrao bi okupljenom narodu govor,
dao pregled politike situacije u svetu i naoj zemlji, o stanju
na frontu, govorio o snazi antifaistike koalicije i pozivao na
borbu protiv okupatora i njegovih slugu.
- Priredbe su-obino davane u seoskim kolama ili u veim
kuama, a Italijani i etnici nisu mogli da ih spree. Italijani
nisu smeli da se kreu van samog Lapca, a malobrojni etnici
nisu za ovakve akcije imali podrku u narodu.
Itahjanska komanda po dolasku u Lapac zabranila je sva
kretanja uvee posle 19.30 asova (izuzimajui od ovog etnike).
Bez obzira na ovu zabranu, u jesenske i zimske veeri, koje su
bile najpogodnije za okupljanje ljudi, omladine i ena, odravani; su sastanci. Po odlasku sa sastanaka prisutni su morah
proi kroz centar mesta gde se nalazila italijanska komanda i
182

zbog toga su mnogi nosili oruje. Do incidenata ipak nije dolazilo, jer su italijanske patrole najee izbegavale susrete, a
kad se to nije moglo izbei, formalno bi obavile svoj zadatak.
Ipak su pred. zgradama, gde su sastanci odravani, redovno postavljane nae strae.
Partijska organizacija nastojala je da sprei svaku trgovinu s Italijanima. Narod je oskudevao u mnogim neophodnim
artiklima. Mnogo toga moglo se kupiti kod Italijana ili kod etnika, koji su nabavljah i dopremah robu iz Dalmacije. Za eer,
so, petrolej, duhan i shno Italijani su prvenstveno traili namirnice (naroito stoku), kao i vunenu odeu. Partijska organizacija tumaila je narodu da trgovina s okupatorom i etnicima
znai njihovo pomaganje i jaanje za borbu protiv naroda, i
NOP-a. Naroito je insistirano da im se ni po koju cenu ne daju
vuneni odevni predmeti zbog izuzetno hladne zime na koju
Italijani nisu navikli. Za propagiranje ovakvog stava organizovane su priredbe, grupni i lini razgovori kao i druge agitacione
forme, a narod je bez obzira na posledice veinom te stavove
i prihvatao. Svake srede, na sajmeni dan, u Lapcu je odreivan
izvestan broj ljudi i omladinaca da na ulazu u mesto saekaju
one koji nose neto za prodaju, te da ih nagovore i ubede da
odustanu od prodaje Itahjanima i etnicima bilo ega. Bilo
je i grupa koje su delovale i meu narodom na sajmu. Na taj
nain partijska organizacija je uspela da sprovede skoro potpunu ekonomsku blokadu garnizona, koji je usled velikih snenih nanosa i zime bio odseen i od svojih baza za snabdevanje.
ETNIKI DOGOVORI

Zahvaljujui ovakvom radu partijske organizacije-etnici

u Donjem Lapcu nisu uspeh da uhvate korena u narodu. Ni talijanska podrka i zatita koja im je pruana, nije im pomogla.
Zato su polovinom novembra uputili svoje predstavnike na sastanak sa etnicima iz Srba i Bosne, koji je odran u MartinBrodu. Na ovom sastanku okupljeni etnici su potvrdili takozvani Ortiki sporazum, sklopljen izmeu Italijana i etnika u
severno.j Dalmaciji o nenapadanju i uzajamnom potpomaganju.
Preko nekih svojih ljudi komitet u Lapcu saznao je za ovaj
sastanak, kao i za donoenje odluke.
Nakon ovoga etnici su poetkom decembra organizovali
sastanak u Lapakim Koritima, u kui Ilije Bubala. Sastanku
nisu prisustvovah etnici sa bosanske strane, iako su oekivani.
Na sastanak je pozvan i Stoj an Mati, kao i predstavnici komiteta. Mati nije doao, a komitet nije hteo da uputi svoje predstavnike. Preko Jandre unia i Jove Raete komitet je. od et183

nika traio da odustanu od prihvatanja Otrikog sporazuma i

da prihvate borbu protiv okupatora, te da bi tek onda mogao sa
njima da razgovara. etnici to nisu prihvatili. .Ovo je ujedno
bio i poslednji sastanak koji su odrali etnici van Lapca, za
vreme italijanske okupacije.
Poto su etnici hteli da po svaku cenu proire svoj uticaj
na izvestan broj jo neopredeljenihljudi, komitet je preko partijske i skojevske organizacije razvio borbu za svakog potenog
oveka, i onog u najudaljenijim selima. Naroit je napor ulo0n
da se za NOP vee Stoj an Mati. On je veoma hrabar i poten,
neposredan i blizak ljudima, a uz to se pokazao i kao dobar
rukovodilac i komandant, zbog ega je stekao veliku popularnost. Od prvih dana ustanka uzeo je aktivnog uea u borbi
i pod njegovim rukovodstvom sa uspehom je izvedeno nekoliko
vanih akcija. Po dolasku Italijana u Lapac, Mati je ve bio
naisto ko gazi nacionalne interese i protiv koga se treba boriti.
Tada mu je komitet predloio da ode na Grme i Kozaru, da se
i tamo upozna s ustankom, to je i prihvatio. U Bosni se naao
s nekim svojim drugovima - uesnicima NOP-a Mladenom
Stojanoviem i dr. Posle povratka iz Bosne sa oduevljenjem
je govorio o veliini i pravilnosti borbe koja se vodi pod rukovodstvom KPJ.
FORMIRANJE NARODNOOSLOBODILAKIH ODBORA, JAANJE
JEDINICA

Uporedo sa sprovoenjem raznovrsne politike aktivnosti

radilo se i na formiranju organa narodne vlasti u Donjem Lapcu
i okolnim selima. Za razliku od dotadanjih organa narodne
vlasti, uspostavljenih u poetku ustanka, sada se po direktivi
Partije formiraju narodnooslobodilaki odbori. Od poetka decembra 1941. pa do polovine januara 1942. u Donjem Lapcu
i svim selima lapake optine izabrani su na slobodan i demokratski nain NO odbori. Oni su veoma brzo stekli potreban
ugled u narodu i od naroda su smatrani kao jedini i pravi predstavnici njegove vlasti. Izbori su u svim selima protekli normalno/ jedino su u Donjem Lapcu etniki elementi "ometali
izbore, tako da se nisu obavili predvienog, ve sledeeg dana.
Osim upuivanja pojedinaca u - partizanske jedinice,
preko omladinske organizacije pristupilo se okupljanju mladia
koji nisu sluili vojsku i njihovom obuavanju u rukovanju
orujem. Ova akcija sprovoena je u veini sela, kao i Lapcu.
Obuka je izvoena po grupama kojima su najee rukovodili
podoficiri bive vojske, odreeni za to od partijske organizacije.
184

Poto je u partijskoj organizaciji jo bilo nekih slabosti.,

OK za Liku je u januaru 1942. postavio za sekretara Kotarskog
komiteta KP Pericu Doeta. Ovim je pruena pomo, kako bi
se rad partijske organizacije ojaao.
Poetkom januara 1942. formirana je partizanska eta odboraca iz Donjeg Lapca i sela Donjopolja, Oraovca i Gajina.
Za komandira ete postavljen je Petar Raeta Jandrijin, dotadanji komandir Gajskog voda, a za komesara Sava Mileusni.
Odmah po formiranju eta je upuena na teren korenikog kotara, gde je nekoliko prvih dana vodila borbu i drala poloaje
pri blokadi talijanskog garnizona u Korenici. Poetkom februara eta je uestvovala u napadu na ustako uporite u seluenku. Zbog dubokog snega i veoma velikih smetova ova akcija nije u potpunosti uspela: selo je zauzeto, ali su ustae
uspele da pobegnu.

OSLOBOENJE DONJEG LAPCA

U meuvremenu, situacija na teritoriji Donjeg Lapca poela se pogoravati. Po odlasku ete, etnici i Italijani oseali.
su se sigurnijim; etnici su ak poeh da vrljaju po nekim
selima, pa je doneta odluka da se eta vrati. Pri povratu, u.
selu Peani desio se incident s odredom Krbava, iji su borci,,
iz nama nepoznatih razloga, pokuali da razoruaju etu. Zahvaljujui brzoj intervenciji stareina nije dolo do incidenta
i ubrzo je eta nesmetano nastavila put u pravcu Lapca.
Polovinom februara Italijani su u Lapcu pokuah da
uhapse Peju unia. Ovo je bio prvi ovakav potez Italijana u_
Lapcu. U toku februara situacija se sve vie .zaotravala. Italijani i etnici su oekivah na skori napad, pa su etnici uputili,
svoju delegaciju u Srb radi dogovora s tamonjim etnicima o=
zajednikoj borbi. Odlazak delegacije otkriven je na vreme i
na je uhapena u selu Doljanima. Meu delegatima se nalazioi vazduhoplovni porunik bive vojske Stanko Saki, koji je kao
oficir Drae Mihailovia upuen u Liku. Po hapenju, ova etnika grupa sprovedena je u selo Oraovac. etnici u Donjem.
Lapcu zatraili su pomo od itahjanske komande da bi se zarobljeni etnici oslobodili. Ah Italijani nisu smeli da krenu,
van Lapca. Sami etnici su bili brojno slabi i bez odvanosti,,
pa rusu ni pokuah da oslobode svoje izaslanike.
etnici su na neki nain doznah taan dan napada na
Lapac. inei oajnike napore da do ovog napada ne doe, oni
su 26. februara dva put slali svoje predstavnike kod Stoj ana
Matia (koji se tada nalazio u selu Gajine) i molili da doe na
sastanak s njihovim predstavnicima. Uz saglasnost komiteta,,
185

Mati je s nekim lanovima komiteta i vodom boraca otiao na'

isastnak. etnike predstavnike je vodio major Raeta. etnici
.su izneli da su Italijani doznali za napad i predlagali su da
;se odustane od napada, tvrdili su da e garnizonu u odbrani
pomagati avioni, da napad ne moe uspeti, da e se nad naro-dom vriti represalije i slino. Izneli su i to da e biti prisiljeni
-da se nau na strani Italijana, ako se njihovi predloi rie usvoje
i Lapac napadne. Naroito su apelovali" na Matica, pokuavajui da ga ubede da je njegovo mesto na strani etnika. Ni jedan
rzahtev etnika nije usvojen, ve su i oni pozvani da uestvuju
u borbi protiv Italijana, to su uporno odbijah, te se ovaj sastanak zavrio u veoma napetoj atmosferi. Na kraju im je Mati
rekao: Ja nisam komunista, ali sam konano uvideo da jedino
-komunisti vode pravilnu oslobodilaku borbu i svakom istin-skom .rodoljubu i patrioti je mesto meu njima. II koliko ste i
vi za takvu borbu, ja sam spreman da se zajedno i sa vama
"borim. No, kao rodoljub i patriota ove zemlje neu srbovati po
Lapcu, a da mi se tahjanska zastava vije iznad glave i da pomaem tuinu u porobljavanju sopstvenog naroda.
Italijani su centar Lapca pretvorili u pravu tvravu. Na
istaknutim takama iskopah su bunkere, zgrade su podesili za
'borbu, a oko rovova i utvrenja postavili su bodljikavu icu. _
-Centar Lapca pripremljen je za krunu odbranu. Poduzeli su i '
-vanredne mere budnosti. Kontrolisali su dolazak svakog oveka
-u Lapac, pretresajui ak i ene sa sela.
Napad na itahjanski garnizon izvren je 27. februara 1942.
.-godine. U napadu su uestvovah: dve ete bataljona Marko
Orekovi, jedna eta bataljona Ognjen Pria i jedna eta
Lapakog bataljona drala je poloaje na Drenovai (prema
Bihau), a Doljanska prema Srbu. Manje osiguranje postavljeno
je na prevoju Kuk, prema Udbini. Deo boraca lapake ete
rasporeen je za vodie po ostalim etama.
Bila je otra zima, sneg je bio dubok i oteavao kretanje;
-siluete boraca jasno su se ocrtavale na snenom pokrivau. Talijanski garnizon je oekivao napad i solidno se utvrdio. Neprijateljske patrole, koje su se kretale van utvrenja, prve - su
^otkrile nae prisustvo, otvorile vatru i povukle se, a odmah iza
"toga minobacai su otpoeli s dejstvom u svim pravcima. Sa
istaknutih taaka otvorena je jaka vatra iz tekih mitraljeza.
"Nije nam preostalo nita drugo nego da na juri osvajamo deo
po deo rovova i bunkera. Juri je izveden,, silo vito i jednovremeno. Grupe boraca su se probijale izmeu bunkera kroz unakrsnu vatru, upadale u bunkere ili ih zauzimale s lea. Jo u
"toku noi savladana je neposredna odbrana oko utvrenih
ograda, a zauzete su i pojedine kue u centru, tako da su se po
svanuu Italijani povukli i zbili u nekoliko najutvrenijih i
186

najveih zgrada u centru. Bilo je sluajeva da su nai borci bili

u podrumu i u prizemlju zgrade, a Itahjani iznad njih, u drugim prostorijama. Borba se vodila preko celog dana, za svaku
kuu i za svaku prostoriju, a kad su bili sabijeni u samo tri
zgrade, Italijani su prisiljeni na predaju. Njihova komanda izdala je nareenje da se garnizon preda, a na prozorima i pukarnicama istaknute su bele zastave. Meu poslednjima su se
predah karabinijeri.
Pri osloboenju Lapca neprijatelj je imao gubitke od 23
mrtvih i 32 ranjena; zarobljeno je 6 oficira, 14 podoficira, 10 karabinijera i 165 vojnika. Zaplenjno je: 4 teka mitraljeza, 12
pukomitraljeza, 3 runa bacaa mina, 210 puaka, 500 runih
bombi, 27 000 metaka i neto minobacakih" mina. Pored toga,
zaplenjene su dve neispravne radio-stanice.
Mi smo u ovoj borbi imah 15 mrtvih i 23 ranjenih; poginuo je i komandant Stoj an Mati.
Prilikom osloboenja Lapca pohvatana je i grupa etnika.
Oni su se nalazili van ice i centra mesta, u kui Milana Duriina Majka i pri hvatanju nisu pruih otpor. Posle hvatanja
ove grupe i likvidiranja nekohcine voa, etnici su bili razbijeni, tako da se nisu ni pojedinano ni grupno pojavljivali, a
najmanje organizovano, sve do ponovne okupacije Donjeg Lapca
od Nemaca, poetkom septembra 1943. godine. etniki voa
Boko Raeta veto se sakrivao i izgubili smo mu trag. Za njim
se po Lapcu tragalo, pretresane su kue, ali bez uspeha. Tek
kasnije se utvrdilo da se skrivao kod svojih etniki nastrojenih
roaka sve do dolaska Nemaca. Odmah im se je prijavio, a prilikom njihovog povlaenja otiao je u Nemaku.
Sutradan po' osloboenju Lapca nadletali su italijanski
avioni. Pretpostavlja se da italijanska komanda u Lapcu nije
mogla da izvesti svoje pretpostavljene o predaji. Da bi obmanuli italijanske avijatiare, postavljeni su signali koji su oznaavah da su se napadai povukli u umu. Osim toga, zarobljeni
vojnici isterani su napolje i slobodno su se kretah, kako bi se
stekao utisak da se nita nije izmenilo. Zbog ovih varki Lapac
tog dana nije bio bombardovan.
Nakon osloboenja, u Donjem Lapcu je organizovan veliki miting za narod mesta i okoline, a istog dana, uz sve poasti, sahranjeni su u zajedniku grobnicu poginuli borci. Za
novog komandanta Lapakog bataljona odreen je Tomica Popovi, a za komesara Simo Mrda (umesto Steve Time). Lapaki
bataljon dobio je naziv: bataljon Stojan Mati. Bataljon je
znatno pojaan, popunjen novim borcima, naoruanjem i opremom. Nebuljsko-kruka eta je ostala na Drenovai, zbog opasnosti od neprijateljskog napada od Bihaa, a bataljon je krenuo prema Srbu.
187

U Lapcu je odmah normalizovan ivot i rad. Formirana je

komanda mesta; ve ranije formiran narodnooslobodilaki odbor poeo je normalno da funkcionie; formirana je bolnica i
svi ranjenici su zbrinuti. Narod je svu svoju aktivnost usmerio
da pomogne jedinicama koje su se borile, ili bile na poloaju.
Deo oruja koje je zaplenjeno ustupljen je ustanicima na Udbini i Graacu i s tim su naoruane postojee i novoformirane
jedinice.
Osloboenje Donjeg Lapca predstavljalo je krupan uspeh
za NOP u Lici to je bio vehki uspeh u borbi protiv italijanskih okupatora. Uspeh je bio utoliko vei, to je postignuta
pobeda nad neprijateljem u utvrenom naseljenom mestu, uz
relativno male gubitke i za kratko vreme u naletu. To je bilo
novo iskustvo za ustanike u Lici.
Kao rezultanta ovg napada ojaao je NOP u ovom delu.
Like. U novoformirane i ve postojee jedinice javio se veliki
broj novih borac. Javilo ih se upravo toliko, da su se mnogi
morali vraati kuama, jer je nedostajalo oruja i opreme. Naroito se masovno odazvala omladina.
Narod Donjeg Lapca i okoline'uzeo je velikog udela u
osloboenju svog mesta i pokazao da se Komunistika partija
i rukovodstvo NOP-a sa sigurnou mogu na njega osloniti, to
je i u daljem toku NOB i dokazao.
Sava MILEUSNIC

EMIGRANTI ISTRE I SLOVENAKOG PRIMORJA

ORGANIZACIJA I POLITIKA AKTIVNOST EMIGRANATA

IZMEU DVA RATA -

R apalskim ugovorom Istra i Slovenako primorje, a kasnije

i Rijeka i Zadar, dodijeljeni su Italiji, ime je Hrvatima i Slovencima uinjena velika nepravda, jer su time bili kineskim
zidom oteijepljeni od svoje matice zemlje. Dolaskom faista
na vlast u Italiji za njih. je otpoeo period najgrublje denacionalizacije: paljene su sve hrvatske i slovenake kulturne i prosvetne ustanove (kole, bibhoteke, domovi), zabranjena upotreba maternjeg jezika, itahjanizirana su porodina imena, a
otpoeto je i sa politikim internacijama stanovnitva itd. Tako
je bila zapeaena sudbina oko 400 000 Hrvata i Slovenaca tih
teritorija za preko dvije decenije.
No, oni se s takvom sudbinom nisu mogli pomiriti, a poto
izlaza nije bilo, poela je masovna emigracija: po cijenu ivota
prebjegavali su Istrani i Slovenci preko granice u unutranjost
svoje otadbine. Talijani su to pokuah sprijeiti, pa su, pored
mnogobrojnih drugih mjera, podigli du granice 4 metra visoku
ianu ogradu, na kojoj su na desetke bjegunaca ustrijelili ih
uhvatili, pa ih otro kanjavah. No, sve to nije pomoglo: emigracija je svakog dana "rasla dok se 1932. godine nije popela
na preko 70 000 lica; veliku veinu sainjavalo je hrvatsko stanovnitvo Istre. Ovo je bila izrazito politika emigracija, jer
ekonomski momenti tu nisu bili presudni.
Kada.se uporedi broj stanovnika ovog kraja i broj emigranata, onda ispada da je svaki 5. ih 6. stanovnik bio emigrant. Tako masovne emigracije u historiji rijetko j nai, a
to je stvarno bio najbolji plebiscit ija. je, recimo, Istra, jer je
stanovnitvo bjealo iskljuivo u Jugoslaviju.
189

Stara Jugoslavija pruila je azil istarskoj emigraciji, no

kao to nije trpjela ni jednu naprednu politiku organizaciju,
u zemlji, tako nije dozvolila ni svojim sunarodnicima iz Istre
da je stvore. Kralj Aleksandar sa svojim vladama uinio je
mnogo samo da mu emigranti budu podreeni.
Tih 70 000 emigranata bilo je razbacano po cijeloj Jugoslaviji. Bili su organizirani u 40 drutava u skoro svakom
veem mjestu postojalo je Drutvo Istrana. Najvea i najjaa
bila su u Zagrebu, Karlovcu, Ljubljani, Mariboru, Beogradu,
Suaku, Slavonskom Brodu, Novom Sadu, Sisku i Sarajevu itd.,
manja su bila u Bjelovaru, Subotici, Skoplju i drugim mjestima;
ova manja bila su i pohtiki slabije aktivna. Osim tih drutava
postojala je jedna brojnija grupa istarskih emigranata koloniziranih na Kosovom polju. U Zagrebu je postojao internat za
istarske ake, koje je stipendirala kraljevska vlada, ime je
eljela da ih vee za reim i dvor.
Iznad svih tih drutava i organizacija stajao je Savez istarskih emigranata u Beogradu, koji je imao i svoje glasilo
Istra (tampano je u Zagrebu i izlazilo svakog tjedna; ovaj
tjednik izlazio je preko 10 godina). Sve te emigrantske ustanove
bile su legalne i registrirane, a svakih 4 do 5 godina odravale
su kongrese. Djelovale su jedinstveno, bez obzira to su ih sainjavali Hrvati i Slovenci.
Vlada je emigrante u koje je imala povjerenja zapoljavala na odgovorna mjesta, izvjestan broj i u pohciju, kako bi
razbila antifaistiki karakter te emigracije, to joj je u dobrom
dijelu u prvo vrijeme i uspijevalo. Dugogodinji predsjednik
Saveza emigranata dr Marijan ok, advokat, kao ovjek od
izuzetnog povjerenja, prisustvovao je tako rei svim sjednicama vlade. Osim toga bio je poznat i,kao vatreni anglofil. Ukoliko bi se u kojem od emigrantskih drutava pojavilo ljeviarsko stremljenje, pojavio bi se dr ok ih njegovi izaslanici sa
prijetnjama da e svi oni koji nisu na liniji vladajue buroazije biti vraeni u Italiju (bilo je vie sluajeva da su pojedine
napredne drugove i protjerah). Ukoliko bi se ovakva strujanja
javila meu studentima, prijetili su da e im ukinuti stipendije, to su takoer u nekoliko sluajeva i uinili. ak su bih
proturili glasine da mi emigranti moemo biti za njemaki faizam, glavno da nismo talijanski faisti. U glasilu Istra antifaistikih lanaka nije bilo godinama.
Tako je istarska emigracija, koja je po svom sastavu i karakteru bila antifaistika, silom skrenuta i ekonomski privezana uz faistika kola petokolonaa stare Jugoslavije. Dobro
se sjeam kada je tadanji predsjednik kraljevske vlade, Stojadinovi, zamoljen od istarskih emigranata da prilikom svog
slubenog posjeta Itahji (mislim 1935. godine) postavi u Rimu
190

zahtjev da se u Istri dozvoh slubena upotreba maternjeg j e zika i si., ali je on odgovorio da ima vanijeg posla od toga.Kada je omladinska sekcija drutva Istra u Zagrebu r e organizirana 1934. godine i uprava drutva pojaana naprednirru
radnicima, ubrzo su bih potisnuti stari elementi. To drutvo,.,
koje je inae stajalo na staklenim nogama, ubrzo se poelo slijevati u omladinsku sekciju. Prije no to su emigrantski vrhovi.
sagledali kakva im opasnost prijeti od novog poleta omladine,..
bih su u nepune dvije godine uzdrmani na svojim pozicijamaPraksa je pokazala da je omladinska sekcija daleko vitalnija,,
pa se, po direktivi KPJ, odmah prelo na formiranje tih sekcija u svim ostalim veim drutvima. Ve 1935. godine postojale su omladinske sekcije u emigrantskim drutvima u Beogradu, Karlovcu, Suaku, Slavonskom Brodu, Ljubljani, Mariboru, Novom Sadu i drugim, u ija rukovodstva su uh napredni radnici i omladinci. Te omladinske sekcije s uglavnom-.
odravale tjedno usmene novine, izdavale zidne novine, orga
nizovale izlete i pod tom izlikom odravale su meusobne veze nekad na Kleku kod Karlovca, a jednom na planini Lisci u
Sloveniji, gdje su doli predstavnici svih omladinskih sekcija.
iz Hrvatske i Slovenije, a izlet se pretvorio u mali kongres na.
kojem je zakljueno da se zada poslednji udarac svim starimnazorima u emigrantskoj politici. 1936. godine ve su sva drutva prela u ruke ovih sekcija. Ostao je : visei Savez tihdrutava, kao general bez vojske. Omladinska sekcija u Z a grebu, kao najjaa (koja je zapravo stala na elo tog novog gibanja), poela je izdavati ilegalni mjeseni bilten. Istodobno je osvojila i redakciju Istre. Urednika Anta Raetiaje zamijenio profsor Ante Peruko, te je od tada Istra postala bliska emigraciji, a krijumarena je sa* ostalom naprednijom tampom i u istarska sela.
Istarska omladina, radnici i studenti, vie nisu lutah
svakome se nalo pravo mjesto. Radnici su povezivani u Ursovesindikate. Od naprednih radnikih omladinaca krajem 1937. godine poelo je stvaranje skojevskih organizacija i simpatizerskih grupa KPJ. Ve 1938. godine u jaim drutvima organizirane su partijske frakcije, a u Zagrebakom drutvu i partijska,,
elija.
Rad i ivot tih drutava se naglo razvijao, a uprave su.
prele u ruke omladinskih sekcija. Najtee je bilo raditi sa
istarskim studentima, jer je uprava internata u Zagrebu bila
vie naklonjena Savezu u Beogradu, nego novonastaloj situaciji. Osim toga, Savez u Beogradu stalno je smetao i ukidao jednom po jednom studentu stipendiju. U Zagrebu je postojaoAkademski klub istarskih studenata, ije je lanove dobrhm
dijelom korumpirala dinastija. No, zahvaljujui upornom partij
191

,-skom radu i ta je prepreka 1938. savladana, jer je vei broj

-mladih studenata naginjao naprednim shvatanjima. Time je palo
posljednje uporite i sama svrha postojanja Saveza. No, tada
je Savez pokazao svoje pravo lice i u drugoj polovici 1939. godine izdejstvovao kod vlade da stavi van zakona sve emigrantska drutva. No, uprkos tome, bujni rad omladinskih sekcija,
koji se sprovodio kroz mnogobrojne podsekcije (pjevake zbo:rove, ahovske, tamburake, pionirske podsekcije tid.), nije
prestao, ve se kao cjelina prenio u razne komunalne organizacije, koje je tada forsirala KPJ. Ta situacija nije istarskoj emi.graciji uopte tetila, jer su veze i nadalje odravane. Ilegalna
;napredna tampa je jo vie rasparavana, pa ak i u veoj mjeri
rnego do tada i preko granice u Istru.
Pri ovoj reorganizaciji i novom usmjeravanju istarske
^emigracije najvie su se istakli emigranti iz Zagreba.1 II Sloveniji su ih naroito podravali profesori Pahor i Bidovec iz
Ljubljane, profesor Bozijak iz Maribora, Josip Lazari i Ivan
'Tankovi iz Beograda, Ivan i Berta Crnja i Kosa iz Suaka,
:Snajder iz Slavonskog Broda i mnogi drugi bilo je na stotine
.aktivnih emigranata koji su pokrenuli itavu emigraciju, usmjerili je na novi antifaistiki put i dostojno pripremali za pred.-stojei svjetski rat.
UEE ISTARSKE EMIGRACIJE U NOB

Istarski emigranti uoi sloma stare Jugoslavije bili su

jedinstveniji nego ikada prije. Oni su u ogromnoj veini
spremno doekah II svjetski rat, jer je njihovim pokretom rukovodila KPJ. Tada je meu najaktivnijim emigrantima postojalo na desetine lanova KPJ, skojevaca i simpatizera. U to
vrijeme je sa robije doao i Otokar Kerovani, koji je takoer
dao vrijedan prilog radu emigrantskog pokreta. Zahvaljujui
"KPJ emigranti su spremno doekali april 1941. god. i uzeli bezmalo kolektivno uee u NOR-u.
Kada je bio oit slom stare Jugoslavije, KPJ je dala direktivu da se brani Jugoslavija. Sa svih strana javljali su se
dobrovoljci, pa tako je bilo i na stotine Istrana, spremnih da se'
odazovu. Ali kad'su Darko Franovi i Boo Kali, kao delegati
1 Ivan Blaina, Ante Ciliga, Mijo. Pikuni, Franjo Debac, Josip
Percan, Anela Turinovi, braa Darko i Milivoj Franovi, Ivo Jerman,
Fabris Klemente, Vjekoslav Bratovi, obje obitelji Grakali, Ljubo MraJtovi, Stanko Raoevi, Ante Dobrila, Branko Sironi, braa Laginja,
Slavko Boi, Josip Matas, sestre Privrat, obitelj Jurii, Duan Tumpi,
.Zvonko Beker, Joko Udovii, Milan Kosmina, Boo Kali i mnogi
drugi.

192

doli jednom pukovniku u Zagrebu da prijave dobrovoljce

Istrane, on ih uopte nije htio sasluati, ve ih je htio zatvoriti;
na kraju se zadovoljio time to ih je izjurio iz svoje kancelarije.
Kasnije se pokazalo da se tom linijom nije moglo nita uiniti,
jer su vrhovi stare vojske bih veinom petokolohaki.
Iza toga uslijedila je kapitulacija stare jugoslavenske vojske, dole su ustae i poela su hapenja svih kompromitovanih
ljudi. Meu prvima je bio uhapen i Kerovani. Uskoro je eksplodirala bomba u Glavnoj poti u Zagrebu. Meu prvim bombama koje su baene na ustae u Zagrebu uestvovao je i poginuo Ante Cihga, emigrant i lan KPJ. U prvoj polovici aprila
1941. poginuo je u Beogradu emigrant Milivoj Franovi, lan
KPJ; u Zagrebu je uhapen Romeo Vlah, lan KPJ>. pogubljen
u zatvoru u prvim danima rata. Mnogi istaknuti emigranti morah su se kriti ispred ustakog terora. Mladi student Branko
Semeli iz Zagreba, lan KPJ, poginuo je na poetku rata u
jednoj diverzantskoj akciji. Jedan dio istaknutih emigranata
je bio prebaen u Istru pod kraj 1941. godine da organizira
ustanak.2 Svi su se istakli kao rukovodioci i organizatori ustanka
u Istri, a neki su i poginuli vrei odgovorne dunosti (Ljubo
Mrakovi, Stanko Radoevi i Slavko Boi). im su se poele
stvarati partizanske grupe u njima je bilo i emigranata u kojima su ostavili svoje ivote:_mladi student Trinajsti, Boac,
Beker, Joko Udovii, Ivo rnjac, Ljubo i Mro Grakah i
mnogi drugi.
Zahvaljujui KPJ i istarskoj emigraciji, Istra se 1943.
digla na opti narodni ustanak, formirala svoje bataljone i brigade, dala 43. diviziju, a veliki broj njenih sinova poloio je
svoje ivote u odbrani zemlje.
Boo KALI

2 Mijo Pikuni, Ivan erver, Ante Cerovac, Boo Kali, Vlado

Jurii, Ivan Motika, a kasnije Duan Dimini, Dina Zlati, profesor
Slavko Boi, Stanko Radoevi, Ljubo Mrakovi, braa Laginja, Elemento Fabris, Josip est an, Lazo Ljubotina, Ante Dobrila, Miro Furlan,
Ante Hrvatin, braa Crnja i Ranko Licul.

13 Ustanak 1941.

SUSRETI S RADOM KONAROM

V
ri
\>_jini mi se da je to bilo juer kad sam od Rada Konara Brke,
sekretara CK KPH primao partijske materijale, zadatke i direktive Partije.
Za druga Brku uo sam prvi put 1938. god. od Jovice Markovia i Branka Maleevia (poginuli u NOB-u), kada je formiran Okruni komitet Pakrac. Oni su prilikom prenoenja direktiva spomenuli nekoliko puta druga Brku i ve samim spominjanjem" njegovog imena, naglaavanjem to je rekao Brko,
za nas, ostale lanove to je bila direktiva o kojoj se vie ne
raspravlja.
Poetkom januara 1939. god. upoznao sam se sa Brkom u
Novoj Gradiki, kada je formiran Okruni komitet za Novu
Gradiku, umjesto OK Pakrac. Na tom sastanku sluajui izlaganje o stanju nae Partije, o krupnim zadacima koji stoje pred
naom organizacijom i problemima koje treba da rijei novi
Okruni komitet, na mene, kao i na ostale delegate, svojim
posebnim nainom iznoenja, onom samo njemu svojstvenom
prisnou i drugarskim ophoenjem, toliko je djelovao da sam
mislio da nema toga zadatka koji ne bih mogao izvriti.
Poshje zavrene konferencije zajedno smo otili na eljezniku stanicu. Cijelim putem sve do dolaska brzog voza on je
neumorno govorio o konkretnim zadacima koje treba sprovoditi,
iriti organizaciju novim lanovima, smjelo pristupati primanju
ena i simpatizera u Partiju, iriti i uvrstiti skojevsku organizaciju, oistiti organizaciju od oportunista i kolebljivaca. To je
prekinuo vrsti stisak ruke i jedno ovienja u Zagrebu.
Nakon dva mjeseca boravio sam u Zagrebu po jednom
zadatku. Setajui Zvonimirovom ulicom (sada Socijalistike revolucije) sreo sam se sa Brkom, ah, s obzirom da sam znao da
on ivi ilegalno u Zagrebu, nastojao sam da proem kao da ga
194

nisam primijetio. No, on se nasmijei i prie kao starom prijatelju, uhvati me ispod ruke, raspitujui se o radu i novostima
na naem terenu: to smo uinili od poslednjeg sastanka, da li
smo primili posiate partijske materijale, kako radi naa okruna
tehnika, kada planiramo sastanak OK i na kraju kada u se vratiti u Banovu Jarugu. Kada sam rekao da putujem veeras, on
mi ree: U 18 sati budi na Kreiminovom Trgu na tom i tom
mjestu i primit e materijale za va OK.
Na ugovoreno mjesto stigao sam sa zakanjenjem od dvije
minute, sav zadihan, jer sam zakasnio na tramvaj, pa sam morao
trati. Prilazim k njemu, a on dri sat u ruci i ree mi: Drue
Crni, za dvije minute propala bi revolucija. Uhvati me ispod
ruke, predade mi materijal za umnoavanje, stisak ruke i ovienja.
Od tada nikad vie nisam zakasnio, a o tim rijeima koje
je izgovorio Brko posebno sam razmiljao. Shjedee godine kada
sam saznao tko je Brko, kako se zove i koji poloaj zauzima u
naoj Partiji, grizla me je savjest za moju grijeku i smatrao*
sam da sam od njega zasluio otar ukor.
U toku 1939. godine bilo je estih susreta sa tim. rijetkim
ovjekom, kako na sastancima OK Nova Gradika, tako i u Zagrebu. Ako nisam bio pozvan ha vezu (javka), etao sam pored
Radnikog doma ili Zvonimirovom ulicom, gdje se Rade estomogao sresti. Uvijek vedar, nasmijan, taj njegov smijeak za
nas je bio neobino privlaan, a pojava je odavala snagu i
borbenost.
Pred kraj 1939. godine na sastanku CK Nove Gradike,
koji je odran u Banovoj Jaruzi, pored ostalog pretresalo se i
pitanje aktivnosti nekih pripadnika ustakog pokreta, koji su
te godine ve poeli otvorenije da istupaju. Pokojni Veljko Raenovi, student iz Novske, dao je predlog da bi trebalo da se
lanovi Partije snabdu orujem i.da ponu sa likvidacijom
istaknutih ustakih pristalica. Taj predlog podrao sam i ja.
Pored Rada Konara na ovom sastanku bio je i Pavle Gregori Brzi. Kako je Rade na ovaj na predlog reagirao, jo danas
se doslovce sjeam: Drugovi rekao je naa Partija nije
teroristika organizacija i ona se nije do sada sluila terorom;
bilo je takvih pokuaja u prolosti, ali danas to neemo initi.
Ove njegove rijei i direktivu, koju smo bez daljnje diskusije
prihvatih, preinaili smo u aprilu 1941. godine, to je pozdravio
i tada rekao: Pod odreenim uslovima mijenja se taktika i
strategija.
Na jednom sastanku OK Nova Gradika, koji je odran u
mojoj kui u Krivaju (pored Banove Jaruge) u ljeto 1940. god.
ostao mi je Rade Konar u sjeanju ne samo kao izvrstan i posebno nadaren partijski rukovodilac, nego kao njean i osje13

195

ajan otac, koji posebno voli djecu. ekajui delegate, koji su

po planu imali da stignu veernjim vozovima, a on je stigao
ranije, cijelo to vrijeme proveo je s mojom djecom i drugaricom,
igrajui se sa sinom i kerkom. Onda smo saznali da i on ima
sina i kada je o njemu govorio vidjeli smo koliko ga voli i koliko
je zabrinut za njegovu sudbinu.
Na Zemaljskoj konferenciji KPH odranoj u Dubravi kraj
Zagreba 1940. godine, poslije diskusije jednog delegata iz naeg
OK Nova Gradika, Rade Konar nam je rekao: Ej, vi Slavonci,
dobri ste deki, ali diskusija ovog vaeg delegata pored sektatva
ima i oportunizma. Zar nije netko drugi mogao da doe ispred
kotara Pakrac i onda bi otpala kritika druga Starog. Kritika
upuena naem OK odnosila se na prijem ena u Partiju kako
je prikazao ovaj delegat, a Rade je znao da tako stvari ne stoje.
Prvi sastanak sa Konarom poslije napada na nau zemlju
bio je na eljeznikoj stanici u Banovoj Jaruzi, prilikom njegovog povratka iz Beograda, gdje je doivio bombardiranje. Na
njegovom mantilu i odijelu bilo je vidnih tragova od stakla, koje
je sa prozora padalo po njemu. Prve rijei koje je uputio bile su:
Oruje i opet oruje. Meutim, mi smo mu podnijeli izvjetaj
da je na Mjesni komitet za Banovu Jarugu prekrio njegovo
nareenje (da se lanovi ne smiju naoruati) i da smo prilikom
razoruanja jedne manje jedinice spremili 10 karabina, veu
koliinu municije i dosta ratne opreme, eksploziv, sanitetski
materijal i drugo. On je poeo da nas grli i ljubi. Tako drugovi, samo smjelo naprijed.
Koncem aprila 1941. godine sastao sam se sa Radom u
Zagrebu. Odveo me je u jednu jevrejsku trgovinu na dananjem
Trgu rtava faizma i po njegovom traenju trgovaki pomonik
stavio je pred nas desetine bala tofa za odijela. Rade je poeo
da bira i pitao me je koji mi se svia. Izabrali smo pet lijepih
tofova za odijela. On je otiao kod efa, s njima neto govorio,
a pomonik je spremio paket, predao nam ga i izali smo na
ulicu. Upitao sam Rada to da radim s tim tofovima, a on mi
ree: Ne brini, puno ima naih drugova koji trebaju odijela,
a ovo e i tako ustae oduzeti. Kada sam stigao kui i otvorio
paket, pored tofova bio je jedan paketi letaka i drugi partijski
materijal.
Poslednji moj susret s Radom Konarom bio je 9. jula
1941. u Zagrebu. Doao sani po zadatku na vezu i tu sam se
sluajno sreo s njim. Pitao je odmah kako ide sa rasturanjem
partijskog materijala, kako funkcioniraju veze sa kotarevima
naeg OK, kakva je situacija u samoj Novoj Gradiki (gdje je
dio komunista sa sekretarom Okrunog komiteta Mirkom Klaiem uhapen po dolasku okupatora, a na Mjesni komitet Banova Jaruga preuzeo vezu sa Zagrebom). U razgovoru davao je
196

direktive kako treba raditi i to sada vie nego ikad ranije, pitao
da li smo u stalnom kontaktu sa Brzim, koji se stalno nalazio na
sektoru Slavonije. Iznio sam sve to smo uinili zajedno sa
Brzim. Govorio sam mu da su neki lanovi preplaeni terorom,
drugi pohapeni i da ne postiemo svuda eljene rezultate. On
je na ovo odgovorio: Sutra da mene stave pred zid, sa lecima
van. Moj Crni, dolo je vrijeme kada naa Partija vodi beskompromisnu borbu i trai od svojih lanova da po svaku cijenu
izvravaju postavljene zadatke. Pobjeda je sigurna, uz nas je
Crvena armija i veliki Sovjetski Savez ustae i faizam bit
e uniteni.
vrsti stisak ruke i . . . vie ga nisam vidio.
,
Rade PAVLOVIC

GETA RUDARA NA KOZARI '

CDdmah poslije okupacije ljeljanska partijska organizacija je

poela da radi. Bilo nas je pet lanova Partije. U rat smo aprila
1941. otili nas trojica. Svi smo se u roku d 20 dana poslije
kapitulacije vratili i poeli da radimo na svojim radnim mjestima u rudniku. Odmah smo uspostavili vezu sa Srskim komitetom u Bosanskom Novom. Tih dana, negdje poetkom maja,
u Ljelj anima se nalazio i Nemanja "Vlatkovi, pa smo s njim
i Vukainom ukom prodiskutovali o zadacima nae organizacije u vezi sa direktivama koje smo primili od Sreskog komiteta.
Trebalo se pripremiti za vrenje sabotaa. U to vrijeme u rudniku je radilo oko 750 radnika. Godinja produkcija je bila blizu
100 000 tona uglja. Da bi obzbijedile normalnu proizvodnju,
okupatorske vlasti su, pored toga to su naoruavale nekoliko
desetina frankovaca (slubenika i radnika u samom mestu),
dovele nekoliko desetina ustaa koji su poeli patrohrati po rudniku i cestom Dobrljin -Ljeljani. Te ustae su svojim zasjedama, patrohranjem i prijetnjama poele da plae radnike, pa
su neki radnici poeli da izbjegavaju dolazak na posao, bojei
se da budu uhapeni kao taoci za poginule Nijemce ih ustae.
Proizvodnja je tako poela opadati, pa je i sam .direktor rudnika in. Pernat jednom mtervenisao preko radnikih povjerenika da ne slabi .proizvodnja. Prijetio je silom okupatora, govorei da e nas natjerati da redovno dolazimo na posao. Ustae
su, a pogotovu pojedinci, nastojale da pokau svoju silu i veliinu i snagu okupatorske vlasti. Tako su na pojedinim raskrsnicama kuda su radnici prolazili upadah meu njih i prijetili im,
a vrlo esto bi i poveli nekog na neko sasluanje. U ustakoj
i andarmskoj stanici je gotovo stalno bilo po nekoliko seljaka
i radnika kao neki taoci koji su poshje izvjesnog vremena putani a drugi odvoeni. Na to smo nas dvojica otili kod direk198

tora rudnika i protestovali protiv toga. Tih dana sam i sam

jedne veeri idui na posao ispred kue Spase Vlatkovia bio
uhvaen od ustaa, koji sii ispali iz kafane, i poveden u stanicu,
odakle- sam iste veeri pobjegao, dok su druge na isti nain
hvatah i privodili.

Poetkom juna na jednom sastanku sa Miom urlanom u

Bosanskom Novom, koji smo odrali u etnji kejom pored Une,
Mio mi je saoptio da emo ii u Banjaluku na jednu konferenciju za koju sam ja predvien kao delegat ljeljanske partijske organizacije. Sutradan sam o tome obavijestio svoju partijsku organizaciju, poslije ega smo odrali sastanak na kome
smo prodiskutovali o stanju na terenu i govorili o izvjetaju
koji treba da podnesem kao delegat nae organizacije na predvienom savjetovanju. Zakljuili smo da pored lanova Partije
i 15 kandidata imamo jo oko 30 drugova sa kojima je ve u to
vrijeme razgovarano o borbi protiv okupatora i koji su pokazivali svoju spremnost da pou sa nama u umu i bore se protiv
okupatora i onih koji ga podravaju.
Tada smo ve intenzivno radili na prikupljanju podataka
o tome koji su drugovi povratkom iz bive jugoslovenske vojske
poshje kapitulacije donijeli oruje, odijelo ih neku drugu
opremu. U to vrijeme okupator je jo uvijek raspisivao razne
okrunice i pozivao da mu se preda oruje i vojnika oprema.
On je prijetio raznim kaznama i represalijama. Meutim, ove
prijetnje nisu imale uspjeha. Nai drugovi iz organizacije su se
stalno nalazili po selima. Partijski sastanci su tada bili vrlo
esti. Kratko smo se dogovarah, podnosili izvjetaje o izvrenim
zadacima i primah nove zadatke. Ve tada smo bih razradili plan
naega rada i izvrili zaduenje tako da je svaki od nas dobio
svoj teren, po nekoliko sela, gdje je imao da radi i za sebe vee
to vie ljudi.
SAVJETOVANJE NA EHITLUCIMA

Narod se sve vie poeo interesovati za situaciju. Mi smo

ovo koristili da pariramo zahtjevima vlasti da se predaje oruje,
prijavljuju ljudi okupatorskim vlastima i si. Oni koji su imah
oruje i vojnika odijela poeh su oruje sakrivati a odijela
bojiti u crno i prekrajati. Na tome terenu za vrijeme napada
Njemake nisu voene borbe niti je bilo rasformiranih jedinica
da bi se moglo doi do oruja i municije. Meutim, na poloajima oko Volinje i Kostajnice bilo je neto vojske koja se tu i
razbjeala od-Nijemaca. Dogovorili smo se o tome kako da stupimo u vezu sa nekim drugovima iz toga kraja ih da od nekoga
preko seljaka doznamo ima li gdje sakrivenog oruja.
199

Poetkom juna Dragoljub Skondri Ljuban, sekretar partijske organizacije iz Blagaja, javio mi je kada da krenem za
Banjaluku. Rekao mi je da i on ide kao delegat blagajske partijske organizacije. Siao sam na eljezniku stanicu u Blagaju i,
po dogovoru, uao u trei vagon od lokomotive. U njemu sam
naao Miu urlana a zatim je iz drugog vagona doao i Ljuban.
U Banjaluku smo stigli oko 8 asova, a zatim krenuli ulicom
jedan za drugim, na veem odstojanju.
Idui prema mostu preko Vrbasa bio sam zadran od policije. Traili su mi linu kartu. Poslije listanja po nekom bloku
legitimacija mi je vraena, te sam brzo produio da ne bih izgubio vezu. Ih smo do kafane, koja se, mislim, zvala Sipsi. Od
ove kafane sva trojica, opet na velikom odstojanju, krenuli smo
preko Vrbasa, a zatim kroz neke ljivike i uzanom stazom do
umareve kue na ehitlucima. Poshje kraeg zadravanja u
umici oko kue, poela je konferencija u jednoj sobi. Meu prisutnim sam poznao, i Osmana Karabegovia koji je dolazio ranije u rudnik Ljeljane radi formiranja nae partijske organizacije, kao i jo dva druga sa kojima sam se sretao u Bosanskom
Novom, ah im nisam znao imena. Konferencijom je rukovodio
uro Pucar kojeg do tada nisam vidio. On je izloio'situaciju i
govorio o zadacima Partije na pripremama za oruani ustanak.
Veina delegata je, koliko se sjeam, diskutovala. Govorilo
se o jaanju partijske organizacije u pojedinim mjestima. Pucar
je traio da se govori o tome: koliko se sakupilo oruja, koliko
ima ljudi spremnih da odmah pou od kue u oruane odrede.
Tako je, kada sam govorio o radu Ijeljanske partijske organizacije, zahtijevao da iznesem koliko smo prikupili puaka, eksploziva i kako objanjavamo rudarima i narodu uopte situaciju
tj. kako ih pripremamo za borbu. Bila je kritikovana naa partijska organizacija to je dozvolila da Vukain uk* bude Uhapen i odveden u logor. Dobili smo zadatak da pokuamo da ga
nekako oslobodimo. Ljuban Skondri je govorio o tome ta je
uinjeno na pripremama u blagajskoj partijskoj organizaciji,
zatim o trajku u Blagaju i o iskustvima iz njega. Bilo je rijei
i o radu na selu spreavanju pljake seljaka, uzimanje ita
od strane okupatora, smelijem prijemu novih lanova u Partiju,
itd. Konferencija je zavrila sa radom poshje podne, a zatim
smo, po jedan ili dvojica krenuh u grad. U gradu nas je prihvatio i razmjestio na spavanje Slobodan Kokan. Tu sam sa Miom
urlanom prenoio kod Slobodana Kokana u kui. (On se ba
negdje u to vrijeme vratio iz Sovjetskog Saveza gdje se nalazio
* Vukain uk je bio panski borac. Odveden je meu prvim taocima u logor u Kostajnicu, gdje je bio oko tri nedjelje, a zatim je prebaen u Koprivnicu, gdje je navodno strijeljan.
200

jedno vrijeme.) Ljubana je smjestio u neku drugu kuu. Te

noi sam prvi put sluao jednog oevica koji nam je priao o svojim utiscima o prvoj zemlji socijalizma. Sva trojica smo se doBlagaja vratili istim vozom, poslije ega smo se razili da prenosimo zakljuke.
Odmah poslije povratka iz Banjaluke podnio sam izvjetaj organizaciji i govorio o utiscima sa savjetovanja. Prisustva
naeg delegata na takvom savjetovanju znailo je za nau organizaciju veliki dogaaj. Dogovorih smo se o daljim zadacima.
Zakljuili smo da dalje i smjehjeidemo na prijem novih lanova
u Partiju, da odabiramo nove kandidate.
Odmah smo poeli sa primanjem novih ljudi za. kandidatePartije tako da smo za mjesec i po dana, do poetka ustanka,,
imali 15 kandidata. Svaki od lanova Partije je imao po nekoliko kandidata sa kojima je radio. Talio sam ja imao: Simu i.
Rajka Ivanovia, uru Miloevia i Pavia Oljau. urlan je
radio sa Brankom Vukoviem, Milanom Staniem i Dragecom
Preseaninom. Meusobno smo mijenjah partijsku literaturu.,
letke i drugi materijal koji smo zajedno sa kandidatima italiPoshje savjetovanja na Sehitlucima mi smo jo konkretnije mogh da radimo na prikupljanju oruja, municije, eksploziva i si. Pripremali smo se da oslobodimo uka Vukaina iz;
logora u Kostajnici. U tim pripremama pomagao nam je dr Jovo.
Bjeli, ljekar ipada u Dobrljinu. Jovo je koristio vezu sa.
svojim nekim prijateljima u Kostajnici, gdje je Vukain bio u.
logoru. Stvar je bila dobro pola, ali je Vukain u meuvremenu,
bio prebaen za Koprivnicu u tamonji logor.
PRIPREME ZA USTANAK

U nedjelju 22. juna smo se Ljuban Skondri i ja sastah sajednim drugom iz Sreskog komiteta Bosanski Novi, na obali.
Sane, nekoliko kilometara iznad eljeznog mosta. Taj drug nam
je rekao da sutoga jutra Nijemci napah SSSR. Iako se to moglo*
oekivati, bih smo iznenaeni ovom vijeu. Tako je na razgovor dopunjen nepredvienim dnevnim redom. Prodiskutovalr.
smo i o tome dogaaju i dogovorili se da odmah odrimo sastanke svojih organizacija i da objanjavamo radnicima novonastalu situaciju, zatim da pojaavamo politiki rad po selima
i objanjavamo da se ugledniji seljaci, koji su bili pozivani za.
taoce, ne odazivaju vlastima. Objanjavajui politiku Partije
sve vie smo imah uticaja po selima. Pojedini seljaci su, kada
bi dobili poziv da se jave vlastima, trali do nas i pitah ta da
rade. Tada su se ve po umarcima i u prikrajcima sela sakupljale grpe seljaka i diskutovali o tome ta da se uini. Ustae
201

:su poele da vre ispade u sela i da odvode seljake za taoce koji

:su trebali .da garantuju ivote okupatorskih vojnika. itava
sela su pozivana i odvoena na kuluk radi opravke puteva i
pruge izmeu Dobrljina i Bosanskog Novog i oko Blagaja i
Svodne. Ceste su bile razrovane od kretanja njemakih tenkova
i motornih vozila,. Sa tih akcija su pojedini seljaci i omladinci
"bjeali, pa smo ih poeh okupljati i pripremati da stupe u naoruane odrede radi zatite sela od pljake.
Ustae su traile i odvodile naroito one ljude koji su iz
jugoslovenske vojske poshje" kapitulacije donijeli oruje i
opremu. Do naroda je brzo dopirao glas o hapenju graana u
Prijedoru i okolini i o strijeljanju oko 100 talaca u Sanskom
Mostu zbog napada na jedan njemaki kamion i pogibije jednog
.Nijemca.
Poetkom jula mi je saopteno da sam odreen za vojnog
povjerenika za pripremu i dizanje ustanka rudniku Ljeljani
i okolnim selima. Trebalo j to prije povezati one drugove rudare koji su radili u rudniku, a stanovali po okolnim selima, kao
:i one simpatizere Partije i druge, sa kojim smo ve do tada
bili u kontaktu i razgovarali o ustanku, o sakupljanju oruja,
municije, eksploziva i drugog. S obzirom da je situacija postajala sve zategnutija, ustae :u rudniku su dobij ale pojaanja.
Bilo ih je oko 60 sa dva pukomitraljeza. No, oni su se sve vie
orijentisali na podruje samog rudnika. Ovo su inili zbog toga
to je direkcija rudnika na taj nain htjela da kontrohe kretanje radnika i vri pritisak da to vei broj radnika dolazi na
posao. Prilikom proziva svake smjene dolazila bi grupa ustaa
i poneki andarm i pregledali stanje. Zato smo se mi po okolnim
.selima mogli sastajati i povezivati u grupe, te objanjavati situaciju i vriti pripreme.
U selima je postajalo sve ivlje. Borbeno raspoloenje je
;sve vie raslo. Seljaci su pitali ta da rade, ukoliko naiu ustae
ih neke druge okupatorske snage da po selima pljakaju ili odvode ljude u taoce. Govorih smo im da se sklanjaju u ume i da
se nikom ne javljaju, da pripremaju oruje i ekaju dok im
damo znak da ponemo davati oruani otpor pljakaima.
Radi povezivanja pojedinaca koji su izvravah razne zadatke, dobivene od partijske organizacije ili vojnih povjerenika,
kao i objanjavanje situacije i organizovanijeg usmjeravanja
priprema poetkom juna smo sazvali sastanak u urlanskom
gaju, izmeu rakovakog groblja i devetake kole. To je bio
prvi sastanak takve vrste koji je izvrila ljeljanska partijska organizacija. Na pripremi toga sastanka radili su svi lanovi i kandidati Partije. Svaki je imao zadatak da na taj sastanak dovede
Ikoliko vie moe rudara i seljaka simpatizera i drugih-ljudi sa
-kojima se ve razgovaralo i koji su bili raspoloeni za borbu
202

protiv okupatora. Taj sastanak je trebalo da pokae rezultate

naeg djelovanja i pravu snagu zamiljenog oruanog odreda
koji smo imali zadatak da formiramo. Sastanak je potpuno
uspio. Dolo je oko 50 ljudi. Proitali smo nekoliko letaka i
Proglas CK od 4. jula kojim se poziva na ustanak protiv okupatora. Ove materijale smo dobili od CK. Objanjavali smo situaciju i govorili o pripremama za ustanak. Organizacija sastanka,
disciplina, interesovanje ljudi za dogaaje i drugo nama u
partijskoj organizaciji je ulilo novu snagu i dalo vie podstreka
i obaveza da se jo bre nstavi sa pripremama. Ljudi su sve
vie poeli prijavljivati oruje. Na partijskim sastancima smo
pretresali pojedince, cenili njihovo raspoloenje i nagaah
da li oni imaju oruje ih ne. Tako bi se neki od nas prisjeao,
da li je kod nekog pojedinca, na nekoj svadbi, narodnom zboru
i slino, vidio pitolj pa smo pronalazili razna poznanstva i
upuivah prijatelje da to nekako ispitaju. Pojedinci su se ustruavah da kau da poseduju oruje, ali bi u razgovoru o potrebi
otpora okupatora govorili: Samo da pone, bie oruja i slino.
Situacija se sve vie zaotravala. Pljaka i upadi ustaa i
drugih naoruanih bandi u sela su postajali sve ei. Oigledno
je izgledalo da e ubrzo morati da bukne ustanak. Iz Mjesnog
komiteta KPJ Bosanski Novi smo sve ee dobivah zadatke i
podnosili izvjetaje o stanju na terenu i pripremama.
Za 26. jul sam bio pozvan na sastanak u Bos. Novi. U kuu
Mie urlana sam doao poshje podne kroz neke bate iza
ciglane. Na tom sastanku su bili prisutni: oa, Mio, Zajko
Dizdarevi, Relja Luki, Milan Liina, Ljuban Skondri i Joko
Ignjatija.
:
_
oa je toga dana stigao u Bos. Novi iz Orlovca kod Prijedora gdje je odran sastanak na kome je on rasporeen na
teren Bos. Novi. Njega je Ljuban Skondri saekao na eljeznikoj stanici u Svodni i doao s njim u Bos. Novi. Bilo mi je
udno kada sam se naao u kui Mie urlana da se ovakav
sastanak dri u njegovoj kui kada je Mio bio kompromitovan
i progonjen, a pogotovu kada sam i njega vidio tu na sastanku,
jer on je ve prije mjesec dana bio izbegao od proganjanja u
Novsku Planinu.
Meutim, drugovi iz Sreskog komiteta su izabrali ba tu
kuu,, pred nosom pohcije, i po danu, jer su osjeali da e biti
najbolja obmana pohcije koja je bila uvjerena da se komunisti na tako neto nee ni usuditi.
Mio je no ranije doao iz sela i-uvukao se u kuu gdje
je ostao sa Soom jo dva dana kasnije, poshje ega su izili na
teren Ljeljana.
Dok smo drali sastanak, Miina majka u istoj sobi je stajala i kroz prozor, iza zavese, pogleivala na ulicu. ivo mi je
203

u sjeanju njeno povremeno okretanje prema nama pokazujui

rukom da uzmemo voa iz pune posude koja je stajala na stolu
pred nama.
oa nam je prvo saoptio da je doao na na teren da bi
rukovodio pripremama za ustanak i oruanim akcijama kje
treba to prije da otponu. Govorio je o tome kakve je grupe
ljudi potrebno formirati. Dogaaji su se tada suvie brzo odvijali. Razmiljao sam i sam nisam vjerovao da se ve ovo tu, na
terenu, poinje da realizuje ono to smo prije neto vie od
mjesec i po dana govorili na ehitlucima. Mislio sam o onome
to smo mi uradili i kako e to sve izgledati.
Na tom sastanku sam podnio izvjetaj o toku priprema na
terenu ravnike optine a posebno u rudniku to je ou naroito interesovalo. Svi smo se sloili da je rudnik za okupatora
jedan od najvanijih objekata koji treba u prvom redu napasti.
Naime, iako je ve do tada bio posjednut sa oko 60 ustaa i imao
jaku andarmerijsku stanicu, on je sedam kilometara udaljen
od eljeznike pruge i iarom se ugalj prevozi iz Ljeljana u
Dobrljin pa je mogue ruiti piramide i druge objekte te tako
spreavati prevoz uglja. Izvijestio sam da raspolaemo sa 6 vojnikih i nekoliko lovakih puaka i pet pitolja. Raunali smo
sa sigurnou na jo toliko puaka, jer su nam ih neki ljudi obeah, ako zatreba to se jo prvih dana borbi i pokazalo kao
osnovano. Isto tako, imah smo vie od 100 kilograma eksploziva
i potreban broj tapina i kapish.
Ovo oruje je bilo podijeljeno u grupe koje su ve bile
organizovane i dobile nazive Ljeljanska, Devetaka, Svoanska, uljevaka i Prusaka. One su se ve tada nalazile manje-vie stalno na okupu ili su bile tako povezane da bi se mogle
brzo sakupiti. Bile su vezane za vojne povjerenike i to Ljeljanska za Relju Lukia, uljevaka za Simu Ivanovia, Svoanska
za Lazu Desnicu, Devetaka i Prusaka za Gojka urlana.
Ovaj sastanak je zavren uvee. Na njemu je donesen
zakljuak da se ubrzaju pripreme oruanih grupa i da se to
prije otpone sa napadom na rudnik i sa ruenjem postrojenja
i ometanjem proizvodnje uglja.
Da bi se oa i Mio urlan, koji su se krili od okupatorskih vlasti, prebacili na teren oko Ljeljana, dogovorili smo se
da ja doem po njih za dva dana u Bosanski Novi. Trebalo je da
ih u zoru saekam na obali Sane u kukuruzima izmeu putnikog i eljeznikog mosta na Sani, gdje bi se oni amcem
prebacili.
U zoru 29. jula sam doao na mjesto gdje je trebalo da se
oa i Mio prevezu preko Sane. Zajko Dizdarevi je na sastanku dobio zadatak, da obezbijei prevoz. Meutim, amac se
nije mogao lako pronai, a da se ne izloe opasnosti. To je nepo204

sredno uza sami grad, zato se od toga kasnije odustalo, pa su oni

ili preko mosta. Bilo je predvieno da-se puca na straara, ukoliko bi im ometao prelaz, traio legitimaciju i slino. O promjeni
te odluke ja nisam bio obavijeten pa sam bio u neizvjesnosti.
Primijetio sam ih preko mosta kada je ve bilo svanulo. Strah
me je bio uhvatio to e se desiti i mislio sam ta da radim.
Meutim, oni su sa pitoljima u depovima preko mosta i pored
straara preli bez ometanja. Cim su se primakli, poeo sam
drmati kukuruzom da bi im se javio. Kada smo se sastali, urili
smo prema umi. Dohvativi se umice, poeli smo razgovor o
promjeni odluke za njihov prelaz. Tako sam se u razgovoru sa
njima, na tome mom prvom partizanskom zadatku, uvjerio da
uvijek ne ide sve ba onako kako se predvidi, ah eto zadatak
izvrismo i na drugi nain, to je, svakako najvanije. To je ve
bio poetak razgovora o tome kako teku pripreme za formiranje
odreda i napad na rudnik. U to vrijeme je ve bila izvrena diverzija i minirano jedno okno u rudniku. Nju su izvrile Ljeljanska i Devetaka grupa eksplozivom je miniran jedan
aht iznad takozvanog Jozefova stolna. Ih sm umom uz
Bojita prema Krivoj glavici. Poshje podne smo -stigli do Pru-.
saca i smjestili se u Tramoljaninom gaju vie Agina polja.
Razgovarah smo o sprovoenju zakljuaka sa savjetovanja u
Bosanskom Novom 11a kome je zakljueno: da se odmah okupe
svi ve do tada naoruani borci i da se oformi odred iji bi
komandant bio Milorad Mi jato vi, kandidat za lana Partije i
rezervni oficir, a politiki komesar Mio Surlan, zatim, da se
to prije poveemo sa komunistima iz Dobrljina, Blagaja i
Svodne i uspostavimo vezu sa drugovima u Khe-Polju i sa
onima koji su izlazili iz Prijedora u okolna sela. Ve u to vrijeme su bile formirane gerilske grupe i u Brezianima, Ahmetovcima, Vodievu, Kulj anima i nekim drugim selima. Od tada
(28. jula) je poelo organizovano rukovoenje od strane Soe
svim aktivnostima na pripremi ustanka. Veze su poele raditi
na sve strane. Kriri su upueni po Duana Misirau, a Ljuban
Skondri, koji je te veeri stigao kod nas, poao je po Milorada
Mijatovia i Ljubana Kantara.
POETAK ORUANE BORBE

oa je traio da Milorad Mijatovi to prije doe, jer nije

bio siguran da mu je saoptena odluka da je odreen za komandira ete odnosno odreda, za koji su se drugovi ve poeh prikupljati. Tu su nas ve ekah Lazo Desnica, Lazo Babi, Gojko
Surlan i jo nekoliko drugova. Sjedili su pod hrastovima sa
pukama u ruci ekajui nareenja.
205

"Veze su po selima sa naim ljudima brzo bile pohvatane.

Ve slijedeeg dana kuriri i drugi koji su se ovoj grupi prikljuiti izvjetavah su da se na pojedinim mjestima okupljaju
grupe radnika i seljaka koje ekaju nareenja.
Na prvom'sastanku toga popodneva svaki od nas je dobio
odreene zadatke. Svi smo shvatili da od toga momenta treba
da izvravamo oina nareenja i direktive. Taj dan je proao
u prikupljanju podataka o stanju u rudniku, u stvari o tome
ta radi i preduzima neprijatelj. Dobiveni su podaci da je .toga
dana u Ljeljane cestom iz Dobrljina pristiglo jo desetak
ustaa i da su zalazili u okolne zaseoke i odveli nekoliko seljaka.
Na sastanku je odlueno da ja sutradan (30. jula) ponovo
idem u Bosanski Novi i donesem neki materijal koji je bio prikupljen. Trebalo je donijeti nekoliko sekcija, neto sanitetskog
materijala, 5 komada bombi i jo neke stvari, da se poveem sa
Sreskim komitetom i podnesem izvjetaj o oinom i Miinom
izlasku. Rano izjutra sam krenuo u Novi preko Blagaja, gdje je
prvo trebalo da naem uru Radmana, lana Partije blagajske
partijske elije, da sam prenesem neke zadatke. uro me je
obavijestio da je dva dana ranije jedan kamion ustaa iz Bosanskog Novog otiao cestom prema Svodnoj. U Novom je nastala potjera za oom i Miom. Neko ih je primijetio onog
jutra kada su izih i obavijestio ustaku vlast. Ove ustae to
su dole kamionom, kako su oni sami priah u Blagaju, traile
su tri ovjeka, meu kojima jednog u konom kaputu (Sou).
uro me je savjetovao da ne idem u Novi. I toga puta sam imao
sreu i zadatak sani uspjeno zavrio.
Ve 29. su stigle vijesti do nas u Kne-Polje i Potkozarje
o ustanku oko Drvara. Prialo se o zarobljavanju velike koliine oruja, municije i druge opreme. Govorilo se kako su Drvarani uputili kolima puke na Kozaru, te da ih treba to prije
prihvatiti, poi u borbu i shno. Sve ove vijesti su jo vie uticale da se borbeno raspoloenje povea i narod die na noge,
pogotovo kada su do nas 31. ujutro. dole vijesti da je u
Kne-Polju planula ustanika puka. Ali i okupatorske vlasti
istovremeno su : saznavi od svojih plaenika da se narod priprema za ustanak sve vie poveavale teror i nasilje nad
mirnim stanovnitvom. Oni su, da bi osujetili ustanike, sve masovnije po selima kupili odrasle ljude i omladinu i odvodili na
kuluk za opravku puteva, koji su bili razoreni od njemakih
tenkova. Poela su hapenja vienijih graana i onih za koje
su pretpostavljah da mogu da se odmetnu u umu. Tako se
tih dana u Dobrljinu u andarmerijskoj stanici nalazilo oko 30
seljaka i radnika iz pilane i rudnika kao taoci. U Ljeljanima
su 31. jula ustae poele da hapse ljude koje su zatvarah u jednu
staru baraku. Meu njima su bili: Spaso Vlatkovi, uro Surlan
206

(Emi), Petar Surlan, Milka Surlan, uja Surlan i drugi. Ustaesu prvih dana dovodile kao taoce samo ugledne seljake. Meutim, toga dana-poeli su kupiti sve to su nali na putevima.
i njivama.
'
Sve je to uticalo da se situacija mnogo bre odvijala negoto smo mi predvidjeli na sastanku 26. jula u Bos. Novom. Ah.
su se isto tako potvrivale i nae ocjene o tome da Partija ima."
veliki uticaj u narodu i da narod podrava liniju Partije i prihvata direktivu dizanja na oruani ustanak. Niko vie u. tim.
selima nije priznavao okupatorsku vlast, sem nekoliko seoskih,
zelenaa kao to je bio Simo Maak iz Prusaca koji se ve tada.
mirio sa odvoenjem seljaka na kuluk i koji e kasnije sabotirati borbu i miriti se sa okupatorskom vlasti, to je rimoge potene graane kotalo ivota.
Zadnji dani jula su tako proticali u borbenom raspoloenju u selima na itavom podruju Kostajnice, Dobrljina, rav
nike optine, odnosno Ljeljana, Svodne i Grabanice sve doPrijedora. Iz tih sela je bilo preko hiljadu radnika koji su bih.
zaposleni u rudniku Ljeljani, pilani u Dobrljinu'i gipsari u.
Blagaju, odnosno Petkovcu. Oni su gotovo svi bili organizovani.
u URS-u do njegovog rasputanja. II trajkovima i drugim oblicima borbe za svoja prava radnici su ve bili stekli bogato iskustvo kako sa nenarodnim reimom tako i sa poslodavcima koji.
su se, kao, npr. u rudniku Ljeljanima, gotovo svi, kao raniji,
frankovci, stavili u slubu okupatora i. koji e meu prvima.
davati otpor napadu na Ljeljane.
Gotovo svi radnici, naroito rudari stajali su u prvim r e dovima ustanika i bili inicijatori u sakupljanju oruja i municije i u iznoenju eksploziva.*
* Ovdje nije mogue iznositi niz radnikih trajkova, "naroito od_
1935. godine, u kojima su se kalili borci koji e tih prvih dana ustanka,
biti opet na elu borbenih gerilskih grupa. Tako su Lazo Desnica, BrankoVukovi, Mikan urlan, Milan Klisovac i drugi, koji su 1939. godine bili.
lanovi radnike delegacije i ili u Zagreb na pregovore sa poslodavcima
u ime radnika koji su trajkovali dvadeset dana, sada bili prvi borci,
gerilskih grupa i organizatori prvih borbi.
Mnogi radnici su jo u maju, kada je partijska organizacija dala.
direktivu za sakupljanje oruja i opreme, poeli stvarati jednu rezervu
eksploziva. JRudari su iznosili eksploziv koji su predavali na odreeno
mesto. Tak smo do poetka ustanka imali dovoljne koliine eksploziva.
za diverzije i ruenja koja smo bili prevideli. Eksploziv su meu prvima poeli da iznose: Gojko i Mikan urlan, Lazo Desnica, Dur an M i loevi, Mirko i Mladen Graoni, Simo Batar i mnogi drugi. Jedna koliina eksploziva je iznesena sa kamenoloma kojim je rukovodio Ilija.
urlan. On je trebovao vee koliine eksploziva nego su mu trebale pa.
je viak iznoen u naa skladita.
Koliko je uee radnike Mase bilo u ustanku u tome kraju i u.
napadu na Ljeljane i kasnije u stvaranju prvih eta i odreda na irem,
podruju Kozare, govori i to da je u svim jedinicama koje su nastajale?
207

Ve 31. jula u selima od Kostajnice do Prijedora, jednim

-vijencom koji se protee preko Pastireva prusaca, Breiana i
Grabanice, bila se okupila velika masa ljudi meu kojima su
Ibili i rudari sa rudarskim sjekirama i krampovima a seljaci sa
-vilama, kosama i si. Mogla se vidjeti samo poneka puka. Ovim
orujem tiena su sela od upada ustaa i odvoenja ljudi na
kuluk i u taoce. Ta ogromna masa naroda izvrila je frontalni
napad na Kostajnicu, Dobrljin, Ljeljane i Svodnu. Iako je napad na rudnik bio predvien za nekoliko" dana kasnije, poetkom avgusta, nastala situacija nije dozvoljavala da se napad
odgaa. oa i mi ostali koji smo se toga dana nalazili sa njim
;na sastanku premjestili smo se na jednu poumljenu glavicu
iznad Agina polja. Sa ove glavice se daleko vidjelo i moglo se
-osmatrati naselje rudnika. U toj umi je 31. jula ujutro zavren
.sastanak, koji je poeo 30. jula poslije podne. Na ovom sastanku
.su bili: oo Maar, Mio i Gojko Surlan, Milorad Mijatovi,
Duan Misiraa, Relja Luki, Lazo Desnica, Dragoljub Skondri,
Kantar Ljuban, Lazo Babi i Dura Trmoojanin. Na njemu je
"trebalo sagledati situaciju, razmotriti tok priprema za formi-raiije gerilskih grupa i odreda. Ocijenjeno je da se situacija
:mnogo bre razvija nego to smo mi predvidjeli. Padah su predloi da se odmah krene u napad. Ovo je obrazlagano time da se
.sakupljene mase nee vie moi zadrati i da e mase krenuti
u napad. Sloili smo se da se sa napadom n moe ekati. Na
rraniji plan je bio: okupiti najbolje radnike i seljake u jedan
diverzantski odred koji bi se formirao u Postirevu, nedaleko od
Ljeljana, pod komandom Soe. Za ovaj odred je ve bilo pripremljeno oko 30 ljudi, naoruanih karabincima, pitoljima i
lovakim pukama. Eksploziva je bilo dovoljno za prva ruenja
.koja su bila predviena u rudniku, na spoljnim objektima i na
_:iari. Iz ovoga odreda je trebalo formirati etu pod komandom
Milorada Mijatovia i Mie urlana. Meutim, do formiranja
ovog odreda jo toga dana nije dolo. Sve one grupe boraca
koje su za njega bile predviene nisu se okupile. One su se
ukljuile uz ostale mase koje su bile ve toga dana okupljene.
Zato smo donijeli odluku da se odmah, 31. jula, nou, izvri
napad na rudnik. Odmah smo se rasporedili po rejonima iz kojih
je trebalo napad izvriti.
i stvarane u Kozari na Balju, Koranu i drugim mjestima nije bilo ko.mande da u njoj nije bilo rudara i drugih radnika. Oni su bili jezgro
partizanskih jedinica.
Samo u prvoj eti koja je sa oom poslije napada na Ljeljane
Ikrenula na Kozaru, bilo je oko 80 rudara od oko 100 boraca, koliko ih je
lukupno bilo.
208

NAPAD NA RUDNIK LJELJANE

Na nekoliko dana pred napad na Ljeljane pod rukovodstvom partijske organizacije miniran je Vetropirung, aht
kroz koji je ubacivan vazduh u rudnike jame i od ega je ovisio
rad u rudniku. Ovo miniranje je izvreno odmah poshje sastanka sa oom u Bos. Novom, pa je sutradan bio obustavljen
rad u tom dijelu rudnika. Ovo je doprinijelo da je veliki broj
radnika bio van rudnika i kasnije uestvovao u samom napadu.
U napadu su uestvovali ustanici iz sela: Ljeljani, Devetaci,
Prusci, deo Grabanice, Velika i Mala uljevica, Dervii, Svodna, Cerovica Mazia, Poljavnica i Ravnica.
Naselje Ljeljana je razbacano. U njemu je bilo dosta
zgrada od tvrdog materijala. Sa sjevera i istoka mu je teko
bilo prii, a sa drugih strana ima dobre poloaje za odbranu.
Ah ove poloaje do toga vremena niko nije drao. Ustae i andarmi su bili u andarmerijskoj stanici i jo nekim zgradama.
Brzo smo se dogovorili kako da se napada. Na poti vie
Oljaa i oko Rakovakog groblja, zatim od Agina Polja do kue
Vukaina uka, tj. prusakim vijencem, a zatim na pravcu
s. Rakovac, uljevica i Cerovica, bilo je okupljeno oko 250 ljudi.
Tako smo i odluili da se napad izvri sa tri pravca, i to: prva
grupa, kod koje e biti Soa i Gojko Surlan, trebalo je da padom
mraka krene sa Prusakog visa od urlanskih, Lukia i Majkia kua. Ona je imala da pree sela Devetake i prelazei
preko potoka koji dijeh Devetake od Ljeljana napadne na andarmsku kasarnu. Druga grupa, sa kojom je trebalo da krenu
Milorad Mijatovi, Mio Surlan i Ljuban Skondri, imala je
zadatak da krene od pote iznad oljakih kua i preko Surlanskog gaja pored kole i kua Sime Batara i Duana Jehsavca
izbija Elektrinoj centrah i kovanici. Trea grupa ustanika
iz sela ravnike optine trebalo je da poshje prikupljanja
na Zgonjanskom visu u ulj evici napadne sa pravca Radnikog doma. Sa ovom grupom bi krenuo Relja Luki i Simo
Ivanovi.
Znali smo taan raspored ustake posade i andarmerijske
stanice. Ustae i andarmi do tada nisu bih ni u kakvom borbenom rasporedu. Njih je dosta stanovalo po kuama, pogotovo
onih koji su bih iz samog mjesta. Cijenili smo da u naselju ima
oko sedamdeset ustaa i andarma, meu kojima oko trideset
mjetana koje smo dobro poznavali. Znajui da imamo svega
desetak karabina i neto pitolja i lovakih puaka i da tim
teko moemo zauzeti mjesto, osnovni cilj nam je bio: u toku
noi doi do skladita dinamita koje se nalazilo u jednoj prostoriji izmeu elektrine centrale i kovanice i podzemnog magacina u kome su se nalazile kapisle.
14 Ustanak 1941.

209

Taj zadnji avgustovski dan bio je topao. Do noi je bilo

jo nekoliko sati kad je nas nekoliko urilo prema ulj evici da
bismo obavijestili o napadu. Ova grupa je bila najdalje i ona,
kao ni ostale, nije znala za odluku o napadu. Idui preko sela
Ljeljana i Rakovca, obavjetavali smo da naveer treba napasti
rudnik. Ljudi su trali od zaseoka do zaseoka i prenosili obavjetenje. Nekoliko dana ranije Simi Ivanoviu sam poruio
da sakupi drugove o kojima smo ve ranije govorili (Rajko Ivanovi, uran Miloevi, Mirko Grani i jo neki) i koji bi ili
u pomenuti diverzantski odred. Sada sam mislio gdje u ga
nai da ga obavijestim o poetku napada. Meutim, ubrzo sam
saznao da je Simo sa jednom grupom ljudi ve bio krenuo prema Zgonjanima, i da su se poslije podne nalazili na jednoj kosi
izmeu ulj e vice i Ljeljana, iznad karanskih kua. I dok ova
grupa jo nije bila ni saznala o poetku napada, negdje na dvatri sata prije mraka zaula se pucnjava sa pravca prve i druge
grupe. Ove grupe su u napad krenule prije predvienog vremena. Ljudi se nisu mogli zaustaviti, disciplina je popustila i
ustanici su projurili kroz selo Devetake, a zatim preko urlanskih ita, kukuruza i preko Kruika, prema potoku koji ih.
je dijelio od Rudnikog naselja i postrojenja. Ustae i andarmi
su otvorili vatru koja je zahvatila ustanike na istini i obustavili dalje nadiranje. Prerani napad je otkrio nae namjere. Iznenaenje nije postignuto* Ustae su posjele tvrde zgrade i
zauzele poloaje na pogodnim mjestima.
Tako je u napad krenula i trea grupa. Teren je omoguavao da su se sve tri grupe ve do mraka privukle samom naselju. Meutim, jo za vidnog vremena ustanici iz prve grupe
su poeh da kidaju telefonske linije i piramide eljeznike iare. Ve u sumrak je druga grupa zaposjela glavicu iznad rudnika pored kue Duana Jelisavca koja dominira itavim naseljem. Trea grupa se privukla radionici i kui Spase Vlatkovia.
Borba prvih nekoliko sati vodila se nepovezano izmeu naih
napadnih grupa. Tek oko pola noi smo se povezali i poeh
organizovano da dejstvujemo. Grupa sa kojom se nalazio Soa
i koja je bila vatrom zadrana nou je podila naselju. Borci
iz ove grupe su ubrzo doprli do barake koj se nalazila nedaleko od andarmerijske stanice i oslobodila taoce od kojih je
jedan dio odmah uzeo uee u borbi sa ustanicima, dok su
ene i stari ljudi izvoeni napolje, van naselja. Ova grupa je
* Kasnije smo vidjeli u emu je bila stvar. Naime, Lazo Desnica
je toga dana radio u Svodni na sakupljanju i formiranju jedne grupe od
desetak drugova koja je trebalo da doe u sastav Gerilskog odreda naao
se u slinoj situaciji kao i mi gde se okupila masa ljudi i krenula u
napad na eljezniku stanicu Svodna. ujui pucnjavu u Svodni ove
grupe sa pote su krenule na Ljeljane ne ekajui no.
210

time ve postigla prvi veliki uspjeh, jer su ustae neke od-ovih

talaca, zajedno sa jo nekim porodicama rudara i slubenika,
poele odyoditi u jamu (betonirano okno kuda je izvoen ugalj)
da bi ih tamo obezbijedile.
Te noi je, kako je ve reeno, bilo u jami na poslu oko
pedesetak radnika. Oni su saznah za napad im je on otpoeo
pa su se neki od njih dogovarah kako da pobjegnu. Tako su
Buda Jovani, Mirko Luki, Mladen Ivanovi obavijestivi ostale
rudare u jami o napadu, pokuah da izbiju napolje vozei pune
vagonete uglja. Meutim, to je bilo uzaludno, jer su ustae pri
izlazu iz jame otvor zaposjele. Grupa Milorada Mijatovia je
imala zadatak da to prije izbije do okna jame gdje su se ovi
rudari" nalazili i pokua njihovo izvlaenje. Ah su ustae, zajedno sa osobljem Direkcije rudnika, odmah u poetku napada
ovo mjesto nale za svoje sklonite.
im je grupa Milorada Mijatovia dola iznad magacina
u kome su bile kapisle i eksploziv, odmah su se rudari, znajui
gdje se ovi magacini nalaze, privukli njima i krampovima obih
vrata. Tako smo doli do velike koliine dinamita, tapina i kapisla pa smo mogli poeti sa ruenjem postrojenja. Majstori za
taj posao, rudari su se, i pored ustake vatre, privlaili objektima i ruili ih od ega su zgrade poele da gore. Iako su ustae
bile u neposrednoj blizini, nekoliko drugova se privuklo elektrinoj centrali i sanduk eksploziva privezali za dimnjak koji
je tako bio presjeen i oboren. Na isti nain je poruena i lokomotiva u elektrinoj centrah. Najvei otpor te noi ustae
su dale iz Radnikog doma. II njemu se zabarikadiralo desetak
ustaa naoruanih bombama, pukama i jednim pukomitraIjezom. Ova zgrada je bila na uzvienju kojem se nije bilo lako
privui, ali je grupa boraca meu kojima je, koliko se sjeam, bio i Mladen Graoni uspjela da se privue i kroz prozor ubaci sanduk od 20 kg eksploziva sa nekoliko kapsli i dugakih tapina. Dok se Mladen sa jo jednim drugom privlaio
zgradi da bi ubacio sanduk sa zapaljenim tapinom kroz prozor
u zgradu, ustae su sa prozora i krova zgrade otvarale vatru.
Za vrijeme povlaenja ove grupe Duan Zgonjanin je sa jo
jednim drugom otvarao vatru iz karabina, podravajui tako
ovu grupu. Duan je tako tuen vatrom ustaa i poginuo ispod
doma, u vonjaku Spase Vlatkovia. Uz jednu stranu eksploziju Radniki dom je bio poruen. Sruen je dom koji je izgraen time to je svaki radnik odvajao nekoliko godina dio svoje
plate i povodom koga je voena borba i trajkovi dok je bio
izgraen. Ruenjem ovog objekta ustae su se nale u ruevinama i otpor je prestao. Ruenje doma i centrale jo vie je
14*

211

pokrenulo sve grupe u napad. Objekti su istovremeno paljeni

na taj nain to je uz sanduk eksploziva stavljena i kanta
"benzina.
im su magacini bili otvoreni, organizovano je iznoenje
eksploziva. Te noi smo zaplijenili desetine sanduka eksploziva,
to je u daljim akcijama naih eta u Kozarskom odredu omoguilo stalna ruenja raznih objekata i formiranje minerskih
vodova koje je kasnije imala svaka eta Karanskog bataljona.
No bez obzira na uspjeh u ruenju i na to da je rudnik
potpuno onesposobljen, iz kojega vie do kraja rata ni kilograma
uglja nije izvukao okupator, mi smo vidjeh da posada nije unitena. Mi smo stalno bili tueni vatrom koju sa naih desetak
puaka nismo mogli savladati. U toku napada poginulo ham je
9 boraca i to: Mile Surlan, Duan Zgonjanin, uro Graoni,
Mladen enadija, Lazo Obradovi, Radoslav Pavi, Ljuban Desnica, Mirko Novakovi i Jovo Suzi svi ovi drugovi su bih
rudarski radnici u Ljeljanima; nekoliko drugova je i ranjeno.
Pred svanue je donesena odluka o povlaenju. oa je
naredio da se svi povuemo na prikriveno mjesto odakle moemo osmatrati ta e raditi ustae i da moemo dati otpor i zatititi sela, ukoliko bi ustae pokuale ispade.
itavo podruje od Kostajnice do Prijedora bilo je sada
na nogama. Na njivama se nije nita radilo. I star i mlado,
iako rei, bilo je okupljeno po uvicima u umicama, zaseocima
i drugdje da uje rezultate napada do kojega je dolo u toku
dvadeset etiri sata na Kostajnicu, Dobrljin, Ljeljane, Svodnu
i druga mjesta na irem podruju Kozare.
Bojei se posljedica represahja od strane okupatora
voene su diskusije o tome da li je trebalo napadati, ko je to
uzbunio narod i ta se sada desilo. Odmah je na tome pitanju
poela diferencijacija snaga za otpor i borbu protiv okupatora i onih pojedinaca koji su osuivali voe ustanka i bili naklonjeni pomirenju sa okupatorom i njegovim reimom, kao
to je bio ve pomenuti Simo Maak i jo poneki seoski kulaci
meu kojima i Vaso Savi iz Poljavnica, Petar Kostadinovi i
jo neki. Ah, mi smo imah potpunu podrku naroda, a pogotovu
omladine, koja je masovno traila oruje. Sama su se sela poela obezbeivati. Svi su visovi odmah zaposjednuti. Gotovo na
itavoj dubini od Bos. Novog do Pastireva postavljena su na svim
visovima seoske strae. Povlaenjem ustanika od Ljeljana, Kostajnice, Dobrljina i Svodne nastao je front od Balja prema
Pastirevu, preko Kuljana, Prusaca, Breziana i Grabanice, pa
sve do Prijedora. On je s druge strane jednim krilom bio povezan od Dobrljina do Bos. Novog preko s. Vodieva, Ravnica,
Poljavnica, Bojita, Krive glavice, Rakovakog groblja, Pote
i Agina Polja da bi se tako sela ravnike optine po dubini za212

titila od ispada ustaa i okupatorske vojske iz Bos. Novog i

Blagaja. Ovaj front je dran sve do 20. avgusta kada je probijen
i kada su se borci sa ovoga fronta svrstali u novoformirane
odrede i ete.
Povukavi se iz naselja Ljeljani, sa okolnih uzvienja
mogli smo dobro da osmatramo ta se tamo deava. Porueni
objekti su se puili. Bili smo ponosni to ovaj rudnik vie nee
sluiti okupatoru. Ah je i na nas taj prvi ratni prizor ostavljao
teak utisak jer smo u njemu izgubili 9 drugova. Ustae su
ujutro poele izvoditi rudare iz rudnike jame koji su doli na
posao u popodnevnoj smjeni. Njih oko 40 ustae su izvele iz
jame, povezale u icu i zajedno sa porodicama slubenoga osoblja i porodicama ustaa, sakupili na jedan prostor u rudarskom
naselju. Na ovom mjestu smo mogli tui ustae, ah to nismo
uinili zbog naih drugova.
JOS JEDNA USPJELA AKCIJA

I dok se jedan dio ustanika povlaio preko urlanskog

gaja prema Poti, gdje je oa naredio da se sastanemo i gdje
e otpoeti formiranje odreda, drugi su i dalje bili na poloajima i osmatrali. Oko podne ustae su sa sakupljenim porodicama i povezanim radnicima krenule isturivi ove poslednje
ispred sebe da im slue kao zatita od eventualnog napada
umnjaka. Ile su cestom prema Dobrljinu. Njihova namjera
je bila izvui se u Dobrljin gdje se nalazila njihova ispostava I
dio slubenika direkcije rudnika. Sa ovom grupom je krenuo
i direktor rudnika in. Pernat i ustaki tabornik^ Zamula. Sa
ovom grupom bilo je oko 40 ustaa i 4 andarma. im smo primijetili ustaku kolonu, odmah smo poslali zasjedu na elu sa
Milanom Zgonjaninom i uraom Kolundijom. Zasjeda je postavljena na mjestu zvanom Ljeskare. Ustae su poshje kraeg
vremena u Strini kod Fihpovia kua bile napadnute od ove
grupe boraca, koja je bila naoruana sa nekoliko karabina. Milan
i Dura su sa jo nekoliko boraca istrali na cestu i otvorili
vatru. Istovremeno je Dragan Landup sa desne strane iz Kotarice i grupa boraca i seljaka iz zaseoka Gajia i Kovaevia
pojurila na cestu viui i pozivajui ustae na predaju. Ubijen
je ustaki tabornik Zamula koji je zajedno sa Ivicom Sajerinom,
Cubakoviem i Perom Krivoiem doekao Nijemce u Dobrljinu
i pozdravio ih. Sa Zamulom je ubijeno nekoliko ustaa meu
kojima je poginulo i nekoliko civila. Ostah su se razbjeali
prema Dobrljinu. Ustanici su oslobodili povezane rudare.
U ovoj akciji zaphjenjeno je desetak puaka. U isto ovo
vrijeme drugi ustanici su ve bih upali ponovo u neke dijelove
213

naselja u rudniku i iz ruevina vadili oruje. U raskopanim

ruevinama Radnikog doma nadno je neto puaka i druge
opreme.
NEPRIJATELJSKA OFANZIVA NA NAU SLOBODNU TERITORIJU

Neprijatelj je brzo reagovao na nae akcije. On je ve

sutradan, 1. avgusta, sa jakim snagama izveo opti napad koji
je zahvatio gotovo itavo podruje od Dobrljina do Grabanice
i Prijedora. 2. avgusta jedna satnija ustaa i domobrana iz Dobrljina, preko Vodieva i Strianskog mosta nastupala je u
streljakom stroju prema Ljeljanima. Ovoj koloni je dat otpor
na Kotarici. Nai su juriali niz Kotaricu i spreavah prodor
neprijatelja, kao i paljenje sela i ubijanje stanovnitva. Neprijatelj je toga dana vrio masovno ubijanje i paljenje seoskih
kua u Donjem Voievu. U zaseoku Vurune ubijene su 84
osobe, meu kojima je bilo staraca, ena i djece. Istog dana
neprijatelj je organizovano krenuo u napad na srpska sela iz
doline rijeke Sane od Bosanskog Novog preko Blagaja i Svodne.
Prva, i glavna neprijateljska kolona nastupala je iz Blagaja od eljeznike pruge na brdo Skondria uz Blagajsku kosu,
zahvativi naselje Kantara, Kondia, Zgonjana, Lazarevia,
Lonina, Jehsavca, Hrnjaka i Zeha. Ova kolona prodrla je uz
Blagajsku kosu do kue Mile Lazarevia i spalila sva naselja.
Osobito je sve unitila u naselju Kantara i Skondria i pobila
koga je god uhvatila.
Druga kolona nastupala je preko Malinjaka i Jehsavca
u Dervie palei kue i ubijajui sve to je gdje zatekla.
Trea kolona nastupala je uz Petkovac i dostigavi do Kasapa i Jehsavaca, popalila Kantare, Sukunde, Hrnjake, Variake, Graonie, Mitrainovie, Bateze i druge.
etvrta kolona nadirala je iz Blagaja preko Petkovca, ka
selu Svodna i uz pomo oklopnog voza uspjela je da prodre do
optine i andarmerijske stanice koju su ustanici bih zauzeh
prije dva dana. I ova kolona je spalila sve kue du glavnogdruma Blagaj Svodna.
Toga dana je ubijen i uro Radman, lan KPJ, koji je
pripadao blagajskoj partijskoj organizaciji. To je bio teak gubitak za ovu organizaciju. Poginula su tri sina Ljubana Kantara, lana KPJ. Ustae su vrile strane zloine. Sedam Lonina iz jedne porodice ubijeno je na jednom mjestu.
Tako se 3. i 8. avgusta neprijatelj probio sa jednom kolonom (jaine oko jedne satnije) od Bos. Novog ka Donjoj Dragonji, zahvatio prostor streljakim strojem od Sane do grebena
Vrarti i udario u bok ustanicima. Ustanici su ovom prilikom
214

pruili jak otpor i izvrili masovan juri i neprijatelja odbacili

prema Svodnoj. U toku borbi ubijene su dve ustae, a jedan
zarobljen. Zarobljena su dva karabina sa municijom. Od ustanika u toj borbi poginuli su: Mihailo Marin, Milovan Turudija
(oba iz Gornje Dragotinje). Tog dana pri povlaenju neprijatelj je pobio porodicu ure Kantara (pet lanova porodice) i
zapalio mu'kuu. Isto tako ubio je skelara na Sani, Milu zvanog Uljez.
5. i 8. avgusta neprijatelj je od Svodne i Prijedora ponovo
izvrio jai napad na ovaj sektor. Ustanici su i ovoga puta pruili otpor, ali su se pod pritiskom jaeg neprijatelja povukli na
okolne bregove (Vrani, Luplja, Kapela, Hasina straa) i na
ovim poloajima obrazovali front.
a
Tako je od 31. jula itavih dvadeset dana voena frontalna borba. Linija frontalne borbe je bila povezana od Grabaice do' Balja. Na tako povezanom frontu postojali su pojedini
sektori na kojima su bili posebni komandanti, koji su bili odgovorni za odbranu odnosnog sektora. Tako je komandant fronta
kuljanskog sektora bio Veljko Stojakovi, koji kasnije postaje
komandir Kuljanske ete. Komandant sektora Ljeljani Pota bio je Milorad Mijatovi.
Na tim sektorima je bila stalno organizovana linija odbrane, deurstvo-patroliranje po selima, sakupljanje izvjetaja,
organizacija ishrane i shno. Tu se ve zaela vojnika organizacija buduih odreda i partizanskih eta.
RUDARI FORMIRAJU PARTIZANSKI ODRED

Iskustvo koje se steklo u borbama za ovih dvadesetak dana

zahtijevalo je organizacijske izmjene u nainu voenja borbe.
Zbog toga je partijsko i vojno rukovodstvo na Kozari donijelo
odluku da se napusti frontalna borba, da se izdvoje naoruane
grupe ustanika, stacioniraju u najpogodnijim mjestima, odakle
bi uspjeno mogh da razvijaju svoje akcije i ire oslobodilaki
pokret i tako uspjenije tite narod od neprijatelja. U cilju
sprovoenja ove odluke u ivot, iz Kozare su doli na ove terene drugovi: Mladen Stojanovi, Boko Siljegovi i Ranko
ipka. Oni su obilazili tabove frontova, odravali sastanke na
njima i prenosili novu direktivu. Ovi sastanci su odrani na
Balju, Marinima i drugim mjestima i odmah se prilo formiranju Kozarskog partizanskog odreda. Sa sektora Dobrljin
- Ljeljani Svodna Grabanica izdvojeno je oko 80 naoruanih boraca. Od njih je formirana eta koja je pod komandom
oe krenula za Kozaru. Ovu etu su sainjavah preteno rudari a zatim radnici dobrljinske pilane i blagajske gipsare.
215

Formiranje ove ete izvreno je u Pastirevu iznad sela

Strigove. Na zborno mjesto je dolo mnogo vie boraca nego
to je polo za Kozaru. Reeno je da se iz grupe izdvoje svi oni
koji su bez oruja. Tada je odlueno da na ovom tereun ostane
jedna grupa naoruanih boraca da titi narod i sela od neprijatelja. Izdvojene su dve desetine od oko 20 naoruanih boraca.
Rukovodioci ovih desetina bih su Dragan Marin i Lazo Lazi.
Grupa je stacionirana u Karanu. Ona je odmah otpoela sa akcijama. To je bilo jezgro budueg Karanskog bataljona.
Pred polazak na Kozaru na dan 22. i 23. avgusta grupa
boraca, pod komandom oe i Milorada Mijatovia izvrila je
akciju na uria most kod Dobrljina i Strianski most zapadno
od Dobrljina. Mostovi su minirani i uniteni. Na uria mostu
ubijena su dva domobrana i zaplijenjene dvije puke.
Na jednom sastanku odranom tih dana na Poti sa Soom
izvren je raspored, onih drugova koji e raditi na terenu poslije
povlaenja odreda. Trebalo je razviti nau aktivnost u selima.
To je posebno bilo znaajno za neka sela ravnike optine i za
podruje Blagaja i Petkovca, tj. doline rijeke Sane i oko Bos.
Novog, gdje ivi dobar dio muslimanskog ivlja zajedno sa srpskim. Naime, na tome podruju naglo se pogorala situacija za
stvaranje bratstva i jedinstva jer su iz tih sela i iz Bos. Novog
pojedini ustaki zlikovci poeh da ine zloine prema srpskom
stanovnitvu. Stanje je postalo naroito ozbiljno poshje pokolja
koje su ustae izvrile u Bojitima, Petkovcu, Blagaju i u Donjem Vodievu zaselak Vurune.
Dobio sam zadatak da odmah krenem u sela ravnike optine. Trebalo je objanjavati situaciju koja je stvorena napadom na pomenuta mjesta, a pogotovo ono to se desilo kad je
neprijatelj poshje toga napada prodro u sela, popaho veliki broj
kua i poubijao mnotvo nevinog stanovnitva. Ovo je trebalo
to prije initi zbog toga to su malodunici i neki kolebljivi
elementi po selima poeh intenzivno da rade i stvaraju paniku
meu narodom govorei da su za sve to krivi komunisti i da e,
ukoliko se ponove akcije umnjaka, kako su mnogi tada
zvali ustanike okupator initi jo vee pokolje. Spas je
u pomirenju sa vlastima. Treba se pokupiti, uzeti bijelu zastavu pa poi i predati se vlastima govorio je Simo Maak*
Situacija na terenu je nametnula da se djeluje brzo i organizovano. A isto tako da se ima stalna veza sa Sreskim komitetom u Bos. Novom. Ova se veza ni u kom sluaju nije
* Jednoga dana na poloajima gdje su se vodile borbe na Babia
kosi sa Mlaom Obradoviem, -Ilijom urlanom i drugim poeo je
raspravljati o tome ko je poveo ustanak govorei ko je kriv za ova popaljena sela, ko ovoj njemakoj sili moe odoljeti. Nas mislei na
seoske zelenae i kulake niste pitali kada ste dizali ustanak.
216

smjela izgubiti, prvo, zbog nae veze sa viim partijskim forumima i, drugo, to se radilo o dobivanju podataka o kretanju.
neprijatelja, s obzirom na znaaj garnizona u Bos. Novom kao*
jedne raskrsnice. Treba istai da smo uz zalaganje i potrvovan
rad lanova Partije i graana patriota i uspjeli da sa ovim garnizonom odravamo stalnu vezu i sakupljamo znaajne podatkeNa terenu ravnike optine u to vrijeme nije bilo ni jednepartijske organizacije. Dotadanja partijska organizacija u rudniku Ljeljani je formiranjem ete koja je krenula za Kozaru,
formalno bila rasformirana. etiri njena lana Gojko Surlan,.
Mikan Surlan, Lazo Desnica i ua Tramoljanin su postali
borci formirane ete. Takoe je polovina kandidata za lanove?
Partije pola u etu: Simo Ivanovi, Milan Stani, Branko Vu
kovi i drugi.
U selima ravnike optine su ostali jo kao kandidati Rajko>
Ivanovi i uran Miloevi. Poelo se sa okupljanjem najboljih,
omladinaca i simpatizera Partije. Od ovih su ubrzo bili kandidovani Lazo Vukota iz Poljavnica, Duan Cari iz Rvanica,
Mirko Luki iz Rakovca a neto kasnije i Rade Filipovi iz;
Bojita. Ovi kandidati su zajedno sa jednim lanom Partije^
(Reljom Lukiem) poeh sa redovnim sastancima.
Tako je na ovoj optini odmah dolo do stvaranja jednog;
politikog i vojnog centra koji je poeo da djeluje kao neki
mjesni odnosno optinski komitet, koji e se za nekoliko mjeseci.
narastanjem oslobodilake borbe razviti u optinski komitet Par. tije. Njegovo sjedite je bilo u selu Mala uljevica. Sprovoel
direktive Partije i vojnog rukovodstva razvio se intenzivan rad::
na prikupljanju podataka o neprijatelju, zatim na objanjavanju
dogaaja, nastale situacije, ciljeva i zadataka oslobodilake borbe, na sakupljanju oruja, opreme i hrane na stvaranju narodno
oslobodilakih odbora i na svim drugim pitanjima koja je nametala situacija Za svako selo je bio imenovan po jedan povjerenik koji je odgovarao za rad u tome selu i koji je oko
sebe okupljao najbolje omladince i ostale seljake. On je odgovarao pred ovim centrom za seoske strae, prikupljao podatkei redovno, svaki dan, slao izvjetaje i primao direktive i nareenja. Tako je Lazo Vukota odgovarao za selo Poljanica, RadeFilipovi za Bojite i Mazi, Rajko Ivanovi za Malu ulj evi cu,.
Stevo Gaji za Veliku uljevicu, Duan Cari za Ravnice i.
Cervicu, Mirko Luki za Rakovac i Dervie itd.
Ve u prvim danima nabavili smo radio-aparat na baterije i poeli da izdajemo vijesti. Narod se jako interesovao zasv dogaaje i svaki zakazani sastanak je bio dobro posjeenDa bismo pomogli seoskim povjerenicima u politikom radu,
217

imi smo u naem centru odmah poeli sa umnoavanjem radiovijesti koje smo slali po sehma. Oformili smo neku vrstu tamparske tehnike i administracije koja je kasnije izdavala i razne
potvrde seljacima dok se nisu oformili narodnooslobodilaki
odbori po sehma. Sve je ovo bilo smjeteno u pripremljenom
"bunkeru u umi, iznad kue Pere Lukia.
Ovakav rad, koji je poeo jo za vrijeme odravanja fronta,
dao je dobre rezultate tako da nam je kasnije, poshje naputanja fronta, kada su se naoruane grupe svrstale u etu i
pole za Kozaru, bilo daleko lake objanjavati situaciju, na,-stalu naputanjem fronta. Naime, odlazak naoruanih boraca
:za Kozaru i naputanje sela mnogi ljudi po sehma nisu mogh
"lako da shvate. Za mnoge je to predstavljalo povlaenje i bjeanje pred neprijateljem, naputanje sela itd. U toj situaciji
.je bilo nuno intenzivno politiko djelovanje. S druge strane,
najbolje i pohtiki najsvjesnije borce trebalo je uzeti ba u tu
etu koja naputa sela, da bi se kasnije organizovano poelo sa
akcijama. Odlaskom ovih boraca i naputanjem fronta u nekim
;selima dolazi do splanjavanja politikog rada i slabljenja utieaja Partije to koriste kolebljivi elementi i oportunisti za svoj
.uticaj na seljake. Rezultat djelovanja Sime Maka, Mile Vujanovia i jo nekih bio je da se oko stotinu seljaka predalo
:i otilo u Dobrljin da trai pomirenje sa okupatorom i ustakim
-vlastima. Ali, umjesto pomirenja ustae su ih poubijale. Me-utim, to se nije desilo u selima gdje je od poetka bio intenzivan pohtiki rad; tamo su nastale pozadinske ete i seoske
.strae koje su preuzele zatitu sela i kasnije se neke od njih
pretvarale u regularne partizanske ete. Tako smo na ravnikoj
optini od poetka imah pozadinske ete i omladinske vodove
po sehma koji su redovno izvodili vojniku obuku i s kojima
je raeno pohtiki. Sa Zuljevakom etom su radili Duan Jovani i Rajko Ivanovi, do njihovog odlaska u partizanske ete
i na druge dunosti. Od tili vodova je kasnije, poetkom 1942.
;godine, formirana etvrta uljevaka eta Karanskog bataljona. Obuka ovih eta se izvodila po vodovima. Bio je izraen
plan u kome su bile odreene vojno-pohtike teme. O ovom
radu su redovno slati izvjetaji tabu odreda.
Seoski povjerenici su takoe oko sebe ubrzo okupili grupe
omladinaca koje su uvijek bile spremne za izvrenje zadataka.
-Ove su se grupe same naoruavale sakupljajui oruje po sehma
rili hvatanjem pijuna i agenata neprijatelja koji su se uvlaili
u sela, ih se tu, na terenu, pojavljivah kao sluge okupatora.
Treba istai da je na Kavnikoj optini za itavo vrijeme
irata bila pohtiki ista situacija, u tim selima se nikada nije
pojavio etniki pokret ili djelovanje nekih drugih politikih
organizacija u slubi okupatora. U sehma Vodievu, Dobrljinu,
218

Ravnicama, Cerovici i jo nekim je bio jedan broj lanova etnike organizacije prije rata i kao takvi se ispoljavali na skupovima nosei etnike oznake i si. To su bili uticajni seljaci
kao, na primjer, Petar Buji i jo neki. Meutim, zahvaljujui
pravilnom stavu Partije odmah u poetku ustanka i kasnije veina od njih se nala u naim redovima i dosljedno se borili
protiv okupatora i njegovih slugu. Oni. koji su ostah na terenu
bih su onemogueni naim radom i nisu imah ni na koga uticaja.
Svi nai pohtiki radnici na terenu sa svojim omladinskim grupama su na vrijeme likvidirah ili pripremah likvidaciju onih
pojedinaca koji su se pojavljivah kao saradnici okupatora.
PRVI NARODNI ODBORNICI

U pomenutom centru odakle se rukovodilo cjelokupnim

radom i ivotom u optini redovno smo na sastancima vrili
pnocjenu vojnopolitike situacije na osnovu ega su slati izvjetaji u komandu odreda u Kozari. Na osnovu ustanovljenog stanja preduzimane su odgovarajue vojne i politike akcije. Prvo
takvo savjetovanje odrano je poetkom oktobra u selu Mala
uljevica u umi Bakule, iznad kue Milana i Pere Lukia. Na
njemu su bih prisutni svi vojni povjerenici iz sela i to: Lazo
Vukota, Rade Pilipovi, Duan Cari, Rajko Ivanovi, Mirko
Luki, Sava Gaji i Relja Luki koji je i rukovodio ovim savjetovanjem. Na savjetovanju je diskutovano o organizaciji vlasti
po selima, o pripremi magacina i zemunica za smjetaj hrane i
o organizaciji pozadinskih eta, zatim o straama i zatiti sela.
O svim ovim pitanjima su doneseni zakljuci. Ve je do
toga vremena, u toku septembra, u nekim selima bilo nrodnih
skupova na kojima su se vodile diskusije o biranju narodnih
odbornika.
Taj poetak je bio jako zanimljiv. Optina je bila spaljena
jo napadom na rudnik Ljeljane. Knezovi su ostah po sehma
ali njih niko vie nije priznavao. Narod je bio navikao na vlast
a knez je u selu bio prvi kome se obraalo za razne potvrde
pasoe za prodaju stoke, prijem pote i si. Poshje ustanka ruenja i paljenja optine nestalo je vlasti. Mi smo objanjavah da
staru vlast, pa prema tome ni knezove po sehma, vie ne priznajemo, a ni vlast NDH, ni okupatora. U takvoj situaciji povjerenici po sehma su se brzo afirmisali. Rasporeujui seosku
strau po visovima, pozivajui narod na konferencije, istupajui
kao tumai situacija na tim konferencijama, sakupljajui
hranu, sklanjajui stanovnitvo od pruge i ceste i si. oni su
postali ubrzo ti kojima su se seljaci poeh obraati za ona pitanja koja su vrili seoski knezovi, organi optinske vlasti.
219

Sprovodei direktive Partije i zakljuke pomenutog savjetovanja u oktobru dolazi do zborova po selima na kojima se biraju prvi narodni odbornici. To je nastavljeno i u novembru,
tako da su u ta dva mjeseca u selima ravnike optine bili izabrani narodni odbori sela i to za:
Poljavnice: Vukota uko, Nikola Sevi, Nikola Krea,
Mio Dalmancoja, Stevan Savi, Dragan Vukota i Rade Pilipovi;
:
Mazi: Petar uri, Duan Jovani, Osto ja Bero;
Cerovicu: Vaso Popovi, Nikola Popovi i Lazo Cari;
Ravnice: Stevo Stupar, Simo Vukojevi, Gojko Goronja,
Aleksa Grahovac i ura indrak;

M. ulj e vicu: Mirko Labus, Stevan Smiljani i Mirko Ivanovi;

V. Zuljevicu: Sava. Gaji, Veljko Goji, Stevan Misiraa,
Pero Burainovi i Nikola Konstadinovi;
Rakovac: Dore Jelisavac, Simo Graoni i Jovo Lazarevi;
Ljeljane: Stoja Vujanovi, Branko i Simo Vujanovi.
Narod je u ovim odbornicima dobio svoje predstavnike.
Odbori su imali svoga predsjednika i radili su u prvo vrijeme
bez oformljenih optinskih organa. Zadatke su primah od pozadinskih politikih radnika i komande partizanske ete u Kuljanima, koja je formirana krajem novembra, i kasnije od komande
etvrte uljevake ete. Meutim, javila se potreba da se radom
narodnih odbora po selima jedinstveno rukovodi. Zato je ve
krajem decembra odreen Relja Garonja iz sela Ravnice da
objedinjava rad svih seoskih narodnih odbora. Njeg su tada
a i kasnije due vrnemena zvali komandantom optine.
Drugi zakljuak pomenutog savjetovanja je bio da se ide
na stvaranje zaliha u hrani. Ovo je bilo potrebno da bi se imalo
neke rezerve u hrani radi ishrane jedinica NOV kao i radi toga
da se moe pomoi seljacima ija su imanja bila popaljena. Bila
je to vrlo organizovana i uspjela akcija. Odreeni su rejoni gdje
bi se ito sklanjalo. To su bile Bakule i Kriva glavica iznad kue
Tee Labua. Napravljen je plan izrade zemunica, prikupljanja
i prevoza ita i ostale hrane. Izabrata je grupa rudara za kopanje
zemunica. Mirko Labus je odreen za rukovodioca ovih radova.
U toj grupi su bih: Smiljani Sime Mirko, Ivanovi Mirko, Marko
i Milan, Latinovi ura i Miloevi uro. Zemunice su brzo
iskopane i maskirane, tako da su za njih znah- samo oni ljudi
koji su za to bih odreeni. Uporedo sa ovim je vreno prikupljanje ita, pasulja, krompira, luka, masti i slanine. Sve je ovo
po blatu i snijegu u novembru i decembru prevezeno i po noi
stavljeno u zemunice u kojima su bili odreeni magacioneri i
uvari. Tako je spremljeno nekoliko vagona namirnica koje e
ve poetkom januara 1942. godine postati rezerve hrane etvrte
220

ete Prvog bataljona koja je formirana u ulj evici. Baza u Krivoj glavici je kasnije ba glavna baza i ekonomat kako pomenute tako i drugih eta i vodova koji bi se nalazili u akcijama
na tome terenu.
Jo pri izboru rejona za baziranje ita imala se u vidu i
potreba za mlinom. Teo Labus je imao mlin na plin u kome je
kasnije mljeveno ito za potrebe vojske i naroda. U tu svrhu je
odmah bilo pripremljeno i oko 40 metara drva i organizovano
paljenje uglja. Ova drva su prevuena iz ume Rade Pilipovia
sa Bojita. Teina kovanica je ve u novembru postala mjesto
za opravku oruja seoskih straa. U njoj. se i kasnije, kada je u
selo uljevicu dola 4. eta, stalno radi na opravci oruja,
krpljenju kazana i opremanju kuhinja. U njoj su se radili i neki
dijelovi postolja za mitraljeze, opravka samara i si. Istovremeno
je u kuama Labusa Lukia i Bera poela raditi intendantska
radionica za opravku i izradu obue i odjee. Ovom radionicom
je rukovodio Branko Kukavica iz sela Poljavnice do tada
kroja u Bos. Novom.
Trei zakljuak pomenutog savjetovanja je bio: jaanje
seoskih straa a naroito u Bojitima, Poljavnicama i Ravnicama,
gdje su ustae, Nijemci i domobrani stalno vrili ispade s ciljem
da osiguraju prugu i cestu. Trebalo je dalje jaati nastavne vodove po selima u kojima je omladina izvodila vojnu nastavu i
sluala politika predavanja.- Iz tih vodova su upuivani borci
u ete Kazanskog bataljona. Jedan takav vod u novembru je
upuen u Kuljane radi formiranja Kuljanske ete. II novembru
i decembru se intenzivno izvodila obuka sa etiri voda i to dva
u Velikoj i Maloj ulj evici, jedan u Cero vici i jedan u Rakovcu
i Ljeljanima. U decembru je u Karanu poeo sa radom pohtiki kurs na koji su po 15 dana upuivani omladinci, pa je
Rajko Ivanovi jo sa etiri omladinca poao na taj kurs. Tako
su no verno i" a i dece "
"
uslovi za formiranje
i etvrte ete Karanskog bataljona, sa sjeditem u uljevici.
Naime, ustanak se irio i razvijao. Od napada na Ljeljane, odnosno razbijanje fronta i Soinog odlaska na Kozaru sa prvom
naoruanom etom izvedene su mnoge akcije i zarobljeno mnogo
oruja. Tek to je oformljena Kuljanska eta kao trea eta
Karanskog bataljona, krajem decembra, sazvan je proireni sastanak bataljonskog biroa u Karanu.
Poshje itavog dana pjeaenja po dubokom snijegu zadnjih dana decembra 1941. godine stigao sam u Karan u tab
bataljona da bih prisustvovao sastanku bataljonskog biroa. I ranije sam bio u tom logoru, ah mi se.on sada uinio drukiji, vei.
Jo uvijek su pravljene neke barake. Stab bataljona se nalazio
u novoj hjepo ureenoj baraci, koja je imala nekoliko prosto221

rij a. U jednoj su bile nametene drvene palae na kojima su bile

slamarice i ebad za odmor. Prva eta je ve imala svoje
zgrade za smjetaj. Na jednom kraju logora bio je izgraen
ekonomat ete kuhinja, magacin i ostalo. Pri ulasku u logor
bi svakoga zaustavio straar. U logoru je vladao red i disciplina.
Gusta bukova uma, ne previsokog rasta, u. kojoj su barake bile
na odreenom odstojanju, bila je pod snijegom. Iz logora se
izlazilo na dvije strane. Jedan pravac je vodio prema Kozari a
drugi prema Pastirevu i Kne-Polju. Iznad logora na najviem
visu bila je stalna osmatranica. Sa nje se dobro vidjelo prema
elj. stanici Svodna, prema Prijedoru i Kozari.
Tu sam se ponovo sreo i sa Obradom Stioviem. Kada
smo se prvi put sreh, mesec i po dana ranije, iznio sam mu okolnosti pod kojima je bio uhapen i odveden u logor Vukain uk.
To ga je interesovalo jer su zajedno bih u Spaniji i logorima u
Francuskoj.
Na sastanku biroa je prodiskutovano o stanju i razvoju bataljona, o formiranju ete i situaciji na terenu. Donesena je odluka da se formira i etvrta eta Karanskog bataljona. Rijeeno
je da ona bude sastavljena od etiri pozadinska voda o kojima je
bilo rijei ranije. Predvieno je da jezgro ete sainjava jedan
vod starijih boraca koje treba povui iz dotadanjih eta bataljona Baljske, Kuljanske i Karanske koja je bila u s. Jutrogoti. Naoruanje za etu je ve skoro bilo prikupljeno, pa je
Rajko Ivanovi dobio zadatak da organizuje prevoenje tog
oruja. Neki pozadinski omladinski vodovi su poli u Karan,
tamo se naoruali i doh sa Rajkom u sastav ete. Odlueno je
da se eta smjesti u selu uljevica u Berinom gaju, gdje je
ve bila poela izgradnja logora. Za izgradnju toga logora ve
u novembru je bila odreena radna grupa od majstora tesara. Za
potrebu logora su dah svoje staje (gotove tale, i druge zgrade)
i to meu prvima: Sran Oljaa sa Bojita, Marko Zgonjanin
Alatovi, Joveta Jandri iz Velike Zulj evice i Pavle Jovani iz
Male Zuljevice. Bez obzira to se neprijateljski garnizon nalazio
u Ljeljanima pet kilometara udaljen, u Blagaju na isto tolikom
udaljenju, Bos. Novom na daljini od osam kilometara, i to je
neprijatelj vrio ispade iz tih garnizona, kao i na to da su mjesto
logora i selo oko njega bih pod vatrom baterija neprijatelja, radilo se neprekidno, kako na izgradnji logora, tako i na prevozu
i sklanjanju ita i drugog. Treba se samo sjetiti onih kolona
seoskih kola ih sanki koje su cerovakim i mazikim viem sa
bojita, pa putevima kroz sela Mala i Velika uljevica, Rakovac,
Ljeljane i druga sela vukla grau, crijep, ito i sve to je bilo
potrebno pa vidjeti borbeno raspoloenje naroda i podrku koju
je davao pokretu za svoje osloboenje.
222

Formiranjem ove ete itava teritorija Karanskog bataljona bila je prekrivena borbenim jedinicama. Baljska eta je
bila locirana na Balju, iznad Kostajnice, i kontrolisala i branila
teren od neprijatelja iz Bos. Kostajnice; i ostale ete su branilesvoje tejone: Kuljanska od ispada neprijatelja iz Dobrljina, uIjevaka od neprijatelja iz Bos. Novog i Blagaja i Karanska od'
Petkovca do Prijedora. Na pomenutom sastanku biroa je odlueno da se u najskorije vrijeme pristupi formiranju pete ete u.
s. Radomirovcima preko rijeke Sane. Tako e do ostvarivanja,
ovog plana doi ve februara 1942. godine.
Na istom sastanku odreena je i komanda ijljevake ete::
za komandira Hamdija Omanovi, za polit, komesara Relja-,
Luki, za zamjenika komandira Gojko Kukavica i za zamjenika
komesara Milan Kalini. Hamdija je polovinom decembra izaao*
iz Bos. Novog. Pobjegao je od ustakog hapenja. On je prije naputanja eljeznike stanice, gdje je bio slubenik, napraviosudar vozova, a zatim preko Tunj ice i Poljavnice stigao u seloMazi. Tu smo ga prihvatili. Neto prije Hamdije na na teren
je iz Novoga iziao Ahmed Sehovi. Oba ova druga su bih lanovi novske partijske organizacije. Za cijelo vrijeme, bez obzira
na sve tekoe, uspijevah smo da odrimo vezu sa partijskom,
organizacijom u Bos. Novom i sa nekim lanovima Mjesnog komiteta koji su se u Novom nalazili. Okruni komitet za Kozaru,
je vezi sa partijskom organizacijom u Bos. Novom pridavaoveliki znaaj. Dizanjem ustanka sa Bosanskim Novim je bioprekinut svaki saobraaj. Ustae su vrile strane zloine. Zavladao je strah meu Srbima. U poetku je teko bilo i pomisliti na to da se neko poalje u Bos. Novi. U to vrijeme su samoneki izdajnici i pijuni kontaktirah sa neprijateljem, otkrivah
nae poloaje i snage podatke nosili neprijatelju. Neke od
njih su likvidirale nae udarne grupe. Tako je Rade Pilipovisa svojom grupom likvidirao Ivicu Jerkovia, a Lazo Vukota sa.
borcima ete Vitana Kovaevia, ora Crnobrnju i jo neke.
Ali takvo stanje nee trajati dugo. Na intenzivan partijski rad',
je postepeno razbijao tako zategnuto stanje izmeu Srba i muslimana. Postepeno smo postizali uspjeh da kod ljudi stvorimojasne predstave da ustake zlikovce iz redova muslimana,
razlikuju od potenog muslimanskog ivlja. Veza sa partijskom',
organizacijom u Novom nama je u tome dosta pomagala. Meutim, i u toj vezi je dolazilo do zastoja. U Novom, gdje je stalnobila velika okupatorska snaga, nije bilo lako raditi i pripremati,
potu i materijale za teren. Vezu sa novskom partijskom organizacijom odravah su: Pero Luki i Mika (njegova ena) iz:
Male ulj evice, Petar uri iz Mazia, Peti Darinka iz Poljav223

mica, Slaiek Ludvik, rudarski radnik, iz Ljeljana koji je bio

naseljen u Tunjici, Hasan Hoti iz Tunjie i Mara Pilipovi sa
.Bojita. U odlasku ovih drugova u Novi i iznoenju raznih ma-terijala ima vanredno interesantnih detalja. Evo samo nekih.
-Jedan od naih stalnih kurira sa Kozarom bio je Dunja Jovani.
'On je poetkom oktobra donio potu. Doao je kasno nou, jer
.se samo poshje pada mraka mogao provui pored rakovakog
.groblja. Ovaj prevoj su stalno kontrohsale patrole iz neprijatelj.skih garnizona Ljeljana i Blagaja, pa se lako moglo naii na
neprijateljsku zasjedu. Duda se na to ve bio navikao i vjeto
.se prebacivao. U oinom pismu je pored ostalog stajalo: Veze
.sa Bos. Novim ve due vremena nemamo . .. Stanje u tom garnizonu nas stalno mora interesovati... tu vezu to pre uspo.stavite . . . aljemo ifru . . . , konspirativni znak druga s kojim
ete vezu uspostaviti. Naredna dva dana sam razmiljao ta da
-radim. Neko je u Novi morao krenuti. Iz baze sam povremeno
-dolazio kui. Zamiljen tako, rekao sam Peri Ja moram da
idem u Novi, veza se mora uspostaviti. On me je gledao utei.
U njegovim mislima je bila slika ustaa. Mislio je na ubijanja
bacanja sa mosta, na logore. .. Stajao je i gledao kroz prozor u vonjak. Mika stojei u sobi sve je to gledala. Poslije du.eg utanja Pero ree Ja idem... ti nee ii, tebe tjeraju
ustae. Po podne, dok sam pisao pismo drugovima u Novom,
Pero. je malim svrdlom vrtio tap u koji e staviti pismo, a zatim
je tap ponovo navrnuo. Mika je spremala korpu jabuka koju e
Pero nositi i prodavati drugu kojem treba potu predati.
U tome poslu on me najednom upita: A kome u se ja to obratiti?. Gledao sam ga i mislio to da mu kaem. Zakljuih da
:mu odmah sve treba rei. Poeo sam mu objanjavati kako i ta
.sve treba da uradi, a onda sam mu rekao Drug s kojim e se
inai i ovo mu dati zove se Hamdija Omanovi. On me presijee oima i stade gledati, a zatim, poshje kraeg utanja, Ijutito
-ree: Ti mene Turinu alje. Komunisti rekoh mu
drugu koji se s nama zajedno bori i to tamo pod teim uslovima
.nego mi. Uostalom, kada se vrati, ti e drugaije misliti, o
njemu. Sutradan je on krenuo sa tapom, korpom jabuka i tankom ibom kojom e na odreenom mjestu puckati po nogavici
-od pantalona. Bio sam uznemiren ta e se desiti pa sam ve
oko podne uputio Rajka Ivanovia na padine Krive glavice da
ogleda kada e se Pero vratiti. Rano poshje podne oni su veselo
.ili kroz zaselak Lukii gdje smo se tada nalazili. Sav radostan
i sretan, Pero je dajui mi pismo od Hamdije govorio Nikada
".boljeg ovjeka nisam vidio. Eto, takvi su komunisti
irekoh mu.
224

SBHK
MBB
i

- "i' - -

Mm

" '

-i -

W'i'i'--

SEE

, u"
-

^ _
-

v'

-'"'U. " '

Vladimir

Jeli:

BJEGUNCI

(ulje)

Slijedeih nedjelja su se kuriri mijenjah i jedan za drugim

stalno vezu odravali. Mika bi pismo stavljala u kose i tako ga
pored strae pronosila u Novi. Slino su radili Petar uri i
drugi. Preko veze u Bos. Novom iznesene su dragocjene stvari,
materijal i podaci. Meu njima je bio prvi apirograf koji je zajedno sa ostalim materijalom, bojama i si. stvarima inio prvu
tehniku za tampanje letaka, vijesti i drugog materijala u naem
Karanskom bataljonu. Sjeam se, kada sam taj apirograf novembra donio u Karan, u tab bataljona, kako smo se ljubili od
radosti to ga imamo.
Rei ja LUKIC

U KOSOVSKOJ MITROVICI JULSKIH DANA

1941. GODINE

IT' toku meseca maja i juna. 1941. godine Oblasni komitet KPJ

za Kosovo i Metohiju odrao je nekoliko sastanaka i dva savetovanja u Pei i njegovoj neposrednoj blizini, u selu Vitomirica.
Na sastancima i savjetovanjima analizirana je novonastala
situacija i uloga Partije i SKOJ-a u uslovima okupacije zemlje.
Konkretizovani su zadaci za bre sreivanje i jaanje partijske
organizacije i SKOJ-a i pristupilo se pripremama za oruanu
borbu: prikupljalo se oruje i sanitetski materijal, organizovali
odredi i izvodila obuka u rukovanju orujem.
Na inicijativu Oblasnog komiteta preduzimane su i mere
protivu. nasilja, pljake i paljevine srpskih i crnogorskih sela
koje su vrile faistike pljakake bande uz pomo i uee
nemakog i italijanskog okupatora. Bih su to izuzetno teki dani
na Kosovu i Metohiji.
Jo u prvim danima okupacije okupatorske snage i peta
kolona naneli su nam estoke udare. Razbili su nam mnoge partijske organizacije, tako da je vie naseljenikih i drugih mesta
ostalo bez ijednog lana Partije. Bio sam oevidac prinudnog
iseljavanja pojedinih naseljenikih sela i njihovog spaljivanja.
Zavladao je haos, teror i bezakonje. I u takvoj situaciji, partijske
organizacije u Pei, Kosovskoj Mitrovici, Prizrenu i drugim mestima Oblasti, znale su da priu masama i da im s pozivom
Partije na ustanak objanjavaju ciljeve narodnooslobodilake
borbe.
Govorili smo i Srbima i Crnogorcima da iptarski narod
nema nieg zajednikog s politikom i metodama okupatora, begova i svih drugih reakcionera koji su se stavili u slubu okupatora. Bio je to teak zadatak, jer je istovremeno trebalo ubeivati i Siptare da im faistiki okupator i njegove sluge ne donose ni slobodu ni bolje uslove ivota.
226

Okupator je na Kosovu i Metohiji, uz pomo begova i

reakcionera svih boja, stvorio vanredno teke uslove za rad i
opstanak lanova Partije. Seam se da smo se nekoliko nedelja,
da tako kaem, prebrojavah i traili gde smo i koliko nas. ima.
Sauvao sam u ivom seanju sa koliko vere i pouzdanja su
govorili mnogi ljudi, bez obzira na nastale tekoe, o brzom
slomu faizma. Tako nisu mislili samo stariji i iskusniji lanovi
Partije i SKOJ-a, nego i veliki broj drugih graana Oblasti. To
se naroito pokazalo kad su zapucale prve partizanske puke u
Srbiji i Crnoj Gori.
U ovoj tekoj situaciji u drugoj polovini meseca maja
odran je sastanak biroa Oblasnog komiteta za- Kosovo i Metohiju. Sastanak je odran u Pei, u mom stanu, u nposrednoj
blizini glavne ulice. Odluili smo da se veina lanova Oblasnog
komiteta i jo neki poznati komunisti privremeno udalje sa
Kosmeta, jer smo raspolagah tanim obavetenjima da su okupatorske vlasti na inicijativu poznatog eksponenta nemakog i
itahjanskog faizma Devad bega, pripremale hapenja i
likvidaciju svih poznatih komunista i pojedinih simpatizera i
prijatelja Partije. Da ne bi dolo do najgoreg udara protiv1 partijske organizacije Kosovsko-Metohijske oblasti, .odluili smo
da se privremeno sklonimo na teritoriju Crne Gore, a u meuvremenu da dunost Oblasnog komiteta privremeno vri partijsko rukovodstvo na elu s Ramizom Saikom, jednim od najistaknutijih komunista-revolucionara iz redova ove organizacije.
Posle 1520 dana boravka u Crnoj Gori; svi smo se vratili na
teritoriju Kosova i Metohije.
Vrativi se iz Crne Gore odrali smo redovan sastanak
Oblasnog komiteta na kome smo razradili odluke Partije u vezi
sa ustankom, koje nam je meseca maja i juna 1941. godine preneo sekretar Oblasnog komiteta Miladin Popovi i utvrdili nae
neposredne zadatke. Odlueno je da se produi rad na organizovanju oruanih akcija na teritoriji Pei, Kosovske Mitrovice
i jo nekih drugih mesta. U vezi sa ovim zadatkom poeli smo
da odabiramo kadrove i formiramo jae partizanske odrede.
Istovremeno smo usvojih i zakljuak da postoje svi uslovi
za brzo izvrenje odluke CK KPJ da se rudnik Trepa, kod
Kosovske Mitrovice, onesposobi da ga Nemci ne bi koristili za
svoju ratnu mainu. I ovu odluku CK KPJ preneo nam je Miladin prilikom svog povratka iz Beograda. On je istovremeno
predloio da u duhu direktiva Partije organizujemo partizanski
odred na Kopaoniku, jer su za to postojali realni uslovi. Na tim
zadacima trebalo je da se angauje Oblasni komitet preko jednog lana biroa. Izbor je pao na mene. Dobio sam sva: potrebna
uputstva i pred kraj prve polovine jula 1941. otputovao iz Pei
za Kosovsku Mitrovicu. Snabdeo sam se sa lanom objavom i
15*

227

otputovao autobusom koji je saobraao na liniji Pe Srbiea

Kosovska Mitrovica. Dva-tri sata pre mog odlaska sastao sam
se sa organizacionim sekretarom Oblasnog komiteta Borom
Vukmiroviem, koji mi je saoptio poslenja uputstva.
Kad sam stigao u Kosovsku Mitrovicu odmah sam uspostavio vezu sa sekretarom Mesnog komiteta za srez mitrovaki
Ah ukrijom, koji je ujedno bio i lan Oblasnog komiteta. Ovu
Organizaciju i mnoge njene lanove upoznao sam jo ranije,
u toku mog ilegalnog rada na zadacima Oblasnog komiteta od
1938. pa do poetka 1941. godine. "Vezu sam uspostavio istoga
dana preko Boa arkovia i njegove sestre Dragice.1
Upoznao sam Ah Skriju sa odlukom Oblasnog komiteta
i u dogovoru s njim sazvao sastanak lanova Mesnog komiteta.
Odrali smo dva ih tri sastanka i razmotrili stanje i uslove borbe
partijske organizacije u Kosovskoj Mitrovici i njenoj blioj okolini. Tom prilikom saoptio sam im i zadatak koji nam je postavio CK KPJ: da se onesposobi rad rudarskog preduzea
Trepa. U toku diskusije o tome dolo je do podvojenih miljenja. Veina prisutnih lanova komiteta smatrala je da ne
postoje uslovi za izvrenje ovakvog zadatka. Istovremeno su me
upozoravah da bi sprovodenje jedne ovakve akcije dovelo i do
veih ljudskih rtava, pa su izneli nekoliko svojih predloga koji
su odudarah od direktive CK KPJ i odluke Oblasnog komiteta.
Iznenadio me je takav njihov stav. Verovao sam da neu imati
nikakvih problema, jer je ovaj komitet predstavljao jednu od
najjaih i najsposobnijih partijskih organizacija koja je imala
dobre kadrove hrabre i sposobne komuniste. Ne gubei vreme
traio sam da mi omogue vezu sa partijskom ehjom u rudniku
na Starom Trgu i da mi daju potrebno oruje da bih neposredno
sa rudarima-lanovima Partije izvrio povereni zadatak. Raunao sam da tamo jo uvek ive i rade dobri i iskusni lanovi
Partije, kao to su bili: Ibrahim Pervizi, Dane Brklja, Jovani,
Labus, Tojaga, Mane i drugi. Tada je Sukrija izjavio da im veze
sa rudnikom ne funkcioniu i da je rudnik pod vrlo jakom kontrolom gestapoa. Zato su predloili da se odluka o razaranju
Trepe odgodi za kasnije, a da s u meuvremenu organizuje
neka druga akcija. Naao sam se u situaciji da nisam znao ta
da radim? Ustanak je poeo i razvio se u veliku borbu protiv
okupatora u Srbiji i Crnoj Gori a mi nismo nita uinili. O svemu
sam obavestio Oblasni komitet.
Nakon dva dana doputovao je sekretar Oblasnog komiteta
Miladin Popovi da bi neposredno uestvovao u sprovoenju
ovog velikog zadatka. Odmah smo odrali nekoliko sastanaka
1 Dragica Zarkovi poginula kao partizanka 1942. godine na teritoriji june Srbije.

228

sa Mesnim komitetom na kojima su drugovi ponovili svoja

ranija miljenja. Na poslednji sastanak stigao je sa puta iz Crne
Gore i organizacioni sekretar Mesnog komiteta Duan Tomovi.
Istovremeno smo po nekim pitanjima u vezi sa ovimzadacima
angaovali i predratnog lana Mesnog komiteta Bou arkovia,.
koji se za sve vreme naeg boravka u Kosovskoj Mitrovici bri-,
nuo za na smetaj. Moj zadatak bio je ne samo da sprovedem
pomenutu odluku, nego i da ostanem na ovom terenu i da se
ukljuim u rad i borbu partijske organizacije. Meutim, kad
smo videli da se zadatak ne moe izvriti, morali smo da se odluimo za neku manju akciju i zajedno sa Mesnim komitetom
zakljuili smo da se organizuje miniranje i onesposobljavanje,
iare za prevoz rude od Starog Trga do fabrike Zvean. Razradili smo plan i dali potrebna uputstva. Nastojali smo da se
makar i jedna ovakva akcija uspeno izvri, jer bi to izazvalo
nesigurnost okupatora i u ovom delu nae zemlje, kao i poziv
svim rodoljubima da se im pre pridrue ustanku.
Akcija je pripremljena i oko 18. jula grupa lanova Partije iz redova rudara i partijske organizacije Kosovske Mitrovice
minirala je zveansku iaru, kojom prilikom je oteeno nekoliko njenih stubova. Mada ta akcija nije u potpunosti uspela,
ona je imala irok odjek u narodnim masama.
U meuvremenu, dok smo sa Mesnim komitetom pripremah izvoenje oruanih akcija, ja sam sa Duanom Tomoviem
otputovao na Kopaonik radi ispitivanja uslova i pripremanja
organizovanja Kopaonikog partizanskog odreda. Na ovom terenu nije bilo partijske organizacije osim nekoliko simpatizera
koje je predvodio Sveta Trifunovi. Tom prilikom u vieasovnom razgovoru zakljuili smo da postoje uslovi za prihvatanje
boraca iz Trepe i Kosovske Mitrovice, odnosno za organizovanje partizanskog odreda. Vratili smo se i izvestili Miladina i
Mesni komitet o tome. Na izvetaj je prihvaen, pa je uskoro
osnovan Kopaoniki partizanski odred na elu sa drugovima:
Predragom Vilimanoviem, komandantom i Duanom Tomoviem, politikim komesarom. Odred je u avgustu 1941. imao vie
od 100 partizana, koje su sainjavali najborbeniji rudari
Trepe i nekoliko lanova Partije i "SKOJ-a iz Kosovske Mitrovice.
Na alost, nismo mogli dalje opstati na ovom terenu. Bih
smo prinueni da napustimo Kosovsku Mitrovicu na nekoliko
sati pre izvrenja prve oruane akcije trepanskih rudara. Otputovali smo putnikim vozom do Rake, odakle smo automobilom nastavili put za Berane (Ivangrad) kako bi se otuda vratili
u Pe, gde je bilo sedite Oblasnog komiteta. Na tom putu doiveli smo teak udar. Bili smo nenaoruani i prilikom prebacivanja od Novog Pazara do Roajskih uma uhvatili su nas u
229

jednoj zasei italijanski karabinijeri. Do ovoga je dolo, kako

smo kasnije saznali, zbog izdaje tadanjeg sekretara Mesnog komiteta z Novi Pazar i jednog drugog veto prikrivenog izdajnika iz Kosovske Mitrovice. Poto su nas uhapsili Italijani su
nas izveli pred njihov vojni sud, koji su kod Roaja na brzinu
formirah od oficira faistikih vojnih jedinica, koje su se tih
dana pripremale za napad na Berane i druga osloboena mesta
u Crnoj Gori. Sasluavah su nas i maltretirah. Na Miladina je
vren poseban pritisak da prizna od kuda smo i s kakvim ciljem
doh na taj teren. S nama su zajedno uhvaena jo tri lana Partije, koji su nam se u toku puta pridruili, i to: Gojko Tomi,
profesor iz Nikia, Stanko DaniLovi, bankarski inovnik iz
Beograda, Deva Hoda, srednjokolac iz Novog Pazara kao i Mihailo Popovi, vanpartijac, profesor iz Pei. Hivzija atovi, koji
je takoe bio s nama, uspeo je da izbegne hapenje u guvi koja
je nastala prilikom naeg hvatanja. Za vreme ispitivanja pred
faistikim vojnim sudom, preivljavah smo teke trenutke.
Ipak, i u toj situaciji, setili smo se da se u naoj grupi nalazi
kao vanpartijac Mihailo Popovi. Jednoglasno smo zakljuili da
je ispunjavao sve uslove da bude primljen u Partiju. Iskoristili
smo jedan krai predah izmeu sednica suda i u nekom vlanom
i hladnom podrumu, gde smo bih zatvoreni, odrali partijski
sastanak. Tom prilikom smo odluili da se Mihailo primi za
lana KPJ, kako ne bi u rukama faistikih zlikovaca umro kao
vanpartijac. Bio je to svean i dirljiv partijski sastanak. Mihailo
Popovi je ustao i s jedva primetnim suzama u oima izjavio da
njegovo primanje u Partiju predstavlja za njega najvei doivljaj i da e asno preiveti poslednje asove ivota. Odmah
iza toga ponovo su nas izveh pred vojni sud. I dok smo oekivah
saoptenje da smo osueni na smrt desilo se neto emu se ni
jedan od nas nije nadao. Predsednik suda (kapetan prve klase,
po narodnosti Siptar koji je komandovao jednom faistikom
jedinicom) proitao je presudu kojom smo bih osueni na internaciju u koncentracioni logor Pein Albanija, gde e nam
se nastaviti suenje. Do ovakve presude dolo je, kako smo
kasnije obaveteni, pod uticajem jednog iptara koji je mnogo
cenio Miladina Popovia. Vezali su nas i ukrcali u vojni kamion
i sproveh s naoruanom pratnjom preko Kosovske Mitrovice,
Pei i Prizrena u Albaniju. Meutim posle mesec i po dana,
zahvaljujui angaovanju Oblasnog komiteta i pomoi nekoliko dobrih i hrabrih drugova iz Albanije bili smo osloboeni.
Krsto FILIPOVIC

SA 1. BATALJONOM KRAGUJEVAKOG
- PARTIZANSKOG ODREDA

23. septembra 1941. formiran je u selu Lipnici 1. bataljon

Kragujevakog partizanskog odreda, koji je brojao oko 180 boraca, podeljenili u tri ete, a na teritoriji Knia, Grue, Guberevca, Zakute, Gledike pl., Dulena, Rekovca i podruja istono
od Kragujevca.
U poetku je najvea prepreka za bataljon bila nemaka
straa u tunelu kod Vukovice. Nemci su eleli da po svaku
cenu zadre el. prugu prema Kraljevu, jer se ova neposredno
vezuje za Grku. Ovom prugom svakodnevno su krstarili blindirani nemaki vozovi. Jedne septembarske noi (dva do tri dana
posle formiranja) 1. bataljon je poruio prugu izmeu el. stanica Dragobraa i Vukovia i tako onemoguio prolaz blindiranom vozu. Prekinuta je i telefonska linija, pa je straa u
tunelu bila odseena od komande u Kragujevcu.
Nemci su brzo intervenisali. Jo u toku dana vozom punim radnika stigla je grupa Nemaca sa namerom da spoje prekinutu prugu. Tek to su radnici izali iz vagona, otvorili smo
vatru sa poloaja koje smo zaposeli jo u toku noi. Mainovoa
je u paninom strahu poterao oklopni voz unatrag, ne saekavi
da se radnici popnu, pa su bih prisiljeni da jure za vozom, ostavljajui alat. Taj alat bio je sada na plen i dobro nam je posluio
za ruenje pruge. U toku noi mi smo rastavili prugu, pa je
naiao voz pun uglja i prosto se strmoglavio u provahju (200
300 m od tunela gde voz zaokree prema Dragobrai).
Oko 13 asova, 26. ih 27. septembra, iz Kragujevca je opet
doao blindirani voz, ali je lokomotiva bila prikaena pozadi,
gurajui blindirane vagone. Prolazei pored stanice Dragobraa, Nemci su nasumce otvorili vatru po umarcima iz puaka, mitraljeza i malog topa (kalibra 35 mm), koji se nalazio
na treem vagonu. Pritajili smo se u jednoj uvali dok se voz
231

nije pribliio, naoj zasedi, a onda smo odgovorili sa nekoliko

rafala iz naih zbrojovki, gaajui lokomotivu. Nemci su konano odustali od namere da spoje prugu.
Nemaka posada kod tunela pucala je sa oba ulaza skoro
ceo dan, iako ih nismo napadah. S pucnjavom nisu prestajali ni
u toku noi, kada su s vremena na vreme kratkim rafalima parali nonu tiinu razbijajui strah. Prema podacima kojima smo
raspolagah, na svakoj strani tunela bilo je po 30 Nemaca. Oba
ulaza su bila dobro osigurana rovovima sa kamenom zatitom,
a iznad tunela su bili bunkeri.
Posle 24 asa u zasedi, sa dve ete izvrili smo prepad na
tunel. U svakoj eti bilo je po 65 boraca. Posle prvih naih plotuna Nemci od Knia napustie bunker i sjurie se u tunel, beei prema suprotnom ulazu, dok su oni od Dragobrae pucali
skoro iz svih orua. Naa eta je pola preko sela Vukovice i
uspela se na greben ispod koga je tunel. Negde na sredini bio
je ugraen ventilator za provetravanje tunela, za koji je znao
na borac Barlov, pekarski radnik,1 inae rodom iz sela Vukovice. Brzo je pronaao otvor i u njega ubacio jednu, a zatim i
drugu runu bombu. Iznenadna eksplozija u tunelu unela je paniku meu Nemce, koji naputaju tunel i pod zatitom mraka
bee dolinom reke Lepenice u Kragujevac. Odluismo da jednu
avionsku bombu uvuemo u tunel, podmetnemo je na prugu i
kad naie voz da ga u tunelu unitimo. Meutim, uvar tunela,
koji nije pobegao zajedno sa Nemcima, izvestio nas je da treba
da naie voz iz Kraljeva sa izbeglicama, to nas je navelo da
odustanemo od ove akcije. I stvarno, posle sat-dva naiao je
voz pun ena i dece to nas je ozbiljno potreslo, jer da smo taj
voz unitili grizla bi nas savest da smo naneli tetu naem sopstvenom narodu. U meuvremenu iz Kraljeva su naila tri kamiona sa Nemcima. Nae obezbeenje na ulazu u tunel ubacilo
je jednu bombu u kamion, to je nanelo dosta rtava neprijatelju, a mi smo nastavili sa ruenjem tunela.
Zauzevi tunel, na bataljon je zaplenio nekoliko desetina
bombi od 200 kilograma, koje smo kasnije upotrebili za ruenje
mostova. Pomou njih su poruena i oba ulaza u Vukovikom
tunelu. Nemci su jo nekoliko puta pokuavah da dou do tunela, ali su uvek nailazili na na otpftr, pa je tunel sve do povlaenja odreda-bio u rukama partizana. Nemci su bili prinueni da sav transport od Beograda ka Skoplju obavljaju,
iskljuivo, preko Lapova i Nia.
II vreme ovlaivanja Vukovikim tunelom ve smo poruili sve mostove na drumu Kragujevac Kraljevo, a na mno1 Barlov je poginuo aprila 1943. godine na Drini (brdo Kapak) pri
zavretku IV neprijateljske ofanzive u borbi sa Italijanima.

232

gim mestima i prekopali drum, ime je saobraaj na ovoj relaciji bio sasvim onemoguen. U poetku nismo znali da palimo
zaplenjene bombe, jer su bile tako podeene da im se pri bacanju iz aviona upalja okrene prema zemlji, pa im dodirnu,
neki tvrd predmet dolazi do eksplozije. Prvu od tih bombi
iskoristili smo za ruenje betonskog mosta na mestu zvanom
Kozujevo (500 metara juno od Kragujevca). Ispod mosta sazidah smo gomilu slame i drva, a preko ovog postavili bombu sa
upaljaem podignutim uvis. Zapalili smo slamu i udaljili se
od mosta. Bomba se zagrejala i eksplodirala, raznevi sredimi
mosta na sitne komadie, a okolne zidove sruivi u propust.
Ovakav nain paljenja bombi traio je mnogo vremena, pa su
drugovi, koji su ranije radili u Vojno-tehnikom zavodu, pronali praktinije reenje. Prvo su napravili udarnu iglu, a zatim
dve poluge koje su bile savijene i podeene da se pored upaljaa
privrste na bombu. Gornja preaga je bila probuena, te je vrh
igle bio uperen pravo na upalja, a sa strane je bila nametena
jedna puana opruga, koja bi se pri najmanjem dodiru opustila, vrh igle udario bi upalja i izazvao eksploziju.
Nai konstruktori upaljaa za bombu pobrinuli su se da
se prilikom eksplozije ne povredi lice koje rukuje bombom. Za
to nam je posluila telefonska ica, koju smo preko posebne poluice privrivali za oprugu okidaa i sa potrebnog udaljenja.
potezali oprugu upaljaa.
Pre ruenja tunela, vrili smo este prepade na eleznikestanice na pruzi Kragujevac Kraljevo, ustavljali vozov,.
palili vagone, a elezniare opominjali da ne slue okupatoru.
Zajedno sa 2. bataljonom ustavili smo dva voza sa po tridesetak
vagona: jedan koji je iao od Kragujevca prema Skoplju i bionatovaren avionskim motorima, lopatama, asovima i krampovima; drugi, koji je od Rake vozio ugalj za Nemaku. Oba voza.
saekali smo na stanici Grua, prisilili mainovoe da kompozicije odvezu jedan kilometar od stanice, da ih punom parom
upute jednu na drugu, stim da prebacivanjem mehanizma lokomotiva na najveu moguu brzinu, iskoe iz voza. Radi sigurnosti da e mainovoe postupiti po naem zahtevu, komesar
bataljona Duan Kora je uao u jednu, a komesar odreda Sava
Radoji u drugu lokomotivu i zajedno sa maino voama iskakah u momentu kad je to trebalo. Sava je tom prilikom povredio
nogu i dugo vremena posle toga ramao. Sudar je bio tako strahovit da su lokomotive probile jedna drugu, a vagoni se zapalili..
Istovremeno smo demolirah ostale eleznike stanice na ovoj;
pruzi, pa je saobraaj bio ukoen tri dana.
Poetkom oktobra 1941. tab 1. bataljona Kragujevakog;
partizanskog odreda doneo je odluku da onesposobi elezniku
stanicu u samom Kragujevcu. Poto smo od naih obavetajaca
233

saznali da se na stanici nalazi samo jedan vod Nemaca, koji dri

strau pred magacinom i na samom ulazu u stanicu, izradili smo
plan za napad. a svaku sigurnost, dan pre napada uputili smo
omladince Duana Subakia, preobuenog u enske haljine (na
.glavi je imao maramu, na nogama opanke, grudi smo mu napravili od kudelje, a preko ruke je nosio korpu sa ljivama) da
proveri navode naih obavetajaca. Ovako preruen, a sem
toga jo i golobrad, liio je na neku seljanicu. Zamenik komandanta bataljona Prvoslav Vasiljevi trebalo je sa veom grupom
da poe prvi prema Senjaku, gde se nalazila pekara u kojoj se
izraivao hieb za nemaki garnizon i da napadne fabriku konzervi, koja je takoe radila samo za Nmce. Na ovaj nain hteli
smo da skrenemo panju Nemaca na Senjak i fabriku konzervi,
da bi bataljon za to vreme mogao lake da napada elezniku
stanicu, koja se nalazila na suprotnoj strani grada od Senjaka.
Stigli smo u selo Trmbas gde smo obaveteni od seljaka
da se u zgradi kole smestila etnika grupa Toze Mutiklara,
koji je inae vaio kao naslednik Tandin koga smo pre toga
streljah. Odmah smo opkolili kolu, brzo zarobili svih 17 etnika
ali nam je Mutiklar ipak uspeo da pobegne. (Streljan je tek
posle osloboenja kao krvnik naroda koji nije mogao imati nikakvog opravdanja za svoja nedela.) Kako smo se i dogovorili,
Subaki nas je po zavrenom izvianju naao u selu Trmbasu
i doneo vrlo povoljne vesti. Nesmetano je proao pored stanice
i tom prilikom uoio 3 straarska mesta. Video je u kancelariji
efa stanice i manju grupu Nemaca kako bezbrino askaju,
verujui da su tu potpuno sigurni od partizana. Kao komandant
bataljona bio sam zaduen da u napadu rukovodim grupom
koja je ila preko igralita Radnikog. Komesar bataljona
Duan Kora je sa 25 drugova trebalo da napada od Silosa.
Prvoslav je trebalo da pone, sa manevrom pola sata pre-naeg
napada, kako bi blagovremeno skrenuo panju Nemaca i" olakao nau akciju na razbijanju staninih ureaja i paljenju transportnog magacina. Poto je trebalo da pree dui put, Prvoslavova grupa je pola iz Trmbasa neto ranije od grupe koja je
trebalo da izvri prepad na stanicu. Moja i Koraeva grupa
prile su neprimeeno na 500 metara do eleznike stanice, jer
.su se kukuruzi jo brali pa stabljike jo nisu bile poseene.
Napad je poeo oko jedan sat po ponoi; Prvoslavova grupa je
otvorila vatru ka Senjaku, alarmirajui Nemce na uzbunu. Odmah se zaulo zujanje motora tenkovi su, potresajui tursku
kaldrmu kragujevakih ulica, urili prema Senjaku.
Meutim, kod eleznike stanice nije ilo po planu kao
Ikod Senjaka. Uoi samog napada, na stanicu je stigla jedna
nemaka jedinica, na putu za Lapovo, gde se nije smela preba234

civati nou jer je pruga Kragujevac Lapovo bila pod intenzivnim udarom 3. bataljona naeg odreda. Zto je ova nemaka
jedinica i zanoila u Kragujevcu i razmestila se delom na eleznikoj stanici, a delom u zgradi Zemljoradnike banke Pantovi (preko puta eleznike stanice).
Grupa koju sam predvodio nije oekivala da e naii na
Nemce pre eleznike stanice. Na samom ulazu u banku stajao
je nemaki straar, oslonjen na stogodinje jasenovo drvo. Kuke
je zaturio na lea, drei za vrat kundak puke koja se remnikom zategla na ramenu. Drugi straar je stajao na samoj
verandi, kod ulaznih vrata banke. Mi smo se kretali du ograde,
ubeeni da nas straari jo nisu primetili i nismo obraah panju na banku, jer po naim podacima tamo nema vojske. Najednom se naoh pred zamiljenim nemakim straarom, koji
tog trenutka ne samo da me nije primetio, ve nije ni pretpostavljao da e se sukobiti s partizanima. Brzo mu oteh puku i
povukoh od stabla, na koje je bio naslonjen. Pokua da mi se
istrgne ali mu ja prekratih ivot. Za to vreme su pristizali i
ostah partizani, ne znajui ta se ispred njih dogaa. Straar
koji je stajao na ulazu banke odmah je uperio puku prema
partizanima, ah nije stigao da opali. Pogodilo ga je zrno iz
puke Dragana Milosavljevia (ranije aktivnog podoficira), ijem vojnikom oku nije izmakao ovaj nemaki vojnik. Nernac
se jauui skotrljao niz stepenice. Posle dva naa pucnja i jauka
ranjenog straara meu nemakim vojnicima nastalo je komeanje. uo se zviduk pitaljke sa gornjeg sprata eleznike stanice, a s krova je izbaeno nekoliko crvenih raketa. Grupa partizana koja je likvidirala straar e trebalo je da pree jo oko
50 metara do cilja. Nemci su za to vreme zauzeli poloaje na
prozorima stanice.
Grupa, koju je vodio komesar bataljona Kora, jednim hicem je takoe uspela da likvidira straara s druge strane eleznike stanice. Bora Anti je zbrojovkom vrlo brzo oterao
Nemce sa prozora stanice, Ljubez Mari je uspeo da kroz prozor
koji je bio okrenut prema gradu ubaci runu bombu, pa se iznutra uo jauk. Osim nekoliko raketa koje su ispalili, Nemci
nisu davali nikakav otpor. Izgleda da se niSu nadali tolikoj naoj smelosti. Bacili smo nekoliko bombi u odeljenje gde su stajali ureaji i signali, ali magacin nismo zapalili. Povukli smo
se bez ikakvih gubitaka, osim to je malo po elu okrznut metkom Miodrag Jovanovi Koragin.
Ova naa akcija unela je strah meu Nemce. Kasnije su,
da bi se osigurah, poruili sve zgrade oko stanice, a svake noi
su ispaljivah po stotinu rafala u pravcu ume Koutnjak.
235

Od septembra do Prve svoje ofanzive Nemci nisu pokuavali da oko Kragujevca uspostave drumski i elezniki saobraaj. Sve su stanice bile onesposobljene, a mostovi i tuneli razrueni. Jedino to su nekoliko puta dejstvovali s artiljerijom, u
irem pojasu Kragujevca, ali je to bilo samo uzaludno troenje
municije.
Novembra 1941. dok se na bataljon obraunavao sa Gordievim etnicima oko Rekovca, Nemci su jednog dana doli u
Gruu i zapalili kuu Pere Brke, predsednika narodnooslobodilakog odbora Grue. Nisu ga zatekli kod kue', pa su rekli
metanima da e ponovo doi da ga potrae, pretei da on ne
moe izbei njihovu kaznu. Obaveteni da su Nemci iz Kraljeva doli u Gruu s namerom da osposobe Vukoviki tunel,
a poto su se Gordievi etnici povukli prema Trsteniku,
sakupili smo na bataljon i krenuh prema Grui. Dulenima
smo zatekli deo 3. bataljona koji je napustio svoj teren, jer su
jake nemake snage sa nedievcima, ljotievcima i etnicima istile podruje od Lapo va prema Kragujeveu. Pre svanua, 7 novembra, smo stigli na brdo Balosavsku glavicu, zaposeli je i
pristupili ruenju mosta preko reke Grue. Avionsku bombu
smo postavili ispod samog mosta, icu za potezanje upaljaa
izvukli smo na nekih 200 metara i ekah. Oko 11 sati naiao
je blindirani voz od Kraljeva iz ijih su vagona virile topovske
cevi, a lokomotiva postavljena pozadi kompozicije nije vukla
ve gurala vagone. Na otvorenoj platformi, do same lokomotive, bili su radnici pripremljeni da opravljaju tunel. Pre prelaska reke Grue, gde ona pravi veliki luk oko Glavice, Nemci
su se razvili u strelce prema nama. Saekali smo dok se nisu
pribliili eleznikom mostu, pa smo osuli vatru. Lokomotiva
je prosto milila po inama, primiui voz naoj zasedi. U to
vreme smo imali dva tromblona za bacanje bombi.'Nekoliko
baenih bombi palo je na samu kompoziciju, koja je poela da
se povlai iz dometa nae vatre. Nemci koji su ili u streljakom
stroju, videvi da se maina povlai, takoe su poeh da bee,
ostavljajui mrtve. Prvi put smo videli kako Nemci beei bacaju oruje i vojniku spremu i ostavljaju mrtve. Tu smo pored
puaka i automata zarobili i jedan arac. Most je bio oteen
od bombe.
Sve do naeg povlaenja sa teritorije Kragujevakog okruga Nemci vie nisu pokuavali da oprave prugu Kragujevac
Kraljevo i Vukoviki tunel.
Vojislav Voja RADI

GESTETNER ZA TEHNIKU OK ZAJEAR

U zajearskom okrugu se u leto 1941. godine pokazalo kao

neophodno da se to vie razvije partijska tehnika radi efikasnijeg upoznavanja ljudi sa herojskom borbom- naih partizana,
sa nedelima okupatora, kao i sa dogaajima u svetu. Sredinom
avgusta 1941. godine pozvao me je u Zajear Milenko Brkovi
Crni, sekretar Okrunog komiteta, i dao mi zadatak da idem u
Beograd i preuzmem od drugova iz beogradske organizacije
jedan getetner. Dobio sam novac za kartu i kratko uputstvo:
Hrabro guraj i na svaki nain donesi taj getetner, jer nam je
jako potreban. Dobio sam i javku za drugove koji e mi dati
mainu za umnoavanje letaka. Seam se da je javka bila: u
jednoj ruci treba da drim aku torbu, a u drugoj novine savijene u trubu;-tano u 7 asova ujutru da budem na oku
ulice koja ide iza Karaorevog parka. Drug, s kojim je trebalo da se sastanem, morao je da ima sline stvari kao i ja, po
emu u ga i prepoznati. Kad mu budem pristupio, morao sam
ga pitati: Gde se nalazi gradska bolnica? Na ovo pitanje trebalo je da mi odgovori: Na krovu Generaltaba.
Izgledao sam pomalo udno: sa kratkim pantalonama, bez
legitimacije, a i bez iskustva za ovakve zadatke. Do tada sam
u Beogradu bio samo jedanput, sa nekom akom ekskurzijom.
Ponosan to je ba meni poveren ovakav zadatak, iako sam tek
dva meseca pre toga primljen za lana KPJ, krenuo sam u Beograd. U putu sam sve vie shvatao ozbiljnost i odgovornost zadatka. Ali, mi je vehko zadovoljstvo priinjavalo saznanje to
bi teko ko mogao i da nasluti kakav mi je zadatak poveren
poto sam kao deak bio veoma malo sumnjiv. Negde ispred
Nia sreo sam se vozu sa svojim kolskim drugom Aleksan237

drom Iliem, koga smo iz milote zvali andor.1 Nas dvojica smo
se znali i kao skojevci. On je tada radio na eleznici, pa je i u
vozu imao na sebi elezniku uniformu. Bili smo sreni to smo
se videli, te smo o svemu priali, a najvie o naoj borbi. uvao
sam se da mu ita kaem o poverenom zadatku. On mi ni jednom rei nije kazao da putuje dalje od Nia.
Na nikoj stanici smo se pozdravili i razili, svaki na svoju
stranu. Popeo sam se u voz za Beograd i prolazei kroz vagone
briljivo izbegavao svaku guvu kako bi nesmetano stigao tamo
gde su me poslali. Moje iznenaenje nije bilo malo kada sam
se u vozu ponovo sro sa Sandorom negde oko Paraina. Sada
je situacija postala malo komplikovanija, jer se pokazalo da
smo kao lanovi SKOJ-a, a i kao kolski drugovi, jedan drugome
rekli neistinu prilikom silaska na nikoj stanici. Poeli smo
jedan drugog da uveravamo kako j sluajno ispalo da moramo
produiti put do Beograda. On je imao svoje, a ja pak svoje
razloge. Malo pomalo, kroz razgovor nam je promakla poneka
aluzija na rat, ilegalan ivot, na konspiraciju i si., pa: smo na
kraju doli do istog zakljuka. A onda se samo po sebi otkrilo
da idemo po istom zadatku u Beograd.
Za nas je to bio samo dokaz vie da je Crni eleo da getetner na svaki nain doe u Zajear. aljui obojicu za Beograd, Milenko Brko vi Crni je raunao da e bar jedan uspeti.
Zato kad smo videli o emu se radi odmah smo u vozu napravih plan da zajedniki izvedemo zadatak.
Prva neprijatnost za nas bila je to je na voz stigao dosta
rano u Beograd, a mi nismo imali gde da svratimo. Da bismo
dobili u vremenu poli smo prema Terazijama da se proetamo
dok ne doe vreme za sastanak. Meutim, Terazije su bile blokirane od Nemaca. Poli smo Gepratovom ulicom vodei rauna
da na vreme budemo kod Karaorevog parka, gde se nismo
smeli dugo zadravati, pa bi i svako zakanjavanje znailo rizik
da zadatak ne izvrimo, a s tim smo najmanje raunali. Kad
smo doli na mesto sastanka ekala nas je nova nezgoda. Drug
koji nas je oekivao zastao je nedaleko od ugla, drei ugovorene znake. On je kod mene uoio ugovorene znake, ah sam ja
bio u drutvu oveka sa uniformom, to je bilo dovoljno da
posumnja.
Shvativi zato se drug dvoumi, odvojio sam se od andora i krenuo prema drugu, objasnivi mu posle izgovorene
javke da smo nas dvojica doh po istom zadatku. On nam je
zamerio t'o nismo vodili rauna o svakoj pojedinosti, a zatim
smo sva trojica poli Nebojinom ulicom koja vodi istonom
1 Aleksandar Ili andor poginuo kao borac Timokog partizanskog odreda februara 1943. godine.

238

stranom Karaorevog parka. Pourivani od druga zaustavili

smo se kraj jedne ograde koja je bila urasla va u zeleniloOdatle nam je neki ovek, kome nismo ni videli lice, dodao
povei paket uvezan kanapom i dva manja paketia uvijena u.
novine. Pozdravljajui se s nama, drug nam je ukratko objasnio: Ovo je getetner pazite ga, a ovde je prvi broj biltena
Glavnog taba. Zdravo i sreno! izgovorio je odseno i udaljio se "od nas.
Sandor i ja smo ostali sami. Paketie 'sa biltenima smostavili u nedra, a onaj vei prihvatili jedan s jedne, a drugi s
druge strane i poh prema Slaviji. Nisam ni pretpostavljao da
e se sve tako uspeno zavriti. I pored toga to smo bih okrueni neprijateljem, uprkos tekih uslova za ilegalan rd, ova
veza je funkcionisala besprekorno. Dok smo ih ka Slaviji, naezadovoljstvo je sa svakim korakom raslo, jer nam je izgledalo
da smo gotovo sasvim-izvrili zadatak. Mada smo najpre odluili da idemo pravo na elezniku stanicu, usput smo se predomislili i poh kroz grad da ga malo razgledamo. Idui prema
Terazijama primetili smo da veina ljudi koja dolazi otuda
uznemirena. To nas je zaudilo, ah nam i objasnilo zato je taj
kraj jutros bio blokiran. Toga dana su na Terazijama bila obeena petorica rodoljuba. Bio je to straan prizor.
U tom ogorenju na neprijatelja obuzela nas je strepnja
pri pomisli kako emo izvriti na zadatak. Na razgledanje grada,
smo i zaboravih, a sva nam je panja bila skoncentrisana na.
getetner. Pourili smo prema eleznikoj stanici. Na preanji
mir i zadovoljstvo pretvorili su se u veliki nemir i brigu kakoemo odneti getetner do Zajeara.
inilo nam se da svi u nas gledaju i da e uskoro saznati,
i ko smo i ta nosimo. urili smo se i valjda usled te urbe neki
deo getetnera se rasklatio. Da li je to bila raunica od getetnera ih neto drugo nismo mogh da utvrdimo, tek iz paketa,
se dosta jasno ula lupa pri svakom koraku. Izgledalo nam jeda su i oni bilteni poeh sve glasnije da ukaju u nedrimar
oseali smo kako nam srce sve jae bije. Laknulo nam je kad
smo uh u elezniku stanicu, ali zakratko. Toga dana je neka
velika nemaka jedinica ila posebnom vojnom kompozicijom
na put, pa je stanica bila preplavljena Nemcima.
Nastalo je etanje getetnera s jednog kraja perona na
drugi, poto je civilima nareivano da se pomeraju as na ovoas na ono mesto. Najzad smo stigh do naeg voza. Stalno sam.
mislio kako emo preneti paket, kako emo izbei kontrolu u
vozu i ta e biti ako otkriju getetner. Mogh smo getetner
staviti u drugi kupe, pa samo motriti na njega. Ukoliko bi ga
otkrili mi bismo se kao i ostah putnici izgovarah da nije na.
239

Ali Brkovi je kazao: Na svaki nain donesite taj getetner.

Znai ni pomisliti da je dovoljno to bismo se sami mi vratili!
andoru je sinula spasonosna misao. Hitro me je povukao
za sobom te smo pred polazak voza otrali do slubenih kola.
Tamo je bilo i Nemaca, ali i naih elezniara. Slubena kola
bila su puna raznih stvari, pa i vojne opreme i oruja, jer je
jedan deo Nemaca iao i naim vozom. Tek tada sam shvatio
ta je andor naumio. On je ubacio i na getetner pored svih
onih stvari, zamolivi jednog elezniara da pripazi na paket.
Rekao je da mu ovako velik paket smeta da komotnije putuje
u kupeu. Nemac koji je bio u slubenim kolima gledao je okolo
podignute glave preko krovova kua, kao da ga se malo tie
ta rade beznaajni ljudi. Ba pored njega u slubenim kolima
smestio se i na getetner.
Probijajui se kroz guvu uskoili smo u voz, pritiskujui
svenjeve biltena koji su u naim nedrima ukah pri svakom
pokretu. Ceo put sam prestajao naslonjen na prozor; gledajui
napolje pritiskivao sam biltene da manje ute, dok mi je promaja hladila od sunca upaljeno hce, sa koga se slivao znoj. andor je s vremena na vreme osmatrao da li nema kakve guve
na delu voza oko slubenih kola. Naoruane patrole Nemaca su
se smenjivale, zavirujui po kupeima voza. Vozne karte su nam
bile u redu, a na deaki izgled nije pobuivao veliku panju
neprijatelja.
Kad smo stigli u Ni andor je prebacio getetner u slubena kola voza koji je odlazio za Zajear, ime je bio reen
najtei problem. U Knjaevcu smo se rastah, jer sam ja siao
s Voza, a on je produio put, i u Zajearu predao getetner Brkoviu. Zadatak je bio uspeno izvren. Tehnika OK Partije u
Zajearu je dobila getetner, koji joj je bio neophodan.
Svetislav MILENKOVlC TISA

SJEANJE NA USTANIKE DANE 1941. GODINE

Selo Vuica kod Danilovgrada, kao i susjedna sela, udno je

izgledalo poslije aprilskog sloma. Stari borci sa Deia, Grahova,
Skadra i drugih poprita bih su alosni i pokunjeni. Nijesu nauili da se tako lako gubi otadbina. Stari Novak Bobii govori: Pa da smo se mi, starci, sa tapovima borili, ne bi na ovaj
nain otadbinu izgubili. Mi smo uvijek imali pouzdanje u svoje
vojskovoe, ah ovi sada sramotno izdadoe. Bolje su se nae
ene borile na Skadru nego oni.
Dok su stariji na ovakav nain ispoljavali svoj bijes zbog .
sramne kapitulacije bive jugoslovenske vojske, mi mlai smo
se bavili konkretnijim problemima.
Povratkom vojnika sa fronta, dolaskom inovnika koji su
slubovali u drugim krajevima zemlje i aka otpoeli su organizovani sastanci na kojima se diskutovalo o situaciji i mjerama
koje bi trebalo preduzeti. U selu je postojala skojevska organizacija preko koje smo upoznati sa direktivom Partije o pripremama za oruanu borbu. Organizovana je i udarna grupa,
uglavnom od skojevaca i simpatizera Partije, i odmah se otpoelo sa prikupljanjem oruja.
Gotovo svaki od nas imao je poneto od naoruanja, koje
je tada smatrao hnom svojinom. Bilo je pojedinaca koji su
poeli i da trguju orujem. Kupci su bih veinom iz onih krajeva gdje se nijesu zatekla skladita prilikom kapitulacije. Bilo
ih je ak i iz Sandaka. Ubrzo je uslijedila partijska direktiva
da niko ne prodaje oruje. Poto se toga nijesu svi pridravah,
preko sekretara skojevske organizacije Mihaila Bobiia, a docili je preko Lazara Bobiia, postavljen nam je zadatak da kupce
oruja na neki nain odstranjujemo iz sela. Isto tako trebalo
je da se borimo protiv este pucnjave koja je u to vrijeme bila
uzela prilino maha. Ubrzo se pristupilo prikupljanju oruja
16 Ustanak 1941.

241

da bi se uvalo na jednom skrovitom mjestu. Ovo je u poetku

ilo prilino teko. Pojedinci su se nerado odvajali od puaka,
pitolja, pa ak i bombi. Najzad je postignuta neka vrsta kompromisa. Svaki je zabiljeio svoje oruje, koje je, u sluaju potrebe, mogao da uzme. O skladitima oruja brinuli su se Stevo
i Dragia Bogeti i Mihailo Bobii. Organizovana je obuka u
rukovanju orujem sa .mladiima, pa i djevojkama, koji nijesu
sluih vojsku. Vebanje u rukovanju pukama i pukomitraljezom izvodili smo u Dugom dolu kod Taraa, a u bacanju bombi
kod Pelovane. Instruktori su bili Duan Sekuli i Ilija Bobii.
U to vrijeme Italijani su se osjeah prilino spokojno.
esto su po dvojica bezbrino prolazih kroz sela, pljakajui
kokoke i druge stvari koje su im dolazile do ruku.
Prvih dana jula Mihailo Bobii je u razgovorima sa pouzdanim pojedincima, pa i sa mnom, eho da uje kako bi narod
reagovao u sluaju napada na Italijane. Iz tih nevezanih razgovora nije se moglo zakljuiti kada bi se sa napadima otpoelo.
etrnaestog -jula uvee dok smo odravah sastanak upadoe Mihailo Bobii i Dragia Bogeti i razdijelie nam oruje
koje su donijeli. Mihailo zatim ree da poemo za njim. Niko
ne pita kuda. Znah smo da predstoji neka akcija. Na Porotitu
smo zatekli Lazara i Milana Bobiia i Bogdana Radonjia. Bilo
nas je ukupno deset. Lazar nam je tu ukratko objasnio da emo
produiti u pravcu Spua, a kasnije dobiti konkretan zadatak.
Na Ljutotuku nam je reeno da emo napasti andarmerijsku
stanicu u neposrednoj blizini. Oekivah smo da emo ii na
Spu. Odreene su patrole koje e kontrohsati lijevu obalu Zete
u pravcu Danilovgrada. im su nas osjetih, andarmi su se razbjeali. Predao se samo komandir stanice Bogdan Braleti, koji
je inae bio povezan sa ustanicima i pridruio se naoj grupi.
Za vrijeme napada na Spu i borbi kod Stologlava i urioca, koje su voene 15. jula, naa grupa je imala zadatak da
postavi zasjedu kod sela Gorice i sprijei eventualni ispad Italijana iz Danilovgrada.
Prve pobjede nad Italijanima izazvale su toliko oduevljenje da je ve prvog, a naroito drugog dana, pohitalo u borbu
i staro i mlado. Tako su se 17. jula u selu Gorici, u vonjaku
Toka Pavhia, okupila okolna sela. Trebalo je formirati ete
i izabrati rukovodioce, i to na stari crnogorski nain. Kandidate
su isticala pojedina bratstva. Ispod svake voke nalazila se po
jedna grupa ljudi. Svaki je eho da bude izabran njegov bratstvenik. Poshje konsultovanja iz grupa su se izdvajali pojedinci
radi dogovora sa drugim grupama. Tako su se postepeno formirale desetine, vodovi i konano eta. Za komandira ete predloeni su Marko Simonovi, Milutin Vuekovi i Lazar Bobii.
242

Konano je izabran Lazar Bogeti, kapetan bive jugoslovenske

vojske, a za komandira naeg voda Lazar Bobii.
v .
Poslije osloboenja Danilovgrada, 20. jula, u kojem smo
zaplijenili vee koliine oruja, municije i ratne opreme, poelo
se sa pripremama za odlazak i na Podgoricu, gdje su se .ve
borile nae jedinice na Veljem brdu i susjednim poloajima.
Do sela Gorice ili -smo pjeice; tu nas je ekalo iznenaenje zaplijenjeni kamioni koji su nas prebacili na Velje
brdo. Oduevljenje je bilo toliko da su se i pojedini starci som
peli u kamione. Niko ih nije mogao sprijeiti da ne pou u
borbu. Pjesma, blagoslovi starijih, uzvici radosti pratili su nas:
du itavog puta.
Jutro 21. jula zateklo nas je na vrhu Veljeg brda. Borba je
ve bila poela. Prikrivajui se sputamo se niz brdo. .Poshje
nekoliko stotina metara pala je komanda da se zaustavimo. Ona
nas je zaudila, jer su Italijani ispred nas bili prilino udaljeni'.
Oko nas zvide mitraljeska zrna. Prvi put, kao i mnogi
drugi, uestvujem u borbi. Vidimo Lazara Bogetia, biveg kapetana, a sada naeg komandira, kako stoji na jednoj stijeni.
Smatramo da je hrabar i to nam imponuje. Niko ne sluti da
e poshje kraeg vremena poi u neprijateljske redove.
Dok se na hjevom krilu, gdje je neprijatelj usmjerio svoje
glavne snage i vrio velik pritisak, vodi jaka borba, kod nas
je samo prepucavanje. Niko nam ne daje odreen zadatak. Posmatramo kako se Italijani kreu poljem ispod Veljeg brda u
velikim grupama. Kod nas opah poneka puka, ali bez jaeg:
efekta. Desno su jedinice Ljekopoljskog bataljona, ali se ni
njihovo dejstvo bar onih blie nama nije naroito osjealo..
Mi svi, zajedno sa komandirom voda, osjeamo da nijesmo posjeli dobar poloaj da bismo uspjeno pomogh nae, snage na
hjevom krilu, koje vode teke borbe. Meutim, komandir ete
nam nita ne nareuje, a ni mi samoinicijativno nita ne preduzimamo.
Itahjanima stalno pristie pomo. Iskrcavaju se u polju
iz kamiona i u streljakom stroju nastupaju ka naim poloajima. udimo se zato ne dejstvuje naa artiljerija. Pretpostavljamo da nai ele da puste neprijatelja to blie, pa da iznenada, uz podrku artiljerije, preemo u protivnapad. Meutim,,
prevarili smo se. Narodni izdajnici su se ve postarah da iz zatvaraa povade udarne igle i tako onesposobe desetak topova
koje smo zaplijenili kod Danilovgrada.
Sva neprijateljska pojaanja, koja su stalno pristizala,,
Usmjerena su na nae lijevo krilo, du komunikacije Podgorica
Danilovgrad. Sati prolaze, a ni mi ni Ljekopoljci., kbji.su
u dodiru sa nama, ne vrimo jai pritisak na Italijane da bismo
olakah naima na hjevom krilu.
16*

243

Velika je vruina, a nalazimo se u kamenjaru, bez kapi

vode. To nepovoljno djeluje na pojedine manje disciplinovane
borce, koji sami naputaju poloaj u potrazi za vodom.
Po podne Italijani se pribliuju naim poloajima, a naeg
komandira Lazara Bogetia nigdje nema. Posljednji put smo
ga vidjeli jutros kako se junaci na onom kamenu. Vodnik Lazar Bobii nam kae da nema veze sa njim.
Neprijatelj je sve blie uz jaku artiljerijsku vatru podilazi i naim poloajima. Tek sada smo od komandira voda
Lazara Bobiia dobili konkretan zadatak da vatrom odbijemo Italijane. Imamo dobre zaklone, ali slabu preglednost.
Zato gaamo neprijateljske vojnike koji su dalje od nas, dok su
oni blii zaklonjeni kamenjarom.
Italijani ne ure. Bez obzira na odnos snaga napade su
pripremali i podravali jakom artiljerijskom vatrom. Od eksplozija granata u kamenjaru se diu oblaci dima i praine. Zahvaljujui dobrim zaklonima na naem dijelu poloaja nijesmo
imali gubitaka, ak ni lake ranjenih. Kada prestade artiljerijska vatra, primijetismo kod neprijatelja neko komeanje. Po
nareenju vodnika Lazara Bobiia bacamo bombe, ah ne znamo
da h pogaaju cilj. Ipak, po galami i komeanju Italijana zakljuujemo da bar poneka padne i meu njih. I neprijatelj
nam odgovara bombama, ah bez efekta.
Italijani ponova otvorie artiljerijsku vatru po naim poloajima. Lijevo, du komunikacije prodiru sve dublje. Stanje
je veoma kritino, a komandira ete nigdje uti ni vidjeti. Taj
vojni strunjak se sakrio negdje u rupu i moda se raduje
uspjehu Italijana. Borci su preputeni sami sebi.
Kod nas se pojedinci i grupice povlae. U sumrak 21. jula
dio nae grupe oko Mihaila Bobiia i grupa Martinia zadrali
su se na vrhu Veljeg brda, gdje su se u toku noi prikupile i
druge grupe. Oekujemo nareenje i dalji ishod dogaaja. Meutim, borba za Velje brdo je zavrena, a mi osjeamo da nijesmo sve uinili da olakamo lijeyom krilu gdje je bilo najtee,
iako su za to postojah uslovi. Za to je najvie kriv komandir
ete, koga smo zbog strune spreme kao biveg oficira izabrali.
Ujutro 22. jula iz pozadine su pristigle nove grupe ustanika. Neprijatelj nam je ve bio za leima i palio selo Grbe.
Da bi izbjegli okruenje, krenuli smo jo slobodnim pravcima
ka Danilovgradu.
Italijani su nadirali ne nailazei na otpor, palei i pljakajui uz put sela juno od Martinovia. Odatle ka Danilovgradu nijesu palili. Narod se povlaio u planine.
Selo Vuica je ponovo zautalo. ula se tu i tamo kritika
protiv nas ustanika. Bilo nam je oteano kretanje u selu. OkU244

pili smo se oko Lazara Bobiia, rukovodioca gerilske grupe,,

dogovorili se o daljem radu i povukli van sela.
Italijani su zahtijevali predaju oruja. Prenosei ovo. nareenje kmet Marko Bogeti je istovremeno rekao seljacima
da rade kako znaju. Sloio se i sa mojim prijedlogom da nam
Radovan Razi preda pukomitraljez koji uva od kapitulacije.
Nekolicina je ponijela puke u optinu da ih preda ali smo ipak
. uspjeh da vei broj oduzmemo i sauvamo.
Prilikom povlaenja sa Veljeg brda ponijeli smo i teki
mitraljez varloze, na kome je Ilija Bobii, stari mitraljezac, obuavao ostale u grupi. Iako Italijani u poetku .nijesu
dolazili u selo, ve nareivali preko optine i kmeta, mi smo za.
v.
svaki sluaj sakrili mitraljez u Gracu.
:
Milo Bobii, jedini predratni komunista u selu, bio je
u to vrijeme zauzet raznim zadacima, pa smo i dalje sve instrukcije za rad dobijali preko Mihaila Bobiia, sekretara skojevske
organizacije, i Lazara Bobiia, rukovodioca nae gerilske grupe. Sastanku u umi u Rupi Jokiia prisustvovali su svi skojevci sem Steva Bogetia, koga je njegov stric Lazar Bogeti,
saboter sa Veljeg brda, potpuno odvojio od nas. Prisustvovao
je i Milo Bobii koji nam je govorio o situaciji i potrebi da.
neki odu iz sela, a ostali da ostanu na naem terenu. Predstojali su dalje organizaciono uvrenje grupe i pripreme za nove
borbe. Poto su Milo i Mihailo Bobii i jo neki morah da
idu na druge dunosti, mene su izabrali za novog vou grupe,
koja je tada brojala oko desetak boraca.
U prvo vrijeme naa aktivnost se uglavnom svodila ria
borbenu obuku, raskrinkavanje kolebljivaca koji su se na tis
okomili poshje neuspjeha na Veljem brdu, praenje kretanja
neprijatelja i shno.
Poshje reorganizacije jedinica u septembru su na terenu
oko Danilovgrada ponova otpoele akcije protiv okupatora. Tako
je krajem septembra poruena komunikacija Niki Danilovgrad, a kod sela Stubice unitena je jedna grtipa italijnskih
vojnika. Cilj je bio da se neprijatelj izoluje od pozadine i da inu
se onemogui kretanje van garnizona i snabdijevanje sa terena.
Sve ovo, a naroito pobjeda na Jelinu Dubu (18. oktobra), veoma se pozitivno odrazilo na stanovnitvo. Narod je ponova
osjetio snagu ustanika.
U oktobru ponovo smo bih u eti, koja se znatno razlikovala od one julske. Sada je to bila potpuno vojniki organizovana i disciplinovana jedinica, sa provjerenim starjeinama i
borcima. Komandir je bio Lazar Bobii. Narod, nas je cijenio
i bio spreman na svaku rtvu.
Milo Bobii je posljednji put bio u selu kada smo u kui
Milosava Bogetia birah odbornika. Svi smo se .zaudili kada
245

smo etili da on predlae kmeta Marka Bogetia, koji je predstavljao vlast i po okupatorskoj liniji. Milo je dugo govorio o
ulozi npve,:narodne vlasti i odbornika. Marku je preporuio da
prividno bude kmet, a stvarno narodni odbornik.1
-

POJAVA ETNIKA OKO DANILOVGRADA

Ponova smo gospodarili okolinom Danilovgrada. Italijani

su zbijeni u samom gradu, a mi smo drali brd Tara, koje se
izdie: neposredno iznad njega. U takvoj situaciji vrene su pripreme za odlazak odabranih jedinica na Pljevlja. Jednog dana
oko podne, u drugoj polovini novembra, posmatrah smo veu
kolonu dobro naoruanih lovenskih partizana, sa prilino natovarenih konja, kako prelazi preko mosta na Zeti u rejonu
Slapa. To je na stanovnitvo ostavilo snaan utisak ubjeujui
g da e se u oslobodilakoj borbi ii do kraja.
Poshje zavrene pljevaljske bitke, u kojoj smo imali teih
gubitaka, na terenu su nam predstojah teki zadaci. Pored ljudi
koji su se ve pokazali kao saboteri nae borbe (Lazar i Milutin
Bogeti i drugi), poeh su da diu glavu i pojedini njihovi simpatizeri, kji su se dotle bih pritajili. Ponekad su im nasijedali
i poteni seljaci. Mi smo im se suprotstavljah iznosei uspjehe
naih jedinica u Sandaku, o emu smo redovno dobijali vijesti.
I okupator je preko svojih pijuna razvio jo veu propagandu protiv ustanika. U to vrijeme je malo koje selo bilo bez
ponekog, pijuna i saradnika okupatora. Oni koji su otkriveni
osuivani su najstroom kaznom.
Poshje kanjavanja ovih izdajnika nai neprijatelji su se
veinom pritajih, sem onih koji su bili pod okriljem okupatora.
Takav je,, na primjer, bio kapetan bive jugoslovenske vojske
piro Stojariovi iz susjednog sela Paia, koji se nalazio u Nikiu i uz otvorenu podrku okupatora radio na stvaranju etnikog pokreta u naem kraju. Ovo se svakako pripremalo u dogovoru sa Bajom Staniiem, koji se u decembru nalazio na naoj
teritoriji vjeto prikrivajui svoj izdajniki rad.

.'
: . U toku januara Italijani su vrili ispade iz Danilovgrada
da bi se probili ka Nikiu, ali u prvim pokuajima u tome nijesu
uspjeh. Nae jedinice su, pored ostalih poloaja oko Danilovgrada, dralel Tara. Bio je veoma pogodan za odbranu i manjim
snagama. Meutim, mi smo ga krajem januara, tako rei bez
borbe,-izgubili. Toga dana jedan vod iz Brajovike ete, koji je
;. : Marko se drao prilino pasivno jer se bojao svog roaka, biveg
kapetana. Lazara Bogetia. utao je gotovo itavog rata. Ali, nije napravio nikakvog zla narodu. Nije vie biran za odbornika.
246

po redu trebalo da-dri ovaj poloaj, bio se, zbog kie i hladnoe,
gotovo itav sklonio u zaselak Bogetie, ispod Taraa. To su iskoristili etniki nastrojeni elementi iz Brajovia i Bogatia, izvijestili Italjane u Danliovgradu, koji su vrlo lako, ne nailazei
na otpor, zauzeli ovaj veoma vaan poloaj. Svi kasniji nai pokuaji da ga povratimo, iako smo u njima angaovah i po nekoliko bataljona, ostah su bez uspjeha. Neprijatelj ga je zadrao
sve do osloboenja.
Italijani su se utvrdili na Tarau i u nekoliko sela oko
Danilovgrada, dok su se nae jedinice povukle na liniju: Gorica
Vuica Veleta i dalje du lijeve obale Zete. Na desnoj
obali Itahjani su drali selo Frutak, a nai selo Demirovie.
Pojaala se aktivnost pijuna i petokolonaa koji su predvodili
Italijane u borbama protiv nas. U to vrijeme se Bajo Stanii
i njegovi jednomiljenici jo uvijek slobodno kreu po naoj
teritoriji. Tako se deavalo da smo se izvravajui zadatke na
podruju okolnih sela (Vuice, Gorice, Kule Lakia, Potkraj a,
Slatine, Lubova, Meice, Kalezia, Jovanovia, Brijestova, Rsojevia, Sretnje, Velete, Via i drugih) pojedinano ih u grupi
sretah sa pojedinim izdajnicima, ali nijesmo preduzimali neke
ozbiljnije mjere.

Sa Taraa Itahjani su topovima i minobacaima tukli oblinja sela i nae poloaje, pa smo bili prinueni da se povuemo
na Lubovo,. a porodice evakuiemo u najbha sela (Kalezie,
Slatinu i druga).
Jednog dana u prvoj polovini februara, ba kada sam se
spremao da poem na poloaj Lubovo, obavijestio nas je Momilo Kalezi da Bajo Stanii odrava zbor u selu Donjim Rsojeviima. Momilo je, kao i mnogi drugi partizani, poao na
zbor, na kome je Stanii govorio da je ustanak preuranjen,
da treba ekati dok okupator ne oslabi, da je i on za borbu,
ali kad doe vrijeme i slino. Poshje toga, negdje 11. februara, izdao je proglas narodu, u kome, pored ostalog, kae da
se on stavio na elo narodne oslobodilake vojske Crne Gore i
Hercegovine, da poziva sve da se zbiju u guste redove, napominjui da su sa nama bratska Rusija... i saveznici Engleska
i Amerika. Ovako hcemjeran i demagoki proglas imao je
izvjesnog uspjeha i neke dotle partizanske grupe prikljuile
su se etnicima.
Sjutradan poshje zbora etnici su, na elu sa Bajom Staniiem, poh na desnu obalu Zete vodei sa sobom znatan broj
zavedenih seljaka. Nae jedinice koje su tada bile na desnoj
obali povukle su se na lijevu. U toku prelaska i jednih i drugih
nije bilo borbe.
Bajo Stanii je smjestio svoj tab u selu Kuj avi, gdje mu
je stizala municija i hrana od Italijana. Tu su doli i njegovi
247

sljedbenici Spiro Stoj ano vi, Lazar Bogeti i drugi sa kojima je i prije toga mjesecima saraivao u korist okupatora.
Meutim, izvjestan broj petokolonaa i kolebljivaca, koji su
inae bili uz Baja Staniia, zadrao se jo na naoj teritoriji na
desnoj obali Zete.
Ve u prvoj polovini marta 1942. godine Bajo Stanii sa
svojim etnicima otpoinje s oruanim akcijama protiv nas.
Uspio je da se probije do Vinia i Bara Sumanovia, ali je odatle
odbaen nazad. Istovremeno su i Italijani iz Danilovgrada i sa
Taraa, zajedno sa etnicima, izvrili ispad u pravcu naih poloaja na Lubovu. Poto su zauzeli selo Vuicu i brdo Gradac,
produili su ka Lubovu u tri kolone od pravca Meica, zatim
cestom Vuice Vinii i od Graca kroz umu. Mi smo drali
veoma jake poloaje u kamenjaru desno od Lubova, u rejonu
Vranuljca. Poto je predteren bio poumljen, otvorili smo vatru
na neprijatelja im. se pojavio na istini ispred umice. Ilija
Bobii je iz tekog mitraljeza brisao po srednjoj neprijateljskoj
koloni, tako da nije mogla ni koraka naprijed. I desna i lijeva
kolona su zaustavljene neto zbog nae puane vatre, a naroito zbog zastoja i gubitaka srednje kolone.
Videi da ne mogu same dalje, etnici su pozvali u pomo
Italijane, koji su jakom mitraljeskom i minobacakom vatrom
zasuli nae poloaje i prinudih-nas na povlaenje. Ostao je samo
Ihja Bobii sa tekim mitraljezom, dobro zaklonjenim izmeu
dva kamena, te je i dalje kosio neprijatelja. Poto nijesu mogli
da otkriju na mitraljez, Italijani su zasipah minobacakom i
mitraljeskom vatrom uglavnom one dijelove poloaja na kojima
tada nije bilo nikoga.
Uvee su se etnici i Itahjani povukli odnosei mrtve i
ranjene. Na bojitu smo nali nekoliko puaka. Tako smo ovoga
dana, zahvaljujui uglavnom junatvu mitraljesca Ilije Bobiia,
odrali poloaj na Lubovu.
Drugog dana etnici su uspjeh da sa pravca Meice prikriveno podiu naem poloaju. Poshje jake minobacake vatre,
razvila se veoma teka bliska borba. Bili smo gotovo izmijeani
sa daleko brojnijim neprijateljem. U takvoj situaciji komandir
ete Lazar Bobii je naredio da se povlaimo. Meutim pojedinci, meu kojima i Radonja Bobii, nijesu htjeli a nama,
ve su ostali da saekaju etnike. U toku povlaenja u dubinu
nae teritorije, sa Graca (Jovanovia) doekala nas je mitraljeska vatra. To je bila jedna grupa koja se do tog momenta nalazila u naim redovima, a sada se pridruila etnicima i, da bi im
dokazala odanost, pucala na nas.
Pojavom etnika u Jovanoviima i Gornjim Rsojeviima
prekinuta je veza naeg bataljona, koji se povukao na liniju Slatina Sretnja Brijestovo, sa bataljonom desno od nas, u re248

"jonu Vi Kupinovo. Kada smo Milovan Bogeti i ja, po nareenju komandanta hataljona Milovana Saranovia, poli da
uspostavimo vezu sa tim bataljonom, naili smo na-otpor etnika
sa Graca (Jovanovia) i drugih poloaja. Kako tada jo nijesmoimah nareenje da napadamo i one etnike koji su do jue kao
partizani bih sa nama, vzu sa bataljonom desno od nas nijesmomogli uspostaviti.
Poto su etnici prodrli ak do Topolice, mi smo bili prinueni da odstupamo u pravcu Studena. Krajem marta etnici,
su na elu sa pirom Stojanoviem izbili u Krivae, Bzo i
Poljice. Povlaei se pod borbom u pravcu Studena, bih smo se
gotovo izmijeali sa etnicima. Jedino se po pravcima kretanja,
grupa moglo zakljuiti ko je partizan a ko etnik. U toj neizvesnoj situaciji odjednom sa Studena zatekta na_ teki mitraljez:
kojim je gaao komandant bataljona Milovan Saranovi. Jaka.
i precizna vatra pokoleba etnike redove i oni poee da se
povlae. Mi smo preduzeli protivnapad: i gonili ih do iznad Poljica, a potom smo se povukli u logor u rejonu Studena. Kasnije
smo se prebacili u upu (nikiku), formirali ponovo ete i bataljon i pod komandom Duana Kaluerovia poh u pravcu
Morae i Mojkovca gdje smo dobili nove zadatke.
Joveta BOBII

PRVA ISKUSTVA

U varadinskom okrugu do rata je dominirao politiki utjecaj

Hrvatske seljake stranke (HSS) i Samostalne stranke (SDS),
io je su se ojaale u borbi protiv velikosrpskih reima i estojanuarske diktature.
Obnavljanje partijske (1931) i skojevske organizacije
(1935) imalo je presudan utjecaj na daljnji tok politikih doga-aja. Otada ni jedan znaajniji pohtiki dogaaj nije proao bez
jakog i odlunog utjecaja komunista. Tako je trajk 3000 radnika u Tivaru (danas Varteks) 1936. godine, kada je rad potpuno obustavljen, trajao 6 tjedana, a trajkai su imali jaku
imaterijalnu i moralnu podrku seljaka iz'okolice. Kroz tu akciju
jaao je savez radnika i seljaka, to se manifestiralo kroz nekoliko velikih radniko-seljako-omladinskih, zborova na kojima je
uestvovalo po nekoliko hiljada ljudi.
Pohtika aktivnost rasla je iz dana u dan, a manifesto vala
:se kroz razne oblike kao to su: izleti radnika i omladinaca na
:sela, zborovi i priredbe u prirodi, intenzivan kulturno prosvjetni
rad u itaonicama i kulturno-prosvjetnim udruenjima, sportske
priredbe i natjecanja, organiziranje srednjokolskih i studentskih udruenja, itd. Posebno su znaajne bile proslave 1. maja,
koje su odravane sa izrazitim antifaistikim parolama.
24. julal938~godine odran je u Varadinu Veliki zbor
.radnog naroda u jahaonici jahakog kluba na kojem su govorili
predstavnici radnika-komunista HSS i SDS. INTa demonstracijama povodom izbora 1938. godine andarmi su pucah u masu
pri emu su dva omladinca bila teko ranjena. to se rat vie
pribliavao i to je opasnost od faizacije zemlje bila vea,
-ovakvih politikih manifestacija bilo je sve vie.
Znatan dio radnika sa sela stajao je pod politikim utjecajem HSS-a i pod tim utjecajem stupao u Hrvatski radniki
250

savez (HRS). Meutim se u HRS i HSS vrila jaka diferencijacija na lijevo krilo koje se priklanjalo nama i naim akcijama (poznata Ursova sela oko Varadina) i na desno krilo,
kroz koje su vrili svoj utjecaj najreakcionarniji profaistiki i
klerikalni elementi. Sa zaotravanjem politikih borbi, ti su se
elementi povezali i sa vlastodrcima i obilato koristih pohciju u
svojim akcijama.
Za vrijeme vlade Cvetkovi Maek situacija se jo vie
pogorala, tako da su hapenja kako iz preventivnih razloga,
tako i zbog raznih akcija (rasparavanja tampe, pisanja parola,
demonstracija i shno) bila vrlo esta. Tako su,-na primer, pred
svaki Prvi maj najpoznatiji komunisti hapeni. to je politika
aktivnost rasla, to je sve vei broj funkcionera i aktivista morao
naputati Varadin, jer su i mjere pohcije bile sve otrije,
a ovdje su bih pod neprekidnom prismotrom, esto hapeni ili
otputani sa posla.
Odlazak aktivista u druga mjesta ili ilegalnost bio je ubrzan otvaranjem koncentracionog logora u Lepoglavi (koncem
1940. godine), u koji su zatvarani poznati partijski i sindikalni
funkeioneri.
Zbog zatvaranja Ursovih sindikata odrane su 6. januara
1941. godine demonstracije. Razbijeni su bili prozori na hotelu
Novak, poznatom petokolonakom centru. Policija je'odmah
uhapsila najpoznatije drugove, od kojih su trojica bili lanovi
Okrunog komiteta KP (Hugo Kon, Stjepan Hajdarevi i Santo
Gabrijel). U januaru 1941. jo dvojica lanova Okrunog komiteta su "morala napustiti Varadin i otii u Majperg, da ne bi
dospjeh u logor.
Poshje 27. marta 1941. upuen je prilian broj aktivista i
lanova KP u vojsku, tako da je kapitulacija zatekla okrug Varadin bez velikog dijela politikih aktivista i rukovodeih
drugova.
Odmah po aprilskom slomu, u aprilu, od lanova OK morah su prei u. ilegalnost Hugo Kon, Florijan Bobi, Stjepan Hajdarevi i Santo Gabrijel. Samo su Josip Hrnevi i Beka Frnti
ostah da djeluju.
im se vratio iz vojske, sekretar OK Josip Hrnevi odrao je sastanak sa nekoliko istaknutih lanova KP na kojem se
raspravljalo o tome kako sauvati od hapenja komuniste i sindikalne funkcionere, o sakrivanju oruja, o ponovnom uspostavljanju prekinutih veza koje su zbog elijskog sistema rada
bile prekinute, jer, iako su se mnogi poznavali u akcijama, nisu
se znah kao lanovi Partije. Hugo Kon je ve u aprilu uhapen i otjeran u logor Kerestinac, gdje je ubijen. Santo je uhapen u Zagrebu i otpremljen
u logor Danicu kod Koprivnice. Tamo je naao gotovo kompletan
251

Okruni komitet KPH i SKOJ-a za okrug Bjelovar, kao i nekoliko lanova CK KPH. Kad je puten iz logora, u Varadinu je
od lanova OK naao samo Hrnevia i Beku Frnti, kao i lana
CK KPH Karla Mrazovia Gaspara. To je bilo nekoliko dana
nakon napada na SSSR. Gapar je doao sa zadatkom da se
otpone sa oruanim akcijama i diverzijama. Kao pripremu za.
te akcije trebalo je na terenu prvo uspostaviti veze sa organizacijama koje su bile prekinute.
*

- Samu okupaciju i dolazak njemake vojske narod je doekao pasivno i u iekivanju daljeg razvoja. U Varadinu njemaku vojsku pozdravilo je samo dvadesetak, jo od prije rata,
dobro poznatih petokolonaa. Oni su, uz aktivno uestvovanje
Maekove Zatite, koju su organizirah istaknuti pohtiki rukovodioci HSS-a, pristupili stvaranju ustakog aparata, a zatim
otpoeli sa odvoenjem Jevreja u logore. Tada je u Varadinu
pokupljeno preko 200 Jevreja sa porodicama. Zapoelo se i
s progonom istaknutih antifaista.
Od lanova KP bio je odmah nakon okupacije uhapen
Slavko Lonari, krojaki radnik, stari komunista (1920. bio je
izabran na listi komunista u Skuptinu). Odveden je u logor
Lepoglavu, odakle je prebaen u Gospi, zatim u Jasbu i konano u Danicu gdje je likvidiran. Ve 20. aprila otpoela su
prva hapenja u kotaru Ludbreg; zatvoreni su Branko Vitanovi,
Marko Kovaevi, Vlado Savi, Vladimir Kudinov i eki. Tog"
dana uhapen je i stari komunista uro Taka. 21. aprila odvedeni su u logor Lepoglavu Vlado Maari i Stjepan Kui. Neki
od ovih su kasnije puteni na slobodu. 27. aprila hapenja su
ponovljena i to u Belanovu Selu, ukovcu i Ivanecu.
U razdoblju od aprila do konca juna Okruni komitet je
u svojoj tampariji pretampao za svoj teren proglas koji je
15. aprila izdao Centralni komitet Komunistike partije Jugoslavije u kojem poziva sve jugoslovenske narode, a posebnohrvatski narod u borbu protiv okupatora. Takoer je pretampan proglas koji je izdao CK KPH u aprilu povodom okupacije
pod naslovom Hrvatskom narodu.
Naveer 27. juna podijeljen je po terenu kotara Ludbreg,.
Varadin, Novi Marof, Ivanec i u gradu Varadinu letak sa govorom Molotova povodom napada Njemaca na SSR. Poshje rasturanja tog letka ustae su u Varadinu 29. juna pohapsile
istaknutije radnike rukovodioce. Poto se oeldvalo da e uslijediti hapenja, lanovi KP bih su na oprezu (a neki su ve bili
u ilegalnosti), ali su petorica ipak uhapena i to: Tomo Balar
Ivan Miak, Franjo Beli, Franjo itnjak i Vjekoslav Vidovi252

Prije ovog hapenja, poshje podne 28. juna, odran je u okolici

"Varadina, kod sela Turin, sastanak OK kome su prisustvovah:
Karlo Mrazovi, Josip Hrnevi, Franjo Beh, Franjo itnjak i
Andrija Frnti. Na sastanku je, pored ostalog, donijeta odluka
da se pone sa diverzantskim akcijama.
Poetkom jula podijeljen je na itavom okrugu proglas
CK KPJ s pozivom na ustanak.
U julu 1941. morao se zbog opasnosti od hapenja povui
i sekretar OK dr Josip Hrnevi koji je jo tada legalno ivio
i radio kao sudac Okrunog suda Varadin. Istovremeno je bio
premjeten u Sremsku Mitrovicu, odakle je 3. januara 1942.
otiao u Frukogorski partizanski odred. Tokom istog mjeseca
doao je sa Gaparom na ovaj teren Stjepan Ivi Mali,'koji je
primljen za lana Okrunog komiteta (1942. godine, poshje ubistva Florijana Bobia, izabran je za sekretara OK).
U avgustu 1941, nakon formiranja prve partizanske grupe,
dolo je do ponovnih velikih hapenja u Varadinu, kada je oko
30 omladinaca otpremljeno u logor Lepoglavu.
Shno kao u Varadinu bilo je i u Meumurju, s tim da
maarski okupator nije odmah zapoeo s hapenjima, nego tek
nakon nekoliko .naih akcija u kojima su dijeljeni i leci.
U Meumurje su bili poslati Stjepan Hajdarevi, lan OK,
i Stanko Zorman, lan KP, da pomognu u radu partijske organizacije.
Povodom dijeljenja aprilskog proglasa i-ostalog materijala
partijska organizacija se prilino kompromitovala, jer je radila
neoprezno i potcijenila taktiku okupatora, koji uope nije reagirao na prve baene letke, ve je pustio da se rad razmae. Ovo
je zavaralo partijsku organizaciju i ona je od 22. juna do 5. jula
pojaala i proirila svoju aktivnost dijelei materijal, ispisujui
razne parole po tvornicama,-parkovima i javnim mjestima. Policija je kod dijeljenja letaka 5. jula uhapsila oko 10 omladinaca. Uslijed slabog dranja pojedinaca provala se proirila-i na
Prekomurje, tako da su 8. jula ushjedila dalja hapenja. Prilikom ove provale uhapena su 92 druga, veina lanovi KP i
skojevci. Meu uhapenima bili su i Stjepan Hajdarevi, Josip
Bajkovac i Stanko Zorman.
Tek u jesen bila je ponovno uspostavljena veza sa Meumurjem i formiran novi Kotarski komitet.
Uprkos tome to je organizacija bila skoro unitena, 20.
avgusta organizovana je sabotaa u tiskari (u njoj se tampao
hst za Meumurje Moraks), Eksplozijom je uniten najvei
tiskarski stroj.
Nakon proglasa CK KPJ na ustanak i odluke da se ustanak proiri i u varadinskom kraju, poele su se stvarati razne
grupe preko kojih su vrene pripreme za ustanak u najrazhi253

tijim smjerovima. Grupe su inili lanovi KP i simpatizeri, a zadaci su im bili stvaranje baza za ilegalce, prikupljanje sanitetskog materijala, dalje skupljanje oruja, prikupljanje novanih,
priloga, pravljenje prirunih apoteka za vojne jedinice, odravanje kurseva prve pomoi itd. Ve u avgustu sistem baza bio
je iroko razvijen, tako da smo u preko 20 sela varadinskog
kotara imali svoje baze.
Uslovi za razvitak narodnog ustanka u tom kraju, kao i
itavom sjeverozapadnom dijelu Hrvatske, bih su izvanredno
teki. Prije svega znatan dio seljakih masa ostao je sve do polovice 1943. godine pod jakim utjecajem reakcionarnog vodstva
HSS na elu sa Maekom. Maekov poziv 1941. godine na poslunost ustakim vlastima utjecao je na seljake mase, naroito u
zagorskim kotarevima. O tome svjedoi i detalj da su, negdje
oko 15. jula, seljaci uhvatili Karla Mrazovia Gapara, o kome
je proturen glas da je etnik koji je pobjegao iz Kerestinca, pa
se jedva uz pomo krivih isprava izvukao.
Zatim, preko ovog podruja vodila je vana komunikacija
iz Austrije na Balkan, pa su Nijemci bili ivo zainteresovani da
ta komunikacija bude odrana. Osim ove, tu je vodio i niz drugih vanih komunikacija, u neposrednoj je blizini Zagreb
tada ekonomski, pohtiki i kulturni centar NDH. Za ustaku
vlast ovdje su bili rezervoari ljudstva i hrane (to su prilino
bogati krajevi), pa je zato i razumljiva otra reakcija ustaa
i Nijemaca na svako pojavljivanje partizana.
Osnovna politika borba na ovom podruju vodila se da.
bi se seljake mase odvojile od utjecaja izdajnikog vodstva
HSS i ukljuile u narodnooslobodilaki pokret. Meutim, neki
znaajniji rezultati u 1941. godini nisu postignuti, prije svega
jer su partijske organizacije bile skoro razbijene, a lanstvo
desetkovano. Zato se u toj godini borilo u ovom kraju samo
34 partizana, od kojih 25 komunista i 5 simpatizera, preteno
omladinaca (19). Meu borcima bilo je 11 radnika, 8 studenata
i 15 seljaka. U ovaj broj nije uraunat partijski i skojevski ilegalni aparat, koji se nalazio na terenu, kao i neke neaktivne
grupe (na primjer osijeka na Kalniku).
Ovi su se borci 1941. godine preteno zadravah na Bilogori, u kotaru Bjelovaru i na obroncima Kalnika u okohci Ludbrega.
Na svako pojavljivanje partizana i poshje svake akcije
neprijatelj je bacao jake snage da bi u zaetku onemoguio
svaki razvitak pokreta.
Prve akcije poele su 12. jula na pruzi Koprivnica Ludbreg Varadin, kod sela ukove i Globoec. Porueni su telefonski stubovi i prekinute telefonske veze. Istog dana je prekinuta telefonska veza Martijanec Ludbreg, zatim Zbelava
254

Varadin. Prerezani su telefonski stubovi i prekinute telefonske

veze Varadin Novi Marof. Tim akcijama bio je zakoen eljezniki promet na pruzi Zagreb Varadin, kao i Varadin.
Koprivnica 1012 sati, a telefonske linije nisu radile 3 do4 dana. Sve su te akcije izvrili skojevci i to istovremeno, izmeu.
9 i 10 sati naveer.
Slijedei dan izala je itava neprijateljska pukovnija salakim orujem prema Ludbregu i Bukovcu, sa motivacijom dasu akciju izvrili Maari i da je zato potrebno osiguranje prema
granici. Nakon akcije ustae su sprovele represalije. Pohapsilesu neke ljude koji su slovili kao komunisti. 22. jula pohapsili su.
sve mlae Jevreje, a u selu ukovcu uhapsili su 25 ljudi.
Jedna od uspelijih akcija bila je u oktobru med domobranima u varadinskim kasarnama. Tu je ekao itav garnizon,
domobrana koji je trebalo da bude otpremljen u Bosnu, u borbu,
protiv partizana. U domobrane je poslat lan OK Franjo Beli
(dobio je poziv za vojsku) sa zadatkom da djeluje meu domobranima i osujeti njihov odlazak. U tu svrhu je izdat i letak,,
tampan na djejoj tampariji, na blokovima malog formata.
Rezultat je bio vrlo dobar: 2 000 domobrana se razbjealokuama, te tako transport nije mogao krenuti za Bosnu. Nakon
2 do 3 dana domobrani su ponovo prikupljeni u kasarnu. Okruni komitet ponovio je akciju i ubacio letke sa istim rezultatom.
Po trei put prikupljeni domobrani potrpani su u zatvorene vagone i tako otpremljeni za Bosnu. Putem nisu dobili ni oruje,,
ni municiju. Prije polaska transporta OK je ponovo ubacio kratak letak, u kojem je pozvao domobrane da se ne bore protiv
partizana, ve da im sa poloaja prebjegavaju.
*

Negdje 15. avgusta stvorena je prva partizanska grupa u

okrugu Varadin. Grupa je formirana u selu Gornji Kuani,.
u bazi mlin broj 1, a u njoj su bih Santo Gabrijel, Vilko Jurec,.
Andrija "Frnti i August Kobal, svi lanovi KP. Grupa je krenula
prema Bilogori, a na kotaru Ludbreg kod sela Globoec pridruili su joj se Antun Blai (u septembru 1943. bio je opkoljen
od ustaa pa se ubio da im ne bi iv pao u ruke; bio je lan OK
Varadin i vijenik ZAVNOH-a; proglaen za narodnog heroja)'
i Drago Hladni. Naoruanje grupe bilo je 5 karabina i 2 bombe.
Ta je grupa bila upuena u okohcu Bjelovara i kod sela Sredice
spojila se sa bjelovarskom grupom od 1 partizana (5 komunista
i 2 simpatizera), naoruane sa 3 karabina, 3 pitolja i nekoliko'
bombi. (U grupi su bih: Gustav Perl Benda komandir, Duka
Prilika, Marija Kapusta, Branko Bogojevi, Too Gai, Franjo
Gajski i Pero.)
255

Sektor Bilogore, na kojem su se obje grupe spojile, bio je

po stanovnitvu mjeovit. U desetak sela je ve odranije postojala partijska i skojevska mrea veza, pa se moglo oekivati
brzo omasovljenje ove partizanske grupe, pogotovu to su Srbi
bili neposredno ugroeni od ustakog terora.
Tako je, na primjer, u Kalniku iznad sela Osijeka (Vojakovakog), kotar Krievci, ivjelo nekoliko grupa sa oko 20 naoruanih. ljudi, koji su pobjegli iz zatvora u Krievcima. Tu su
bila i 4 lana Kotarskog komiteta Krievci: Franjo Mareni,
Posavac i jo dvojica.
16. avgusta dobio je Gustav Perl Benda, komandir bjelovarske grupe, zadatak da se povee sa ovom grupom i da ih doprati na Bilogoru. No, uspio je samo djelomino: doli su Franjo
Mareni, Branko Vitanovi i Blagoj e, dok su drugi ostah mirujui u umi. Na povratku sa Kalnika ubio je ustau-straara
na mostu preko Glogovnice, na pruzi Krievci Koprivnica i
odnio mu karabin.
U to vrijeme organizirana je i zagrebaka grupa od radnika i studenata, koja je brojila 13 boraca. Ova se grupa 19. avgusta sukobila sa jaom andarmerijskom patrolom kod sela
Sesvete 10 km od Zagreba. U sukobu je ubijen jedan andarm
i zaplijenjen njegov karabin i uniforma. Probijajui se, uz povremene borbe, ova se grupa krajem avgusta spojila sa varadinsko-bjelovarskom. Na putu od Sesveta do Sredica, gdje su
se spojili sa nama, bila su iz zagrebake grupe zarobljena tri
partizana kad su pojedinano ili u sela po hranu, a pet ih se
ranije, pred borbu sa andarmima i u toku probijanja, izdvojilo
tako da su u sastav nae grupe dola petorica (Petar Bikup
Veno, Ante Dobrila, Ivan Huzmiak, uro Mirkovi ia i Branko
Sragaj). Zbog bolesti iz grupe je poslat Ante Dobrila u selo
Semovce da se lijei. Tako je formirana grupa od 20 dobro naoruanih partizana. Komandir je bio Gustav Perl Benda, a komesar Franjo Mareni.
Ve sama pojava ove grupe naoruanih partizana pozitivno je djelovala na stanovnitvo ovog kraja. Pojedini seljaci
su samoinicijativno donosili hranu im su za grupu saznah, pozivah borce u sela na razgovor, brinuli su i o drugim potrebama
grupe, obavjetavah o kretanju neprijatelja itd. Razumije se,
to su bile sluajne vanpartijske veze, dok se partijska organizacija posebno o tim stvarima brinula. Vijest o postojanju partizanske grupe brzo se irila.
Stanovnitvo tog kraja voljelo je svoje partizane, ah je
uvijek trailo da se kod njihovih sela ne vode.borbe, niti preduzimaju neke akcije. Ve samo postojanje partizanske grupe
mnogo je znailo za pohtiki rad na ovom terenu. Istaknutiji
ljudi iz pojedinih sela dolazili su na razgovor i usvajah politiku
256

liniju NOB-a. Najvie ih je udilo da su veina partizana bih

Hrvati, koji se bore protiv nepravde i zvjerstava nad srpskim
stanovnitvom. (Tim momentom moe se objasniti da se u tim
krajevima tokom cijelog NOB-a nije pojavljivao etniki
utjecaj.)
Samo postojanje grupe imalo je na tom sektoru i drugi
vaan utjecaj. Izolirane ustae i njihovi agenti poeh su se izvlaiti iz sela u gradove, a u sehma su ostajali samo tamo gdje ih
je bilo dovoljno da se brane od eventualnog napada.
Okruni komitet KP Bjelovar planirao je da se 4. septembra napadne andarmerijska stanica u sehi Kapeh, kotar Bjelovar. Meutim, do akcije nije dolo jer partizani nisu poznavali
teren, a vodii nisu doh. Kako je grupa ve bila u pokretu,
odlueno je da se napadne eljeznika stanica Veliko Trojstvo.
U napadu, koji je proao bez otpora, razoruan je jedan straar,
odran govor nekolicini domobrana, demolirana je stanica, prekinute PTT-veze i po selu razbacani leci pisani rukom u kojima se stanovnitvu govorilo o ciljevima NOB-a, o borbi partizana da zatite narod od ustaa koji su u slubi Nijemaca, o
bratstvu i jedinstvu naroda Jugoslavije itd. Glasovi o postojanju partizanske grupe sve su se vie irih. Tu injenicu morah
su priznati i ustae i okupatori, koji su odmah nakon napada
poduzeli ofanzivu i time doprinijeli da se o partizanima u tom
kraju jo vie govori.
Strah kod ustaa je rastao. U sehma gdje ih je bilo vie,
ustae su nou postavljale zasjede. Tako su 8. septembra Franjo Mareni i Buka Prilika upali u zasjedu u selu Kaljevac,
kad su pokuavah da uspostave vezu sa partijskom organizacijom. Mareni je uspio pobjei, dok se Prilika, koji je ve bio
uhvaen, iznenadnom vatrom iz svog sakrivenog pitolja izvukao. Grupa je 10. septembra napala u selu Orovcu dvije ustae
i ubila ih. Za ovu akciju grupi se prikljuilo 4 partizana koji su
djelovah na istonom dijelu Bilogore (Rezbar, Geco Bogdanovi, Mile i Hrabri). Sad je postalo oito da partizani nisu etnici
koji kolju Hrvate, da je meu partizanima veina Hrvata, da
narodne izdajice nigdje ne mogu biti sigurne i da borba tek
otpoinje. To je poelo jasno razgraniavati tabor faista, neutralaca i partizana. Partizani su sticali sve vie simpatija u
narodu.
ivot grupe, koja je ostala bez veze sa partijskom organizacijom, postajao je na terenu Bilogore sve tei, dok je neprijatelj spremao sve jae ofanzive. Hapenja su bivala sve
ea, a naroito u Bjelovaru. Zato je poduzet mar ka Ludbregu da bi se uspostavila veza s partijskom organizacijom i izbjegla ofanziva. Teki mar, bez hrane, i odsustvo akcije poeh
su da utiu na vrstinu grupe. Tako su Benda i Mareni, bez
.17 Ustanak 1941.

257

saglasnosti grupe, otili bez ikakvih priprema da izvre atentat

na Mila Budaka, Ustakog doglavnika, za kog su od seljaka uli
da e .u Koprivnici odrati zbor. Oni su se 5. oktobra povukli
u Koprivnicu, ah svoju namjeru nisu mogh da ostvare. Sukobili
su se sa ustaama,, bacili bombe i otvorili vatru iz pitolja. Marenia su, poto se zapleo u neku icu, uhvatili ivog, dok se
Benda posljednjim metkom sam ubio. Ubili su i ranih nekolicinu ustaa.
Koncem septembra, odlukom OK Varadin, dolo je do
reorganizacije grupe. Jedan dio drugova je po vlastitoj elji bio
prebaen u jedinice na Kordunu, Baniji i Lici. Drugi je ostao
da radi pohtiki na terenu, a trei se vratio natrag u Bilogoru,
u selo Sredice, da bude jezgro za okupljanje novih boraca. Vratili su se Petar Bikup Veno, Bogdan Jelaa, Duka Prilika, Santo
Gabrijel i novopridoh Stjepan Habek. Tu su, uz Okruni komitet Bjelovar, obavljah razne manje poslove (rad u tehnici,
kurirsku slubu), a poeh su da rade i na prikupljanju novih
boraca. U to vrijeme je na terenu OK Bjelovara boravio i delegat CK KPH, Pavle Gregori Brzi.
Polovinom oktobra bih su upueni Veno i Branko, omladinac iz sela Podgoraca, na Kalnik da se poveu sa grupom
koja je tamo jo mirovala i da je dovedu na Bilogoru. U selu
Kalnik napale su ih ustae, Branko je bio ranjen i uhvaen, a
malo zatim ubijen, dok je Veno, lake ranjen, uspio da se izvue. I tako opet nije bila uspostavljena veza sa tom grupom.
Grupa u Sredicama je narasla na 9 ljudi doli su Mato
uri, Nojo i jo dvojica. Ta je grupa gotovo itav mjesec
dana mirovala iz dva razloga: prvo, u to vrijeme vrile su se
pripreme a osloboenje nekoliko rukovodeih drugova iz logora Danica kod Koprivnice,. pa da se ne bi pootrila panja
ustaa grupa je mirovala (u noi kada je trebalo da se izvri
izvlaenje drugova iz logora grupa je bila na osiguranju, no
akcija zbog slabih veza nije uspjela); drugo, kada nije uspjelo
osloboenje tih drugova iz Danice, preuzeo je OK Bjelovar zadatak da organizira jednu akciju u kojoj bi nabavio novu tehniku (strojeve, pisae maine, rotatore, apirograf e itd.), jer je
stara tehnika propala u selu Velika (pri emu je poginuo Zvonko Lonar iz Sredica, a Mira Jelini je ranjena, uhvaena i kasnije strijeljana).
27. novembra bio je organiziran napad na opinsku zgradu
Novigrad. Akcija je uspjela i pored materijala i strojeva za
novu tehniku zaplijenjeno je i 16 karabina, sanduk municije
i razna druga vojna oprema. Napad su izvrili partizani, a lanovi KP iz mjesta i okolice bih su na strai izvan sela i prekinuli telefonske i' telegrafske veze. Iza te akcije dolo je do velikih hapenja koja su oslabila organizaciju iz tog kraja. Sam
258

sekretar OK Bjelovar, Kasim. Cehaji Turin bio je tom prilikom uhvaen. Vei dio pohapenih bih su komunisti.. Veina
je bila osuena na smrt i strijeljana u Bjelovaru. Neprijateljje na taj sektor bacio' jake snage koje su pretraivale ume i
sela, ne bi h otkrili trag te grupe, za koju su znali da ima samo
9 partizana.
Grupa se 12. decembra sukobila kod sela Rekovci sa jaom grupom andarma koji su pretraivah teren. U prvom
sukobu bila su ranjena 3 andarma, dok na naoj strani nije
tog dana bilo gubitaka. Tim povodom jo su se vie poveala
hapenja i progoni stanovnitva. U toj borbi sa daleko nadmonijim snagama grupa se razbila: Suri i Santo su se prebacili
na kotar Ludbreg, dvojica su drugog dana u selu Tvrda Rijeka
pronaeni od andarma. i u borbi poginuli (Habek i jo jedan),
a 5 njih se prebacilo u Novoseljane kod Bjelovara, pa zatim.u
Moslavinu, gdje su se spoj ih sa Moslavakim vodom.
s=
Postojali, su jaki razlozi zbog ega se kalniko-bilogorski
odred u 1941. godini nije uspio da omasovi.
Prije svega, u ovim gotovo iskljuivo hrvatskim krajevima, Nijemci i ustae su koristili iskustva iz borbi po Lici, Baniji, Kordunu, Bosni itd. i nastojali tako da.taktiziraju kako bi
partizanski pokret prikazali kao etniki. Njihova politika se u
jesen 1941. godine potpuno izmijenila: prestah su sa (masovnim)
ubijanjima i. nastojali to j mogue vie da smire stanovnitvo,
prebacujui odgovornost za izvrena zvjerstva na takozvane
divlje ustae. Na taj su nain pokuavah kod naroda tog kraja
stvoriti iluziju da se pod ustakim reimom moe mirno ivjeti.
Vlastodrcima je najveu brigu zadavalo neodazivanje vojnoj
obavezi, jer su to povezivah sa zelenim kadrom iz I svjetskog
rata, a te su uspomene ivo prepriavane u tim krajevima. Strahovah su da se oslobodilaki pokret ne povee sa vojnim bjeguncima, jer to bi znailo brzo omasovljenje ustanka u tim
krajevima, pa zato i nisu poduzimane otre sankcije protiv
njih, kako ih ne bi natjerali u ume gdje bi se povezali sa partizanima.
Cijelu aktivnost na ovom podruju nosili su partijska organizacija, Skoj i aktivisti sindikata i Stranke radnog naroda,
a samo iz redova tih aktivista bilo je tokom 1941..godine uhapeno preko 200 ljudi, to je imalo tekih posljedica po razvoj NOP-a.
Ipak, i ti prvi pokuaji oruanih i drugih akcija imah sa
veliki znaaj za daljnji razvitak NOP-a na sektoru varadin259

skog i bjelovarskog okruga i stvorili su kod masa uvjerenje da

je partijska linija jedino pravilna, ime je onemoguen etniki
utjecaj na Srbe tih krajeva.
Zahvaljujui postojanju partizana na tom sektoru brzo se
doznalo za borbe u Srbiji, Bosni, Lici itd., kao i za tok borbi na
istonom bojitu. Nadalje, pojedine ustae i njihovi agenti bjeale su i sela u gradove, pa se zbog toga mogao lake razvijati
propagandni rad u selima. -Narod tog kraja sve je vie shvatio
da borba tek poinje i poeo je gajiti simpatije za partizane.
Ideja zajednike borbe Srba i Hrvata protiv okupatora sve se
vie irila. Postojanje partizanskog odreda i njegovo kretanje
po tom terenu ubrzalo je povlaenje kolebljivih lanova HSS
i kolebljivih hrvatskih seljaka sa ustakih dunosti koje su im
odmah u poetku bile nametnute.
Slabom omasovljenju tog odreda, mnogo je doprinijelo
neiskustvo. Tako se, na primjer, odred nije mogao sam kretati,
stvarati svoje veze, samostalno okupljati narod, nego je dugo
vremena bio iskljuivo vezan za partijsku organizaciju, koja je
zbog provala doivljavala teke udarce. Iz istih razloga bile su
odredu vezane ruke za razne akcije koje je, da je imao slobodne
ruke, u izvravanju opeg zadatka mogao izvriti. Tako, na
primjer: poshje neuspjele akcije na Kapelu, slijede, jedna za
drugom, brze akcije po inicijativi samih boraca: na Veliko Trojstvo i u Orovcu. Ta iskustva bila su veoma korisna za Kalniki
odred organiziran poetkom 1942. godine.
O borbi ove grupe mnogo se govorilo na terenu okruga
Varadin gdje ivi . gotovo iskljuivo hrvatsko stanovnitvo.
Kod velikog broja ljudi stvoren je utisak da je borba protiv
okupatora mogua, pogotovo ako se selo oisti od ustakih agenata. I tako, dok je s jedne strane na terenu kotara Bjelovar
borba za momenat jenjavala, na terenu OK Varadin, a pogotovo u kotaru Ludbreg, stvoreno je masovno raspoloenje za
borbu. Na partijskoj konferenciji Varadinskog okruga u februaru 1942. godine bili su rezimirani rezultati rada i borbe i
na toj osnovi bila je donesena odluka da se ponovo stvori partizanski odred na Kalniku.
Borba je poinjala.
Beka FRNTI
Santo GABRIJEL

KIRINSKA REPUBLIKA

IC ao i veina stareina bive jugoslovenske vojske nisam uspeo

da izbegnem zarobljavanje nakon kratkotrajnog aprilskog rata,
kada sam, kao mlad oficir, bio veoma iznenaen i razoaran
brzom kapitulacijom nae vojske i totalnim izdajstvom onih
koji su rukovodili njome. Nisam bio monarhista, ali sam eleo
da se borim, mada pravu opasnost od faizma moda i nisam
sagledavao. Zato mi je zarobljavanje teko palo i nastojao sam
da se izvuem. Iako tada nisam video nikakvu perspektivu u
nastavljanju borbe, ipak se nikako nisam mogao pomiriti s tim
da odem u zarobljenitvo. U Zagrebu mi se pruila prilika i
poto sam se deklarisao kao Hrvat, Nemci su me pustih
Kada sam se naao na slobodi odluio sam da odem kod
svog dede u selo Kirin na Kordunu, smatrajui da u se u. tom
skrovitom selu moi najbolje da sakrijem od Nemaca.
Ovo selo, na krajnjem severoistoku Korduna, u izvesnoj
meri ini jednu odvojenu celinu. Narod siromaan, prilino zaostao i u ekonomskom i u kulturnom pogledu, bavio s iskljuivo poljoprivredom. Stepen politike svesti bio je ipak neto
vii nego to bi se prema ekonomskim i socijalnim prilikama
moglo oekivati. U ogromnoj veini narod je pripadao Samostalnoj demokratskoj stranci, dok su reimske stranke imale
vrlo slab uticaj. Iako su ovaj kraj nastanjivali Srbi, koje su
reim i crkva neprekidno gurali protiv Hrvata, ipak su se u ovo
vreme i Srbi i Hrvati nali na zajednikoj liniji (u SDS i HSS)
u borbi protiv nenarodnih reima. Bilo je srpskih seljaka koji
su bih lanovi Hrvatske seljake sloge.
Veliki i pozitivan uticaj na narod vren je preko srpske
kulturno-prosvetne organizacije Seljako kolo, koja je naroito
bila aktivna u ovim selima neposredno pred rat. Znatan broj
komunista i njihovih simpatizera, kao i drugih naprednih ljudi
261

ovog kraja aktivno su delovali na planu kulturnog, i politikog

prosveivanja. Aktivnost Seljakog kola manifestovala se i u
sakupljanju pomoi za panske borce i Crvenu pomo, u irenju
napredne ilegalne literature i tampe uopte.
Organizacije KP postojale su u Vrginmostu i Sjeniaku,
a simpatizerske grupe u Boviu, Kirinu i tipanu.
U ovom kraju bio sam nepoznat poznavao sam samo
nekoliko ljudi. Meutim, seljaci su ubrzo saznali da se u njihovoj sredini nalazi jedan bivi oficir i poeli su dolaziti k meni
na razgovor. Postavljah su razna pitanja i traili na njih odgovor. Naao sam se u neugodnoj situaciji. Na mnoga pitanja nisam im mogao odgovoriti, jer nisam znao ta se u meuvremenu
zbiva u naoj zemlji. A seljaci su zahtevali da im dam objanjenja o situaciji, kao i savet ta da rade i kako da se postave
prema novoj ustakoj vlasti.
U takvoj situaciji pokuao sam da se poveem sa nekim
ljudima za koja sam pretpostavljao da su lanovi KP ih njeni
simpatizeri. No, oni su .bili prema meni, kao bivem oficiru,
nepoverljivi i izbegavah su da mi se otvoreno priblie.,
U to vreme stigao je u Kirin Branko uti, lan KP, moj
roak. On me je upoznao sa situacijom i pitao da h sam spreman da saraujem sa KP u borbi protiv okupatora i ustaa.
Poto mi je ve bilo dojadilo da se skrivam od ustaa, jedva
sam doekao ovakav predlog i odmah sam pristao na saradnju.
Malo kasnije doao sam uvezu i sa Rankom Mitiem, sekretarom Sreskog komiteta KP Glina, koji me je otvoreno pozvao da budem spreman da se borim pod zastavom KP protiv
okupatora i ustaa. Povezao me .-je sa ostalim lanovima KP i
simpatizerima i preneo nam dirktive da se pripremamo za
oruani ustanak.
U prvim danima okupacije i ustake vladavine teror nove
vlasti u ovom kraju jo nije bio doao do izraaja. Narodu, kome
je ve ranija vlast biladozlogrdila, ni ova nova nije izgledala
u poetku nita gora. andarmi koji-su ranije bih u Boviu,
ostah su tamo i dalje, a isto tako i optinska vlast. Seljaci iz
Kirina i okoline nisu ih k njima, a ni oni nisu esto dolazili
u Kirin.
Ali, to je vreme vie odmicalo, teror ustake vlasti postajao je sve vei, dok nije dostigao vrhunac u pokuaju da se
fiziki istrebi srpski ivalj ovog kraja. Da bi budnost naroda
to vie oslabile i lake ostvarile svoj plan, ustae su povele
propagandu, uz pomo katohkog klera, da svi Srbi treba da
se pokrste i da e onda, kao i ostah Hrvati, uivati sve blagodeti nove ustake drave. U protivnom, bie proterani ih oterani u logore. Znatan broj Srba, koji inae nisu bili verski
privreni crkvi, poverovao je ustakim laima i tu svoju lako262

vernost platio glavom skupovi za pokrtavanje pretvarani

su u klanicu nevinih ljudi. Poeh su da stiu glasovi o pokoljima
Srba i u drugim krajevima. Uznemirenost je dostigla vrhunac.
27. jula nalazio sam se kod roaka u selu Boviu, o'ptinskom mestu. Sve je bilo prividno mirno, ivot je tekao naizgled
svojim normalnim tokom. Seljaci su dolazili i brzo svravah
poslove, teei da se to krae vremena zadre u Boviu. Negde
oko 14 asova zauo sam huku motora. Kroz prozor sam ugledao
nekoliko kamiona punih ustaa u ratnoj opremi, koji su ba
stigli pred kuu u kojoj sam bio. Ocenio sam da je situacija
opasna, jer ustae do tada nisu nikada u tolikom broju dolazile
u ovo mesto. Odluio sam da se to bre sklonim i da vidim
ta e dalje biti. Nisam zamakao ni u najblii grm, a ve sam
uo puanu i mitraljesku paljbu. Shvatio sam d je borba
poela i da vie nema odstupanja.
Toga dana ustae su pohvatale dosta ljudi (meu njima i
dva roaka kod kojih sam bio), odvele ih u Glinsku crkvu i tamo
poklale.
Ipak je veina izbeglk i sklonila se u oblinje ume. Ljudi
su bili unezvereni i preplaeni. Videli u da je u pitanju goli
ivot, ali nisu videh kako da se spasu. Napustili su ih oni koji
su ih godinama vodili, oseah su da su ih sada prepustili na
milost i nemilost ustaama. Seljaci su se poeh sami okupljati
oko komunista i njihovih simpatizera i traiti od njih da neto
preduzmu da bi se spasili od ustaa.
Organizacija KP na Kordunu, kao i u ostalim delovima
zemlje, koja je oekivala ovakav razvoj i bila spremna za ovu
situaciju, odmah je stala na elo naroda, govorei da je jedini
spas u oruanoj borbi protiv okupatora i domaih izdajnika.
Inae, partijska organizacija je, na osnovu dobijenih zadataka,
ve uveliko pripremala svoje lsanstvo, skojevce i simpatizere
za oruanu borbu.
Jo pre ovog dogaaja na ovom terenu postojale su tri
oruane grupe koje je organizovala KP i to: jedna u Boviu od
oko 30 boraca, pod komandom Milana Zimonje, jedna u Kirinu
sa oko 20 boraca, pod komandom Sime Novakovia i jedna manja grupa u tipanu pod komandom Nikole Vidovia. Grupa
Nikole Vidovia, po direktivi Partije, ve je 23. jula razoruala
jednu ustaku patrolu i tim otpoela oruanu borbu. Meutim,
borba nije dobila ire razmere sve do 27. jula kada se narod
Korduna masovno ukljuio u oruani ustanak.
Na podruju Kirina u julu jo nije bilo oruanih sukoba.
1. avgusta odran je masovni zbor u Kirinu, na kojem je javno
proglaen oruani ustanak i izabrano demokratskim putem rukovodstvo ustanka, koje je tada dobilo naziv Komitet narodne
odbrane. Pored lanova KP i simpatizera, koji su uglavnom bili
263

mladi ljudi, u rukovodstvo su izabrani i stariji i vieniji seljaci

u koje je narod ovog kraja imao poverenja. Ovakvo izabrano
rukovodstvo imalo je od poetka potreban autoritet i moglo je
uspeno da rukovodi ustankom. Sluao sam u to vreme seljake
kako govore: E, brate, kad je i Nikica Brdar sa nama i kada
on kae da je ovo dobro, ta imamo mi dalje da razmiljamo.
Komitet narodne odbrane naredio je da se sutradan, 2.
avgusta, prikupe' svi ljudi sposobni za borbu i da ponesu sve
oruje koje imaju. Oni koji nemaju oruje da se naoruaju sekirama, roguljama, kosama itd. Tog dana stvorena je vojna
organizacija naoruanog naroda. Svako selo trebalo je da sainjava jedan vod, sa komandirom na elu. Komandiri vodova
bili su neposredno potinjeni Komitetu narodne odbrane.
Meutim oruja je bilo vrlo malo. Svega desetak vojnikih
puaka i jo oko 100 lovakih puaka i pitolja. No i pored slabog naoruanja, moral prvih oruanih jedinica bio je na visini.
Moral su, donekle, pothranjivale i neke glasine koje su kao legenda, kruile u narodu. Tako su se pronosili glasovi da u Petrovoj gori postoji silna vojska, dobro, naoruana i da samo sa
njom treba uhvatiti vezu pa e sve onda biti lako. O silnoj ruskoj ofanzivi irih su se glasovi na sve strane. Seljaci su prebacivah rukovodstvu to ne priprema teren za sputanje ruskih
padobranaca, jer su bih uvereni da je pitanje dana kada e se
oni pojaviti.
Sve ove glasine nalazile su plodno tie u ovo vreme, jer
u prvim danima ovaj kraj nije ni s kim imao veze.
Komitet narodne odbrane i sam pod uticajem ovih glasina
proglasio je osloboenu teritoriju (u stvari podruje optine
Bovi sa selima: Kirin, Cremunica, Trepa, Dugo Selo, Crna
Draga, Lasinjski Sjeniak, Pjean i G. Trstenica) za Kirinsku
republiku i preduzeo mere da je brani orujem dok ne stigne
pojaanje iz Petrove gore.
Istoga dana, 2. avgusta, dola je u Kirin jedna andarmerijska patrola da izvidi ta se tu deava. andarmi su uhvaeni
i razoruani, a potom su puteni, sa porukom da Kirinska
republika ne priznaje vlast ustaa i da e se orujem braniti
ukoliko neko pokua da povredi njen integritet. Ve ovaj gest
(putanje trojice zarobljenih andarma kojima su uzete puke)
znaio je potvrdu da su ustanike mase prihvatile liniju Partije o etici oslobodilake borbe.
Posle dva dana uhvaena je veza sa Okrunim komitetom
Karlovac. Dragica Bulat stigla je na osloboeno podruje i upoznala nas sa stvarnom situacijom na Kordunu. Rekla nam je,
pored ostalog, da e Okruni komitet uskoro poslati jednog
druga koji e nam pomoi u organizaciji ustanka.
264

I stvarno, nakon dva dana stigao je iz Kraljeva Ivan Vladi1 koji je u ime Okrunog komiteta postavio tab Kirinskog
rejona. (U ovo vreme teritorija Korduna i Banije bila je podeljena na odreeni broj rejona, koji su predstavljali organizacione jedinice oruanog ustanka.)
Postavljen sam za komandanta rejona, Branko Zuti za
komesara, a za autanta Milan Mraovi.2
im je poeo da funkeionie tab Kirinskog rejona prestao
je da funkeionie Komitet narodne odbrane. tab je imao karakter vojnoteritorijalnog organa i obavljao je svu vojnu i civilnu vlast na teritoriji Kirinske republike. Nia vojna organizacija bili su odredi, koji su u stvari predstavljali operativne
jedinice u ovo vreme, ali su komande odreda imale na svom
teritoriju i vojnu i civilnu vlast. Formirano je odmah nekoliko
odreda koji su nosili nazive sela u kojima su formirani: Kirinski, Stipanski, Sjeniarski i Boviki. Jaina im je bila razliita
i varirala je od 30 do 50 boraca.
Odmah nakon formiranja tab je preduzeo mere da organizaciono sredi odrede, a istovremeno je otpoeo i vojnu
obuku boraca. Naroito se isticao, Stipanski odred pod komandom Nikole Vidovia koji je bio najjai po naoruanju, kao i
po borbenosti i moralu i predstavljao je tidarnu snagu Klirinkog rejona.
Intenzivno se produio rad na prikupljanju oruja. Poto
su u veini srpskih sela ustae ranije pokupile' oruje, to je odlueno da se pokua sa nabavkom oruja iz hrvatskih sela. Da
bi se hrvatski ivalj privukao na nau stranu, tampani su leci
i proturani u ta sela. U njima su objanjavati ciljevi nae borbe
i pozivani hrvatski seljaci da se prikljue borbi protiv okupatora i ustaa.
Paralelno sa ovim pripreman je napad na optinu u Boviu radi likvidacije poslednjeg uporita ustake vlasti na teritoriji Kirinske republike.
Prva znaajna borba, koja je istovremeno predstavljala
i vatreno krtenje za borce ovog rejona, bila je 10. avgusta. Tog
dana krenulo je iz Bovia 18 ustaa i andarma u pravcu Kirina.
Na granici republike, na reci Trepi, bile su nae strae, koje
su odmah alarmirale sve oruane odrede na teritoriji. Znak za
uzbunu dat je zvonjenjem crkvenih zvona na kirinskoj crkvi.
Kirinski odred, koji je spremno doekao neprijatelja, uspeo je
da ga odbije i ovaj se neobavljena posla povukao prema Boviu.
1 Pseudonim Ive Rukavine, kasnije komandanta Glavnog taba
Hrvatske.
2 Milan Mraovi, narodni heroj, poginuo 1944. godine.

265

U ovoj borbi imali smo i prvog ranjenika. Jedan borac je

ranjen u nogu i jako je krvavio. Svi smo se nali u udu ta
da radimo. Na to da neko moe biti i ranjen, nismo ni mislili.
Nigde nismo imali nikakvog leka, a o lkaru ili bolniaru ni
pomena. Mladi je jaukao od bola, a mi smo ga nemo gledali.
Seoske ene prve su se snale. Unele su mladia u kuu, pocepale krevetske arave i od njih. napravile zavoje, isprale mu
ranu rakijom, a potom nogu vrsto zavile. Za ublaivanje bolova ranjenik je popio pola litra rakije. Ranjen je i jedan ustaa,
pa je tako prva borba bila nereena, ah su granice republike
. bile odbranjene.
Ova borba silno je podigla moral ustanika i ve je 12.
avgusta izvren napad na optinu u Boviu. (U Boviu je bilo
sedite optine i andarmerijska stanica sa 10 do 15 andarma.)
Za napad na Bovi prikupljene su sve snage Kirinskog
rejona. Pored oruanih odreda u napadu su uestvovah i seljaci
naoruani sekirama, vilama i kosama tako da je u napadu uestvovalo ukupno oko 500 ljudi. Za napad nije postojao neki
razraen plan, jer je rukovodstvo smatralo da e masovnim juriom sigurno uspeti da likvidira optinu i andarmerijsku
stanicu.
Napad je izveden po danu, s tim da su se napred kretale
naoruane grupe sa orujem, a pozadi su nastupah seljaci
roguljai.. Poto se Bovi nalazi na visoravni sa koje se dobro
vidi na sve strane, to su i andarmi i optinski slubenici blagovremeno videli masu koja se pibhava Boviu, te su uspeli
da pobegnu ka Vrginmostu. Boviki odred, koji je trebalo da
nastupa od Vrginmosta, nije stigao na vreme na svoj poloaj
i zato su andarmi umakli bez gubitaka.
Ulazak naih boraca u Bovi i likvidaciju optinske vlasti
narod je oduevljeno pozdravio I narod, i mi borci s njim, imah
smo tog momenta oseaj da je osloboenje na pragu. Padali su
predloi da se odmah produi napad na Vrginmost i na Glinu,,
jer se smatralo da smo toliko snani da nam se niko ne moe
odupreti. U prvom zanosu i oduevljenju stvarani su veliki pianvi, ah je stvarnost bila sasvim drugaija i uskoro smo je osetili u svoj njenoj teini.
Slavlje zbog pobede i osloboenja Kirinske republike
trajalo je do duboko u no. Mnogi borci razili su se po sehma,
tako da je budnost znatno popustila. Svi smo raunah da nam
ne preti neka neposredna opasnost.
Meutim, neprijatelj je jakim snagama, na irokom
frontu, ve sutradan u jutru izvrio napad. Posle slabijeg otpora
koji su pruih nedovoljno naoruani borci, otpoelo je povlaenje i boraca i naroda ka Sjeniaku, s ciljem da se prebacimo
266

u Petrovu goru, gde smo raunali da se nalaze nae jae snage

i gde smo oekivali da emo nai bezbednost. Planula su sela,
vatra i dim stravino su obeleavali put kojim su se kretale
ustake horde. One su ubijale sve one koje su uhvatile, a narod
je beao bespomoan, verujui da mu vie nema spasa. Stiskao
se oko svojih boraca i rukovodilaca oekujui spas, ah u ovoj
situaciji ni oni nisu mogh mnogo pomoi.
U ovo vreme zajedno sa tabom Kirinskog rejona nalazili
su se Ivo Vladi i Milutin Balti, lan Kotarskog komiteta KP
Glina. Na zajednikom sastanku odlueno je da se borci i narod
sklone od neprijatelja i prikriju dok ne proe ovaj napad, a
potom da se vrate na svoj teren. Ivo Vladi se vratio u Karlovac
da izvesti Okruni komitet o dogaajima, a Branko" 2uti i ja
krenuli smo u toku noi 13/14. avgusta u Donje Sehte na Baniji, s namerom da se sklonimo za neko vreme (zbog mogunosti da bi nas neko od metana mogao izdati posle ovog poraza
kao voe ustanika). Zajedno sa nama krenuo je i Balti, koji se
vraao na svoj teren.
Moram priznati da su mi ovaj poraz i krvave represalije
ustaa prilino teko pale. Snaga neprijatelja prilino me je
impresionirala i poeo sam da veruj em da se goloruk narod
teko moe boriti sa ovakvom silom, kakva mi je tada izgledala
jedna bojna ustaa.
Kada sam stigao na Baniju video sam da se tamo ustanak
snano iri i napreduje. Komunisti na Baniji su me drugarski
primili i ja sam se ve.L L;osle mesec dana borio sa Banijcima
kao lan KP.
Ofanziva na Kirinsku republiku trajala je samo dva
dana, a posle povlaenja neprijatelja narod i borci opet su se
vratili na svoju teritoriju i nastavili borbu koju vie nije mogla zaustaviti nikakva snaga. Ustae nisu vie nikada uspele
da na ovom terenu uspostave svoju vlast i Kirinska republika
ostala je do kraja rata arite ustanika u ovom delu Korduna.
Ime Kirinska republika dali smo ovoj slobodnoj teritoriji u ah, ali se taj naziv zadrao u to\u celog rata. On je ostao
kao simbol borbe koju je 1941. otpoeo goloruki narod pod
vodstvom KP protiv okupatora i njegovih slugu u ovom delu
Korduna i na nepunih 60 km od Zagreba stvorio slobodnu teritoriju.
Milan PAVLOVIC

SENJ 1941. GODINE

Iako je u Senju i u nekim okolnim selima do aprilskog rata

bilo naprednih, komunistiki orijentiranih ljudi, partijska organizacija nije postojala. Latentne revolucionarne snage ostale
su neorganizirane, s tim ljudima se nije radilo, no ipak oni su
se meusobno dobro poznavali i pronalazili razne naine da se
poveu i koliko-toliko ukljue u organizirani rad. Tako su se
povezali i sa partijskom organizacijom u Bribiru i od nje, raznim kanalima, dobij ah ilegalni materijal, a verovatno i neka
uputstva za rad (ovo prepostavljam, jer sam tada dosta esto
uo da stariji drugovi spominju ime Tome Striia). Sjeam se
i prvoborca Nikole Vukelia iz sela Alana, koji je dolazio u
Senj i donosio ilegalni materijal koji smo s njim izmjenjivali.
Nas nekolicina omladinaca: Marko Balen, Branko Juri,
Braco Matijevi (svi su poginuli tokom rata) i ja sastajali smo
se u stanu profesorice Melanije Rivoseki; gdje smo diskutovali
0 raznim problemima i prouavah dobijeni materijal. Sastanke
smo nastavili da odravamo i nakon dolaska ustaa, s tim to
smo sad jo mnogo vie pazili na tajnost.
Ustae su u Senju brzo pograbile vlast u svoje ruke
istog dana kad je kapitulirala biva vojska ve su otpoele s
hapenjem i, pored nekih funkcionera dotadanje vlasti, zatvorile su i neke simpatizere KPJ. No, na ovome se nisu zaustavile
1 nakon kraeg vremena zvjerski su ubile nekoliko potenih
Srba i Jevreja. Ovo je osueno, od najveeg dijela mjetana,
a kako ustae ni prije toga nisu uivale simpatije, osjetile su
se jo nesigurnije. Ovo se naroito osjetilo poshje napada na
SSSR: njihovo dranje prema mjetanima postajalo je sve podozrivije, a 28. ili 29. juna 1941. (mislim da je bilo na sam Vidovdan) pohapsile su vei broj ljudi inae drugaijih politikih
gledita, koji su ranije pripadah raznim politikim strankama,
268

no koji su sada na mnoge naine ispoljavali svoje neslaganje s

politikom i mjerama ustaa. Tada su uhapeni Martin Nele, Juhjan Matii, Vicko Bai i Rade Grih (oni su kasnije bih prvi
lanovi narodnog odbora opine), zatim Rafael Juri i profesori Fulgosi i Ivanica Vivoa. Ovo hapenje, uinjeno bez sigurnog osnova (uhapeni nisu ni sasluavani) bilo je oit dokaz
da ustae gube glavu, da osjeaju da u narodu nemaju nikakvih pozicija.
U to vrijeme doznali smo da su se u selu Drakovici pojavili partizani iz logora Skah, pa smo u tenji da s njima
uspostavimo vezu dah zadatak Marku Balenu (koji je bio iz
Krivog Puta i najbolje poznavao taj kraj) da to uini. Negdje
koncem jula ili poetkom avgusta 1941. Baien je uspostavio
vezu s logorom (na sastanke s Balenom dolazili su Pero Grubor,
jedan od rukovodilaca ustanka u brinjskom kraju i jedna drugarica mislim Ljubica Gerovac).. Ubudue je veza s logorom
redovno odravana. Mi smo dobijali propagandni materijal, a
slali smo sve ono to smo preko simpatizera NOP-a u Senju
mogli da prikupimo: odjeu i obuu, duhan, kancelarijski pribor, sumpornu kiselinu i sve drugo to smo mogli nabaviti.
Tamo smo poslah i dva revolvera koje nam je za partizane dao
Mladen ojat.
. Ovaj rad za partizane (pogotovo nakon uspostavljanja redovne veze sa logorom Skah) nije mogao ustaama da ostane
nepoznat. Ve smo odranije i mi omladinci, koji smo se povremeno ilegalno sastajali, bili ustaama sumnjivi. Kad je u Senj
doao zloglasni ustaki kolja Franjo Sudar radi ienja
nesigurnih hca, izdao je 5. jula nalog da se, pored drugih, uhapsi
Rafael Juri mlai i ja. Lino nas je sasluao, no poto nije
nita mogao da otkrije, puteni smo. Nakon to je na pojaani
rad dao ustaama nove indicije, 6. avgusta uslijedilo je hapenje
omladinaca kad sam, pored Draga Kalopera, Frana Rukavine
Kolia i jo nekih, ponovo uhapen. Ovog puta presluavao nas
je kotarski predstojnik Bambi (simpatizer NOP-a, kasnije se
ukljuio u NOV), koji nas je tako presluavao da smo, i pored
pritiska koje su ustae inile na njega, puteni poshje 30 dana
pritvora.
U septembru 1941. doh su u Senj (bjeei iz Zagreba)
Aleksandar Flaker, Vlado Sestan i Vinski. Flaker je odmah
uzeo na sebe zadatak da uspostavi vezu sa partijskom organizacijom u Novom, to mu je i uspjelo. Otada smo redovnije dobijali partijski i drugi propagandni materijal. Na koncu 1941.
uspostavili smo, po liniji NOP-a, veze i sa Pagom.
Koncem 1941. ih poetkom 1942. (u januaru) doao je u
Senj Kubica (radio je kao inenjer ih tehniar na gradnji gimnazije). Koliko mi je poznato bio je kandidat KPJ, a zadatak
269

mu je bio da u mjstu stvori ilegalnu organizaciju. Meutim,

on se povezao samo sa Brankom Juriem i nakon kraeg vremena nestao. Nekako u ovo isto vrijeme'uspostavljena je, preko
Nikoie Babia, lukog peljara (pilota) veza sa organizacijom
NOP-a u selu Kladi. Tako smo u Senju radili na stvaranju poetnih organizacija NOP-a, istina polako i bez tako vidnih rezultata koji su partizani u nama susjednom, ah ipak izdvojenom
brinjskom podruju, postizah u borbi protiv ustaa i okupatora. Ipak, i ovako nedovoljno razvijen rad omoguio je stvaranje osnove za kasniji iri razmah narodnooslobodilakog pokreta u Senju i blioj okolici.
Prpi Jozo Gajtan (poginuo u NOV 1944) i ja otili smo
7. februara 1942. u partizane. Nedugo iza toga (23. februara)
ustaka pohcija (vjerovatno uslijed neije neopreznosti) uhapsila je Bracu Matijevia, Branka Juria, Duana Orlia i Milana Butorca, uenike gimnazije, u momentu kad su kod sebe
imali letke. Poshj toga daljih hapenja nije bilo, to dokazuje
da su se uhapeni dobro drali. Njih je talijanski Specijalni
sud osudio 5. maja na robiju, sa koje se vratio samo Butorac,
dok su ostah izgubili ivote po raznim njemakim logorima.
Koncem februara ih poetkom marta 1942. u partizane su
se prebacili estan i Vinski; na terenu je ostala i dalje da radi
profesorica Rivoseki, a veze su pojednostavljene i poboljane
sada su odravane preko sela Alana. Organizacija NOP-a u
Senju nastavila je da radi prema svojim mogunostima (npr. za
1. maj 1942. mjesto je bilo preplavljeno lecima koje su bacali
Maden Soj at, Rudi Tomljanovi i Ante Knifi) do kapitulacije
Italije, kada je narod ustao na opti oruani ustanak.
Vlado KNIFI

KANJAVANJE DVOJICE IZDAJNIKA U PRILEPU

* osle prve akcije partizana u Prilepu, 11. oktobra 1941. godine, od lanova partijske elije sastavljene od krojakih radnika, u gradu sam ostao samo ja. Ostah drugovi (Pero Krstevski
Popot, Dime Ekija, Sote Georgijevski i Dor Velkovski Strelka, koji je bio sekretar ehje) otih su u.partizane.
Neposredno posle 11. oktobra mene je uzeo na vezu
Borko Temelkovski Ljiljak, koji je rukovodio vojnim sektorom
(prenoenjem oruja i hrane za partizane, davanjem veze drugovima koji su dobili zadatak da idu u Prilepski partizanski
odred itd.).
Zato sam, u periodu izmeu 11. i 27. oktobra 1941. godine
vie puta prenosio hranu iz kue Marka Mihajlovskog Starog
u stan Aca Ivanovskog Kusog, koji je iveo na suprotnoj strani
grada, u naselju Ridot. Sve sam to radio po instrukciji Borka
Temelkovskog.
Sa Temelkovskim sam se naao 16. oktobra 1941. godine
na jednom leteem sastanku, u radnji oca naeg druga Ljupeta Georgijevskog. Tom prilikom obavestio sam Temelkovskog
0 izvrenim zadacima. On mi je saoptio da su dola dva druga
iz partizanskog odreda da ubiju bugarskog agenta Koceta urijeva, i naredio mi da ih saekam ini mi se istog dana
predvee, nakon izvrenog zadatka, da bi im dao vezu sa lozinkom Crven je istok i zapad, na koju bi oni odgovorili Sever
1 jug. Rekao mi je da ih saekam iza senjaka kod mesta Dupsko Dole.
im se spustio mrak izaao sam iz radnje Kira Meripukovskog, kod koga sam radio i uputio "se ka gradskoj sahatkuh. Ah, jo nisam ni izaao iz rejona arije, a ve sam uo
pucanj. Pomisho sam na atentat. Poeo sam da trim da bih
na vreme stigao na odreeno mesto. im sam stigao, sav zadi271

han, zazvidao sam poetak melodije Crven je istok i zapad.

U istom trenutku dobio sam odgovor. Odgovorio mi je, koliko
se seam, Gojko Sekulovski, koji je bio veza sa odredom, kurir odreda.
Nije proao, moda, ni minut, a ve smo uli kako neko
tri. Pomislio sam da su to oni koje ekam. I, zaista, to je bio
Kiro Bazerko. Pitao sam da ga li je ubio'Koceta urijeva.
Odgovorio je potvrdno. I dodao da je posle pucnja uo urije vu enu kako vie: Drite ga, ubio je Koceta .... O drugom
atentatoru, koji nije doao na ugovoreno mesto, Kiro Bazerko
nije nita mogao rei. Kasnije sam saznao da se drugi atentator, Peco Stojanovski, sklonio u kuu Dimeta Dabovskog.
Jedanaest dana kasnije, 27. oktobra 1941. godine, po
drugi put sam odrao letei sastanak sa Ljiljkom, i to na
istom mestu na kome smo odrali i prvi sastanak. Poto sam ga
obavestio o povezivanju sa Kirom Bazerkom, rekao sam: Ubeen sam da je Metodije Ivanovski Piman bugarski pijun. On
je pobegao iz partizanskog odreda i sada, mada ga je hapsila
bugarska pohcija kao komunistu, najednom je postao vrlo blizak sa Bugarima. Verovatno e provaliti mnoge komuniste, s
obzirom na to to poznaje veinu od njih. Smatram da je neophodno da se likvidira, a to bih mogao ja da uinim u nekoj
zgodnoj prilici, jer je doneo tof u radnju Kira Meripukovskog, u kojoj radim, da mu saijemo zimski kaput. Na to mi
je Borko Temelkovski odgovorio: Sutra, u isto vreme, na
istom mestu, kazau ti ta treba da radi.
Sutradan, tano u dogovoreno vreme, ponovo smo se sastali. Tom prilikom Ljiljak mi je saoptio da je saglasan sa
mojim predlogom, a potom me poveo u pravcu naselja Vine
Maalo. Kad smo stigli u Vine Malo, blizu jednog vonjaka,
Ljiljak me tu ostavio, da ga priekam. Posle izvesnog vremena
on se vratio, izvadio je iza pojasa pitolj marke broving, predao mi ga, govorei: Nastoj da izvri ovaj partijski zadatak.
Bio sam radostan to mi je poveren taj zadatak i obeao sam
da u ga ispuniti...
Za mene su nastali dosta muni dani: praenje Metodija
Ivanovskog Pimana, razmiljanje o atentatu, psihiko pripremanje, mnoge neprospavane noi ispunjene uzbuenjima.
Metodije Ivanovski Piman trebalo je da doe 29. oktobra
da proba svoj kaput. Ah, na moje iznenaenje, on toga. dana
nije doao. To mi je bilo sumnjivo. Najpre sam pomislio da on
eventualno sumnja na pomonike u radnji, pa je, moda, i sam
doao do zakljuka da se na njega priprema atentat.
Najtea mi je bila pomisao to je Metodije lako mogao da
se skloni u Bugarsku, a to bi onemoguilo izvrenje zadatka.
Tog prepodneva bio sam veoma nervozan. Zanesen tim mislima,
272

T)uro

Tilja:

DRUGA

DALMATINSKA

BRIGADA

PRELAZI

DRINU

(tu)

nisam ni pomiljao na to da drugovi koji su sa mnom radili u

radnji (Borko Bogatinovski, Blagoje Bajramovski i' Blagoje
Bekteovski) mogu otkriti moju nervozu i uzbuenost. ;

Istog dana u podne, im su se radnje zatvorile poao sam

da potraim Metodija Ivanovskog. Pretpostavljao sam da se nalazi u kui svoje vereniee Mare, erke Petra Dupeea. Neko
vreme ekao sam na uglu ulice u nadi da e Metodije izai iz
kue. Nakon nekog vremena predomislio sam se, pa sam se
uputio prema kui Ivanovskog koja se nalazila u drugom delu
grada, zvanom Varoko Maalo, smatrajui da se moda trenutno tamo nalazi.
Stigao sam blizu njegove kue i ekao. Ali bez rezultata.
- Moje slobodno vreme je brzo proteklo. Zato sam morao da se
ponovo vratim u radnju u nadi da e Metodije ipak doi posle
podne radi probe kaputa. Ali, nije doao.
Posle zatvaranja radnje, morao sam otii pravo kui, jer
se bliio policijski as. Svako zadravanje na ulicama moglo je
ii samo na utrb moga zadatka izvrenja atentata.
Te veeri, kod kue, ponovo sam pregledao pitolj, punio
ga i praznio, pucao praznim pitoljem na neke mete u sobi
itd. Ukratko obuavao sam se. Skijo can je pitolja privuklo
je panju moje majke. Dola je kod mene, poela da me moli i
plae, govorei: Ti se, sine, sprema da uini neto i znam da
e poginuti.... Nastojao sam da je smirim, uveravajui je
da nemam nameru bilo ta da uinim. Ona je, zatim, otila na
spavanje, a ja sam produio da razmiljam . . .
Cele sam noi bio uznemiren. Spavao sam nemirnim snom
i sanjao: as da pucam i ubijam Metodija, as da on i policija
pucaju na mene .. . Tako psihiki izmuen otiao sam ujutru
na posao.
Toga dana, 30. oktobra 1941. godine,'kod mene je doao
Dor Damevski, metalski radnik i lan Mesnog komiteta KPJ.
Pozvao me u radnju oca naeg druga, Ljupeta Georgijevskog,
u kojoj mi je predao pitolj nagant sa dva metka (taj pitolj
se danas nalazi u Muzeju narodnooslobodilakog rata u Prilepu), poto sam mu prethodno uruio svoj broving. Kasnije,
poto smo izili napolje, dao mi je jo jedan pitolj, marke mauzer, kalibra 6S35 mm.
Nastupila je, dakle, nova situacija: nove pripreme i ponovna obuka novim pitoljem. Ah me te tekoe nisu pokolebale.
To prepodne ponovo sam u radnji ekao Metodija Ivanovskog. Od 13 do 15 asova ekao sam opet na uglu ulice u kojoj
se nalazi kua njegove vereniee, i zatim na uglu Metodijeve
kue. Ali sve je bilo uzalud.
18 Ustanak 1941.

273

Meutim, Metodije je doao na probu tek 1. novembra,

rekavi da je bio zauzet. Drugu probu majstor mu je zakazao
za dva dana kasnije, dakle, za 3. novembar 1941. godine u 16 i
30 asova. To vreme je bilo zakazano na moje insistiranje, jer
mi je tada bilo najpogodnije da izvrim zadatak.
U meuvremenu sam se konano odluio kuda u 3. novembra posle izlaska iz radnje. Ali, vreme mi je nekako sporo
promicalo.
Odreenog dana oko 14 i 30 asova pred radnju mog poslovoe doao je Gojko Sekulovski i rekao mi da e me saekati
posle atentata kod tree vodenice u oreovekim vinogradima.
Odgovorio sam mu da se slaem sa predlogom.
Nakon tog razgovora uao sam u radnju i pokuao da
radim, iako sam bio veoma uzbuen. Neto pre 16 i 30 asova
uao sam u zadnji deo radnje jo jednom pregledao i napunio
pitolj, oslobodivi mu konicu.
Svakog trenutka oekivao sam Metodija. I, zaista, on je
doao ba u odreeni as, i to sa verenicom. Moj poslodavac,
Kiro Meripukovski, ostali radnici i ja, razume se, pratili smo
tok probe, stavljali primedbe i davali predloge kako bi se kaput
to bolje saio. Pokuavao sam da prikrijem svoje uzbuenje.
Plaio sam se da mi se nemir ne ocrtava na licu, pa sam priao
jednom ogledalu. Primetio sam da sam veoma bled. Liio sam
na oveka koji je teko bolestan... Dok sam razmiljao o sebi i o svom zadatku, proba je bila
zavrena. Metodije i njegova verenica napustili su radnju i uputili se prema hotelu Balkan. Kao to sam ve bio planirao,
odmah sam iziao za njima, sustigao ih kod hotela Balkan i tu
ispalio tri metka u potiljak Metodija Ivanovskog. Video sam da
je pao hcem na zemlju, dok je njegova verenica bila nagnuta
nad njim.
Poeo sam da beim. U jednom trenutku, na prvom uglu,
gde je jedna mala kafana bila naslonjena na hotel Balkan,
neko je pokuao da me uhvati. To me je trglo. Naglo sam se
okrenuo i na to lice opalio jedan metak. Na prostoru ispred hotela nastala je opta guva. uo sam glasove: Dr'te ga, ubi
oveka!. Radnje su poele naglo da se zatvaraju, a policija
da puca.
Iakp sam tog trenutka izmenio pravac beanja i uputio se
prema sahat-kuh, iza sebe sam i dalje sluao povike pohcajaca
i bugarskih plaenika: Dr'te g a . . . Dr'te ga! A kada sam
stigao do ugla na kome se nalazila kafana Apolo, ispalio sam
tri metka u pravcu pohcajaca i njihovih plaenika, koji su me
gonili. U taj mah su se oni razbeali, to sam iskoristio da pre274

trim ulicu i uputim se ka arenoj esmi. Potom sam skrenuo, u

jednu uliicu, uao u prvu kapiju, preskoio jedan zid i pretrao jo jedno dvorite. Ali kad sam pokuao" da preskoim
naredni zid, spazio sam jednog policajca rodom iz Prilepa, poimenu ore, sina Dana, poznatog eirdije. n je ispalio
itavu seriju metaka na mene, koji su se na moju sreu, arili
u krov ili "u zid. Dok je ponovo punio svoj pitolj, ispalio sam dva
metka na njega zbog ega je on pobegao. To sam iskoristio i
skoio sa zida sa namerom da pretrim reku. Meutim, kad sam
se naao na zemlji, neko me udario po glavi, tako da sam paoli tom trenutku osetio sam da me vie njih tuku i gaze. Bih su
to policajci i bugarski plaenici iz grada. A dvojica od njih, Miha
Salamdija i Kiro ervenko, drali "su me za noge i vrat, po- '
navijajui: Ostavite nas da ga zakoljemo kao jare.
Kiro RISTOVSKI

18

BORBE TOPLIKOG PARTIZANSKOG ODREDA

PROTIV ETNIKA KOSTE PEANCA
1941. GODINE

e t n i c i Koste Peanca ve u toku maja poinju pripreme za

formiranje svojih odreda. U poetku su to bile manje grupe,
sastavljene od vojvoda, etovoa i etnika iz prvog svetskog rata,
kojima se ubrzo pridruuju grupe oficira i podoficira bive
jugoslovenske vojske, nekoliko predsednika i delovoa optina,
neto seoskih trgovaca-zelenaa i prilino izbeglica sa Kosmeta.
Svi ovi predstavljali su jezgro etnikog pokreta u ovom kraju,
ostajui verni i dosledni saradnji sa okupatorom, kroz itavo
vreme NOB.
etnike tradicije u Toplici su bile dosta jake, a obzirom
na ulogu jednog dela etnika na elu sa Kostom Vojinoviem
xi tophkom ustanku 1917. godine,1 koji su rtvovah svoje ivote
za stvar osloboenja naroda ispod jarma okupatora. Prljava
uloga Peanca u ovom ustanku uporno se krila od naroda, to
mu je omoguilo da se pripisujui Vojinovieve uspehe sebi,
afirmie kao etniki vojvoda-ratnik.
Na poetku oruanog ustanka 1941. godine, etniki agitatori nastojah su da Peanca prikau kao rodoljuba, koga je
kraljevska vlada ostavila u zemlji da organizuje borbu naroda
protiv Nemaca. Peanac je juna 1941. formirao svoj tab na planini Sokolovii, nedaleko od Kurumlije, gde je prvi vojvoda
povremeno iveo izmeu dva rata. Mesto taba bilo je poznato
i okupatoru. Tamo su svakodnevno odlazile pristalice etnikog
pokreta na vienje, razgovore i savetovanja sa vojvodama i etovoama, jer su nastojah da privuku vienije ljude iz Tophce
i pridobiju ih za svoju politiku. Tako je celo leto proteklo u
1 Vojinovi je zahvaljujui svojoj hrabrosti u borbi protiv bugarskih okupatora 1917. postao legendarna linost, to je Kota Peanac
"umeo veto da iskoristi za sebe i svoju popularnost, iako nije oprineo
worn ustanku ba nita.

276

intenzivnim organizacijskim pripremama na terenu. Po selima

su stvarani vodovi i ete koje su prerastale u odrede, pronalaeni su ljudi za etovoe i komandire novoformiranih eta i dr..
Uporedo sa ovim, etnici su razvijali propagandu protiv novoformiranog Toplikog partizanskog odreda koji je odmah poeosa izvoenjem akcija. Istupajui sa parolom borbe protiv okupatora kada kucne as, oni su time u stvari prikrivali svo'j
kontakte i pripremu sporazuma sa Nemcima. O ovome su postojali vidljivi znaci od ranije kao na primer: javno nastupanje
etnika sa orujem u vreme kada su mnogi ljudi plaah ivotom
posedovanje puke ih pitolja, otkrivanje mesta taba pred okupatorom, javna zakletva na planini Vidojevici na Vidovdan,.
28. juna 1941. godine i drugo. Ovo njihovo dranje'stvaralo je
sumnju kod mnogih ljudi irom Tophce u istinske namere etnikog rukovodstva prema okupatoru.
SPORAZUM SA NEMCIMA

etniki planovi prema okupatoru i NOP-u ubrzo su izbili

na videlo. Ispostavilo se da je odmah po okupaciji uspostavljen
i odravan kontakt sa predstavnicima nemake okrune komande u Leskovcu. Negde poetkom avgusta Peanac je odraosastanak u s. Ploniku (izmeu Prokuplja i Kurumlije) sa nemakim majorom Krausom. To je bio prvi slubeni sastanak
predstavnika buduih saveznika u borbi protiv NOB u Jugoslaviji. Nekoliko dana kasnije potpisan je zvanian dokumenat koji
je pismeno potvrdio uzajamne obaveze slugu i gospodara.
Iako je znalo za kontakte etnika sa okupatorom, rukovodstvo Toplikog partizanskog odreda je u cilju stvaranja sporazuma, nastojalo da pronae zajedniku platformu za borbu protiv okupatora. To je proizlazilo iz stava i politike linije KP
i NOP da stvori optenarodni front svih rodoljubivih snaga za
otpor faistikom agresoru. Na tj liniji voeni su pregovori sa
pojedinim etnikim vojvodama za koje se znalo da ne odobravaju Peanevu politiku u odnosu na okupatora. To su bih intelektualci (njih nekoliko uglavnom uitelji) liberalnih pogleda,,
patriotski raspoloeni koji su vodili manje grupe sebi odanih,
ljudi, spremnih da se bore protiv Nemaca.2
2 Iako su u poetku ustanka neki od ovih uestvovali zajedno sa;
nama u nekoliko manjih borbi oni su poetkom 1942. godine, kada je
dolo do opadanja NOB u Toplici i gubljenja slobodne teritorije, napustili definitivno borbu protiv okupatora. Tako su pred prvim veini t e koama i iskuenjima kapitulirali, predali se okupatoru koji ih je sproveo u logore u kojima su veina zavrili.

277

Na osnovu sporazuma izmeu etnikog vojvode Koste

Peanca i Nemaca, etnici su 11. septembra uli u Prokupl je i
smenili nemake jedinice koje su otile na istoni front.3 Ovaj
dogaaj predstavlja prvi javni akt etniko-nemake saradnje
koja nije prestajala za sve vreme rata. ,
Nije sluajno da je pomenuti sporazum sklopljen ba na
tlu Toplice. Nemci, posebno etnike vojvode, raunali su na
Topliu kao na svoju sigurnu bazu zbog ve poznatih etnikih
tradicija u njoj. S druge strane okupator je raunao na Peanev autoritet meu njegovim vojvodama i etovoama i njegov
ugled u'harodnim masama. Meutim, na prvo je mogao raunati, ali he i na drugo, jer su posle objavljivanja sporazuma sa
Nemcima i ulaska u Prokuplje, etnici u veem delu ovoga kraja
izgubili skro svaki ugled. Umesto da Tophcu pretvore u svoju
odskonu dasku za dejstva protiv partizanskih jedinica, i to ne
samo u susednim podrujima, ve i irim oblastima Srbije, ovaj
deo nae domovine je od poetka NOB postao vrst bastion protiv svih naleta neprijatelja i siguran oslonac NOP-a.
. Nemoni da narodne mase pridobiju ubeivanjem, etnici
su primertili teror i silu da bi seljake naterali u svje jedinice.
Ovakvom nasilju naroito su bili podvrgnuti roditelji partizanskih boraca," simpatizeri i pristalice KP i narodnoosloboilake
borbe.' U isto vreme parolom ekati, jo nije vreme oni su
uticah da splasne borbeno raspoloenje onih koji su bih spremni
za borbu protiv okupatora, kome je ovo u tadanjoj situaciji
najvie-odgovaralo. Iznosei u svojoj propagandi i razne druge
razloge da se ne treba boriti protiv Nemaca, etnici su.kao najjai argumenat isticali nepobedivost nemake oruane sile koja
j okupirala gotovo itavu Evropu. Hvalili su na sva usta
Hitlerove uspehe na istonom frontu i sigurnu nemaku pobedu
nad; sovjetskim komunizmom.
Obuzete mrnjom prema partizanima i svima rodoljubivimnaprednim ljudima, vojvode i etovoe su poele intenzivne'-pripreme z oruani napad na Tophki partizanski odred.
U' tom. 'cilju pojaali su rad na stvaranju svojih odreda-irom
Toplice'. Za nekoliko dana formirano je desetak veih i manjih
etnikih odreda za ije su komandante postavljene najodanije
vojvode Koste Peanca. U mnogim selima stvoren su mesne
ete koje su sluile kao rezerva za popunu etnikih odreda.
Meutim, i pored ovakve organizacije i svestrane pomoi okupatora,' etniki odredi na tlu Toplice su kao' to e sfe-kasnije
Toga. dana u Prokuplju je bio sajam i etnici su "namerno izabrali
ovaj datum za ulazak u grad, kako bi okupljenom narodu-, prvenstveno
simpatizerima NOP-a, javno stavili do znanja ko je njihov > saveznik.
278

videti, u toku 1941. godine, pretrpeli teke poraze u borbama

sa Toplikim partizanskim odredom, to je ve iste godine dovelo do potpunog njihovog raspadanja u veem delu biveg
tophkog okruga.
PRVI SUKOB SA CETNICIMA

Pojava Toplikog partizanskog odreda i njegove prve

akcije protiv Nemaca i andarma izazvale su razjarenost kod
svih vojvoda u Tophci, posebno kod Peanca. Vezujui se definitivno za okupatora, Peanac je preuzeo ulogu barjaktara meu
kvislinzima protiv NOP-a. Tako je celokupna aktivribst etnika
bila uperena protiv partizana, a svaki dodir sa narodom korien je za klevetanje KPJ i NOP. Peanac j istovremeno upuivao pretee poruke partizanskim borcima, njihoviod porodicama i svim pristalicama i simpatizerima NOP-a, obeavajui
istovremeno Nemcima da ni po koju cenu nee dopustiti da se
u Tophci dogodi ono to se ve zbilo u zapadnoj Srbiji i umadiji.4
Ve sredinom septembra odnosi izmeu etnika i partizana koji nikada nisu ni bih tolerantni, poprimili su neprijateljski karakter. Drukije nije moglo ni biti. Sukob izmeu beskompromisnih boraca protiv okupatora s jedne i njegovih slugu
s druge strane bio je neizbean. Vojvode su traile povoda za
oruani sukob, ah nisu smele da stupe u otvorenu borbu sa naim
odredima, iji su poetni uspesi stvorili strah kod etnika. Za
svoj prvi napad, upravo prepad, iskoristili su dolazak Jastrebake partizanske ete u s. Draguu, 17. septembra uvee, gde
je odran pohtiki zbor sa seljacima. Za vreme zbora eta je
izbacila svoje obezbeenje prema Blacu, gde se nalazio etniki
garnizon.
Obaveten o dolasku partizana, pop Mika Popovi vojvoda
jastrebaki iz Blaca, krenuo je sa svojim odredom kasno uvee
u pravcu Drague. Tek to se zbr zavrio i borci razmestili po
kuama radi veere i kratkog poinka, iznenada je otvorena
vatra na nae obezbeenje. Na prvi" pucanj borci su izali iz
kua i odmah preli u protivnapad. Posle kratkotrajne borbe
etnici su pobegli za Blace. Tako se ovaj prvi oruani sukob
izmeu partizana i etnika u Tophci zavrio neuspeno po izdajnike koji su raunali da e iznenadnim napadom razbiti i unititi
partizansku etu. Ova borba, koja je za nas bila vie. moralna
4 Peanac je ovde aludirao na uspelie partizanskih odreda u zapadnoj Srbiji i umadiji koji su na poetku oruanog ustanka oslobodili
skoro itav ovaj deo Srbije od okupatora. Poetne borbe Toplikog PO
nagovetavale su sline rezultate koji su kasni je. ostvareni.

279

i politika nego vojnika pobeda, imala je irok odjek-u toplikom kraju. Narod se jo jdnom uverio u saradnju etnika i
okupatora protiv NOP-a. Posle ovoga, etnike vjvode su postale opreznije u planiranju i izvoenju svojih napada na partizanske jedinice. Iako je ova borba za mnoge borce nae ete
bila vatreno krtenje, svi su pokazali primernu prisebnost i
smelost u razbijanju neprijatelja. Jedan etnik je ubijen i dva
ranjena dok je na naoj strani lake ranjen jedan borae-pukomitraljezac5 koji je bio na obezbeenju i prihvatio odmah borbu
sa etnikom kolonom iz Blaca.
Posle neuspeha na Dragui etnici su pripremah nov
napad, traei da se po svaku cenu revaniraju partizanima i
podignu svoj vojniki ugled. Iako su znali da je Topliki odred
po zadatku otiao na drugi teren, oni su krajem septembra napali njegov prazan logor na Bajinskim kolibama na V. Jastrepcu, pohvatah obane u planini i predstavljali ih po selima
kao zarobljene partizane. Slian napad su izvrili i ha Malom
Jastrepcu, gde su popalili nekohko zgrada u kojima je ranije
boravio na odred. Ovim njihovim akcijama sadejstvovao je
jedan nemaki izviaki avion koji je u niskom letu otvarao
vatru na seljake i obane u planini i time jo oiglednije dokazao etniko-nemaku saradnju u borbi protiv NOP-a.
PORAZ ETNIKA U PROKUPLJU I NA PASJACI

Sredinom septembra poele su pripreme za napad na Prokuplje u najveoj tajnosti. Svaka naa jedinica Jastrebaka i
Pasjaka eta Toplikog partizanskog odreda i Jablanika eta
Kukavikog odreda i mesne desetine sa Pasjae i Belog kamena
dobila je konkretne zadatke uoi samog napada. Tako je
ostvareno potpuno iznenaenje. U gradu je postojala dobro organizovna grupa omladinaca-skojevaca i aktivista koji su uvebavani za sadejstvo sa partizanskim jedinicama. Omladinci,
podeljeni u desetine, saekali su na odreenim mestima nae
ete i uklapajui se u njihov sastav, umnogome olakali izvrenje napada. Tano etiri nedelje posle ulaska Peanevih
etnika u Prokuplje partizani su nou 9. oktobra, tako rei u
5 Dragoljub Radosavljevi Toplica poginuo je decembra 1942. god.
kod s. Obrade u Jablanici u borbi protiv Nedievih andarma. Proglaen
je za narodnog heroja.
6 Kukaviki odred je, na poziv taba Toplikog odreda, uputio
Jablaniku etu da uestvuje u napadu na Prokuplje. Ovo je bio poetak
borbene saradnje naa dva odreda koja nij prestajala u toku itavog
NOP-a. Novembra 1941. Topliki odred je uestvovao zajedno sa Kukavikim i Babikim odredom u napadu na Lebane i rudnik Lece.

280

juriu-, savladali otpor neprijatelja. Za nepun sat brba je bila:

okonana. etniki vojvoda i komandant grada pop Raa Kneevi koji je zbog svog antikomunistikog stava i neprijateljstva prema partizanima i njihovim pristalicama, uivao neogranieno poverenje Nemaca i Peanca, jedva je uspeo da pobegne
i skloni seNu jednu kuu, ostavljajui svoj odred. Za mesec dana
svoje vladavine u Prokuplju terorisao je i pljakao stanovnitvo, naroito roditelje partizanskih boraca i simpatizera
NOP-a.
Poraz ovog istaknutog popa-vojvode i njegovih odabranih etnika koje su zamenili nemaku jedinicu u Prokuplju,
teko je pao na srce etnikim vojvodama u Toplici, posebnoPeancu. Zato su odmah posle isterivanja iz Prokuplj etnike
vojvode i etovoe poele masovnu mobilizaciju seljaka za
borbu protiv Toplikog odreda. Oni su na brzu ruku zaklinjali
seljake na vernost kralju, obraunavajui se surovo sa.svakim.
koji nije prihvatao njihov poziv.7 Ovom improvizovanom mobilizacijom etnici su uspeh da prikupe oko 3.000 ljudi, veinom.
seljaka iz Kosanice i sela biveg jastrebakog sreza koja su u
to vreme bila pod uticaj em Peanca. Prisilno su odveli i neto
seljaka iz. Dobria, sa Pasjae, Vidovae, iz Prokuplja i ueokoline koji su beali kuama im se za to ukazala -povoljna
prilika. Veina ovih nije znala da ih vojvode guraju u borbu
protiv partizana na Pas jai i Vidovai. Govorih su im da idu na
Arnaute,8 jer su pod ovom parolom okupili najvie izbeglica
sa Kosova. Popunu svojih jedinica etnici su izvrili a rekordno vreme za nepuna dva dana. Peancu je trebala odmazda za
Prokuplje i konaan obraun, upravo unitenje partizana u Toplici. To je bila njegova obaveza i obeanje dato nemakimkomandantima na jednom savetovanju septembra u Beogradu.
Posle napada na Prokuplje Topliki partizanski odred nalazio se na odmoru u Vidoj evici gde se pripremao za nove borbe.
Iako je pretpostavljao da e etniko rukovodstvo reagirati zbog"
poraza Prokuplju, ipak tab odreda nije oekivao tako brzo
izvoenje mobilizacije i napad. Njihov plan za napad na partizanski odred u irem rejonu s. Pasjae zasnivao se na obuhvatnom napadu iz nekoliko pravaca koji su izvodili na liniju Pasjaa, Jovina Livada, Beh kamen Vidovaa. etnike snage
bile su rasporeene u est kolona kojima su odreeni pravci i
7 Ovu mobilizaciju pamtie dugo mnogi ljudi jer i danas neki od
njih nose modrice i oiljke od batina kojima su bili podvrgnuti od strane
obesnih etnika.

8 Borba protiv Arnauta (Siptara) postala je privlana za izbeglice, koje su posle kapitulacije Jugoslavije morale da napuste svojekue i imanja. Vojvode su im obeale skori povratak na Kosovo zbog:
ega su gotovo sve izbeglice stupale u etnike odrede i predstavljale
njihov najborbeniji i najpostojaniji deo.

281

zadaci po izbijanju na pomenutu liniju. Na vanijim pravcima

napadale su po dve kolone. Podaci o svim ovim merama dobijeni
.su tek neposredno pred poetak napada, kada su etnike kolone ve krenule prema Pasjaci. Meutim, dobijeni podaci o
planovima i brojnom stanju neprijatelja bili su nesigurni 1 kontradiktorni, te se na njih. nije moglo pouzdano osloniti'. Naa
obavetajna sluba u ovom sluaju u potpunosti je podbacila.
Brojno stanje Tophkog odreda pred borbu na Pasjai iznosilo je oko 150 boraca. Pored toga mogao je za svaku veu
-akciju da aktivira jo oko 100 boraca iz mesnih desetina sa
Pasjae i Konjarnika, tako da je odnos snaga bio 12:1 u korist
etnika, koji su uz to imali i bolje naoruanje i znatno vie
-municije.
Jablanika eta iz sastava Kukavikog odreda je, 12. oktobra, nekoliko asova pre etnikog napada, krenula na Radan
i usput se kod sela Durevca sukobila sa prvom kolonom koja
je nastupala iz itnog Potoka.
Istog dana je i na odred krenuo iz s. Vidovae ka Jovinoj
livadi i Pasjai. Pri zalasku sunca stigao je iznad Jovine Livade
Jkod kue Bulajia, gde je ve poelo da izbija elo druge etnike kolone iz pravca Buinca koja je imala zadatak da izvri
obuhvat sela Pasjae sa njegove zapadne strane.9 Trea i etvrta kolona nastupale su od Berilja preko Pasjakog visa i oko
podne izbile u s. Pasjau kod kua Vukovia, dok je peta iz s.
itorae, koja se kretala preko Toponice, Grudaa i Koina,
trebalo da izvri obuhvat s. Pasjae sa istone strane.10
Najvea etnika kolona, pod komandom samog Koste
Peanca kretala se iz itnog Potoka preko Glasovika ka Pasjai.
a Sve etnike snage bile su orijentisane prema Pasjai pretpostavljajui da se ovde nalazi na odred. Mora se priznati da j i etnika
komanda imala slabu obavetajnu slubu, to se vidi po grupisanju i
.rasporedu njenih snaga u ovoj borbi. Tih dana na odred se nalazio, na
pl. Vidojevici 1520 km zapadno od Pasjae.
10 U Zitorau su na jednu patrolu ove kolone naila tri naa druga
-koja su toga dana (12. oktobra) putovali iz Nia za odred. Ne znajui
situaciju u selu, oni su sa automobilom upali u etniku zasedu. Sa njima
su bili grafiki radnici, lanovi partijskog i skojevskog rukovodstva iz
:Beograda, Mili Raki Mirko (uestvovao u spasavanju druga Rankovia
iz zatvora 28. jula 1941.) Srba Andrejevi i iva iklovan, koje je partijska organizacija uputila u Topliki partizanski odred. Kada su ih etnici pozvali na predaju, drugovi iz odreda otvorili su vatru, iz pitolja,
probijajui se iz sela koje je bilo puno etnika. Tom prilikom poginuo
je lan partijskog rukovodstva za Toplicu Nikola Kokonjeevi Dunerski, dok su pomonik politikog komesara odreda u lan CK K P J za
Ni Konrad Zelnik Slobodan i jo jedan partizan koji je pratio ovu
dvojicu teko ranjen. Drugovi iz Beograda koji nisu imali oruja uhvaeni su i sprovedeni u Prokuplje, odakle su, posle trodnevnog, muenja,
osloboeni razmenom-za zarobljene etnike.

282

Kao to se iz rasporeda i grupisanja etnikih snaga vidi

glavni objekt napada bila je Pasjaa,. gde je prma njihovini
podacima, trebalo da se nalazi Topliki partizanski odred sa
svojim tabom.
Iako ranije ruje imao sigurnih podataka o pripremama
etnikog napada, tab odreda se ipak brzo snaao u ovoj, za
njega neoekivanoj situaciji. Ocenivi da se radi o dobro organizovanom obuhvatnom napadu na odred u rejonu Pasjae, odluio je da se odmah pree u protivnapad. Tako se odred iz
pokreta razvio u strelce i odmah preao u juri. Poto su pretpostavljah da smo na Pasjai, etnici su bili iznenaeni naom
pojavom na poloaju na Jovinoj Livadi.
Dok se Pasjaka eta orijentisala na kolonu iz pravca Buinca, Jastrebaka je udarila na ovu koja je dolazila iz Glasovika. Do pada mraka (za oko jedan sat) borba sa ovom neprijateljskom grupom bila je zavrena i etnici smanjeni za dve
kolone. Ostale su jo etiri i to najjae. Kolona koja se nalazila
u itnom Potoku i kojom je komandovao lino Kota Peanac
sluila je kao rezerva ostalim njegovim jedinicama. Kao to e
se videti, ona nije imala priliku da uestvuje u ovim borbama.
Zbog pada mraka, snene vejavice i nepoznavanja situacije na Pasjai, odred nije mogao iste veeri da nastavi dejstvo
protiv etnike glavnine, ali su zato u toku noi nae patrole
izvrile izvianje i prikupile podatke o njenom rasporedu. U
rano jutro, 13. oktobra, po veoma hladnom vremenu, kada su
mnoge puke bile zamrznute, dve nae ete Pasjaka i Jastrebaka potpomognute sa tri mesne desetine, uspele su da
pod zatitom magle, izvre blokadu kua u kojima su bili smeteni etnici. Nae ete dejstvo vale su iz neposredne blizine i
otpor etnika, koji po ovakvoj hladnoi nisu oekivali na napad slomljen je za relativno kratko vreme. Komandant ove
grupe etniki vojvoda Nikola Kotrimovi uspeo je da se sa
nekoliko etovoa i svojom pratnjom izvue, dok se oko 350
etnika.-, se ceiokupnim svojim naoruanjem predalo. Veinom
su to bih mobilisani seljaci iz raznih sela Toplice, najvie oko
Blaea i Kosanice. Kada je Kota Peanac saznao (od nekih poheglih etnika) za ishod borbe kod Jovanove Livade i na Pasjai, pobegao je iz itnog Potoka i ne pokuavajui da sa svojom kolonom - rezervom intervenie i popravi situaciju koja
je nastala razbijanjem njegove vojske.
Sutradan, 14. oktobra, nae jedinice i mesne partizanske
desetine nastavile su da iste teren od ostataka razbijenih etnika oko Glasovika, Buinca, Jovine Livade, Belog kamena, Zla-dovca i Koinca. U toku ovog dana Jastrebaka partizanska eta
je kod Belog kamena potpuno razbila jednu grupu etnika iz
283

kolone kojom je komandovao sinovac Koste Peanca vojvoda

Vukoje. Nekoliko etnika je poginulo, meu njima i vojvoda
Filip Banjac.
Tako su za nepuna tri dana, na prostoru Pasjaa Beli
kamen dve etnike kolone, potpuno razbijene jedna delimino,
a dve zarobljene. esta (Kostina) razbeala se. Ubijeno je oko.
50, a zarobljeno preko 400 etnika. To je, upravo bio na prvi
vei sukob, a u isto vreme i naa najvea vojnika i politika
pobeda nad etnicima Koste Peanca. Tako je potpuno propao,
plan etnike komande za Toplicu i Nemaca o unitenju Toplikog partizanskog odreda i pomreni su svi planovi i to onda
kada se oekivala sigurna pobeda na Pasjai. Ona im je bila
potrebna ba u ovom kraju i u ovom periodu, kada su etnici
u zapadnoj Srbiji, umadiji, Jablanici i istonoj Srbiji trpeli
svakodnevno poraze.
Na uspeh na Pasjai imao je snanog odjeka irom Toplice, posebno u onom delu, odakle su bili mobilisani zarobljeni
etnici. Na ugled u masama silno je porastao. Odred se konano afirmisao kao vojnika snaga i politiki faktor. Uslovi
za dalji porast naeg pohtikog i moralnog uticaj a postali su
jo povoljniji. Na korektan i human odnos prema zarobljenim
etnicima doprineo je razbijanju fame koju je j.rila njihova
propaganda o partizanima.11 Posle ove borbe menja se odnos
snaga na terenu. Nae ete brzo narastaju ! sve bolje se naoruavaju, jer iz mnogih sela dolaze na desetine novih boraca,
najvie omldinaca. Veina sela se orijentie prema NOP i odluno vezuje za narodnooslobodilaku borbu i narodnu revolu-,
ciju. Stvoreni su uslovi za organizovanje narodne vlasti, na slobodnoj teritoriji emu se pristupa polovinom novembra u mnogim sehma Toplice.
Trebalo je posle Pasjae dotui etnike na itavoj naoj
teritoriji. Zato je odmah preduzeto nekoliko akcija na razbijanju manjih grupa koje su krstarile po nekim sehma ispod
Jastrepca, kao i ienje terena od razbijenih etnikih ostataka
koji su prilikom borbe na Pasjai uspeh da pobegnu. Do kraja
oktobra pohvatani su i razoruani mnogi etnici i njihovi organizatori. Neki od ovih, poznati po terorisanju naroda i naroito
simpatizera NOP-a, dobili su zasluenu kaznu. Na prostoru
11 Do ove borbe u nekim selima, naroito onim pod uticajem.
Koste Peanca, vladalo je miljenje da je partizanski odred sastavljen
od najgorih ljudi, etnika propaganda je uspela da stvori najcrnju
predstavu kod naroda o nama. Meutim, zarobljeni etnici koji su puteni svojim kuama rekli su pravu istinu o nama ko smo, ta smo
i zato se borimo. Kada smo posle nekoliko dana prolazili ovim selima,
seljaci su nas prihvatili kao svoje borce i stare poznanike. Skoro nijedan od ovih etnika nije kasnije stupao u neprijateljske jedinici:.

284

Juna Morava podnoje Kopaonika, na levoj i desnoj obali

reke Toplice ruje bilo vie organizovanih etnika Koste Peanca,
koji bi predstavljali neku ozbiljniju vojniku snagu.
OSLOBOENJE BL AC A I KURUMLI JE

Za relativno kratko vreme za nepuna tri meseca

bivi topliki okrug, sem Kurumlije i Blaca12 sa uim podrujem, bili su osloboeni od etnika i njihove dominacije.
Posle uea Tophkog partizanskog odreda, zajedno sa Jablanikim i delovima Babikog, u osloboenju Lebana i rudnika
Lece, vrene su intenzivne pripreme za osloboenje poslednjih
etnikih uporita. Jastrebaka eta dobila je zadatak1.da izvia
teren, prikuplja podatke i vri pripreme za napad na etnike
u Blacu, dok je Kosanika sa shnim zadatkom orijentisana
prema Kurumhji. Predstojao je odluan obraun i sa vojvodom
pop-Mikom," iji su etnici polovinom septembra izvrili prvi
napad na partizane u Dragui. Ovaj etniki odred pretvorio se
u skupinu pljakaa, terorista i ubica. Postali su strah i trepet
za itav taj, kraj. Vojvoda jastrebaki (pop Mika) iako svetenik
obraunavao se sa svakim po najkraem postupku, ukoliko mu
se suprotstavio ili prigovarao njegovim merama. Naroito je bio
nemilosrdan prema simpatizerima NOP-a i roditeljima, partizanskih boraca. Zbog toga su svakodnevno dolazile grupe seljaka i zahtevale od taba naeg odreda da se ova banda likvidira.
Krajem novembra Jastrebaka eta se prebacila u rejon
Zdravinje Joanica, u neposrednoj blizini Blaca, sa zadatkom
da izvri definitivne pripreme za napad na etnike pop-Mike.
Meutim, saznavi o dolasku nae ete etnici su, 29. novembra
krenuh u pravcu manastira Ajdanovca pretpostavljajui da se
ona tamo nalazi. Kako je na poloaje ispod manastira upuena
iz s. Zdravinja jedna desetina Jastrebake ete, koja se, sticajem okolnosti, ba u trenutku kada je posedala svoj poloaj
sukobila sa etnikom kolonom koja je dolazila iz pravca Gornje Joanice. U stvari, desetina je bila opkoljena nadmonijim
neprijateljskim snagama i u neravnoj borbi cela zarobljena.
12 U Prokuplju je posle razbijanja etnika na Pasjai, formiran
etniki odred Ace Popovia koji je formalno nosio naziv etnikog vojvode. On je bio pristalica saradnje sa partizanima. Sa njim su voeni
pregovori o zajednikoj vlasti u gradu. Poetkom decembra dolazi do
sporazuma po kome jedna naa eta ulazi u Prokuplje, fiktivno u sastav
njegovog odreda da bi u potpunosti preuzela vlast u gradu sve do dolaska Bugara u Toplicu 9. januara 1942. godine. U ovom periodu faktiki
Prokuplje je u rukama partizana, jer etnici Ace Popovia potpuno su
odstranjeni.

285

Ranjeni s komandir ete i pukomitraljezac. Zarobljeni borci

sprovedeni su u Blace gde su podvrgnuti najsvirepijem muenju. Njih je kroz nekoliko dana oekivala sigurna smrt. Ovaj
dogaaj ubrzao je nae pripreme za napad na Blace. Sada se
nije radilo samo o likvidaciji jednog neprijateljskog uporita,,
ve i o spasavanju zarobljenih partizana. Odmah se prilo prikupljanju podataka o broju i rasporedu etnika, to je bilo
olakano injenicom da smo kod etnika imali jednog simpatizera NOP ija su dva brata bila u partizanima. On nam je dao
potpuno tane podatke o: rasporedu svake grupe etnika i njihovog tekog naoruanja, smetaju zarobljenih partizana i pohvatanih simpatizera NOP-a, mestu zaseda, kretanju patrola
i dr. Na bazi ovih podataka razraeni su tani zadaci za svaku
nau jedinicu koja je uestvovala u ovom napadu.
Radi sigurnijeg uspeha u ovoj, za nas veoma vanoj akciji,
pored Toplikog angaovan je i Rasinski partizanski odred15
kao i nekoliko mesnih desetina ukupno oko 500 boraca..
Napad je poeo izjutra 5. decembra negde oko 5 asova.
Oko 300 boraca iz mesnih desetina angaovano je na blokadi
Blaca koje je bilo gotovo hermetiki zatvoreno. Najjaa obezbeenja postavljena su na komunikaciji prema Prokuplju i
Kurumliji, odakle se oekivao napad etnike udarne grupe
vojvode jastrebakog pop-Mike.14 Partizanske ete bile su orijentisane na kljune objekte u Blacu na graansku kolu u
kojoj je bio gro etnika, zatim zgradu zatvora u kome su se
nalazili partizani zarobljeni 29. novembra kod manastira Ajdanovca i nekoliko pristalica NOP-a, kao i na zgradu sreske ispostave i optine. Mesnim desetinama bile su pridate po jedna
desetina iz Pasjake i Jastrebake ete iji borci su imah iskustva u borbi za naseljeno mesto. Stab odreda je posebnu panju
posvetio prostoru izmeu jezgra i seoskog groblja, odakle se
oekivao najverovatniji napad izvuene etnike grupe. Ovde
su odreeni odabrani borci iz mesnih desetina i dve desetine
13 Od sredine novembra 1941. godine, kada se Rasinski partizanski
' odred prvi put prebacio u Toplicu, postajala je i kroz itav period NOR-a
borbena saradnja ova dva odreda. Prema konkretnoj situaciji odredi su
naputali privremeno svoju teritoriju da bi saejstvovali jedan drugome.
Iz ovakve borbene saradnje razvilo se veliko ratno drugarstvo i bliskost
izmeu boraca ova dva susedna partizanska odreda na jugu Srbije.
14 Na osnovu dobij enih podataka etnici su nameravali da u sluaju napada izvuku jednu jau, dobro naoruanu grupu iz Blaca u oblinje mesto i da u pogodnom momentu izvre napad na nae jedinice
unutra. Oekujui svake noi na napad od 1. decembra, pop Mika je
uvee naputao garnizon, a poto nije bilo napada vraao se. Tako je
postupao sve do 5. decembra kada mu je data prilika da oproba svoju
taktiku, ali ne i da je uspeno realizuje.

286

iz partizanskih eta. Bilo je sve predvieno i preduzeto da se

parira etnikom lukavstvu i taktici.
Napad na Blace poeo je u predvieno vreme i odvijao
se po planu taba odreda. Brzo su savladane patrole i obezbeenja kod zatvora i sreske ispostave koji su bih prvi ciljevi nae
akcije. Susret sa osloboenim drugovima partizanima iz za. tvora i njihovo spaavanje od sigurne smrti bio je najdrai
trenutak u ovoj borbi. Osloboenje svojih drugova saboraca
i obraun sa najokorehjim etnicima u ovom kraju, dah su
poseban polet naim borcima. Osloboeni partizani stavili su.se na elo desetina koje su napadale najjae etniko uporite,,
zgradu u kojoj se bilo zabarikadiralo oko 50 etnika. Cete su.
do svanua, i pored jake vatre iz tekog mitraljeza^ nekolikopukomitraljeza i puaka dobro zabarikadiranih etnika, uspele
da podiu zgradi.13 Poto je bila od tvrdog materijala, a na
odred nije raspolagao tekim naoruanjem, pristupilo se ubacivanju bombaa u zgradu i polivanju njenih zidova benzinom,,
radi paljenja. To je bio jedini nain da se neprijatelj prinudi
na predaju i likvidira. Meutim, nastala je jedna nepredviena
tekoa. etnici su kao taoce u ovoj zgradi drali tri ranijezarobljena ranjena partizana. Time su hteh da nam onemogue
da upotrebimo bombe prilikom upada u zgradu. Stab odreda jeodluio da se prizemni zidovi poliju benzinom i zapale. Za toje odabrano nekoliko najhrabrijih i tome vinih partizana koji.
su uspeno izvrili ovaj zadatak. To je imalo efekta na etnike.
Uplaeni od plamena i dima, ponudili su predaju. Nai ranijeubaeni bombai najpre su izveh nae ranjene drugove, a zatim,
upaii u sobu gde su bih etnici. Svi su se predah bez otpora,
mada su neki pri izlasku iz zgrade pokuali da bee. Ovde jezarobljeno oko 50 etnika, veinom'okorelih zlikovaca. Tako je,
posle borbe koja je trajala gotovo itav dan, skren i poslednji
otpor etnika vojvode jastrebakog. Ukupno je ubijeno 30 i
zarobljeno oko 60 etnika. Zapljenjeno je dosta oruja i ostaleopreme. Mi smo imah 3 mrtva i 2 ranjena druga.
Osloboenjem Blaca proirena je slobodna teritorija doJankove Misure, Grgura i Spanca. Stvoreni su povoljni uslovi
za priliv novih boraca iz ovog kraja i dalje nastupanje prema.
15 U zoru su etnici pod komandom svoga vojvode poeli napad,
na sektoru izmeu jezera i druma Prokuplje Blace, sa ciljem da
savladaju naa obezbeenja, upadnu u Blace i udare na nae snage u
trenutku kada one budu angaovane oko osvajanja najjaeg objekta^
Sada se borba prenela na prilaze Blaca, gde se upravo odluivao ishod,
naeg napada. Zbog toga je tab odreda odluio da se deo boraca iz
Jastrebake ete uputi kao pojaanje mesnim desetinama. Borba je trajala oko dva asa, kada su etnici posle tekih gubitaka morali da se=
povuku. Samo na ovom mestu poginulo je oko 20 najodabranijih etnika,
zloglasnog popa iz Blaca.

287

IKurumliji i Kosanici. Prva dva meseca 1942. godine na ovoj

teritoriji je stalno dejstvovala jedna novoformirana eta Topli_kog odreda. Sredinom februara Kosanika eta uz pomo mesnih desetina i pristalica NOB-a iz Kurumlije oslobaaju ovaj
.grad ime se uspeno zavravaju akcije razbijanja i unitenja
etnikih snaga Koste Peanca u Tophci, zapoete. oktobra
1941. godine. Tako je ve na poetku 1942. itav ovaj kraj bio
oien od etnikih odreda koji su izgubili svaki uticaj i ugled
u narodu.
Neto kasnije, poetkom marta, kada je na Tophcu preduzeta dobro organizovana ofanziva etnikih snaga iz drugih
krajeva Srbije, iz ovog kraja su kao organizovana snaga etnika,
u sklopu neprijateljskih formacija uestvovala samo dva odreda
vojvode Nike Kotrimovia i vojvode Raenovia iz Gornje
Kosanice. Sa bive slobodne teritorije uestvovalo je relativno
.malo etnika, a od onih koje smo zarobili na Pasjai, skoro
niko. Ovi pojedinci koji su stupali u etnike odred bili su. iz
ostalih krajeva june Srbije. To su uglavnom bile izbeglice sa
Kosmeta koje je. Peanac uvek primamljivao borbom protiv
Arnauta obeavajui im povratak na njihovu zemlju.
U periodu mart novembar 1942. godine, kada. naa
horba u Tophci preivljava najtee dane, a odred trpi osetne
gubitke, neprijatelj uspeva da formira ili obnovi manje etnike odrede lokalnog karaktera. Na teritoriji biveg dobrikog
.sreza postojala su dva ovakva odreda, koji su okupljah seljake
iz dva-tri sela i to: odred Dragutina Pukovakog iz s. Pukovca
.kod Doljevca, i odred samozvanog vojvode Koste Digoljskog
iz s. Digolja. Njihova snaga nikada nije prelazila 100 ljudi.
I na teritoriji biveg prokupakog sreza u toku 1942. godine
dejstvovala su dva etnika odreda Boe Ivanovia u itnom
Potoku i Vukoja Peanca u Velikoj Plani ispod V. Jastrepca.
Ovi odredi stacionirah su u seditima bugarskih posada i gar-.
nizona i njihova sudbina zavisila je od okupatora. Ove lokalne
etnike jedinice nisu nikada bile sposobne da ugroze postojanje i dejstva partizanskog odreda u Toplici, bez obzira to se
svaka njihova akcija odvijala u sastavu okupatorskih ili drugih
kvislinkih jedinica.
U nekim selima u podnoju Kopaonika i Kosanici, toku
1942. godine, obnavljaju se stari i stvaraju novi etniki odredi.
Upravo njihova snaga i sastav nisu prelazili okvire grupa, iako
su ih nazivah odredima. Bili su stalno locirani blizu bugarskih
i Nedievih jedinica, ali nisu predstavljah neku solidniju osnovu
za stvaranje masovnih i jakih odreda Koste Peanca, a kasnije
Drae Mihailovia.
288

POKUAJI STVARANJA ORGANIZACIJE DRAE MIHAILOVIA

U TOPLICI

Jo u jesen 1941. godine u pojedina sela toplikog kraja

dolazili su pojedini oficiri bive jugoslovenske vojske i drugi
u cilju sondiranja terena za stvaranje vojnih formacija etnika
Drae Mihailovia. Najpre su dolazili konspirativno u ona sela
za koja su pretpostavljah da mogu postati njihove baze i povezivah se sa svojim poznanicima i ljudima na koje su upuivani
odozgo. To su uglavnom bili bivi predsednici optina, oficiri
bive jugoslovenske vojske, seoski trgovci koji su bih neprija-
teljski raspoloeni prema NOP i njima slini. Ovi ljudi trebalo
je da im poslue u poetku kao veza i punktovi, av kasnije u
povoljnijoj situaciji kao organizatori u okviru sela i irem rejonu. Znajui da je NOP u Tophci imao veoma snaan uticaj
i da se afirmisao kao jedini predstavnik istinske borbe protiv
okupatora, Draini oficiri su nastupah veoma oprezno, nastojei
da svome poetnom radu daju ilegalan karakter. Ovako su postupah ne zbog okupatora ili etnika Koste Peanca, ve zbog
nae snage, uticaja i prisustva u skoro svakom selu Tophce.
Najistaknutiji ovek Drae Mihailovia i glavni propagator
njegove ideologije u Tophci bio je Ratko Sotirovi, novinar,
rodom iz sela Prekopuca (bivi srez Prokupaki), a glavni pomaga bio mu je mlai brat, oficir bive jugoslovenske vojske.
Njih dvojica su bih glavni oslonac i veza svima nesuenim
organizatorima etnika Drae Mihailovia u selima na levoj
obali reke Tophce. Ratko Sotirovi koji je u poetku oruanog
ustanka glumio simpatizera NOP-a, polovinom 1942, bei ispred
partizana iz svog sela i odlazi u "Vrhovnu komandu Drae Mihailovia gde postaje organizator i rukovodilac etnike propagande protiv narodnooslobodilake borbe.
Krajem decembra 1941. i poetkom 1942,. ba u periodu
kada je itava Tophca bila u naim rukama, jedna grupa oficira
Dra Mihailovia bila je razvila ivu aktivnost, ah u ovom i
nisu postigli neke vidne rezultate. Uspeli su samo da obiu
nekoliko sela, odre sastanke dogovornog karaktera o svom
buduem radu. To je bilo sve. Njihova aktivnost je bila prekinuta time to smo ih ubrzo otkrili, pohvatali i sproveli u tab
partizanskog odreda na sasluanje. Preko njih su otkriveni ne
samo planovi D. Mihailovia na stvaranju svoje organizacije u
Tophci ve i njihovi simpatizeri i pristahce pomou kojih su
nastojah da stvore svoja uporita i proire vezu saradnika na
stvaranju i uvrenju svojih odreda.
Mnogima od ovih ljudi sueno je kao narodnim neprijateljima, jer su bili rie samo organizatori Drainih etnika nego
i otvoreni neprijatelji NOP. Iako ih nije bilo mnogo, ipak su
19 Ustanak 1941.

pon

predstavljali opasnost za NOP, a kasniji dogaaji su dokazali

pravilnost naeg stava prema ovakvim ljudima. Jedan mali broj
koji se pasivizirao, ponova je u jesen 1942. godine, kada je nastalo jenjavanje ustanka digao glavu, smatrajui da je kucnuo
"njihov as. Oni su ponovo zapoeh svoju aktivnost tamo gde je
bila prekinuta krajem 1941. godine. Meutim, i ovoga puta su
onemogueni, tako da nigde nisu uspeli da stvore ni svoje ravnogorske odrede, niti etnike trojke, ili da bar na papiru formiraju svoje desetine.16
Za veinu sela biveg tophkog okruga karakteristina je
njihova vezanost za NOP i partizane kroz itav period narodnooslobodilakog rata tako da etnici svih boja u ovim sehma,
nisu mogli da nau uporita za svoju aktivnost. Bilo je sela u
bivem dobrikom srezu (donjem Dobriu) koja su etnike
Drae Mihailovia videla tek u leto 1944. godine, kada su u sedmoj neprijateljskoj ofanzivi doli iz drugih krajeva Srbije da
pljakaju i maltretiraju pristalice NOP. I ovaj primer kazuje
kakav je bio odnos snaga partizana i etnika u Toplici, i koliko
je bio jak uticaj Partije i NOB na narodne mase, stvoren jo
u toku 1941. godine.
U prvoj ustanikoj godini postignuti su u Tophci krupni
i odluujui uspesi za dalji razvoj partizanskih jedinica, s jedne
i etnika Koste Peanca s druge strane, za itav period NOPv-a.
Tophca je definitivno i za uvek postala vrsto uporite i baza
NOP-a i Komunistike partije Jugoslavije. Peanevi a ni etnici Drae Mihailovia nikada nisu mogli da postanu odluujua snaga u ovom kraju. Glavni oslonac okupatora vojniki je
potpuno poraen i pohtiki izolovan od narodnih masa. Svi pokuaji etnikog pokreta u okvirima Tophce da doivi svoju
renesansu u toku 1942. godine, u periodu opadanja narodnooslobodilake borbe i osipanja naih odreda, zavreni su neuspeno. Nisu im pomogh ni okupatori, ni kvislinzi raznih boja
iz june Srbije, jer su posledice poraza u toku 1941. bile nepopravive. U tome je znaaj naih uspeha na Pasjai, Blacu, Prokuplju, Kurumliji i drugde, bez kojih bi odnos snaga kao i
ishod NOB, a u krajnjem rezultatu i sudbina NOP i KP u ovom
delu Srbije, bih svakako sasvim drukiji.
Svetislav SAVKOVI

16 Kada je re o organizaciji Drae Mihailovia misli se samo na

deo Toplice u zahvatu biveg dobrikog, prokupakog i delom jastrebakog sreza. Ovo zbog toga, to su njegovi - etnici na planinskom
podruju Kopaonika, van uticaja NOP i partizanskih jedinica, stvorili
svoje odrede, obezbeujui istovremeno i svoj politiki uticaj po selima.

PRVA BORBA CANKARJEVOG BATALJONA

NA JELOVI CI

S amo tri dana su prola otkako je 5. avgusta 1941. na planini

Jelovici formiran Gorenjski bataljon (koji je kasnije dobio naziv po pesniku i piscu Ivanu Cankaru) od Jesenike i Jelovke
ete, a bataljon je ve doiveo svoje vatreno krtenje u kojem
se veoma dobro snaao.
Drugi dan nakon formiranja bataljon je bio u pokretupreko Martineka i Lipnike planine, a zatim se ulogorio i prenoio vie Lipnike planine.1 Odmah smo napravih improvizovana leita od smrekovih grana i poli na poinak svi osim
deurnih i straara koji su bdeli nad naim odmorom. Ujutro
7. avgusta logor je ponovo oiveo. Stane agar, lan CK KP
Slovenije i lan Glavnog taba partizanskih eta Slovenije, komandant bataljona Joe Gregori panski borac, te operativni oficiri Primoi i Svigelj2 izvrili su raspored i odredili
mesta za bivakovanje tako da je svaki borac-partizan u nekoliko koraka mogao stii na poloaj. Logor je dobio izgled polukruga, u ijem se centru nalazilo mesto za tab bataljona, a
neto dalje kuhinja. Odmah smo se prihvatili posla. Poto nismo imali atorskih krila niti drugog materijala za atore, bih
smo prinueni da sklonita pravimo od kore sa drveta, pa smo
radi toga skinuli koru sa vie smreka. Meutim, to je bila greka
jer se zbog obeljenih stabala na logor jo izdaleka mogao
videti, na to ranije nismo mislili. U postavljanju atora i ureenja logora proao je i dan. Navee smo .malo seh oko logorske vatre i poluglasno otpevali nekoliko partizanskih pesama,
ime se naroito oduevljavao komandant Joe Gregori koji
nam je, seam se, otpevao i nekoliko panskih borbenih pesama. Uskoro smo otili na poinak.
1
2

19*

U preelu zvanom kotli danas Partizanski vrh (tt. 1410).

Primoi i vigelj bili su oficiri u bivoj jugoslovenskoj vojsci.

291

/Treeg, dana nakon formiranja bataljona, 8. avgusta, odmah p zavrenom doruku, upuene su patrole u izvianje, a
mi ostah poeh smo sa vojnim vebama i ienjem oruja. Bili
smo podeljeni po grupama; jedna je bila oko pukomitraljeza i
vebala se u njegovom rastavljanju i sastavljanju, otklanjanju
zastoja, zauzimanju poloaja za borbu itd. Druga grupa vebala
se u rukovanju bombom, trea u upotrebi puke s noem itd.
Obuku je kontrolisao tab bataljona, kao i operativni oficiri.
Dobro se seam da je, osim toga, jedna grupa boraca pod komandom Penika upuena na Martinek radi sastanka s jednim
civilom koji -je tamo trebalo da donese neko oruje i municiju
za partizane, jer je to obeao jo na Selskoj planini. Ah, veza
nije uspostavljena. Kasnije se saznalo da je bio gestapovski
pijun. Toj grupi komandant je izriito naglasio da bude oprezna i da se uva da ne padne u zasedu. Grupa se vratila U logor
oko 10 sati. Takoe su se u logor vratile patrole koje su bile
upuene da izvide glavne puteve prema Radovi jici, Moenjskoj
planini, 'Martineku i- Dragokoj gori.' Patrole nisu primetile
nita sumnjivo. U logoru se ivot normalno odvijao.
! : Neto posle 10 asova u tab bataljona dotrao je Talar,
straar koji je osmatrao prema Radoljkoj planini i obavestio
tab da je primetio kolonu-Nemaca kako se sa Radoljke planine 'kree u pravcu naeg logora. tab bataljona je odmah
izdao zpovest da posednemo odreene poloaje i da se pripremimo za borbu. Straar Talar upun je natrag da se s ostalim
straarima razvije u str elee na raskrsnici za Lipniku planinu.
Straa se veoma brzo razvila za borbu i otvorila vatru na
jau nemaku prethodniku patrolu koja nije odgovarala na
vatru sve dok se nisu i ostali Nemci razvili u streljaki stroj,
to je trajalo svega nekoliko minuta. U oekivanju, mi smo na
poloajima u logoru bili veoma uznemireni, jer nismo znali ta
se dogaa kod strae. No, uskoro se situacija razjasnila kad smo
zauli,; jaku vatru nemakog streljakog stroja koji se sa udaljenosti od oko 150 metara pribliavao logoru. Naa straa uzmicala
je pod borbom prema logoru, a odmah zatim i nae levo krilo
stupilo je u borbu. Borba je trajala ve oko pola asa, kad se
zaula snana vatra i na desnom krilu, iz pravca Lipnike planine-.To je bila drga kolona Nemaca koja je, verovatno, sledila
nau-grupu koja je upuena na vezu na Martinek radi oruja
i municije. Situacija je postala, jasna Nemci su imah nameru
da opkole bataljon. Neko vreme dosta smo se uspeno drali na
poloajima i Nemci nisu mogli da napreduju. Ali, iznenada su
nas obasuli minama iz tromblona, koje su padale ispred i pozadi
naih poloaja. Ovo je unelo privremenu pometnju u nae redove',' jer. smo mislili da nas je napala neka nova grupa runim
292

bombama i minobacaima. Meutim, kako iza naih lea nismo

primetih Nemce, ubrzo smo se sredili.
Stane Zagar, tab bataljona i oprativni oficiri bih su
stalno meu nama, izdavali nareenja, uili i postrekivali nas

na upornost i istrajnost. No, situacija se sve vie pogoravala.

Nemci, dobro naoruani, dobro izvebani i brojano nadmoniji
bilo ih je oko 350 otpoeli su s manevrom za opkoljavanje.
tab je odrao kratko savetovanje. Odlueno je da se bataljon
izvue iz borbe, a bilo je ve i krajnje vreme jer je prostor za
izvrenje proboja bio veoma ogranien. Trebalo je to pre iskoristiti otvor u obruu, koji Nemci jo nisu uspeli da zaposednu.
Odreen je redosled izvlaenja: prvo, grupa boraca u prethodnicu, zatim borci bez oruja (kojih je tada u bataljonu bilo oko
35), za njima centar borbenog poretka i, na kraju, krila. itav
raspored izvren je veoma brzo, a povlaenje dobro organizovano.
,t

Kad smo se izvlaili iz centra, komandant bataljona Joe

Gregori zatrpao je pod eravicu u kuhinji jednu protivtenkovsku minu koja je eksplodirala u momentu kad su Nemci
nadirui za nama stigli do kuhinje. Eksplozija je meu'njih
unela pometnju to je znatno doprinelo da smo se mogli rganizovano povui. Jesenika eta povukla se prema Novakovoj
Jelovici, a Jelovka u pravcu Dragoke gore i dalje prema
Vodicama.
'. -V
To je bila prva borba i vatreno krtenje Cankarj'evg hataljona. Konani rezultat borbe bio je veoma dobar: 32 nemaka
vojnika su ubijena, dok smo mi izgubih 3 druga. Ovde treba
posebno naglasiti da je ovakav uspeh postignut iako je tada u
bataljonu oko 50 boraca bilo naoruano raznim pukama
preteno jugoslovenskim, zatim starim austrijskim i neto'francuskim, a bilo je i oko 15 lovakih puaka. Osim toga, imali'smo
jedan pukomitraljez koji nam je ve posle prvog rafala zatajio.
Municije smo imah dovoljno samo za karabine mauzer i'pukomitraljez, a za sve ostale puke po 1015 metaka.
Posie ove borbe na Jelovici je ostala samo Jelovka eta
sa dva voda, dok se Jesenika eta vratila na svoje operativno
podruje Stol Meaklja.
Mesto gde je 8. avgusta 1941. Cahkarjev bataljon: vodio
svoju, prvu borbu, danas se naziva Partizanski vrh (tad Liptikom planinom).
Anton DEMAN TONCEK

USTANAK U JUGOZAPADNOJ BANIJI

Nekadanja granica izmeu Austro-Ugarske i Turske Imperije,

koja je prolazila i na dijelu izmeu jugozapadne Banije i Cazinske krajine, ostavila je u nasljee niz nerijeenih nacionalnih
pitanja i vjerski antagonizam koji su, jo u staroj Jugoslaviji,
korieni da bi se sprijeilo pribliavanje susjeda. Ona je utjecala i na administrativnu podjelu- (tu je prolazila i granica izmeu banovine Hrvatske i Vrbaske, glinskog i cazinskog kotara
itd.), a podjarivana vjerska netrpeljivost omoguavala je raznim
politikantima da ispolje svoje utjecaje. Poto je ovaj kraj bio
veoma zaostao u ekonomskom i kulturnom pogledu, ovinizam
je, sve do poetka narodnooslobodilake borbe, bio tako razvijen
da je esto dolazilo do otvorenih sukoba na nacionalnoj i vjerskoj osnovi (pogotovu izmeu muslimanskog i pravoslavnog
ivlja). Partijskih organizacija je bilo veoma malo (u Glini i
Selitu), pa se njihov utjecaj na smirivanju ovih suprotnosti
nije osjeao. Najvie se osjeao utjecaj seoskih bogataa koji
su eksploatisali seosku sirotinju do krajnjih granica i klera,
koji je obilno koristio vjersku-netrpeljivost. Ovakvo stanje u
jugozapadnoj Baniji vladalo je sve do poetka narodnooslobodilake borbe.
Nakon odsluenja vojne obaveze (u vojsci sam doao .u
dodir i suraivao s nekim drugovima za koje pretpostavljam da
su mogli biti lanovi KPJ), krajem 1938. godine, vratio sam se
u svoje selo, Bojnu. Ubrzo sam se u Glini upoznao s Rankom
Mitiem1 i njegovim bratom, Draganom. Ranko me je, kao simpatizera Partije, pozivao na neke od politikih sastanaka koji
su se, ilegalno, odravali u Glini, a upoznao me je i sa irom
Madarcem iz sela Hajtia, lanom Kotarskog komiteta KP
1

Tada je bio sekretar Kotarskog komiteta KP Glina.

294

Glina, koji mi je otada davao izvesne politike zadatke. U ljeto

1940. primljen sam za kandidata KP.
Poetkom 1941. godine pod rukovodstvom ire Madarca
formirana je u Bojni omladinska grupa.2 U poetku je s grupom
radio Ciro. On nam je objanjavao politiku situaciju i nae zadatke, davao ilegalnu literaturu, uio nas konspiraciji i organizovao obuku u rukovanju orujem. Naa grupa je 27. marta
1941, kad smo preko radija doznali o demonstracijama u Beogradu i da je sruena vlada Cvetkovi-Maek, organizovala demonstracije kroz selo, potom prikupila grupu od oko 200 seljaka
i stavivi se na elo grupe povela je u Glinu, gde su demonstracije produene. Putem se naoj grupi pridruila grupa seljaka iz. Obljaja, a zatim i iz Hajtia. Poto se u grupi nalo
nekoliko lovakih puaka, pored izvikivanja parola (prihvatili
smo one za koje smo uli iz Beograda) bilo je i pucnjave. Na
ulazu u Glinu doekah su nas andarmi, ah nam e nisu suprotstavljah ve su se, kao i u Obijaju i Sibinama, povukli
ispred nas. U Glini su nam se prikljuili metani pa smo demonstrirah oko dva sata, a zatim smo se bez incidenta vratili
u svoja sela. Ovom akcijom je u oima uesnika porastao ugled
omladinaca koji su se stavili na elo grupe i rukovodili demonstracijama, sprijeivi pri tom, neke velikosrpski nastrojene
demonstrante da dou do izraaja.
Uskoro je sljedila mobilizacija. Naao sam se u puku iji
je komandant, potpukovnik bio ustaa. Puk se, poshje konfuznih nareenja, umjesto da bude na granici prema Maarskoj,
naao razoruan u Sisku. Nakon mnogih peripetija, hapenja i
bjeanja uspjelo mi je da se vratim u svoje selo. Odmah sam
se povezao sa irom Madarcem. Uskoro smo na sastanku
omladinske grupe dobili od njega zadatak da prikupljamo orje, municiju i svu vojnu opremu i da sve to prikrivamo. Upozorio nas je da pazimo da nas ne pohapse andarmi. Mene je
zaduio da rukovodim grupom u selu i da s njim odravam
redovnu vezu. Sastanku je prisustvovao i Ranko Eremija, jedan
od najaktivnijih omladinaca u ovom dijelu Banije, koji je poetkom aprila doao iz Beograda, gde je studirao. Prvi na konkretan zadatak bio je da: prikupimo podatke ko u okolnim
selima (Bojni, Obijaju, Bos. Bojni, Glinici, Zboritu, Stabandi,
Kobiljaku i Zirovcu) ima i kakvo oruje ili vojniku opremu;
po jednu no svake sedmice poemo u akciju radi prikupljanja
2 U grupi su bili: Rade Daki (umro od tifusa u IV neprijateljskoj
ofanzivi), Ranko Eremija (student, ostao paralizovan nakon ranjavanja
1941), Ljubomir (poginuo u NOV 1942), Mile (poginuo u jesen 1942. kao
komandir 1. ete u 1. hrvatskoj udarnoj brigadi) i Rade Dmitrovi (umro
od tifusa u V neprijateljskoj ofanzivi kao komandir voa), Milo Vlaeti i autor napisa.

295

tog oruja i opreme; pronalazimo i prikupljamo oruje koje su

odbacivali vojnici bive vojske u rasulu. Reeno nam je da
najmanje jednom nedeljno izvjetavamo Madarca, a u njegovom odsustvu da vezu odravamo s Rankom Mitiem u Selitu,
te da odmah izvijestimo ako bi se dogodilo to vanredno. Dat
nam je poseban zadatak da se odmah uspostavi veza. sa Huskom
Miljkoviem u Velikoj Kladui.
Radei prema dobijenim zadacima ve smo poetkom juna
prikupili podatke za 40 raznih civilnih i 2 vojnike puke. Polovinom juna upuen je Pero aa iz Kobiljaka (radio je kao
kroja u Glini) da uspostavi vezu sa Huskom, ah mu nije uspjelo, a au vie nismo vidjeli. Duana i Jarika Dmitrovia, koji
su sa mnom bih u vojsci za vrijeme aprilskog rata, uputili smo
u Caprag da donesu dvije vojnike puke koje smo tada tamo
sakrili. Nakon tri dana vratio se Janko bez puaka, ranjen u
ruku (umro je nakon, pet dana), s vijeu da su Duana ubile
ustae. Ovo je za nau grupu bio teak udarac. Nekako u ovo
vrijeme i ustae su poele s masovnim terorom i ubijanjima
nedunih ljudi.
Do tada sam se, kao vojni obveznik, morao svaki drugi
dan da javljam andarmerijskoj stanici u Obijaju, gdje je komandir bio po zlu poznati narednik Smajo Zubovi. U toj stanici
svakodnevno su prebijani i mueni ljudi iz okolnih sela. Znajui da u i ja doi na red, u junu sam prestao da se javljam,
pa mi je komandir stanice poruio da e biti pobijene moja porodica i spaljena kua ako se ne javim. O ovome sam izvijestioRanka Mitia i iru Madarca. Ranko mi je rekao da se javim,
a da Zuboviu otvoreno kaem da u umama ima mojih 15.000
drugova kojima e odgovarati ako mi se ta desi. Meutim,
kad sam doao u stanicu zbunio sam se i dozvoho da me strpaju
u zatvor. No, nakon nekoliko sati pozvao me je Zubovi k sebi
na razgovor. Otvoreno sam mu iznio sve to su drugovi poruili,
pa i vie od toga: Rekao mi je da drugovima poruim da ga ne
diraju, a da on na na teren nee zalaziti niti da e koga pojedinano traiti. Tako sam se vratio. Ipak, nisam se osjeao sigurnim i vie sam volio da spavam u umi no u kui gdje bi me
mogli iznenaditi.
Tako je doao i 22. juli. Pripreme za ustanak osjeale su
se na svakom koraku, predustaniko raspoloenje zahvatilo je
sve ljude ekalo se samo na signal.
Tog jutra u skrovite u Lukinovom jarku, gdje smo prebivali Rade Daki i ja, dola je poruka da odmah doem kui
gdje me eka drug koga je poslao Madarac. II kui sam zatekao
Mila Dodoa, iz Hajtia, kog je- Madarac ve prije koristio
za vezu s nama. Prenio mi je poruku da e me Madarac ekati
kod ibinskog mosta i da odmah tamo poem. O dolasku izvije296

stio'sam Rada Dakia i krenuo prema Glini. Putem sam sreo

Iu Opaia iz Balinca, koji je takoe iao na sastanak. Madarca smo zatekli u jednom umarku; s njim su bila jo dva
druga i jedna drugarica (kasnije sam doznao da su bili iz Opaieve grupe iz Balinca).
Madarac nam je saoptio3 da je CK donio odluku o dizanju na ustanak, a da je Kotarski komitet KP Glina rijeio
da se u toku dana napadnu i razoruaju andarmerijske stanice
u kotaru (u Glini, Vlahoviu, Grabovcu i dr.). Odmah nam je
saoptio i plan napada: on e sa etvoricom drugova iz Hajtia
i Balinca postaviti u rejonu ume aava zasjedu andarmerijskoj patroli koja se redovno svake srijede, oko 16 asova, vraa.
iz Gline za Obijaj. U obijajskoj stanici ima 24 andarma i domobrana, od kojih e, kao i obino, -6 biti u patroli, tako da eu stanici ostati 18 koje treba da napadne grupa iz mog sela.
Pretpostavljao je da nee dati veliki otpor, ah da treba da budemo spremni i na otru borbu. Dobio sam zadatak da se odmah,
vratim, prikupim grupu i pomou nje da dignemo u borbu i
ostale koji bi dobrovoljno poh, pa da po padu mraka napadnemo i razoruamo stanicu. Odmah smo utvrdili i sve pojedinosti. Plijen emo odvoziti u umu Perekovac kod Hajtia u.
kojoj emo se prikupiti i u sluaju neuspjeha.
Bilo je ve podne. Zurio sam u Bojnu jer je trebalo prikupiti grupu, pozvati ostale ljude, organizovati napad i izvesti,
ga jo u toku iste veeri. Muilo me je i pitanje boraca i oruja,
za napad. U grupi nas je bilo malo organizovanih, pa je trebalo
razmisliti koga jo pozvati. Osim toga, u jeku je etva; a zaboravio sam da pitam da li da ljude pozovemo u borbu javno, na
nekom skupu ih razgovarajui s pojedincima. im sam sakupio*
grupu1 izloio sam im odluku o dizanju ustanka i na zadatak.
Dogovorili smo se da, zbog kratkoe vremena, Ranko Eremija
povede nau grupu odmah na Obijaj kako bi pripremila napad,
na andarmerijsku kasarnu (predvieno je da se napad izvri -iz
zaseoka Studena), a ja da ostanem u selu i nastojim da -prekoStevana Mudrinia, kod- kojeg sam radio, kao i jo nekih, prikupim ostale ljude iz sela koji budu spremni da s nama pou
u napad. S ovom grupom trebalo je napasti stanicu sa obljajskog groblja. Meutim, oni koje sam pozvao u napad kolebali
su se, vrijeme je prolazilo. U to smo dobili vijest da je irina
grupa napala andarmerijsku patrolu u umi aava, jednog ranila i jednog zarobila, a da su se ostali razbjeah. Odmah sam
3 Tada jo nisam postao lan KP, iako sam od aprila 1941. god.
iao na redovne partijske sastanke organizacije Ie Opaia, jer u mom
selu kao ni u okolnim elije jo nije bilo; za lana KP primljen sam
u jesen 1941.
4 U grupi nas je tada bilo 6 bez Miloa Vladetia.

297

-otiao u svoju grupu, ali nam napad nije uspio, jer su andarmi, obavijeteni o napadu na patrolu, izali iz stanice i pukarali po okolnim vonjacima.
Grupa je krenula u umu Prolom, u deo koji se naziva
Perekovac i, po dogovoru, nala se sa ostalima. Ovdje se odmah
jprilo ureivanju logora iz kojeg je trebalo organizovano kretati u akcije. Za komandanta logora izabran je Joso Marjanovi.5 Ve sutradan uvee u logor je dopremljena vea koliina
hrane. Poto sam dobio zadatak da uspostavim vezu s drugovima na liniji Kladua Kamenski, koji su se takoe pripremali za oruani ustanak, krenuo sam na zadatak, a nakon dva
do tri dana preko 150 andarma i ustaa napalo je logor u kojem
je hrabro poginuo komandant Marjanovi, a iz bojanske grupe
je teko ranjen Ranko Eremija.6 Napadom na logor rukovodio
je andarmerijski narednik Smajo Zubovi. Logor je kasnije
evakuisan.
Dok smo se, dosta polako i oprezno, pripremah za opti
ustanak, ni neprijatelj nije mirovao. Preko nekog Milorada Vujaklije iz Obljaja (zaselka Tavani) proirio je glas da 31. jula
poinje opti ustanak i da e tog dana Englezi dijeliti narodu
oruje u andarmerijskoj stanici u Obijaju. Na ovaj poziv u
zoru 31. jula poeo je narod da se prikuplja i da, uz poneki
pucanj iz kubure, kree prema Obijaju. Krenuo je narod i iz
drugih sela: iz Kobiljaka i jednog dijela Obljaja prema Obijaju; iz Glinice i dijela Bosanske Bojne prema Vranograu;
iz Zborita, Stabande i dijela Bosanske Bojne prema Maino viima i Buimu.
Naa omladinska grupa uoila je da je ovo zabuna da je
narod nasio neprijatelj evo j provokaciji i da je, izgleda, andarmima cilj da goloruki narod dovedu pred cijevi svog oruja.
Pokuah smo da u tom smislu utiemo, no nismo imali uspjeha,
j?a smo odluili da u razvoju situacije nastojimo da masu organizujemo. Dok smo jo bih u pokretu, priao je koloni Milo Dodo sa porukom od ire Madarca da se uvamo provokacija, jer
se doznalo da andarmi neto spremaju, kako bi imali i formalan razlog da priu pokolju.
U ovo vrijeme vea grupa iz Bojne izbijala je na vrh Ceranovog brda, a manja se sputala niz Zimzelen ka potoku
Bojna. andarmi su bili u zasjedi na Krivoinom i Cernovom
brdu. Kad im se masa pribliila na oko 500 metara, otvorili su
snanu mitraljesku i puanu vatru po prednjim redovima.
5 Josip Marjanovi Joso, predratni komunista, proglaen za narod'
nog heroja.
6 Poto je Rankov otac, bogat seljak, bio Zuboviev prijatelj, uspeo
je preko ovoga da Ranka smjesti na lijeenje u glinsku bolnicu. Ranko
je nakon ovoga ranjavanja ostao paralizovan.

298

Masa se zbunila, pokolebala, a zatim nagnula u bijeg nismo

uspjeli da sprijeimo rasulo, pa smo se i mi povukli. Grupa se
uskoro okupila kod zaselka Zidine, odrala sastanak i dogovorila se da jedan dio hitno ode u selo i mobihe ljude da bjee
u ume, drugi u selo Zborite (pod brdo Grljevac) i uhvati vezu
sa urom Blanuom, a trei da se prebaci u selo Glinicu i nae
nae simpatizere Radu Bijeha i Milana Vrpoljca i objasni
im o emu se radi, kako ne bi i njihovi seljani bili ovako
prevareni.
Ovi dijelovi grupe su odmah krenuli i izvrili svoj zadatak, ali nisu uspjeh da obavijeste sav narod: iz Bojne su uhvaeni Luka Grmua, Adam Vladeti, Mile Koki, Adam i Mile
(seoski starjeina) Dmitrovi i strijeljani u selu; ostah ljudi
izbjegli su u ume. Ustaama je uspjelo da prevarom, pozivajui
na nekakve pregovore, domame i pohvataju veu grupu ljudi
iz Glinice i Bosanske Bojne i da ih postrijeljaju na Policama
kod Vranograa. Ovo su bile prve brojnije rtve na ovom podruju i otada nastaje prelom u odnosu naroda prema ustaama.
Nastaju veoma teki dani za narod ovog kraja. Pojedini
muslimani iz Cazinske krajine (ustae su ovdje naselile i izbjegle muslimane iz istone Bosne), koje su ustae naoruale i
uspjele da zavedu i pokrenu na put bratoubilake borbe, u grupama upadaju u srpska sela, pljakaju i unitavaju sve do ega
dou. Narod bjei u ume, stvaraju se zbjegovi u kojima pokuavamo da nekako organizujemo ivot i uinimo ga koliko-toliko
snoljivim. Osnovno je bilo sauvati ivot. Hranu smo nabavljah
tako to smo nou upadah u sopstvena sela i izvlaili ako' je jo
gdje to ostalo. Uto smo dobili i odreenije vijesti o ustanku na
Baniji i Kordunu, o uspjehu partizana na Grabovcu, o organizovanom ivotu i formiranju naoruanih grupa ustanika u amarici. Koristei ovo prilazimo ljudima i pripremamo ih za
borbu, a pomae nam i to to se veina trgovaca i imunijih
ljudi, za kojima se narod povodio, povezuje preko Dvora na Uni
i putem nekih kanala odlazi u Srbiju. Uspostavljamo veze sa
svim sehma, traimo odane i borbene ljude i preko njih poinjemo da uspjeno pohtiki djelujemo.
Negdje poetkom septembra pozvao me je uro Radanovi Crni, iz sela Brubna, da doem kod Stevana Radanovia 5evulja radi nekog hitnog dogovora. Okupili smo se nas etvorica
ih petorica ne sjeam se tano. Na sastanku je reeno da
treba hitno pristupiti stvaranju nae vlasti na terenu, poto neprijateljsku ne priznajemo. Objanjenje o strukturi i zadacima
i ulozi vlasti dao je Petrovi iz Klasnia, koga je sa tim zadatkom poslao Kotarski komitet Partije. Po povratku formirali smo
299

u selu Ilegalni odbor,7 poto je na sastanku objanjeno da, prema uslovima, ovi odbori mogu biti legalni i ilegalni prema
tome da li se teritorija smatra slobodnom ili ne. Na odbor je
sainjavalo devet drugova,8 a prva sjednica je odrana u kui
Miloa Dmitrovia Jozia 9. septembra 1941. god. Donesena je
odluka da se jo ne legalizujemo, ali da otvoreno djelujemo da
niko iz sela ne smije nita davati ustakoj vlasti ni porez, ni
druge dabine; da treba bojkotovati trite i da niko ne smije
nita nositi na pijacu; da se zbrinu porodice iji su domovi popaljeni ili naputeni. Odlueno je da se u umi Prolomu (delovima koji se nazivaju Paljevina i Lonii) izgrade zemunice za
smjetaj hrane i drugog materijala, a po potrebi i za sklanjanje
naroda (ove zemunice koriene su do kraja rata). Izabran sam
za predsjednika, odbora, a Rade Daki za tajnika.
Poshje nekohko dana dobili smo od Ranka Mitia zadatak
da odmah organizujemo odbore i u sehma: Kobiljaku, Zboritu,
Bosanskoj Bojni, Glinici i Obijaju. Sada smo ve imah pune
ruke posla i neprekidno smo radili. Do tada je postojala dobroorganizovana i za borbu spremna grupa u Glinici, na elu sa
Milanom Vrpoljcem i Radom Bijeliem; Bijeha je u borbu
vie vukla elja za osvjetom, dok o Partiji nije znao nita.
Grupa u Glinici sama je uspostavila vezu sa borcima iz sela
Debela Kosa, na Kordunu, a sa nama nije suraivala, to nam
je stvaralo izvjesne tekoe. Ipak, poshje tri sastanka sa grupom
iz Glinice i zauzimanjem Milana Vrpoljca, ona je pristala da
radi po naim uputstvima i kad za to doe vrijeme da se sa
nama ujedini u jednu jedinicu. Drugi, tei problem, bilo je za
nas djelovanje Dragana Beronje iz Bosanske Bojne, koga je
kler zavrbovao i koji je uz popove poeo da radi na pokrtavanju, navodno radi zatite imovine i spasavanja ivota pravoslavnog stanovnitva. Zbog toga to je prijetila opasnost da.
takvim utjecajem odvrati narod od borbe, odluili smo da ga
prvom prilikom likvidiramo.
Do tada je u dolini rijeke Glinice, u sehma Stabandi i
Zboritu, bilo nekoliko tekih pokolja nevinog stanovnitva koji
su uasnuli itavu okolinu. Posebno je bio teak pokolj djece i.
ena u Stabandi zatvarani su u kui i ivi spaljivani, mrcvareni i ubijani hladnim orujem itd. Pokolje su izvrile grupe
zavedenih muslimana, predvoene od ustaa, pa su ti zloini,
doveh do toga da se u to vrijeme sa njima nije vie mogao7 Odbor je imao sva prava i dunosti narodnooslobodilakog odbora, ije je ime kasnije i dobio.
8 U odboru su bili: Rade Daki, Aleksa Krivoija, uro uilovi..
Milo Dmitrovi, Stanko i Duan eran, Stanko Balaban, Adam Koki i
autor napisa.

300

uspostaviti nikakav kontakt radi suradnje na planu oslobodilake borbe. To je ozbiljno oteavalo na daljnji rad na stvaranju veza u tom pravcu.
U ovakvoj situaciji, a po odluci komande Banijskog odreda, poetkom oktobra 1941. odred je sa oko 150 boraca prokrstario jugozapadnom Banijom, to je bilo od posebnog znaaja. Prilikom dolaska u Bojnu odran je veliki zbor na kome
su govorili komandant i komesar odreda Vasilij Gaea i
Buro Kladarin. Tada je legalizovan i na NOO putem izbora i
javnim glasanjem, a to je najvanije, narod je vidio naoruane
borce, pa je moral naglo porastao. Vijest o ovome proirila se i
po selima u okolici, tako da smo daleko lake i sa vrih pozicija mogli da produbljujemo s radom.
Odmah poshje toga reeno nam. je da e se u glinskom
kotaru pristupiti formiranju Prvog bataljona Banije. Doznali
smo da e se Prva eta bataljona formirati od boraca iz Vlahovia, Gradca, Trnovca i Klasnia; Druga iz Brubna, Buzeta,
Hajtia, Sibina i Selita, a Treu etu bi trebalo formirati u
selima Bojna, Kobiljak, Bosanska Bojna, Glinica i Obijaj, obuhvatajui i ljudstvo koje je izbjeglo iz Zborita i Stabande.
S obzirom na situaciju u Cazinskoj krajini zahtijevali smo od
Ranka Mitica da nam se za prvo vrijeme omogui da jedan vod
naoruanih boraca bude upuen kod nas radi zatite naroda od
pokolja, dok se mi bolje uvrstimo. Nama je ovo obeano i vod
je negdje polovinom oktobra 1941. stigao u selo Kobiljak, a bio
je iz sastava 2. ete koja je ve bila formirana.
Poshje toga ustae iz Cazinske krajine prestale su da pojedinano i u manjim grupama upadaju na nae podruje, a
andarmi iz Obljaja nisu uopte izlazili iz stanice. Iz Gline i
Topuskog neprijateljske snage bile su vezane naim akcijama
u pravcu Zrinske i Petrove gore. Iz Vranograa i Buima ustae
su sada napadale na naa sela jaim snagama, vodei pri tome
borbe s jakim vodom koji smo formirah i vodom koji nam je
pridodat.
Odluih smo i da odmah likvidiramo Dragana Beronju kao
neprijateljskog agenta, te smo uputili patrolu iz 2. ete koja
ga je uhvatila i dovela s jo dvojicom njegovih saradnika. Mi
smo preko odbornika obavijestili narod da emo ga strijeljati.
Naa odluka nije se svidjela grupi u Glinici, pa je sa Radom
Bijehem i Perom Bojadijom ponovo dolo do zategnutih odnosa. Oni su se nalazili na granici izmeu Banije i Korduna,
te nisu bili vrsto povezani ni na jednoj strani i nisu znah za
mnoge odluke Partije, pa i ni o podjeli teritorije i odgovornosti
odreenih drugova. Zato su pruih otpor pojedinim odlukama.
No, bez obzira na stav tih pojedinaca i grupa mi smo ocijenili
da je narod prozreo agente popova i pokrstitelja, pa smo doni301

jeli odluku da Beronja bude ipak javno strijeljan, a ostala dvojica su upozoreni na posljedice, ako budu produljili s dotada^njim radom.
U ovo vrijeme dola je u nae slo grupa od 11 naoruanih drugova iz Glinice i Bosanske Bojne na razgovor. Sastali
smo se u Odboru i na sastanku je dolo do dosta otre rasprave
oko toga ko moe da donosi odluku da se strijelja Srbin, a i
u vezi s mnogim drugim pitanjima. Oni jo nisu bili shvatih
da stvaramo novu vlast sa pravom odluivanja; neki-od njih
su smatrah da vodimo borbu radi osvete Turcima,, kako su
nazivali muslimane iz Cazinske krajine. Jo u toku naeg raspravljanja izvrena je odluka nad Beronjom, a u opte zategnutoj atmosferi zakljuilo se da se sastanak ne prekida. Konanu odluku o naem jedinstvu, poto smo se nalazili na tromei kotareva Glina, Cazin i Dvor na Uni, trebalo je da donese
grupa u koju smo, sa nae strane, izabrani Rade Daki, Stanko
Boloban i ja, a sa njihove Rade Bijeli, Pero Bojadija i Milan
Vrpoljac. Poto je Vrpoljac kod njih uivao veliki ugled, a inae
je bio napredan i naklonjen nama, odluku u tom sastavu nije
bilo teko donijeti. Pored toga, iz Kotarskog komiteta su doli
Ranko Miti i Ciro Madarac, te smo dobili smjernice za dalji
rad i tako je tada postignuto puno jedinstvo akcije. Dogovoreno
je da se odmah od svih naoruanih drugova (bilo ih je 75) formiraju dva voda i stave pod moju komandu. Zatim, da se formiraju narodnooslobodilaki odbori u svim selima u kojima to
jo nismo uinili, pa i meu stanovnitvom izbjeglih sela. Za
predsjednika NOO u naem selu predloen je Stanko Boloban.
Trebio je odmah pristupiti formiranju omladinsk organizacije
i organizacije AFZ. Za one koji su odreeni da rukovode oruanim jedinicama odlueno je da se oslobode raznih sitnih poslova
u sehma i da preuzmu na sebe borbu protiv naoruanog neprijatelja i borbu za stvaranje bratstva i jedinstva sa muslimanskim ivljem.
Tako je konano u oktobru 1941. oslobodilaka borba u jugozapadnoj Baniji dobila organizovan karakter. U svim sehma
pod naom kontrolom imali smo potpuno organizovane NOO,
mjesne strae i posebno dva voda naoruanih partizana. Prestalo je svako kolebanje. Ostalo je da se rijei kako doi u kontakt. sa muslimanskim stanovnitvom, a zatim kako likvidirati
andarmerijske stanice u Obijaju, Zirovcu i Stabandi, te tako
stvoriti cjelovitu slobodnu teritoriju.
Preko Kamenskog mosta uspostavili smo vrstu vezu sa
kordunakim borcima u selu Katinovcu i Perni (komandir ete
bio je Jovica Lonar), a sa borcima u jugoistonoj Baniji (u
selu Ljubina i Dobretin) preko Pere Mahvuka u Zirovcu. Istovremeno smo u umi Prolom izgradili zemunice i pripremili ve302

like koliine hrane i opreme za zimu. U ovim pripremama za_

zimovanje jedinica posebnu aktivnost pokazah su NOO, a narod je masovno dobrovoljno davao sve to je imao.
U novembru 1941. tab Banijskog odreda donio je odluku,
da se od naa dva voda i jednog voda 2. ete 1. bataljona formira 3. eta bataljona. Ova odluka je izvrena poetkom decembra. eta je djelovala na prostoru: Glina, Topusko, Vranogra,
Buim, Zirovac. Kod formiranja je brojala 110 partizana, ali jebila slabo naoruana: imala je samo 5 vojnikih puaka (2 kararabina mauzer i 3 manliher) i 5 pitolja, dok je ostalo bilo
razno civilno oruje (lovake puke i si.). Mene su postavili za
komandira ete, a za komesara Adama Mrakovia iz sela Via
hovia kod Gline. Ekonom ete bio je Adam Koki. eta je bila
vojniki organizovana pored kompletnog stareinskog sastava.
imala je svoj ekonomat i kuhinju. Glavna baza ete bilo je selo
Bojna, u kui Stevana Mudrinia, koja je, zbog svog prostranstva, u svemu odgovarala kasarnskim uslovima ivota. Imali smo
dnevni raspored rada i plan nastave. Osnova nastave bila je
politika obuka i obuka u rukovanju orujem. Kada se nijeilo u akcije tada su dva voda bila na nastavi, a jedan je patrolama obezbeivao slobodnu teritoriju i obilazio seoske strae,
koje su na svim raskrima i na pogodnim mjestima prema ustakim sehma postavljali NOO sela. eta je imala i svoju pukar
sku radionicu sa dva pukara, kao i magacin rezervne hrane.
Svaki dan su komandir ili komesar ete vrili smotru ete. (Kad.
bi se eta postrojila, truba je svirao mirno, to je izazivalo
zabunu kod ustaa, jer su po trubnim znacima pretpostavljali,
da je tu neka vea vojna jedinica.) U zgradi gdje je eta bila
smjetena stalno je deurao i jedan odbornik seoskog NOO koji.
je bio veza izmeu ete i NOO.
Negdje u decembru formirana je u Bojni partijska organizacija. U ovo vrijeme organizacije-KP su stvarane i po okolnim sehma, gdje ih jo nije bilo i tako su, uporedo s vojnim,
postizani uspjesi i na politikom polju. Na formiranju organizacije u ovom kraju najvie su radili iro Madarac, Dragan
Miti i Mira Sunjevi.
15. decembra 1941. donijeta je odluka da se pristupi organizaciji napada radi likvidacije andarmerijskih stanica u Zirovcu i Obijaju. Likvidaciju stanice u Zirovcu preuzeo je na.
sebe tab odreda, a naoj eti je stavljeno u zadatak da pripremi
i izradi-plan za likvidaciju stanice u Obijaju; pri ovome moglose raunati i na ostale snage odreda da e uestvovati u napadu
ili biti na osiguranju. I komandir susjedne ete u Kordunu, J o vica Lonar, ponudio je pomo svoje jedinice, ali smo raunalL
da imamo dovoljno sopstvenih snaga.
303

andarmerijska stanica u Obijaju nalazila se na jednom

fuzvienju, pokraj druma Glina Vranogra, u sredini sela. Ka
mjoj je izvodio i umski put od Topuskog i Vranovine preko
.ume Orlova. Sama stanica bila je u vrlo jakoj zidanoj dvo.-spratnoj graevini, opasanoj zidom visine oko dva i po metra,
.sa pukarnicama podeenim za odbranu i predstavljala je pravu
-tvravu. Unutar zida nalazila se i tala od isto tako vrstog materijala. Ograda je imala samo jednu kapiju, a najblia seoska
-kua bila je udaljena oko 200 metara. Posadu stanice sainjavalo je 126 andarma i ustaa, meu kojima smo mogli raunati
.samo na dvojicu koji bi se eventualno predali (to su bili Franjo
Vukovi, podnarednik i Mijo Bradek, kaplar, koji su kasnije sa
.mnom odravali vezu, dok nisu pristupili NOB-u).
Poetkom januara 1942. nastupila je veoma otra zima.
-Znali smo da stanicu neemo moi zauzeti na prepad, pa smo
-odluili da se pri izradi plana orijentiemo na blokadu i iznuravanje ukoliko napad ne bi odmah uspio. Istina, trebalo je na
blokadi i snijegu izdrati natovjeanske napore, ali smo rau-nali s tim da e i neprijatelju biti oteano kretanje, snabdijevanje i stizanje pomoi. Odreeno je da napad na stanicu izvri
-3. eta (bojanska), ojaana Konjikim vodom 1. bataljona, u
.rasporedili 1. i Konjiki vod (na pravcu glavnog udara) da
napadaju od zaselka Studena na kapiju stanice, 2. vod sa pravca
obljajske crkve, a 3. sa pravca obljajskog groblja. Odreen, sam
da rukovodim napadom, a komesar e se nalaziti kod 2. voda.
.Napad je trebalo da pone 6. januara 1942. Svim borcima su
napravljeni bijeli ogrtai od platna da bi se maskirali.
Planom je predvieno da pravac Glina Hajti Obijaj
izatvori na topografski vrlo jakim poloajima, na sjevernoj ivici
.sela Hajtii, dobro naoruana 1. eta i sprijei pridolazak pomoi
iz Gline. Zatvaranje pravca Topusko Obijaj u Orlovoj umi
povjereno je 2. eti, neto slabije naoruanoj, i to na poloajima
neposredno iznad sela Vranovine. Na pravcu prema Vrano_grau odreene su samo patrole, jer smo pretpostavljali da
posada u Obijaju sa posadom u Vranograu uopte ne odrava
vezu.
Za ovaj plan posebno se zaloio komesar ete Mrakovi,
llcoji ga je vrlo ivo branio. Drugovi u tabu 1. bataljona, Milan
.Pavlovi Miun i Stanko Bjelajac ane, odmah su ga prihvatili, a sa njima su se onda sloili i Gaea i Kladarin iz komande
odreda.
U meuvremenu, komanda odreda je sa dijelovima 1. ete
-razoruala andarmerijsku stanicu u irovcu (andarmi su se
predali bez nekog veeg otpora), a mi smo iz zasjede u selu
-Ravnice kod Buima ubili dva andarma i zarobili jednog doanobrana, zaplijenili 3 puke i dva pitolja sa ostalom opremom.
304

Pored toga jo smo postavili dvije vrlo uspjene zasjede kod

crkve na Aovu i u zaseoku Brezovo Polje, u Glinici, gdje smo
pobili ustae pljakae, ali smo zaplijenili samo jednu puku,
dva para konja sa opremom i neto drugog materijala.
U zoru 6. januara otpoeli smo napad prema razraenom
planu. Na na prvi plotun neprijatelj je otvorio jaku vatru i
odmah nam je bilo jasno da ih na juri ne moemo savladati.
Preli smo na drugi deo plana blokadu i stezanje obrua.
Treeg dana smo natjerah andarme da se povuku u zidine.
Popeli smo se na kuu Rda Eremi je, na tavanu napravih bunker od vrea pijeska i kroz krov osmatrah dvorite stanice.
Vatrom smo sprijeili da se smjenjuju strae i onemoguili pristup do vode. etvrtog dana blokade dobili smo i radionice
majstora Sime Jednaka top domae_proizvodnje, pa smo poeli vrlo uspjeno da tuemo stanicu, etiri ih pet granata ubacili smo kroz krov na tavan, tako da je strop poeo da prokinjava od topljenog snijega. Sa dvije granate smo pogodili
direktno kroz prozor na spratu, to je porazno djelovalo na
posadu stanice. (Ovaj top je bio izraen od vrlo kratke ojaane
gvozdene cijevi, privrene za trupae; granate su bile od livenog gvoa. Mi smo se kasnije toliko izuili u gaanju, da smo
ga upotrebljavah i kao minobaca, putem skraivanja sporogoreeg tapina korde, a izbaene granate su, ve prema tome
kako smo eljeh, mogle eksplodirati ha zemlji i u vazduh). Top
smo prozvah broj tri, jer ga je dobila 3. eta.
Peti dan smo uspjeli da zapalimo talu u krugu stanice,
to je kod andarma izazvalo jo veu paniku. Posada je ostala
bez vode, bilo je poginulih, ,a ranjenima nisu mogh pruiti
pomo. Svakim danom obru je postajao sve jai, jer su se mjetani osmjelili naim uspjehom, pa su popunili nae redove naoruani svim moguim predmetima pogodnim za borbu u sluaju da neprijatelj jurne iz zidina. Poloaj posade postao je
bezizlazan, ali pozivi na predaju nisu prihvatani.
U isto vrijeme neprijatelj je neprekidno pokuavao da se
iz Gline probije kroz nae poloaje i prui pomo opkoljenoj
posadi, ali i pored neprekidnih juria, 1. eta nije se ni stope
povukla, nanijevi osjetne gubitke ustaama. Poshje niza uzastopnih pokuaja da se probije, sedmog dana je neprijatelj izvrio manevar preko Topuskog i Vranovine da se sa tog pravca,
na irem frontu, probije preko poloaja 2. ete. Poshje dvodnevnih estokih borbi, kada smo ve postigh sve uslove da
upadnemo u stanicu, neprijatelju je uspelo da se u sam sumrak
osmog dana probije. Mi u ovom momentu nismo dobro ocijenili stanje kod neprijatelja smatrah smo da je za borbu
mnogo sposobniji nego to je stvarno bio. (Kasnije smo vidjeli
da je bio jako iznuren i da je osme noi trebalo da ga dotu-.
9) Ustanak 1841.

one

emo.) Zbog pogrene procjene, kad je neprijatelj udario u lea

2. i 3. vodu nae ete i ovi se izvukli, naredio sam povlaenje
i ostalih snaga. Neprijatelj je to osjetio, pribrao se, zapalio nekoliko kua i poeo povlaenje, ojaan spojenom pridolom pomoi, pravcem Studena Hajtii ibine, prema Glini.
Naa 1. eta, koja se tu nalazila na poloajima, jednostavno je
obrnula front unazad, saekala neprijatelja koji se panino
povlaio i razbila ga uz osjetne gubitke, talco da se samo u
grupama probijao u Glinu. Naa i 2. eta napravile su i drugu
greku, jer nisu odmah nastavile sa gonjenjem, ve su pokupile ostatke phjena i prile ruenju zidina andarmerijske stanice. Tako je ovaj deo teritorije potpuno osloboen i kasnije
nikad nije bio okupiran. Ostatak posade iz Obljaja, sa komandirom Zuboviem, smjeten je kao predstraa u Donje Sehte,
u zaseoku Klobuari, gdje je nakon nepuna dva mjeseca ranjen,
a Smajo ubijen.
Prva naa zajednika akcija sa kordunakim partizanima
izvedena je u januaru 1942. Tada je komesar ete bio Simo
Todorovi, a Mrakovi je otiao za komesara u 1. etu. Negdje
polovinom januara sporazumjeli smo se sa rukovodiocima iz
Katinovake ete (komandir Jovica Lonar) da zajednikim
snagama napadnemo na Vranogra, tada jako neprijateljsko,
uporite. Kordunai su preh preko Kamenskog mosta i razmjestili se na odmor u Bosansku Bojnu i Glinicu. Ta eta je, za
nae uslove, bila vanredno dobro naoruana (imala je i jedan
pukomitraljez), a imala je tri voda sa preko 100 boraca. (Njenom naoruanju doprinio je izvanredan vojniki uspjeh pri
napadu na Vojni.) Izradili smo plan napada, prema kojem je
glavnu snagu u napadu inila Kordunaka eta. Oko Vranograa
bilo je dosta sela naseljenih ustaama, uglavnom mjetanima
koji su se nalazili kod kua, a okupljali bi se kad bi krenuli
u akcije.
Napad je bio ovako zamiljen: jedan vod Katinovake ete
ubacie se od mosta u Glinici kroz neprijateljska naselja do
puta Vranogra Kladua, preko 6 km u dubinu neprijateljeve
pozadine. Drugi vod ove ete prei e rijeku Glinicu na Radia
mostu, pa e se zatim preko brda Klek zabaciti iznad vranograke pijace, povezati desno sa prvim vodom i napasti na
andarmerijsku stanicu u Vranograu. Za njim bi iao 3. vod
(sa komandirom i komesarom ete), koji bi se zadrao na Kleku,
a poto se uspostave veze i da znak za napad, tada bi 3. vod
napao na centar grada oko damije. Lijevo od ovog voda napadala bi Bojanska eta pravcem: Radia most, Poljice, Vranogra. Vodie z sve kolone u napadu daje naa eta. Poetak
napada odreen je u samu zoru i to na trubni znak koji bi
dao Lonar (on je odreen da rukovodi napadom).
306

Sv jedinice su negdje 20. januara 1942. (tanog se datuma

ne sjeam), u odreeno vrijeme krenule na zadatak. Te noi,
pored velikog snijega i oajne zime, naglo se spustila magla,;
tako da nije bilo nikakve preglednosti. Sve su jedinice oekivale znak za napad, ali njega nije bilo. Vrijeme je prolazilo,,
nalazili smo se u centru neprijateljskih uporita, osjeamo pokrete naoruanih ljudi koji su nas opkoljavali tu smo taktiku dobro poznavali iz dosadanjih sukoba. Veze ni sa kim
nismo mogli da uspostavimo, a sa prtine ni koraka. Ocijenio
sam da je pokret kroz grad nemogu i besmislen. Dalje nije bilo
vremena za razmiljanje. Odluio sam da najjai vod, sa vodnikom Milom Dmitroviem Jamarom, uputim da se povue do
Radia mosta, da do njega proisti teren i postavi zasjedu kako
bi ostalima omoguio povlaenje, poto se situacija raisti.
I tako umjesto da mi napadamo, ustae su poele sa protivnapadom. inilo nam se da nigdje nikog od naih- nema.
Prikupili smo borce i poeli da se postupno i oprezno povlaimo
preko Polica. Neprijatelj nas nije gonio, ali je stalno teio da
nam odsijee odstupnicu. Kada smo se povukli do mosta otpoeli smo sa prelazom, ali je u tom asu neprijatelj izvrio juri.
Zalegli smo, otvorili vatru i ubili etvoricu ustaa. Ovo ih je
pomelo i dok su se sreivale i pripremale za drugi juri, iskoristili smo situaciju i prebacili se preko mosta na desnu obalu
Glinice, posjeli jake poloaje i obezbijedili se desno i lijevo.
Oekivali smo da emo tu negdje naii i na Kordunae, li ih
na nae iznenaenje tamo nije bilo. To nas je zabrinulo i odluili smo da po svaku cijenu branimo most, dok god ne doznamo
ta je sa borcima iz Kordunake ete. Slali smo patrole, no
veze nigdje nije bilo. Neprijatelj je jo dva puta juriao na most
i ispred njega ostavio jo dvojicu mrtvih.
Dok smo se borili da izvuemo oruje koje je ostalo kod
pobijenih ustaa (pokupili smo 4 puke i 2 pitolja), naila je
jedna kolona niz Klek. Spremali smo se da i nju saekamo.
Magla se poela razilaziti i pukim sluajem nismo ranije otvorili vatru. Kolona je'zastala i poela ispitivanje prilaza ka mostu.
Brzo smo utvrdili da su nai. Poto smo odbili jo jedan pokuaj ustaa da zauzmu most, Kordunai u nam javili i pod naom zatitom preli Glinicu. To je bio 3. vod. Pitali smo Lonara ta je sa ostala dva voda. Odgovorio je da e oni vjerovatno
prei preko drugog mosta, kod sela Glinice, poto ionako idu
ka Kamenskom mostu, prema Katinovcu svojoj bazi, jer se
vidi da od ove akcije nema nita. Rekao sam mu da emo i dalje
drati most, jer sam smatrao da e bar njihov Drugi vod ovdje
prei. Traio sam od Lonara da nas obezbijedi kod Aovake
crkve od sela Mainovia, jer sam strahovao od napada sa te
starane. Predlagao sam da se nae patrole sputaju nizvodno deso

307

snom obalom i osmatraju (magla se bila digla), i da, u sluaju

borbe na lijevoj obali, sa pogodnih poloaja na desnoj obali
prihvate jedinice koje se povlae.
Za kratko vrijeme doznali smo da je 2, vod Korunake
ete natjeran na rijeku i da se prebacio pod vrlo tekim uslovima, gazei vodu, ali bez gubitaka. Vod se povukao u Bosansku
Bojnu, jer su borci bili mokri do gue. O 1. vodu i dalje nismo
nita znah. Lonar je naredio da jedan vod nae ete ostane i
dalje kod mosta, a s obzirom da neprijatelj, vie nije napadao,
da se i mi povuemo u Bosansku Bojnu. im smo stigli u selo
doznali smo da je Prvi vod na prtini kod Vranograa opkoljen,
da su ih ustae gonile do mosta u Glinici i da su samo vodi
.i jo jedan seljak uspjeh prei most, dok su svi ostah izginuli
u povlaenju od Vranograa do Gline.9 Ta vijest nas je teko
pogodila doivjeli smo poraz koji nismo mogli ni zamisliti
eta je izgubila treinu prekaljenih boraca, dobrovoljaca, koji
se ni u ovoj bezizlaznoj situaciji nisu predali, ve su herojski
izginuli. Ova vijest se brzo pronijela po svim naseljima, kako
na naoj tako i na neprijateljskoj teritoriji. Ustae su se sada
vie osilile i pojaale svoje upade, unitavajui sve do ega
"dou. Na naoj strani je zavladala potitenost. Svi ale borce,
spominju ih po imenu i mjere ko je bio bolji, neko ih ali to
su tako izginuli, a neko spominje izgubljeno oruje. Ovo je za
nas i pohtiki i vojniki gubitak.
No, ovakva situacija nije dugo potrajala preko zborova i sastanaka objasnili smo narodu da to nisu prve, a da
nee biti ni poslednje rtve. U naoj eti je, zahvaljujui upornom radu, moralno-pohtiko stanje ostalo na visini.
Sutradan smo zakazali sastanak starjeina obej eta, na
kojem smo kritikovah pripreme i odluku za akciju- na tako
jako uporite, a i pojedine druge slabosti. Istovremeno smo
zakljuili da nas ovaj poraz ne smije demorahsati, niti utjecati
na dalju saradnju nae dvije ete, pa smo se odmah dogovorili
da se izvri izvianje i pripremi zajedniki napad na ustake
posade u sehma Bjeljevina i Staro selo, na putu izmeu Kamenskog mosta i Topuskog. Poto su ova sela na teritoriji koja je
pripadala naoj eti, dogovorili smo se da mi pripremimo akciju,
da se Kordunai sutradan vrate u Katinovac i da emo ih obavijestiti o vremenu napada.
U napadu na ova sela primjenili smo drugu taktiku. Izvianjem smo utvrdili da se ustae iz ovih sela (bilo ih je oko 80)
svako vee prikupljaju, posjedaju za odbranu zgrade dviju kola,
Iz 1. voda Katinovake ete (komandir Nikola Basara) poginulo
je 12 boraca, kao i dva vodia civila. Izginula je ci jela-desetina iji
Je komandir bio Duan Baji (poginuo je posljednji).
308

a patrole alju cestom Kamenski most Topusko da bi osmatrale lijevu obalu rijeke Gline i osigurale se od napada iz rejona Petrove gore. U zoru se ustae razilaze svojim kuama na
poinak, nosei svaki svoje oruje. Utvrdili smo da su ustae
spremne za borbu, ali da raunaju na ei napad sa lijeve obale
Gline sa kordunake strane, nego iz Orlove ume sa nae
strane. Planirali su da e se, u sluaju da u napadu partizani
bud premoni, povui za Veliku Vranovinu preko Orlove, odnosno za selo Ponikvare i Topusko, preko rijeke Gline ve
prema tome odakle uslijedi napad. Raunali su da e na napad
uslijediti uglavnom uvee, a najdalje do pred zoru.
Dobivi ovako precizne podatke mi smo izradili plan napada na sasvim nov, dotad neuobiajen nain. Prvo smo rijeili
da se u toku noi privuemo sa svih strana do blizu ivica sela
i da napadnemo tano kada sunce obasja. Napad e izvriti
naa eta, poto prethodno opkoli sela Vranovinu i Glinicu, a
Kordunaka eta e posjesti lijevu obalu rijeke Gline i iz zasjede hvatati one koji bi poeli bjeati prema Ponikvarima.
Po planu neopaeno smo se privukli na ivicu samih sela,
a Kordunai su bili u zasjedi na lijevoj obali Gline. Neke grupe
boraca su se uvukle i u pojedine ivice i bunje u samim selima.
Pratili smo pokrete ustaa, pa kako su se, nakon nonog bdijenja, pozdravljali i kako je koji ulazio u kuu, poto smo prvo
saekali da se raspremi i legne, upadali smo i u najveoj tiini
pojedinano ih savladavali i vezali. Pogodovalo nam je i to to
su ve svi odrasli ukuani otili na rad van kua. Nakon cijelog
sata vrljanja po selu i hapenja, dolo je i do pukaranja u
nekim kuama, do opte panike i bjeanja ustaa. Najvei deo
preivjelih ustaa naleteo je na rijeku Glinu, gdje su ih Kordunai hvatali ili ubijali. Mi smo u ovoj akciji zarobili 12 ustaa
i zaplijenili 14 puaka i nekoliko uniformi. Na naoj strani gubitaka nije bilo. Poslije intervencije neprijateljskih snaga iz
Topuskog povukli smo se u selo Glinicu i u zaseoku Bukovlje
sproveli istragu nad ustaama, organizovali javno suenje i kaznili ih za zloine koje su do tada poinile.
Tako smo, u suradnji s borcima iz Korduna, produili u
1942. godini dejstva zapoeta u-ustanikoj 1941. godini. Jugozapadna Banija je, nakon ustanka koji je u ovom kraju zapoeo
neto kasnije no u nekim drugim dijelovima Banije, u tku
NOB-a dala svoj pioni doprinos. Narod je jedinstveno uestvovao
u oslobodilakom ratu, a u toku 1942. godine na ovom podruju
je formiran-4. bataljon Banijskog odreda. Jedan od najveih
uspjeha u toj godini bilo je uspostavljanje veze sa oslobodilakim pokretom u- Cazinskoj krajini. Sa muslimanima koji su
bili protiv bratoubilake borbe poelo se stvarati oruano bratstvo i jedinstvo na nekadanjoj granici.

Rade GRMUA

JABUKE. ILI KNJIGE

1 oga jutra estorica nas je krenulo u izvianje. Bio je poetak septembra 1941. godine. Prije dv-tri dana osloboen je
Plitviki Ljeskovac. Mjetani, koji su krajem juna internirani
u Bosansku krajinu, poeli su se vraati kuama. Kao zeevi .su
ivjeli na oprezu, jer svakog trenutka su mogli biti iznenaeni
od ustaa sa Prijeboja i Plitvica. Mi smo izviali ova ustaka
Uporita koja .su od Ljeskovca udaljena smo sat hoda kroz
umu.
Na kuvar Joco, koji je prije desetak dana iz Zagreba
doao u partizane, utrapi nam dvije prazne vree i zaprijeti da
e u logor ne smijemo vratiti bez jabuka. Ko zna kako je doznao
za jo nezrele jabuke na voki koja je rasla u dvoritu, umske
uprave. Obeao je d e od tih jabuka napraviti .ukusne kolae.
Logor nam se nalazio meu gustim jehima, udaljen petnaestak minuta od izvora Bijele rijeke, jedne od sastavnica Plitvikih jezera. Podigli smo baraicu na drvenim stubovima, a
natkrili je granjem i nekom izanalom ceradom. Leaj e smo namjestili od zelenog jelovog granja i suvog lia. Pored nekoliko
ebadi seljaci su nas snabdjeli jo i toplim likim vunenim
biljcima biaima, pod kojima bi se moglo spavati i na snijegu. U to doba godine nismo se mogli poaliti- na loe stambene uslove.
Bilo je to u stvari prihvatilite drugova koji su upuivani
uglavnom iz Zagreba i preko ilegalnog punkta u Vrhovinama
dolazili u logor. Neke od njih je hno upuivao sekretar Centralnog komiteta KPH Rade Konar. Rodom iz ovog kraja poznavao je svaku stopu zemlje, tako da je mogao usred Zagreba
ovjeku dati talco iscrpna uputstva da bez iije pomoi stigne,
u logor.

310

Izviai, koji su, sticajem okolnosti, preuzeli.' n sebe zadatak iz domena intendanture, brzo su proli kroz umu i izbili
u L jeko vac. Ustae je uhvatio panian strah i nisu se usuivale
ni koraka maknuti iz svojih uporita. Trebalo je jo da vree
napunimo jabukama i da se vratimo u logor. Svratimo u zgradu
umske uprave. Prava pusto. Seljaci, koje su ustae opljakale
i ostavile bez igdje iega, raznosili su iz naputene ustanove sve
to su smatrali da e moi iskoristiti. U jednoj sobi itav patos
su prekrile ispreturane knjige. Na njih se niko nije osvrtao. A
i koga e u tim uslovima interesovati knjige? Ljudi su bili u
vjeitom strahu za ivu glavu. Proitah naslove nekih knjiga.
Sve odabrana beletristika od najpoznatijih imena iz svjetske
knjievnosti. Ima i naunih djela, meu kojima obe knjige Kapitala. Bilo je tu knjiga koje su bile na indeksu jo prije raspada Jugoslavije. Odakle sve to sada kod ustaa?! Preturajui
dalje po rasturenim knjigama, poznadoh neke od njih. Prole
zime sam ih pozajmljivao od studenta umarstva Markovia,
iji je otac bio lugar u Ljeskovcu. Dolaskom ustaa Markovii
su protjerani, a bogatu biblioteku i ostale stvari su ustae opljakale. I tako je nepismeni ustaa uzeo kompletnu biblioteku i
ukrasio sobu knjigama zbog kojih su u ustakoj dravi letjele
glave.
Dok sam prebirao po knjigama, moji drugovi su poli da
uberu jabuke. Oni su Jocino nareenje shvatili ozbiljno i pored toga to kuvar ni u partizanskoj vojnoj hijerarhiji nije zauzimao nikakav rukovodei poloaj. Bilo je to radi slatkog zalogaja koji su oekivali vjerujui u Jocine gastronomske vjetine,
steene kuvanjem orbe od repe na robiji. Bez dvoumljenja sam
poeo odabirati knjige i slagati ih u vree, svjestan da time
liavam sebe i ostale ionako sumnjive poslastice. Obadvije vree
su zaas bile do vrha pune knjiga. Ali je izbio estok spor.
Dvojica mladih radnika, Filip i Stjepan Brekalo, koje je
Rade Konar iz Zagreba uputio u partizane, bili su uporni da
se vree isprazne. Zato nositi neki papir, a ostaviti jabuke od
kojih se mogu napraviti ukusni kolai!? Oni to nisu mogli lako
shvatiti. Sjetih se najzad vrlo jakog argumenta. Zavitlao sam im
ispred oiju Marksovim Kapitalom i rekao: Mi ratujemo pod
rukovodstvom Partije ijoj je ideologiji temelj ovo to ovdje
pie. Pa dobro, kad je ve tako, daj da u ruci ponesem te dvije
knjige, a ostale istresi i oslobodi nam vree, rekao je Fge,
kako smo tih dana prozvali Stjepana Brekala. Iskoristio sam ovu
kolebljivost najupornijih pristalica jabuka, neutralnost jo dvojice drugova i uz podrku Proke odbranio vrijednost knjiga
nad nedozrelim jabukama. Trebalo je samo sada nositi na leima teke tovare uz dugu uzbrdicu. Protivnici su kategoriki
odbili svaku pomo, neutralci su i ovdje ostali dosljedni svom
311

stavu, a ja i Proko smo se poteno oznojili. Dolaskom u logor

Joco se veselo smjekao gledajui pune vree. Kada mu je ,
Flige rekao da nisu jabuke, nego knjige, i sam se namrtio. Ja
sam zahtijevao da se odmah presudi ko je u pravu, pristalice
knjiga ih jabuka. Rije je dobio Marko panac. Pogledao je
samo dva-tri naslova i autoritativno izjavio da se vrijednost
samo dviju knjiga Mati i Kako se kaho elik ne mogu platiti tovarima jabuka.
Drugovi u ovom logoru su bili razliitih nacionalnosti, iz
svih krajeva Jugoslavije. Svi revolucionari, dugogodinji robijai iz tamnica stare Jugoslavije, borci iz panskog graanskog
rata, radnici, aci, studenti, seljaci. Stizali su tu, ostajah po nekoliko dana, a onda odlazili u razne krajeve na razne dunosti.
Za veinu njih knjiga je predstavljala svakodnevnu nasunu
potrebu. U revolucionarnim likovima Maksima Gorkog i drugih
pisaca nalazili su uzor za sebe. Zbog toga je na povratak u
logor sa knjigama postao jedinstven dogaaj. U mrano doba,
doba ustakog terora, kada su na ?ve strane napredne knjige
bukt jele na lomaama, stotinak odabranih je spaseno da bi kruile iz ruke u ruku i nadahnjivale naprednim idejama ustalasane mase.
Skoro svaki od nas je uzeo po jednu knjigu i pretvorili
smo se u neobinu italaku grupu u planini. Za Fliga smo odabrali Travenov Mrtvaki brod, smatrajui da e ga ta knjiga
zainteresovati. (On je u svom ivotu ne jednom bio u poloaju
da se prihvati bilo kakvog posla da bi odrao goli ivot kao i
Travenovi nesreni mornari koji su plovili u smrt.) Za itanje
je koriten i poslednji trenutak vidnog vremena, a po noi
smo razjarivah vatru suvim granama kako bi bhjedi plamen osvijetlio sitna slova. Do kasno u no vodili su se razgovori
i polemisalo o piscima, stihovima, knjievnim pravcima i ostalim
pitanjima iz domena knjievnosti. "Ukoliko neko sopstvenim argumentima nije bio u stanju da odbrani svoje gledite, ustajao
je iz toplog leita, prikupljao suve grane i kada bi vatra oivjela, dohvatao knjigu i nastavljao da u punom zanosu ita odabrane odlomke. Tako se deavalo da se ljudi u pono raspu po
umi da bi prikupljah granje i obezbijedili svjetlo za svojih
deset minuta.
Nije prolo vie od tri-etiri dana kada nas je stari zanatlija i revolucioner Petar Konar prekorio da smo prisvojili
knjige i pretvorili ih u zakopano blago, a mase omladine po
sehma eljno ekaju snanu rije Gorkog, Zole, Tolstoja, Stendala, Ostrovskog, Deka Londona, Iljfa i Petrova i drugih naprednih pisaca. I tako na logor ostade bez biblioteke koja s
uvala na jedinstven nain u vreama. Bibhoteka se preselila u sela.
312

Prolo je skoro dva mjeseca od kada smo predali -knjige.

Preuzeli su ih omladinski rukovodioci iz Konareva Kraja i Babina Potoka, dvaju sela u neposrednoj blizini logora. Jedne
novembarske veeri naoh se u Frkaiu, selu u podnoju Pljeevice, skoro etrdeset kilometara udaljenom od naeg nekadanjeg logora. Prisustvovao sam omladinskom sastanku. Iz polutame, kroz koju se jedva probijao kiljavi plamiak petrolejke,
odjekivao je dubok glas. Jedan omladinac je itao iz knjige
Mati govor Pavia Vlasova koji sa optuenike klupe optuuje
svoje tuioce i itav drutveni sistem. Knjiga je itana gotovo
svake veeri, a kada bi bila proitana, zamjenjivala se drugom.
Sela su meusobno razmjenjivala knjige. Omladinke su istovremeno plele arape i toplu zimsku odjeu za partizane. Tako
su knjige obilazile sela korenikog sreza, a njihovo kolektivno
itanje postao je jedan od vrlo vanih oblika omladinskog rada.
To je, pored ostalog, bila neka vrsta ideoloke pripreme omladine za prijem u Savez komunistike omladine Jugoslavije.
Dok su nekada na seoskim sijelima uz gusle opjevavana
junatva hajduka i uskoka i podizan borbeni duh naroda, u
novim uslovima su gusle zamijenile revolucionarne knjige, a
hajduke i uskoke revolucionarni borci iz redova proletarijata.
Jovo BOGDANOVI

PRVE BORBE KALINOVIKOG

PARTIZANSKOG ODREDA

K r a j e m avgusta je Pero Kosori sa grupom od 11 boraca

stigao sa Romanije u sela izmeu Trebevia i Jahorine sa direktivama Oblasnog komiteta Komunistike partije za sarajevsku
oblast i taba Romanijskog partizanskog odreda da se organizuju borbe na- sektoru koji zatvaraju planine Trebevi, Igman,
Jahorina i Treskavica na pravcu Sarajevo Trnovo Kalinovik Foa. U selu Tvrdinii sastao se sa grupom u kojoj su
bili lanovi Partije: Miladin Radojevi, Feliks Goranin Sreko
i Stanko Simunovi sva trojica upueni iz Sarajeva za organizaciju ustanka u ovom kraju, Aleksa Bojovi, Tomo Meo,
oro Kutlaa i Ramiz Sladi iz osnovne partijske organizacije
u Kasindolu i najodluniji simpatizeri Partije u ovom kraju: Duan Dai iz Kotorca, Obren Andri i Vlado Bjelica od Trnova,
Sava osovi iz Ulobia i Spasoje i Blako Bojovi iz Kasindola.
Dolazak boraca sa Romanije izazvao je veliko raspoloenje i radoznalost kako meu borcima Trebevike grupe tako i u narodu.
Svi su se interesovali i pitali za borbe na Romaniji, za partizane, posebno za iu, za veze sa Sarajevom, Srbijom, Krajinom i drugim krajevima nae zemlje, za vijesti sa ruskog fronta. '
Ve prvog dana poeli su dolaziti ugledniji seljaci i iz udaljenijih sela. Interesuju se i oni za sve. Nestalo je straha koji je
obuzeo ovaj kraj poslije okupacije nae zemlje. Okupljeni zajedno narod i narodna vojska misle jednako i ele da se i u ovom
kraju rasplamsa lua narodnog gnjeva u optenarodni ustanak
kao to se ve razbuktala u Srbiji, Krajini, na Romaniji i u
ostalim krajevima nae emlje. Oni koji su imah sakrivene
puke otkopavaju ih i iste od vlage i re, a poneki mladii
naoruani spremni ekaju da budu primljeni u vojsku. Trae da
se izvri mobilizacija. Ovih dana bilo je ivo i osjealo se prazniko raspoloenje. Mladii' i djevojke i neki borci sa pukama
314

uz muziku svirala igraju kola, seljaci po grupicama razgovaraju

i nagaaju ko sve ima oruje, koliko e biti naoruanih boraca
i gdje e se ii u prvu akciju. Istog dana, kad je Pero doao
lanovi Partije su odrali sastanak u oblinjem umarku. Na
sastanku je odlueno da se izvri mobilizacija seljaka fiziki
sposobnih i spremnih da pou u borbu, da se odmah otpone
sa akcijama, da se formira tab partizanskih grupa i da u njega
uu: Pero Kosori, Miladin Radojevi, Feliks Goranin Sreko
i Tomo Meo. Poslije ovog sastanka upuene su patrole u sela
da izvre mobilizaciju. Odziv je bio veliki. Drugog dana na
zborno mjesto u Mokrinama okupilo se oko 50 naoruanih
boraca i oko 20 bez oruja. Formirane su partizanske grupe,
odreeni komandiri i saoptena odluka o formiranju i imenovanju taba partizanskih grupa. Odmah po formiranju jedna
partizanska grupa organizovala je zasjedu kod vodovodnog rezervoara Bistrica na putu Pale Jahorina i poruila telefonsku
vezu izmeu Pala i Jahorine. U zasjedi je ubijen jedan i uhvaena tri domobrana koji su iz Pala na kolima prebacivali hranu
garnizonu na Jahorini. Hrana je zaplijenjena, a uhvaeni domobrani razoruani i puteni. Od njih su dobijeni podaci o jaini i rasporedu neprijateljskih snaga na Jahorini. Poslije ove
akcije u tabu su izvrene pripreme za napad na Jahorinu. Upuene su patrole za izvianje neprijateljskih poloaja i prikupljanje detaljnijih podataka o jaini i rasporedu neprijateljskih
snaga.
NAPAD NA NEPRIJATELJSKI GARNIZON NA JAHORINI

Planinarski domovi na Jahorini pretvoreni su u neprijateljske kasarne za obezbeenje umske sjee na Jahorini i Ravnoj planini. U njima je smjetena jedna satnija radne bojne, oko
30 orunika, oko 20 ustaa i neto legije mobilisane od muslimanskog stanovnitva iz Crne Rijeke. Nije ih mnogo uznemi-.
ravalo to im ne radi telefonska veza sa Palama i to im nije
stigla rezervna hrana. U tome nisu vidjeli nikakav lo predznak.
U partizanskom logoru na Mokrinama sve je spremno.
tab izdaje posljednja uputstva komandirima grupa. Izvren
je raspored za napad i utvreni zadaci grupa. Komandiri grupa
vode borce na polazne poloaje za napad. Da bi se privukli to
blie neprijateljskim poloajima i domovima, mnogi borci su
se izuli i nastupali u arapama. Vladala je tiina. Borce je obuzela napetost. ekalo se na dati znak pa da na juri likvidiraju
obezbeenje i napadnu na domove. U 4 sata ujutro rafal iz pukomitraljeza jedne partizanske grupe odsvirao je prve zvuke
vatrene serenade od koje je Jahorina poslije, mrtve i tihe je315

serije noi liila na uragan koji pred sobom rui sve. Iznenaenje je bilo potpuno. Strae i obezbeenja likvidirani su u
jednom naletu a potom je izvren direktni napad na domove.
U neprijateljskim redovima nastupio je opti mete. Pojedinci,
su davali otpor, a veina je bjeala iz domova prema Palama.
Grupa Alekse Bojovia Brke zatvorila im je put i otpoela
borbu. Nai borci su doli do domova. Ubacuju prve bombe.
Eksplozija bombi jo vie zbunjuje neprijateljske vojnike, bjee
na sve strane i ele da pobjegnu to dalje da ih dan ne zatekne
u ovom paklu. Neki nai borci su nali jednu kantu benzina.
Donijeta je odluka da se jedan dom odmah zapali. Na Jahorhii se raalo novo jutro u svjetlosti sunca i plamenu ustakog
garnizona. Prva akcija i velika pobjeda prvih partizanskih grupa
na sektoru Trebevi Jahorina. U ovoj akciji zarobljeno je
15 orunika, 5 ustaa i oko 30 domobrana. Naeni su mrtvi:
3 orunika, 6 ustaa i 2 domobrana. Zaplijenjeno je oko 40
puaka, 3 sanduka municije, 2 sanduka bombi, dosta ratne
opreme i hrane. Nai gubici: poginuli Ljubo Tuevljak iz D.
Podivia i Vaso Kubura sa Lipe i 2 ranjena. Izvanrednu hrabrost pokazah su Aleksa Bojovi Brko, Sava osovi i Miladin
Radojevi. Neprijateljski garnizon na Jahorini potpuno je uniten. Na bojitu je pusto. Ponekad u zgaritu popaljenih domova
eksplodira ostavljeni metak i para tiinu koja nastaje odlaskom
partizanske kolone.
FORMIRANJE TREBEVIKE, KIJEVSKE, ROGOJSKE
I ZAGORSKE CETE

Poshje ove akcije doekana je kolona domobrana na Bistrici, izvren je napad na eljezniku stanicu u Dovliima, voena borba sa ustaama i orunicima na elini. Redale su se
.akcije jedna za drugom. Grupe su postale brojne i sposobne za
izvrenje samostalnih zadataka. Na sastanku taba partizanskih grupa odlueno je da se formira Trebevika eta. etiri
partizanske grupe prerasle su u vodove. Za komandira ete postavljen je Aleksa Bojovi Brko, za pohtikog komesara Tomo
Meo, a za vodnike vodova Sava osovi, or'e Granzov, orci
Kutlaa i Blako Bojovi. U eti je formirana partijska ehja.
Sekretar elije bio je pohtiki komesar Tomo Meo.
Poshje formiranja Trebevike ete tab partizanskih grupa
prebacio se sa grupom od 15 boraca na padine Igmana i Bjelanice u Presjenicu. Sa tabom su poli Obren Andri, Duan
Dai i Vlado Bjelica. U Presjenici je uhvaena veza sa ivkom Joilom i Danilom Veljom. Sa njima je nekoliko boraca iz
ovog kraja. Dolazak taba izazvao je veliko oduevljenje i ras316

poloenje za borbu i u ovom kraju. Ve prvog dana dolo je

nekoliko novih boraca. Na prvom sastanku taba, u Presjenici,
odlueno je da se porui most na r. eljeznici,, u Kijevu, i izvri
napad na andarmerijsku stanicu u selu Ledii. Poslije ruenja
mosta grupa se prebacila u s. Ledie. U selu niko nije oekivao,
pa ni orunika postaja, ovakvu posjetu u kinoj, hladnoj i mrkloj septembarskoj ' noi. Sve je spavalo. Pucanj na straara i
prvi prasak puaka probudili su sve to je ivo u ovom malom
planinskom selu, udaljenom od svih komunikacija, smetenom
u podnoju surovih i vrletnih planina Bjelanice i Treskavice.
Zadatak je brzo izvren. Kasarna je zauzeta. Seljaci su izbezumljeni. Mnogi ne znaju ta se odigralo. Iz sela je poao sa partizanima i uro Vasi. Istog dana je jedna satnijaK domobrana
dola kamionima do poruenog mosta u Kijevu. Vjerovatno je
trebalo da nastave put prema Trnovu. Nisu smjeli ii cestom
plaei se zasjeda pa su krenuli preko Kijevskog brda na Djedove Njive. Usput su pukarali desno i lijevo da zaplae partizane. Partizanske grupe bile su u Zvijezdi. Odmah su krenule u napad. Na prve pucnje domobrani su poeli da bjee
prema Kijevu i Krupcu. Bjeali su kako su ih noge nosile. To
vie nije bila borba've luda trka i jurnjava. Bacali su puke,
mitraljeze, municiju i dijelove obue i odjee.
Ova akcija ulila je narodu ovog kraja povjerenje u narodnu vojsku i nadu da e ta vojska izdrati do kraja. Oko 40
partizanskih boraca rastjerali su do zuba naoruanu satniju
domobrana. U ovoj akciji poginuo je jedan ustaa, a zarobljena
etiri domobrana, od kojih je jedan bio oficir. Zaplijenjeno je
10 puaka, 3 pukomitraljeza, dosta mimici je i druge opreme.
Kasnije se saznalo da je oko 15 teko ranjenih domobrana silo
u Kijevo i Krupac.
U napadu na elektrinu centralu u Bogatiima zaplijenjene su velike koliine ivotnih namirnica: ita, brana, eera,
masti, slanine i drugog. Vei dio ovog plijena podijeljen je
narodu jer je bila oskudica u ovim artiklima.
Poslije ovih akcija formirana je u selu Presjenica kod
osnovne kole Kijevska eta. Za komandira je postavljen Danilo Veljo, za politikog komesara ivko Joilo, a za vodnike
vodova Obren Andri, Duan Dai i Vlado Bjelica.
Poto je formirana Kijevska eta, tab partizanskih grupa
prelazi na prostoriju izmeu Trnova i Kalino vika sa zadatkom
dizanja ustanka i u ovom kraju. Prvi partizanski logor orgnizovan je na padinama Treskavice u Medrima. Vrlo brzo je
uhvaena veza sa lanovima Partije i simpatizerima u ovom
kraju. Meu prvim doli su Ranko Divljan iz Crne Rijeke,
Marko Regoje sa Dobrog Polja i Mile Elez iz Zagorja svaki
317

sa borcima iz svog sela. U ovom kraju se saznalo za borbe Trebevike i Kijevske ete. Svi eljno oekuju da se otpone sa
akcijama i u njihovom kraju. Iz dana u dan pristiu novi borci.
Ubrzo su formirane Rogoj ska (komandir Ranko Divijan, seljak
iz Crne Rijeke, pohtiki komesar Stanko imunovi, radnik iz
Sarajeva) i Zagorska eta (komandir Mile Elez, seljak iz Borija
kod Kalinovika, pohtiki komesar Aco Pezelj, ak iz Sarajeva).
Uporedo sa formiranjem Zagorske ete uhvaena je i veza sa
grupom naoruanih boraca u selima izmeu Kalinovika i Uloga.
Izabrali su za komandira Krstu Rudana, seljaka iz s. Obija i
stavili se pod komandu taba partizanskih grupa. Prvih dana
oktobra izvren je napad na Kalinovik. Rogoj ska eta napada
sa pravca Velikog i Malog Runika, Zagorska sa pravca Borija
i Jelaaca, a grupa Krste Rudana od Obija. Neprijatelj je u
Kalino viku utvrdio svoje poloaje i pripremio se za upornu odbranu grada. Rogojska i Zagorska eta izvrile su silovit napad
i dole prilazima grada. Borba se nije ula na pravcu od Obija.
ekalo se dugo na odluan zajedniki napad. Doekalo se jutro,
ali do napada nije dolo. Krsto Rudan sa grupom boraca od
Obija nije izvrio svoj zadatak i time doveo u pitanje uspjeh
itave akcije i stavio u teak poloaj borce Rogojske i Zagorske
ete. U jutarnjim asovima neprijatelju je pritekla u pomo
ustaka milicija od Jelea. Trebalo se povui. U ovoj borbi
neprijatelj je imao velike gubitke. Od naih su poginuli: Miladin Radojevi, lan taba, Ranko Divljan, komandir Rogojske
ete, Tadija Elez i Danilo Slaoj e iz Borija, Danilo Nogo iz
ivolja, Sretko Rogoj e i Krsta Elez iz Dobrog Polja, Danilo
Golijanin i Bistroaja i Sretko Ljuboje iz Presjenice. Pored toga
imali smo oko 15 ranjenih boraca.
NAPAD NA KOLONU ORUNIKA, DOMOBRANA I USTAKE
MILICIJE

Poshje nekoliko kinih dana 23. oktobra je osvanuo lijep

i sunan. Toga dana krenula je iz Trnova preko Ilovice i Kasindola za Sarajevo kolona od oko 300 orunika, domobrana
i ustake milicije iz okoline Trnova. U Grabskim umama kolonu su napale Trebevika i Kijevska eta. Poshje dvoasovne
borbe kolona je potpuno razbijena i uglavnom unitena. Poginulo je oko 50 a zarobljeno oko 40 neprijateljskih vojnika
meu kojima 2 oficira i jedan oruniki vodnik kao i izvjestan'
broj civilnih lica bez oruja koja su odmah putena kuama.
Zaplijenjena je komora od 70 konja. Nae jedinice nisu imale
nikakvih gubitaka.
318

U desetodnevnom izvjetaju zapovjednitva 4. orunike

pukovnije od 26. oktobra 1941. godine o akcijama ustanika na
teritoriji istone Bosne o ovoj akciji napisano je:
' Dana 23 listopada 1941. godine oko 6 sati, krenuo je iz Trnova,
kotar Sarajevo, za Sarajevo, odjel od 2 astnika, nadporanik Pola i
porunik Jozo Tomi, 70 domobrana, 6 orunika., 230 civilnih lica, od
kojih 40 naoruanih i 70 konja.
Odjel je kod Kasindola napadnut od jakih zasjeda odmetnika.
Borba je trajala od 12 do 13,30 sati istog dana.
Sa obje strane bilo je mrtvih i ranjenih. 5 orunika stiglo je u
Kasindol. Ne-zna se za astnike, niti za orunikog vodnika Stjepana
Filipovia.

Neprijateljska komanda u Sarajevu je, dakle dOv26. oktobra tri dana poslije napada uhvatila vezu samo sa 5
orunika iz kolone. Iako je zapovjednitvu 4. orunike pukovnije bilo jasno ta se desilo sa kolonom koja je krenula iz Trnova za Sarajevo, to u ovom izvjetaju nije smjelo da iznese.
Vjerovatno u kasnijim izvjetajima to nije moglo preutati.
U napadu na Trnovo uestvovale su Kijevska i Rogojska
eta. Trebevika eta je zatvarala pravac prema-Sarajevu, a
Zagorska prema Kalinoviku. Napad je izvren 31. oktobra u
svanue u najveoj tajnosti i postignuto je potpuno iznenaenje.
Poslije kratke borbe zauzeti su svi neprijateljski poloaji i
zgrade u mjestu. Neprijatelj se povukao u vojniku kasarnu
i iz nje davao otpor. ekalo se na no pa da se izvri napad i na
kasarnu. U prvi mrak, prije odlunog napada, neprijatelj se
izvukao iz kasarne i dolinom rijeke eljeznice pobjegao za selo
Dujmovie.
U napadu na Trnovo poginuli su komandir Kijevske ete
Danilo Veljo, Nikola Aksenti takoe iz Trnova, Janko i Duan
Popovi iz Toia i Milan Babi sa Umana.
FORMIRANJE OKRUNOG KOMITETA K P J I OKRUNOG
KOMITETA SKOJ-a

Zauzimanjem Trnova osloboena je teritorija od Kalinovika do Sarajeva. U rejonima gdje su djelovale prve partizanske ete formirani su Trebeviki, Kijevski, Trnovski i Zagorski bataljon. tab Kalinovikog partizanskog odreda (Rade
Hamovi, komandant, Boria Kovaevi epan politiki
komesar, Pero Kosori zamjenik komandanta i Vojo oki
naelnik taba) premjestio se u Trnovo.
Odmah po osloboenju Trnova formirani su za osloboenu
teritoriju Okruni komitet KPJ (Karlo Batko Drago, sekretar
Boria Kovaevi epan, Braco Kosovac i Ciro Regoje) i Okru319

ni komitet SKOJ-a (Braco Kosovac sekretar, Tinka Romano,

Hakija Dervikadi, Branko i Neo Kovaevi). Jedno vrijeme
u Trnovu se nalazila i uestvovala u orgardzovanju partijskopolitikog rada na terenu i Lepa Perovi, lan PK KPJ za Bosnu
i Hercegovinu.
Na osloboenoj teritoriji nastaje novi ivot. Nestaje ustakog terora i straha. Narod na razne naine, uz najaktivnije
uee, pomae borbu. U svim sehma masovno se javljaju u
Narodnooslobodilaku vojsku. Okruni komitet Partije i SKOJ-a
u zajednici sa tabom odreda, razvijaju svestranu aktivnost i
djeluju vojniki i pohtiki na osloboenoj i bhoj neosloboenoj teritoriji. Pored vojnike najvea aktivnost ispoljava se u
orgardzovanju naroda za borbu, u razvijanju bratstva i jedinstva i u davanju objanjenja o karakteru i cilju borbe koju je
organizovala i povela Komunistika partija Jugoslavije. U vrlo
kratkom vremenu tab odreda i Okruni komiteti stekh su veliki ugled i povjerenje u narodu ovoga kraja. To je pomoglo da
se brzo rijee i najvanija organizaciono-kadrovska pitanja.
Pored partijskih organizacija (elija) u tabovima bataljona i
etama formirane su partijske organizacije u Trnovu, Toiima, Dobrom Polju, Crnoj Rijeci, Presjenici, Zagorju i okolini Ihde, skojevske organizacije u svim etama i velikom
broju sela na osloboenoj i neosloboenoj teritoriji.
U organizovanju i razvijanju pohtikog i partijskog raa
odigrala je veliku ulogu i Tehnika Okrunog komiteta Partije,
naroito u pogledu pripremanja propagandnog materijala (letaka, proglasa i si.) i umnoavanja materijala iz marksistike
literature koji se koristio za ideoloko i teoretsko obrazovanje
lanova Partije i SKOJ-a.
Okruni komitet SKOJ-a pored organiovanog rada na
formiranju skojevskih organizacija u jedinicama i selima i teoretskog rada sa lanovima SKOJ-a aktivno je radio na kulturnozabavnom ivotu omladine. Organizovan je veliki broj priredaba
i sijela s privlanim zabavnim i umjetnikim programom. Ovo
je, uz pohtiki rad pomoglo da se zajedniki okuplja i uestvuje
na svim manifestacijama i srpska i muslimanska omladina. Razvijanje bratstva i jedinstva i shvatanje da bratstvo i jedinstvo
naih naroda predstavlja osnov za uspjeno voenje 'borbe
protiv okupatora omladina je prihvatila i manifesto vala na
svim sastancima i u svim akcijama. To se naroito ispoljilo
na velikoj omladinskoj konferenciji koja je odrana poetkom
decembra 1941. godine u Trnovu. Govorili su Danilo taka i
Tinka Romano.
320

STVARANJE PRVIH NARODNOOSLOBODILACKIH ODBORA

I PRIPREMANJE NARODA OSLOBOENE TERITORIJE ZA BORBU '

Uporedo sa formiranjem prvih partizanskih jedinica birani su i odbornici na osloboenoj, a povjerenici na neosloboenoj teritoriji. Prvi seoski narodnooslobodilaki odbor formiran je u selu Sivoljama sredinom oktobra 1941. godine. Na
seoskoj konferenciji u odbor su izabrani: Gligor Tepavevi,
Krsto Nogo i Neo Banjanin. Na konferenciji je zakljueno da
se, ukoliko 1/3 stanovnitva ne bude zadovoljna radom odbora,
odbornici smijene i izaberu drugi. Krsto Nog i Neo Banjanin,
inae najbogatiji ljudi u selu, u pribavljanju hrane i drugih
potreba za vojsku titili su svoje interese na raun siromanih
seljaka. Narod je sazvao konferenciju, i dokazavi njihovu krivicu, odlueno je da se smijene sa dunosti odbornika i kazne
sa po 2 vola u-korist Narodnooslobodilake vojske. I oni su priznali svoju krivicu i sloili se sa kaznom. Na njihoya mjesta
izabrani su novi odbornici.
Kasnije su formirani seoski narodnooslobodilaki odbori
u Siperama, Borijama, Dobrom Polju, Delijau, Presjenici, Kijevu, Lediima i jo nekim selima.
Sredinom novembra 1941. godine formiran je prvi optinski narodnooslobodilaki odbor u osloboenom Trnovu. Za predsjednika je izabran Alibeg Murga, a za potpredsjednika Vladan
Akraba, seljaci iz Trnova. Optinski narodnooslobodilaki odbor u zajednici sa seoskim odborima radio je na snabdijevanju
jedinica i na ureenju i pripremanju osloboene teritorije za
borbu.
Na inicijativu taba odreda uz zauzimanje i veliku pomo
optinskog narodnooslobodilakog odbora na radilitu elektrine centrale u Bogatiima (kod Kijeva) organizovane su razne
radionice za podmirenje potreba vojske, a kad je bilo mogunosti obavljale su poslove i za narod. Pukarska radionica vrila je opravke puaka, pukomitraljeza i pitolja. U kovakoj
radionici potkivani su konji, pravljene pei i obavljane mnoge
kovake usluge narodu. U stolarskoj radionici izraivana su
nosila za ranjenike i kreveti za bolnicu u Trnovu. U obuarskoj
radionici radilo se na suenju govee i ovije koe i izradi opanaka za vojsku. U krojakoj radionici izraivana su odijela,
rublje, kape, petokrake zvijezde za kape i partizanski znaci za
rukovodei kadar. Pekarska i mesarska radionica zadovoljavale su potrebe u hljebu i mesu velikog broja jedinica. U Kijevu, pored radionica, napravljeno je i kupatilo sa tuevima i
buradima za pranje odjee.
21 Ustanak 1941.

321

TRNOVO SJEDITE TABA ODREDA I CENTAR OSLOBOENE

TERITORIJE

Vod za vezu taba odreda postavio je telefonsku liniju

i uspostavio vezu iz Trnova sa jedinicama na poloaju i sa
selima Dobro Polje, Bogatii i Kijevo, Telefonska veza sa jedinicama prema Sarajevu bila je u s. Podiviu (na Trebeviu) i s.
Karaliima na padinama Igmana a sa jedinicama oko Kalinovika u s. Borijama. Uspostavljanje telefonske veze sa jedinicama na poloaju i sa selima unutar osloboene teritorije bilo
je od velikog znaaja za uspjeno komandovanje i snabdijevanje jedinica, za organizovanje i razvijanje politike aktivnosti na terenu kao i za druge akcije koje su preduzimane na
osloboenoj i neosloboenoj teritoriji. Pored pokidane stalne
telefonske linije od Sarajeva za Kalinovik vod za vezu je upotrebljavao za podizanje linije icu koja se u normalnim uslovima ne koristi za ove potrebe. I pored toga veze su dobro
funkcionisale. tab odreda bio je u stalnom kontaktu sa tabovima bataljona i jedinicama na poloajima. Na osloboenoj
teritoriji nije moglo doi do iznenaenja; na svaku pojavu neprijatelja i svaku promjenu situacije, brzo su reagirali i tab
odreda i jedinice na. frontu.
Morie Montiljo, elektriar iz Sarajeva, uz pomo nekoliko
drugova rijeio je jednim dinamo-motorom pitanje elektrinog
osvjetljenja u Trnovu. Svjetlo je uvedeno u zgrade: taba
odreda, komande mjesta, Okrunog komiteta KPJ i Okrunog
komiteta SKOJ-a, optinskog NOO, bolnice i u jo neke poslovne i privatne zgrade.
U Trnovu je bila smetena i prva partizanska bolnica na
teritoriji Kalinovikog odreda. Upravnik bolnice bio je Enver
Lakii, student medicine iz Mostara. Bolnica je imala svoje
ambulante prihvatnice u s. Kijevu, za jedinice na poloajima
oko Sarajeva, i u s. Borijama, za jedinice na poloajima oko
Kalinovika.
Rukovodei organi narodne vlasti, Komunistike partije
i SKOJ-a i tab odreda razvijali su svestranu aktivnost u organizovanju i pripremanju naroda za borbu. Veze ovih organa
sa niim organima po selima i sa narodom uticale su da u Trnovu iz dana u dan bude ivlje i prometnije, da narod ih predstavnici naroda dolaze na razne sastanke i konferencije, da
narod dolazi da rjeava neka svoja pitanja i sh Trnovo je 1941.
godine postalo drutveno-pohtiki centar osloboene teritorije
i komandno mjesto taba odreda.
Slobodan KEZUNOVI

DOGAAJI OKO KOSJERIA

ZBOR NA GRBICA GLAVICI

C3 ko 10. maja 1941. godine seca se Sima Poznanovi

u Kosjeri, upravo u moju kuu na brdu, doao je Joe Baruh,
delegat Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju, radi pripremanja
ustanka protiv okupatora. U selu je bilo samo dva lana KPJ:
moj komija Maksim Markovi i ja. Pripadali smo partijskoj
organizaciji iji je sekretar bio Milorad Jevtovi, slubenik
Sreskog suda u Kosjeriu, inae rezervni porunik (koji je posle
kapitulacije bive jugoslovenske vojske odveden u zarobljenitvo u Nemaku, ali je iste godine pobegao odatle i u okolini
aka poginuo kao partizan).
Joe Baruh je bio kod mene (kasnije i jo neki drugovi)
sve do formiranja prve partizanske ete, septembra 1941. godine. Stanovali su u mojoj tali koja se nalazila na brdu vie
kue, a dobar deo vremena provodili i u oblinjoj umi. Za njih
smo znali samo Maksim i ja. Joe mi je jednom pomogao u
kopanju kukuruza, kada su ga videle i moje komije, ali ga niko
nije prokazao. Jednog dana kada su iz Uica, preko Jelove gore,
ili prema mojoj kui Joe Baruh, Duko Vii i Mito Igumanovi,. u nau kuu su banuli andarmi. Iz centra Kosjeria,
gde su Nemci hvatali ljude da bi ih streljali na Bukovima
(pohvatano je i ubijeno preko 80), bealo se na brdo. Jedan
od izbeglih, Tanasije Badojii, bravar iz Kosjeria, znao je da
ovi drugovi idu kod mene pa je to javio andarmima.
Tri andarma su me u sumrak videli kako se iz ume
vraam sa dve puke ali me, izgleda, nisu smeli napasti, jer
se ve prialo kako u umi ima na stotine partizana. andarmi su tu no prenoili u mojoj kui, a Duko, Joe i Mito
na tali. Jedan od tih andarma bio je komandir stanice u Ko21*

323

sjeriu. Poveo je sa mnom razgovor, savetujui mi da uvam

puke, a i oni e svoje predati partizanima samo kad ja javim,
dok e on otii u Hrvatsku da se bori protiv ustaa koji kolju
srpski ivalj. Od tada ovi andarmi nisu nikad vie izali na
ovaj teren.
Jedan od prvih zadataka nae partijske organizacije bio
je sazivanje narodnog zbora na kome e pomenuti drugovi
preneti direktive CK KPJ za dizanje ustanka i formirati prvu
partizansku etu u ovom kraju. Bio je 8. jun, nedelja. Ili smo
od kue do kue i sazivah ljude na zbor koji je zakazan na
Grbia glavici, umovitom brdu iznad Kosjeria.
Svea junska no. Ptice se razletele po umi, a ljudi i
ene, umorni od kopanja kukuruza, okupljaju se na zbor kakav
nikad ovde i u ovo doba nije odran. Maksim Markovi otvara
poluglasno zbor. Kae da su doli drugovi koji e objasniti
u kakvoj se situaciji nalazi naa zemlja. Re je dobio Joe
Baruh. Ponet revolucionarnim arom, nije mogao da govori
tiho, kao to je prethodno dogovoreno. Obrativi se ljudima sa:
Drugovi i drugarice prikazao je situaciju u kojoj se riala
naa zemlja izdana od kralja koji je pobegao i vlade koja je
kapitulirala pred nemakim okupatorom, koji sada pljaka i
strelja na narod. Komunistika partija Jugoslavije stala je na
elo svog naroda i organizovae u celoj zemlji borbu protiv
okupatora i domaih izdajnika. Niko od prisutnih ni da se
nakalje, a nonu tiinu samo remeti uk svojom monotonom
pesmom. Zatim je istim tonom govorio i Duan Vii, delegat
Okrunog komiteta KPJ za Uice.
To je bio prvi susret naroda Kosjeria i okoline sa komunistima. Osveeni borbenim reima posle utuenosti koja ih
nije naputala od kapitulacije, ljudi su se tiho razilazili i meusobno saaptavali: To su, dakle, komunisti! Teko nama da
smo poverovah propagandi! Oito je bilo da su oduevljeni
zborom, da vole komuniste, ah jo ne shvataju njihovu snagu.
Pored poverljivih ljudi, zboru su prisustvovah i neki reakcionari kao: Mili Mihevi, Dragia 2ivanovi, Milorad Luji i dr. koji su kasnije prebacivali na komuniste krivicu za
streljanja mase graana na Bukovima, 28. jula, i u Uicu, koja
su u stvari, usledila kao odmazda zbog pogibije jednog Nemca
na Bukovima. Tako je Miodrag urovi iz Raane govorio
Nemcima:
Idite u Kosjeri, tamo su komunisti, drali su zbor
na Grbia glavici. A Nemci su hvatali ljude ne samo u Raani
neg i u itavoj okolini Kosjeria.
Posle zbora smo Maksim i ja pozvati kod sreskog naelnika Mirka Maretia u Kosjeri. im nas je ugledao obasuo
nas je pretnjom da se ne igramo glavama. Pri izlasku iz
324

njegove kancelarije presreo nas je policijski pisar Prelevi i

tiho rekao: Radite to ste zapoeli, ne sluajte Maretia.
Tako smo i uinili. Ubrzo posle zbora, na brdu Benkovaa iznad
moje kue formirali smo prvu partizansku etu u tom kraju
(tom brdu je narod docnije. dao novo ime Maksimovo brdo).
PARTIJSKA ELIJA NA VARDI

Kapitulacija bive Jugoslavije zatekla me je sea se

Milo Mijo Filipovi u rodnom mestu Vardi gde je ubrzo
doao i lan KPJ, inae agronom, Jordan okanovi koji se
do tada nalazio na slubi u Makedoniji. Varda je bila i njegovo
rodno mesto i ljudi su ga neobino cenili. Odmah je poeo
okupljati napredne omladince oko sebe. Doao je i kod mene
i rekao da su moj i njegov otac bili borci za prava radnike
klase, pa je i naa dunost da sledimo njihov put, a to je onaj
kojim nas vodi Komunistika partija Jugoslavije. Jordana sam
zavoleo od prvih dana i odmah sam uao u grupu naprednih
omladinaca koje je on pripremao za borbu.
U Vardi je ubrzo sa Jordanom, po zadatku PK za Srbiju,
doao Joe Baruh, a s njim i Duko Vii, student iz Uica.
Njih dvojica- i Jordan ukanovi rekoe mi jednom prilikom
da treba odrati zbor i na njega pozvati radnike i siromanije8
seljake.
Zbor je odran nou 16/17. maja 1941. Bilo je prisutno
oko 17 ljudi. Bio je to vie skup naprednih ljudi kojima je
Joe Baruh govorio o razvitku radnikog pokreta i borbi radnike klase za svoja prava, o oktobarskoj revoluciji u Rusiji,
borbi Komunistike partije Jugoslavije i njenom mestu sada,
u borbi protiv faistike najezde. Kada se zbor zavrio Joe i
Duko su poli kod mene da prenoe, s tim da sutradan idu
u Bajinu Batu. Meutim, kad je svanuo 17. maj pozvali su
Jordana Dukanovia i Zivorada ukanovia, trgovakog pomonika, (koji je tih dana napustio posao u Valjevu i doao u
Vardu). Iz razgovora sam shvatio da Jordan i ivorad treba
da izvre neki zadatak s nama-simpatizerima KPJ. Duko je
poeo da obrazlae potrebu stvaranja partijske elije u Vardi.
Pri tom se osvrnuo na razvoj i borbu KPJ od njenog osnivanja, a zatim je izneo iskustva iz stvaranja partijskih elija
pre rata i uslove pod kojima su radili lanovi Partije. Na kraju
je rekao da partijsku eliju u Vardi sainjavamo: ivorad,
Jordan i ja to je znailo da smo ivorad i ja postali lanovi KPJ. Zatim nam je govorio kakav treba da bude lan
Partije i na kakve tekoe treba da bude spreman, navodei
niz primera o dranju lanova KPJ po zatvorima. Na kraju nas
325

je podsetio na narodnu pesmu o starcu Vujadinu, recitujui one

stihove gde je Yujadin odbio da izda svoju druinu i po emu
oiju. Da ii mi moemo da budemo kao nai hrabri pradedovi? Upravo komunista treba da bude pred klasnim neprijateljem kakav je bio Starac Vujadin zakljuio je Duko
Vii. "
Nakon izlaganja koje je trajalo oko dva sata, Joe i Duko su nam saoptili da je Jordan sekretar nae partijske ehje,
a ivorad i ja smo odmah platili prvu partijsku lanarinu koja
je uzeta vie kao dobrovoljni prilog za KPJ, pa se i ne seam
koliko je iznosila.
Partijska ehja u Vardi bila je nosilac priprema za ustanak u ovom zabaenom mestu Srbije. Ona je okupila naprednu
omladinu, prikupljala oruje i spremno doekala napad Nemake na Sovjetski Savez. U meuvremenu su andarmi zatvorili osam drugova iz Varde, meu njima i nas trojicu lanova
partijske elije. Tu smo poloili ispit o dranju pred klasnim
neprijateljem. Iz Varde, tog malenog mesta ispod Povlena,
poginulo je 1941. godine osam boraca oslobodilake borbe
osam komunista.
FORMIRANJE PRVE PARTIZANSKE CETE

Prva partizanska eta za srez crnogorski sea se Dobrosav M. Pavlovi formirana je 4. avgusta 1941. na mestu
Benkovaa, kod tale Sime Poznanovia. eta je po formiranju
brojala 22 druga: komandir Jordan ukanovi, agronom iz
Varde; zamenik komandira Simo Poznanovi iz Kosjeria; politiki komesar Mito Igumanovi, student filozofije iz Beograda
(koji je svako leto provodio kod ujaka Jakova Tomia i See
Reke); zamenik poht. komesara Slavoljub Zari iz See Reke.
eta je bila smetena u tali Sime Poznanovia. Odatle
su drugovi odlazili u akcije: na ruenje mosta kod trnovske
zadruge na putu Kosjeri Uice; seenje telefonskih stubova
u Kosjeriu; napad na bolnicu u Bajinoj Bati (tada je poginuo
Joe Baruh organizator ustanka u crnogorskom srezu). Od Simove tale eta ie krenula u Kosjeri. gde su tada bili smeteni andarmi i etnici. Bila je zora, 15. septembra, kada se
eta preko Cikotine stene spustila u Seu Reku i uputila prema
Kosjeriu. U svitanje smo stigh do Grbia vodenice, gde smo se
podelili po desetinama. Ja sam sa svojom desetinom krenuo
levoj strani Kosjeria, a desno je ila desetina Dragana Vujovca.
Tako smo i zauzeli Kosjeri bez borbe.
Posle ulaska u Kosjeri komanda ete se smestila u zgradu
gde se sada nalazi Dom narodnog zdravlja, a borci u onu gde
326

je sada Dom narodne omladine. Izvrili smo detaljan pretres

Kosjeria, pre svega sumnjivijih domova, a zatim smo poeli
da palimo arhive sreza i optine u Kosjeriu. Posle toga smo
popalili arhive u Raani,. Radanovcima, Sub jelu i drugim mestima, iz kojih smo istovremeno prikupljali i oruje. Dok je
bila u Kosjeriu, etu su vie puta napadali etnici, naroito
kad osete da nas je malo jer smo se esto delili i ili u akcije.
Teu borbu sa poekim etnicima smo imali kod Zorine kafane, gde nam je ranjen Stanoje Pavlovi.
19. septembra 1941. uvee etnici su blokirali varoicu.'
Iako nas je bilo malo, prihvatili smo borbu i 48 asova spreavali ulazak: etnika u varoicu, traei pomo sa strane. Bili smo
naoruani pukama, a imali smo i jedan pukomitraljez brno
koji smo prenosili s jednog kraja varoice na drugi i kratkim
rafalima stvarali zabunu kod etnika koji su mislili da naa
eta raspolae sa vie automatskih oruja. Saznavi za etniku
blokadu, Jakov Torni iz See Reke je odmah sakupio simpatizere NOP-a, stigao nam u pomo i udario etnicima u lea,
ime nam je olakao da izdrimo u borbi dok nam ne stigne
pojaanje.
21. septembra stigle su nam oko 16 asova u pomo Ariljska i Raanska eta, daleko mnogobrojnije i bolje naoruane
od nae (Crnogorske) ete. etnici su odmah potisnuti i proterani za Divibare. Tek posle tri dana ljudi su uvideli kakav
je teret podnela naa eta protiv dvadeset puta nadmonijih
etnika. eta je u toj neravnoj borbi imala jednog ranjenog
(Josifa Josifovia) i poginulog (Adama Jokovia), oba iz Polonice.
etnici su tek na prevaru, mukim napadom 29. oktobra
1941, uspeli da razbiju Crnogorsku partizansku etu, predavi
veinu njenih boraca Nemcima.
SA 3. ETOM. KOLUBARSKOG PO

Stanovnici sela Raana (kod Kosjeria) sea se Bogomir Markovi Mia iveli su istim ivotom kao i svi ostali
ljudi u okupiranoj Jugoslaviji, obuzeti nemilim dogaajem na
Bukovima (gde su Nemci, 28. jula, streljali 82 oveka iz okoline
Raane) -i u strahu da i oni ne doive istu sudbinu.
Jednog avgustovskog dana pred vee u Raanu je dola
grupa od est partizana iz 3. kolubarske ete koju je predvodio
Bora Lisani Lija. Oni su iste veeri napali andarmerijsku
stanicu u Raani, zaplenili oruje i zapalili arhivu stanice, a do327

brim delom i optinskog odbora. Do borbe nije ni dolo jer su

andarmi, im su saznali za dolazak partizana, napustili stanicu.
Taj poduhvat me je ohrabrio pa sam odmah siao s brda
(zaseok Markovii, sela Mrii) da se upoznam s partizanima.
Pod utiskom pokolja na Bukovima, a gledajui ove beskompromisne borce, u meni se rasplamsala elja da stupim u partizanske redove. Odmah sam se partizanima stavio na raspolaganje
da im pomognem pri evakuisanj zaplenjenog oruja i municiju do Baevaca. Oruje je na svojim volujskim kolima prebacio Voja Krsti. Poto je zadatak izvren, grupa partizana
je ostala da prenoi u Raani. I ja sam tada postao partizan.
Dok sam te noi bio na strai, naila je grupa etnika i opkolila '
stanicu. Posle kraeg objanjavanja etnici su otili u pravcu
Kosjeria, ne opalivi ni metka. To sam protumaio da postoji
neki sporazum etnika i partizana o nenapadanju.
Iste noi partizanima su se prikljuili: Radosav i Zdravko
Erevi, Miladin Blagojevi, Nedeljko Milosavljevi i moj stariji
sin Vukadin. Sledeeg popodneva'krenuh smo prema Baevcima
u sastav 3. kolubarske ete kojoj smo i pripadah. Tu smo primili
oruje i ostah dva dana. Treeg dana dobili smo zadatak da
krenemo u pomo jednoj partizanskoj eti koja je vodila borbu
s Nemcima na kosi Bela stena. U borbu nas je poveo Bora
Lisani Lija za koga sam saznao da je komandir 3. kolubarske ete.
Prihvatili smo borbu na Beloj steni koja je trajala itavu
no. Poginuo je na pukomitraljezac Mia. Pod naim pritiskom Nemci su se povlaili prema Valjevu, a mi smo zauzeli
poloaj kod Dudia kua u selu Klincima. Dok smo se ukopavah za borbu, naila je grupa etnika i poela da se ukopava
iza nas da bismo zajedniki nastavili borbu. Nae etno rukovodstvo nije se sloilo s takvim borbenim poretkom pa su
etnici morali da zauzmu poloaj u naoj borbenoj liniji. Na
tom poloaju smo ostah tri dana, spreavajui prolaz Nemcima
za Mionicu. Po izvrenju ovog zadatka vratili smo se u Baevce
gde se nalazio i tab Kolubarskog odreda iji je komandant
bio 2ikica Jovanovi Spanac.1
Pod pritiskom jakih nemakih snaga koje su iz Valjeva
krenule prema Uicu, naa eta se morala povlaiti iz Baevaca u pravcu Uica. Povukli smo se preko See Reke i Jelove
Gore i doli u Stapare, gde nam je za konaite bila odreena
zgrada osnovne kole. Iako smo se nalazili u vrlo tekoj situaciji (bez dovoljno hrane, odee i obue), meu drugovima je
1 Kolubarski odred je u stvari bio jedan od bataljona Valjevskog partizanskog odreda, ali je zbog samostalnosti u dejstvu kod naroda
poznat kao odred. (Prim, red.)

328

vladala izvanredna disciplina. Olienje hrabrosti i discipline

bili su nam komandir Lija i komesar ete Andrija Savi.
Nemci su nam presekli put u jednom useku izmeu Sta
para i Kaluerskih Bara. eta koja je tada brojala oko 50 boraca bila je prikrivena s jedne i druge strane puta dok jeneprijatelj. prolazio tenkovima, bornim kolima i artiljerijom.
Kada je njegova kolona prola kroz usek, ponovo smo se spojili i nastavili put prema Kaluerskim Barama. Tu smo dobili
zadatak da napadnemo elektrinu centralu Peruac gde su.
se bili utvrdili etnici, naoruani modernim nemakim orujem. Napad smo izvrili u zajednici sa dvema raanskim partizanskim etama. Mogli smo da pohvatamo sve etnike u ka
fani pri kockanju i pijanci da jedan borac nije pre vremena,
bacio runu bombu na iju "su eksploziju etnici otvorili vatru
i uspeli da se povuku u utvrenu zgradu. Pokuavali smo da jezapalimo, ali nam to nije polo za rukom, jer je zgrada bila odi
kamena, a vrata i prozori zabarikadirani.
U napadu na elektrinu centralu ranjen je komandir jedneRaanske ete Tucovi koji se, iako ranjen, ipak dovukao .
ve osvojenu zgradu centrale. Iz utvrene zgrade etnici su naszasipali strahovitom vatrom automatskog oruja. Jedan deonae i obe raanske ete povukli su se, sa komandirom Lijom,
u pravcu Bajine Bate. Mi koji smo ostali u osvojenoj centrali.
nali smo se sada opkoljeni od etnika sa ranjenim komandiromTucoviem, koga smo po cenu ivota hteli da izvuemo da ne bi.
pao u ruke etnicima. Ostalo nam je jo jedino da iskljuimo
svetio i da se preko krova jednog duana, koristei slabu vidljivost, doepamo puta i umaknemo prema Bajinoj Bati. U borbi
smo zarobili tri etnika, a od naih poginuo je pukomitralje
zac koji je titio nae povlaenje.
Ranjenog komandira Tucovia smestili smo u jednu kuu-,
i, dok smo obezbeivali njegov smetaj, naila je naa tr oj kako ju je komandir Lija uputio u potragu za nama. Sa Lijom,
i ostalim drugovima sastali smo se u Rai kod Bajine Bate..
Sve odelo i obua koje nam je komesar Savi bio kupio u SeojReci bili su ve dotrajali. Ali i pored svih tekoa, zime i gladi,,
disciplina u eti je bila na zavidnoj visini.
Na putu od Kostojevia, preko Varde, za Mravinjce, najvie tekoa zadavala nam je nestaica hrane. Sve to smo>
imali za jelo bila je jedna povea proja koju je nosio komesar
Savi, od nje odvajao pare po pare i davao najmalaksalijimTrebalo je izdrati ovaj naporan mar na decembarskoj studeni. Iz Mravinjca sam, kao stariji ovek, a po dozvoli komesara Savia, doao kui sa zadatkom da preem u ilegalnostPoslednji kontakt sa svojom etom imao sam prilikom napada,
na Vardu, odakle sam i otiao za Raanu. Od tada sam bio
329

dzloen stalnom maltretiranju od strane etnika, a sa etom

:-sam izgubio svaku vezu. (Bili su to najtei,dani moga ivota.
Hapsili su me i vodili u Uice za taoca, a septembra 1942.
igodine sproveli su me u radni logor Borskog rudnika.) eta je
izgubila veinu boraca: komandir. Bora Lisani je zarobljen
od Nemaca i streljan u Valjevu poetkom 1942. godine; moj
,:sin Vukadin posle razbijanja ete kod sela Makovita poetkom
1942. godine uspeo da se prikrije u naem selu; komesara ete
Savia zarobili su etnici poetkom 1943. godine u selu Dra iu i odmah streljali. A ostah? I oni su manje-vie doiveh
istu sudbinu.
ETNIKI ZATVOR U KOSJERIU

Krajem decembra 1941. godine seca se Drago uri

zima je u Kosjeriu bila toliko hladna da se iva u termometru sputala i do 32 stepena ispod nule. To su etnici obino
koristili u obraunavanju sa simpatizerima NOP-a i onima koji
,su aktivno uestvovah u borbi protiv Nemaca i domaih izdajnika. Prva briga im je bila da osnuju zatvor koji su smestili
ai zgradu bive andarmerijske stanice u centru Kosjeria.
Taj zatvor nije bio dovoljan pa su osnovali i drugi, iza zgrade
narodnog odbora optine. I jedan i drugi punih su se potenim
ljudima ovoga kraja koje su etnici razvrstavah po kategorijama
za batinanje i muenje, da bi na kraju neke od izmuenih
ubili na najsvirepiji nain.
Kao da nisu ljudi, etnici su traili najgnusnije naine
da mue uhapene rodoljube. Prosto su uivah da mue oca
pred sinom i sina pred ocem. Starac Gojko Kovaevi iz Cikota
izamolio je etnikog koljaa Pavia Stojanovia eda da mesto
sina Ratka tuku njega starca. etnici su na to pristali samo
utoliko to su starca tukli i za njega i za sina, a onda su i mladog
Ratka istukli kao to su i predvideli. Prosto su se takmiili ko
e pre doi do svoje rtve. U tom su se pored Beda isticah jo
koljai Ajdai i ati.
ati je imao poseban metod u muenju ljudi. Kad mu
dovedu oveka na sasluanje, obino ga oslovljava sa sine.
-Ko ga nije poznavao sticao je utisak da ima posla sa- dobroudnim ovekom koji e ga obasuti savetima kao to su to
inili bivi politikanti. Ali tek to izgovori ono sine, ati
se podie iza stola i sa drenovaom u ruci, poput hijene, prilazi rtvi. Drenovaa se naglo podigne i ati tue dok oveka
:ne oblije krv. Prisustvovao sam jednoj takvoj sceni. Omladinac
Svetozar Jovanovi iz See Reke tuen je sve dok se drenovak
mije izlomio. Kada su ga po zavrenom batinanju izveli iz sobe,
330

iz glave mu je liptila krv, a uho je bilo rascepljeno. Strahota

je pogledati polumrtva oveka, a etnici ne samo to nisu ganuti, ve ga vuku kao obian dak. Dugo sam sebi postavljao
pitanje: da li su etnici normalni ljudi, jer ma koliko ovek
bio protiv neije ideje, on je ipak ovek! I nisam mogao da
dobijem drugi odgovor na svoje pitanje do da su to degenerici,
patoloki tipovi. Zgraavao sam. se na pomisao da bi i takvi
ljudi mogli biti na vlasti! Zato mi je i ostala jedina elja da
etnici ne pobede.
U zatvoru smo zatekli Milenka Dimitrijevia Kedara iz
sela Jaki ja, kako lei isprebijan na poiroj klupi. Jedva je govorio. Iz grudi mu se otimao kaalj pri emu je izbacivao krvavu
pljuvaku. Koulja mu je bila natopljena krvlju koja je jo curila iz tela i kapala s klupe na pod. Lice nadu to, oi se i ne
vide, a na elu zjapi ogromna rana. Gazili su ga, kau oevici,
izmama i cokulama. Posle dva-tri dana dola mu je majka da
ga obie. Jedan etnik prosto banu u sobu i jo s vrata sadistikim glasom doviknu polumrtvom Milenku: Dii se, simulante,
dolazi majka da te se nagleda. Milenko ga malo pogleda, ali
se na re majka kao tre i pokua da se pridigne ali nije
mogao. Priskoismo da mu pomognemo. Hteo je da sedei doeka majku. A kada se ona pomolila na vratima, zastala je za
asak i zapitala: Gde je moj Milenko? Nije mogla ni da pozna
sina, toliko je bio unakaen. Samo je zastenjao na klupi ne
odgovorivi na majino pitanje. Majka na prstima prie sinu
i stade pred njim, reklo bi se, bez kapi krvi u licu. Svi utimo.
Niko ne nae rei utehe za majino srce koje se steglo. A onda,
starica se nae, gotovo pade na kolena i drhtavim rukama
obuhvati krvlju oblivenu glavu. I dok je tu, od etnikih udaraca deformisanu, glavu pritiskivala na starake grugi, niz
obraze joj se kotrljahu suze, a jecaji se pretvarahu u ridanje.
Milenko prikupi snage da iskae mrnju prema kraljevoj
vojsci. U prisustvu nekolicine etnika i nas ostalih zatvorenika, on povue glavu iz majina zagrljaja i viknu:
Nemoj, majko, da plae. Na mene nemojte vie ni
raunati! Priuvajte mi sina! A za ova nedela doi e vreme
kada e pa operi prst u etnike ovi izdajnici narda odgovarati . . .
Starica je bila donela veliku arenu torbu punu prute,
slanine, sira i hleba za Milenka, ali on nije mogao da jede.
Traio je da majka to vrati kui, ali grupa etnika, bez imalo
ljudskog dostojanstva, prosto kidisa na torbu . . .
Sutradan (bio je pravoslavni Badnji dan) doli su u zatvor koljai edo i Filip Ajdai. Oekivali smo da e nas
edo bar na taj dan potedeti ali se on, umesto toga, obrati
Filipu: Gospodin Fio, svi pravoslavni Srbi danas kolju pe331

enice, a ja i ti?! Filip Ajdai, zakrvavljenih, oiju, kao da je

oekivao to pitanje, spremno odgovori: Burazeru, nita se ne
brini. I mi emo neto veeras priklati. I zaista, u neko doba
noi odvedoe Milenka, dobacujui ostalim zatvorenicima da
ga vode u ambulantu na leenje. Nikada vie nismo videh Milenka, a ve smo na dan Boia saznah da ga je Ajdai zaklao.
Tako je u ime kralja i otadbine i u ime pravoslavne vere
i Boia Milenko Dimitrijevi bio etnika peenica samo
zato to je voleo slobodu, to je mrzeo okupatora i njegove
sluge i to nije hteo da bude izdajnik svoga naroda. etniki
zatvor u Kosjeriu oterao je u smrt mnoge potene ljude. Od
njihove kame naao je smrt Zdravko Erevi iz G. Raane,
od njihovih kamdija je obliven krvlju Milo Radosavljevi
i mnogi drugi rodoljubi Kosjeria i okoline.
ETNICI NAS PREDADOE NEMCIMA

29. oktobra 1941. nou pria Mihvoje Mitro vi etnici Drae Mihailovia izvrili su muki napad na tab 1.
crnogorske (Kosjerike) partizanske ete i tom prilikom su zarobili komandira ete Jordana Dokanovia, Jelenu Lelu Subi i jo mnoge druge komuniste ete. Meu zarobljenima bio
sam i ja. Nah smo se u etnikom zatvoru, a poto je zatvor
u Kosjeriu bio tesan, etnici su odvojili grupu od 150 drugova
i drugarica ! poterah ih na Ravnu goru. Usput su poeh da ih
likvidiraju. Prvo su iz kolone izdvojili Jordana Bukanovia,
Jelenu Lelu Subi, Milevu Kosovac, Prvoslava Gnizovia i jo;
nekolicinu i poeh ih muiti. Kad su izmueni partizani stigli
do mesta Okohte, etnici su skrenuli s puta u umu i poklali
ih. enama su prosecali grudi i kroz te prosekhne uvlaili
mrtve ruke.
Bio sam u grupi od 250 drgova i drugarica. Dok smo
bih u Kosjeriu etnici su nas tukli i-muili ne dajui nam ni
hranu. Odeu i obuu, ako je samo bila za njih, 'skidah su sa
nas govorei da e nas posle sasluanja pustiti kuama. Meutim, batinah su nas svaki dan prvo etniki oficiri i podoficiri, a za njima i svi ostah etnici. Jednostavno upadnu u prostoriju gde smo smeteni i tuku, ne birajui gde e kog udariti.
15. novembra 1941. etnici su nas u zoru izveh iz zatvora
i postrojili pred zatvorom zavirujui svakom u oi. Prosto su
se igrah s nama. A onda su poeh da odvajaju pojedince. Ne
seam se koliko su izdvojili kad im stie vest da partizani napadaju na Cmokosu. Hteh.su da nas to pre evakuiu za Ravnu,
goru gde je i bila glavna etnika klanica ljudi. Sve treim
korakom ili smo prema selu Sevrljuge, a etnici su nas sa
332

naperenim pukama muvali u slabine da bismo se to pre udaljili od Kosjeria. Nismo liili na ljude ve na buljuk ovaca
koje nakupci gone na klanicu. One koje su uspeli da odvoje
u Kosjeriu nisu ni gonili sa ostalim ve su ih u selu Divevii sve poklali.
etnicima je jedini cilj bio da nas ne orobe partizani.
Bosi i goli liili smo na roblje iz davnih vremena kada je za
robovlasnike ljudski ivot vredeo manje od ivota vola ili konja.
Svako ko bi zaostao, iznemogao od ranjavih nogu ili gladi,
bio je na licu mesta zaklan. Upirali smo zadnju snagu da nas
ne bi zadesila sudbina onih koje je etnika kama liila ivota.
Tako smo proreerii stigli na Ravnu goru. Tu su nas postrojili u dve vrste pa su i vojnici tzv. kraljeve grde poeli
s nas skidati bolje komade odela, a hvatala se i hladna novembarska no. Iznemogli ljudi su padali u nesvest te nas etnici
odvedoe u jednu talu da noimo. Polovina ljudi je ostala na
podu tale, a druga se popela na tavan. O spavanju nije moglo
biti ni govora. Sutradan, 16. novembra, poterali su nas i doveli
pred kuu u kojoj je stanovao Draa" Mihailovi koji se na
na dolazak pojavio i odmah poeo da govori kako smo mi zavedeni, da e nam srpski sud suditi, da e nam on oprostiti greku i da emo kroz neki dan ii kuama. Tek to je Draa
zavrio svoju priu, izdvojili su iz stroja tri druga i bez presude
ubili na licu mesta. Odmah smo se uverili u to koliko vredi
obeanje vrhovnog komandanta. Zatim su nas poterali prema
selu Planinici gde je bila prva grupa zarobljenih partizana
doterana iz Kosjeria. Kada smo bili na domaku Planinice
stigao nas je jedan major na konju i u najveem galopu odjurio prema Mionici. etnici rekoe da je to major Mii.
Ljudi, ponavljam, nisu mogli da idu jer su veinom bili
bosi, a put kamenit i hladan. etnici su svakog koji nije mogao
da ide izdvajali iz nae kolone i toga vie nikad nismo videli.
Tako smo se do Planinice jo vie proredili. Kada smo stigli
u to selo nali smo pred jednom veom zgradom postrojene
drugove iz prve grupe. Njihov paeniki izraz lica najbolje je
govorio kakve su sve muke pretrpeli. Pomeali su nas s njima
i zajedno smo krenuli iz Planinice, ali nam hleba nisu dali
iako su obeali. Naprotiv, terali su nas da idemo jo bre. No
nas je zatekla kod jedne kole izmeu Planinice i Mionice. Tu
su nas ustavili i sve strpali u dve uionice. Snaga je bila na
izmaku od umora, pa smo popadali po, patosu ne oseajui. da
li je ko kome stavio noge na glavu ili prignjeio ruku. Zaspali smo mrtvakim snom. Oko ponoi je poela da nas budi
uiteljica te kole. Poto je znala da vie dana nismo nita
jeli, skuvala je krompira pa, iskoristivi odsutnost etnika (koji
su bili sigurni da ne moemo beati), davala je svakom ko bi se
333

probudio po jedan. etnici su to ipak saznali te su je obasuli

psovkama, nazivali je komunistom i pretili joj streljanjem.
Nikada vie nismo videli uiteljicu jer su nas u zoru poterali
u Mionicu govorei da emo tamo dobiti hranu i da e nam
tu sud suditi. Ko ne bude kriv, ve oko 12 asova ii e kui
poee uveliko da priaju nai sprovodnici.
Stigh smo i u Mionicu. I tu su nas smestili u kolu i naredili da se odmorimo jer emo due ostati. Ah posle sat-dva
upadoe etnici uz povike: Pokret! Kada smo izali u dvorite videsmo prosute kazane sa hranom, a nas gladne poterae
kroz sneg i kiu. U Mionici smo dobili odmorne sprovodnike
koji nisu ni mislili na na Timor. Skrenusmo prema Svetlaku
udaljujui se od Valjeva. Mislili smo da nas vode u Beograd.
Usput je narod hteo da nam da neto hrane ali su etnici to
spreavah. Vode ih Nemcima, sudbino teka usmo kako
narod kuka za nama. U sumrak 17. novembra stigh smo do
Markove Crkve. Pojavio se jedan uglaen etnik, po emu smo
zakljuili da je neki vojvoda. Poe da nam pridikuje: Brao,
kau da vas vodimo da predamo nemakim vlastima. Lau vas,
brao! Mi emo vas predati srpskim a ne nemakim vlastima.
Vi ete za koji dan svi svojim kuama doviknu etniki
govornik, uzjaha konja i naredi pokret. (Kasnije sam saznao
da je to bio Jovo Kolubarac zv. Skava, major Drae Mihailovia.)

Na oko dva kilometra od Markove Crkve nalazi se most

preko Kolubare. Kada smo doh do njega ugledah smo est etnika, a na drugom kraju mosta stajalo je est Nemaca. im smo
preli na drugu stranu uh smo u palir Nemaca. Tu su nas
zaustavili. Nemci su odmah potraili meu nama tumaa. Javio
se Bora. Preko njega su preneli nareenje da e ubiti svakog
ko pokua da bei, a zatim su saoptili da e doi kamioni da
nas voze dalje. Kad su kamioni doh, Nemci i etnici su
naredili da se penjemo. Svakog ko nije mogao da potri kundaili su i ritali nogama. U kamionima, pokrivenim ceradama, bila
su i po etiri Nemca i etnika.
Doterah su nas u Valjevo i oko 10 asova uvee uveli u
Tadia mlin. Tu je jedan ovek u nemakoj 'uniformi naredio
da predamo sve to imamo u depovima. Svaki od nas je
nastojao da sakrije novac i druge stvari za koje je smatrao da
e mu biti neophodne. Ja sam samo sakrio novac u porub unutranjeg depa. Kako koga pretresu, Nemci prosto ubace u.
drugo odeljenje mlina koje je bilo vee, ali ipak malo za nas
365 zatvorenika. Leah smo gotovo jedan preko drugoga. Svaki
j traio da legne uza zid da bi na sebe trpeo manje tereta jer,
ako bi se zatekao na sredini prostorije, na lea bi mu legla
jo 2 do 3 druga (9 drugarica koje sii dovedene s nama odmah.
334

su nekud odveli i mi ih vie nikad nismo videli). Nou su u:

nau prostoriju upadali Ijotievci, budili jednog po jednog i.
tukli, naroito one koji su imali neto od odela, jer su hteli da.
ga prisvoje. Pojedince su ostavljali samo u kouljama i gaama.
Pa ipak nismo klonuli duhom, ve smo capali svoje odelo daga zlotvori ne bi koristili.
Hranu nam nisu davali od Kosjeria, pa su mnogi umirali,
od gladi. Dok smo jo imali snage skupljali smo koice suvih
ljiva i zrnevlje pasulja koji je tu kraj mlina nekad istova
rivan. Oko 20. novembra pitali su nas hoemo li da radimo
za pare hleba. Glad je uinila svoje prihvatili smo ponudu. Sutradan smo dobili po pola hleba i to za ceo dan. I takotri dana. A tada su nas poterali u Iverak da kopamo kanale za,
aerodrom. U odlasku i povratku Nemci i Ijotievci su nas terali,
da trimo, a poto to nismo mogli gladni i bosi, tukli su nas.
dugakim motkama i kundacima. Reeno nam je da se, dok:
kopam, ni jedan ne sme uspraviti. im bi se neko uspravio,,,
dotrao je Nemac s motkom i poeo da bije, a za njim i ostali.
I svi su tada tukli. Svakog dana nas je bilo sve manje i nikad.
nismo dobili objanjenje gde su oni to nisu doli na posao.
Govorili su nam otili su na sasluanje. A mi ih vie nikad.,
nismo videli.
Doao je i na mene red sasluanje. ekajui 25. n o vembra suenje, nas desetak smo koristili svaki trenutak,
da se dogovorimo o dranju na sudu. Ne znamo nita o
partizanima, a kod njih smo otili jer su nas uzeli s njiva. Ni.
sada nam nije jasno ko su partizani bio je dogovoren odgovor za sve. Tada su u nau prostoriju upali Nemici, poterali nas;,
preko ulice i uveli u jedno odeljenje gde su takoe bili Nemci..
Bilo ih,je est, od ega etiri sa mougama u rukama. Kada sam.
uao unutra videh jednog druga gde lei na podu a njih etiri
ga tuku. Mene je jedan Nemac dohvatio za kosu i okrenuo licem.
u zid, a drugi je odmah naredio da ne mrdam. U jednom t r e nutku me povukoe do sredine i poee tui. Nemci su postavljali pitanja: ko mi je bio komandir, ko komesar, gde mi jepuka, za koga sam glasao pre rata, gde sam zarobljen itd. Na.
svaki moj odgovor pljutale su batine od glave do pete. Odgovarao sam da ne znam nita o partizanima, da nisam imaopuku, da sam glasao za JRZ i da nisam zarobljavan. Kada sam
uvideo da mogu izdrati batine, jo vie sam se uverio da ne
treba priznati nita. Posle sasluanja i batinanja odvukli su
me u drugu kancelariju gde sam naao Milana Nikolia, deeaka,
od 15 godina, koji je ve na prve batine priznao da je bio seiz
kod komandira, pa ga Nemci nisu dalje ni sasluavali. iveo jeu neizvesnosti ta e s njim dalje biti. Odavde su me odvukli _
335


-u Tadia mlin zatvorili u magacin gde sam iznuren kao i ostali
legao na beton. Neki od drugova su tu i umrli od dobijenih
"batina.
Posle 7 dana (ne seam se datuma) izveli su nas u dvorite mlina gde nam se jedan Nemac obratio na srpskom: Koga
prozovem da ide na tavan magacina; ostali da ostanu u dvoritu. Meu prozvanima bio sam i ja. Tako se na tavanu nalo
-oko 60 bivih partizana. Odmah sam primetio da su tu uglavnom oni koji nisu priznali da su partizani. Veina je stenjala
od bolova, a u toku noi jedan drug je na tavanu i umro od
"batina. Oni to u dvoritu nisu prozvani, odvedeni su (a sutradan
.streljani na Kruiku meu njima i mah Milan Nikoli). Desetak
dana posle prozivke izveli su nas iz magacina i poveli kroz
Valjevo. Uveh su nas u jedno dvorite gde nam je saopteno
da nas je nemaki preki sud oslobodio smrti i da nas predaje srpskim vlastima. Nemci su otili, a Ijotievci su nas,
3. decembra, odveh u srpski zatvor, gde nas je etiri do pet
-drugova bilo gotovo bez odela, a morali smo leati na betonu
"bez ikakvog prostiraa. Vai su nas jele'j a srpske vlasti nisu
davale ni hleba. Poelo je novo sasluavanje sa batinama.
Posle 15 dana mrcvarenja mene i jo nekoliko drugova su pustih
leui jer optina je dala garanciju za nas. Tako je od 365,
koliko nas je bilo kad su nas etnici predah Nemcima, ostalo
ivih samo 18; ostali su streljani ih pomrli od gladi i batina.
Kada sam doao kui, 20. decembra, odmah su me doekah
etnici i oterali u .Uice kao taoca gde sam svaki novi dan oeIkivao sa strepnjom jer sam odreen za streljanje samo ako
-<u selu pogine neki Nemac. Nikada nisam mogao da odgovorim
ma pitanje: kakva je bila razlika izmeu Nemaca i etnika? . . .
Sima POZNANOVIC
Milo Mija FILIPOVI
Dobrosav M. PAVLOVI
Bogomir Mia MARKOVI
Drago BURIC
Milivoje MITRO VI

Fr ance

i:
Miheli

PARTIZANSKI

LOGOR

(ulje)

MEU PRVIM USTANICIMA

CETINJE U APRILSKIM DANIMA 1941. GODINE '

"V i jest da su Njemaka i Italija napale Jugoslaviju bez objave

rata, brzo se pronijela gradom. O tekom bombardovanju Beograda i drugih gradova nae zemlje Cetinjani dodue nijesu
nita detaljnije znali, ali su ubrzo neposrednije osjetili psihozu
rata. Najprije po bjesomunom bombardovanju Boke Kotorske,
gdje je bila prikupljena skoro cjelokupna .ratna mornarica nae
zemlje, a neto kasnije i po bombardovanju samog Cetinja.
Italijanske savoje i njemake tuke stalno su nadletale
grad, tako da je stanovnitvo od prvog dana rata na izvjestan
nain imalo neposredan dodir sa neprijateljem.
Posmatrano sa strane, Cetinje je tih dana u minijaturi
bilo vjerna^ slika stanja , u naoj zemlji. C-etinjski garnizon je
dosta velik (u njemu je bio stacioniran 38. pjeadijski pule,
Vojni okrug i komanda andarmerije za zetsku banovinu), pa
se odsustvo vojnikog reda i discipline osjealo na svakom
koraku. Po gradu, bez nekog odreenog cilja, kreu se manje
grupe vojnika. Veinom su bez oruja, a ima i takvih na kojima
nije kompletna ni vojnika uniforma. Veina njih izgledaju
zabrinuti i mada je zemlja tek stupila u rat, kao da se sa njihovih lica moe proitati beznadenost zbog poloaja u kojem se
nalaze. Oficiri, koji su se samo nekoliko dana ranije mogli
sresti skoro na svakom koraku kao da su najednom nestali.
Samo s vremena na vrijeme naie neki od njih, kao u nekoj
urbi, ali se slika ne mijenja: vojnici i dalje, pojedinano, ili
u manjim grupama, besciljno lutaju gradom, ne znajui ni sami
ta treba initi i zato su zapravo pozvani pod oruje.
Ovaj prizor oitog vojnikog rasula postaje upadljiviji
zbog sve novih i novih rezervista, od kojih mnogi od vojnikih
"i Ustanak 1941.

337

oznaka imaju samo ajkau i vojniki injel. Oni koji su dobili

neko oruje u najvie sluajeva mi jesu imali odgovarajuu municiju. Tako je bilo i sa vojnicima na straarskim mjestima i drugim slinim vojnikim dunostima. .
Na pomolu je izdaja. O tome se po cijelom gradu govori.
Ljudi se iz dana u dan sve vie okupljaju na javnim mjestima.
Omladina, predvoena lanovima KPJ i SKOJ-a, svakodnevno,
u velikom broju, dolazi pred vojni okrug sa zahtjevom da joj
se izda oruje, kako bi se uvrstila meu branioce zemlje. Meu
omladincima ih je mnogo iz oblinjih sela, a naroito iz Oinia, Bjeloa, Ceklina i Dobrskog Sela. U ovim selima je partijska organizacija veoma jaka, pa je njeno djelovanje u ovim
tekim danima dolo do punog izraaja.
Vojni organi nita konkretno ne odgovaraju na zahtjeve
omladine. Samo neodreena i nesigurna obeanja, kojima je
cilj da se n izie u susret ovim zahtevima i da se, moda, dobije
u vremenu. Oficiri drugo nita ne preduzimaju.
S vremena na vrijemfe gradom se proni jela poneka vijest
0 uspjenim borbama nae vojske u Sloveniji i Makedoniji.
Spominju se i detalji o navodno velikom broju zarobljenih Nijemaca, Italijana i Bugara, o nadiranju naih jedinica na albansku teritoriju, o hrabrom dranju nae vojske na pojedinim
frontovima, o velikim uspjesima jedinica pod komandom generala Milana Nedia, itd. Ali, pored ovih, pojave se i druge,
sasvim suprotne i nepotpune vijesti, koje govore o optem
rasulu, o izdaji i o brzom napredovanju faista kroz nau zemlju.
Iako je to protivno njihovim eljama ljudi kao da vie vjeruju
ovim drugim vijestima. Moda zbog oitog primjera u gradu
1 u najmanju ruku nejasnog dranja veine oficira cetinjskog
garnizona.
Zato je revolt graana, naroito omladine, podstaknut
sve veom neizvjesnou, bivao sve jai. Nestrpljenje meu
omladinom, sa kojom je bilo mnogo lanova KPJ i SKOJ-a,
dostiglo je kulminaciju 17. aprila. Tog dana Cetinje je osvanulo u jednom udnom raspoloenju. Kao da je cio grad bio
obuzet nekim nesvakidanjim, sasvim udnim komeanjem, kao
da se i u zraku osjeala tiina i neizvjesnost zbog asova koji
dolaze.
Na ulicama je mnogo zabrinutih lica. Ljudi zaustavljaju
vojnike. pitanj ima :
Sta je, o emu se radi? Valjda nije to ve kraj?
Izdaja, kapitulacija, primirje ne znamo ni sami,
ali neto nije u redu, neto ne v a l j a ! najei je odgovor
koji se uje.
'
.
I ja sam izaao na ulicu. Uputio sam se prema Vojnom
okrugu. Usput susreem grupu od oko 70 ljudi, uglavnom omla338

dinaca. U grupi su i Veljko Marinovi, Veljko Kaluerovi,

Eako Jovovi, padijer, akovi, Lakovi, Jablan i jo nekoliko lanova KPJ. Sto se vie pribliavamo Vojnom okrugu,
grupa postaje sve vea. Idemo hrabro ka skladitu vojne opreme i oruja. Ovoga puta smo rijeeni da sami uzmemo oruje,
' samo ako nam ga ne budu dali.
Toga dana, za razliku od prethodnih, na kapiji pred magacrnom doekala nas. je pojaana straa, sa orujem spremnim
da nam preprijei put. Sa pitoljem u ruci, prijeteeg dranja,
u susret nam je poao rukovodilac skladita porunik Boidar
Borozan, oficir koga smo skoro svi poznavali.
ta hoete? Jo jedanput vam ponavljam da oruje
neete dobiti, a ukoliko budete i dalje insistirali na tome, narediu da vojnici pucaju na vasi
U tom momentu je ispred grupe istrao Veljko Marinovi
sa jo nekoliko drugova:
Pucaj, Boidare Borozane, ali znaj da emo odgovoriti
istom mjerom. Ali oruje traimo da branimo domovinu, kada
to vi neete!
Poslije ovih Marinovievih rijeci, grupa se sada ve
jaka nekoliko stotina povenula naprijed i za tren nala
u samom skladitu. Ispalivi nekoliko metaka u zrak sa jo jednim narednikom, porunik Borozan se povukao prestraen i
uvjeren da nas ovoga puta nee moi zadrati.
Za nepun sat svi smo bili naoruani i vojniki opremljeni.
Jo dok smo bili u magacinu i naoruavali se, na ulazu
u skladite pojavila se grupa oficira, meu kojima i porunik
Borozan. Doli su navodno da nam ponude da kao vojnika
formacija poemo na front, to bi nam oni kao predstavnici
regularne komande omoguili, potkrepljujui svoj predlog tvrenjem da je vojska, bez obzira na razvoj dogaaja u drugim
naim krajevima, spremna da brani do kraja i po svaku cijenu
teritoriju Crrie Gore. Predloili su da se okupimo na Obilia
poljani, odakle bismo bili upueni na front.
Vjerujui njihovim rijeima mnogi smo to i uradili.
Na Obilia poljani smo ostali, iekujui, cio. dan. Prikljuili su nam s i mnogi rezervisti. Dolaze nam roditelji,
roaci i mnogobrojni poznanici. Kroz suze nam upuuju mnogo
dobrih elja. Svi kao da su shvatili da tako mora biti, da smo
postupili dostojanstveno, onako kako se moglo od nas oekivati.
Dan se primicao kraju, a mi smo jo uvijek bili na okupu
na istom mjestu. ekali- smo pokret, uvjereni da e do njega
doi, najdalje do mraka, kako nam je bilo i reeno.
Meutim, naoj zabludi je doao kraj. Grupa oficira na
konjima i sa zastavom naila je pored nas da nam saopti da
339

Italijani ulaze u grad i da nam jedino ostaje da se pomirimo

sa tom injenicom i prihvatimo novu okupacionu vlast.
< Izdaja, izdaja govori! bile su rijei stotine okupljenih patriota tog aprilskog dana na Obilia poljani, koji su
svojoj mrnji prema okupatorima dodali i jo veu mrnju
prema izdajnicima sopstvenog naroda.
Pa i tada, kada je sve bilo gotovo, kada smo bili dovedeni
pred svren in, lanovi KPJ i SKOJ-a ni jesu gubili glavu.
Najednom, pred nama se postavio neoekivan, nov zadatak:
sprijeiti okupatora da zaplijeni ogromne koliine vojnike
opreme, oruja i hrane, koje su se nalazile u nekoliko velikih
skladita u gradu i njegovoj neposrednoj okolini. Trebalo je
to prije izvriti evakuaciju skladita, i to lanovi KPJ i SKOJ-a
skladita municije i oruja, a stanovnitvo ostale opreme i
hrane.
Za nepuna dva asa nakon odluke gradske organizacije
KPJ, koja je stvar uzela u svoje ruke, skladita su otvorena i
ispranjena.
Kada su Italij ani uli u grad, on je za njih bio mrtav.
Puste ulice sa zatvorenim prozorima po kuama, zatvorene
trgovine i drugi javni lokali, prazne kasarne i skladita sve
je bilo drukije od onog to su oni zamiljali i to su im petokolonai, u uniformama i bez njih, bih obeali.
Komunisti Cetinja su ih preduhitrili.
Tako, zahvaljujui aktivnosti partijskih organizacija nijesu
ispunjeni uslovi kapitulacije, gdje je pored ostalog stajalo da
se svi vojni objekti i oprema imaju predati u ispravnom stanju
okupacionim snagama Nemake i Italije. Poslije nekoliko dana
uslijedio je raspis da se sva vojna oprema vrati najbliim okupatorskim jednicama. Ali, narod se nije odazivao, sem pojedinaca, koji su, da bi zavarali trag, vraali samo poneku vreu
brana ili uniformu. Oriije niko nije predavao. Nije uspjela
ni iva agitacija pete kolone da oni koji se plae da lino donesu,
oruje, mogu da ga prikupe na jednom mjestu u selu, pa e
Talijani doi po njega.
BOMBARDOVANJE UGNJA I VRELA PRVIH DANA USTANKA

U selima gdje do tada nije bilo partijske organizacije i

aktiva SKOJ-a odmah se pristupilo njihovom formiranju. Tako
je za sela Vrela i Ugnji, optina cetinjska, odmah osnovan skojevski aktiv od 18 lanova, iskljuivo od seoske omladine. Na
sastancima, koji su odravani svakih 15 dana, pristupilo se intenzivnom ideoloko-politikom radu, obuci u rukovanju orujem, upotrebi prvog zavoja i pruanju prve pomoi. Vojnu
340

nastavu izvodili su uglavnom drugovi koji su ve sluili vojsku,

a u prouavanju ideoloko-politikog materijala (ekonomski razvitak drutva, nacionalno i seljako pitanje i drugo) pomagao
nam je naroito Veljko Kaluerovi, lan partijske elije u
Oiniima koji je bio zaduen po liniji SKOJ-a. Poslije napada
na Sovjetski Savez, 22. juna, redovno smo itali vijesti omladini
i ostalim mjetanima.
Ujutru 13. jula grupa od 18 skojevaca iz selaVrela i Ugnja
poranila je na sastanak aktiva SKOJ-a na kome su Veljko Kaluerovi i Pavle Kapii prenijeli direktivu KPJ o otpoinjanju
oruanog ustanka. Dok je Veljko davao posljednja uputstva o
naem ueu u ustanku, drumom Cetinje Budva, na udaljenju oko 500 m, naila je italijanska motorizovana kolona.
Iznenaeni, bez oruja (samo poneki od nas imao je pitolj),
bespomono smo posmatrali kako kolona mirno prolazi ka selu
Obzovici. Poslije kratkog vremena od Obzovice su se ule detonacije runih bombi, a zatim mitraljeski rafali i puani plotuni.
To su ustanici sela Obzovice, Paaraa i Prekornice doekali
italijansku kolonu u zasjedi kod Obzovice.
im je otpoela borba, svi smo pojurili najkraim putem
ka skrovitima oruja. Borba kod Obzovice se sve vie rasplamsavala. I pored njegove brojne i tehnike nadmonosti, neprijatelj je, zbog tekih gubitaka, bio prisiljen da se pred vee povue
na Cetinje.
Sjutradan, 14. jula ujutru, dok su ustanici bili na poloaju,
iznad sela se pojavie neprijateljski avioni savoje i poslije
prvog izvianja, osue bombama i mitraljeskom vatrom po nedunom narodu. U selu nastade panika. Mnogi pojurie da se
doepaju najbliih sklonita. Meu njima i Milica Sava Belade
sa dvogodinjim sinom Bojom u naruju. Najednom, na dvadesetak metara od kue odjeknu eksplozija avionske bombe i
Milicu sa djetetom prekri stub dima i praine. Kad su najblii
pritrali, zatekli su Milicu u samrtnikom ropcu. Dijete se bespomono koprcalo u majinom zagrljaju, zagrcnuto od straha i
plaa. Bilo je samo malo povrijeeno.
Nekoliko dana kasnije okupator je zasuo selo Ugnje artiljerijskom vatrom, od koje je smrtno ranjena Milica Kapii.
Ovo su bile prve nevine rtve Vrela i Ugnja u danima julskog
ustanka 1941. godine.
PRVI DANI U ODREDU

im je na Obzovici poela borba, svi mukarci s. Vrela

- izmeu 16 i 60 godina prikupili su se kod kue Save M..
Belade. Kada sam im objasnio da se radi o poetku borbe protiv
341

okupatora, veina je to primila sa oduevljenjem. Meutim,

nala se grupiea koja za to nije bila raspoloena i predloila je
da Andrija Mirovi, Tomo Belada i Savo Lagator odu na Ugnja
kod Duana Kape i uju miljenje Ugnjana. Sva ubjeivanja
da se odmah ide u borbu i pomogne Ljubotinjanima, nijesu pomogla. Negdje kasno u no delegacija se vratila i saoptila da
su i Ugnjani na okupu, ali je Duan Kapa1 rekao da jo nije
vrijeme za ustanak.
Bombardovanje Ugnja i Vrela iskoristila je peta kolona
i poela sa propagandom d e okupator sve unititi i popaliti
ukoliko mu se bude pruio otpor. U tome su se naroito isticali
Duan i Filip Kapa, Savo Lagator i Milo Belada. Videi podijeljenost i neodlunost po pitanju poetku borbe, grupa omladinaca je odluila da poe na Mokri Do, gdje se prikupio Konadiski odred (Oinii, Bjeloi, Ugnjani, Vranjani i nekoliko Cetinjana).
U odred, iji s logor nalazio u jednoj vrtai u blizini ceste,
prikupilo nas se 36 boraca. Tu je organizovan pravi vojniki
red deurni, strae, patrole za spoljno obezbjeenje, osmatrai i dr. Odreeni su i bombai, pukomitraljesci i njihovi pomonici, ekonom i bolniari. Odmah se pristupilo vojnikoj
obuci i politikoj nastavi. Za komandanta izabran je Veljko Marinovi, a za komesara Veljko Kaluerovi. Ja i moj roak
Vojislav Lagator bili smo najmlai u odredu, dok je veina
ostalih ve sluila vojsku. U pripremi odreda su se, izmeu ostalih, isticali Veljko, Danica i Sako Marinovi, Jovo Kapii, Veljko Kaluerovi, Jovo Popovi i Simo Dakovi. S nama je i
stari ratnik Luka Jovanovi, oficir stare crnogorske vojske. Poloaj, na mjestu gdje se cesta uvlai u usjek (na oko 4,5 km od
grada a 2 lan od italijanskih poloaja za odbranu graa) pruao
je povoljne uslove za borbu: dominira cestom i obuhvata je u
vidu potkovice. Ruenjem jednog propusta i prekopavanjem
ceste stvorena je prepreka tenkovima i motorizaciji, a iznad nje
je odreen poloaj za bombae. I svakome od nas odreeno je
tano mjesto na poloaju.
U logoru je bilo sve spremno; nijesmo bili iznenaeni kada
su osmatrai 17. jula javili o nailasku italijanskih tenkova.
Odmah smo izili na poloaj i pritajeni ekah da tenkovi uu u
zasjedu. Na dati znak obasuli smo ih puanom i pukomitraIjeskom vatrom. Na to su i oni odgovorili mitraljeskom vatrom i
produili ka prepreci, gdje su ih nai bombai, Sako i Veljko
Marinovi, Vlado Batrievi, Spiro Kai i drugi, doekali bom1 Bivi sreski naelnik, saradnik okupatora, suen i kanjen po
svretku rata.

342

bama. Meutim, njesmo ih mogli zaustaviti ni unititi brzo

su savladali prepreku i produili prema Obzovici, u pomo italijanskoj koloni koja je, u pokretu od Budve ka Cetinju, bila
napadnuta kod sela Brajia. Ono to nijesmo uspjeli mi, postigli
su Ljubotinjani. Napravili su solidniju prepreku i onemoguili
tenkovima da se probiju do Brajia, gdje je kolona" od Budve
unitena. Prilikom povratka tenkova ka Cetinju ponovo, smo ih
doekali bombama i dva tenka lake otetili. Italijani su uspjeli
da ih prikae i odvuku za Cetinje.
Ovo je za mene bilo prvo vatreno krenje, koje mi je u
prilinoj mjeri razbilo strah.
Poslije dva dana odreen sam sa Vaom Zuberom i Vladom
Batrieviem u patrolu. Trebalo je da kod vodovoda1 na Zagrablju izvidimo italijanske snage i poloaje za odbranu Cetinja.
Kreui se kroz bunje i kamenjar, uspjeli smo da se pribliimo
Italijanima na oko 500 metara. Bilo ih je preko stotinu. Veina
njih, raskomoeni, leali su i sunali se. Otvorili smo vatru iz
puaka, to je izazvalo pravi mete. Nekoliko ih je palo, a
ostali su se nekako pribrali i nasumice otvorili vatru iz mitraljeza, bacaa i topova. Mada smo se odmah povukli, Italijani su
jo nekoliko asova tukli brdo odakle smo otvorili vatru.
Kada je ustanak poeo da jenjava, na odred se povukao
u planinu nastavljajui i dalje sa akcijama i politikim radom
sa masama. Ja sam dobio zadatak da se vratim na svoj teren i
nastavim rad sa omladinom. Ni jesam spavao u kui ve u umi,
a i preko dana sam bio na oprezi a me neprijatelj ne bi iznenadio. Vie sam se plaio nekih svojih susjeda nego okupatora,
jer su pojedinci u selu poeli prigovarati da e zbog Jova
Kapiia i mene spalili itavo selo. Kolebljivost se naroito
pojaala poslije bombardovanja sela Vrela, pogibije Milice Belade i Milice Kapii i spaljivanja sela Brajia.
Jedno jutro, im sam iziao iz peine, opazio sam vojsku
svuda oko sela. Neprijatelj je vrio pretres i kupio sve vrednije
stvari. U dvorite Mila Belade pokupljeni su svi mukarci od
18 do 60 godina. Spaljeno je i neto sijena. Tom prilikom Italijani su odveli 13 mukaraca sa Vrela i Ugnja, meu kojima i
Pavia Kapiia, koji je uestvovao u borbama na Staninom
brijegu (Mokri Do). Kada sam siao u selo, naiao sam na opte
neraspoloenje: smatrali su da e odvedene ljude strijeljati.
Sjutradan sam otiao na sastanak u odred na Pothum i podnio
izvjetaj ta se sve desilo na Vrelima i Ugnjima. Tu sam dobio
direktivu i materijal za dalji rad na terenu, naroito sa omladinom. Na tom radu sam ostao od polovine avgusta do novembra
1941, izbjegavajui svaki susret sa neprijateljem.
343

ODLAZAK U LOVENSKI ODRED

Na sastanku negdje; polovinom novembra 1941, rekoe mi

da se trae dobrovoljci za Sandak. Odmah sam se javio.
Nije dovoljno da samo ti ide, nego treba obezbijediti
da sa Vrela i Ugnja poe vie njih rekoe mi drugovi.
Javio se i Jovo Kapii, ah je trebalo pridobiti jo drugova za dobrovoljce. Odran je i sastanak omladine Vrela i
Ugnja na kome su se odmah javili Ivo Kapii i Vojislav Lagator. Kod ostalih se osjeala neka uzrljivost. Niko ne kae da
nee da ide, ali se nalaze razni izgovori (roditelji, bolest, zapalie kuu, internirae, strijeljae taoce, koji se jo nijesu vratili
iz logora u Albaniji i slino).
Petnaestog novembra saoptio mi je Jovo Kapii da
naveer treba da krenemo. O tome sam obavijestio Iva i Vojislava, a uvee prikupio omladinu Vrela i porazgovarao o njenim
daljim zadacima i radu na terenu. Negdje pred pono stigli su
Ivo i Vojislav i, poto sam se pozdravio sa familijom, krenuli
smo do Crvene stijene, gdje smo zatekli Jova Kapiia sa bratom Pavlom, koji je prije nekoliko dana doao iz logora u
Albaniji.
Jovo nam je tada saoptio da se Pavle i Vojislav moraju
vratiti na teren da produe rad sa omladinom, a da on, Ivo i ja
odlazimo za Sandak. Vojislavu je bilo veoma ao to je morao
da se vrati.
Nas trojica, sa punom ratnom opremom, produismo preko
Zabra. Poto smo kod Dobrske ploe preli cestu Cetinje
Podgorica, produili smo u s. Orasi, gdje je 18. novembra formiran na Lovenski bataljon. Bilo se sakupilo preko 350
boraca iz okoline Lovena. Bilo nas je iz Cetinja, Crmnice,
Ljubotinja, Patrovia, Maina, Ugnja, Oinia, Ceklina, Dobrskog Sela, titara, Meterize, Sinona, Cuca, eva, Bjelica,
odnosno iz crmnike, rijeke i katunske nahije i Primoraca.
Dok je iz Vrela i Ugnja bio slab odziv dobrovoljaca, dotle
su iz Oinia mnogi dobrovoljci morah ostati na terenu, jer ih
se javilo mnogo vie nego to je traeno. Iz Konadiskog odreda
za Pljevlja smo poli: Jovo Kapii, Veljko Kaluerovi, Jovo
Popovi, Nikola_ i uro Marinovi, Pavle Batrievi, Blao i
Mio Rudovi, ivko Barovi, Ivo Kapii, Nikola Leki i ja.
piro LAGATOR

OD PRVIH AKCIJA
DO PAPUKO-KRNDIJSKOG ODREDA

U lanstvo KPJ primljen sam 1928. godine u Beogradu, gdje

sam desetak godina ivio i radio. Nakon izdravanja kazne u
Sremskoj Mitrovici (bio sam na robiji po presudi Suda za zatitu
drave), u proljee 1935. godine vratio sam se u svoje selo.
Duboku, kotar Slavonska Poega. Tu sam zatekao veoma nepovoljnu politiku situaciju. Tadanja protunarodna vlada (preko
senatora Jovanovia u Slav. Poegi) uspjela je formirati etnike organizacije po srpskim selima istonog dijela kotara
Poege. Na elu etnikih organizacija nalazili su se kulaci koji
su razvijali estoku propagandu protiv komunista. Po mom
povratku u selo poeli su harangirati i protiv mene. Doznao sam
da se jedne noi na svom sastanku donijeli odluku da me treba
na svaki nain likvidirati. O tome sam saznao preko Uroa
Braneca1, simpatizera KP, koji je bio ubaen u etniku orgazaciju. Nastojao sam da, koliko god mogu, radim na razbijanju
ovih organizacija. Pravilnim stavom i odnosom prema ljudima,
te sistematskim objanjavanjem narodu ciljeva etnike organizacije, uspio sam, uz pomo naih simpatizera, da u roku od pola
godine potpuno razbijemo etnike u Dubokoj i okolnim srpskim
selima. Odmah po njihovoj likvidaciji organizirali smo po tim
selima ogranke Seljakog kola (tada je to bila partijska direktiva). lanovima organaka savjetovali smo da se pretplauju
na list Naa brazda.
U istoj toj 1935. godini, u septembru, formirao sam u Dubokoj partijsku organizaciju2. U njoj su bili lanovi iz dva sela:
Uro Braneac, prvoborac, poginuo 1943. u NOB-u.
Ovo je bila prva partijska elija koja je u kotara formirana na
selu. Iste godine formirana je elija u samoj Poegi, a kasnije su organizacije KP formirane i u drugim mjestima kotara. Bio sam sekretar
elije u kojoj su pri formiranju jo bili Benjamin Vidas i jo jedan.
1

345

Duboke i Jasika Srbi i Hrvati. Ova je organizacija tada

predstavljala jezgro na istonom dijelu kotara odakle se irila
napredna misao meu narodom. Prvi put je tada zapoela borba
za stvaranje dobrih, odnosa izmeu Srba i Hrvata, iji su rezultati bili da se ustake organizacije nisu mogle ni u 1941. godini
oformiti niti uvrstiti. (Istina, u neposrednoj blizini, u selu
aglinu, uspostavljeno je 1941. god. jako neprijateljsko uporite
u kojemu je bilo oko 400 ustaa krvnika, no to nisu bih mjetani, ve zlikovci dovueni iz drugih mjesta.)
Okruni komitet za okrug Slav. Poega formiran je 1936.
godine. Sekretar komiteta bio je profesor Viktor Ivii, a lanovi
Zvonko Brki, Josip Plovani i autor napisa. 1938. godine na
istonom dijelu kotara formiran je opinski komitet.3 lanovi
komiteta postali su Benjamin Vidas Beneto, Duro Mornar i
autor (sekretar). Komitet je rukovodio dvema elijama (elija u
selu Duboka stalno se razvijala i do 1938. godine poveala se na
13 lanova koji su bih iz sela Duboke, Jasika, Milanluga, Jurkovca i Nove Ljeskovice. Tada je donijeta odluka da se formiraju dvije elije: Duboka, gdje sam ostao sekretar, .i Jasik
sekretar Duan Mornar). Osim ovih elija pod rukovodstvom
komiteta bile su dvije kandidatske grupe: jedna sa 8 kandidata
u selu Duboka, a druga u Caglinu sa 3 kandidata.
Pred sam rat uspostavio sam vezu sa braom Pospiil,
krojaima iz sela Krnjevca (opina Kutjevo). Stariji je brat bio
lan Partije (ubile su ga ustae 1941), a mlai skojevac (poginuo
u NOB-u). 1940. godine uspostavio sam vezu i sa popom Jovom
Zecom koji je tada slubovao u selu Pauju i s kojim sam imao
nekoliko sastanaka u umi ispod.Pauja. On je bio antifaista
i simpatizer Partije, a 1941. otiao je u partizane. (S njim sam
se naao u decembru 1941. na sektoru opine Buje. Bio je tada
vodnik jednog voda takozvane sekcije, kako su na Psunju nazivah svoju partizansku jedinicu etu. Prilikom odravanja
konferencije u-selu Brusniku u isto vrijeme je voena borba sa
panovakhn ustaama kod sela Rogulja, u kojoj je poginuo.)
U okolnim selima, srpskim i hrvatskim, bilo' je oko 50
simpatizera KPJ. Nakon okupacije zemlje ovaj je broj iz dana
u dan rastao.
Poslije okupacije i dolaska ustaa na vlast, poela su hapenja i ubijanja, u prvom redu komunista, kompromitovanih
antifaista i Srba. Tih dana bilo je mnogo ljudi koji su dolazili
u Duboku i pitali ta da se radi. Znali su da u tom selu postoji
neka organizacija. Mene su andarmi ve u, maju 1941. traili
da me uhapse, no im sam doao kui iz vojske odmah sam oti3 Ovaj komitet djelovao je na podruju tadanje opine Bekte (pod
koju je spadalo oko 40 sela), pa je nosio i to ime.

346

ao u umu gdje sam napravio bajtu u kojoj sam noivao. Svaka

veza sa Poegom bila je prekinuta. Bio sam obavijeten da su
neki drugovi u Poegi pohapeni (Josip Plavani, Viktor Ivii
i drugi), pa je naa organizacija u selu bila prisiljena da se sama
snalazi. Proglas CK KPJ koji se odnosio na pripreme za organiziranje narodnog ustanka nismo, uope vidjeli. Prvi put sam,
negdje koncem juna, Shvatio i donekle razumio da se u tom
pogledu neto radi i da je Partija u toj situaciji, s obzirom na
to to je SSSR ve napadnut, neto poduzela. A bilo je i drugih
glasoya. Tako su iz okolnih sela neki domobrani, .dolazei na
dopust, priali da su bili u Bosni i da se tamo vodi borba sa
nekim oruanim grupama kojima, navodno, rukovode bivi
panjolski borci.
'
Poneseni ovim glasovima i shvativi da je Partija organizirala ustanak odrali smo vanredni sastanak Opinskog komiteta,-a zatim i sa svim ostalim lanovima Partije, kandidatskim
grupama i ostalim simpatizerima i pojedincima iz okolnih sela
s kojima smo do tada odravali veze, upoznali ih sa situacijom
i donijeli odluku da u tom pravcu i mi neto preduzmemo.
Polovinom jula odrao sam sastanak sa svim komunistima u
Benin-Dolu, u blizini Duboke. Na sastanku sam iznio politiku
situaciju i predoio zadatke, pa je donesena odluka da se odmah
pristupi organiziranju oruane partizanske grupe, u koju prvenstveno mogu i treba da stupe oni koji se ve nalaze u ilegalnosti.
Takoe je odlueno da rukovodim grupom. U roku od nekoliko
dana grupa je organizirana, a imala je 16 ljudi4. Neto kasnije
grupi se prikljuio Duko Brki, koji nam je bio nepoznat.
Eekao je da je komunista koji je pobjegao iz Beograda. K nam
je doao po vezi preko uitelja Uroa Vickovia iz apne. Pitao
sam ga. da li poznaje neke komuniste iz Beograda. Pored jo
nekih, s kojima sam 1933. bio na optuenikoj klupi Suda za
zatitu drave i svi skupa osueni, spomenuo je i Stevana Mitrovia koga sam dobro poznavao. I to je bio razlog to smo
Brkia zadrali u grupi, a poto je rekao da je lan Partije,
ukljuen je i u organizaciju.
Baza nae grupe bila je u umi na podnoju Krndije u
predjeli zvanom Jasjeki brijeg (oko 1 km vie sela Duboke).
Hranom smo se snabdijevali, uglavnom, iz Duboke. Grupa je
bila naoruana sa 4 vojnike puke, manjom koliinom municije i sa nekoliko bombi.
4 U grupi su bili: Stanko Radovanovi Udarnik, Uro' Braneac
A, Marko Kragujevi Leviar, Stanko Boi Sara, Petar Raosavljevi uti, Boko urevi, Nikola urevi Tolja, Dragan Petrovi i
Nikola Petrovi Pobjeda svi iz sela Duboke; Mile Vujin Vujadin iz
Gojrnje Motiine; Savo Blagojevi Brko i Sekula iz Ivanovaca; Mile
Juimovi i Pero Jaimovi Vod iz Papn; Stevo Radii i Jovo Mi&vi iz Latinovca.

347

Prve nae akcije bile su diverzije na pruzi izmeu Plesnice

i Naica. Vie puta smo na prugu sruili po nekoliko telegrafskih stupova i zabijali izmeu ina eljezne predmete da bi vlak
iskliznuo. Osim toga kova Trivo Radovanovi izraivao je papuice laktastog oblika od eljeza, pomou kojih smo probijali
gume na automobilima (postavljali smo ih nou na cesti Bekte
Caglin i Bekte Naice; na tim relacijama je bilo nekoliko
zastoja u saobraaju).
U neposrednoj blizini nalazila su se tri neprijateljska
uporita: dva ustaka tabora u Bekteu i aglinu, a u Ljeskovici
andarmerijska stanica i tabor. U tim mjestima smo jedne noi,
u neposrednoj blizini zgrada u kojima su bili tabori, izvjesili
crvene zastave sa petokrakom zvijezdom.
Grupa je dobila zadatak da svake noi obie po jedno seloi pored sela, u umi, odri sastanak sa simpatizerima NOP-a.
Negdje je takve sastanke odravala i u selu, u nekoj kui. Oni
koji su imali' neko oruje za vrijeme sastanka su straarili i
patrolirali. Iako sitne, ove akcije su u dobroj mjeri zadavale
neprijatelju brigu. Istovremeno smo otpoeli borbu i za likvidaciju pijuna.
Poslije tih naih akcija, neprijatelj je pojaao represalije
protiv naroda. Dizanje masovnog narodnog ustanka u Slavoniji
donekle je usporavala i nacionalna heterogenost stanovnitva.
Pored Hrvata i Srba, tu su ivjeli esi, Slovaci, Maari i Nijemci, pa zbog politike predratnih reima, a posebno stanja nakon
okupacije, pitanje bratstva i jedinstva pripadnika raznih nacionalnosti nije bilo povoljno, a naroito ne za masovni oruani
ustanak. Zato smo morah skoro svakog pojedinano da pridobijamo za NOP. Najbolja agitacija bile su uspjeno izvedene
akcij. Na sastancima smo upoznavali narod da je KPJ podigla
narodni ustanak i da se pod njenim rukovodstvom ve vode
estoke borbe u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Lici; da je mjesto i
dunost svih ljudi nae zemlje, bez obzira na vjersku i nacionalnu pripadnost, da se ukljue u tu borbu ili da je pomau time
to nee otii u domobrane, to nee okupatoru dati nita od
namirnica, to nee plaati porez itd. Govorili smo da naa borba,
nije usamljena, da je s nama sav potlaeni narod itavog svijeta,
kao i mona Crvena armija.
U avgustu 1941. doznao sam da 'u Naikom Gracu ivi
jedan komunista, koji je doao iz Osijeka gdje je bio u zatvoru.
To 3 e selo sa druge strane Krndije i blie se nalazi Naicama.
Nastojao sam da se preko ljudi koji imaju rodbinu u Gracur
poveem s njim. To je bio uro Vukadinovi Vuk. Preko Stanka
Boia iz Duboke dogovorili smo se za sastanak u umi pored.
Graca. Do tada nisam bio u Gracu, pa me je tamo odveo Boi.
Na sastanku smo Vuk i ja zakljuili da redovito odravamo vezu.
348

Koncem avgusta doao je u Duboku Drago Marui, instruktor CK KPH, koji se po odluci CK preteno nalazio u
osjekom okrugu. Ne znam kako je doznao za nau grupu. Nali
smo se u umi vie sela Duboke gdje smo odrali sastanak. Ja
sam mu iznio situaciju kod nas i ta smo do tada radili. U toku
sastanka iznenadio se kada je primijetio da u neposrednoj blizini stoje naoruani ljudi. To je bila postavljena straa, jer
nisam bio siguran da je na ovjek. Kada se upoznao ta i kako
radimo, on se sloio s tim i rekao da samo tako produimo. Slijedei i posljednji put sam ga vidio kad je u novembru 1941.
doao u umu kod sela Kokoaka i posjetio novoformirani
Papuko-krndijski partizanski odred.
,
Koncem avgusta ili poetkom septembra doznali smo da
u Orahovici postoji neki uitelj komunista. Kasnije smo saznali
da je to bio Slobodan Ili ia. Na jednom sastanku izmeu
Vuka, Duka Brkia i men'e zakljuili smo da Duko i Vuk odu
do toga druga u Orahovcu. Po" njihovom povratku donijeh su
mi poruku od ie da bi trebalo to prije da se s njim sastanem
(tada sam bio sekretar elije i rukovodilac grupe). Sutradan sam
otiao u selo Gornju Pitanu (kod Orahovice), s tim da se javim
Krsti Jovanoviu, lanu Partije. Iste noi doli su k meni na
tagalj, gdje sam se nalazio, Ivo Marinkovi i Lazo Tihomirovi
Baj. U toku noi stigao je i ia iz Orahovice. Sa Ciom sam
imao poseban sastanak. Na sastanku me je ia pitao koliko
imamo ljudi i oruja. Kada sam mu iznio, rekao je da ima vezu
sa CK KPH i da njegovi predloi nee biti u raskoraku sa linijom i stavovima CK. Odmah mi je predloio da bi bilo dobro da
se nae dvije grupe sjedine; da bi tako bih jai i brojno u ljudstvu i u oruju. Ja sam na taj predlog pristao. Odredili smo da
se grupe spoje sredinom septembra 1941. godine.
Odreenog dana sa istonog dijela kotara Poega krenulo
je nas 8, a poslije dva dana dola su za nama jo trojica iz grupe. Iza akcije na opinu Bekte u grupu su se ukljuila jo
dvojica iz moje bive grupe, tako da nas je, -prije nego to smo
otili na podruje Papuka, u sastavu odreda bilo 13 iz ove
grupe.5 Kada smo doli u sastav iine grupe, tu smo zatekli
desetinu drugova. Tako je Sjedinjena grupa imala 23 borca.
Sa ovim snagama smo raspolagali prije napada na Slatinski Drenovac, s tim da je jo nekoliko boraca pridolo nekoliko
dana nakon formiranja odreda.
5 U sastav su uli: Uro Braneac, Mile Vujin,
Duko brkic, xJuro Vuicadinovi VUK, L,azo i Gojko
Sekula, Pero Radosavljevi i Dragan Petrovi, Stanko
naovi i Stanko Badovanovi.
6 U Ciinoj grupi bili su: Ivo, Baja, Bua, ao,
Camil, Marko, Mile i Krsta.

349

Savo Blagojevi,
Kovaevi, zatim
Boi, Mile JaiNeboja, Branka

U oktobru je oformljen odred i poloili smo zakletvu. Tom

prilikom smo izabrali za komandira odreda Krstu Jovanovia,
lana Partije. Komesar nije postavljen, jer smo mi komunisti
smatrali da je dovoljno to postoji partijska organizacija koja e
rukovoditi. (ini mi se da su zakletva i biranje komandira obavljeni u prisustvu Paje Gregoria Brzog, lana CK KPH. On nas
je posjetio prije akcije. im je doao prepoznao sam ga, rekavi
mu da ga poznajem jo iz mladike zgrade iz Sremske Mitrovice; on je bio u eliji broj 2, a ja u 10).
Odmah po formiranju odreda donijeli smo odluku da napadnemo na Slatinski Drenovac. Priprema za napad izvrena
je temeljito. Organizaciju priprema sproveo je uglavnom Lazo
Tihomirovi Bajo, jer je dobro poznavao prilike u Drenovcu,
gdje je slubovao kao uitelj. On je za tu akciju angaovao vie
ljudi iz raznih sela: Drenovca, Puine, Bogoljuba, Tatka, Prekoraama, Suhe Mlake, pa ak i iz Gornjih Vrhovaca, sa kotara
Poege. Ovo angaovanje ljudi van sastava odreda za napad na
Drenovac nije bilo iskljuivo da bi nam u toj akciji pomogli, ve
preteno radi toga da bi se tako odred ojaao novim borcima.
Plan je bio da se u noi 20/21. novembra napadnu etiri
objekta: opina, anarmerijska stanica, ustaki tabor i pota.
Raspored za napad izvrio je Baja. ia i Vuk sa svojom grupom
napadali su na opinu, a iza toga ia je napao i na potu. Ivo
sa grupom na andarmerijsku stanicu. Na ustaki tabor Baja
je odredio mene samog. Kad sam upitao da li ide jo tko, rekao
je: Nai jednoga iz Drenovca koji e ti biti vodi. I dodao:
Ima sedam ustaa, ali su neki plaljivi, prave kukavice, jedino
to je hrabar njihov tabornik Petin. Samo njega da skine, drugi
e se razbjeati.
Vodi me je doveo do pred tabor na stotinu metara i rukom
pokazao: Eno, ono svjetlo, ono je tabor. Okrenu se i ode uz
rijei: Zna, ja imam petero djece. Imao sam puku manlih
sa devet metaka. Krenuo sam pravo na zgradu i izvadio jedinu
bombu koju sam imao namjeravajui da je bacim kroz prozor.
Kada sam doao na desetak metara do tabora zaue se puke
od andarmerijske stanice. U taj mah otvorie se vrata na zgradi
tabora i kroz njih istra 3 ili 4 ustae u pravcu odakle se ula
pucnjava. Uzeo sam zaklon iza jednog kestena i viknuo: Tko
je? Jedan glas odgovori: Tabornik Petin. Okinuo sam jedan
metak u njihovom pravcu, jedan je pao, a ostali su preko potoka
pobjegli, jer sam uo bukanje po vodi. Opalio sam za njim jo
nekoliko metaka. (Kasnije se doznalo da je tabornik Petin poginuo, a jedan je od ustaa bio ranjen.)
Akcija na Slatinski Drenovac je uspjela. Zaplijenili smo
preko 40 puaka, 2 sanduka municije i sanduk bombi, kao i
350

drugu spremu. Na poti je naeno, ini mi se, oko 60 000 kuna

ili dinara, to je poslato Okrunom komitetu Bjelovar (tako nas
je ia obavijestio).
Poslije ove akcije poslali smo nekoliko ljudi, koji dobro
poznaju teren, na Papuk da pronau pogodno mjesto i izgrade
dvije do tri zemunice.
Poslije izvedene akcije nalazili smo se negdje na Rustu
ili u blizini njega. Odrali smo sastanak lanova Partije da bismo se dogovorili gdje da izvrimo slijedeu akciju. Dao sam
predlog da napadnemo na opinu Bekte (kotar Poega). No,
kako nismo imali jasnu situaciju, prethodno sam sa Vukom i
Pavlom Vukomanoviem Stipom otiao selo Gradite kod
Pavia Mihvojevia, iji je brat bio pisar u opini i od njega smo
dobili podatke. Ujedno smo obavijestili ljude iz nekoliko sela:
Duboke, Vukojevca, apne, Sibokovea, Latinovca i Ivanovca,
a u prvom redu partijsku organizaciju u Dubokoj koja je sve
te ljude trebalo da obavijesti i dovede u umu iznad Bektea.
Za ovu akciju, koja je izvedena u noi 1. decembra, dolo
je oko 50 do 60 ljudi. Oni, istina, nisu imah oruja, ali su nam
bili potrebni vie iz istih razloga kao i prilikom drenovake
akcije. U Bekteu smo zaplijenili desetak puaka, a opina je
zapaljena. Nekoliko je ljudi tada ostalo u odredu, a ostali su
otih svojim kuama. Jo smo ih upozorili da se uvaju da ih
ne uhapse.
'
.
Nakon ovih akcija ustaki teror se pojaao. Uestala su
hapenja i ubijanja ljudi. Poeki zatvor je bio pun. Ubijen je
tada u Poegi, pored ostalih, i Pavle Milivojevi iz Gradita,
koji nam je dao podatke. Mnogi ljudi su poslije izbjegli iz svojih
sela i to u umu iznad sela Duboke, kod bajte koju sam ranije
sagradio. U martu 1942", kada smo se spustili sa Papuka, ovi su
ljudi svi pristupili u partizane.
Na komandir Krsta Jovanovi, nekako odmah poslije
drenovake akcije, bio je smijenjen, jer nije bio pogodan za
komandira. Na njegovo mjesto izabrali smo uru Vukadinovia'
Vuka. Poshje akcije na Bekte ubrzo smo otih za Papuk, gde
su nam bile ve izgraene zemunice.
Sa Papuka smo redovito odlazili u nove akcije u Podravinu
i Poeku dolinu. Do decembra 1941. odred je narastao na preko
stotinu boraca, a od oruja smo imah 70 karabina mauzer, 20
manliher, 4 pukomitraljeza (3 brno i 1 maksim), dosta
bombi i municije.
Oko 20. decembra otih smo ia i ja u selo Brusnik, kao
delegati sa Papuka na konferenciju koja je tu odrana. Na toj
su konferenciji bili prisutni: organizator narodnog ustanka u
Slavoniji i lan CK KPH Pajo Gregori Brzi, Duan ali ule,
Bogdan Crnbrnja Tolja, Joa Dropuli Ciro, Mirko Kljaji
357

Advokat, Nada Dragosavljevi, "Vicko Anti, Slobodan Ili ia,

Duan Marijan Zuco, Mane Trbojevic Tenk i ja znai, rukovodioci ustanka i starjeine partizanskih jedinica.
Na ovom se sastanku, uglavnom, raspravljalo o potrebi
formiranja jedinstvenog vojnog rukovodstva za Slavoniju. Odlueno je da se formira partizanski bataljon sa 3 ete: Psunjska,
Papuko-krndijska i Moslavaka. Za komandira nae, Papuko-krndijske ete postavljen je Slobodan Ili ia, za komesara
Duko Brki, a za zamjenika komesara i za partijski rad Lazo
Tihomirovi Baja.
U eti smo imali 4 voda. Prvi vod brojao je 29 ljudi; komandir voda bio je Dule Pua, a ja politiki delegat. Drugi vod
sa 28 boraca; komandir Ivo, a politiki delegat Duka Skender
Domobran. Trei vod 26 boraca; komandir Nikola Miljanovi
Karaula, a politiki delegat Mirko Fiket. etvrti vod 27 boraca;
komandir Dragan Meava, a politiki delegat Ivica Mesi Tovari. Svega je u eti bilo 110 boraca. U isto vrijeme bilo je u
naem logoru dosta nenaoruanih ljudi i oko deset drugarica
koje nismo svrstali u ovu vojnu formaciju.
Zimu 1941/1942. eta je provela na Papuku, u spremljenoj
bazi, odakle se redovno odlazilo na akcije. U ovom vremenu
izvren je niz akcija. U akciji na Orljavski most (tada je likvidirana straa) zaplijenili smo etiri ili pet puaka. Pri napadu
na umsko radilite Letat otvorili smo magacin sa hranom,
s radnicima smo odrali miting, podijelili im zaplijenjenu slaninu i brano, a zatim ih poslali kuama; tu smo takoe dobili
nekoliko puaka; radilite je likvidirano. 23. decembra ustae
su dole u selo Rogulje kod Pakrakog Buja, sav narod satjerali u kolu i vezali icom, s namjerom da ga otjeraju u logor.
U tu svrhu dovukli su jednu eljezniku "kompoziciju iz Pakraca
i panovice. Napali smo ih i osujetili plan: lokomotivu smo izvrnuli' u grabu i razlupali je, a vagone spalili, ubili 17 ustaa i
zaplijenili 17 puaka, a narod oslobodili. U toj borbi poginula
su 4 naa borca. Prije te borbe izveli smo akciju na Pakrako
Buje, na andarmerijsku stanicu i finance. Dobili smo nekoliko
puaka akcija je uspjela.
U selu Kometniku sukobili smo se 24. decembra sa daleko
nadmonijim ustakim snagama. Nas je u toj borbi bilo 40
(ostali su bili na Papuku u logoru), a preko 200 ustaa. Rezultat
je bio: 15 mrtvih ustaa, a oteto 11 puaka i 1 pukomitraljez.
Naih je poginulo dvojica.
25. decembra 1941. godine vodili smo borbu u selu Gornji
Vrhovci, kotar Slav. Poega. Sukobili smo se sa cijelom ustakom
kolonom, koja je dola u selo i htjela da ga uniti. U borbi smo
ubili 8 ustaa, a 5 zarobili. Mi nismo imali gubitaka. Neprijatelj
je tada bio potpuno razbijen. Poslije borbe u selu smo se cijelu
352

no veselili s narodom. Sutradan je selo napala jaka neprijateljska grupacija, uz sadejstvo avijacije koja je bombardovala. Mi
smo se povukli u umu jo prije zore, a i narod j pobjegao sa
stokom i drugim. Ostali su u selu samo starci koji se nisu mogli
povui. Ustae su spalile sve one koje su pohvatale i itavo selo.
Ovo nam je bila prva borba prsa u prsa. Ona se daleko proula.
Iza ove vodili smo borbu u Poljanskoj i jo neke druge.
Nakon ovih borbi i niza manjih akcija kojima je prvenstveni cilj bio da se likvidira poneki bandit i donese njegovo
oruje, Papuko-krndijska eta je koncem 1941. godine imala
oko 140 puaka, 4 pukomitraljeza brno, 1 mitraljez maksim
i izvjesnu koliinu bombi i municije.
Kad smo u februaru 1942. uli da neprijatelj ima namjeru
da nas na Papuku napadne jakim snagama, i-to sa etiri strane,
bivi komandir odreda Krsta Jovanovi poeo je gunati i predlagati da se raziemo sa Papuka i da se svaki bori u blizini svoga
mjesta. Svoje negodovanje prenio je i na dio boraca, uglavnom
iz njegovog sela i okolice. Nakon izvjesnog vremena uspio je da
povede sa sobom oko 20 boraca, naravno i toliko puaka. Kada
su ve poli, doao je kod mene Lazo Tihomirovi Baja da se
posavetujemo ta da se uini, jer i pored naeg upornog nastojanja da ih zadrimo, nismo uspjeli. Neko je predloio da ih s
jednim pukomitraljezom presretnemo i primoramo da ostave
puke, no jedan od odgovornih drugova rekao je da to ne treba
initi, da e se oni pojedinano opet vratiti k nama. Mi smo taj
savjet posluali i oni su otili. Nekoliko njih se prijavilo bandi
i otpremljeni su u Njemaku; jedna grupa se pasivizirala, a
zatim poela paktirati sa bandom, pa smo ih jedne noi likvidirali. Veina je ostala i dalje u umi negdje kod Rusta. Poslije
borbe na Lomu ponovo su se vratili u etu.
Uslijed predstojee neprijateljske ofanzive mi smo vodove
dekoncentrisali, tako da je jedan od drugog bio udaljen na
desetak kilometara. Ovo razvlaenje vodova bilo je potrebno da
logor na Papuku ne bi bio iznenaen. U logoru je tada bilo,
pored boraca, i neborakog naroda ena i djece. Taj je narod
bio preteno iz sela Gornjih Vrhovaca i Kantrovaca, koji je
izbjegao poslije borbe na Vrhovcima.
"Napad je uslijedio u februaru. Neprijatelj ga je pripremao
nekoliko dana i u tu svrhu dovlaio znatne snage iz okolnih
garnizona, pa ak i iz Osijeka (naroito artiljeriju). Glavna neprijateljska kolona je pola od Zveeva. Zasjedu smo im postavili na Lomu, oko 500 metara iznad naeg logora. U zasjedi je
bilo oko 30 boraca s jednim pukomitraljezom. Pustih smo ih na
odstojanje od oko 20 metara. Podilazili su uz artiljerijsku pripremu, vrlo nepreciznu, tako da je svako zrno ilo daleko preko
-nas.
23 Ustanak 1941.

353

U toku borbe uspio sam da uhvatim njihovog vodia, jednog vabu iz Zveeva. Otjerao sam ga pred Karla Mrazovia
Gaspara, koji je u ovo vrijeme bio na naem terenu nedaleko
od nas.
Borba je trajala oko 4 do 5 asova, sve do tri ili etiri
sata poslije podne. Neprijatelj je imao 28 do 30 mrtvih, dok
kod nas nije bilo ni ranjenih. Naveer se povukao sa Papuka ne
postigavi eljeni cilj. Od debelog snijega koji je ubrzo zavejao
prtine nismo mogli tada pronai sve puke koje je neprijatelj
izgubio; nekoliko smo nali tek u proljee, kada je okopnio
snijeg.
Ivo' je bio sa svojim vodom u baraci zvanoj Gudnoga.
Prema njemu je naila jedna kolona, ah zasjeda nije uspjela da
neprijatelja iznenadi, jer je u neposrednoj blizini kolone jedan
od boraca nehotino ispalio metak, pa se neprijatelj odmah
povukao, tako da na tom sektoru nije ni dolo do borbe.
Posh je bitke na Lomu otili smo u sela Koturi, Budi i
Popovce da se dan-dva odmorimo. Logor smo ispraznili jer se
pretpostavljalo da e ga neprijatelj tui iz vazduha. Negdje kod
pomenutih sela, u nekoj umskoj baraci, Gapar je u prisustvu
Duka, ie, Dula i mene govorio da je uo da kod Broda ima
jedna grupa naoruanih ljudi koji nisu aktivni, a s kojima bi
trebalo uhvatiti vezu. Pomenuo je da bi ovaj zadatak povjerio
meni. Na to je Dule primijetio da put preko Papuka i Krndije
za Dilj, po ovako debelom snijegu, znai isto to i osuda na smrt
i da to sada nije nitko u stanju da pree. Gapar je odgovorio
da ne nareuje, ali da je nuno na ta sam rekao da u ii kad
je nuda. Rekoe mi da e mi dati desetak boraca kao pratnju.
Predloio sam da pou samo Savo Blagoj evi Brko (iz sela
Ivanovaca) i uro Vukadinovi Vuk koji dobro poznaju teren.
S nama je krenuo i Dako Pua, do sela Krueva. Tu smo od
predsjednika odbora dobili za put dvije pro je i komad slanine,
te kutiju cigareta i nekoliko ibica.
Trebalo je da preemo put od oko 70 do 80 kilometara.
Na ga je kurir leti prelazio za jedan dan, a mi smo ga tada
jedva preli za est dana i est noi, idui bez prestanka. Zaista
je bio straan, naroito za mene, jer sam u blizini sela Sumea,
pri prelazu preko jednog potoka, pao u vodu do vrata. Onako
mokar, sa odijelom koje se na meni ubrzo smrzlo, jedva sam stigao do sela Gazija.
Kad smo stigli kasno uveer na uskotranu prugu kod
Gazija, kojom smo poli, opet sam na jednom mjestu, zbog
premorenosti i neispavanosti, ponovo pao u vodu. Izgleda da
sam hodajui zaista zaspao i zato pao, a probudio sam se kad
sam se naao u vodi. (Savo mi je odmah iza toga priao kako je
354

uo, prije nego to u pasti, da sam rekao: Dako, reci amilu

da naloi vatru da se osuim, jedino to e mi biti spas. Camil
je bio borac u naem vodu, a Dako komandir.)
Krenuli smo za selo Matiinu, ali put nismo nali jer ga
je snijeg zameo i savio grane pored puta. Tako smo stigli do
Duboke. Tu smo otili u bajtu gdje smo boravili prole godine i
zatekli Regala, Vajsa i jo neke drugove koji su s nama uestvovali u bektekoj akciji. Odmah smo poslali kurira u Dilj, radi
drugova Broana, a ja sam ostao u bajti sa 40 do 50 ireva i
rana na nogama.
Nakon nekoliko dana, negdje poetkom marta, dola je
prva grupa drugova iz Broda. Njih je bilo devet, a poslije njih
dola je druga od jedanaest. Imali su svi puke i jedan mitraljez
brno. Odmah smo izabrali rukovodstvo. uro Vukeh ogor
izabran je za komandira voda, ja za politikog delegata. Ovo je
sada bio peti vod u sastavu Papuko-krndijske ete. Iza toga
sam poslao kurire na Papuk u komandu ete sa izvjetajem.
Nakon mjesec dana vod je prerastao u etu i reorganizovan.
ogor je postao.komandir, a ja komesar ete. U sastavu ete bila
su dva voda: u prvom je komandir bio Josip Antolovi Hrvat,
a politiki delegat Savo Orozovi Brko, a u drugom Dako Vodnik, a politiki delegat Vuk. Nedugo iza toga od ovih i novih
jedinica formiran je Drugi papuko-krndijski odred. .
Tako se postepeno, ah stalno, razbuktavao oruani ustanak
u ovom dijelu Slavonije, nicale nove i jaale postojee jedinice,"
a narod sve masovnije pristupao narodnooslobodilakom pokretu.
Stanko R ADOVANO VIC UDARNIK

te

HRELJIN U USTANKU 1941.

Postojanje partijske organizacije u Hreljinu, selu nedaleko

od Suaka, datira od 1919. godine. Pod rukovodstvom komunista
narod Hreljina suprotstavljao se za vrijeme stare Jugoslavije
svim protunarodnim reimima. U toj borbi komunisti su se
kompromitovali, pa je policija prilikom svakog ispada ili pak
radi eventualnih preventivnih mjera, esto hapsila komuniste
iz Hreljina, a itavo mjesto tretirala kao komunistiko. Bilo je
i provala pa su mnogi komunisti osueni na vremenske kazne
od strane reimskih sudova po zakonu o zatiti drave. Tako je
policija pred rat imala spisak komunista u Hreljinu.
Nakon okupacije zemlje 1941. godine agenti suake policije, sa itavom evidencijom, preli su u slubu okupatora, tako
da je on ve prvih dana po dolasku imao evidenciju svih kompromitovanih komunista, kako u Hreljinu tako i u itavom
suakom kotaru.
Okupatorska policija je odmah, aprilskih dana, poela tragati za komunistima u Hreljinu. Ona je ispoetka tom poslu
pristupila tako to je pozivala komuniste da dou na policiju na
razgovor, zatim da se prijave radi evidencije i slino. Komunisti
nisu nasjedali tim trikovima, ve su se povukli u ilegalnost.
Sekretar Okrunog komiteta KP za Hrvatsko primorje
Rade upi, kad je u jesen 1940. bio izabran, doao je u Hreljin,
a poto smo se dobro poznavali iz dotadanjeg rada, a i iz zatvora
upoznao me je sa formiranjem OK i svojim izborom za sekretara. Tada me je upoznao sa partijskim direktivama u odnosu na
predstojee dogaaje, kao i sa ulogom KPJ. Osim toga uspostavili smo stalnu vezu, a i on je esto dolazio u Hreljin. Tako se u
Hreljinu jo u toku kapitulacije stare vojske poelo sa sakupljanjem i sakrivanjem oruja, municije i ostale opreme. Ve tada
su bila spremljena 4 pukomitraljeza, vei broj puaka i muni356

cije, te mnogo injela, uniformi, porcija, kazana, atorskih krila

i razne druge opreme, koja se kasnije po formiranju partizanskog logora koristila.
Negdje polovinom jula 1941. doao je upi sa zadatkom
da se u umi iznad Hreljina, zvanoj Tuhobi, formira partizanski
logor. Znah smo da je ova uma dosta plitka i nepogodna za
logor, ah smo s druge strane raunah da Hreljin ima borbene
tradicije, te da e se ba na ovom terenu moi formirati i snabdijevati logor.
Jedna grupa od est drugova iz Hreljina, koji su bih kompromitovani, a prijetila im je opasnost da ne padnu u ruke
okupatora, logorovala je u tim umama ve od prve polovice
juna. Pod konac jula formiran je partizanski logor u Tuhobiu.
Najprije je dola jedna grupa iz Suaka, kojoj se odmah.pridruila i postojea hreljinska grupa, a zatim je iz Hreljina dola jo
jedna grupa drugova. Tako je formiran prvi logor u ovom kraju.
Odmah poslije formiranja povezao sam se sa komandirom
logora Moom Albaharijem. Utanaili smo stalnu vezu i plan
snabdijevanja logora. esto smo se sastajali i to nekad na terenu, a nekad u logoru. Tako je logor prvobitno iz Hreljina snabdijevan orujem, hranom i ostalim potrebama.
Imao sam zadatak da privremeno radim na terenu, ah da
budem u najtjenjoj vezi sa logorom, kako bi se ovaj mogao
redovno da snabdijeva, a i da sprovodi daljnja mobilizacija, kao
i organizacija rada na terenu. U tu svrhu odrana su u avgustu
1941. dva ira sastanka u Hreljinu. Nakon toga svi mjetani su
upoznati sa svrhom i zadacima partijskog logora, za koji se ve
znalo da postoji. Ovi sastanci, iako su odrani u gostionama,
bili su pripremljeni tako da okupator za njih nije saznao.
U prvoj polovini avgusta u Hreljinu je formiran Mjesni
komitet KP u koji smo uh Ivan Kuan, Ivan Jankovi i ja. "Ja
sam bio u ilegalstvu ve od aprila, doim ova dvojica nisu bila
ni kompromitovana, te su kao takvi i angairani za ovaj rad.
Oni su napustili posao i posvetili se radu na terenu.
Poto je granica izmeu Italije i NDH bila povuena tako
da je dio Hreljina potpao pod Italiju, to je bio za vezu sa Suakom kao i za prevoenje drugova preko granice zaduen Ivan
Fabijani, koji je stanovao u neposrednoj blizini granice, na
talijanskoj strani, te je dobro poznavao prilike na samoj granici.
Za veze sa logorom trebalo je prelaziti eljezniku prugu
Rijeka Zagreb, koja je bila glavna komunikacija okupatora
za snabdijevanje jedinica koje su se nalazile u garnizonima prema Zagrebu, te ju je okupator uvao jakim snagama. U tu svrhu
stupili smo u vezu sa eljeznikim straarom na straarnici
Vital, Josipom Ruiem, koji je tu i stanovao, tako da je uvijek
znao kuda i kako se kreu talijanske patrole i kako dre oiguv
357

ranje na pruzi, te nas je o tome stalno obavjetavao. Tako smo

ovu komunikaciju nesmetano prelazili razumije se, samo
nou i sa mjerama predostronosti.
Za mjesto gde e se materijal za logor prikupljati kao i
gdje e partizani dolaziti po njega, odredili smo kuu Zore Krui koja se nalazila na krajnjoj periferiji, a prema eljeznikoj
pruzi, odnosno logoru; tako partizani nije trebalo da ulaze u
mjesto kroz koje su krstarile jake neprijateljske patrole. Partizani su po ovaj materijal i na vezu dolazili svake noi, a dosta
puta su sa njima nosili materijal i aktivisti sa terena, medu
njima i ene.
Nou 6/7. novembra 1941, kao i obino, dola je iz logora
po materijal jedna grupa od 7 do 8 partizana. Te itave noi je
padala kia tako da partizanima do dana ruje bilo mogue da
izau iz kue i vrate se u logor. Zakljueno je da grupa ostane
u kui preko cijelog dana te da se vrati u logor slijedee noi,
jer je prelaz preko pruge bio moguan jedino nou. Partizani
su se preko cijelog dana odmarali u kui. Meutim, predveer
je iznenadno naila jedna neprijateljska patrola od tri vojnika,
koja je po kuama popisivala stanovnitvo. Kako je patrola iznenadno banula u kuu, sama je bila iznenaena i zaprepaena
kad je vidjela grupu ljudi i okolo po uglovima oruje i raznu
opremu. Ona se nije momentalno snala, doim je jedan iz
grupe partizana zavikao: K'oruju! Partizani su zgrabili oruje i pozvali neprijatelja na predaju. Patrola se odmah predala
i tako je bila razoruana i zarobljena.
U ovom momentu nalazio sam se u mjestu, radi izvrenja
jednog zadatka. Jedna drugarica koja je znala gdje se nalazim
dotrala je i ispriala mi ta se dogodilo, prenevi poruku od
drugova da hitno doem u Zorinu kuu. Pohitao sam tamo i
naredio da se svi odmah spreme za pokret, a da u kui ne smije
da ostane nikakav trag o boravku partizana, ni o onom to se
zbilo, te im padne no da se sa zarobljenicima krene prema
logoru. Okupator je slijedeeg dana poveo istragu zbog nestanka
patrole i utvrdivi do koje je kue stigla, zakljuio je da je
nestala u kui Zore Krui, pa je ovu zapalio.
Nakon nekoliko dana okupator je poduzeo veliku ofanzivg
sa vie strana prema Tuhobiu. Logor je bio napadnut, a borci
su se jedva izvukli iz obrua. Osim toga nastala je jaka zima i
pao veliki snijeg, to je umnogome otealo odravanje ovih drugova da ne padnu neprijatelju u ruke. Tada je okupator zaveo
strahovit teror, a kroz Hreljin su krstarile danju i nou jake
patrole od oko 20 vojnika. Zbog otre zime i velikog snijega
partizani se nisu mogli odrati u umi, te su se uprkos svim
potekoama spustili u Hreljin i posakrivali po kuama. Oni su
358

bili iscrpljeni od umora, gladi i zime, tako da je bilo momentalno

nemogue organizovati novi logor na ovom podruju.
Zbog toga sam odmah, otiao na vezu u selo Li, koja me
je povezala sa logorom u Bitoraju. Tu sam se dogovorio sa rukovodstvom logora da se mi prikljuimo njihovom logoru. Vratio
sam se odmah u Hreljin, prikupio partizane i poveo ih u logor
na Bitoraj, u koji smo se ukljuili. Ovaj logor bio je meuvremeno napadnut, pa se preselio na planinu Vievicu. Iz Vievice
smo povremeno odlazili u Hreljin, to je bilo veoma daleko, a
osim toga okupator je oko mjesta postavio bodljikavu icu. 2icu
je osigurao stalnim patrolama koje su imale i pse, pa je ulaz u
Hreljin bio vrlo teak. Okupator je i ovdje uveo strahoviti teror
i izvrio mnogobrojna hapenja.
Uprkos svih potekoa mi smo sa Hreljinom imah redovite
veze i koristili ga i dalje za snabdijevanje logora, kao i za mobilizaciju ljudstva. Politiki i propagandni rad u Hreljinu se i
dalje, iako pod teim uslovima, vie-manje redovno odvijao, a
rezultati su ve poetkom 1942. godine, naroito u rano proljee,
bih mnogo vidniji.
Josip CUCULI

PRVI NARODNOOSLOBODILAKI ODBOR

U POKUPLJU

a podruju Pokuplja narodnooslobodilaka borba u 1941.

godini nije uzela ireg zamaha. U pokupskim selima, sa iskljuivo hrvatskim stanovnitvom (na koje je HSS vrila snaan
utjecaj), pripreme za oruanu borbu vrene su ilegalno, preko
malobrojnih lanova KP, njihovih simpatizera i napredne omladine. Partijska elija postojala je samo u selu Donjoj Kupini
(imala je 4 lana: Ladislav Koren, obuarski radnik, sekretar,
Franjo Mikuli Kopa, Nikola Petri i Tomo Mikuli Gaj da),
dok u ostalim selima do 1941. godine jo nisu bile izvrene pripreme za formiranje partijskih organizacija. Pored toga i niz
objektivnih tekoa spreavao je razvoj oruane borbe, a jodan
od tih je bio da je na ovom terenu, u neposrednoj blizini Zagreba, Karlovca i Siska, zapravo u trouglu koji obrazuju ovi gradovi, postojao niz manjih i veih neprijateljevih uporita i
garnizona (Jastrebarsko, Zdenina, Desinec, Horvati, Mavraii,
Domagovii, Leskovac, Buevac, Odra, Velika Gorica, Turopolje,
Mraclin, aina, Pokupsko, Lasinja, Blatnica, Reica, Dubrancc
i drugi). U kotarskom mjestu Pisarovini jedno vrijeme tokom
1941. godine postojao je italijanski garnizon, a u Blatnici njemaki. Pritisak na stanovnitvo bio je veoma snaan kako od
strane jakih vojnikih snaga neprijatelja, tako i od vodstva HSS
i denacionalizovanog klera. Najvei dio mladih ljudi bio je
otjeran u domobrane.
U ovakvim uslovima rad partijske elije u Donjoj Kupini
bio je veoma otean, .no on se odvijao bez prekida. Pri izvravanju svojih zadataka lanovi KP imali su snanu podrku kod
kandidata, koji su pripremani za prijem u Partiju, a kojih je
1941. bilo deset. Postojanje partijske elije bilo je odluujue
kad je partijsko rukovodstvo donosilo oidluku da se ba u Donjoj
Kupini stvore prve organizacije NOP-a u Pokuplju.
360

Radom na pripremama za ustanak kao i svim poslovima

vezanim za narodnooslobodilaki pokret na ovom podruju u
1941. godini neposredno su rukovodili Josip Kra i Marijan
avi.1 Oni su donijeli i direktivu da se u Donjoj Kupini formira prvi Narodnooslobodilaki odbor. Marijan avi trebalo je
da bude prisutan sastanku koji je sazvan radi formiranja odbora,
ali j bio sprijeen pa je prisustvovao Nikola Brezovi Prebeg,
lan KP iz Karlovca (njega su Kra i avi esto koristili radi
povezivanja pojedinih elija, prenoenja direktiva i si.).
Zsf formiranje Narodnooslobodilakog odbora u Donjoj
Kupini postojali su potrebni uslovi. U ovom selu su jo od
1920. godine djelovale napredne snage, a od 1926. navelo im se
stavljaju komunisti Martin Stupljanac, Ivan Busija i Mijo
Petri, koji je 1937. izabran i za predsjednika opine. Narod je
svesrdno pomagao rad komunista (partijska elija je formirana
u septembru 1936. godine) i ostao je uz njih. i kad je dola
okupacija. Jedinstvo naroda omoguilo je komunistima da u
svojoj borbi protiv okupatora i domaih izdajnika dobiju punu
podrku i oslonac.
r
Opinski narodnooslobodilaki odbor formiran je 29. avgusta 1941. godine. Na sastanak su pozvani: Nikola Petri, Ivan
i Stjepan (Bendo) Koren, Mijo, Franjo (Kopa) i Tomo (Gajda)
Mikuli i Dragutin Busija. Od ovih drugova formiran je opinski
NOO, koji je ujedno bio prvi odbor na podruju Pokuplja. (Karakteristino je da je on odmah dobio ovo ime, koje mu je ostalo
kroz cijelo vrijeme rata.)
Sastanak je odran u kui Tome Mikuha. Bila je nedelja,
prije podne, dolazak pozvanih delegata bio je javan, pa su se,
mnogi mjetani interesirah ta se tu dogaa. Bilo je ljudi koji
su dolazih u kuu dok je sastanak odravan, sluali su o emu
se govorilo, a sastanku su prisustvovah i svi ukuani. Osim
njih, toku cijelog sastanka prisustvovala je i Marija Mikuli,
koja je sudjelovala i u diskusiji. Nikome od pozvanih delegata
nije padalo na um da bi bilo potrebno bilo to kriti od naroda.
Po zavrenom konstituiranju (za predsjednika NOO izabran je Franjo Mikuli Kopa) diskutovano je o opoj situaciji,
analizirano je stanje u sel, kao i u kotaru Pisarovina. Kroz
diskusiju je zakljueno da u Donjoj Kupini postoje vanredno
dobri uvjeti za razvoj NOP-a, jer je veina naroda proustaki
opredijeljena, te da bi trebalo odmah prii formiranju partijskih,
omladinskih i organizacija ena na podruju opine, a i u kotaru.
1 Josip Kra, lan CK KPJ, rukovodio pripremama za ustanak na
Kordunu, Baniji i u Gorskom kotaru. Poginuo u Karlovcu 18. oktobra
1341. Narodni heroj. Marijan. avi, sekretar Mjesnog komiteta KP
Karlovac. Uhvaen u Karlovcu u septembru 1941, odakle je prebaen u
Jasenovac i ubijen u logoru. Narodni heroj.

361

Istovremeno je analiziran i dotadanji rad i zakljueno da je

uinjen vidan napredak u proirenju utjecaja NOP-a i na ostala
sela u kotaru, jer je ve u svakom postojalo po nekoliko simpatizera, na koje se u radu moglo osloniti. Nakon diskusije odbor
je donio slijedee zakljuke da se:
pristupi pripremi za formiranje omladinskih aktiva i
Skoja, da se omladina (koja je u naem selu pokazala da je revolucionarno raspoloena) upozna sa zadacima NOP-a;
napredne ene veu uz NOP na raznim zadacima, da
se pristupi njihovom organizovanju i politikom radu; .
svi aktivisti u kotaru upoznaju sa zadacima postavljenim na ovom sastanku, da se angauju u izvravanju zadataka
koje je NOO postavio; da se proiri mrea aktivista (na sastanku
smo istakli imena onih drugova iz drugih sela za koje smo bili
sigurni da e raditi za NOP);
uspostavi veza sa organizacijama NOP-a u Pisarovini,
Lasinji, Pokupskom, Kupincu i Jastrebarskom;
obezbijedi rasturanje propagandnog materijala (proglasa, letaka, radio-vijesti i dr.) u sva sela Pokuplja;
onemogui formiranje ustake vlasti po selima, da se
narod pridobije da ne ide u ustae i domobrane ve da ostane
kod svojih kua i da se aktivira u radu za NOP;
spreme i sakriju to vee koliine hrane, kako ne bi pale
neprijatelju u ruke, kao i da se pristupi sakupljanju i spremanju
lijekova i ostalog sanitetskog materijala;
prie sakupljanju oruja, municije i drugog vojnog
materijala i opreme i da se sve skloni na sigurna mjesta;
pristupi izvravanju manjih diverzija (na TT-ureajima
i linijama), rasturanju propagandnog materijala itd.
Bili smo, nakon sastanka, veoma zadovoljni donijetim
odlukama, ali i svijesni teine i odgovornosti koja nas eka pri
njihovom ostvarivanju. I kod mjetana smo osjetili da su bili
veoma zainteresirani za ono to se rjeavalo, jer im je sastanak
zavren, dolazili su pojedinano i u grupicama pitajui to smo
raspravljali i to je zakljueno. Zbog ovoga smo bili posebno
radosni, jer smo se ponovo uvjerili da e nam narod pruiti
punu podrku. No, odmah smo osjetili da smo pogrijeili to
nismo vei broj ljudi ukljuili u odbor i tako proirili mreu
najodgovornijih aktivista; ovaj smo propust uskoro ispravili.
Posebno smo zadovoljstvo osjeali zbog odluke da se odmah
pristupi akcijama, u emu se rko nije pokolebao.
Nakon nekoliko mjeseci zakljuci odbora bili su uspjeno
ostvareni ne samo u Donjoj Kupini, ve i u kotaru Pisarovina.
lanovi NOO su uspostavili veze sa svim opinama i tamo prenosili propagandni materijal. Uvrena je mrea aktivista
tako su u Pisarovini za NOP radili Ivan Radini Jao, Josip
362

Zganec i Tomo Mika; u Pokupskom Imbro Kovri Dim,

Janko Antolovi i dr; u Kupincu Franjo Kuevi, u Jastrebarkom Ivica Lapai itd. Odbornici su uspjeli da, uz pomo aktivista, u nekoliko navrata rasture letke (pisane na italijanskom)
meu okupatorove vojnike u Pisarovini. Leci su u italijanski
garnizon uneli pometnju i zbrku, jer se nije znalo odakle potiu.
Narod je davao velike koliine hrane za NOP, koja je prikupljana i skrivana u selu dok je nije trebalo otpremiti partii
zanskim jedinicama na Kordunu, kada je sa uspjehom prebacivana preko Kupe. Prikupljanje hrane imalo je snaan politiki
utjecaj, jer je u toj akciji sudjelovao veliki broj ljudi i vezivao
se za NOP. Postignuti su dobri. rezultati i u prikupljanju i
slanju na slobodnu teritoriju lijekova i drugog sanitetskog materijala, to je dobij ano iz apoteke u Pisarovini, a nabavljeno
i u Zagrebu i Karlovcu. Prikupljena je i vea koliina oruja i
otpremljena na Kordun. U novembru je organizovana i opsena
akcija za ruenje stupova i sjeenje telefonskih ica, u kojoj je
sudjelovalo oko 40 drugova. Razvijano je bratstvo i jediiistvo
izmeu hrvatskog stanovnitva Pokuplja i srpskog sa Korduna,
to je naroito dolo do izraaja u pomoi koju su Pokupci pruih Kordunu nakon zvjerskog pokolja koji su ustae izvrile 21.
decembra nad golorukim narodom.
Smatrah smo da, nakon ovih uspjeha, postoje uvjeti za
formiranje partizanskog odreda u Donjoj Kupini, jer je bilo
dovoljno ljudi koji su htjeli da prime oruje i stupe u borbu.
Odbor je s ovim predlogom upoznao drugove u Karlovcu, Zagrebu i Kordunu i zatraio od partijskog rukovodstva u Zagrebu
da poalje grupu drugova koja bi ispitala situaciju i pomogla
pri formiranju odreda. Drugovi koji su doli iz Zagreba bih su
miljenja da za formiranje odreda jo nije sazrela situacija.
U NOO su jo u toku 1941. godine ukljueni Tomo Grbiniek i Ivan Konei, a u poetku 1942. uli su i Franjo Pueak,
Tomo Mikuli Bugar, Ivica Strnec, Mijo i Ivan Lugarec, Joa
Malek i Martin Stupljanac. Iz odbora su izali Nikola Petri i
Dragutin Busija.
Postignuti su vidni rezultati i u radu s omladinom. Tokom
1941. godine formirana je simpatizerska grupa od 10 omladinaca,
kojom je rukovodio Duro Mikuli. On je postao i sekretar skojevske organizacije kada je formirana u aprilu 1942. godine.
Opinski odbor AFZ, od sedam lanova, stvoren je tek u
maju 1942. godine, ah su i do tada ene veoma aktivno sudjelovale u svim akcijama koje je organizirao NOO. Predsjednik
odbora postala je Marija Mikuli.
Razvoj organa narodne vlasti, narodnooslobodilakih odbora, u drugim selima Pokuplja nije iao uporedo s razvojem
NOP-a u formiranju odbora prilino se kasnilo, prvenstveno
363

zbog nepostojanja partijskih elija i dovoljnog broja komunista

koji bi na sebe preuzeli najodgovornije zadatke. Zato su NOO
stvarani tek tokom 1942. godine. U opini Pisarovina seoski narodni odbori formirani su sredinom 1942. godine (u Luelnici
u maju, Bregani u junu, Jamnikoj Gorici i Dvoranjcima u julu
itd). Opinski NOO Pisorovina formiran je koncem avgusta.
U Pokupskom opinski NOO takoe je formiran u avgustu, a
seoski odbori u junu (u Brkievini, Angutanovcu i Pokupskom
Cerju), julu (u Pokupskom) i avgustu (u Kruevcu). U Draganiu.
je seoski odbor formiran u maju 1942, kao i Mjesni NOO u
Jastrebarskom. U opini Kupinec NOO su formirani tek u 11)43.
godini (sem u selu" Bratini, gdje je formiran u septembru
1942), itd.
Zahvaljujui radu partijske organizacije i jednodunosti
stanovnika, Donja Kupina je dugo vremena bila oslonac NOP-a
u Pokuplju. Tako su u 1942. godini u ovom selu radila etiri
seoska NOO, opinski NOO i druge organizacije, koje su do
konca 1942. godine znatno ojaale i proirile svoju djelatnost
na cijelo ovo podruje.
Kada je u maju 1942. formiran Kotarski NOO Pisarovina
(za predsjednika je izabran Martin Stupljanac), dio lanova,
postali su odbornici iz Donje Kup ine, a pri formiranju Kotar-r
skog. Komiteta za kotor Karlovac i Pisarovinu od est lanova
trojica su bili odbornici iz Kupine. lanovi NOO Donja Kupina, svojim aktivnim i samoprijegornim radom za NOP, zfiuzeli
su vidna mjesta i u kotarskim komitetima Jastrebarsko, Velika
Gorica i Samobor, u okrunim organizacijama i kao rukovodioci
u jedinicama 34. udarne divizije koja je formirana u ovim
krajevima.
Tomo MffeurJ

USTANAK U DONJEM LIVANJSKOM POLJU

U Donjem livanjskom polju ljetina je 1941. godine bila ponijela kao rijetko kada, pa su stariji ljudi govorili: Ovo je, djeco,
lo znak. Spavajte jednim okom, a drugim gledajte ta e se
dogoditi. To upozorenje bilo je, meutim, suvino, jer su
djeca osjeala ma nad glavom i miris paljevine...
Uzalud je ponijela godina, malo ko je bio toliko hladnokrvan da spokojno gleda talasanje rai, a da u isto vrijeme ne
obraa panju na zloslutne pucnje u susjednim selima i raskalanu pjesmu ustakih andarma.
Donje polje kao da je bilo prestalo disati: narod se pretvorio u oi i ui. Pred kuama i oko ognjita govorilo se tiho,
sa goveda i ovaca skinuta su zvona ih su pak, zaepljena travom.
Umukli su djeja vriska i smijeh omladine. Donjepoljska sela
skoro nije bilo moguno prepoznati.
Ustae su jo u aprilu zaposjele andarmerijske stanice u
elebiu, Strupniu i Grkovcima i poele svakodnevno da patroliraju selima, da napadaju ljude, da trae oruje i prijete...
A donjepoljski domaini prenosili su jedan drugom poruku:
uvaj oruje, trebae nam!
Ipak, .nije bilo moguno sauvati svaku puku, jer su ustae znale ko je bio u vojsci. Zato je postojao nepisani zakon da
u izvjesnim sluajevimk treba predati oruje kako bi se izbjegao
teror, ali u tom sluaju domain je bio obavezan da kupi drugu
puku. Neki su ih kupovah i vie, jer je oruje prenoeno iz Dalmacije i moglo se nabaviti. Jedna puka kotala je, na primjer,
od 150 do 200 dinara. Siromaniji ljudi kupovali su po jednu,
a imuniji i po tri puke.
Ustaki andarmi bih su uporni u traganju za orujem,
tako da gotovo ni jedna kua nije bila poteena od premetaine,
pa ak i okolni gajevi i ikare su detaljno pretraivani. Ustae
365

su htjele, dakle, da nas lie oruja, jer bi, p * njihovoj raunici,

obraun s golorukim narodom bio sasvim jednostavan. Meutim,
narod je imao sve vie oruja. U mranim talama i pojatama
ljudi su paljivo, kao kakvu svetinju, istili puke i podmazivali
ih, a zatim ih zavijali u tkaninu i stavljali u tajna skrovita,
zajedno sa municijom i bombama.
Sredinom juna poinje ono to smo i oekivah: hapenja
i ubijanja. Dvadesetak ustaa dolo je u Sajkovi. Uhapeno je
12-nevinih ljudi i otjerano iznad Suhae, kod Livna. Svi su poubijani i baeni u jamu, ali je trojici Donjepoljaca uspjelo da
pobjegnu. Oni su doli u donjepoljska sela i upozorili ljude na
to kakva ih sudbina eka ukoliko budu mirno posmatrali zloine. Odmah, u junu, nekoliko ljudi uzeli su oruje i poli u
umu, pod Troglavom.
Na sjevernoj strani polja, u selima Vrbici, Radanovcima,
Bojmuntima, elebiu, Bogaima i Bastasima, takoe je strpljivost prevrila mjeru i poelo se sve glasnije govoriti o borbi.
U vrbikoj osnovnoj koli zakazan je, u najveoj tajnosti, sastanak vienijih ljudi iz tih sela. Jednoduno je zakljueno da se
uva postojee i nabavlja novo oruje. Tom prilikom napisano
je pismo Glamoanima i predloeno im da zajednikim snagama
prue otpor ustaama. Kuriri su se vratili sa odgovorom da je
vano sauvati oruje i saekati jo koji dan, da je potrebno
izbjegavati neorganizovane sukobe sa ustaama uvati svoje
ljude.
Tako je Donje livanjsko polje poelo da se budi. Ljudi
su poslije nepokolebljive odluke da se bore, poeli slobodnije da
diu, da glasnije razgovaraju i osjeaju u sebi neizmjernu snagu
naroda eljnog slobode.
Starci su upuivali na opreznost. Neki od njih nisu oekivah nita dobro iz pobune protiv vlasti i drave i strepili su
da se iz svega toga, to njihova djeca i unuci spremaju, ne rodi
jo vee zlo. Meutim, zlo nije moglo biti vee.
TRENUCI U KOJIMA OVJEK PREZIRE SMRT

Prva ustanika puka odjeknula je u Grkovcima 27. jula

1941. godine. Ustanici su munjevito napali andarmeriju i veu
grupu ustaa, koji su doli iz elebia. Pucnjava je trajala nekoliko asova, a onda su ustaS poele da bezglavo bjee u pravcu Livna. Jedna grupa je okrenula poljem, ispod Sajkovia.
Njih su Sajkovljani sa nekoliko puaka napali i razjurili. Ustanak se rasplamsao sa obje strane polja, i ispod Dinare, i ispod
Staretine. Grupe ustanika stalno su se poveavale i bilo je moguno pruiti neprijatelju ozbiljniji otpor.
366

Na sjevernoj strani polja odmah naredne noi osnovane

su dvije grupe. Jednom je komandovao Mirko Kozomara, a
drugom ore Jovi. Ujutro su grupe ve bile rasporeene od
ceste kod Kulaice do vrha planine Staretine. U toku 28. jula
pristizala su pojaanja iz Nuglaice, Zajaruge i Grkovaca. Ustanicima na Staretini komandovao je Milo Tica, radnik komunista. Na junoj strani polja koncentrisali su se ustanici iz svih
sela od Peulj do Ceprazhja. Za komandanta tog dijela fronta
izabran je Marko Mrvi. Drugog dana ustanka primijeeno je
nekoliko kamiona sa ustaama, koji su se kretali cestom preko
Pustopolja. Nareeno je da se kolona napadne. Borba je trajala
4 asa, a im je poeo da pada mrak ustae su se povukle u
Livno.
Prvih dana avgusta' donjepoljski ustanici uvrstili su odbrambeni front na duini od preko 25 kilometara. Front se protezao od Vjetia gore, na Dinari, do vrha Staretine. Danonono
su ljudi bili na poloaju i sa nevienom hrabrou izvravah
svako nareenje komandanta. Na toj duini fronta bilo je oko
900 ustanika, osim manjih patrola i straa u selima. Ali je samo
10 odsto boraca bilo naoruano, dok su ostali nosili gvozdene
vile, kose, na brzinu napravljena koplja itd. Bilo je, meutim,
dosta lovakog oruja, dvocijevki i jednocijevki, zatim starijeg
oruja, kao to su, na primjer, razne kubure, kremenjae i si.
Mnogi borci ili su na poloaj i nenaoruani kako bi neprijatelj
stekao dojam da smo mnogobrojni. U tome smo potpuno uspjeh,
jer su uskoro stigle vijesti da se u neprijateljevim redovima sigurno misli da ustanike snage broje oko 5000 naoruanih boraca. I taj broj su oni uvijek uporeivali sa brojem ustaa i traili
pojaanje od svoje komande u Livnu, pa smo neko vrijeme bih
prisiljeni da se suprotstavljamo i snazi od oko 300 ustaa, naoruanih tekim i lakim mitraljezima, a imali su i dva brdska
topa i jedna oklopna kola. Tako je nepuna dva mjeseca na nae
poloaje ispaljeno oko 2000 topovskih granata, od kojih je veinom stradalo stanovnitvo i kue u selima.
Ustanici su sve vie hili na pravu, dobro organizovanu
i disciplinovanu vojsku. Nije prolo dugo vremena od prvog
ustanikog pucnja, a donjepoljski borci bi su razvrstani u ete,
vodove i desetine. Svaki ovjek znao je svoju dunost i besprijekorno je izvravao. I naoruanje smo poboljah: dobili smo
nekoliko pukomitraljeza i dovoljno municije. Ustanici tada vie
nisu ekah da budu napadnuti, p da se brane. U svakodnevnim
borbama steeno je iskustvo i vjera u svoje snage, pa su vreni
vrlo uspjeh kontranapadi. Zbog toga je strah uhvatio ne samo
one ustae sa kojima smo se tukli ve i njihove glaveine u
Livnu, do kojih je jedva dopirala tutnjava bombi i topova iz
Donjeg polja.
367,

Za sada neka samo ne spavaju u miru, ali doi emo mi

njima ubrzo na ,dobrojutro', ne samo u Livno nego i u Zagreb
govorili su borci radujui se vijestima da u Livnu vlada strah
i paniKa.
Ustae su osjetile da se centar ustanka nalazi pod Troglavom, u Sajkoviu, Gubinu, Provu i Ceprazlijama, pa su se njihovi napadi sve vie koncentrisali ba na taj sektor. Ustae su,
takoe, znale da se na Vjetia gori nalazi jaka grupa ustanika
iz Dalmacije i da su Donjepoljci ve imah redovne kontakte sa
tom grupom. Zato su preduzimale sve to im je bilo moguno da
bi onemoguavale tu saradnju.
Dobro se sjeam jednog od mnogobrojnih pokuaja ustaa
da razbiju poloaj ustanika, koji se protezao od Kisine ulice
u Ceprazlijama do Velikog Sokolca.
Bio je 18. avgust, vreo ljetni dan. Snana artiljerijska
vatra u prijepodnevnim asovima upozoravala nas je da bi
moglo doi do napada. Borci su, meutim, mirovah u zaklonima
i alili su se na raun ustakih topova, pazei budno na ustake
poloaje koji su se nalazili du Grania ulice, na Poljanicama,
Maretinu vijencu i Samaru, na Dinari.
Oko 14 asova topovi su zanijemili, -a po kronjama stabala
i zidovima osuli su mitraljeski rafali. Zauo se i zvuk motora
blindiranih kola.
Junaci, gaajte dobro, uvajte municiju! uo se
glas Marka Mrvia.
listae su se sve vie pribliavale. Ali nae je oruje utalo. Nastojali smo da dobro iskoristimo svaki metak. Na isturenijim takama naeg poloaja nalazili su se borci naoruani
kopljima, vilama ih obinim toj agama. Raunali smo: nema
koristi od hladnog oruja ako borci nisu to blie neprijatelju.
Onda je doao trenutak da progovore i ustanike puke.
Vie s nije mogla uti komanda, rafali ustakih mitraljeza
nisu prestajali. Neprijatelj se toliko pribliio da su poele padati
i rune bombe. Teki mitraljez iz bornih kola sipao je smrtonosnu vatru, a ustanici nisu imali sredstva da se bore protiv
elinog oklopa. Municije je ponestajalo i nastupio je trenutak
kada su borci poeli traiti bolje, sigurnije zaklone. Uzaludna
je bila komanda, jer se nita nije ulo osim neprekidne pucnjave. Ustanici su poeli uzmicati, metar po metar. Ustae su bile
brojno daleko nadmonije, a naroito u pogledu naoruanja.
Poslije nekoliko kilometara povlaenja izgledalo je da
drugo nita ne preostaje nego se treba dokopati ume pod Troglavom. A ene, djeca, starci, ta e s njima biti? Iz nekoliko
kua u Ceprazlijama visoko se uzdizao crni dim, od ega je
uareno nebo, inilo se, postalo jo toplije.
Juri! viknuo je neko.
368,

 Juri! Branimo svoje prolomilo se iz stotine grla.

Tada su nastupili trenuci, koje ovjek ne moe opisati,
trenuci u kojima ovjek prezire smrt, kada ljude tako ponese
elja za pobjedom da nema snage koja ih moe zaustaviti. im
su ustanici napustili zaklone i uz povike juri potrah na
cijevi ustakih mitraljeza, puana i mitraljeska paljba najedamput je prestala. Na avgustovskom suncu sijale su se otre
kose i;gvozdene vile, bajoneti, privezani na vrhu koeva . . .
Ustae je uhvatio takav strah, da su jednostavno prestale
da pucaju i dale se u panian bijeg.
Dinara je odjekivala od glasnih povika Donjepoljaca. Zaula se i pjesma. Borna kola neto su zaostala, valjda nije bilo
zgodnog mjesta da se okrenu, pa ih ustanici umalo nisu zaplijenili.
'
Iz desetine krovova sukljao je dim i plamen. Selo se smaglilo. Ljudi jedva uspijevaju da se meusobno prepoznaju.
Mirie barut, zapaljeno ito i vuna. Jauu starci i ene. Plau
djeca, uje se stravina rika govei u zapaljenim talama...
Pobjeda je skupo plaena. Poginulo .je nekoliko ustanika,
a nekoliko ih je ranjeno. Ah ni ustaama nije bilo lako," jer se
vie nisu usuivale da protiv ustanika stupe u ozbiljnije okraje. I kao da se njihova uloga od tog dna svela na to da
sprijee ustanike da ne prodru dalje, prema Livnu. Za njih je
donjepoljska drava postala neosvojiva. Bijesno su gledah
crvenu zastavu, koja se od prvih dana ustanka zavijorila na krovu sajkovake kole. (U koli je naena trobojna zastava pa je
bijeli i plavi dio odrezan, a crveni uvren na drvo i dignut
na krov.) Zastava se vidjela daleko okolo.
Vidite h da Donje polje ima vezu sa Rusijom govorile su ustae kada se kao krv crvena zastava ugledala na krovu
sajkovake kole.
DALMATINCI SU OSVOJILI SIMPATIJE BOBACA

Za dalji razvoj ustanka imalo je velikog znaaja povezivanje sa dalmatinskim drugovima. Krajem avgusta u Donje
polje je dolo 11 ibenana komunista. Svi su bili Hrvati, pa
je meu donjepoljskim borcima bilo i takvih koji su sa nepovjerenjem gledah na te mladie.
Ljudi, da ovo nisu Pavehevi pijuni? Saputalo se na
poloaju. ta ga zna, moe svata biti. Vide ustae da s nama
ne ide lako, pa okrenule u pijunau.
Kakvi pijuni to su ti pravi pravcati komunisti
objanjavali su im razboritiji. Jeste h uli kako vezu o Rusiji, o komunizmu, mozak da ovjeku stane.
24 Ustanak 1941.

369

Poslije nekoliko borbi, meutim, nepovjerenja je nestalo.

I mladi Dalmatinci osvojili su simpatije boraca. ibeniani su
se, naime, u svim okrajima hrabro ponijeli pokazujui nam
kako treba ratovati. Zavoljeli su ih svi stanovnici Donjeg polja.
Na svakom mjestu, na kome su se nalazili, unosili su vedro
raspoloenje, smijeh i pjesmu. A u tome su prednjaili Miro
Vii i Jere Belamari.
Drugovi iz Dalmacije, po njihovoj elji, rasporeeni su po
selima u svaku ustaniku etu po jedan. Nakon kratkog vremena oni su postali politiki rukovodioci tih eta. Iskoriavali
su svaku priliku da neto kau o sutini oslobodilake borbe u
Jugoslaviji, o Komunistikoj partiji itd. I danas se ovjek mora
odueviti nainom na koji su Donjepoljci, bez trunke kolebanja
i neodlunosti, prihvatili ciljeve revolucije i Komunistiku partiju kao rukovodeu snagu u borbi za slobodu iako Partija do
tada u tom kraju nije imala jaeg uticaja. To u izvjesnoj mjeri
potvruje injenica da iz tih sela gotovo niko nije otiao u etnike kao i odnos ustanika i itavog stanovnitva tog kraja prema
jedanaestorici dalmatinskih komunista. Za-njih je, na primjer,
uvijek ostavljan najbolji zalogaj, najljepe arape, najudobnija
postelja. So je, recimo, u Donjem polju bila dragocjenost, ali su
domaice redovno nale po kje zrno za nae komesare i kolarce. Djevojke su se utrkivale u tome koja e od njih da izveze
inove ibenanima ili; da im daruje maramu. A na poloaju su
ih ustanici silom tjerali u najsigurnije zaklone.
Ko e nam politiku voditi ako vas, nedajboe, kugla
potrefi. Za nas je manja teta, ima nas hiljade jednakih.
Ubrzo je uspostavljena veza i sa Ivanom Brauljem, koji
i e komandovao ustanicima na Vjetia gori, a jednog dana u
Donje polje stigao je i Vice Buljan, organizator ustanka u Sinjskoj krajini. Donjem polju pritekla je, takoe, u pomo i jedna
eta Grahovljana, kojom je komandovao Jovo Gai. Stizale su
dobre vijesti i iz Glamokog kraja. Na Cincaru je, poetkom
oktobra, formiran Cincarski odred; ustanak se rasplamsavao na
sve strane. Nismo, dakle, bili sami. ..
DOSTA MESA, ALI MALO HLJEBA

Od prvog dana ustanka snabdijevanje boraca hranom teklo

je uredno. Kuhana su samo dva obroka dnevno. Hljeba je, dodue, bilo malo, ito su ene mljele u smjenama, i to danonono,
pomou runog rvnja. Zato se esto dogaalo da borac dobije
i kilogram mesa, a samo nekoliko zalogaja hljeba. ete i vodovi
imali su ekonome i kuhare. Posebne komisije, od tri lana, koje
su postojale u svakom selu, odreivale su koliko koje domain370,

stvo treba da da mesa, brana i ostalih prehrambenih artikala,

Svak je izvravao svoje obaveze bez pogovora. I sve se moglo
dogoditi ah borci su morah dobiti hranu da bi jeh na vreme,
osim u onim sluajevima kada se borba nije mogla prekinuti. U
selima su najprije potrijebljene kokoi, jer u sluaju povlaenja
one bi ostale, dok je ovce i goveda bilo moguno tjerati u umu.
Ali zalihe hrane sve su vie iscrpljivane, a o novoj ljetini
malo je ko mogao da se brine. Stotine porodica ostalo je bez
krova nad glavom, bez zrna ita i odjee, jer su ustae palile
i pljakale sve do ega su stigle. Na podruju Donjeg polja
crnjelo se stotine zgarita. Bilo je potrebno osigurati ishranu i
smjetaj za nekoliko stotina nezbrinute djece, ena i iznemoglih
staraca. A takvih je bivalo svakim danom sve vie. Ustae su u
svom bijesu, nemone da slome ustanak, ubijale i bacale u jame
nedune ljude; tako da su poubijale i bacile u jame vie stotina
stanovnika Donjeg polja. Poznati su zloini u Celebikoj :koh,
kao i masovna ubijanja Srba u Gornjim i Donjim Rujinama,
zatim u Litanima i eprazlijama.
USTANAK JE BIO SVE ORGANIZOVANIJI

ita donjepoljska bila su poutjela, a teko klasje ekalo

je kosu i srp.
Iskapae zrnje, jedra godina, hajde da se ovo skupi u
hambare predloeno je u ustanikoj komandi.
Odmah je organizovana etva, a neto kasnije i vridba.
Nita nije smjelo propasti. Zima je dolazila, a trebalo je ratovati. Zato niko nije pitao ija je njiva, ve se gledalo samo na
to da li je ito zrelo. Nije bila rijetkost vidjeti kosca sa karabinom preko lea. Organizacija sakupljanja ljetine bila. je odlina: sve je teklo onako kako je bilo predvieno, a da ustaniki
poloaji nisu slabih.
Ustae su preko dana stalno gaale stanovnitvo na njivama, pa je na ugroenom podruju etva obavljana nou.
Inae, preko noi, u svim zaseocima strau su drali mladii i
djevojke. Straa je drana po utvrenom rasporedu, kojeg se
strogo pridravao svaki onaj koji je bio ha spisku. Istovremeno,
kroz svako selo danonono su krstarile patrole boraca, koje su
provjeravale budnost straa i pazile na red u selu. Organizovana je, takoe, i obavjetajna sluba, koja je efikasno pratila
razvoj dogaaja na neprijateljskoj strani, kao i utjecaj etnike
propagande na ustanikom podruju. Kurirska sluba redovno
je funkcionisala izmeu ustanikih jedinica pod Staretinom i
onih pod Dinarom.
24

371

Ustanak je, dakle, dobijao sve vie forme organizovane

borbe, a ustanike grupe svojstva pravih vojnih jedinica, sposobnih. za sloenije i tee borbe. Istovremeno cjelokupni ivot i
rad u selima prilagoeni su potrebama borbe.
U septembru je izabran i narodni sud, koji su sainjavala
trojica sudija. U selima su injeni sitniji prekraji i sudije su
imale pune ruke posla. Sud je mogao izricati sve kazne, pa ak
i smrtnu. Sjeamo se, na primjer, suenja jednom Donjepoljcu,
koji je na svoju ruku, bez iijeg znanja, otiao u Livno i donio
svojoj kui nekoliko desetina kilograma brana.
Zna li ti, crni kukave, da nam bruka borbu korio
ga je predsjedavajui.
Nije to nikakva bruka, slavni sude, branio se optueni ako sam donio malo brana iz Livna nisam se upisao ni u
ustae niti u etnike.
Nismo ti mi svijetlili kuda si iao i ta si radio. Ali
znamo da si bacio ljagu na Donje polje. Sta e rei neprijatelj?
Pomrijee od gladi ustanici to e rei. Ti jede neprijatelj evo
brano, a ne boh te glava za ugled nae borbe.
I sud mu je jednoglasno presudio najteu kaznu. .. Danas
je, moda, teko razumjeti takvu odluku suda, ali narod u Donjem polju, primio je tu presudu potpuno mirno, uvjeren i njenu
opravdanost. Meutim, na intervenciju ustanike komande, sud
je ponovo razmatrao taj sluaj i optuenom je poklonio ivot,
jer je, u stvari, bio poten ovjek. Novom presudom odreeno
je da mu se oduzme i za vojsku zakolje dvoje govei i nekoliko
koza.
U drugom, opet, sluaju krivac je otiao u umu pod Troglavom i sasjekao bez odobrenja 30 jelia. Pravio je nekakve
kace i bila mu je potrebna duga. Ubrzo se naao pred narodnim
sudom i jo bre je donesena odluka: oduzima mu se 14 jaraca
etvrtaka za potrebe vojske, a poslije klanja mogu mu se samo
koe vratiti.
Kriv sam, drugovi, jedite jarevinu, a zadrite i koe,
borcima mogu zatrebati rekao je umokradica kada su mu,
u smislu odluke suda, ponuene koe.

U toku poslednjih dana novembra u svim ustanikim selima izabrani su i prvi narodnooslobodilaki odbori. Odbore je
sainjavalo po 5 najistaknutijih drugova. Izbori su imah besprijekorno demokratski karakter, to je ostavljalo snaan utisak
na narod, svjestan da narodnooslobodilaki odbori predstavljaju
prve tekovine njegove teke borbe. Odbori su, pored funkcija
vlasti, radili i niz drugih poslova. Tako su, na primjer, odmah '
372,

poslije izbora prestale da rade seoske komisije za razrez.mesa i

ita, a narodnooslobodilaki odbori preuzeli su na sebe dunost
snabdijevanja ustanikih eta hranom. Oni su se, takoe, brinuli
za smjetaj i ishranu porodica ije su kue bile popaljene, ili su
im odrasli i zdravi ukuani poubijani; sakupljali su odjeu .i
obuu za vojsku; mirili zavaene komije i izvravali niz drugih,
zadataka, tako da su ovi prvi donjepoljski organi narodne vlasti
praktiki bili u neprekidnom, zasjedanju.
Tim je donjepoljska republika dobila jednu od najvanijih institucija, neophodnu za normalno razvijanje narodnooslobodilake borbe, ka i za normalan ivot i rad u selima.
TAKTIZIRANJE OKUPATORA

Ustaniki front od Staretine do Vjetia gore bio je, tako

rei, neprobojan 53 dana od 27. jula do 20. septembra. Ustae
su uzaludno pokuavale da ugase vatru u Donjem polju, koja
je munjevito zahvatala mnoga nova sela i krajeve. Neprijatelj
je, naposletku, izgubio nadu u to da bilo kakva vojna sila. moe
unititi svenarodni otpor. Uvjeren u to da ustanici, u neprekidnim okrajima, postaju sve jai i samopouzdaniji, okupator
je poeo da taktizira, kako bi, na tih nain, razoruao Donjepoljce.
U to vrijeme dobijali smo obavjetenja da u Livno stiu
snani vojni potencijali Italijana, da se izgrauju kasarne, kopaju rovovi i zidaju bunkeri. Ustae su, valjda, odmah upozorile
okupatorsku vojsku na ustanak u Donjem polju i na njegovu
snagu, pa su Italijani uurbano pripremali odbranu Livna..
Italijani su, meutim, pokuali da navrate vodu na svoj
mlin pa su poeli da spreavaju pokolj i da se predstavljaju
kao aktivni zatitnici Srba u livanjskom kraju. Polovinom septembra i talijanska komanda predlae pregovore sa ustanicima
za uspostavljanje primirja. Nakon razmatranja ovog italijanskog
predloga ustanika komanda se sloila da na pregovore treba
poi. Razloga za ovakvu odluku ustanike komande bilo je
mnogo. Jesen je bila na pragu, ljetina nesakupljena, sjetva nepripremljena. Glad je ve poela da prijeti. Zatim, bilo je malo
vjerovatno da bi ustaniki front izdrao zajedniki pritisak
ustaa i Talijana. Predah bi, dakle, dobro doao.
Pregovori su odrani u Ceprazlijama, izmeu ustanikog
i neprijateljskog poloaja. Italijani su pokuali da se i ovdje
pokau kao zatitnici srpskog ivlja te su predloili; da se front
rasformira, ustanici odloe oruje i da svaki ide svojoj kui. Za
bezbjednost su odgovorne italijanske jedinice. Ustanika delegacija naivno je povjerovala da e Italijani uspostaviti mir i
373,

bezbjednost pa su se sloili da e front rasformirati, ali pod

uslovom da ustake jedinice ne smiju zalaziti u srpska sela.
Italijani su prihvatili ove uslove jer je njima bilo najvanije
razbiti kompaktnost ustanika, povui ih sa poloaja kuama,
stvoriti u njima osjeaj izvjesne sigurnosti. Tako su ustanici,
nakon 53 dana provedenih danonono na poloaju, poeh da se
vraaju svojim kuama i da ive nekom vrstom kasarnskog
ivota. Privremeno dranje italijanske vojske imalo je utjecaja
na raspoloenje pojedinih naih ljudi. Kolebanja su se zapaala,
uglavnom, kod po godinama starijih boraca, koji su smatrah da
italijani nemaju nikakvih zlih namjera, pa su predlagali da
treba ii kui i obraivati zemlju. Ako zaprijeti nova opasnost
' oruje je tu, ponovo emo se braniti govorkali su kolebljivci. I u ustanikoj komandi bilo je razliitih miljenja, pa je
bilo neophodno da se o novonastaloj situaciji obavijesti vie
rukovodstvo narodnooslobodilake borbe i zatrae uputstva.
Odlueno je da se Miro Vii, sa jo nekoliko drugova, uputi u
Drvar radi konsultovanja.
Iz Drvara, meutim, nisu dobijena nikakva iznenaujua
uputstva. Nareeno je, naime, da se ne smije dozvohti rasipanje ustanikih jedinica. Ogromna veina ustanika oduevljeno
je prihvatila te savjete, kao i predloge o reorganizaciji vodova i
eta, o izgradnji baraka u umi pod Troglavom, kao i predlog
da se pripremaju i izvode napadi na neprijateljeva uporita.
U umi, pod Troglavom, nalo se preko 200 naoruanih
boraca. Oni su bili podijeljeni u ete i vodove. Zatim su svi
ustanici poloili zakletvu da e se hrabro boriti protiv okupatora
i domaih izdajnika do konanog osloboenja zemlje.
Na sjevernoj strani polja uinjeno je to isto, to je, u stvari, bio i definitivan udarac etnikoj propagandi, usmjerenoj na
razbijanje oslobodilakog pokreta u donjepoljskim selima.
Ba u vrijeme najupornijih pokuaja etnika da u privremenom zatiju u Donjem polju neto uare, pod Troglavom je
osnovana prva partijska elija. Njeni prvi lanovi bili su
Vojislav Iveti, Kota i Vaso Pajin, Jovo Rosi, Jovo Radi i
ora_ Marijan.
etnici su brzo uvidjeli da tok dogaaja u Sajkoviu, Vrbici, Gubinu, Radanovcima i ostalim ustanikim selima nije
moguno zaustaviti i skrenuti ga u drugom pravcu. Tako su
ustanici stekli jo jednog opasnog neprijatelja. Ipak, to nije
smetalo pokretljivim ustanikim etama da organizuju uspjele
napade u okolini Sinja, u livanjskoj i glamokoj kothni, na
planinskim prevojima i drumovima.
Jovo ROSI, Milo KONJIKUIC i Bordo JOVIC

IZ RASINSKOG PARTIZANSKOG ODREDA

PRVO NAORUANJE ODREDA

Posle bombardovanja Kruevca 6. aprila 1941. godine sea

se Boidar Stankovi Pope moj otac, inae svetenik, doneo
je odluku da se sklonimo u oblinje selo Makreane. Mislio sam
da smo mi beimo i bilo mi je krivo pri pomisli da e na ljudi
smatrati kukavicama, jer sam kao skojevac eleo da se prikljuim odbrani grada. Iznenadio sam se velikoj koloni ljudi, ena
i dece koji su beali iz Kruevca, praeni poarom iz Obilieva.
U Makreanima smo se smestili u kui popa Dragoslava,
gde se prialo samo o ratu. Sutradan, 7. aprila, doli su neki ljudi
kod crkve i priali da naa vojska napreduje u Bugarskoj i Albaniji, pa je meu nama zavladalo veliko raspoloenje. Ljubi
Petroviu, mladiu koji je stanovao u blizini popove kue, govorio sam da e na Nemce odmah napasti i Crvena armija, emu
se Ljuba mnogo obradovao. Kad smo u daljem razgovoru konstatovali da nema ni jednog naeg aviona u vazduhu da sprei
nemake avione, Ljuba je naivno odgovorio: Sigurno bombarduju Berlin i Sofiju!. .
Nekoliko dana kasnije, sedei u L.jubinoj kui planirah
smo kako da se prikljuimo vojsci kao dobrovoljci. Kia i sneg
padali su bez prestanka, pa je u sobi bilo vie nego prijatno kad
u kuhinju banu ovek u unifrmi, sav zamazan od blata i poe
da plae kao dete. Bio je to Ljubin stric Branko Petrovi, seljak
iz Makreana. Propade naa zemlja. Nemci e sutra ui u
Kruevac. Jedva sam pobegao da me ne zarobe. Ni puku nisam
opalio, a rat je ve zavren! govorio je ika Branko kroz
suze. Gledali smo ga zabezeknuto. Otkud ovde Nemci kad nai
tek to nisu uli u Sofiju? Kad se smirio, Branko nam je
375,

ispriao da je lino video Nemce na tenkovima i veruje da e

oni ve sutra biti u Krueveu, to se i obistinilo.
Sutradan stigoe u Makreane neki seljaci i ispriae da
je Kruevac pun Nemaca, ali ne diraju civile, pa zamolih oca
da odem u Kruevac, emu se on odluno suprotstavi. Oko 11
sati stie u crkvenu portu jedan na oficir sa 7 vojnika, naoruanih pukama. Pomislili smo da je to prethodnica neke voe
jedinice, koja e napasti Nemce, ali se u to brzo razuverismo.
Oficir nam ree da vojska svuda baca oruje, da se stariji oficiri,
sa itavim plikovima predaju Nemcima, a da se on, kada ja
komandant njegovog (konjikog) puka naredio kod Deligrada
da se predaju Nemcima, odvojio sa ovih 7 vojnika. Konjima
smo pregazili Junu Moravu i preko sela Ljubea i Velikog SiIjegovca doli do Goglova. Tu smo konje predali seljacima
pria oficir. Iz Goglova su poli prema Zapadnoj Moravi, raunajui da e se usput prikljuiti nekoj jedinici koja odstupa
prema Kraljevu i aku. Vest da su Nemci u Krueveu ih je
porazila. U uniformama ne mogu dalje da je probiju, pa su
svratili ovde. Posudite nam seljaka odela da bi kamuflirani
mogli dalje da traimo nau vojsku obrati nam se oficir s
molbom u kojoj je bilo vrste reenosti da se ne predaju Nemcima.
Seljaka odela kod popa nije bilo, a nai ih za jedno poslepodne bilo je nemogue. Osim da neko ode u Kruevac
i kod nekog abadije kupi odela, ali i za to treba novac
predloi moj otac. Oficir izvadi tos novanica tvrdei da vojnici
imaju pune torbice hiljadarki. Nudio je novac onome koji so
prihvata da ode u Kruevac, ah su Makreani odbijah da uine
takvu uslugu. Zamolio sam oca da idem ja, tb oficir jedva
doeka: On je mlad, vidi se da nije bio vojnik; njega Nemci
nee dirati, poe da nagovara oca. Odmah sam poeo obrazlagati svoj plan: da u Rasinu pregaziti kod jaza, da u odela
kupovati po jedan, najvie dva para i da u sve ostavljati kod
kue u Novom naselju. Poto kupim svih osam pari, onda u
preko Rasine doi u Makreane zakljuio sam samouvereno,
to se svima svidelo, pa i pop dade pristanak.
Stigavi u Kruevac svratio sam u abadijsku radnju moga
druga iz detinjstva Miloja Cvetanovia. Pristao je bez ikakvog
kolebanja da mi da svih 8 pari odela, koja sam upakovana po
dva para prenosio u Novo naselje. U tom prenosnju paketa
sreo sam Paju Stoilovia, kome sam sve ispriao. Paja mi jc
rekao da je direktiva KPJ da se skuplja oruje i da e Partija
nastaviti borbu protiv Nemaca. Dao mi je proglas CK da ga
proitam i dam dalje na itanje.
Odela, preneta od. Cvetanovia u Novo naselje, natrpao
sam u dak i poao za Makreane, razmiljajui o onome to mi
376,

je rekao Raja. ta e vojnici raditi s pukama kad se obuku u

seljaka odela, iskrsnu mi pitanje na koje odmah zatraih odgovor. Puke e ostaviti, a ja u ih uzeti i o tome izvestiti drugove.
Uiniu neto to Partija nareuje. Ali kako u to objasniti ocu.
i pop Dragoslavu? Zanet ovakvim mislima, doao sam do Rasine.
Reka je nabujala od kie pa je nisam mogao pregaziti. Moram,
ii preko mosta, a na njemu stoji nemaki straar. Sa proglasom
OK u depu i punim dakom na leima bilo je riskantno. Oficire mi moda i dati puke ako na vreme odnesem odela, zato pioram da reskiram. Krenuo sam prema mostu, gledajui u straara.
koji nikog od prolaznika nije dirao. Kad sam mu se pribliio,,
on mi je okrenuo lea i ne obraajui panju na moj dak. Noge
su mi klecale, a znoj curio niz lea. A kad sam preao na drugu,
stranu mosta i sam neznam kako sam stigao do Makreanske
crkve.
Svi su mi se obradovali. Oficir je odmah naredio vojnicima
da se presvuku, a kad je to uinjeno on se obrati pop Dragoslavu: ta e sa pukama, jer dalje ne moe^la ih nosi. Zadrau.
kod sebe samo pitolj, a puke nek ostanu kod vas ree
odluno. Otac i pop Dragoslav poee da odvraaju oficira od
ove odluke smatrajui da e bolje biti ako ih vojnici ponesu doMorave i tamo bace, zbog ega sam se umeao u razgovor. Neka
puke ostanu, ja u ih' skloniti do vaeg povratka s ime se
oficir rado sloio. Moj otac je bio uporan da puke ne ostanu, ali.
se pop Dragoslav ipak sloi da prihvatimo puke, skrenuvi mi
panju da o tome nikom ne priam. I tako, predavi nam 7
puaka, 2 bombe i 400 metaka, oficir sa vojnicima (preobuenim u seljaka odela) krenu u pravcu Zapadne Morave. A kadje pala no, Ljuba Petrovi i ja preneli smo oruje u Stara lojza.
i zakopali u jednoj suvoj kolibi.
.
Vratio sam se u Kruevae i o svemu obavestio partijsku,
organizaciju preko Mike Radovia. Poetak okupacije bio je
teak. kole nisu radile, pa ni organizacija SKOJ-a gimnazije,,
iji sam ak i ja bio. Mesni komitet je izvrio reorganizaciju.
SKOJ-a i grad podelio na 4 rejona, ime su stvoreni zajedniki
aktivi skojevaca aka i radnika. Ja sam pripadao grupi Novog:
naselja. Na rad se sastojao u kolektivnom itanju naprednih,
knjiga i proradi -materijala koji smo dobijali od Mike Radovia.
U kuu mojih roditelja nastanila su se dva Nemca iz SS jedinice.
Kako je otac vie vremena provodio u Makreanu, bio sam potpuno slobodan u kui. Majka se nije meala ni u ta. U suterenu,'koji nam je sluio kao kuhinja, namestio sam veliki sto, a
preko njega razapeo mreu za stoni tenis. Ovaj suteren bio je
idealno mesto za sastanke. Kad bi Nemci prolazili dvoritem,,
uli bi samo lupu loptice za stoni tenis. im bi Nemci otili, mi
bismo nastavili sa itanjem i diskutovali o naim daljim zada377,

cima. im bi skuvala ruak, majka bi otila u sobu, tako da

smo celo posle podne bili nekontrolisani. Tako je to trajalo sve
do 22 juna, kad su Nemci napali SSSR.
Miku Radovia viao sam svakog dana, govorei mu da
puke koje sam zakopao u Makreanu treba da se prebace na
drugo mesto. On mi je stalno ponavljao da budem strpljiv i da
drugovi iz Partije znaj ta rade. 5. jula Mika mi ree da su
drugovi reili da puke prebacim u Kruevac, a poto ja to ne
mogu sam poi e i on sa skojevcem Zivoradom Paunoviem i
jo jednim lanom KPJ. Posle nekoliko dana Mika je doao kod
mene i rekao mi da odem na igralite fudbalskog kluba Car
Lazar gde u se preko Stanoja, uvara igralita, povezati sa
jednim drugom koji dolazi u ime komiteta. Stanoja sam poznavao kao tiha oveka, koji je kuburio da ishrani sebe i porodicu;
njegova ena je istila fudbalerima cipele a on je preko leta
prodavao kuvane kukuruze, da bi zaradio koji dinar. Sada
saznajem da je taj isti Stano je revolucionar i da drugovi iz
Partije imaju u njega,puno poverenje.
Tog poslepodneva nali smo se sva trojica na igralitu,
koje je u to vreme uvek bilo puno ljudi i omladinaca koji su
igrah tuparac i kartah se u novac, pa nismo bih sumnjivi. Kad
sam pitao Stanoja za druga koga traim (od Mike sam saznao
da je pitomac iz Obilieva), odgovorio mi je da treba jo da
priekam. Kad je mrak potpuno pao, Stanoje odvede Radovia,
Paunovia i mene na tavan svoje kuice i ree da priekamo
dok ne odu svi sa igrahta pa e dovesti druga koga traimo.
"Sati su prolazili ali nikoga nije bilo. Pred policijski as pope se
Stanoje kod nas i ree da idemo kui poto drug verovatno.
nee ni doi. Kui nismo smeh ii: ja sam rekao majci da u ii
u Makreane, to je i Paunovi rekao svojima; Mika je saoptio
-ocu i majci da-e ii kod Radomira Jakovljevia u Lomnicu.
Sta da radimo? Kod Stanoja nema mesta jer je imao samo jednu
sobicu u kojoj spavaju ena i troje dece. Reih smo da prenoimo na tavanu. Na sebi smo imali samo letnje koulje i pantalone, a no je bila hladna. Legli smo na neke pocepane fudbal;ske mree i zaspah. Probudili smo se drhtei, pa je Paunovi
predloio da se pokrijemo mreama, ali nas to nije zgrejalo pa
:smo jedva ekali da svane.
Kad je svanulo bih smo bledi i neispavani, a uz to i razoarani to nije doao drug koga smo ekah. Otih smo svojim
kuama, a poslepodne doe Mika kod mene kui i ree da je
reeno da puke ostanu na mestu gde se sada nalaze. (Kasnije
.sam saznao da su drugovi sumnjah da imam te puke, smatrajui da je to samo hvalisanje jednog gimnazijalca).
20. jula Mika mi dade zadatak da proverim u svojoj skojevskoj grupi ko hoe da ide u partizane. Javilo se nas pet:
378,

2ivorad Paunovi, Boidar Obradovi, Mija Leka, Ljubia Veselinovi Doka i ja. Ve 21. jula Mika nam ree da moemo odmah krenuti u partizane, a zborno mesto za polazak je fudbalsko
igralite, u prvi mrak. Jo ranije sam nabavio vojnike cokule,
ali na sbi sam imao samo belo buretsko odelo, kao i Paunovi;
ostali su bili bolje obueni. Kod kue sam naao samo kobasice
i poneo ih, a Paunovi je poneo dva hleba. U zakazani as, pred
mrak, nali smo se na igralitu gde mi je priao Branko Perii,
koga sam samo iz vienja poznavao, i bez okolienja rekao da
nam je on voa grupe za odlazak u partizane.
Poli smo u pravcu sela Jasike (severno od Kruevca). Ili
smo po dvojica, glasno priali i smejali se da ne bismo izazvali
sumnju. U mrak smo doli blizu mosta na Moravi, gde nas je
presreo Vojkan i rekao da se sklonimo u kukuruze. Posle kraeg
govora sa Vesiem Branko Perii se vratio u Kruevac. U kukuruzitu sam video jo puno poznatih drugova. Dugo smo ekali, a na pitanja zato ekamo, niko nije znao da odgovori. Oko
20 asova uli smo zviduk sa Morave, gde se uputie nekolicina
iz nae grupe i malo zatim dooe s trojicom novajlija, od kojih
su dvojica bili naoruani, a jedan je nosio torbu. Bio je to
Milutin Jevti iz Kukljina, moj kolski drug, koji mi ree da je
TI torbi municija. Malo zatim apatom naredie da kreemo.
Ili smo kroz njive izmeu Zapadne Morave i Rasine.
Teren mi je bio poznat, jer sam kao deak tu esto prolazio.
Izbijamo na prugu izmeu sela Dedine i Makreana. Zainteresovao sam se za putovou, krenuo elu kolone gde sam prepoznao Milana Karavudu iz Dedine, koji me upozori da ga ne
oslovljavam po imenu. Pregazili smo Rasinu, preli drum i
nali se vie Dedinskog polja. Jedina naa rtva na ovom putu
bio je jedan od dva hleba kojeg je Paunovi ispustio u Rasinu,
pa smo ga i grdili i smejali mu se. U Dedinskom polju nali
smo drugu grupu drugova, mahom su bili pitomci iz Obilieva.
Naila je i trea grupa, kojima je zborno mesto bilo esto u
Lazarici. Neko ree da se meu nama nalazi i komandant odreda. Odmah sam prepoznao Mihajla Zivia, vazduhoplovnog kapetana, rodom iz Dedine, koji nam je samo kratko saoptio d
krenemo za putovoom. Doli smo do kose Belovi, koja se prua
vie sela Tekije i Dedine i zastali kod jedne kolibe.
.
Svitalo je. Bili smo umorni pa smo odmah polegali. Na
strau nisam ni mislio, niti sam pak smatrao da nam je to potrebno. Tek kad sam se probudio, primetio sam da neki drugovi
odlaze ka ivici ume, odakle se ubrzo drugi vraaju. Rekli su mi
da su bili na strai. Kad smo se probudili, reeno nam je da
svu hranu koju imamo ostavimo u kolibi. Traio sam komandanta ivia, ali njega nije bilo meu nama. Sva nareenja u
ovom prvom logoru izdavao je ovek srednjeg rasta, ivih oiju
379,

i energinih pokreta. Drugovi su ga oslovljavali sa Miloje. Priali su mi da je kao komunista bio zatvaran pa ak i proterivan
iz Kruevca. Bio je to Miloje Zaki Bliher, kasnije komandant
Rasinskog partizanskog odreda.
Prvi dan u odredu (22. jul) proao nam je u meusobnom
upoznavanju. Prialo se o oruju koje treba da stigne iz Kruevca. Kad je pao mrak, polegali smo po mahovini da-spavamo.
U toku noi poela je da pada kia, pa smo pourili da se sklonimo u kohbu, ali ona nije mogla sve da primi, pa smo se smenjivali: dok se jedni sue unutra, drugi su napolju na kii, to je
na svima ostavilo tragove groznice. Mi, aci, smo ovu no tee
podneli od otpornih radnika.
Mokri, a uz to i gladni, priah smo kojeta a neko pronese i vest da su Nemci postavili topove na Bagdali i da e
odatle gaati Belovi. I dok su jedru komentarisah tu vest, drugi
su se smejali, tvrdei da je to najobinija la. Oko podne, dok
sam razgovarao s Radoviem i Paunoviem, rekoe da me zove
Zaki. Stajao je ispod jednog drveta i neto ivo objanjavao,
drugovima oko sebe, kao da je ljut. Da h ti stvarno ima 7
puaka? upita me bez ikakvog uvoda. Kad sam mu ispriaosluaj sa konjikim oficirom, on sumnjiavo zavrte glavom i
proguna: Svi tvrde da ima puaka, a sada ni jedne!, a zatim
mi se obrati glasno: Gde su? Pokazao sam mu rukom u pravcu Makreanskih koliba, koje su bile sa druge strane potoka od
mesta na kome smo se nalazili. Nije bilo daleko, moda samopola sata hoda, to je jo vie izazvalo nepoverenje kod Zakia.
Sluaj drue, nemoj da ispadne da lae, jer to tebi nedolikuje. A ako si se uplaio ovakvog ivota i ove kie onda
kai, pa emo te pustiti da ide kui.
Video sam da moj podatak smatra izgovorom da se izvuem iz odreda, zato predloili da poe sa mnom da ih donesemo.
Miloje pozva jo tri druga, naredi da jedan od njih uzme puku,
pa svi da pou sa mnom. Moje belo odelo vie nije imalo nikakvu boju, a od kie koja je stalno padala, nije me ni malo
titilo. Poosmo nas etvorica. Vlana zemlja i trava smetali
su nam da idemo brzo. Padali smo i kotrljah se, sve dok nismo
proli potok i dohvatili se makreanskih vinograda. Kohbu sam.
brzo naao. Pokazao sam mesto gde su puke, pa smo odmah
poeli brzo da kopamo. A kad ih ugledasmo cevi su bile zarale,
kundaci prosto izglodani, a rmnici natrulih, navree mi suze
od alosti. Kako u ovo objasniti Miloju, pred kojim sam .se
hvalio da su puke nove, da iz njih nije metak ispaljen. Jedan
drug mi poe pridikovati da je trebalo da ih uvijem u votanoplatno, pa tek onda da zakopanim Ah, ne sikiraj se! Sve e se
to oistiti, pa e pucati kao nove! poe da me hrabri. Uzeli
380,

smo puke i brzo stigli u logor. Drugovi su mi estitali, ali sam

bio zlovoljan to nisam naao votano platno i u njega zamotao
puke, a imao sam vremena za to.
Doao je i Miloje u kolibu. Nisam mogao u oi da mu
pogledam, mislei da e me obasuti grdnjama, kad mi on prie,
zagrli i privue na grudi: Ne sikiraj se! Bie one iste kao
sunce! Zapamtie ih. vaba! Tako se nae prvo naoruanje povealo na 9 puaka, sa kojima je Rasinski partizanski odred
izvrio svoju prvu akciju.
. ,
PRVA AKCIJA ODREDA

Odmah po formiranju Rasinskog partizanskog odreda

sea se Vladislav Bajevi preli smo u Tekijske ume, gde
su nas stalno pratile kie. Po danu smo upoznavali teren, sluah
politika predavanja naih rukovodilaca ih itali knjige. Osetili
smo se potpuno slobodni posle tromesene okupacije zemlje.
Mogli smo nesmetano da radimo ono to do jue nismo smeli:
ilegalnu tampu da itamo legalno.
Hranom smo se snabdevali iz Kruevca, koju su drugovi
iz grada dopremali na odreeno mesto. Bilo je i konzervi, nabavljenih od nemakih vojnika koji su naim drugovima ak
i otvoreno govorili da znaju kome su konzerve namenjene. Kao
da su time hteli da izraze neslaganje sa Firerom. Dobija e
utisak, kau drugovi, da pojedinci simpatiu oslobodilaki pokret. Posle nekoliko dana snabdeli smo se malim poljskim kazanom, koji je ostao od bive jugoslovenske vojske. Pokazalo se
da nijedan od nas ne zna da kuva, pa sam se dobrovoljno javio
za tu dunost. Tako je poeo partizanski ivot, a s njim i pripreme za prvu akciju.
Prva akcija odreda trebalo je da bude ruenje mosta na
eleznikoj pruzi Stala Ni kod sela Trubareva. Hteli smo
da ba prvom akcijom nanesem neprijatelju najtei udarac,
pa su izostale neke sitnije akcije. A ruenjem mosta i pruge,
preko kojih je svakih 15 minuta prolazio po jedan voz, paralisao
bi se neprijateljski saobraaj u momentu kad mu je najpotrebniji.
Da bismo ostvarili plan, iz grada je trebalo da dobijemo
potrebnu koliinu eksploziva. Miloje Zaki, komandant odreda,
i ja smo preko sela Moj sinj a, naoruani samo jednim revolverom, sili blizu mesta, skicirali ga, utvrdili kako mu se prilazi,
a kod seljaka se informisali kakvim ga snagama neprijatelj obezbeuje. Ali od eksploziva smo dobili samo koliko je potrebno za
381,

ruenje pruge. U meuvremenu je i neprijatelj pojaao obezbeenje mota, to je uslovilo da se orijentiemo na ruenje
pruge u napadu na voz.
Poeli smo ubrzane pripreme. Dragoljub oki i ja pravili
smo mine. Imali smo i dinamo na elektrino paljenje, ali nije
funkcionisao, pa smo odluili da kapisle spojimo duim tapinom. Proraunali smo brzinu voza i prema njoj odredili odstojanje sa koga treba da se vri paljenje, imajui u vidu i brzinu
sagorevanja tapina. Na plan sveo se na sledee: tapin od 11
santimtara upaliti kad voz bude na 200 metara od postavljenih,
patrona. Zakljuili smo da je najpodesnije tapin zapaliti cigaretom.
Trebalo je formirati grupu, koja ne sme imati vie od 7
drugova. Svi su hteli da uestvuju u prvoj akciji, ali nisu
mogh. U sastav ove prve diverzantske grupe uli su: Miloje
Zaki, Ljuba Miloevi Baje, Dragoljub oki, Blaa Dumovi, Vukoman iz sela Kukljina, ivko, pekar iz Kruevca i ja.
Od nas, samo su dvojica sluila vojni rok u bivoj vojsci. Ostali
partizani krenuh su dan ranije u pravcu sela Mali Siljegovac,
gde nam je odreeno zborno mesto da bismo, po izvrenju akcije,
svi otih na .Jastrebac.
U akciju smo poli u prvi sumrak. Vreme je bilo lepo. U
koloni po jedan, na elu s Miloj om Zakiem, izbili smo oko pola
noi na tardo iznad pruge, u momentu kad je prolazio jedan voz.
Zaalili smo to nismo stigli pre da i taj voz dignemo u vazduh.
Poeli smo da se sputamo nizbrdo, izbivi na njive zasaene
kukuruzom. im smo se spustili do. pruge Zaki nas je rasporedio: Vukoman Kukljinac je sa baterijskom lampom otiao 250
metara desno, da bi nam lampom dao signal za paljenje mina;
Zaki, Baje Miloevi i Zivko Pekar odreeni su da zapale
mine, a Dragoljub, Blaa i ja da titimo grupu.
Mine smo postavili 50 metara jednu od druge, tako da
bar jedna od njih zahvati voz. im smo postavili mine, odmah
smo se povukli u kukuruz da ekamo nailazak voza. Upravo
je izronio pun mesec i jarkom svetlou obasjao itav piredeo,
da se sve moglo raspoznati. Posle petnaestak minuta od postavljanja mina, naila je nemaka patrola od 3 vojnika. Nismo
pucah, jer je bilo vanije sruiti prugu.
Iako je dotle svakih 15 minuta prolazio po jedan voz, sada
je proao itav sat a voza nema. uli smo da je stigao neki voz
u Buni, ah u naem pravcu nije krenuo. Naila i druga patrola,
pa smo i nju strpljivo propustili. Bih smo edni, pa liemo rosu
sa kukuruznog ha. Zivko Pekar, uznemiren, obrati se Zakiu:
Verovatno su nas primetili (Nemci) i zbog toga nema
vozova. Moda nas opkoljavaju!
382,

Moralismo da ga ubeujemo u suprotno. Dola je i pono,

a voza nije bilo. Osim Vukomana, svi smo se okupili radi dogovora, jer je bilo predvieno da se povuemo tano u pono.
Izmenili smo tu odluku taba i produili vreme do jedan as po
ponoi.
ekamo i dalje. Oko 20 minuta do 1 ujemo da stie voz
u unis, a odmah zatim i da kree k nama. Sasvim razgovetno
ujemo tutanj voza, koji je sve blii. Uzbuenje u nama raste.
Drugovi odreeni za paljenje poleu sa zapaljenim cigaretama
pored mina. Voz izbija iza krivine. Varnice iz lokomotive lete
put neba. Da li emo uspeti? bilo je pitanje koje nas je sve
pritiskalo.
Vukoman daje signal. Lokomotiva se pribliava uz otegnuti viduk. Odjednom se die ogroman plamen izmeu lokomotive i prvog vagona, a zatim eksplozija, straan tresak, lom11 java vagona, sve je u jednom trenutku. Mislili smo da od voza
nije nita ostalo, kad se posle kratke tiine javi, u otegnutim
intervalima, tutukanje lokomotive, a zatim i pisak njene sirene.
Bez iskustva, slabo naoruani, ne znajui snage neprijatelja, da bismo pruili ozbiljniji otpor u sluaju njegovog napada, poeli smo da se povlaimo. Kad smo se ispeli na vrh brda,
ika je viknuo: Konjica!. Ustvari mi smo se od pruge povlaili u dve grupe, pa je druga sada pristizala za nama. Zivko kao
da je svuda video samo neprijatelja, zbog ega smo kasnije
zbijali alu na njegov raun. A kada smo se sastali sa drugovima
u umi kod Malog Siljegovca, imali smo. o emu da priamo.
Preiveli smo mnogo zgoda i nezgoda, iako je od tri nae
mine eksplodirala samo jedna. Naa prva akcija je snano odjeknula u dolini Rasine.
NAPAD NA KRUEVAC

Miloje Zaki, komandant i Desimir Jovanovi ia, politiki komesar Rasinskog odreda izdvojili su me 22. ili 23. septembra ujutro na stranu i postavili zadatak sea se Aleksandar Radovanovi najca da odmah krenem u Kruevac i
tamo da se javim Dragomiru Gajiu, vlasniku kafane Rasina,
koji e mi dati vezu sa Nedeljkom Karaiiem koji se tada nalazio u gradu. Sekretar OK trebalo je da obavesti tab odreda
kakav stav da se zauzme po pitanju napada na Kruevac, s
obzirom da se govori o masovnoj etnikoj mobilizaciji za izvrenje tog napada. etnici su ve traili vezu s naim odredom,
a etniki vojvoda Radojevi, poznat pod imenom Vojvoda od
Stalaa dolazio je i u selo Slatinu, gde je imao sastanak sa
tabom naeg odreda.
383,

Dobio sam revolver i krenuo u grad, pridruivi se grupi

seljaka koja je ila na pijacu. Neprimeen, uao sam u Rasinu
i odmah Dragomiru Gajiu saoptio poruku taba odreda. Dragomir je, dok sam dorukovao, naao Nedeljka Karaiia i s njim.
doao u kafanu. Sedeh smo za stolom sami. Poto sam mu saoptio zbog ega dolazim, po izrazu lica sam video da mu je
potrebno vie vremena pre no to donese odluku. Znao sam radi
se o odluci veoma vanoj za sve nas, pa se nisam ni usuivao
da ga ma kakvom upadicom prekidam iz razmiljanja. Za to
vreme je Dragomir Gaji posluivao goste, a pogled mii stalno
iao prema naem stolu. U jednom trenutku iskoristio je priliku,
priao nam, seo a sto i obratio se Karaiiu:
Jutros je u kafanu dolazio jedan etniki oficir, inae
moj poznanik i u poverenju mi rekao da su izvrene sve pripreme za napad na Kruevac. Napad e, kae, ako ne u toku
dana, sigurno poeti sledee noi.
Nedeljko Karaii na to nije nita odgovorio, a Dragomir
je otiao od nas. Najednom Karaii poe da mi obrazlae svoje
miljenje: etnici su izvrili masovnu mobilizaciju u selima
Zupe, Kopaonika i Rasine i veliki broj seljaka, bez oruja, koncentrisali u Garskoj umi (blizu Kruevca); Nemci, po svoj
prilici, znaju za to jer hladnokrvno etaju ulicama grada; raspolae se izvetajem da su Keserovi i neki njegovi oficiri silazili
u grad i sastajali se s Nemcima. Znai, sumnjamo u etnike...
U sluaju i da doe do napada, ne moe se raunati na uspeh,
s obzirom da je Keserovieva vojska goloruka, pa se moe
desiti da neduan narod izgine. Karaii j miljenja da drugovi
iz taba Rasinskog odreda odmah upute dva-tri druga u Garsku
umu i izvide situaciju, a posebno raspoloenje i moral mobilisanih seljaka. On, Karaii, blagovremeno e obavetavati tab
odreda, preko kurirske veze, o daljem razvoju situacije. Timeje na razgovor bio zavren.
Iz kafane Rasine otiao sam u radionicu opanara Janka
Milojevia, gde me je ekao spremljen dak sa obuom, odeom
i namirnicama za odred. Bez zadravanja sam napustio Jankovu
radionicu i sa dakom na ramenu otiao na zelenu pijacu da
potraim nekog seljaka iz Dvorana ili Lomnice, da bih se s
njegovim kolima lake izvukao iz grada. Na pijaci je bilo puno
seljaka. Naiao sam na jedne eze, koje tek to nisu krenule.
Kad su mi vlasnici rekli da. su iz sela Dvorana, pogodio sam se
da me povezu do njihovog sela. Da bih bio manje zapaen, seo
sam izmeu njih, dak stavio pod noge i tako krenuo ka izlazu
grada. Kod Ciganskog naselja, na mostiu preko potoka, gde
su straarila dva nemaka vojnika i dva andarma, nisu nas
zaustavili. Kod aredroma smo naili na etniku strau, koja
384,

Frano

Simunovi:

OKUPATOR U ZAGORICI

nas takoe nije zaustavljala. Na kosi vie kaznenog zavoda,

ugledali smo masu seljaka, koje je Keserovi mobilisao za napad
na Kruevac.
Siao sam ispred sela Dvorana, zametnuo dak na lea i
preko umaraka stigao u logor odreda, koji se nalazio blizu sela
Slatine. Bilo je oko tri sata posle podne. Naiao sam samo Ciu
Jovanovia. Odmah smo se povukli u stranu gde sam mu preneo
poruku Nedeljka Karaiia Brke. Osetio sam da nas ostali partizani sa posebnom radoznalou posmatraju, oekujui da im
po zavrenom razgovoru sa komesarom kaem neto o novostima iz grada, koje se u umi samo kroz matu razlau.
Grupa drugova okupila se oko pukomitraljeza, koji
je tog dana donet sa terena. istih su ga i pripremali da vide
kako funkcionie. Tek to su ubacili arer u pukomitraljez,
dok sam jo razgovarao sa Ciom, sa Bagdele (brda vie Kruevca) uli su se prvi rafah iz automatskog oruja i pucanje
puaka. U isti as iz naeg pukomitraljeza je ispaljen prvi
rafal. Bukva u koju je niandija gaao, ostala je bez kore.
Meu nama nasta urnebes od veselja. Samo ia Jovovi kao
da osta ravnoduan, jer ga je brinula pucnjava sa Bagdele. Oigledno su etnici pre vremena otpoeh s napadom.
Ubrzo je stigao i komandant Zaki, koji je bio na dogovoru
s potpukovnikom Radojeviem, vojvodom od' Stalaa. Zaki
nam je rekao da je potpukovnik Radojevi nazvao Keserovia
luakom, to je pre zakazanog vremena poeo napad. urno
smo se pripremah: istih oruje, pakovah ebad i ostale stvari
i u prvi sumrak bili spremni za pokret. Tada je u odred stigao
Nedeljko Karaii Brka sa Vukainom oreviem Devom, lanom OK. Karaii je pred postrojenim odredom odrao kratak
ah jezgrovit govor, u kome nas je obavestio da je goloruki,
slobodoljubivi narod naeg kraja izvrio napad na Nemce u
Krueveu i da su se Nemci povukli u nekoliko dobro utvrenih
zgrada, odakle daju otpor. Pozvao nas je da hitno krenemo u
napad i sa svoje strane uinimo sve da se Nemci u gradu dotuku.
Njegove rei su nas ispunjavale radou, jer je svako eleo da
to pre bude u Krueveu.
No, 25. septembra, uveliko se spustila nad Rasinom, a
iz Kruevca se sve jasnije ulo pukaranje, dok smo se od Jastrepca pribliavali gradu. Prolazei kroz sela, lupah smo u
klepetala, zveke i zvona (tamo gde ih je bilo), pozivajui narod
da nam se pridrui i s nama krene u borbu. Ba je to uzbuna,
kakva se u ovim krajevima nije ula. Seljaci su izvirivah na
prozore, nai bhi srodnici izlazili iz kua i prikljuivah nam se.
Kolona je rasla i kad smo stigh na Rosulju (brdo vie sela Parunovca gde je ugovoren sastanak s vojvodom Radojeviem),
bilo nas je preko stotinu.
25 Ustanak 1941.

385

Odred se ustavio na Rasulji, a Velizar Veca Stankovi i

ja, po nareenju taba odreda, odmah smo krenuli da pronaemo potpukovnika Radojevia, koji se nalazio neto dalje od
nas, na Rasulji. Te noi je bilo prilino vidno, pa kad smo Veca
i ja naili na etnike, primetili smo jednog staria kako sedi
i sa najbliima do sebe neto razgovara. Odmah smo zakljuili
da je to vojvoda i prili mu. Veca je tako vojniki stao pred
njega,, pozdravio, da je potpukovnik, oigledno impresioniran,
ustao i onako poguren otpozdravio. Veca mu je, sve u stojeem
stavu, saoptio da je na odred doao i da ga tab poziva na
dogovor. Radojevi je odmah krenuo s nama.
Posle kraeg odmora, na odred" i etnici potpukovnika
Radojevia (kojih je bilo dvadesetak pod orujem i isto toliko
bez oruja), krenuli smo izmeu sela Parunovca i Dedine i preko
njiva stigli do bivoljskog mosta na Rasini, gde smo zauzeli
polazni poloaj za napad. Prethodno smo bili obaveteni da so
na tom mostu nalazi nemako obezbeenje s jednim tekim mitraljezom, ah dok smo prilazili Rasini pala je gusta magla pa
se nita nije raspoznavalo. Bio sam u prvoj desetini, iji je
desetar bio Aca Aleksi iz Kruevca, inae podoficir, koji jo
sada bio i pukomitraljezac. Naa desetina je prva izbila na
obalu Rasine, gde se nalazio jaz. U gradu je vladala potpuna
tiina. Priekali smo koji minut da se magla digne, da bismo
osmotrili most na koji treba da izvrimo juri. Kad smo se privukli mostu, jednim kratkim rafalom iz pukomitraljeza i puanim plotunom krenuli smo na juri i bez otpora ga zauzeli.
Nemaki vojnici su pobegli sa mitraljezom. Kad smo stigli na
most, poelo je da svie pa smo na pruzi primetili blindirani
voz, koji nas je zasuo mitraljeskom vatrom. Kurumi su se odbijali od konstrukcije mosta i dok smo stigli da polegamo na
drum, ranjen je u kuk pomonik pukomitraljesca koji nam se
prikljuio usput kad smo krenuli u napad. Ranjenik je poeo da
jaue na mostu. Preneli smo ga iza mrtvog ugla, prema vodenici,
pripucavajui na blindirani voz, to nam je samo oduzimalo
vremena. Smestili smo ranjenog druga u vodenicu, a vodeniara
nauili da u sluaju ako Nemci nau ranjenika, kae da je to
sluajni prolaznik koji se naao na mostu i da je tu ranjen.
Naa desetina je krenula kroz selo Bivolje, prema zgradi
Monopola. Nigde ive due. Ili smo od kue do kue i traili
Nemce, .pa umesto njih nailazili na po kojeg skrivenog seljaka
ispod j asala u tali. Bili smo edni, pa kako nismo mogli da se
zadravamo oko bunara, dohvatili bismo sa grane po koju dunju
da pokvasimo usta i nastavili sa pokretom. U isto vreme ostali
delovi odreda spustili su se na prugu i demolirali je, tako da je
blindirani voz ispao iz ina i nije mgao da manevrie na liniji
Dedina Kruevac, ali je neprijatelj i dalje iz svih orua
386,

tukao iz njega. Odred je napadao vojnotehniki zavod Obilievo, gde je demolirao izvesne radionice i uzeo veu koliinu
konih kaieva i eskploziva potrebnog za diverzije na pruzi i
mostovima. Deo odreda siao je i na elezniku stanicu Dedina,
gde su demolirani telefonski i telegrafski ureaji.
Za sve vreme napada Rasinskog partizanskog odreda, etnici potpukovnika Radojevia ostali su kao prikovani na svojim
polaznim poloajima, ne ispalivi ni metka. Naa desetina je u
svom nadiranju stigla do bivoljske zadruge, odakle smo putem
krenuh prema gradu. U susret nama je dolazio odred nemake
konjice sa tekim mitraljezima na konjima, to nas je uverilo
da su istinite vesti koje smo usput primili, da su se etnici povukli iz grada i na taj nain rasteretili neprijateljski snage na
svojoj strani. Naavi se na brisanom prostoru, odmah smo skrenuli desno, izmeu sela Bivolja i kasarne biveg 12. puka i
spustili se do vojnih magacina ispod eleznike stanice, gde su
obezbeenja davali gradski policajci. Na nau vatru jedan je
odmah pao mrtav, a ostali su pobegli. Prebacivi se preko pruge,
uh smo u njivu zasaenu kukuruzom, stalno praeni vatrom
Nemaca. U kukuruzu smo prosto zasuti kurumima. Desetar
Aca Aleksi ranjen je u ruku.
Sudei po paljbi, zakljuili smo da je naa desetina potpuno opkoljena i da smo u bezizlaznoj situaciji. Acina ruka je
stalno krvarila, a pukomitraljez su prihvatili drugovi iz'njegove
neposredne blizine. Mogli smo se povlaiti samo puzei, dok
nam je iznad glava prtalo kukuruzno he. Umorni, gladni i
edni, kao da smo milili prema Moravi. Snazi je dolazio kraj,
pa je Dika Gligorijevi savladan umorom zaspao u jednoj brazdi
i tu ostao skoro do podne. (Kad se probudio, nastavio je prema
selu Jasici i naao nas u selu itluku, gde smo sa ranjenim
Acom ipak uspeli da se okupimo.) Iz itluka, gde su nas prihvatili saradnici NOP-a, snabdeh hranom i omoguili krai odmor,
otih smo u selo "Vuak, odakle smo se bez veih muka prebacili
na Rosulje, iznad Parunovca i sastali sa glavninom odreda.
Nismo ovladah Kruevcom zahvaljujui, ba izdaji etnikog majora Keserovia, ali je sam napad jo vie pobudio veru
naroda u partizane.
IZ LOGOBA SMBTI PONOVO U ODBEDU

Kratko vreme posle osnivanja Rasinskog odreda sea

se Janko Milojevi ema pohcija je uhapsila poznate komuniste Kruevca: dr Dragia Vuetia, Vuleta Kaarevia, studenta i Vukaina orevia Devu, radnika, lana OK. U grupi
uhapenih bio sam i ja. Poto smo oko mesec dana proveli u
25'

387

zatvoru Sreskog naelstva, oko etiri asa ujutro upala je u

zatvor nemaka policija i sve nas povezala, dok nas je napolju
ekala druga grupa Nemaca sa naperenim pukomitraljezima.
Odmah smo pomislili da su nam ovo zadnji asovi.
Nemci su nas sproveli do zatvora Gradske optine, gde je
ve ekala vea grupa (uhapenih 26. i 27. septembra posle napada na Kruevac), pa je itava grupa od oko 200 ljudi prebaena na stanicu i ukrcana u blindirani voz. Pored komunista i
rodoljuba grada i okolnih sela, u ovoj grupi bilo je i ljudi koji
nisu imali nikakve veze sa NOP-om, pa ak i najobinijih kriminalaca. Neprijatelj je ovime upravo hteo da ponizi prave rodoljube. Iznenadilo me je da se meu nama naao i dotadanji
sreski naelnik Bebo- Radovanovi, koji je najvei broj ovih
ljudi i pohapsio. Pria se da su ga Nemci uhapsili zato to je iz
zatvora putao Dr Vuetia da lei neku enu. Krupan i uglaen,
uvek dignute glave, sada mi je izgledao nekako mali i mizeran.
Pokunjeno oborio glavu, ramena povio napred, lice mu prelila
neka mrtvaka boja. Da li je mogue da je ovaj ovek postao
takva kukavica.
Blindirani voz sa nama, zatvorenicima, morao je da krene
to. pre, jer su mnogi roaci uhapenih pourili da makar iz daljine pogledaju svoje najmilije. Nisu nam mogli prii, jer je
feldandarmerija bila neumoljiva. Vagoni su vrsto zatvoreni,
pa smo samo kroz male prozorie mogli da ujemo krik majki
i sestara. Voz je krenuo, ali se zaustavio pred selom Mrzenicom
blizu Stalaa. Opet je nastao tajac. Strah da emo biti streljani
na Mrzenikom brdu otpao je posle jednog sata, kada je voz
ponovo krenuo, ne zaustavljajui se sve do Crvenog krsta, kod
Nia, gde su nas sproveli u bive konjike kasarne. Tamo je ve
bila grupa zatvorenika-rodoljuba, zarobljenih partizana, Jevreja
i Cigana. Kasarna je pretvorena u logor, gde su nas Nemci doekali sa ilama u rukama. Nijednog od nas nije mimoilo po
nekoliko udaraca korbaem. Zatim su nas detaljno pretresli,
oduzimajui u prvom redu opasae i pertle sa cipela, da se ne
bi neko obesio. .
Naao sam se sa 82 zatvorenika u sobi br. 12, koja je po
prianju zatvorenika vaila za sobu smrti, jer su u njoj bili
najtei uslovi: prozorii mali da se kroz njih skoro nita nije
videlo; pod betonski i po njemu malo ugaene slame; svako je
mogao samo da legne, ah da se na leitu uopte ne okrene;
Nemci su redovno obilazili oko ponoi, po sopstvenom efu
ritmili nogom nekog zatvorenika, izvodili ga napolje i streljali.
Ujutru su svi zatvorenici morali da prou pored leeva streljanih i brzo da ulaze u zagaenu sobu. Jedne noi, seam se dobro, doli su Nemci merkajui koga e izvui za streljanje.
Birali su odoka. Svi smo se ,pravili da spavamo. Do mene
388,

je leao mladi iz Vrnjake Barije, koji je bio budan, a nije smeo

ni da mrdne ve je morao da muri, kao da spava. Nemac ba
njega ritnu nogom, viknuvi: Auf. Uinilo mi se kao da meni
to kae, ali kad ga jo jednom ritnu, mladi skoi. Ne proe ni
pet minuta kako su ga izveli, kad ojeknue dva pucnja. Da li
. e se vratiti jo za nekoga? vrzmalo mi se po glavi. Bio sam
spreman da skoim na Nemca, ako ja budem sledei, ne pomiljajui da sam fiziki toliko oslabio da se jedva drim na nogama. Smrt je bila tu, eka, i ja se jo moram bar koliko-toliko
osvetiti. Ali ta smrt Nemac vie nije dolazila u nau sobu.
Ujutro smo pored mladia iz Vrnjake Banje videli jo dvojicu
streljanih iz druge sobe, to je znailo da su u ovom logoru sve
sobe, sobe smrti.
Iako je svake noi bilo po nekoliko streljanih, logor se
nije praznio, jer su stalno dovoene nove rtve. A uslovi ivota:
ujutru se sa kazana dehla vrua voda zaslaena saharinom, u
koju se udrobi parence buave proje; jednom dnevno, od po
nekoliko minuta, etnja; logor opasan bodljikavom icom,
nemaka straa motri svaki na pokret. Dani su postajali sve
tei. esto sam posmatrao sreskog naelnika, koga je strah od
smrti potpuno nervno slomio, ali nije skrivao divljenje prema
komunistima, kako mogu da budu hladnokrvni. Posle kratkog
vremena najzad stiglo je nareenje nadlenih da se pusti iz
zatvora.
Nailazili su hladni zimski dani, a u naim sobama nije bilo
pei, jer su to bive konjunice gde nisu ni bila ugraena mesta
za pei. U sobi je bila samo jedna kibla za nudu 80 ljudi, p
su drugovi koji su imah izme iste koristili za vrenje nude, a
za vreme etnje od pet minuta, umesto da se nadiu istog
vazuha, morah su da peru zagaene izme.
Krajem decembra, kad je sneg padao a koava zvidala
oko logora, naila su mala nemaka kola. Ba smo se zatekli u
etnji izmeu bodljikave ice. Znah smo da je svaki dolazak
Nemaca bio crn za nas zatvorenike. Na moje zaprepaenje,
sobni stareina Toza (kroja iz Nia), koji'je morao da se nalazi
u sobi kad neko od Nemaca doe, viknu sa stepenika:, Miloevi,
. ali se brzo ispravi itajui karton: Milojevisch. Ispalo je da
umesto Miloevia, koga su Nemci traili, pozovu Miloj evia,
iji je karton Toza drao u rukama. Kada sam uao u sobu
Toza mi ree da uzmem svoje stvari i da poem. Kako osim male
vunene krpare nisam nita drugo imao, brzo sam priao kolima
i po nareenju uao u njih. Niko nije sumnjao da su ovo moji
zadnji trenuci. Jo jednom sam se okrenuo i doviknuo ostalim
logoraima: Zdravo drugovi!. Na isti nain Nemci su pre
kratkog vremena odveli Vukaina orevia Devu, lana Okru389,

nog komiteta Kruevac.1 Nemci su mi preko Toze krojaa, koji

je slabo znao nemaki, rekli da me vode u Kruevac, gde u
posle sasluanja biti puten.
U kolima su, pored ofera, bila i dva Nemca naoruana
maingeverima. Jedan je sedeo do mene na zadnjem seditu a
drugi napred. Nikako nisam verovao njihovoj prii o sasluanju
i putanju. Oko podne smo stigli u Kruevac, gde su me odveli
u zatvor. Oekujui ta e dalje biti sa mnom, jedan od zatvorenika, koji je pomalo znao nemaki, ree da sada ne mogu biti
sasluan zbog nemakog praznika, (bio je katoliki Badnji dan,
24. decembar) ve da e to biti odmah posle praznika. Tako
je sasluanje poelo tek posle 78 dana provedenih u zatvoru.
im su Nemci uli da se ne zovem Miloevi, koga su oni u
stvari traili, pitali su me da li sam urak Miloj a Zakia?
U stvari radilo se o Hrani Miloeviu koji je bio Zakiev
urak. Kad sam odgovorio da nisam Zakiev urak, rekli su mi
da sam pogreno doveden i da u verovatno biti vraen za Ni.
Dani u Kruevcu prolazili su u razmiljanju kako da se
izvuem iz zatvora, ah je to bilo vie nego nemogue. Zatvoren
u jednoj sobici sam, kod mene su na po neki dan ubacivah razne
sumnjivce da bi me isprovocirali, ali posle da'n-dva odvodili
su ih nekud dalje. Posle skoro mesec dana.provedenih u kruevakom zatvoru pozvali su me ponovo na sasluanje, koje je
trajalo puna 3 sata. Branio sam se da ne znam zato sam uhapen, gledajui u policajca koji me je jo pre hapsio kao komunistu a on za sve vreme moga sasluanja nije ni rei rekao, to
me je jo vie okurailo da ne menjam izjavu. Odluka Nemaca
je bila da me predaju naoj policiji, koja me je i uhapsila.
Policajac koji je i dalje samo utao, salutirao je pred Nemcima,
te krenusmo u Sresko naelstvo, gde zatekosmo samo zamenika
naelnika. On bez sreskog naelnika nije hteo nita da reava
te naredi da me ponovo vrati u zatvor dok se naelnik ne vrati.
Posle 2 dana zahtevao sam da me sprovedu u Sresko naelstvo, s obzirom da su me Nemci oslobodili krivice. Pomenuti policajac me je sproveo u naelstvo, gde opet nije bilo ni
naelnika ni tumaa, ali se tu naao jedan policijski pisar koji
me je poznavao. Objasnio sam da su me Nemci pustili, te nema
razloga da me oni sad zadravaju, jer mi je dosta bilo zatvora.
On uze nemako reenje, pogleda ga i ree: U redu! kad su te
oni pustili da te pustim i ja. Ali mora doi sutra ovde da se
javi sreskom naelniku. Tako sam posle 5 meseci zatvora
ponovo bio slobodan.
1 Vukain je posle tekog muenja, doviknuvi: Pseta nemaka,
od mene neete nita doznati, streljan na Bagdali krajem decembra
1941. godine.

390,

Nisam ni pomislio, kae dalje Milojevi da se javljam naelniku, jer me on verovatno dobro poznaje iz ranijih
hapenja zbog trajkova, ali on posle nekoliko dana uputi policajce da me .pronau. Ja sam se retko pojavljivao javno. Jednog
jutra moj kolega mi prie i ree: Policija trai Miroslava Andrejia Miu da ga uhapsi, moda e i tebe. Tog jutra u mom
stanu trebalo je da se odri sastanak, kome e prisustvovati
Mia i Nedeljko Karaii (koji je stigao iz odreda), pa pojurih
kui da obavestim drugove. Prolazio sam kraj Oficirskog doma,
gde su bili smeteni nedievci, kad sam se okrenuo, vidim da za
mnom ure 2 andarma, od kojih sam jednog poznavo jo kao
predratnog Ijotievca. Pozvah su me da stanem, ah sam se pravio da ih ne ujem, urei da stignem 11a vreme kui, a Ijotievac
me je tada pozvao po imenu: Janko, stani, pucaemo!
Nisam imao druge ve da stanem, a na pitanje kuda trim
poeo sam da se izgovaram da urim kui i bavestim moje da
izau na pijacu jer je bila subota pa da iskoriste pazarni dan za
kupovinu namirnica. Znamo mi tebe, nego napred, ispred nas!
prekinuli su me i vratili u Oficirski dom, gde se nalazilo i
nekoliko agenata Specijalne pohcije iz Beograda. Saznavi ko
sam, jedan od agenata odmah me je poeo amarati, zahtevajui
da me veu. Koliko si pari opanaka i cokula dao kuriru odreda? sledilo je pitanje. Zakljuio sam da je uhvaen kurir
iz sela Slatine koji je odneo pripremljen materijal i obuu za
odred, to je ubrzo i potvreno. Kurir je priznao da mu je sve
to neko predao 11a drvenoj pijaci, ali ga ne poznaje.
Posle nekoliko sati muenja, zahtevajui da priznam da
su opanci i cokule moje, stigla su mala zatvorena kola u koja
su me strpali vezanog i naredili oferu: Vozi pravo u Zavod...
Tamo e ti nama sve priznati! U Zavodu je ve bila grupa
pohapenih drugova. Tek sad je nastalo pravo muenje da priznam da sam sve to dao kuriru. Ali, nisam priznavao nita.
Primetio sam da kad me puste, nastave da tuku drugove koji
su takoe bili pohapeni. I tako mesec dana, smenjivali su se u
batinjanju agenti: Miloradovi, Bojan, Bearevi, Boi i drugi
koji su imali zadatak da od pohapenih otkriju partijsku organizaciju, koja je i u najteim uslovima odravala veze sa odredom.
Od pohapenih skojevaca (Miloja Kuzmanovia Koljke,
Kuzmana Nikolia, Rada i Vuka Zivkovia, Nade Popovia, Milanke Miloevi i drugih) agenti su traili da otkriju rukovodstvo
organizacije NOP-a u Krueveu, nadajui se da e tako otkriti
i partijsku organizaciju. Zavod je udaljen od grada oko 3 kilometra, pa su agenti esto pijani dolazili nou izmeu 10 i 12
asova, ili ujutru oko 3 sata i otpoinjah sasluavanja. Zatvo391,

renici su mogli da uju kako je u sbi za muenje pucala ila,

jauk druga ili drugarice, sadistiko smejanje pijanih agenata, ili
besne psovke to niko nita ne priznaje. Policija nije postigla
svoj cilj i pored najsvirepijih muenja. Pokuavali su kod pojedinaca sa obeanjima da e ih pustiti ako priznaju ko su komunistiki organizatori, ah sve je bilo uzaludno. Drugovi su bih
svesni ta ih eka, ako ma ta priznaju.
Poeli smo da razmiljamo kako da se izvuemo odavde.
Sve to smo uspeh jedan drugome da kaemo, bilo je: Ne
priznaj nita i Ne otkrivaj druge! Ali smo traili naina da
se dogovorimo i o nekoj akciji. Nali smo ga u podmiivanju
jednog straara, koji je pristao da nou, kad je deuran, ostavlja
nezakljuana vrata nekih soba. Tako smo se dogovorili o bekstvu
iz Zatvora. Nalazili smo se na drugom spratu zgrade, koja je
dosta visoka, a okolo'nje zid visine blizu 4 metara. Nismo nita
imali ime bismo mogli da se spustimo. Miloevi je predloio da
nastavimo ebad i arave, pa da se spustimo kroz prozor. Kako
su na prozorima bile reetke, predloeno je da preko veze iz
grada nabavimo testerice i prestruemo reetke. Bili smo radosni
kao da emo zaista za neki dan biti slobodni. Kad smo izmerili
ebad i ve pomou koga bi trebalo, da se spustimo, videli smo
da nam nedostaje nekoliko metara. Ipak nismo odustali, makar
i skakali sa 23 metra visine. Kako prei, preko zatvorskog zida
oko koga su bili Bugari? bilo je pitanje na koje niko nije
mogao da odgovori, a to je i potiskivalo nau radost da emo se
uskoro nai na slobodi.
ivot u zatvoru postajao je sve tei. Hrana nikakva, drugovi poeli da oboljevaju. Javljali su se za lekarsku pomo
preko veze, ah je veini bilo potrebno bolniko leenje. Partijska organizacija u gradu je organizovala prebacivanje u bolnicu.
Tako smo se nas estorica nali u bolnici pod straom nedievaca. Lekari su nas lepo prihvatili, naroito dr Persida ikovi
i dr Boidar Kolovi. Kad su se policija i Nemci interesovali za
nae zdravlje da bi nas vratili u zatvor, uvek su odgovarali da
jo moramo ostati u bolnici. Mada nas je u bolnici uvala straa,
poeli su nas poseivati drugovi, to je brzo palo u oi policiji.
Saznavi da nameravaju da stave reetke, a sobu da zakljuavaju, da ne bismo imali dodira sa spoljnim svetom, brzo smo
signalizirali drugovima. Partijska organizacija je odmah pristupila organizovanju bekstva.
Posle nekoliko dana prie mi drugarica Nada Popovi koja
je s nama bila prebaena iz zatvora u bolnicu, i ree: Dobili
smo vezu za odlazak u odred. Bilo je oko 17.30 asova, u
18 asova ve je trebalo da beimo iz bolnikog zatvora. Zadatak
je da neko na neki nain zamaje straare, pri emu e na kraju
morati da bude rtvovan, jer bi se drugovi jedan za drugim
392,

neopaeno izvlaili. Iskoristili smo okolnost to jedan bolesnik:

nije bio zatvorenik i to je simpatisao nau borbu pa smo mu.
i poverili plan akcije. On je pozvao straare na partiju aha,.,
to nam je omoguilo da izbegnemo njihovu kontrolu.
*

10. septembra 1942. godine, tano 18 asova. Plan je da.

po izlasku iz bolnice idemo na Bagdalu. Jedan za drugim (MilojeKuzmanovi, radnik, Nada Popovi, student prava, Kuzman
Nikoli uenik gimnazije, Joe Berekovi, uenik gimnazije i ja)
koristimo odsutnost andara i beimo. Sretna okolnost je tose odmah do zgrade tuberkuloznog odeljenja protee1 bagrenjar,
koji nas maskira stotinak metara. Ili smo na kratkom rastojanju, oekujui svakog momenta da neko za nama vikne:
Stoj!. Vano je doepati se mosta na Rasini, gde nas eka.
veza za odred. Prolazei pored kafane Rasina, naili smo na.
poznanike koji su se radosno osmehivali, jer su pretpostavljah
da smo puteni. Dobili smo uputstvo da pri susretu s policijom,
ne stajemo, ve da svako bei u odreenom pravcu, ah da bez.
potrebe ne urimo kako ne bismo izazvah sumnju. Morali smo.
voditi rauna o Nadi Popovi, koja je bila najvie iscrpljena u
zatvoru.
Najzad smo kod mosta na Rasini. Cim smo ga preli, pred.
nas iz kukuruza"iskoi jedan drug. Prie nam bez ustezanja,,
pozdravi se s nama i saznavi da smo dobro proh, ree kratko:
A sad, drugovi, pravac u odred. Kao da nismo bili umorni, a.
Nada Popovi kao da je dobila novu snagu. Svi smo koristili,
priliku da druga neto pitamo. Nismo ni primetili straara.
odreda, koji nas je zaustavio. Kad pre stigosmo?! Kroz nekoliko*
minuta ve smo bih u umi iznad iljegovca i Joja gde se nalazila jedna eta Rasinskog odreda. Posle 56 meseci bih smoslobodni, meu drugovima. Imali smo ta da priamo jedni,
drugima. Period od 6 meseci, u uslovima u kojima smo ga preiveli, vei je i od decenije. Kao da smo se ponovo rodili.
Boidar STANKOVIC POPCE, Vladislav BAJCEVI,.
Aleksandar RADOVANOVIC NAJCA, Janko MILOJEVIC EMA.

MELJAKA OPTINA U USTANKU 1941.

K r a j e m aprila 1941. godine okupator je u Meljaku uspostavio andarmerijsku stanicu od oko 6 bivih jugoslovenskih andarma, a 5. maja dola je i jedna grupa od 12 domobranskih
vojnika, koji su govorili da e i pljevaljski srez sa cijelim Sandakom potpasti pod NDH i da je u Pljevlja dola ustakodomobranska vojska. Narod, koji je ve bio uo za ustake zloine
u Bosni i Hercegovini, strahovao je od ustakih takozvanih
hrvatskih andarma, koji su nosili uniforme bive jugoslovenske vojske, sa fesovima umjesto ajkaa. Iz Pljevalja i susjednih sela svakodnevno su stizale i u narodu se irile prie da
e ovi hrvatski andarmi, koji ostaju na teritoriji pljevaljskog
sreza, initi zloine kao to su ih inile ustae u sujednom
foanskom srezu, i da e zbog toga za narod biti manje zlo ako
bi pljevaljski srez pripao pod italijansku okupaciju.
Hrvatski andarmi su odmah obezbijedili rudnik uplju
-stijenu, u kome su, pod nadzorom njemakog inenjera "Vebera,
vrene pripreme za otvaranje. U isto vrijeme nastojali su da
uspostave veze sa narodom, da bi ispitali njegovo raspoloenje,
ali u tome nijesu imali uspjeha. Pravoslavni ivalj je bio veoma
oprezan, a ni kod muslimana nijesu naili ni na kakvu podrku
nijedan se nije javio za njihovu andarmeriju, iako su oni
na tome uporno radili.
Oni Meljaani koje su kapitulacija i rasulo bive jugoslo venske vojske zatekli na teritoriji podgorikog i danilovgradskog srez donijeli su oruje. Meutim, vojnici biveg 48. pjeadijskog puka, koji su se Vratili sa lbanskog fronta, preko
Prokleti ja, Gusinja, Andrijevice i Berana, doh su bez oruja
(sem ponekog pitolja) zbog opasnosti od njemakih motorizO"vanih kolona koje su se kretale putem Pljevlja Berane
Andrijevica Podgorica. U ovo vrijeme otpoela je i trgovina
394,

pukama, koje su raniji verceri duvanom kupovali u okolini

Danilovgrada i preprodavali seljacima. Tako su Meljaani do
juna 1941. imali oko 140 puaka. Iako u ovom kraju tada nije
bilo lanova i kandidata Komunistike partije, ipak je direktiva
Partije o prikupljanju i uvanju oruja doprla i do nas. Narod
je mislio na slobodu i borbu protiv okupatora, ali je tada uglavnom smatrao da e mu oruje trebati za borbu protiv Pavelievih ustaa, koji su iz elebike optine, odakle su gotovo svakodnevno pristizale izbjeglice (Srbi), mogli upasti u Meljak.
Negdje krajem maja ustaki andarmi iz Meljaka otili su
u Pljevlja, a umjesto njih su doli itahjanski karabinijeri, koji
su tu, uz pomo bivih jugoslovenskih andarma, uspostavili italijansku karabinijersku stanicu. Karabinijeri su se predstavljah
kao prijatelji crnogorskog naroda, oslobodioci, braa, pa su
mnogi Meljaani povoljno primili njihov dolazak, nadajui se
da e ih spasiti od ustaa i- njihovih zala. Meu mjetanima je
bilo i takvih koji su smatrah da bi trebalo organizovati pomo
susjedima u elebikoj optini, kako bi se i oni oslobodili od
ustaa. Organizator je bio andarm iz Meljaka Josif Babi
(docnije uveni zlikovac), koji je ranije slubovao u elebiu.
Planiralo se da se napadom na Celebi udalji ustaka posada
i na taj nain obezbijee od njihovog upada pogranina sela
meljake optine.
Tako je 8. juna jedna grupa od 7 Meljaana sa andarmom
Babiem prela bosansku granicu, opkolila u toku noi andarmerijsku stanicu u elebiu, i u zoru pozvala posadu na predaju.
Mislei da se radi. o jaim snagama, opkoljena posada (12 ljudi)
poloila-je oruje. Zaplijenjen je 1 pukomitraljez, 10 puaka,
vea koliina municije i preko 100 lisica za vezivanje ljudi.
Poto su razoruanoj posadi zaprijetili da se vie ne smije vraati na stanicu, jer drugi put nee biti poteena, pustih su je da
ode svojim kuama.
Koji dan poslije ovog dogaaja iz Foe je u elebi stiglo
oko 150 domobranskih vojnika, koji su se zadrah nekoliko
dana. Za to vrijeme izlazili su i na Radovinu (teritoriju izmeu
Bosne i Sandaka). Meutim, im su se naoruani seljaci, obavijeteni od obana, poeli prikupljati na granici i otvarati vatru,
domobrani su se povukli u elebi.
Kada je poslije kratkog vremena jedan dio italijanske
vojske preao iz Pljevalja u Fou, a u andarmerijsku stanicu
u elebiu se-smjestila desetina karabinijera, Meljaani i elebiani su se osjetih spokojnije, pogotovu to je ve bila rairena
propaganda da ova posada treba da sprijei dalja ustaka nedjela.
Napad Nijemaca na Sovjetski Savez, 22. juna, izazvao je
komeanje po sehma. Karabinijeri su poeli da se raspituju o
395,

intelektualcima i njihovim vezama sa narodom, plaei se komunistike propagande. Mada su se po selima irili glasovi o>
ustanku, niko jo nije znao nita odreenije. Slutilo se da e
doi do njega, ali kao da su se oekivala neka nareenja odozgo.
lanova Partije na ovoj teritoriji nije bilo, a direktive, koje su,
moda, stizale od komunista iz Pljevalja, bile su nepoznate. Pa
ipak, ne bi se moglo rei da narod psihiki pripreman za ustanak, tim prije to je bio svjestan da se nee boriti sam; stanje
i pripremanje ustanka u ostalim krajevima bilo je donekle
poznato.
"Veina seljaka rado je oekivala ustanak. Napredniji su
u njemu gledah osloboenje ne samo od okupatora, nego i od
starog reima; drugi, kojih je bilo veina, eljeli su da se u
optem meteu bore protiv vjekovnog neprijatelja muslimana, da se pljakom dmognu njihovih imanja, dok su trei
bili neutralni, bojei se svakog otpora okupatoru. Muslimanski
ivalj, koji je u ovom kraju bio u manjini, nastojao je, meutim,,
da se zblii sa pravoslavnima, da tite jedni druge, da ive u
miru kao komije.
Devetnaestog jula kafabinijeri (jedna desetina) sa stanice
u elebiu, u prolazu za Pljevlja, zanoili u na meljakoj stanici. Kada su sjutraan, 20. jula, rano ujutro produili za Pljevlja, napali su ih pljevaljski gerilci u neposrednoj blizini Pljevalja (pod Komunima). Toga dana (bila je nedjelja poslije podne)
grupica seljaka, okupljena u meljakoj krmi, doznavi o ustanku i o napadu na karabinijere u Komunima, pomiljala je da
napadne karabinijere koji su bez puaka sjedjeli u kafani. Meutim, poto nijesu bili sigurni da su vijesti o ustanku tane,.
a plaei se da ne budu jedini koji e se pobuniti, dogovorili su
se da to uine 21. jula u pet asova poslije podne. Meutim,,
nou izmeu 20. i 21. jula u Mei jak je iznenada doao Velimir
Jaki sa Vladimirom Damjanoviem, Vladimirom Kneeviem
Voloom i grupom Bobovaca, kojima se u Vrbi prikljuilo oko
20 Meljaana. Oni su rano ujutro 21. jula bez borbe razoruah
karabinijere, posto su e prethodno povezali s komandirom
andarma Milovanom Lazareviem koji je uestvovao i u razoruavanju. Poslije tri dana razoruane karabinijere su sproveli
do Pustog paua i odatle ih pustih za Pljevlja.
Istoga dana je Velimir Jaki sa grupom krenuo za uplju
stijenu, znajui da tamo ima prilino namirnica. Uz put su im
se pridruili seljaci, jer se ve bila proirila vijest o razoruanju
karabinijera. Njemaki inenjer Veber, obavijeten na vrijeme
o dolasku Velimira Jakia i Voloe sa Meljaanima i Bobovcima,
pobjegao je u pravcu elebia. Zaphjenjeni materijal i namirnice (oko 40 dakova brana, velike koliine pionirskog alata,,
raznog eksploziva i drugo) sakupljeni su na gomilu. Trebalo je?
396,

prema uputstvu Velimira Jakia, da se sklone na sigurno mjesto, ali odmah po njegovom odlasku za Bobovo raznijeli su ih
seljaci za svoje potrebe.
Posh je ovog sluaja u upljoj stijeni, vidjelo se da je
ustanike potrebno mnogo vre organizovati u jedinicu (Meljaki bataljon), koja e se suprotstaviti svakom pokuaju neprijatelja Itahjana ili ustaa da prodre u Meljak. Po
miljenju naprednijih Meljaana trebalo je da seljaci vrate
razneseni materijal iz uplje stijene, da bi se on iskoristio za
potrebe budueg bataljona. Dvadeset sedmog jula, kod zgrade
meljake optine, sakupila se grupa mjetana iz oblinjih zaselaka da bi formirala Meljaki bataljon. Kako veina seljaka nije
bila o ovome obavijetena, zbor je odgoen za 3. avgust. Pri
tome je dolo do nesporazuma oko pitanja da h da se pozovu
i muslimani. Veina se izjasnila protiv.
Meutim, ni ovaj zakazani zbor nije odran, poto je 28.
jula rano ujutro Meljak bio bombardo van u dva navrata (prije
pdne sa 15, poslije podne sa 6 italijanskih savoja). Tom prilikom poginuo je jedan ovjek i ranjene su dvije ene. Nekoliko
dana poslije toga po selima su kruile glasine o nastupanju velikog broja ustaa od elebia prema Meljaku. Zbog toga su se
vie puta, na glas puke, sakupljali naoruani seljaci i odlazili'
prema bosanskoj granici da bi, u sluaju napada, zadrali ustae dok porodice ne izbjegnu u umu. U to vrijeme seljacima je
zavladao veliki strah od ustaa, dok se Itahjana ni jesu plaili,
nadajui se da e oni kanjavati samo organizatore ustanka.
Zbog toga se narod uzdravao od bilo kakvog otpora protiv
Itahjana. Bombardovanje, koje su Italijani, sa prekidima, vrili
gotovo itav mjesec, i baeni leci u kojima su prijetili da e spaliti Meljak ukoliko seljaci ne odustanu od pokreta, potpuno su
demoralisah Meljaane.
Pod takvim uslovima nije moglo biti govora o formiranju
bataljona. Narod je ak mislio'da je ustanak svuda uguen. Ali,
ba u to vrijeme krajnje neizvjesnosti (oko 18. avgusta) u Meljak je doao Mio Pavievi. Seljaci su u njemu gledah izbjeglicu iz neke razbijene gerilske jedinice iz Pljevalja, pa su ga,
kao i sve strance, primili s nepovjerenjem, bojei se novih
bombardovanja i represahja Itahjana. Zbog toga su od domaina
koji je Miu pruio utoite energino zahtijevah da mu otkae, inae e, navodno, svi Meljaani stradati. Ovaj se izgovarao
da to ne moe uiniti jer su prijatelji. Tako je rad Mia Pavievia u Meljaku od samog poetka bio ogranien samo na
uzan krug povjerljivih ljudi.
U to vrijeme je iz Pljevalja, gdje je ivio, doao i jedan
stariji Meljaanin, inae simpatizer ustanika. Poslali su ga Italijani da umiri seljake da ne strahuju. On je prenio i zahtjeve
397,

Italijana da Meljaani predaju oruje i da se uspostavi stara

optinska vlast. Na jednom manjem skupu, odranom negdje
oko 22. avgusta u meljakoj optini, prisutni seljaci su pristali
na uspostavljanje optinske vlasti i predaju oruja. Skupu je
prisustvovao i Mio Pavievi s namjerom da odvrati seljake od
predaje oruja, ali se zbog njihovog neraspoloenja prema njemu morao drati kao sluajni posmatra. Umjesto njega istupili
su Milko Starevi i Rado L. Zeevi, koje je on prethodno
pripremio, da seljacima kau da ne predaju puke jer ustanike
borbe nijesu prestale. Sa ubeivanjem zaplaenih seljaka nije
ilo ba lako, no na kraju smo se ipak nekako sporazumjeli da
Meljaani predadu pet-est neupotrebljivih puaka i tri koje su
pripadale razoruanim karabinijerima, koje su Italijani izriito
traili. Tako je gro oruja i dalje ostao u rukama Meljaana,
istina zbog ubjeenja da ga treba uvati ne toliko za otpor
Italij anima, koliko iz straha od ustaa i zbog starih navika da
se od oruja ne rastaje.
Poslije ovoga zbora u Meljak su, ve 22. avgusta, stigle
italijanske jedinice (oko 400 vojnika), i istoga dana, po ve pripremljenom spisku, izvrile hapenja .u oblinjim zaseocima.
Vodi je bio mjetanin ao ljuka. Kako Italijani nijesu bili
dobro obavijeteni, uhapeni su i oni koji uopte nijesu uestvovah u ustanku, sem u pljaki u upljoj stijeni. Poslije ovoga
veinu seljaka je obuzeo strah i nepovjerenje prema Italij anima, to je pomoglo da se oni sa vie povjerenja priblie naprednijim ljudima i da im se pridrue pri sakrivanju u umi.
A kada je poetkom septembra u Meljak ponova dola vea
grupa oko 100 Itahjana i uhapsila trojicu seljaka, budnost
i nepovjerenje prema Italij anima su se poveah. Tako je i politiko djelovanje Mia Pavievia sada nailazilo na povoljnije tlo.
Devetog oktobra Mio Pavievi, Milovan Radovi i Ilija
Zeevi odlaze za Maoe, gdje je trebalo da se formira prva
pljevaljska partizanska eta. Pri polasku iz Meljaka Pavievi
je pojedinim ljudima dao uputstva za dalji rad. Kada je krajem
oktobra kroz Meljak prola Prva pljevaljska eta, pojedini
Meljaani su smatrali da bi i kod njih trebalo formirati, etu.
Tako je na skupu u Vrbi, gdje se tih dana iskupilo oko 40 Meljaana meu njima i Milovan Radovi, koji je nekoliko dana
prije doao iz Pljevaljske ete formirana Meljaka eta. Za
komandira je izabran Milko Starevi, a za komesara Milovan.
Radovi. Poslije podue diskusije oko naziva, na kraju je usvojeno kompromisno rjeenje da se. zove Narodnooslobodilaka
eta. Zadaci novoformirane ete bili su borba protiv okupatora i saradnja sa svim ustanikim jedinicama. Na skupu je
poloena i zakletva komandi ete. Borci su i dalje radili i hranili
398,

se kod svojih kua, a samo su se po potrebi sakupljah na odreeno mjesto. Svake noi odreivane su patrole na prilazu Me
ljaku iz Pljevalja, tj. u Gracu i Trhovicama, radi osmatranja.
pravaca od Pljevalja. eta se stalno poveavala prilivom novihboraca, tako da je do 1. decembra imala preko 100 boraca. Komanda ete je bila za prijem i muslimana, ali je veina u tovrijeme bila protiv toga.
U napadu na Pljevlja, 1. decembra, Meljaka eta nijeuestvovala, jer o njemu nije bila obavijetena. Kada je nona
patrola obavijestila komandu ete o napadu, ova se pismenoobratila tabu Crnogorskog narodnooslobodilakog odreda, t r a ei da se eti dodijeli zadatak. U odgovoru taba odreda, koji
je, istina, stigao kada je ova borba ve bila zavrena, stajalo jeda Meljaka eta dri poloaje prema bosanskoj granici, ali da.
ne izaziva nikakve sukobe, ve samo da osujeti eventualni iznenadni prodor ustaa od elebia.
Poslije neuspjelog napada na Pljevlja u Meljak je stigao
Lovenski bataljon i, zadrao se tri-etiri dana. Za to vrijemeMeljaka eta je pomou rekvizicije organizovala uredno snabdijevanje bataljona hranom, ali je, na alost, propustila priliku
da u njegovom prisustvu odri konferenciju, to bi joj, s obzirom,
na politiku izgraenost rukovodstva i iskustvo bataljona, veoma koristilo. Inae su borci bataljona ostavili utisak dobroorganizovane, disciplinovane i politiki uzdignute vojske.
Po odlasku Lovenaca' Meljaka eta je produila ivot L
rad po ranijem, s tim to je, radi vee budnosti, stalno drala
jednu jau desetinu u zgradi bive meljake optine. Meutim,
u eti se sve vie osjeao razdor. U tim danima jo jae su seispoljavale dvije struje, koje su postojale, tako rei, od njenog:'
osnivanja. Naime, na insistiranje komande ete i manjeg i
svjesnijeg broja boraca u etu je primljeno i oko 30 muslimana
dobrovoljaca. Meutim, samovoljni upad jedne grupice naoruanih pravoslavaca iz Meljake ete u njihovo selo Praicu.
tohko ih je zastrailo da su oni potpuno izgubili povjerenje u.
pravoslavne i-orijentisali se prema Bukovici, gdje su pretenoivjeli neutralni muslimani. Mrnju izmeu pravoslavnih imuslimana raspirivala je jedna grupa ljudi na taj nain to jemuslimanima govorila da e oni kad-tad biti poubijani, a pravoslavnima da su muslimani itahjanski pijuni i da su oni pot
kazali pohapene ljude iz Mei jaka. Ova reakcija, koja je dolazila iz Pljevalja ili iz Bosne (upravo tada su se u foanskom.
srezu nalazili Dangievi etnici, koji su na teritoriji tog sreza
pripremali masovne pokolje muslimanskog ivlja), bila je vrlojaka i pustila je dubok korijen u Meljaku, tako da je vie od.
polovine pravoslavnog ivlja bilo za masovno istrebljenje muslimana.
399,

Da bi se suzbila ova propaganda i popravili odnosi izmeu

pravoslavnih i muslimana, komanda ete je 25. decembra sazvala etnu konferenciju kod kole u Meljaku. Bio je prisutan i
Velimir Jaki sa grupom od oko 30 boraca, veinom intelektu-alaca. Komanda ete je htjela da iskoristi njihovo prisustvo da
bi lake rijeila postojei problem. Na konferenciji, kojoj su
prisustvovali svi borci Meljake ete, Mio Pavievi i Komnen
Cerovi govorih su o potrebi borbe protivu okupatora. Zatim
je ustanovljeno da se od muslimana samo trojica mogu okriviti
kao pijuni (ovi su bili ve pobjegh u Pljevlja), te su kao takvi
-osueni na najteu kaznu, dok se ostali ne bi smjeli sumnjiiti.
Komandir ete je sada odluno zahtijevao od svih boraca da se
-muslimani prihvate kao saborci, jer j cilj i jednih i drugih isti
borba protiv okupatora. Na to je nastalo komeanje. Digao
-se i zamjenik komandira Milutin Jelovac, koji je, kako je bar
do tada izgledalo, bio komandirov istomiljenik. Meutim, i on
-se sada prvi put otvoreno izjasnio protiv muslimana, govorei
da ih ne treba primati u etu, ve smatrati kao neprijatelje. Ovo
je prihvaeno sa odobravanjem i, prije nego to se pristupilo
ispitivanju sluaja oruanog upada u muslimansko selo Praicu,
izvren je izbor novog komandira. Gotovo jednoglasno je izabran Milutin Jelovac.
Izgledalo je da je etniki duh preovladao u eti. Musli:mani i nekoliko pravoslavnih odvojili su se i ostali uz starog
komandira. Poshje nekoliko dana, 5. januara 1942, odran je
zbor onih (3540) koji nijesu stupili pod komandu Milutina
Jelovca. Na ovom skupu formirali su svoju etu i ponovo izabrali ranijeg komandira i komesara. Ovi su prihvatili izbor pod
uslovom da svi borci stave petokrake, poloe partizansku zaIkletvu i da se stave na raspolaganje Glavnom tabu Crnogorskog
odreda. Borci su se sa ovim sloili i tako je nastala Meljaka
partizanska eta, malobrojnija, ah disciplinovanija i bolje organizovana, jer su se u njoj nalazili borci s jedinstvenim ciljem.
Gro ranije Meljake ete, koja je sada bila pod komandom
.Milutina Jelovca, i dalje je zadrao stari naziv Meljaka na-Todnooslobodilaka eta, obeavi da e u svim akcijama pomagati Meljakoj i drugim partizanskim etama. Meutim, i pored
vjetog kamufliranja nazivom, u ovoj eti se sve vie osjeao
etniki uticaj. Ona nikad nije uestvovala u akcijama s Meljakom partizanskom etom, nalazei uvijek neki izgovor.
Od ovog vremena muslimani su zauzeli potpuno neutralan
.stav, iz straha da se ne zamjere ni jednoj ni drugoj strani.
Oko 15. januara u Meljak dolazi jedan dio Pljevaljske
-ete s Miom Pavieviem, komesarom ete i orijem Peru-niiem, zamjenikom komandira, koji sa Meljakom partizanskom etom uestvuje u akciji hvatanja ustaa u Gracu, koje
400,

su se u grupama prebacivale iz Bosne u Pljevlja. Tada ih je

uhvaeno oko 20, od kojih je poslije sasluanja 5 osueno.
Poshje ove akcije ljudstvo obje ete (Pljevaljske i Meljake) kree 18. januara preko planine Ljubinje u dva pravca:
jedna polovina, sa komandirom Meljake i komesarom Pljevaljske ete, preko Crnog drijela u Ograenicu, a druga, a zamjenikom komandira Pljevaljske i komesarom Meljake ete, preko
Prostruge u Bobovo. Svaki je dio na svom terenu razoruavao
seljake koji su, koristei haranje Dangievih etnika, uestvovali
u pljaki muslimanskog stanovnitva foanskog sreza. Od seljaka
je oduzeto meso od opljakane stoke i smjeteno u koli u Slatini i Bobovu, da bi sluilo za ishranu boraca NOP-a.
Tom prilikom, 20. januara, kod kole u Slatini, formirana
je Ograeniko-bobovska eta od seljaka koji su se dobrovoljno
javih i nijesu uestvovali u pljaki. Za komandira ete. izabran
je artiljerijski porunik bive jugoslovenske vojske Slobodan
Ronevi, a za komesara Zivko Duver.
Sve tri ete (Pljevaljska, Meljaka i Ograeniko-bobovska) kreu 23. januara preko Metrovca na elebi, sa zadatkom
da ga zauzmu i rastjeraju etnike Spasoja Dakia. Ovo im je
uspjelo bez borbe, jer su etnici u elebiu u to vrijeme bih
demoralisani zbog prodora crnogorskih partizanskih bataljona
Bajo Pivljanin i Vojvoda Momilo preko Sepan-polja u
Fou. Sa razbijenim etnicima i njihovim voom Dakiem
uspostavljena je veza i oni su pozvani da se prikljue borbi protiv okupatora. Na zajednikom zboru partizana i etnika, na
kome je Mio Pavievi govorio o potrebi zajednike borbe
protiv okupatora, za nju se izjasnio i Spasoje Daki, pravdajui
svoj raniji stav prema muslimanima tradicionalnom netrpeljivou pravoslavnih i muslimana.
Poshje elebia, Pljevaljska eta se preko ula i Graca
vratila za Boljanie, Meljaka u Meljak, a Ograeniko-bobovska u Ograenicu i Bobovo. Poto je u Meljaku zatekla nareenje Velimira Jakia da hitno krene za ajnie, Meljaka eta
je 27. januara uvee stigla u Kova. Tu je, po Jakievom nareenju, prenoila i rano ujutro produila za Metaljku, gdje se
kao posada nalazio jedan vod Pljevaljske ete. Na Metaljci eta
je dobila zadatak da organizuje patroliranje u pravcu Zaborak
Poblae Bukovica, jer su se u tom kraju nalazili ostaci
ajnikih i boljanikih etnika.
Dok se Meljaka partizanska eta nalazila u Bobovu,
Ograenici i elebiu, dotle je otcijepljena Meljaka etnika
eta, pod komandom Milutina Jelovca, na poziv srbijanskih
etnika prela preko Boljania i vodila borbe protiv muslimana
dolinom Poblanice i preko Soica, do samog Rudog. Na tom
podruju je popalila pojedina muslimanska sela. Vei broj bo26 Ustanak 1941.

4/17

raca Milutinove ete, smatrajui da su jo uvijek narodnooslobodilaki. borci, traio je da se napadnu Italijani u Rudom, ali.
ih je u tom sprijeio komandir Milutin Jelovac sa svojom grupom. Mada je bilo jasno da su ciljevi Meljake partizanske eto
potpuno razliiti od ciljeva Milutinove sada ve otvoreno etnike ete, ipak izmeu njih jo nije dolazilo do oruanih
sukoba, poto se ljudstvo i jedne i druge nadalo da e doi do
sporazuma.
Poto je provela dva-tri dana na Metaljci, Meljaka eta
je dobila zadatak da se hitno prebaci u Kruevo, gdje e sa jednim vodom Pljevaljske ete, sa Bobovskom, Kosanikom, Glibakom i drugim etama, ograniiti " djelovanje pljevaljskih
etnika i Itahjana i onemoguiti njihove akcije van Pljevalja.
U ovu akciju bila je pozvana i eta Milutina Jelovca, ali ona,
i pored obeanja, nije dola. Dok je Meljaka eta jo bila na
maru, ostale ete su vodile borbu sa etnicima na poloajima
Laana Vrbica Ljue i uspjele da ih odatle potisnu prema
Pljevljima.
Ve sjutradan po dolasku u Kruevo Meljaka eta je dobila zadatak da pretrese sumnjive kue u 'selu Odaku i okolini.
Ona se, po izvrenom zadatku, nou vratila na prenoite u
Kruevo, dok su ostale ete drale poloaje na Vrbici, Vranjskom brdu i u Gornjem Selu. Rano izjutra 4. februara italij anske jedinice iz Pljevalja, potpomognute etnicima, napale su
iznenada Kosaniku, Glibaku i Bobovsku etu i vod jedne
pljevaljske partizanske ete, koji su se u neredu povukli prema
Ghbaima i Bobovu. Iz Bobovske ete, koja se bez veze sa ostalima povukla za Bobovo, poginuo je jedan borac. Jedino se na.
poloajima, iznad kole u Kruevu, sve do noi zadrala Meljaka eta, i pored jake minobacake i mitraljeske neprijateljske vatre. Meutim, ostavi usamljena, i ona se, da bi izbjegla
opkoljavanje, oko 16 asova povukla, u redu, bez gubitaka. Borci
su u ovoj borbi pokazali primjernu disciplinu, hladnokrvnost i
hrabrost; nijedan nije napustio svoje mjesto bez nareenja komandira. Ostale ete su se rasturile i njihovi borci su otili
kuama, sem voda jedne pljevaljske ete, koji se odmah u
poetku borbe povukao preko Hoevine u pravcu Boljania. Na
putu za Meljak naa eta je srela Milovana Radovia sa jo
dva-tri borca, koji su se vraali iz Foe, gdje se u to vrijeme
nalazio Vrhovni tab. Oni su jo iz elebia bih upueni u Fou,
odakle su, u povratku, donij eh veu koliinu duvana, pisaeg
materijala i peat sa natpisom Meljaka partizanska eta.
Po povratku u Meljak, Meljaka eta se osjeala usamljena, jer su se ostale ete na teritoriji Kosanice i Bobova rasule,
a pljevaljske ete su se nalazile u Boljaniima i ajniu.
402,

Devetog februara u Mei jak je stigla 3. kombinovana eta

Durmitorskog odreda i sjutradan produila za Boljanie, gdje
se povezala sa jednom pljevaljskom etom. A 14. februara oko
podne u Meljak su dole 1. pljevaljska i Durmitorska eta sa
nareenjem Vrhovnog taba da se elebi oisti od etnika.
U" ovom napadu na elebi uestvovala su dva bataljona Prve
proleterske brigade: jedan sa Drobnjakom etom pravcem od
ajnia preko Vikoa, a drugi od Foe preko Zavijata. Ostale
ete dejstvovale su pravcima: eta iz baze u epan-Polju preko
Toholja, dio 1. pljevaljske ete preko Ljubinje i Konjskog
polja, a 3. kombinovana eta Durmitorskog odreda i Meljaka
koja se nalazila na elu ove kolone, kretale su se usiljenim
marem preko Vitine. U toku pokreta ula se od J-emita i
Korlat mitraljeska i puana vatra. Meljaka eta je prva stigla pred elebi, i poznajui borbeno raspoloenje ovdanjih
etnika, trkom upala u selo. etnici su se u panici razbjeali u
pravcu sela Borja. Meutim, zbog neobavijetenosti i nesporazuma dolo je do meusobnog prepucavanja izmeu dijelova
Prve proleterske brigade i drugih partizanskih jedinica. Sreom
bez teih posljedica, jer je ubrzo uspostavljena veza. Da zbog
velikog snijega nijesu zakasnili dijelovi 1. pljevaljske i Bobovske ete (koja se ponova okupila), svi bi etnici bili pohvatani.
Svojom hrabrou i disciplinom Meljaka eta se tako
istakla da je stekla veliki ugled meu ostalim etama, naroito
u 3. kombinovanoj Durmitorskog odreda i vodu 1. pljevaljske
ete, sa kojima je dejstvovala na istom pravcu.
Na elebiu 18. februara komande 1. pljevaljske, 3: kombinovane durmitorske, Meljake partizanske i Bobovske ete
dobile su nareenje da se vrate u Meljak i tamo razoruaju etu
Milutina. Jelovca (oko 200 ljudi). Iako se dotle nije otvoreno
sukobila sa partizanima, ona je prikriveno ve bila potpuno
etniki nastrojena i ekala je samo pogodan trenutak da otvoreno stupi u borbu protiv njih. Jo istog dana u selu ulama
odran je sastanak komandi svih eta i napravljen je plan za iznenadno razoruavanje ljudstva Milutinove ete i dezertera
koji su, rastureni po selima, bili kod svojih kua.
Razoruanje nijesmo otpoeli u isto vrijeme. Naime, kada
su 1. i ostale ete sa ovog pravca bile na pomolu Popova Dola,
srele su jednu patrolu koja se iz Meljaka vraala za selo Nange.
Poto na poziv partizana nije htjela da stane, na nju je otvorena
vatra. Tom prilikom jedan je ranjen, a ostali su se razbjeali
svojim kuama u Nange. Komandir 1. pljevaljske ete poslao
je odmah kurira u Nange s nareenjem da se pone sa razoruavanjem, a i sam je, sa ostalim etama, pourio preko sela,
razoruavajui usput ljudstvo Milutinove ete, koje se nalazilo

kod svojih kua. To je uticalo da se etnici prikupe u zaseoku

Luii (Meljak). Kada im se s lea, od sela Vinjice, pojavila
grupa partizana sa Budom Milieviem, oni su na nju otvorili
vatru. U toj borbi poginuli su jedan etnik i jedan partizan. Svi
etnici su razoruam, a Milutin Jelovac je doao i sam poloio
-oruje prije nego to je uspio da okupi i jednu estinu svog
ljudstva. Samo devet najizrazitijih etnika nijesu htjeli da
poloe oruje, ve su pobjegli u priboj ski srez.
Poto je itava eta razoruana, trebalo je da se rijei i.
pitanje njenog komandira Milutina Jelovca. Komanda Meljake
partizanske ete bila je za to da ga treba likvidirati, jer se doznalo da je, preko Baja vorovia iz ljivanska, odravao vezo
sa sreskim naelnikom u Pljevljima, Pavlom uroviem. Sa
ovim su se sloili lan MK KPJ Budo Milievi, tab pljevaljskog bataljona 1. decembar i lan OK KPJ za Sandak Vojo
Lekovi. Meutim, ovo nijesu prihvatili Velimir Jaki i Mio
Pavievi, s obzirom da je Milutinova ira porodica bila veoma
brojna (oko 60 boraca), pa je odlueno, poto je i sam na to
pristao, da se rasporedi u 1. pljevaljski bataljon. Bajo vorovi,
svreni maturant, koji je Milutina povezivao sa sreskim naelnikom u Pljevljima, strijeljan je.
Postepenim primanjem i naoruanjem boraca razoruane
ete Milutina Jelovca, Meljaka partizanska eta je ubrzo narasla na oko 170 boraca, ali u svome sastavu jo nije imala
nijednog lana KPJ.
Zato su 2. marta doh u Meljak Komnen Cerovi i Mio
Zori i bez kandidovanja primili za lanove Partije Milka Starevia, komandira i Duana Jelovca, novog komesara Meljake
ete i Milovana Radovia komandanta novostvorene baze u
Meljaku. Novoprimljeni lanovi su oformili partijsku eliju, a
istog dana su na svom prvom sastanku kandidovali za lanove
jo pet boraca iz ete i sekretara NOO u Meljaku.
Meljaka partizanska eta, koja je postajala sve brojnija,
izvela je nekoliko akcija protiv etnika i Italijana u blizini samih Pljevalja. Ona je sada bila neposrednije pozevana sa partijskim rukovodstvom i tabom Pljevaljskog partizanskog odreda.
Poslije formiranja 1. i 2. pljevaljskog bataljona i Pljevaljskog odreda, 14. marta u Meljak dolazi Velimir Jaki, koman, dant Pljevaljskog odreda, da u saglasnosti sa komandama Meljake i Bobovske ete formira 3. pljevaljski bataljon
Meljako-bobovski, kasnije Meljaki. Tom prilikom su od
Meljake formirane dvije ete, koje su sa Bobovskom sainjavale novi 3. pljevaljski bataljon. tab bataljona sainjavah su:
komandant Ihja Zeevi, lan KPJ (doao iz 1. pljevaljskog
bataljona, inae je iz Meljaka); zamjenik Slobodan Ronevi,
bivi komandir Bobovske ete; komesar Duan Jelovac, lan
404,

KPJ, bivi komesar Meljake ete i zamjenik komesara Rado

Konti, lan KPJ (doao iz 1. pljevaljskog bataljona).
Pored komandanta i zamjenika komesara, iz 1. i 2. pljevaljskog dola su u 3. bataljon jo tri lana KPJ i postavljena
za zamjenike komesara eta. U Partiju su takoe odmah primljeni i drugovi kandidovani 2. marta, koji su postavljeni za komesare i komandire eta. Formirana je i Meljaka pozadinska
eta, koja izvodi povremene akcije, bilo samostalno ih u sastavu
bataljona.
U isto vrijeme formirana je i partijska elija na terenu
i njeni lanovi su dodijeljeni na partijski rad u Meljaku i zadueni za narodnu vlast, AF i omladinu. Formiran, je i biro
elije.
>
U prvo vrijeme akcije 1. pljevaljskog bataljona bile su
usmjerene uglavnom protiv Italijana i etnika u blizini Pljevalja, onemoguavajui im dejstva van ueg podruja grada.
Pljevaljski etnici tada nijesu smjeh preduzimati bilo kakve
akcije protiv ovog bataljona. Radi suzbijanja etnika i Itali jana
u Kosanici, tab odreda je dva puta prebacivao bataljon na taj
teren.
U to vrijeme poinje i Trea neprijateljska ofanziva. Ve
22. aprila itahjanska divizija Pusterija kree preko Boljania
u pravcu Cajnia, a jednom kolonom (oko jedan bataljon) niz
desnu obalu rijeke ehotine. etnici (600700), koji kreu
lijevom obalom ehotine u pravcu Meljaka, odnosno Orlje i
Graca, kao lijevo krilo Italijana, nailaze na poloaje 2. ete
naeg Treeg (Meljako-bobovskog) bataljona. Tu ih, na Rujevicama, doekuje 2. eta i uz sadejstvo Bobovske i jednog voda
1. ete razbija i odbacuje u pravcu Pljevalja. U ovoj borbi bataljon je imao jednog ranjenog; i na etnikoj strani' bilo je gubitaka, ah su oni nepoznati. Dok su voene ove borbe" protiv etnika na Rujevicama, itahjanska kolona koja se kretala preko
Brvenice i Ghsnice stie u Gradac, gdje je doekuje jedan vod
1. ete, i uz sadejstvo Meljake pozadinske ete odbacuje u
pravcu Boljania, pratei je sve do Jakupova groba. Tu su je
prihvatile druge italijanske jedinice i sprijeile dalje nadiranje
Meljaana.
Poshje toga Meijaki bataljon je zauzeo poloaje na Vrbici, iznad Graca, da bi sprijeio eventualna dejstva Italijana od
pravca Boljania. Poloaji bataljona, kao i sam Gradac, bili su
vie puta bombardovani, to se odrazilo i na moral novih, jo
neprekaljenih boraca. Tako ih je jedne noi iz 1. i 2. ete dezertiralo 14 svi iz sela Sula. Ovo je donekle posljedica i nedovoljne budnosti u bataljonu, gdj se nijesu dovoljno provjeravah ljudi koji su dolazili sa teritorije pod okupatorom, tako
da se, bilo uzgredno, bilo preko roditelja naih boraca, prenosila
405,

etnika propaganda o istjerivanju partizana iz Sandaka. Dezertiranje je ubrzo suzbijeno.

Kada su se italijanske snage orijentisale prema Cajniu,
Meljaki bataljon je ponovo preduzeo akcije protiv etnika,
koji su poslije prolaska italijanskih jedinica preko ove teritorije
bili masovniji i organizovaniji. Poetkom maja Italijani i etnici
vre pritisak u pravcu Prenana i Kosanice. Meljaki bataljon,
koji se 21. maja nalazio u Mijakoviima i Vrulji, dobij a nareenje da se vrati u Meljak, jer su Italijani od Pljevalja bih krenuli
u tom pravcu. U Meljaku se tada nalazila samo Meljaka pozadinska eta. Bataljon je nou 21/22. maja iz Mijakovia krenuo
usiljenim marem za Meljak; kada je sjutradan izjutra stigao
na ljivansko, Italijani su ve bili stigli u selo Plijeevinu ^poeli sa paljenjem kua. Bobovska eta je ostavljena put ljivansko Vinjica, a Prva je uspjela da na brzinu izae na
Vrbovi Lug, dok je Druga bila poslata na Trnovice, oekujui da
e Italijani sa tog pravca krenuti ka Meljaku. Na Vrbovom
Lugu dolo je do sudara 1. ete sa Italij anima, tako da se razvila
otra borba prsa ti prsa. Izvjestan broj boraca, naroito onih iz
Milutinove ete, pokolebao se u panici povukao bez nareenja.
U to vrijeme komanda je bila zauzeta borbom na lijevom krilu,
gdje je neprijatelj bio gotovo desetostruko nadmoniji.
Druga eta, upuena na Trnovice, nije dola u dodir sa
neprijateljem, a Prva, poto je odbaena sa Vrbovog Luga, zauzela je poloaje ispod Visa (Zahumskog) i Jezerca. Tu je od
artiljerijske granate ranjen zamjenik komandira 1. ete Rado
Zeevi. Poshje artiljerijske pripreme Italijani su sa Vrbovog
Luga prodloili preko Biljege, ali su ubrzo odbaeni u pravcu
ljivanska.
Za to vrijeme jedan dio italijanskih snaga, jedinice koje
su se iz Foe kretale desnom obalom ehotine, preao je rijeku
kod Graca, gdje se sukobio sa Meljakom pozadinskom etom.
Mislei da Italijani nastupaju samo tim pravcem, eta je prihvatila borbu i zadrala ih. Meutim, zbog iznenadne pojavo
italijanske kolone od Porosa, koja je bila prela rijeku oko 10
km nizvodno, eta se morala povui u pravcu Ljubinje, ne obavijestivi o tome tab bataljona i komandu 1. ete. Tako se desilo da su saznah da im se u zaleu, u Melaku, nalazi gotovo itav
italijnski puk, koji je doao iz Foe. Zbog toga su se bez borbe
povukli na nove poloaje iznad Zahuma i Vrbe, uz samo podnoje Ljubinje.
Palei usput kue, Italijani su, 27. marta, preko Vrbe i
Lokvica nastavili pokret pravcem Previja Zahum Vinjica.
Partizani pruaju ilav otpor. Dok 2. eta napada s boka, 1.
doekuje Itahjane na Previji, gdje se razvila veoma otra borba.
I pored jake topovske i minobacake vatre neprijatelja, 1. eta
406,

je uspjela da ga odbaci i potisne bespuem preko Luia u pravcu sela Trnovica. Italijani su pretrpjeli znatne gubitke u mrtvim
i ranjenim, koje su uspjeli da ponesu sa sobom. U ovoj borbi
uestvovao je i komandant odreda Velimir Jaki.
Dok su 1. i 2. eta vodile ove krvave borbe sa Italijanima,
Trea (Bobovska) se povukla preko Vinjice i ogranaka Ljubinje za Bobovo, gdje se rasformirala. Njeni borci sa komandirom
samovoljno su poli svojim porodicama, koje su se sa stokom
nalazile u zbjegovima. Pa ipak, Meljaki bataljon je produio
da prati Italijane do samih Pljevalja.
Poto je glavnina partizanskih jedinica u to vrijeme odstupala ka Sepan-Polju, i Trei (Meljaki) bataljon dobio je nareenje da se nou 30/31. maja povue preko Ljubinje prema
Sepan-Polju. Meutim, u toku pokreta bataljon je u Konjskom
polju dobio novo nareenje taba odreda da se vrati i posjedne
poloaje na Crvenom drijelu, kako bi sprijeio prodor etnika
i Italijana preko Ljubinje.
I pored tekoa, o kojima, moda, tab odreda nije dovoljno
vodio rauna izdajui ovo nareenje, bataljon je zbog hitnosti
i vanosti zadatka, preuzeo njegovo izvrenje. Meutim, borci
bataljona su osjeali da im predstoji povlaenje u Bosnu za
glavninom, da moraju ostaviti porodice na milost i nemilost
okupatoru. To je u izvjesnoj meri poljuljalo njihov moral. U
borbama sa organizovanim i dobro naoruanim etnicima iz
Vasojevia bataljon je bio razbijen. Pored ostalog, on je oskudijevao i u municiji. Borci su se razili po umama, traei svoje
izbjegle porodice. Komanda 1. ete uspjela je tek sjutradan da
okupi oko 35 boraca i da se sa njima povue za glavninom u
epan-Polje, gdje su stigli 3. maja, a poshje dva dana, 5. maja,
stup ih u novoformiranu Treu proletersku brigadu.
Preko 100 boraca bataljona ostalo je u umama Ljubinje,
kod svojih porodica. Oni e kasnije veinom pristupiti etnicima i, koristei ratno iskustvo koje su stekli u partizanskim jedinicama, biti njihova udarna snaga.
Milko STABEVI

POETAK STVARANJA NOP U DOLENJSKOJ

P o s l e napada na Jugoslaviju, aprila 1941. godine, na podruju Dolenjske bilo je dosta vojnih jedinica koje su ostavile
razbacan ratni materijal du puta Breice Novo Mesto. Najvie tog materijala bilo je u samom Novom Mestu, gde je trebalo
da se formira divizija koja bi stupila u borbu protiv nemakog,
odnosno italijanskog.zavojevaa. Pod uticajem nemake propagande, koju su vrili Koevari i radnici, koji su ranije odlazili
na sezonski rad u Nemaku, neki ljudi su vero vali da e im
novi nemaki poredak doneti vie hleba, nego to su ga imali
u bivoj Jugoslaviji. Ipak, deo stanovnitva je znao ta znai
nemaka okupacija.
Pojedini lanovi Partije i simpatizeri u Dolenjskoj, koji
su znah kakvu opasnost predstavlja faizam, bili su u vrlo
tekoj situaciji. U prvom trenutku nemake okupacije nije so
moglo nita uiniti. Uglavnom su prikupljah vojni materijal
koji je tu- ostao posle kapitulacije jugoslovenske vojske, pa su
oruje i nluniciju odnosili na sigurna mesta. Preporuivah su
ljudima da vojni materijal, naroito oruje, dobro kriju da ne
bi pao okupatoru u ruke, odnosno da okupator ne bi doznao da
imaju oruje.
Prvih dana okupacije nemake okupacione; jedinice nisu
preduzimale nikakve mere protiv stanovnitva. ak obrnuto:
prv jedinice koje su dolazile u sela dozvoljavale su da ljudi
prikupljaju izvesnu vojnu opremu i da je koriste naravno,
ono to je bilo bezopasno kao: tekstil, ebad, odela, a dozvoljavali su i odnoenje hrane iz vojnih magacina koji su se nalazili na tom podruju. Meutim, druge jedinice, koje su zamenile
ove prve, promenile su taktiku. Poele su prikupljati sav vojni
materijal. Poela su sasluavanja i zastraivanja ljudi, trailo
se da se preda sav vojni materijal, u prvom redu oruje, kao i
408,

ostala oprema koju su prve jedinice ostavile ljudima. Prikupljajui ovaj materijal, Nemci su pretili represalijama ako se
dobrovoljno ne donese.
Budua granica izmeu nemakog Raj ha i Italije
trebalo je da prolazi preko Dolenjske, negde kraj Save..
Naravno, stanovnitvo nije znalo gde e biti ta granica. Nemci,.
odnosno Italijani, stavljali su po putevima provizorne pogranine oznake, ali su ti znaci razgranienja izmeu Nemake i
Italije svake noi premetani na druga mesta. Simpatizeri
Nemake su samovoljno prenosili ove znake u dubinu italijanske teritorije, tako d je posle nekoliko dana takav znak bio
premeten od Breica skoro do Novog Mesta. Po dogovoru Italijana i Nemaca, granica je trebalo da bude na relaciji izmeu
Breica i Novog Mesta, negde oko Kostanjevice, tako da bi samo
mesto bilo u Italiji, a levai obala Krk u Nemakoj. Nemaka
posada je tada bila u Sentjerneju. Iz Novog Mesta je pola jedna
itahjanska vojna jedinica da zaposene Sentjernej i Kostanjevicu, na elu sa viim itahjanskim oficirom. Meutim, nemaki
podoficir, komandant posade u Sentjerneju, najurio je italijanskog vieg oficira natrag prema Novom Mestu. (I iz ovog primerase vidi kakvo j bilo saveznitvo i partnerstvo izmeu Nemaca
i Italijana.)
Kada se zbrka oko razgranienja na ovom podruju nekako,
smirila, partijska organizacija je poela sa intenzivnijim radom
na organizovanju naronooslobodilakog pokreta. U podrujima,
koja su okupirali Italijani bilo je mnogo lake raditi nego u
onom delu Dolenjske koji je okupirala nemaka vojska. Sastanci,
i razgovori obavljali su se pred oima Italijana, u javnim lokalima i na drugim javnim mestima, bez straha da e se nai
izdajnik koji e Italijanima provahti rad organizacije. Itahjanska vojska nije uivala nikakav ugled kod stanovnitva.
Okruno partijsko rukovodstvo u Novom Mestu poelo je
odmah po dolasku okupatora u Dolenjsku sa hitenzivnim pri' premama za oslobodilaku borbu. Formirani su narodnooslobodilaki odbori, koji su bili nosioci ideje osloboenja i organizatori priprema za oruani ustanak. Ti odbori su za kratko vreme
obavili ogroman posao. Cela Dolenjska bila je obuhvaena organizacijama NOP. Ljudima je objanjeno i usvojili su da se
treba prihvatiti oruja i oslobaati sopstvenim snagama, da je
to neophodno, a i dunost prema domovini.
U Zasavju je nemaki okupator poeo rano sa otvorenim
i krvavim terorom. Polovinom 1941. pale su ,i prve rtve: Ui
Krkom je dolo do izdajstva i nemaki okupator je kod Brei409,

ca, ujutro 10. jula, streljao grupu od desetak aktivista. Nekoliko

drugova se spasilo1 i oni su preli preko demarkacione linije, u
Gorjance, na teritoriju okupiranu od Italijana. To su bili prvi
partizani na ovom podruju. Meutim, na podruju Gorjanaca
nisu dugo ostali, ve su ekali povoljnu priliku da se vrate natrag i ponovo ponu sa organizovanjem otpora na teritoriji
okupiranoj od Nemaca. Ali, prilikom drugog pokuaja naim
aktivistima nije uspelo da se prebace. Milka Kerin je pala u
ruke okupatora, koji su je poslali u koncentracioni logor. Pacek,
Bizjak i Zidari, vratili su se natrag i ukljuili u aktivan raci
na italijanskom delu Dolenjske. Milka se kasnije vratila iz internacije i 1944. godine pala je kao borac 14. divizije. Pacek je
bio izdan i belogardisti su ga ubili 1942. kod Novog Mesta, a
Bizjaka su ustae ubile neto kasnije, 1944, u Gorjancima. Zidarieva sudbina nije poznata izgleda da su ga ustae obesilo.
1942. god. u Hrvatskom zagorju. Partijska organizacija u Zasavju delovala je i pored terora, naroito u rudarskim podrujima
u Sevnici i Rajhenburgu. Na tom terenu je 1941. godine
radio Joe Bortnar, koji je radi organizacionih pitanja prelazio
i na italij ansku teritoriju. Zbog irokog kruga svojih poznanstava uspeno je povezao i organizovao narodnooslobodilaki
pokret u Dolenjskoj u Kostanjevici, Mokronogu i entjanzu,
dok nije potpuno preao na italijanski deo, radei kao organizator otpora protiv okupatora u Beloj krajini, sa centrom u
Metliki.
Okruni komitet KPJ u Novom Mestu, razvijajui iroku
aktivnost, istovremeno je organizaciono jaao i proirivao partijske redove u Dolenjskoj. U mestima gde su iveli pojedini
lanovi Partije brzo su formirane elije i povean je broj lanova
Partije.2 Te elije su postale arita i jezgro celokupnog rada,
postale su centri akcije. Rezultati rada partijskih organizacija
brzo su se osetili. U letnjim i jesenjim mesecima 1941. godine
Tad je postao veoma iv. Ve u septembru u Dolenjskoj nije
postojalo nijedno selo, nijedan zaselak, u kome nisu funkcionirali terenski odbori Osvobodilne fronte ili pojedini poverenici
OF, koji su bih vrsto organizaciono povezani u Podokruni
1

Zidari.

Spasili su se: Milka Kerin, Franc Pacek, Franc Bizjak i Joe

2 U Novom Mestu su, sem Okrunog komiteta KP, postojale tri ili
-etiri partijske, elije: na eleznici u samom mestu i u Kandiji za
-druge ne znam; u decembru 1941. formirana je elija u Sentjerneju na
.olenjskom, a postojale su i u Dolenjskim Toplicama, Strai, Mirnoj
-Pei i Mokronogu, a verovatno i u Dobrniu gde je delovao Joe Slak
Silvo predratni komunista, lan OK Novo Mesto; poginuo u NOB, proglaen za narodnog heroja.

410,

odbor OF, odnosno u Okruni odbor u Novom Mestu.3 Upustva,

koja su organizacije dobijale od Okrunog komiteta, bila su
uvek precizna. Naroito se isticalo naelo da narodnooslobodilaki pokret mora biti irok, da mora obuhvatiti i poslednjeg
rstanovnika, da svaki pojedinac mora biti spreman na najvee
"rtve, kao i da se na poziv u odreeno vreme ukljui u oruanu
borbu.
U toku jeseni 1941. godine Nemci su poeh sa masovnim
iseljavanjem Slovenaca iz pograninog pojasa pored Save.1 Tada
su Partija i narodnooslobodilaki odbori dobili specijalan zadatak. Trebalo je objasniti ljudima koje su Nemci nameravali seliti,
kao i drugim graanima, da su nemaka obeanja da e iseljenici dobiti ista ili bolja mesta u stvari la, da je to poetak
paklenog plana Nemaca o fizikom istrebljenju slovenakog naroda. Mnogi koji su to uvideli beali su preko granice na italijansku stranu, ili su traili utoite izvan ovog pojasa kod svojih
poznanika i roaka. I pored toga mnogi Slovenci bili su iseljeni. Sa sobom su smeli poneti samo neto runog prtljaga. Time
je svakome postalo jasno kakve su namere okupatora prema
Slovencima, bilo da su ih okupirali Italijani ili Nemci. Doznalo se da je podruje Koevja koje je Hitler ispraznio i Koevare preseho delimino na iseljeni pojas pored Save, a delimino u Nemaku kupilo italijansko preduzee Emona, koje
je imalo u planu da te krajeve naseli Italijanima. Italijani su
pripremili ceo plan, ah do naseljavanja nije dolo, jer je to
spreila partizanska puka.
*

Vesti koje smo dobij ali iz Hrvatske govorile su o strahovitom nasilju i krvavim zloinima ustaa u Hrvatskoj. Doznali
smo da se u Gorjancima nalaze neki drugovi koji su pobegli od
3 Terenski odbori OF u Sloveniji imali su sve prerogative narodnooslobodilakih odbora. Poetkom leta 1941. formirani su rejonski odbori OF, koji su po selima imali svoje poverenike (zastupnike). Poverenici nisu bili lanovi seoskih odbora OF, ukoliko su odbori formirani
(formirani su postepeno i u poetku ih nije bilo) i preko njih su rejonski odbori ostvarivali politiko rukovoenje narodnooslobodilakom
borbom. Terenski odbori OF ostvarivali su veoma iroku delatnost:
pored politikog rata s narodom osnovni zadatak im je bio da organizuju
snabdevanje partizanskih jedinica svim potrebama (smetaj, ishrana i
druge materijalne potrebe, prikupljanje obavetenja, obezbeenje vodiima, organizaciju javki), zatim da prikupljaju podatke o neprijatelju,
organizuju odbranu na svom podruju, vode brigu o izbeglicama, evakuisanje stanovnitva u sluaju da neprijateljske jedinice prodru, da
reavaju sva sporna pitanja u selu itd.
4 Ukupno je iseljeno u nemaku oko 30 000 Slovenaca.

411,

ustaa. Prilikom jednog sukoba ubijen je neki nepoznati ovek,

koga su pronali Slovenci i sahranili ga na groblju u Kostajnici.
Ko je on bio i odakle je doao nismo doznali, samo smo bih
informisani da se u Gorjaneima nalazi grupa hrvatskih partizana koji su poeh sa oruanim otporom protiv okupatora i
ustaa. Govorilo se da su uspeh da pobegnu od ustakog noa.
Pokuah smo da pronaemo ovu grupu, da se s njom poveemoi da im pomognemo, ali u tome nismo uspeh jer su ve bili
otili. Kasnije smo doznali da su to bili hrvatski omladinci,
meu kojima je bio i Slavko Komar.3
Sva ta nasilja, zatim hapenja koja su sprovodili Italijani,
zatvaranje i maltretiranje Slovenaca od nemakog i itahjanskog
okupatora izazvali su ba suprotnu reakciju od one koju je okupator eleo. Na rad je postao uspeniji. Ljudi su uvideh da jejedino reenje za Slovence, jedini spas u beskompromisnoj borbi
protiv okupatora.
Slovenski poroevalec, koji smo redovno dobijali prekopotanskih slubenika i posebnih kurira, pisao je o oruanim
akcijama partizana u drugim krajevima Jugoslavije i Slovenije,
to je znatno dizalo moral i odlunost naih ljudi i jaalo spremnost za saradnju u takvim akcijama. Da bi spreio iseljavanje
Slovenaca sa podruja pored Save i da bi pokazao okupatoru da
slovenaki narod nee dozvoliti da ga unite bez otpora, Glavni
tab slovenakih partizanskih snaga odluio se za napad na
nemako vojno uporite na Buki. Okruni komitet u Novom
Mestu preuzeo je deo priprema za napad. Nai aktivisti su
uestvovali u tim pripremama kao vodii i nabavljai hrane.
Posle napada koji u vojnikom pogledu nije sasvim uspeo,6 ali
5 6. septembra 1941. ili moda dan kasnije, iz uma na Gorjaneima
zatraeno je od aktivista OF iz Kostanjevice da poalju pomo u hrani.
U umama su se skrivala tri Hrvata. Aktivisti iz Kostanjevice nisu im
mogli pruiti pomo jer su naleteli na Italij ane, koji su blokirali Gorjance. Italijani su s vojskom zaposeli granicu prema Hrvatskoj,-a s druge
strane posele su je ustae, koje su pretraivale ume. Ustae su na
begunce organizovale hajku, a Italijani su im pomagali blokadom severnog podruja Gorjanaca.
Od trojice begunaea koji su bili na slovenakoj strani Gorjanaca,
poginuo je jedan sledeeg dana u ugljarskoj kui iznad iare. Kod1
njega je naena legitimacija Zagrebakog sveuilita. Pokopan je u
Kostanjevici. Druga dvojica su tada umakla, ali su kasnije takoe pali ne zna se gde su pokopani.
6 Za napad na Buku Glavni tab je hteo da koncentrie sve partizanske snage na irem podruju. No, zbog nepovoljnih vremenskih
prilika i nemakih napada na pojedine jedinice, koncentracija nije bila
izvrena.
Napad na nemaku posadu u Buku izvren je u noi 1/2. novembra i u njemu su uestvovale Novomeka eta, deo Mokrke i deoMokronoke ete. Belokranjska eta, koja je takoe trebalo da uestvuje u napadu, nije mogla da se prebaci preko reke Krke, a tajerski

412,

je politiki potpuno uspeo, cela Dolenjska bila je ustalasana.

Svuda se govorilo o napadu, govorilo se da je i na naem terenu
poela organizovana partizanska borba, da se nae jedinice ne
plae sukoba ni sa nemakom vojskom, za koju se tvrdilo da je
najbolja i najmodernije opremljena vojska na svetu.
Sve one pripreme za oruani ustanak bile su 1941. godine
tako dobro sprovedene, da se na poziv Partije, u januaru 1942.
odazvao za odlazak u partizane veliki broj ljudi. Istina, posle
napada na Buku nastao je trenutan zastoj u odlasku novih
boraca u partizane, ah se mora pripisati izvanredno otroj zimi
i dubokom snegu. Kad su obavljene organizacione pripreme za
kolski logor u Rogu i taj centar obuke formirao, priticanje boraca bilo je tako veliko da su se morale traiti nove lokacije u
ispranjenim koevskim selima. Tu se formirao i 5. bataljon.
U tom kolskom logoru obavljane su vojne vebe i pripreme za
budue borbe sa okupatorom. Kada se poetkom 1942. godine
bataljon podelio i deo partizana otiao na podruje Gorjanaca,
sa zadatkom da radi na terenu, za vrlo kratko vreme porastao
je na 300 dobro naoruanih boraca, koji su. nastavili sa jo
eom borbom protiv, okupatora. Politiki rad, koji su obavili
Okruni komitet i NOO u Dolenjskoj tokom 1941., bio je vrlo
irok i intenzivan, te je i pored jake neprijateljske propagande,
i pored osnivanja Bele garde u Dolenjskoj, situacija bila takva
da su se partizanski aktivisti i borci mogli bezbrino kretati po
svim selima. Pomo stanovnitva bila je takva da nai ljudi nikad nisu imali potrebe da naputaju ovaj teren, pa ak ni u
ofanzivama i u vreme najveeg nasilja i terora okupatora i
domaih izdajnika nad stanovnitvom Dolenjske.
Franc PIRKOVI

bataljon, u dugom maru prema Breicama, bio je otkriven i stalno

estoko napadan od nadmonijih nemakih snaga, pa se je morao vratiti u Savinjsku dolinu.
U organizovanju, a i u samom napadu, uestvovali su lanovi Glavnog taba Miha Marinko i Ale Bebler, kao i Niko Sbh. U neposrednim
pripremama za napad angaovali su se partijski i politiki terenski radnici iz entjerneja i kocjana, kao i aktivisti iz Novog Mesta.
413,

RAZVOJ USTANKA.
U SEVERNOM PODRUJU KORDUNA

Na Kordunu se tokom'1941. godine formiralo nekoliko ustanikih podruja, od kojih je svako imalo svoje specifine politike, socijalne i ekonomske uslove koji su uticah kako na poetak, tako i na dalje irenje oruane borbe. Zajednika im je
karakteristika ta to se ustanak svugde odvijao pod rukovodstvom KPJ.
Takvo jedno podruje formiralo se i na severnom delu
Korduna, a obuhvatilo je teren kojeg s juga ograniava eleznika pruga Karlovac Topusko, sa severa reka Kupa, na
istoku se protee do Topuskog, a na zapadu do blizu Karlovca.
Zemljite je breuljkasto, sa neto malo prohodnih uma i slabim komunikacijama. Za izvoenje borbenih dejstava ono prua jednako povoljne uslove i napadau, i braniocu.
Rad KPJ na pripremama za podizanje ustanka na ovom
podruju naroito je dolazio do izraaja u selima tipanu, Sjeniaku, Udbini, Boviu, Kirinu, Pjeanici, Brnjavcu, Slavskom
Polju, Vrelu Utinji, Utinji i Utinjskom Brdu, ali su pripreme za
formiranje odreda bile prilino teke, naroito posle izvrenih pokolja. Ustae su u maju 1941. poele da sistematski
hapse pojedine vidjenije ljude na Kordunu i Baniji, a zatim su
poveli propagandu o takozvanom obaveznom prelasku Srba sa
pravoslavne na katohku veru, ukoliko ne ele da budu raseljeni. Ovim su uspeh da sakupe oko 1400 ljudi, koje su istog
dana iz Vrginmosta odveh u Glinu i u toku noi u glinskoj
crkvi poklali. Ovaj dogaaj jasno je pokazao narodu Korduna da
ustae nameravaju da istrebe srpski ivalj i da je jedini izlaz
oruana borba.
Prve naoruane grupe formiraju se u julu 1941. Na ovom
terenu prva grupa formirana je u selu Utinjskom Brdu, iz zaselka Gabri, od desetak ustanika. Od oruja grupa je imala dve
414,

lovake puke i neto municije, a samo sam ja (izabran sam za

komandira) imao karabin sa 120 metaka i pitolj. Po okolnim
selima sakupljeno je jo neto oruja oko deset lovakih,
puaka kapislara i malo municije. Logor smo podigli u umi
Katia Kosa, severno od . sela i eleznike pruge. Preko dana.
smo obavljali svoje poljoprivredne poslove, a nou dolazili u
logor na spavanje. Po mestu logorovanja grupa je uskoro dobila,
naziv: odred Kati kosa. Mesto gde se logor nalazio gravitiraloje svim okolnim selima, odatle je bio dobar pregled i postojala,
je mogunost za kontrhsanje neprijateljskih posada koje su.
bile najblie logoru.
Negde koncem jula sastao sam se u logoru sa Pavlom Bijeliem (za koga sam tek kasnije saznao da je izabran-za lana
Operativnog taba OK Karlovac na konferenciji koja je odrana
poetkom jula u umi Kremenici, pod rukovodstvom Josipa.
Kraa, lana CK KPH) i Miliem Dejanoviem. Oni su dobili
zadatak da obiu ovaj teren i prue nam pomo u pripremama,
za otpoinjanje oruanih akcija. Iako smo bili rodom iz istog"
kraja, nismo se pre toga poznavali. Prilikom susreta pitah su meo situaciji na terenu, a zatim se interesovali da li poznajem.
Stanka Gabria, ne znajui da sam to ja. Kad sam im u ah
rekao da mogu meni sve da kau, jer sam ja taj, prvo su megledali sa nepoverenjem i ustruavanjem, pa tele kad su mi
poverovah razgovarah smo kao stari drugovi. Interesovah su sekoliko je jak na odred i kako je naoruan, kakve smo sve pripreme izvrili za dizanje ustanka i slino. Zakljuili smo da
je postojee naoruanje vrlo slabo i da treba preduzeti hitnemere da nabavimo to vie oruja, kao i to da je jedini izvor
za njegovu nabavku neprijatelj koga treba napadati i otimati,
oruje, kako bi se naoruavah novi borci koji su svakim danom
sve masovnije prilazili ustanicima. Tom prihkom sam predloioda avedemo neku vrstu meusobnog takmienja ko e se breL bolje snabdeti orujem, otetim od neprijatelja, to su i prihvatili.
Poetkom avgusta oformio sam jednu naoruanu desetinu,,
koja je imala zadatak da po naem terenu sakuplja oruje i
municiju. Na taj nain smo uspeh da do kraja avgusta naoruamo tridesetak boraca.
/
NAPAD NA ELEZNICKU STANICU CREVARSKA STRANA

Ovoj akciji prethodilo je prvo izvianje objekta, okolnog:

terena i prilaza eleznikoj stanici. U toku izvianja izvrili smosve pripreme za napad, odredili pravac napada i utanaili sve;
pojedinosti.
415,

Za napad je bila odreena grupa od deset boraca: Stanko,

"Petar i Duro Gabri, Stevo i uro Malobabi, Bade Mrkobrada,
IMilo Basara, Nikola Buan, Simo i Mile Pai. Pokret iz logora
je izvren negde pred pono 12. oktobra. Posle sat i po smo
rstigli pred elezniku stanicu, u kojoj se nalazilo osam ustaa.
.Dva borca smo ostavili da kontroliu pravac koji je izvodio iz
Vrginmosta, jer je u njemu bio neprijateljski garnizon, a ostali
,su sa sve etiri strane podilazili zgradi. Prethodno smo skinuli
cipele i u arapama se beumno privlaili do odreenog mesta,
^odakle je trebalo da izvrimo napad. Ustaki straar, koji je bio
na stepenicama zgrade, ipak nas je primetio, opalio metak i
-uzbunio ostale. Odmah su skoili, dograbili oruje i pokuali
da iziu napolje, no kad su doli na vrata doekah smo ih organizovanom vatrom i prisilili ih da se povuku. Posle kratkog
pripucavanja pozvali smo ih na predaju. Odgovorili su da se
nee predati. Ponovo smo otvorili vatru i pozvali ih na predaju,
.ali su i dalje pruah otpor. Skoio sam do prozora na zapadnoj
.strani zgrade, kundakom razbio drvene kapke, proturio ruku
s pitoljem kroz otvor i ispalio ceo arer. Zauo sam preplaen
..glas iz zgrade koji je molio da prekinemo sa vatrom,-jer e se
predati. Povikao sam da izbace oruje. Kroz polupani prozor
izbacili su odmah osam puaka. Kad smo uli u zgradu nali smo
-trojicu mrtvih, dva teko ranjena i trojicu nepovreenih.
Tako smo dobili osam novih puaka, sa preko 1200 metaka.
U ovoj prvoj akciji nismo imah gubitaka. Zarobljene ustae
. smo pustih na slobodu, jer se do tada meu narodom ovog kraja
jo nisu bili ispoljili kao zloinci. Iskoristili smo tu priliku da
:im ukaemo da su krenuli pogrenim putem, putem izdaje
naroda.
Kad smo se vratili u logor, razdragano su nas doekali
- ostali nai drugovi i estitah nam prvu pobedu. Okupilo se i
preko pet stotina seljaka iz okolnih sela da uju pojedinosti iz.
-ove akcije i vide zaplenjeno oruje. Pored nas, okupljenom
. narodu govorili su i rukovodioci sa terena, a uskoro se miting
pretvorio u opte narodno veselje: ustanici i narod su slavili
.svoju prvu pobedu.
PREGOVORI I NAPAD NA ELEZNlCKU STANICU VOJNI

1
Osnovni problem ustanika na ovom podruju bio je nedostatak oruja i municije i za postojee, ve okupljene borce, a
^pogotovo za nove koji su nam svakim danom prilazili. Poto
rsmo znah da je jedini nain da se naoruamo-napad na neprijatelja i otimanje njegovog naoruanja, to smo nastojali da to
j.pre izvrimo nove akcije.
416,

Orijentisal sm se prvo na domobransko uporite na eleznikoj stanici Vojni. Preko naih obavetajaca prikupili smo
dosta opsene podatke o broju, naoruanju i borbenom raspoloenju ovih domobranskih snaga. Tako smo saznali da meu
domobranima ima silom mobilisanih vojnika, koji politiki jo
nisu opredeljeni, kao i da je njihov stareina, porunik Vilko
Tot, u vie navrata izraavao nezadovoljstvo s postojeim ureenjem i dosta pohvalno govorio o ustanicima i ciljevima njihove borbe. To je uticalo na nau odluku da organizujemo sastanak s njim. Poslali smo mu preko Teodora Vuinia, trgovca
u Vojniu, pismenu poruku i za mesto sastanka predloili Basarovac u selu Cvijanovi Brdo, udaljeno od eleznike stanice
nepuna dva kilometra. On je ponudu prihvatio. Za voenje pregovora odredili su mene. Radi sigurnosti poveo sam desetinu
boraca i postavio ih u zasedu. Ni malo nije bio iznenaen naim
zahtevom da napuste elezniku stanicu i predaju nam naoruanje i opremu. Rekao sam mu da emo, u protivnom, biti prinueni da ih napadnemo. Odgovorio mi je da ne zna dokle e
se nalaziti na obezbeenju ovog objekta i predloio da ih ne
napadamo, jer ni oni nee napadati nas, iako smo u njihovoj
neposrednoj blizini. Kad sam mu u daljem razgovoru izdaleka
nabacio da nam je poznato da on simpatie NOP, odgovorio je
da ima u tome i istine, ali da je jo sve to prerano, da su te
snage male i da nee moi da odole napadu brojno jaih i tehniki opremljenih nemakih i italijanskih snaga.
Pri kraju razgovora zamolio je jo jednom da odgodimo
napad i predloio ponovni sastanak. Upitao sam ga da li bi hteo
da vidi partizane. Prvo se malo ustruavao, a- onda je pristao.
Na dati znak, grupa ustanika koja se nalazila u zasedi prila
nam je. Ugledao je desetak snanih i odabranih omladinaca,
uniformisanih i naoruanih. Bio je iznenaen naim izgledom,
opremom i naoruanjem, ne znajui da smo se tako kompletirah
to smo posudili od veeg broja drugova pojedine delove odee
i naoruanje. Zanimalo ga je da li zaista svi ustanici tako izgledaju. Da bih mu na neki nain dokazao da predstavljamo snanu, brojnu i organiz'ovanu vojsku, predloio sam mu da narednog dana, u odreeno vreme, kroz dogled posmatra jednu nepoumljenu, kupastu kosu, koja se u pravcu severa vezivala sa
umom Trepom, ijom je junom stranom trebalo da proe
jedna naa jedinica. Tako je na prvi susret bio zavren.
Sutradan u 8 asova sakupio sam grupu od pedeset partizana i, poto su postrojeni u kolonu na veem odstojanju, proveo
sam ih pet puta preko ovog terena, tako da se dobij ao utisak da
je to jedna neprekidna kolona. Kasnije smo doznali da nas je
ovaj domobranski porunik promatrao sa grupom svojih vojnika,
27 Ustanak 1941.

417

jer je dan bio. lep i sunan. Odmah, se pronela vest da u blizini

eleznike stanice Vojni ima oko 250 naoruanih ustanika.
' Posle est dana ponovo smo se sastali u kui Ilije Vuinia
u zaseoku Davidovii. Ali ni ovog puta nije postignut sporazum:
na predlog da s jedinicom izae na na teren, kada bismo
improvizirah napad i razoruah ih, porunik je odbio ponovo
tvrdei da je za tako neto prerano, a bojao se i da ne doe do
borbe, jer je meu njima bilo i ustaa. Obeao je da e se predati na prolee, zbog toga to se sada, preko zime, u umi teko
moe da opstane. Naem strpljenju je doao kraj: poeli smo s
pripremama za ovu akciju. Povezali smo se s grupom ustanika
kojom je rukovodio Nikola Vidovi i dogovorili se da 18. decembra uvee njegova grupa doe u zaselak Malobabii. Uputili
smo i patrole po selima da sakupe to vei broj metana-dobrovoljaca, da im predloe da ponesu sobom rogulje i kolje, jer
vatrenog oruja nije bilo, pa da se okupe u isto vreme na mestu
zvanom Suvae, u blizini zaselka Malobabii.
U odreeno vreme stigla je ustanika grupa Nikole Vidovia i oko dve stotine metana. Ukupno nas je bilo oko 280,
naoruanih sa 25 vojnikih i 30 lovakih puaka i jednim pukomitraljezom, dok se ostalo naoruanje sastojalo od rogulja
i motki s elinim bodeima pri vrhu. Poto smo bili detaljno
upoznati s razmetajem i rasporedom neprijatelja, to smo mogli
brzo da odredimo napadne objekte pojedinim grupama. Neprijateljska posada brojala je ukupno 73 vojnika, naoruanih sa 4
pukomitraljeza i 68 puaka. Bih su razmeteni u tri zgrade,
udaljene jedna od druge oko stotinu metara. Podelih smo se u
etiri grupe. Prva grupa sa pukomitraljezom imala je zadatak
da napadne i razorua neprijatelja koji je bio smeten u kui
Nikole Paia, gde se nalazilo 38 neprijateljskih vojnika. Cilj
napada druge grupe bila je kua Nikole Vuinia, u kojoj je
bilo 20 neprijateljskih vojnika. Trea grupa je dobila zadatak
da napadne i razorua 15 neprijateljskih vojnika koji su se
nalazili u zgradi eleznike stanice, dok je etvrta grupa ostavljena u rezervi.
Napad je poeo 19. decembra iza ponoi. Jenovremenim
juriem sve tri grupe borba je bila okonana, jer je neprijatelj
bio iznenaen i nije bio u stanju da prui ozbiljniji otpor. Neprijatelj je imao dva mrtva i tri lake ranjena vojnika, dok na
naoj strani nije bilo gubitaka. Zaplenjeno je svih 68 puaka,
4 pukomitraljeza, preko 100 000 metaka i prm magazin namirnica i opreme. Poginuo je i domobranski porunik Tot. Naime,
kada smo juriah na zgradu u kojoj se nalazio, pojavio se na
vratima i viknuo: Ne pucajte predajemo se!. Odmah smo
obustavili vatru, a kratko iza toga odjeknuo je jedan pucanj iz
418,

zgrade, uperen u njegova lea verovatno od nekog ustae, i

on je pao mrtav.
Do zore smo se zadrali na stanici, razdelili narodu namirnice, a onda se sa zarobljenicima uputili u Gornji. Sjeniak, u
zaselak Buki. Istog dana posle podne domobrane smo pustili
da odu svojim kuama neki od njih. ostali su meu nama.
I ova akcija izazvala je veliko oduevljenje kod naroda. Razbili
smo jedno neprijateljsko uporite, naoruali i opremili novih
sedamdeset boraca i stekh izvesna iskustva za nove borbe koje
su bile pred nama.
NAPAD NA STANICU UTINJA

<

Postignuti uspeh u napadu na stanicu Vojni podigao je

moral ustanika i naroda na ovom podruju. S obzirom na to
to smo uspeh da naoruamo nekohko desetina novih boraca,
predstavljali smo sada dosta brojnu i relativno dobro naoruanu partizansku jedinicu. Poto je meu ostalim neprijateljskim posadama nastala demoralizacija, doneta je odluka da se
to pre napadne i neprijateljska posada koja je obezbeivala
elezniku stanicu Utinja. Ova neprijateljska posada, prema
prikupljenim podacima, brojala je 63 vojnika i, pored puaka,
raspolagala sa tri pukomitraljeza. eleli smo da to pre doemo
i do ovog oruja.
Poto su neprijateljske posade oekivale da emo ih napasti,
nou (jer smo do tada uglavnom koristili no za napadna dejstva), odluili smo, radi iznenaenja, da izvrimo napad danju,
to do tada nije bio na obiaj. Ovome je ilo u prilog i to to
smo se oseali brojno jai od pojedinih razbacanih neprijateljskih posada, a izrazito jai i superiorniji u pogledu borbenog
morala. ,
Napad je izvren 21. decembra u ranim popodnevnim asovima. Nae snage, oko stotinu ustanika sa pet pukomitraljeza,
su po prethodno zamiljenom planu izvrile napad na uporite
sa svih strana, tako da nije postojala nikakva mogunost da se
neprijatelj izvue. Borba je trajala oko pola asa. Neprijatelj
se predao posle kratkog, ah dosta organizovanog otpora, poto
je video beznadenost situacije i silinu naeg juria. Zarobili
smo 63 neprijateljska vojnika i zaplenili 3 pukomitraljeza, 61
puku, 12 mina za minobacae, oko 60 000 metaka i ostalu vojniku opremu.
*

Uspesi koji su postignuti u ovim akcijama imali su viestranu korist i u ovim tekim danima okupacije predstavljah
27

419

veliku radost i ohrabrenje, jer su jasno pokazivali i ustanicima

i narodu ovog kraja perspektive oslobodilake borbe i novog
ivota. Razoruanje i likvidacija neprijateljskih posada u stanicama Vojniu i Utinji omoguila je brzo formiranje 4. bataljona
Kordunakog partizanskog odreda, koji je bio sposoban da vodi
borbu i sa jaim neprijateljskim snagama, to se pokazalo i
prilikom prve neprijateljske ofanzive krajem decembra 1941.
Tada je bataljon vodio teke obrambene borbe protiv daleko
nadmonijih neprijateljskih snaga i uspeo da zatiti zbegve koji
su se povlaili u pravcu Petrove gore.
Isto tako, ustanici su uspeli da dre due u okruenju neprijateljski garnizon u mestu Vojni, sa oko 500 domobrana,
spree im snabdevanje i izazovu paniku i demoralizaciju kod
posade iji je borbeni moral ionako bio slab.
Veliki politiki efekat imalo je putanje zarobljenih domobrana svojim kuama to je doprinelo kako irenju bratstva
i jedinstva izmeu srpskog i hrvatskog naroda na Kordunu,
tako i demoralizaciji, osipanju i predaji domobranskih jedinica
partizanima.
Stanko GABRI

SELO MOKRO POLJE U USTANKU 1941.

PRIPREME

D u puta Knin Obrovac, ispod krajnjih istonih obronaka

Velebita, podeljeno rekom Zrmanjom na dva nejednaka dela,
protee se selo Mokro Polje sa svim geografskim i etnikim
osobinama kao i sva druga sela ovog kraja. U njemu su iveh
iskljuivo Srbi. Pasivno, a prenaseljeno, prisiljavalo je deo stanovnika ve od davnina da kao sezonski radnici odlaze na radove irom zemlje. Tu su dolazili u dodir s naprednim idejama
radnike klase, a mnogi su se i ukljuivah u njenu revolucionarnu borbu, u radnike sindikate. Poneki od nj ili sreli bi se
kad bi, povremeno, dolazili svojim kuama, pa se iz tih sastanaka, iz razgovora i pria o drugim krajevima i ljudima, o borbi
radnike klase, rodila ideja o potrebi meusobnog povezivanja
i u rodnom selu. Napredne ideje i tenje konkretno su manifestovane na izborima 1938. godine, kada je jedan broj glasao za
Udruenu opoziciju.
Napredne ideje prodirale su sa vie strana. Gimnazijalac
Stevo Bjedov postao je u ibeniku lan SKOJ-a. Povremeno je
dolazio kui, pogotovu za vreme raspusta i donosio naprednu
literaturu, davao je onim radnicima koji su je rado itah i od
njih je u julu 1939. formirao grupu simpatizera, a u junu 1940.
prvi aktiv Skoja u Mokrom Polju. Prvi lanovi ovg aktiva bili
su: Jovan (poginuo u NOB-u kao komesar ete), Nikola, Obrad,
Milan M. i Milan (Marka) Bjedov. Nakon dva do tri meseca neki
od njih otih su na rad u Beograd.
O formiranju aktiva Stevo je u ibeniku upoznao svoje
rukovodioce, Nikicu Zenia i Zivka Bulata, kao i organizaciju
kojoj je pripadao. Od njih je taj rad pozitivno ocenjen i zakljueno je da i dalje nastavi u tom pravcu.
421,

U dane kad je.biva Jugoslavija kapitulirala, svi lanovi

aktiva nali su se na okupu. Odran je sastanak na kojem jc
zakljueno da, u duhu primljenih sugestija, treba preduzeti sve
mere da bi se prikupilo oruje, municija i ostala vojna oprema
i sve uskladiti dok ne doe vreme za upotrebu. Isto tako je
zakljueno da se aktiv proiri. U ovo vreme doli su iz Beograda,
gde su bili zaposleni, Niko Suevi, koarski radnik i Spiro
Bjedov, aeronautiki radnik koji su se odmah ukljuili u aktivni
rad za NOP i sa Stevom Bjedovom i Todom Babiem, zemljoradnikom, stvorili neku vrstu ustanikog rukovodstva.
Mokro Polje je po kapitulaciji bilo podeljeno izmeu itali janskog okupatora i NDH. Demarkaciona linija ila je rekom
Zrmanjom od Obrovca do mosta u Mokrom Polju, a zatim putem Mokro Polje Radui i dalje prema Kninu. Tako se doo
sela naao pod italijanskom okupacijom, a deo u sastavu NDH.
.(Na isti nain podeljena su i susedna sela Ervenik i egar).
Neposredno posle kapitulacije poele su dopirati vesti o
pokoljima Srba u pojedinim krajevima Like i Bosne, a uskoro
zatim i u Kninu. Italijani su u ovo vreme prihvatali sve one koji
su beah ispred ustakog pokolja i tako stvarah politiki kapital. Izbegle su mahom zadrali u Kistanju i pruali im izvesnu
pomo, a istovremeno ih i pripremali za ulogu koju su im namenili. (Od izbeglica mahom je regrutovan kadar za etnikev
na ije su se elo stavili bivi velikosrpski politiari.) Meutim,
dolazile su vesti i iz Primorja o zloinima koje su tamo vrili
Italijani. U narodu je zavladao strah, jer je opasnost dolazila
sa svih strana.
U ovoj situaciji osnovni zadatak bio je da se suzbiju parole koje su pozivale na bratoubilaku borbu, da se objasni
da pokolje vre ustae pod pokroviteljstvom Italijana koji su
ih doveli na vlast, da okupatoru nije cilj da zatiti srpski narod. U razobliavanju okupatorove politike maksimalno su se
zaloili svi drugovi iz aktiva, a rezultati su postali vidni, jer je
narod jednoduno primio ovakvo tumaenje. Istovremeno je pojaan rad na okupljanju novih lanova u aktiv, pa su ukljueni
(nekako u vreme kad je napadnut SSSR) Jovan P. (poginuo u
NOB-u), Jovan S., Petar (poginuo u NOB-u) i Ihja Bjedov,
Stevo, Jandrija (poginuo u NOB-u), Mirko (streljan od Italijana)
i Stevan Vagi i Miroslav Popovi svi iz ela sela zvanog
Zavode. Istovremeno u drugom delu sela, na levoj obali Zrmanje, radili su Nikola Suevi i Tode Babi (streljan od Italijana
1942. godine), pa je i ovde znatan broj drugova bio obuhvaen
vrlo intenzivnim politikim radom (meu njima Mia, Stevan
i Jovan Babi i niz drugih). Preko ovih drugova usklaivan je
rad i sa susednim selima: Radui, Oestovo, Ivoevci, Kistanje i dr.
422,

Veza sa viim rukovodstvom u to vreme bila je dosta slaba.

Pokuavalo se da se uspostavi veza preko drugova u ibeniku,
meutim Nikiea Zeni i Zivko Bulat ve su preli u ilegalnost,
tako da kontakti nisu uspostavljeni. Uspelo se samo da se dobije neki propagandni materijal proglasi, leci i si., koji je
znaio pomo u radu i pravilnoj orijentaciji.
Meutim, od ranije se u narodu govorilo da su Vojo Masnikosa (iz Ivoevaca), Pero Vejnovi i jo neki komunisti,
pa je sa njima Tode Babi uspostavio vezu i ona je dalje redovno odravana. S njima je odrano i nekoliko sastanaka
kojima je razmatrana situacija i donoeni zakljuci. S obzirom
na povoljnije uslove i lake odravanje veze, itav rad orijentisan je prema Kistanju, gde su se nalazili i Duan trbac,^ Stevo
Peri i jo neki. Istovremeno su Spiro i Aim Bjedov uspostavili
vezu i sa drugovima u Kninu (ova veza, iako znatno tee, redovno je odravana tokom cele 1941. godine). U pripremama
za ustanak uspostavljena je veza i sa nekim drugovima iz Like.
U drugoj polovini jula vrene su intenzivne pripreme za
oruani ustanak. Svim aktivistima koji nisu imali oruje stavljeno je u zadatak da pokuaju da ga nabave, kao i da svim
raspoloivim sredstvima priu jo intenzivnijem sakupljanju
i skladitenju oruja i municije. Na jednom od sastanaka aktivista bilo je rei o vojnim pripremama za ustanak, pa je odlueno da se rukovoenje tim radom poveri Spiri Bjedovu, poto
je on zavrio vojnu obliku.
U ovo vreme kninska partijska organizacija poslala je
preko Spire Bjedova Mokropoljcima tri puke, jedan pitolj,
nekoliko bombi i neto municije. Verovatno je u sporazumu sa
partijskom organizacijom severne Bukovice uputila Spira i u
Kistanje kod Vlade Despota i Bunda Macure da i od njih. dobije
neto oruja. Posle nekoliko dana Spiro se sastao sa Vladom
Despotom i Duanom Plenom i od njih dobio jednu puku i
oko 300 metaka. Oruje je sakupljano i u drugim mestima, na
razne naine. Mnogi Mokropoljci davali su svoju stoku i ito
za puke i municiju. Uporedo s vojnim pripremama razvijao se
intenzivno i politiki rad, pa je situacija za dizanje ustanka
bila povoljna, samo se ekao signal za poetak.
U Mokrom Polju postojala je posada od 8 domobrafia i
andarma, iji je komandir bio andarm Andrija Frkain. On je
za vreme bive Jugoslavije sluio u andarmerijskoj stanici Radui, pa je poznavao sve ljude u selu. Sa Frkainom su ve
ranije bih uspostavljeni kontakti i znalo se da ne odobrava politiku koja se prema Srbima sprovodila u NDH. Pruao je otpor,
pa kad je od njega, neposredno pred ustanak, traeno da u selu
uhapsi neke uglednije ljude, on to nije izvrio. (Ovo je korieno i na planu razbijanja propagande da Hrvati ele unite423,

nja Srba). Na udaljenosti od oko 400 m od andarmerijske stanice nalazila se itahjanska posada od 10 karabinijera i nekoliko
vojnika. Reeno je da se ova posada sada ne napada, ukoliko ne
bi pritekla u pomo andarmima.
U Erveniku postojao je garnizon u kojem je, prema dobijenim podacima, bilo 20 aktivnih ustaa, 30 do 40 naoruanih
ustakih simpatizera iz istog sela i 60 do 80 domobrana koji su
bih potinjeni ustakom rukovodstvu na elu sa ustakim bojnikom Ljubom Miloem i Mimicom Paviem. Domobrani su
bili smeteni u osnovnoj koli u centru sela zvanom Butiga. U
Erveniku ustae su pljakale i hapsile. Tako su 25. jula pohvatale vie od 25 Srba, potrpale ih u kamione i povezle za Kinin,
gde je trebalo da budu likvidirani. Ali pri ulazu u Mokro Polje
naile su na prezidanu cestu pa su se morale vratiti u Ervenik,
a Mokropoljcima su poruile da e uskoro s tenkovima napraviti put za Knin preko sruenog i popaljenog Mokrog Polja.
. .

USTANAK

28. jula 1941. stigla je u Mokro Polje vest da je dan ranije u Drvaru, Srbu i Plavnu otpoela borba protiv ustaa, a
da se narod i u susednim mestima priprema na ustanak. Na tu
vest doneta je odluka da se i u Mokrom Polju odmah otpone
s ustankom da se prvo razorua postaja u selu, a potom da se
krene na ustae u Erveniku. U toku dana okupilo se oko 60
ljudi naoruanih pukama i sa dva pukomitraljeza, a i vei broj
bez oruja. Za komandira ustanika izabran je Spiro Bjedov.
Pre nego to se krenulo u napad na posadu u Mokrom
Polju poslati su Aim Bjedov i Ljuban Batas kod komandira
stanice Frkaina sa zahtevom da predaju oruje i opremu, posle
ega e im biti dozvoljeno da odu svojim kuama. On je predlog
prihvatio, traei garanciju da im se nita nee dogoditi. Takoe je traio da ustanici, poto prime oruje, pripucaju oko
stanice, kako bi izgledalo da su bih napadnuti i dali otpor, te
da ne bi bili optueni kod ustaa da su se predah. Ovaj predlog
je prihvaen i plan sproveden po dogovoru, mada je bilo pojedinaca koji su predlagali da se posada likvidira, to je spreeno.
(Kako se kasnije doznalo, Frkain je po odlasku u svoje mesto
otiao u partizane.) Tako su ustanici dobili 8 puaka, 1 pukomitraljez, 2 do 3 sanduka municije i neto opreme. Oruje je
podeljeno onima koji ga nisu imah.
U toku noi 28/29. jula ustanici iz Mokrog Polja krenuli
su prema Erveniku. U napad je krenulo oko 70 naoruanih i
100 nenaoruanih Mokropoljaca. U Kostia gaju zastah su i napravih definitivan plan za napad (u sastavljanju plana uestvo424,

vali su: Nikola Suevi, Spiro, Stevo i uro Bjedov, Sava Ka

nazir, Obrad Vagi, Milan Atlija, Milorad Babi i Vujo Muda
lo). Po ovom planu ustanici bi izvrili napad u zahvatu komunikacije Mokro Polje Ervenik, pravcem Jagodnik (tt 490)
Sarajica (k. 391) i du reke Zrmanje, kroz Luke, kako bi se spre
ilo povlaenje ustaa preko Zrmanje na teritoriju okupiranuod Itahjana. Istovremeno je odlueno da se ustanici formiraju,
u gerilsku etu sa tri brojno podjednaka voda. Za komandire."
vodova odreeni su Sava Kanazir, Obrad Vagi i Milan Atlija..
S planom napada ustanike su upoznali Nikola Suevi i Spiro*
Bjedov, koji su istovremeno izneli i da se narod Like, Bosnei Kninske krajine digao na ustanak i pozvali borce da pruepomo susednom selu, Erveniku, u kojem ustae sprovode teror..
Iza toga upueni su kuriri u sela Zrmanju i Ruj ita (kod Mi
lojka uka, Mila Maretia i Mana Breke) i zatraena pomood Liana: da sa severa, od zaselka Koevi, napadnu na Erv
nik. Kurir je upuen i u selo Gornji Ervenik (kd Laze Buka
rice i Dana Popia) da ih obavesti o odluci za napad i zatrai dat
i oni sa svojim ljudima uestvuju u njemu.
Do zore 29. jula ustanici su poili poloajima na - liniji.
Jagodnik (tt 490) Koa (k. 494) s. Koevi Urukalovia-.
Stanovi, koju su zaposeli ustae i domobrani. U svanue 29.
jula borba je otpoela du cele linije, sa koje su ustae i domobrani, primetivi ustaniko kretanje, pruih estok otpor, naroito sa istaknutih i topografsko jakih objekata. Ustanici su, bez.
borbenog iskustva i potrebnog naoruanja, napadali frontalno,
sa 5060% nenaoruanog ljudstva. Mokropoljcima se do 10asova prikljuilo oko 100 ustanika (sa nekoliko puaka) iz Donjeg i Gornjeg Ervenika i Biovina Sela, koje su vodili Nikola.
Vujani, Lazo i Duan Bukarica, Duan Bala i Dane Popi.
Ovo pojaanje ubrzalo je nastupanje, ah su se ustae i domobrani i dalje uporno branih, naroito kada su oko 15 asova
bili ojaani vodom tekih mitraljeza (tri brede), koje im jeuputio komandant italij anskog garnizona u Erveniku. Glavni
otpor ustae su pruile na Sarajici i na prilazima Butigi (deo-Ervenika) sa istone strane. Meutim, pred energinim i smelim nastupanjem ustanika bih su prinueni na povlaenje. Pred.
vee estina njihove vatre poela je naglo da se smanjuje i podzatitom mraka povukli su se na rezervne poloaje u neposrednoj blizini garnizona, prema Butigi, a ustanici su se zadrali na.
dostignutoj liniji s namerom da produe napad u zoru 30. jula..
U toku 29. jula ustanici su imah dva tee i dva lake ranjena,,
a ustae (prema kasnije dobijenim podacima) 5 mrtvih i 9 r a njenih:
U toku noi, poto su se ustae povukle u Butigu koju su*
utvrdile -i dobro organizovale za odbranu, ustanici su se pribli
425,

iili uporitu sa severoistone i severozapadne strane, nastojei

<da odseku ustaama odstupnicu prema italijanskom garnizonu,
<od kojeg ih je razdvojilo samo korito reke Zrmanje. Potpomognute vatrom itahjanskog mitraljeskog voda ustae su pojaale
-otpor iz nekoliko dobro utvrenih zgrada u Butigi. Ujutro 30.
jula stigla je u pomo jedna grupa likih ustanika pod komandom Milojka uka i Mana Breke. Oni s se odmah prikljuili
napadu sa severa na garnizon.
Italijani su naizgled pasivno posmatrali tok i razvoj borbe
<oko Ervenika (sa izuzetkom to su poslah u pomo mitraljeski
-vod). Oni su pasivno posmatrali i grupe ustanika (pod rukovod-stvom Nikole Vujania) sa dela okupirane teritorije iz Donjeg Ervenika, Bioviina Sela i Zegara, koje su se, delom naoruane, prebacivale preko Zrmanje i pridruivale ustanicima na
drugoj strani.
Oko 9 asova ustanici su podili uporitu sa svih strana,
:sem sa juga (od reke Zrmanje), gde je italijanski garnizon onemoguavao da ustae budu opkoljene i unitene. To im je istovremeno obezbeivalo i zalee i efikasniji otpor. No, kad su
najblii delovi ustanikih jedinica krenuli na juri na preostale
-take otpora, ustae i domobrani, ostavljajui oruje i opremu,
poeli su beati u italijanski garnizon preko Zrmanje. Istovremeno je komandant itahjanskog garnizona, kapetan Antonio
Martini, koji je paljivo pratio borbu naredio svom bataljonu
(koji je verovatno bio u pripravnosti) da pree Zrmanju preko
postojeeg mosta i ue u naputeno ustako-domobransko uporite. Tako su italijanski vojnici uli u u uporite ba u momentu kad su poele da stiu prve ustanike grupe. Ove su bile
-iznenaene obrtom situacije, jer su umesto ustaa i domobrana
.^susrele jake italijanske snage koje su, koristei zabunu, poele
da razoruavaju ustanike koji su pristizali u grupama. Tako su
oduzeli oko 10 puaka i to prvenstveno od onih koji su se zabavili oko piena ili vrij ah po selu.
Saznavi za ovo, rukovodstvo ustanika naredilo je da se
isturene grupe odmah povuku iz dodira s neprijateljem i da se
oruje ne predaje ni po koju cenu. Italijani su zauzeli borbeni
iraspored, postavili mitraljeze u bunkere i traili da se ustanici
jpovuku iz uporita tvrdei da ono pripada njihovoj okupacionoj
:zoni i da se ustae u Ervenik vie nee vratiti. Na traenje ustamika da im se vrati uzeto oruje komandant itahjanskog bataljona izrazio je uenje, tvrdei da su njegovi vojnici razoruali samo domobrane i ustae. (31. jula Italijani su ustae i
<domobrane prebacili kamionima preko Kistanja u Knin.) U
ovakvoj situaciji rukovodstvo ustanika je odralo sastanak i
'odluilo da jedinice napuste Ervenik.
426,

Pre napada na Ervenik, u kojem su iveli i Srbi i Hrvati,

borcima je ukazano da nije dozvoljeno nikakvo nasilje, odmazda i slino. Linim zalaganjem pojedinaca i budnou komande
i lanova aktiva Skoja sem pojedinanih sluajeva koji su
kasnije osueni u tome se i uspelo. Meutim, pogreilo se to
se nije imala u vidu moguna intervencija Italij ana zbog koje je
nekoliko boraca razoruano. Znaajan politiki uspeh predstavljalo je i spasavanje iz ervenikog zatvora 25 zatvorenika, koji
su oekivah da budu likvidirani.
U ovo vreme jo nije bila otpoela borba protiv Itahjana.
Pre svega, oni su svojom politikom prihvatanja izbeglica, navodnom pomoi koju su im davah, uspeh da se kod dela srpskog
naroda prikau kao zatitnici Srba. injenica je da su mnogobrojne izbeghce iz Like i Kninske krajine, koje su Italijani
smesti u Kistanje, vrile snaan uticaj na stanovnitvo koje je
ivelo uz demarkacionu liniju, a to je' ilo u prilog okupatoru.
Otuda i kolebljivost kod dela ustanika (karakteristina u ovo
vreme ne samo za ovaj deo severne Dalmacije) kad je bila u
pitanju borba protiv Itahjana. Jedino je omladina bila jednoduno za beskompromisnu borbu. Drugo, Italijani su ovde imah
mnogobrojne i jake garnizone. Ustanici na ovom podruju tada
jo nisu mogh da raunaju na neke znaajne vojne uspehe u
borbi s daleko snanijim neprijateljem, a pogotovo ako istovremeno vode borbu i protiv Itahjana, i protiv ustaa. Pored toga,
u narodu je postojao i strah od odmazde koju su Italij ani mogli
da sprovedu, te je i u tom smislu vren pritisak na ustanike da
s njima otpoinju borbu. Meutim, ustae i vlast NDH su ve
u tolikoj meri bili omrznuti, da se nijednog momenta nije postavljalo pitanje borbe protiv njih.
Zato su se, po zavrenoj borbi u Erveniku, ustanici vratili
u svoja sela. Mokropoljci su, podeljeni po vodovima i pojedinim zaselcima, istog dana (30. jula) dobih zadatak da obezbede
selo od ustake intervencije, kao i da politiki deluju u narodu.
Jedan vod je logorovao u zaselku Bjedovi, jedan u zaselku Babii, a trei (Kanaziri, Babii) na Radukoj glavici. Odmah po
njihovom povratku stigla je iz Knina vest u Mokr Polje, Radui i Oestovo da se ustae, proterane iz Ervenika, spremaju
da sa jaom podrkom snaga iz Knina napadnu navedena sela
radi odmazde za borbu u Erveniku. Mokropoljci su pojaali
strae i patrole, delom snaga zauzeli povoljnije poloaje na
istonom delu sela, odakle se mogao oekivati napad iz Knina
i vre se povezali sa ustanicima sela Radui i Oestovo, koji
su takoe pojaah budnost.
427,

ETNICI NA DELU

Ve 30. -jula doli su u ova sela iz Kistanja, gde su bili

pobegli od ustaa pod zatitu Italij ana, neki bivi oficiri, traei
da im se preda komanda nad ustanikim jedinicama. Meu njima bili su Zivko Brkovi, Brane Bogunovi i drugi saradnici
etnikog voe, popa Momila Bujia. U Mokro Polje je doao
ivko Brkovi, u novoj uniformi oficira bive vojske. Traio je
da razgovara sa oficirom koji ovde komanduje. Sproveden jedo komandira ete, kome se predstavio kao lan ustanikog
taba koji je formiran u ilegalnosti. Odmah mu je saopteno
da nema tu ta da trai i da odmah napusti selo, to je nakon
nekoliko sati i uinio i otada se vie nije pojavljivao. Tako jeodmah u poetku spreen njihov uticaj na ovom podruju, dok
im je u pojedinim osloboenim podrujima Kninske krajineuspelo da se uvuku u rukovodstva ustanikih jedinica, pa i u
tab gerilskih odreda za Kninsku krajinu koji je formiran nakon osloboenja ovih krajeva.
U dane kada se oekivao ustaki napad, oko 10. avgusta
1941, u Mokro Polje su doli Obrad Kneevi i Obrad Vukojevi
iz Oestova i obavestili komandu Mokropiljske ete (Nikolu
Suevia, piru i Stevu Bjedova i Milorada Babia) da je u selo
Golubi, kod Knina, doao po nareenju partijskog rukovodstva
Pero Bolti, sa zadatkom da ispita mogunost okupljanja ustanika Kninske krajine u borbu protiv Itahjana i spreavanja
njihovog prodora iz Knina prema Bosanskom Grahovu i Drvaru
(doznalo se da Italijani nameravaju da preko. Golubia i Derala
prodru u Drvar). U razgovoru Mokropoljaca i drugova iz Oostova dolo se do zakljuka da e, u sluaju da Bolti uspe u nastojanjima da se organizuje otpor protiv itahjanskog prodora
prema Drvaru, i svi ustanici Mokrog Polja, Oestova, a verovatno i Raduia, uestvovati u toj borbi. U duhu tog zakljuka
eta se okupila kod Babia Stanova, spremna da stupi u borbu.
Dok je Pero Bolti, uz pomo kninske partijske organizacije, vrio pripreme za borbu s Italij anima, u Knin je stigao
pop Buji, koji se do tada nalazio u Kistanju pod okriljem okupatora. Saznavi za napore Pere Boltia u okupljanju ustanika,
pokuao je da ih iskoristi u druge ciljeve.
U to vreme nali su se u Golubiu, u tabu gerilskih odreda za Kninsku krajinu, Tode Babi i Vojo Masnikosa da bi se
dogovorili o daljem radu. Poto su doznali da ovaj tab namerava da sa ustanikim jedinicama ue i defiluje kroz Knin pred
Italij anima, hitno su se vratili u Bukovicu kako bi upoznali
ustanike i spreili njihovo uee u ovim etnikim planovima.
Po njihovom dolasku u Mokro Polje odrali su sastanak sa Nikolom Sueviem i Stevanom Bjedovom, na kojem je -doneta
428,

odluka da se tab gerilskih odreda za Kninsku krajinu (u koju

su preteno ule izbeghce koje su se nalazile pod italijanskim
okriljem meu njima i ivko Brkovi, a kasnije i Momilo
Duji) u tadanjem sastavu ne prizna, da su to izdajnici i da,
ukoliko bi dolo do ulaska u Kinin, etk u tome nee uestvovati. (Poto Mokro Polje teritorijalno pripada kninskom podruju, eta je bila stavljena pod komandu ovog taba). Situacija je objanjena svim borcima, koji su odobrili ovakav stav.
U meuvremenu je zakljuen i sporazum na Otriu izmeu Italijana i etnika. Tajni sastanci Italijana i velikosrpskih etnikih elemenata i njihovi sporazumi izbili su u javnost,
izdaja je postala jasna, a naroito poetkom septembra 1941.
kada su Italijani, proputeni od jedinica pod komandm Momila Dujia, izvrili napad i prodrli u Drvar.
Posle ovoga Mokropoljska eta se opet razila i po vodovima razmestila po zaselcima, kao i ranije. Borci su jo neko
vreme ostah na okupu, izvoena je vojna obuka (u vodovima su
sc preteno nalazili mladii bez vojnog obrazovanja), odravani
su politiki asovi na kojima je objanjavana situacija itd.
U ovo vreme odvijao se i vrlo intenzivan politiki rad.
Razobliavani su etnici i njihovo rukovodstvo, objanjavana
jc politika okupatora, govoreno je o liniji KPJ i NOP-a, svakodnevno su s narodom odravana sijela na kojima je najee na
dnevnom redu bila situacija na istonom frontu, kao i pregled
razvoja ustanka u naoj zemlji, sa podacima o uspesima oslobodilake vojske itd. Posebna je panja posveena razobliavanju
izdajnike uloge etnika. Primeri su uzimani iz najblie okoline, jer su etniki elementi poto-poto. nastojali da ostvare
svoj uticaj u Bukovici. uro Kosti, Petar Babi, Nikola Vagi
(kasnije su streljani zbog pokuaja da u Mokrom Polju organizuju etnike), pop Sveta Sekuli (kasnije pobegao), Pajo Japundi i bivi andarm Luka Kosti, poeli su da ire etniku
propagandu i da govore: Svi su Hrvati ustae, a Italijani su
zatitnici srpskog naroda. Njima se pridruilo desetak trgovia i vercera koji su smatrah da e pod okriljem Italijana, kao
etnici, moi slobodno da se bave trgovinom i vercom. Iako je
ova etnika grupa bila mala i bez ikakvog oslonca u narodu,
poduzete su energine mere da se sprei njeno jaanje i uticaj
na narod.
S obzirom na etniku izdaju u Kninskoj krajini, odravana je vra veza i tenja saradnja sa ustanicima u Lici (u
Zrmanji sa Milojkom ukom, Milojkom Dronjakom i dr.), a
pojaana je ionako tesna saradnja sa drugovima iz Kistanja
(Vojom Masnikosom, Perom Vejnoviem i dr.). Za sve to vreme
oseao se nedostatak pomoi viih partijskih rukovodstava,
jedna vra orijentacija, pa su se odluke najee donosile na
429,

osnovu saznanja o stanju u okolnim krajevima Like i Primorja.

Svakako da je to stvaralo dosta tekoa, a verovatno uticalo i
na sam tok dogaaja u ovom kraju.
Tada je u Mokrom Polju organizovana i tehnika (pisaa
maina i apirograf dobio je Spiro Bjedov od kninske partijske organizacije, a od partijske organizacije u Kistanju dobijen
je radio-aparat) u kojoj su umnoavani proglasi, leci, vesti i
drugi propagandni materijal, koji je mnogo koristio u politikom radu.
Krajem avgusta doao je na ovaj teren instruktor PK
KPH za Dalmaciju, Gapar Bergam Crnogorac (iz Knina ga jo
doveo Spiro Bjedov). U Mokrom Polju zadrao se dva dana i
odrao nekoliko sastanaka, na kojima je izneo situaciju i posebno podvukao neminovnost oruane borbe protiv Itahjana,
za koju treba izvriti solidne pripreme. Isto tako dao je i ocenu
etnike delatnosti. Sve je to veoma mnogo, kao orijentacija,
koristilo u daljem radu. (Ovo je bio prvi sluaj da je neko iz
vieg partijskog rukovodstva doao na ovaj teren.)
PRIPREME ZA FORMIRANJE ODREDA

Negde u prvoj polovini septembra, kad su ustake snaga

pokuavale da prodru od Bihaa preko Drenovae ka Donjem
Lapcu, stigao je kurir iz Like sa porukom Gojka Polovine (lana
OK KPH za Liku) u kojoj je traena pomo u ljudstvu i materijalu za borbu protiv ustaa. Odmah je odran zbor u Mokrom
Polju, kojem su prisustvovali Nikola Sekuli Bunko (lan OK
KPH za severnu Dalmaciju) i Vojo Mesnikosa (lan Mesnog
komiteta KP za Bukovicu). Na zboru u delu sela na levoj obali
Zrmanje Spiro Bjedov je upoznao ustanike sa porukom iz Like
i traio dobrovoljce. Stevo Bjedov odrao je zbor u delu se]a
na desnoj obali, u Zavodu. Za odlazak se javilo oko 30 Mokropoljaca, a Bunko se sloio s odlaskom. Meutim, u zakazano
vreme za odlazak, 17. (18) septembra, skupilo se samo 18 dobrovoljaca, koji su formirah vod i na elu sa Spirom i Stevom
Bjedovom krenuh u Liku. (Izgleda da je na ostale uticala parola, koju su ubacili etnici, da je besmisleno ii u odbranu
likih sela od ustaa, kad ista opasnost preti i Mokrom Polju.)
Vod je 20. septembra, preko Ruj ita, Javornika, Velike Popino,
Doljana i Dobanice stigao u Dobroselo kod Lapca, gde su ga
s oduevljenjem doekah liki partizani, kao prvu grupu Dalmatinaca koja je dola da im prui pomo. Meutim, ustaki,
napadi bih su ve odbijeni, a vod je ostao 8 dana u Doljanima
i na Debeljai. Kad vie nije pretila opasnost od ponovnih na430,

pada, rukovodstvo ustanika u junoj Lici Stoj an Mati i.

Gojko Polovina odluilo je da se vod vrati u Dalmaciju.
Prebacivanje preko pruge (koju su drali i osiguravali
Italijani) i u odlasku i pri povratku izvreno je u rejonu sela.
Lukia.
Kad se je vod vratio u Mokro Polje, zatekao je u njemu,
uspostavljen jai italijanski garnizon. To je uskoro onemoguiloslobodno kretanje naoruanih ustanika, pa su borci puteni,
kuama, s tim to su kod sebe zadrali oruje i primili obavezu,
da se odmah odazovu na poziv ako bude potrebno. Posle toga,,
do kraja 1941. godine, nastaje period intenzivnog.politikog .rada.
i politike borbe, a kako je legalni rad bio onemoguen postavljeno je pred sve ustanike i aktiviste da ilegalno rade na raskrinkavanju okupatorove i etnike propagande i da ire idejeNOB-a. U ovome je znaajnu ulogu odigrala ranije formirana,
tehnika.
Uspostavljena je jo vra i neposrednija veza sa susednim selima (naroito sa Oestovom i Raduiem), u kojima etnici takoe nisu imali nikakvu podrku u narodu (sem nekolicine izdajnika). Ojaana je veza i sa Ervenikom (koja je'
postojala od prvog dana ustanka), ijoj smo grupi aktivista i.
omladine (preko Nikole Vujania, Kojana i Duana Komazeca,
Duana Bukarice, Dane Popia, Duana Balaa, Obrada Arambaia i Dana Matijevia) pomagah koliko smo mogli. Naa.
pomo, naroito poslednjih meseci 1941, bila je nadopunjavana,
i pomoi koju su Ervenianima pruah drugovi iz kistanjskeoptine (Simo Dubaji, Stevo Peri, Nikica Opai, Tode Koro-'
hja, Nikica Popovi, Stanko Tima i dr.). Mokropoljcima supruali pomo u politikom radu Nikica Popovi i Stanko Tima, a naroito Voja Masnikoa, lanovi Mjesnog'komiteta KP'
za Bukovicu, koji su povremeno dolazili i ija je neposredna,
pomo znatno koristila. S druge strane Italijani su, udrueni s.
etnicima, vodili intenzivnu propagandu da pridobiju mokropoljsko stanovnitvo, u emu nisu imah naroitog uspeha, jer
je Mokro Polje ostalo vrsto uz NOP.
Negde krajem oktobra 1941. organizovan je jedan sastanak kojem je prisustvovao i Nikola Sekuli Bunko (od ovogvremena ve je bila uspostavljena vra veza sa Okrunim,
komitetom KP u ibeniku). On je izloio situaciju u drugim,
mestima Dalmacije i zadatke koji se postavljaju za teren Bukovice, a od kojih je naroito znaajan bio prihvat boraca iz;
Primorja koji se tamo nisu mogh odrati. Od tih boraca i ustanika iz Bukovice zakljueno je da se formira partizanski odred.
(Meutim, sve do poetka 1942. godine odred nije formiran, a.
drugovi iz Primorja koji su dolazili na teren Bukovice upuivani su u Liku.) Osim toga na sastanku je doneta odluka da.
431,

:se napadne i srui vijadukt Bender, jedan od najveih, objekata

:na pruzi Spht Zagreb (u zaselku ukovii). Ni ovaj zadatak
:nije izvren. (Bilo je pripremljeno ljudstvo iz Mokrog Polja,
IRaduia, Oestova i Kistanja, a trebalo je da uestvuje i grupa
boraca iz logora na Ljubinoj poljani, u Lici, ah se nije mogla
-obezbediti potrebna koliina eksploziva.)
Prva grupa primorskih partizana stigla je u Mokro Polje
u drugoj polovini novembra. U njoj su bih borci sa podruja
-ibenik Vodice, koji sti ili u Liku. Mokropoljci su ih srda:no primili i pruih im. sve to je bilo mogue. Iza ove dolazile su
i odlazile za Liku i druge grupe primorskih boraca, zatim kuriri,
-vodii, terenski politiki radnici i partijski funkcioneri itd.
.Mokro Polje postalo je vaan punkt u Bukovici, deo kanala kojim je odravana stalna i sigurna veza izmeu severne Dalmacije i Like. Ah, borci iz Mokrog Polja nisu upuivani u Liku,

:iako su za to bih sprmni i u vezi s tim postavljah zahtev. Stevo

"Bjedov je o tome u dva navrata razgovarao sa Slobodanom Ma- curom (poginuo 1943. kao komesar bataljona; narodni heroj) i.
"Vladom Despotom (poginuo u NOB-u) kad su dolazili iz L:ke
(gde su se nalazili u partizanskom logoru na Ljubinoj poljani).
"Predlagao im je da, pri njihovom povratku, poe s njim i grupa
"boraca spremnih da se bore u bilo kom kraju. Meutim, oni so

, s tim nisu sloili, jer je, navodno, odluka viih foruma da treba
ostati u Bukovici do formiranja odreda, da je za izvrenje na.menjenog zadatka dovoljan broj boraca koji je ve otiao u
ILiku. Meutim, sve nove i nove grupe primorskih boraca prolazile su kroz Bukovicu za Liku, a borci iz Bukovice ostajali su
protiv svoje volje.
U novembru 1941. Spiro Bjedov sastao se u Kninu s Maktsom Baem Miliem, sekretarom OK KPH za srednju Dalmaciju
i s njim iao na ukovia vijadukt (Bender) da bi ispitali mogu-nost njegovog ruenja. Tada je Bae doao i u Mokro Polje gde
je ostao 23 dana, odrao sastanak sa omladinskom organizacijom, prisustvovao sijelima po zaseocima Mokrog Polja, turmaio politiku situaciju i potrebu borbe protiv okupatora i
-etnika, govorio o ciljevima NOB-a i uvrenju bratstva i jedinstva. Prisustvo i razgovori Maksa Bae sa Mokropoljcima
^potvrdili su pravilnost njihove dotadanje orijentacije na to
,'skoriju oruanu borbu protiv okupatorovih jedinica.
U novembru i decembru primljeno je nekoliko drugova u
1KPJ (Nikola Suevi, Stevo Bjedov i Tode Babi iz Mokrog
Polja, Ljubo Borovi i Ljubo Radi iz Raduia i dr.) Partijske
-^elije formirane su neto, kasnije poetkom 1942. godine
<(jedna partijska organizacija za Mokro Polje, Radui i Oe;stovo).
432,

I rad s omladinom postao je intenzivniji. U svakom selu

formirano je po nekoliko skojevskih aktiva. U drugoj polovini
novembra boravio je nekoliko dana u Mokrom Polju Ante
Joni, omladinski rukovodilac iz Knina (poginuo u NOB-u; narodni heroj), radi proirenja skojevske organizacije. Tada su u
Mokrom Polju formirana jo tri skojevska aktiva, tako da ih
je ukupno bilo etiri, a sekretari su bih: Milan Bjedov (u Zavodu), Jandrija Babi (u severnom delu sela), Nikola Vejnovi
(u aktivu za zaselke Vejnovii, Vukmirice i Batasi) i Jovo
Babi (u aktivu za zaselke Kanaziri, Trivii i Babii rejon
Raduke glavice). Inae radom skojevske organizacije rukovodio je Komitet Skoja za Bukovicu (sekretar Duan trbac).
Pravilnom radu i aktivnosti omladinske organizacije" doprineo
je i dui boravak u Mokrom Polju Vlade Despota i Slobodana
Macure, koji su, sa Duanom Vejnoviem i Jandrijom Babiem, intenzivno radili s omladinom jednog dela sela, a to se
kasnije pozitivno odrazilo.
Organizovanije se radilo i sa enama. Za rad s njima bile
su zaduene Marija Bjedov, urija Vagi, jedna drugarica iz
Trivia i jedna iz Popovia. Njihov rad bio je usklaen s radom
skojevske organizacije.
Izvrene su izvesne izmene i u vojnom rukovoenju. Poetkom novembra za komandira Mokropoljske ete odreen je
Stevo Bjedov, a poetkom 1942. godine, s obzirom na druge
zadatke koji su se postavljah, za komandira je odreen Stevan
Babi, a dotadanji komandir ostao je kao njegov zamenik. Za
politiki rad bio je odreen Tode Babi. Ovakvo etno rukovodstvo ostalo je do formiranja odreda (u poetku 1942. godine).
Poetkom januara 1942. organizovana je zajednika diverzija
sa selima Radui i Oestovo na komunikaciji Knin Graac
i Knin Kistanje (seeni su telefonski stubovi, kidane tt linije
i zaruavane komunikacije), nakon koje su Italijani uhapsili
oko 15 Mokropoljaca, veinom starijih ljudi koji. i nisu uestvovali u akciji. (Izmeu ostalih uhvaeni su uro Athja i Nikola Gombiroa i kasnije obeeni.) Selo Prevjes, u ijem je
rejonu izvrena ova diverzija, Italijani su spalili. Nakon ovoga
Itahjani su iz Knina uputili pojaanje svom garnizonu u Mokro
Polje.
Poto su u Mokro Polje stalno pristizali borci iz Primorja,'
zatim svakodnevno prolazili kuriri i drugi trebalo je za njih
obezbediti prihvat, ishranu i drugo, pa je u decembru formiran
Prehrambeni odbor. Prvi predsednik odbora bio je Nikola Suevi. Od lanova tog odbora.izmeu ostalih bili.su Ilija i Jovan
Bjedov. (Ovaj odbor je kasnije u istom sastavu izabran za NOO.)
U ovom vremenu je i dalje prikupljano oruje. Vujadin
Mualo i Milo Bjedov su uspostavili vezu sa drugovima u Kni28 Ustanak 1941.

433

nu. Preko njih nabavljeno je od italijanskih vojnika nekoliko

puaka, koje su iznoene pored svih italijanskih straa. Za to su
se pokazale, kao najpogodnije drugarice, na koje Italijani nisu
obraali naroitu panju. Tako je Marija Bjedov u dva-tri navrata donela po jednu ili dve puke, nosei ih po 20 km i prolazei nekoliko puta pored italijanskih straa. Istovremeno je
Ilija Bjedov opravljao postojee oruje.
Veza sa susednim krajevima uspostavljena je dosta rano.
a u novembru i decembru posebno je uvrena i dobro organizovana, naroito prema Primorju i Lici. Stalni punktovi su
postojali u zaseocima Bjedovi, Kanaziri i Babii, a kao kuriri su
se posebno isticali Marko Kanazir, Ilija Bjedov i Milan Popovi.
Za ove drugove ruje bilo prepreke ni umora. Dnevno bi prevaljivali nekoliko desetina kilometara, gazili su reku Zrmanju pri.
vrlo niskim temperaturama, usred zime. Organizovani punktovi,
su bili potpuno sigurni, kako za potu tako i za drugove koji
su prolazih.
Sav ovaj rad i mnogostruka delatnost za oslobodilaki pokret ostali su za okupatore tajna, jer je narod sve briljivo drao
u tajnosti. uvani su drugovi, uvan materijal i pota, uvan je
rad u celini. Nije se mnogo prialo o bilo kome ili o radu na
mestima gde to nije'bilo zagarantovano. Otuda su Itahjani vrlo
malo 'znali o tom radu, pa su pribegavli primeni agenture, pronalaenju i vrbovanju pijuna meu etniki raspoloenim pojedincima:?Meutim, ovi su bih dovoljno poznati i igosani, tako
da ni preko njih nisu mogli mnogo doznati. Narod ih je najee
ismejavao i izbegavao. S druge strane, ustanici su vrlo brzo
bih obavetavani o nekim namerama i promenama kod Itahjana, o pojedincima meu njima, o njihovim osobinama, odnosu
prema stanovnitvu, meusobnim odnosima itd. Bilo je drugova
koji su dolazili s njima u kontakt, pravili se da ne razumeju.
italijanski, pa tako dolazili do dragocenih podataka, koje su na
najbri nain dostavljah. Ovom je doprinelo i to to su Italijani
bili smeteni kod gostione Pavia Japundia koji je bio etniki,
raspoloen, pa su. tu otvorenije govorili.
Ovakav rad za oslobodilaki pokret, iroko postavljen i u.
koji se ukljuilo gotovo celokupno stanovnitvo Mokrog Polja,
iako zbog specifinih uslova nije dao eljene rezultate vojne
prirode u 1941. godini, obezbedio je da je situacija konccm
iste godine bila potpuno zrela za oruanu borbu protiv Itahjana
i za opti oruani ustanak. To su pokazali ve prvi dani 1942.
godine, kao i doprinos koje je stanovnitvo Mokrog Polja dalo
u NOB-u: 280 drugova i 3 drugarice bilo je u redovima NOVJ
(od kojih je 72 poginulo, a 53 je iz rata izalo s inom oficira);
kao rtve faizma pala su 50 lica, a-u selu je spaljeno oko 120
kua i drugih zgrada.
Stevo i Spiro BJEDOV

SELO VELIKE LIVADE 1941. GODINE

\^elike Livad (40 kilometara severoistono od Zrenjanina)

su povee selo s prostranim atarom i oko 5000 stanovnika. Atar
Velikih Livada je do 1918. godine bio imanje grofa ekania.
Kolonizacijom posle prvog svetskog rata stvorilo se naselje i
dobilo ime Aleksandrovo, koga je nosilo sve do 1947. godine,
kada je Aleksandrovo preimenovano u Velike Livade, to je bio
tradicionalni naziv za itav kraj.
Prvi stanovnici sela bili su kolonisti iz Like ih drugih
krajeva Banata. Do konanog formiranja selo Aleksandrovo je
administrativno pripadalo optini Nova Crnja, a oktobra 1928.
godine dobilo je svoju optinu. Uporedo sa administrativnim,
teritorijalnim i ekonomskim formiranjem, formirao se i politiki
ivot sela. Stanovnitvo je izmeu dva rata, uglavnom, pripadalo
trima politikim strankama: radikalnoj, demokratskoj i samostalno-demokratskoj tzv. Pribievei. Brojno najjaa i najuticajnija bila je demokratska stranka.
U vreme naseljavanja (Aleksandrova) Velikih Livada iz
susednih banatskih sela kolonizirani su i neki lanovi KPJ, od
kojih su najistaknutiji bili: Maksa Mirilov, iva Milankov, eda
Aimov, Milivoj Santovac, Sredo je Jeli iz Kumana; Dragoljub
uvakov, Sava Rae i drugi iz Melenaca, iji se uticaj odmah
osotio. Naroito se meu njima isticao Dragoljub uvakov. U
poetku su svi komunisti bih povezani sa svojim ranijim partijski na . elijama, od kojih su dobijali i dalje-uputstva za rad,
letke, tampu i drugi propagandni materijal. Zahvaljujui njihovom radu, broj komunista u Velikim Livadama ubrzo je
porastao d je trebalo osnovati i partijsku organizaciju. Ve u
jesen 1923. godine osnovan je i Mesni komitet, iji su lanovi
bili sekretari rejonskih partijskih elija: Sredje Velimirov,
Draga uvakov, Ziva Milankov i Milivoj. Santovac. Pored nave-

dernli drugova, lanovi Partije od 1923. godine bili su io i

Maksa Mirilov, Jefta Adamov, Despot Marinkov, Dobrivoj Tati, "Veselin Stanisavljev, Aksentije Markov Bida, Vojin Adamov,
Svetislav Alas Vava, Obrad Trifmijagi, Duan Lui, Rada
Savin, Mirko Psodorov, Karitan Stankov, eda Aimov, Sred oj e
Jeli i Sava Rae, ukupno njih 20, to je zaono vreme bila velika
brojka. Meutim, broj lanova Partije sve vie je rastao, a broj
simpatizera KPJ takoe, tako da je uticaj komunista u Velikim
Livadama bio odluujui u svim manifestacijama.
1924. godine osnovan je i sreski komitet (Sreski biro, kako
se onda zvao) za srez Jaa Tomi sa seditem u selu Velike
Livade, to nije bilo sluajno: Velike Livade su bile siguran
oslonac Partije i po broju i po kvalitetu njenih lanova, a i prvi
sekretar sreskog biroa bio je Draga uvakov, jedan od najistaknutijih mesnih komunista. Izmeu dva rata lanovi iste
organizacije sproveli su mnogobrojne akcije:. 1928. godine u
Velikim Livadama organizovah su prikupljanje pomoi lrajkaima tekstilne fabrike u Dugoj Resi; organizovah su i prikupljanje Crvene pomoi, kao stalni oblik rada lanova Partije i
Skoja; u vreme borbe panskog naroda u Velikim Livadama organizovah su veliku akciju za prikupljanje pomoi za panske
borce, u kojoj su uestvovah mnogi stanovnici sela; 1936. godine
organizovah su uspean trajk poljoprivrednih radnika, a'sproveli su i mnoge akcije u okupljanju omladine, osnivanju Narodne knjinice itd.
Vlasti monarhofaistikog reima budno su motrile na rad
KPJ i Skoja u Velikim Livadama i esto pokuavale da spree
nae manifestacije, ne prezajui od batinjanja, hapenja i zatvaranja svih onih koje su smatrah crvenim. Godine 1926.
odleah su po 6 meseci istranog zatvora: Rada Savin, Milivoj
Santovac, Draga uvakov, Dobrivoj Tati, Aksentije Markov;
godine" 1930, uoi prvog maja, arko Savin, Sredoje Velimirov,
Uro Velimirov, Despot Marinkov, Dragoljub uvakov, Aksentije Markov, Veselin Tati takoe su bih zatvoreni; godine 1935.
kao i za vreme trajka poljoprivrednih radnika 1937. i za vreme
izbora 1939. godine hapenja su vrena individualno. Ipak, retko
su bila hapenja zbog provale dezertera iz redova KPJ.
*

Uticaj Partije naroito je doao do izraaja neposredno

pred sam rat, kada je partijska organizacija brojala preko 50
lanova, dok je broj omladinaca, lanova sindikata, organizacije
ena, knjinice, sportskog kluba i drugih organizacija, kroz koje
je Partija delovala, bio i nekoliko stotina. Komunisti Velikih
Livada najvei su uspeh postigli na izborima za optinsku upra436,

vu januara 1939. godine, kada je od ukupno 16 odbornika izabrano 8 lanova KPJ, meu kojima je bio i novi predsednik
optine Sredoje Velimirov. Pobeda komunista oduevila je graane. Tako je Partija mogla mnoge akcije legalno da sprovede.
Moe se rei da je uz Partiju u Velikim Livadama zahvaljujui Sreskom i Mesnom komitetu, partijskim elijama i drugim
organizacijama neposredno pred rat 1941. godine bila veina
sel.
1941. GODINE PRED NOVIM ZADACIMA

Meseca marta 1941. godine u selo Velike Livade na sastanak Sreskog komiteta doli su Svetozar Markovi Toza, organizacioni sekretar i Servo Mihalj, lan PK Vojvodine (koji je
bio i sekretar Okrunog komiteta Petrovgrada). Sastanak je
odran nou u kui Drage Suvakovog, sekretara Sreskog komiteta. Servo Mihalj je govorio o potrebi organizacionog uvrenja Partije u srezu, a Toza je, kao poslednji govornik, poto je
ukazao na okolnost da se Jugoslavija nalazi pred neposrednom
opasnou od rata, due govorio i o pripremama za otpor protiv
okupatora u sluaju kapitulacije. Naroitu panju treba obratiti na prikupljanje oruja i drugog materijala, zakljuio je
Toza svoje izlaganje. Na dnevnom redu ovog sastanka bilo je
i formiranje novih partijskih organizacija. Prema donetim zakljucima, sledeih meseci stvorene su partijske organizacije u
Karaorevu, Vojvodi Stepi, Srpskoj Crnji, Radojevu i jo nekim mestima, ime je postavljeni zadatak uspeno izvren.
Kapitulacijom Jugoslavije pred lanove Partije iskrsli su
ozbiljni zadaci, kojima su komunisti Velikih Livada odmah pristupili, prikupljajui oruje, municiju i drugi vojni materijal
potreban za borbu protiv okupatora. lanovi i simpatizeri
Partije, skojevci, omladinci i ene zajedniki su uestvovali u
toj akciji, presretajui naoruane vojnike koji su im vraajui
se kuama iz rasformiranih jedinica nudili puke, municiju i
ostalu opremu. Sve je to narod briljivo sklanjao, pod kontrolom
komunista. Na uspeh te akcije uticalo je i to to se u Velikim
Livadama i posle okupacije odrala komunistika vlast u optini,
koja se nije povinovala nareenjima okupatorske vlasti o predaji
oruja, mada je dobar deo oruja bio skoncentrisan u zgradi
optine. Koristei okolnost to su predsednik i neki odbornici
optine bih lanovi KPJ, nekoliko drugova je iz optinskog slagalita odnela 20 puaka, veliku koliinu municije, 7 do 8 revolvera i nekoliko bombi. lanovi Sreskog komiteta naoruah su se
na licu mesta revolverima, a preostalo oruje i municiju najpre
437,

preneli kod Drage uvakovog, zatim ga sklonili negde u seoski

atar, da ga na kraju stave na raspolaganje partizanskom odredu, formiranom u Velikim Livadama.
Znaajan sastanak Sreskog komiteta odran je neposredno
pred napad Nemake na SSSR, kojem je opet prisustvovao
Servo Mihalj. Tema sastanka bila je organizovanje diverzija i
sabotaa, o emu je Servo dao potrebna uputstva lanovima
Sreskog komiteta. Meutim, kako je napad Nemake na SSSR
zatekao Serva u Velikim Livadama, to je on preporuio lanovima komiteta da za nekoliko dana priekaju sa sabotaama i
diverzijama. U isto vreme doznalo se i za hapenje istaknutih
komunista, te su drugovi prebacili Serva u Karaorevo, da se
u voz ne bi peo u Livadama, jer je i tako ve bilo obeleeno kao
selo komunista.
Dizanjem ustanka u Srbiji poeh smo 15. jula s diverzijama i sabotaama. Kako je vridba ve bila u jeku, partijska
organizacija je nastojala da onemogui obavljanje tog posla.
lanovi Partije, po dvojica-trojica u grupi, odlazili su nou do
vrahca, sekli kaieve, onesposobljavah vrahce i tako spreavah vridbu. Bilo je i paljenja ita u snopovima i krstinama.
Komunisti su u grupieama ih po ataru i palili snopove krstina,
ne samo u ataru sela Livada, ve i po itavom srezu. Najpre
su buknule krstine na imanjima bogataa i vaba u ataru l'tcbeja, a onda svuda po srezu.
PARTIZANSKI ODRED

Stvaranje partizanskog odreda postalo je preka potreba.

Raspoloenje naroda bilo je takvo da se 22. ili 23. jula 1941.
godine kod mesta Pavliin bunar okupilo preko 150 ljudi, ena
i omladinaca, sa eljom da stupe u odred. Ah u odred su mogli
ii samo oni koji su morah prei u ilegalstvo kao komunisti.
Time je formiran Livaanski partizanski odred od oko 40
boraca, ah se taj broj kasnije smanjio na 20. Objektivni razlozi
diktirali su da odred ne bude glomazan, ali ostaje injenica da
su svi komunisti, skojevci i mnogi vanpartijci eleh da stupe u
odred i da se bore za slobodu.
Odred je bio naoruan onim to je prikupljeno u prvim
danima po kapitulaciji. Prva akcija odreda bila je kidanje telefonskih ica od Velikih Livada do Januevca, kada je, po noi
23/24. jula, pokidano dva do tri kilometra ica i iz zemlje izvaeno nekoliko desetina bandera. Diverzanti bi jednostavno preko ice prebacivah dugaak konopac pajvan, koga zatcgnu
dvojica-trojica i ice prskaju. Uz pomo konopaca obarah bi i
438,

stubove. Planiran je i napad na policijsku stanicu, ali je posle

-tri dana od odluke rukovodstvo odreda donelo odluku da odustane, jer je u selu bilo mnogo Nemaca, koji su. pretili odmazdom. Umesto likvidacije policijske stanice odred je krenuo da
zapali mot u Banatskom Dvoru. Na mestu ranije unitenog
gvozdenog mosta Nemci su podigli nov, drveni most. Trebalo ga
je sruiti ili unititi, jer se most nalazio na vanoj komunikaciji.
Prelivi most petroleumom, partizani su ga zapalili. Suva graa
mosta tek to je poela da pucketa kad je naiao neki automobil,
iji su putnici ugasili poar. Nikada se nije doznalo ko su bili ti
putnici.
Prve akcije naeg odreda jako su uznemirile nemaku
policiju, ali sva njena nastojanja da ue u trag izvriocima diverzija ostala su bezuspena. Ipak je jedna naa nesmotrenost
ila Nemcima na ruku. Nekoliko puaka bilo je skriveno u dvoritu Maksa Mirilova, tasta Sredo ja Velimirovog, predsednika
optine. One veeri kada je vralica ula u dvorite Makse Mirilovog da vre, neki radnici su, po svrenom poslu, otili da
prenoe U kotarku gde su se nalazile puke. Pravei sebi leaje
naili su na puke, koje su bile pokrivene snopovima rai. Obaveteni o tome, Nemci su odmah uhapsili Maksa Mirilova, a
ubrzo i njegovog zeta Sredo ju "Velimirovog. Nemci su Maksa
Mirilova toliko tukli, traei od njega da otkrije ko je puke
sakrio, da je pod batinama i umro. Moda bi i Sredoja stigla ista
sudbina, ah je on hrabro izdrao sva muenja i jedne noi nestao
iz zatvora... Iskoristio je trenutak, dok je bio u klozetu pozadi
zgrade optine, preskoio ogradu i izgubio se u noi, a Nemac
koji je stajao pred klozetom to nije ni osetio.
Ovo je NOP-u u Velikim Livadama nanelo ozbiljan udarac
prestao je da radi optinski odbor u kojem su vlast drali
komunisti, a zbog' velikog hapenja komunista u Zrenjaninu
Sreski komitet u Velikim Livadama gubi gotovo svaku vezu
sa viim partijskim forumima. Meutim, veza je ubrzo uspostavljena; ali ne s partijskim rukovodstvom, ve s Melenakim
partizanskim odredom. Uskoro se ta dva odreda spajaju i deluju
kao jedan odred, koji je odmah razoruao jednu karaulu na
rumunskoj granici i snabdeo se sa nekoliko puaka, veim brojem bombi i dosta municije. Ovaj jedinstveni odred je kasnije,
spajanjem sa ostalim odredima okruga, prerastao u Severnobanatski PO.
' Prva akcija jedinstvenog odreda bila je paljenje kudeljare
u. Jakievu, kod Srpske Crnje. Akciji su prethodile briljive
pripreme. Preko lanova Partije iz Srpske Crnje i Jakieva,
naroito, preko ive Kuzmanovia, mainiste u kudeljari, dobi439,

jeni su detaljni podaci na osnovu kojih je planirana akcija. itava kudeljara je pretvorena u zgarite, u' trenutku kada se u
njoj nalazilo najvie sirovina, spremljenih za preradu. Izgorelo
je nekoliko vagona kudelje, ija se vrednost cenila na nekoliko
stotina hiljada predratnih dinara.
Posle ovih akcija odred se prebacio u melenaki atar, gde
je spaho i kudeljaru u Baaidu (veu od one u Jakievu) i razoruao pohcijsku stanicu. Meutim, odlazak odreda iz Velikih
Livada: ne znai i prestanak daljih diverzija. Komunisti koji su
ostah u selu, preuzeli su organizaciju i sprovoenje akcija.
Uspostavljena telefonska veza izmeu Livada i Crnje ponovo je
prekinuta. U toj akciji, septembra 1941. godine, uestvovalo je
oko 30 skojevaca i omladinaca, koji e i u buduim akcijama biti
glavna udarna snaga. Kako je u toj akciji bilo pokidano mnogo
ica i poupano mnogo stubova. Nemci su pojaah strae. U atar
Velikih Livada dolazi Veliki broj Nemaca, koji su u dokolici
pijanih. Iz dana u dan ula se vika pijanih Nemaca iz zgrada
optine. Orgijalo se do zore.
U zgradi optme bilo je nekoliko soki sa pukama. To su
znali svi Livaani, pa nije nikakvo udo to se rodila ideja da
se to oruje digne. Ispitana je situacija i napravljen plan:
puke e se odneti usred dana! Bilo je razloga za takvu odluku.
Naime, vreme od 12 do 14 asova bilo je najpogodnije za taj
poduhvat, jer su se Nemci hranili u drugoj zgradi, nedaleko od
optme. Za vreme ruka, kraj oruja najee je ostajao samo
jedan straar. Jednoga dana skojevac ura uriin, zaduen da
prati situaciju, javio je drugovima da je momenat doao: U
zgradi se nalazi samo jedan Nemac. Pijan je do besvesti. Upregnuta su kola, na njih nabacana slama i krenula u optinsko dvorite. Iva Ikonov je ostao da straari, dok smo ura uriin,
Vasa Puhgraki, Mile uriin, i ja uli u zgradu, kao da traimo
uverenja ih legitimacije. Poto smo se uverili da u zgradi nema
nikog osim potpuno pijanog Nemca, priterali smo kola, ubacili
9 puaka, pokrili ih slamom i nesmetano se udaljili od zgrade
optine.
Grupa skojevaca, u kojoj su bili Boa Bah, urica Uzelac, Mile Opai i Mile uriin, uspela je da ak pronae i jedan
pukomitraljez. Druga grupa skojevaca je u zidu kue Stevana
Trtice pronala veu koliinu bombi. U Peskari, na terenu
ka Novoj Crnji, skojevci su pronah u pesku: jedan pukomitraljez, gomilu municije i nekoliko puaka. Vrlo esto se
dogaalo da skojevci i lanovi Partije dobiju oruje i od simpatizera NOP-a. Tako je Sima Aamovi dao pitolj vis, a Maleta
Bosni puku i municiju. Shno je postupila i Jagoda, ena
Gruje Tomia iz Velikih Livada, predavi skojevcima pitolj.
440,

PARTIZANSKA APOTEKA

"Verovatno, jedan od najlepih primera pomoi NOP-u od

strane vanpartijaca bio je sluaj Nenada Bira, apotekara iz Velikih. Livada. Jo u vreme pripreme otpora okupatoru, Sreski i
Mesni komitet doneh su odluku da se u. Velikim Livadama organizuje teaj prve pomoi, da bi se stvorio kadar sposoban da
u sluaju nude moe ukazivati prvu pomo. Odlueno je da se
preko optine ovaj teaj legalizuje. Nemci su -bili ubeeni da
ga optina organizuje kao teaj Crvenog krsta. Na teaju je
apotekar Bira bio jedini predava, a sluaoci lanovi Partije i
Skoja i neki vanpartijci. Teajci su dobijah najosnovnija znanja o previjanju ranjenika, povezivanju preloma kostiju, podvezivanju preseenih krvnih sudova itd. Pored toga, dobijah
su i osnovna znanja o lekovima.
Apotekar Bira, kao velik patriota i antifaista, sav se bio
predao NOP-u. Leio je ranjene i bolesne besplatno. Zahvaljujui njemu, spaeni su mnogi ivoti boraca. Apoteka u Velikim Livadama, iji je vlasnik bio Bira, postala je baza za
snabdevanje lekovima ne samo za Livaane i Livaanski odred,
ve i za bliu i dalju okolinu, pa i za Zrenjanhi. Apotekar Bira
stalno je odravao vezu sa poznatim komunistom dr Larom
Mijatovom (koji je radio u zrenjaninskoj bolnici i koga su
Nemci obesili na itnom trgu u Zrenjaninu), od njega dobavljao
lekove i doturao ih lanovima naeg pokreta. Apotekara Biru
potovali su svi ljudi u naem kraju, odajui mu priznanje na
svakom mestu. Divili su se njegovoj smelosti i cenili njegovu
pomo. Nikom nije ni palo na um da izda apotekara Biru, iako
su svi znah ta radi i za koga radi.
SVESTRANA AKTIVNOST ZA NOP

Jo- dok je Sredo je Velimirov bio predsednik, optina u

Velikim Livadama snabdevala je komuniste legitimacijama,
koji su iveh u ilegalstvu. Ah i posle njegovog hapenja optina
je i dalje sluila kao baza za snabdevanje komunista legitimacijama. Livaani su legitimacijama snabdevali drugove iz Okrunog i Pokrajinskog komiteta,' kao i kurire NOP-a po itavom
Banatu. U tom poslu, pored drugih, naroito se istakla Anka
Kmezi Dubaji, koja je za vreme okupacije bila slubenik optine u Velikim Livadama.
Bilo je, meutim, i mnogih sitnijih akcija. U vreme kosidbe ita skojevci su zabadah gvozdene klinove po njivama,
koji su virili nad zemljom, to je izazivalo kvarove na kosaieama. Za vreme vridbe suncokreta, skojevci su u maine sipali
441,

eer, koji bi se u benzinu rastopio i sveice prestale da rade.

Kau, da je to zadavalo muke mehaniarima, jer nikako nisu
mogli da pronau odakle dolaze kvarovi. sled uestalih sabotaa, bile su onesposobljene gotovo sve maine, pa se vra suncokreta vie nije obavljala mainama, ve rukama, to je donosilo dvostruku korist: mlatei suncokret u svom dvoritu seljaci
su mogli da: prikriju pravu koliinu, zadravajui viak za sebe;
i drugo, taj se posao obavljao nou, te su skojevci i partijci
takvu situaciju iskoriavali za odravanje sastanaka, za dogovor o daljim akcijama. Zanimljiv je jo jedan nain naih sabotaa: iz Maarske su u veim koliinama nabavljane ibice koje
se pale im dou u dodir sa toplijim vazduhom. ibice su skojevci stavljali duboko u snopove, tako da kad bi snopovi dospeli
u vrihcu ibice bi buknule, a sa njima zajedno i snop i vrahca.
Tako je zapaljeno i potpuno uniteno nekoliko vrahca. Na nekoliko drugih mesta vlasti su uspele da ugase poar, ali je i tu
teta bila znatna.
Diverzantskih akcija bilo je i posle odlaska odreda iz atara
Livada. Najomiljeniji objekt za napad bila je pruga uzanog koloseka od Petrograda (Zrenjanina) do sela Radojeva, koja prolazi pokraj Velikih Livada. Dok bi voz natovaren raznom okupatorovom opremom stajao u stanici, skojevci bi se privukli,
podigli klapne na tokovima i u njih sipah pesak. Voz nije iao
dalje. Tee tete su nanoene i time to su odvrnute ine tamo
gde se one spajaju, pa su se vagoni' prevrtah, ili bi iskakah iz
ina. A kod Janoevca, na mestu gde pruga preseca drum Zrenjanin Radojevo, u upljine izmeu dve ine skojevci bi nagurah gvozdene klinove, te bi automobili na njima cepali gume,
a dolazilo je i do prevrtanja kamiona natovarenih robom.
Takvim i slinim akcijama 1941. godhie naneta je znatna
materijalna teta okupatoru.
ORGANIZACIONA STRUKTURA K P J I SKOJ-a U VELIKIM :
LIVADAMA

1941. godine u Velikim Livadama bio :je Mesni komitet,

koji je u isto vreme bio i komitet za'srez Jaa Tomi. Sve do
oktobra sekretar Mesnog komiteta bio je i sekretar Sreskog komiteta, a zatim je Mesni komitet odvojen, u sastavu: sekretar
MK, 4 sekretara rejonskih rukovodstava, blagajnik i organizacioni sekretar (koji se starao o izboru rukovodeih hca u partijskim organizacijama, kao i o rukovodstvu odbora Crvene pomoi klici budueg NOO).
Do oktobra 1941. sekretar i Mesnog i Sreskog komiteta bio
je Draga uvakov, a lanovi: Ljuba Stanisavljev, Milojko Fi442,

lipev, Milorad Lonarski, Sredoje Vehmirov, Bogoljub Bonjakov (dok nije otiao u ilegalstvo, a mesto njega izabran je Bu- ..
dimir Svilar Bua), Emil Marinkov Bata i Slavko oli. Od oktobra dunost sekretara Mesnog primio je Budimir Svilar, a
Sreskog komiteta Sredoje Velimirov.
Nain uelanjivanja u KPJ i u 1941. godini bio je isti kao
do rata. Sa onim koga je trebalo primiti u Partiju radilo se individualno, pa ako bi opravdao poverenje, bio bi zakandidovan
i zaduen ozbiljnijim zadacima. Tek kad bi ih izvrio i opravdao poverenje, bio bi primljen u Partiju.
Pored navedenih 20 predratnih lanova KPJ, do rata i u
toku 1941. godine su ulanjeni: Ivan Vojinov, Milorad Lonarski, Ivan Saviin, Slavko oli, Gruja Tomi, Emil Marinkov
Bata, Milivoj Tokov, Vesa Vasiljev, Bura Darabuc, Vasa Mikluc, Luka Lonarski, Slavko Pandurov, arko Stojanov, Kota
Ratarov, Zorka Saviin, Cveta Pajdak Vrabac, Steva Uzelac,
Draginja Stanaev, Nikola Knezi, Vasa Puligraki, urica
Uzelac, arko Savin, Bogoljub Bonjak, Mile Mati, Smilja Paodorov, Milojko Fihpev, Ljubomir Stanisavljev, Buda Svilar,
ura uriin, Mile Milovanev, Mara Blai, Laza Vasiljev,
eda Odin, Branko Lonarski, Nikola Levakov, Jefta Samolovac, Milivoj ljapi, Mira Samolov, Ljuba Subotin, Mitar
Uzelac, Slavko Uzelac Igor, Merima Blai Kata, Anka Kmezi
Dubaji, Ivan Ikonov i Duan Maksi.
Mesni komitet Skoja sastojao se od sekretara i 4 lana
(koji su u isto vreme bili i sekretari rejonskih rukovodstava
Skoja, jer je selo bilo podeljeno na etiri rejona). U svakoj rejonskoj grupi, pored sekretara lana Mesnog komiteta
bilo je i 5 lanova grupe. lanovi rejonskog rukovodstva Skoja
bili su rukovodioci grupa koje su brojale 3 do 5 lanova. Svaki
pak, skojevac imao je 1 do 3 vaspitne grupe, a te grupe su brojale 3 do 6 omladinaca, buduih skojevaca. Tako je stvorena
itava mrea rada sa omladinom, a u Skoj je ulanjivan samo
dobro prveren i ideoloki pripremljen omladinac.
Pre 1941. sekretari Skoja bih su: Radica Tati, Slavko
oh i Ivan Saviin. Struktura sekretarijata Skoja u 1941. godini bila je ista, dok su sekretari bili: Mile Lonarski i Slavko
Uzelac Igor.
1941. komunisti i skojevci su ginuli slavno, a neprijatelj
ni inkvizicijom nije mogao da izvue re izdaje. etiri svetla
imena, izmeu velikog broja ostalih, stoje danas urezana na
spomen-ploi u Velikim Livadama: Maksa Mirilov, Dragoljub
uvakov, Milo i Emil ulum. Njima upravo posveujem ovaj .
skromni dug seanja.
Slavko UZELAC IGOR

BORBA KOLUBARSKE ETE ZA LJIG

J\, olubarska- eta Valjevskog partizanskog odreda dola je na

insistiranje partijske organizacije i po trei put na teren Ljiga,
gde je pored akcija trebalo da doprinese daljoj mobilizaciji
ljudi za odred i suzbijanju uticaja etnika Drae Mihailovia.
Najpre je 9. septembra odrala zbor u Belanovici, na kome su
govorili rukovodioci ete i Milka Mini, lan OK Valjeva. Ljudi
su sa zbora masovno stupali u etu, a neki su dovodili i konje,
raunajui da je konjica elitniji rod vojske od peadije, pa se
i samo rukovodstvo ete ponelo milju da formira manju konjiku jedinicu.
Zbor u Belanovici je jo trajao kad je iz pravca Aranelovca naila limuzina sa izaslanicima Milana Nedia, upuenih
Drai Mihailoviu s porukom i planom operacija protiv partizanskih odreda. Na elu Nedievih izaslanika bio je potpukovnik Oluji i neki Pipan. Koliko se seam (jer sam tada bio lan
OK), Nedi je u svojoj poruci zahtevao da Draa izda nareenje
majoru Dangiu da se iz Bosne prebaci na ogranke Zlatibora,
a da se etnike snage pod rukovodstvom kapetana Raia ponu
koncentrisati istono od Drine. U pismenoj poruci stajalo je jo
i to da e Kota Peanac zatvoriti obru od Bukulje, a Nedievi
i Ljotievi odredi uz pomo okupatora krenue iz Beograda i
na taj nain unititi leglo komunistike kuge. Tada je ve
postojao sporazum sa Draom, postignut ba preko Miloa Minia, pa je on proitavi Nedievo pismo uloio protest kod
Drajs, a Draa ga uveravao da bez obzira na Nediev predlog
on nee pogaziti sporazum s partizanima.
Posle zarobljavanja Nedievih emisara Kolubarska eta
i novopridoh borci (pod rukovodstvom Radivoja Jovanovia,
Steve Markovia Singera i Milana Drakulia), krenula je za
Ljig, gde je zakazan veliki zbor za 10. septembar, a u ijem or444,

ganizovanju je partijskoj organizaciji pomogla i Milka Mini.

Nou 9/10. septembra padala je kia, pa je eta sa oko 200 boraca tek pred zoru stigla u Ljig. Vei deo ete je odmah krenuo
u okolna sela radi pridobijanja novih ljudi i prikupljanja oruja, dok je u Ljigu ostalo oko 60 boraca. Ujutro, dok se jo nije ni
razdanilo, otiao sam u zgradu bive andarmerijske stanice gde
sam naao drugove Bradonju i Stevu. Zahtevali su da im stavim
na raspolaganje nekoliko lanova NOO i kurira, koji bi po selima raznosili pozive za zbor i mobilizaciju. Pozvao sam Petra
Simia, inae kandidata za lana KPJ iz Ljiga, koji je za kratko
vreme obezbedio traene ljude, a i sam bio spreman da krene"
na izvrenje zadatka. U tom je kod nas banuo straar i uzbuen
obavestio da nailaze dva kamiona puna Nemaca.
Komandir Bradonja naredivi da i dalje popunjavamo pozive, poao je napolje bez obue (jer se suila pored pei), a
odmah zatim zapratae puke, zatektae mitraljezi i poe
prasak bombi. Ve imamo i prve ranjenike: Rena, ia Mjko
Panti i jo nekolicina. Borba se vodila kod mosta, na ulazu
u Ljig. Na elu svojih boraca Bradonja je bombama unitio
jedan kamion, dok su iz drugog Nemci poiskakali i zabarikadirah se iza jedne kue, odakle su poeli davati otpor. Bradonja
nareuje da Tatovi i Mihvojevi sa po jednom desetinom pregaze reku i zau neprijatelju za lea. Zabarikadirani neprijatelj je bio skoro pred likvidacijom, kad se od Valjeva pojavilo
16, a od Gornjeg Milanovca 6 kamiona Nemaca. Nastala je neravna borba. Malobrojni partizani, zateeni u varoici, davali
su junaki otpor, ne dozvoljavajui da Nemci prodru u Ljig.
Poeh su pristizati i borci Kolubarske ete, koji su otih u sela
oko Ljiga radi prikupljanja oruja. S njima je bilo i dosta ljudi
koji su ba toga dana izvukli svoje skriveno oruje i stupili u
partizanske redove. Tako su sada Nemci bili izloeni vatri sa
svih strana. Izgleda da su radio-stanicom traili pomo u avionima, jer se oko 10 asova "pojavilo 67 bombardera i sa veoma
male visine poeli mitraljirati i bombardovati naa uporita,
koja" su Nemci raketama oznaavah. Naih ranjenika je sve
vie, meu njima i sam komandir Bradonja tee je ranjen u
grudi.
Trebalo je skloniti ranjenike i ne dozvohti da padnu neprijatelju u ruke. Ljiki lekar dr Mihailo Ivanovi, inae simpatizer Partije, je za sve vreme bombardovanja sa lekarom ete
previjao ranjenike. Poto se jo nije mogao predvideti ishod
borbe, Steva, Drakuh i dr Jovanovi su insistirah da se ranjenici izvlae iz varoice im avioni prestanu da bombarduju, ah
zbog blizine neprijateljske baze .u Zemunu naleti aviona su se
smenjivah jedan za drugim. Sunce se bliilo zalasku, a partizani su uporno drali Ljig. Uvidevi da ostaju bez podrke avi445,

jacije, Nemci su poeli da pale kue do kojih su prodrli, a na

most su izveli da streljaju oko 20 graana, to smo procenili
kao nameru neprijatelja da se povue. Ba u momentu kad su
Nemci privodili graane na streljanje, sa Cota (brega na desnoj
obah reke Ljig) zatektao je pukomitraljez partizana ivorada
Jelovia. Kurumi su padali ba oko mosta i zbunjeni Nemci
poeli su da se sklanjaju, to su iskoristili graani dovedeni na
streljanje i pobegh, izuzev jednog elezniara koji je zbunjen
stajao na mostu kao ukopan, dok ga nisu ubili. Ponovo se avioni
pojavie, mitraljirajui ot. A kad smo se ispeh na ot, pred
nama je leala gomila ispaljenih aura, a kraj nje mrtav mitraljezac ivorad Jelovi, siromani seljak, predratni komunista. Iako sklupan na zemlji, izgledao nam je kao gorostas
koji se do zadnjeg daha nosio sa razjarenim neprijateljem, no
mislei da odstupi.
Nemci su se povukli iz Ljiga sa 63 mrtva i vie nego toliko ranjenih, dok su. partizani imah 9 mrtvih, meu kojima
Mil i riko Kolakovi, Ljuba Vukovi i jo neke graane kao i 15
ranjenih od kojih su neki kasnije umrli. Meu ranjenima bili
su: komandir Bradonja, Luka Spasoj evie, Milan vaba, Brale.
Milo Milievi, stari Tatovi (koji je, iako bez jedne ruke, pu' cao na Nemce). Kolubarska eta Valjevskog partizanskog odreda nije uspela da odri zakazani politiki zbor ah je Ljig doiveo da na delu vidi ono to partizani na zborovima govore.
Posle uspeno okonane borbe partizani su uloili sve napore
da lokalizuju poare, ne naputajui narod kao oevice svoje
upornosti u borbi protiv okupatora.
Ubrzo posle borbe u Ljigu formirana je 2, 3, 4. i 5. Kolubarska eta, a od njih i Kolubarski bataljon Valjevskog partizanskog odreda.
Milovan RADOJEVI

PRVI SUKOBI SA IZDAJNICIMA U BERANAMA

D ok smo, poslije osloboenja Berana 18. jula 1941. godine, branili slobodnu teritoriju i vodili borbe na poloajima na frontu:
Tur jak Smiljevica akor, petokolonaki elementi drali
su se po strani od svih dogaaja. Vie graanskih pohtiara i
bivih slubenika bo se tih dana sklonilo u sela i katune po
planinama. Poto nijesu imali smjelosti da otvoreno istupe protiv ustanka i ustanika, oni su potajno rovarili i sabotirah borbu
i agitovali protiv komunista, "istiui razne demoralizatorske
parole. Od prvih dana neprijateljske protivofanzive na osloboenu teritoriju beranskog sreza poeli su da vehaju snagu
okupatora, da se zauzimaju za osloboenje zarobljenih italijanskih vojnika i oficira, da se interesuju za uslove pod kojima oni
ive, iako su znali da je na postupak prema njima bio ovjean.
Partijsko rukovodstvo je preduzimalo sve mjere da se
ouva jedinstvo naroda u borbi protiv okupatora. Ono je uputilo pismo Milanu Popoviu i ostalim predstavnicima graanskih partija pozivajui ih na sporazum ija je osnova bila: borba
protiv okupatora bez ikakvih ulo va i istrebljenje svih njegovih
pijuna i slugu. Radi toga su sa graanskim politiarima odrani i mnogi sastanci u Selai, Buu, Lucu, Plaevcu i drugim
mjestima, ah su zavravani bez uspjeha.
Za vrijeme najeih borbi za odbranu osloboene teritorije, ovi pohtiari, podravani i od veine oficira bive jugoslovenske vojske, propagirah su da e italijanske ekspedicije
izvriti odmazdu nad narodom, ako ma ta bude italij anskim
vojnicima i oficirima. Oni su, toboe, zbog toga, jgdjan po jedan,
izlazili iz Narodnog odbora osloboenja", govorei d nee dalje
saraivati sa komunistima.
Neto prije ponovnog ulaska Itahjana u Berane, muslimani i ovi petokolonai obrazovah su Odbor spasa za predaju
447,

grada okupatoru. Kada su dijelovi italijanske divizije Venecija izbili na Trenjevik, a jedinice Pule na Cakor i kada
je izvrena evakuacija Berana, Odbor spasa, u kome su bili
Filip Cemovi, Milan Popovi, Toma i Radosav Joksimovi,
Todo Popovi, Milutin Jeli, Vlado Vujoevi, dr Vukota Deovi i drugi, poslao je delegaciju na Trenjevik i akor da im
izrazi dobrodolicu. I dok su se pred narodorn predstavljali kao
zatitnici i spasioci, oni su kao vodii ili pred italijanskim
jedinicama, koje su palile sela, ubijale narod i unitavale mu
imovinu. U drugoj polovini avgusta Odbor spasa je reorganizovan u Nacionalni odbor, koji se otvoreno stavio u slubu
okupatora protivu narodnooslobodilakog pokreta.
Ozlojeen, okupator je postupio vrlo drastino i jo na
prvom koraku otpoeo sa paljenjem kua, hapenjem, strijeljanjem i interniranjem nevinog naroda. U toku 30. i 31. avgusta
to je radio i po udaljenijim selima i katunima. Samo u jednom
selu zapaho je 64 kue.
Pred neuporedivo nadmonijim neprijateljem ostatak naih snaga se povlai prema dobivenoj direktivi. Ovo je bilo od
presudnog znaaja za dalji rad i uvrenje jedinica. Nastaje za
krai period gotovo potpuna izolacija od masa.
U takvim uslovima u prvoj polovini avgusta reakcija, vrhovi graanskih partija, potpuno se povezuju sa okupatorom.
Ona predlae kapitulaciju ustanika, predaju oruja, sve toboe
radi spasavanja naroda. Italijanske kaznene ekspedicije krstare
po selima i vre teror.
Italijani sa izdajnicima stvaraju miliciju i naoruavaju je
pukama da uva mostove, puteve i druge objekte i da slui kao
predstraa okupatoru. Meutim, time se njen zadatak ne iscrpljuje: ubrzo je okupator baca u borbu protiv ustanika. Izdajnici
agituju da to vei broj ljudi primi puke od okupatora i stupi
u miliciju, prijetei hapenjem, internacijom, paljevinom i drugim represivnim mjerama onima koje to budu odbili.
Okupator je za komandanta sreske milicije postavio Radosava Joksimovia, a za njegovog zamjenika Vuka Vukovia.
Njih dvojica su gotovo u svakoj akciji, u kojoj je uestvovala
i milicija, ili kao vodii pred italijariskom vojskom. Pored loga,
milicija je i samostalno ila od sela do sela i batinama primoravala seljake da prime oruje od Itahjana i da stupaju u
miliciju.
Italijani su je dobro plaah. Pored redovne plate u lirama,
svaki milicioner je dobijao cokule, a svakog mjeseca i odreenu
koliinu namirnica. Ovo je bilo primamljivo za siromano gradsko i seosko stanovnitvo, a naroito za izbjeglice iz Metohije.
Osamnaestog septembra, dok su italijanske jedinice krstarile po planini i dovravale paljevinu, odrana je optinska par448,

Martin Solari ile: POLITIKI CAS U SUMI

ti j ska konferencija na kojoj su razmatrana izvjesna aktuelna

pitanja. Na sreskoj partijskoj konferenciji odranoj 21. septembra pod Krem na planini Konjsko, izabrano-je novo partijsko rukovodstvo u prisustvu delegata Pokrajinskog komiteta
Sava Brkovia i Okrunog komiteta ura Medenice-.
Mi smo u prvim trenucima bili oamueni. Nijesmo se dovoljno snalazili. Gubili smo u vremenu. Due nego to je trebalo trajala je reorganizacija odreda i diskusija oko karaktera
ustanka, taktike ratovanja, formacije i organizacije jedinice,
saradnje sa graanskim partijama, odnosa prema raznim vrstama izdaje i izdajnika i mjera koje treba preduzeti. Prilazilo
se pitanjima bez ire perspektive. Razni teoretski abloni i iluzije o kratkotrajnosti rata takoe su smetali praktinom reavanju problema.
Od ostataka snaga koje su se povukle pred neprijateljem
stvoreni su partizanski odredi, kojih je bilo gotovo iz svakog
sela. Ovo formiranje je trajalo cio period avgust oktobar.
Bilo ih je oko 10j uglavnom od lanova Partije i Skojevaca. Tek
krajem septembra odredi konano silaze u sela i preduzimaju
se temeljnije pohtike mjere u narodu da bi se objasnila situacija, raskrinkao okupator i njegove sluge, sprijeilo dalje stupanje u miliciju i organizovale akcije za njeno razoruanje.
Sada nastaju uslovi za neizbeni sukob sa milicijom, koju podrava okupator.
Od odreda na terenu sreza beranskog obrazovane su ete
od kojih su 7. novembra formirana 2 bataljona. Partizani iz sela
Luca pripadah su Luakom vodu jedne ete bataljona Milo
Malii.
Selo Luac, koje ima 80 domova, bilo je gotovo cijelo pod
naim uticajem. U najteoj, situaciji imalo je u vodu 35 boraca,
partijsku organizaciju i aktive omladine i ena. Usled terora
okupatora, samo mali broj seljaka bio se pokolebao i primio
puke. Mi smo energino bili protiv pristupanja miliciji. Odrali smo i dva zbora i objanjavali karakter i ulogu milicije.
Ali ovo upozorenje bilo je uzaludno za jedan manji broj seljaka.
Prvi su u selu primili puke od okupatora: Mirko i Milo Vukovi, Mikosav Pajkovi i Danilo i Velimir Bukumira, a uz njih
jo izvjestan broj zavedenih seljaka. Oko prijema oruja i stupanja u miliciju razvila se otra pohtika borba u svim selima sreza.
Partizanski vodovi ivjeli su,po umama odmah iznad sela.
Ni jedan borac nije se mogao udaljiti bez prethodnog odobrenja. Noivalo se pod atorima, a neki put i u kolibama ih u
podesnim peinama. U septembru vodovi su stalno silazili u
selo danju, a nou se vraali na logorovanje, a ve u oktobru
23 Ustanak 1941.

449

svi su boravili u svojim selima; U to vrijeme imali smo dosta

oruja i municije, zahvaljujui velikom ratnom plijenu dobijenom prilikom osloboenja Berana.
Luaki vod je bio najvei u srezu. Njegov komandir bio
je Sekula Popovi, a politiki komesar Petar Veovi. Svaki
borac je bio naoruan pukom, a imah smo i jedan pukomitraljez kojim je rukovao Mihailo Stojanovi Puljo. Vod je imao
svu vlast. Niko nije mogao ui u selo, a ni izai bez odobrenja
komande voda. Danonono su krstarile patrole.
Vod je dobijao hranu od naroda, a imao je i neto rezervi od hrane koja je zaplijenjena prilikom osloboenja Berana, uglavnom dosta eera i makarona. Hranu koju su donosile
porodice partizana dijelili smo kolektivno. Nekada su borci jeli
kod svojih kua i ponovo se vraah u vod.
Vodovi su izvodili pojedinane i zajednike akcije. Tako
je 20. oktobra, u ast oktobarske revolucije, na Tivranu poruena cesta Berane Bijelo Polje. Ova akcija je uspjela. Meutim, druga spaljivanje mosta na Limu kod sela Skakavca,
koja je preduzeta 10. novembra uvee nije uspjela zbog slabe
pripreme. To je bila greka taba bataljona, koji nije pripremio
dovoljno zapaljivog materijala za ruenje ovog drugog p veliini mosta na komunikaciji Berane Bijelo Polje.
Pitanje stupanja u miliciju i prijema oruja od Itahjana
nije se moglo drugaije rijeiti do orujem. Zato je komanda
Luakog voda, po odobrenju partijskog i vojnog rukovodstva,
prva u srezu donijela odluku da se milicionerima u selu oduzmu puke. Meutim, kada se 25. decembra vod po patrolama
rasturio po selu, komandir voda Sekule Popovi iznenada je pozvan u tab bataljona na sastanak u selu Lubnicama. To je stvorilo izvjesne tekoe, ali se akcija nije mogla odloiti.
Prvo smo obuhvatili Gornji Luac, a zatim preli u krIj evice. Patrole su ile od kue do kue mihcionera i oduzimale
im puke. Sa svakim smo pojedinano razgovarah i ubeivah
ga u tetnost sluenja neprijatelju. Veina je predala puke bez
otpora, mnogi su to uinili laka srca, molei nas da govorimo
da smo ih nasilno razoruah da ne bi odgovarali. Ostalo ih
je samo desetak (sa 45 puaka), koji su inae oduvijek bih
protiv ustanika.
Obili smo tako vei dio sela. Neke mihcionere nijesmo
zatekli kod kua. Nijesmo nali ni one najpoznatije Mikosava
Pajkovia, Danila i Velimira Bukumire, pa ni Petra i Luku
Pajkovia. Skolonili su se kod Itahjana u varo. Do 14 asova,
kada smo stigli do kue Petra i Luke Pajkovia, ve smo bih
oduzeli 8 puaka, to je za ono vrijeme bilo od velike vrijednosti. Ba tada smo primijetili Dragoj a Radievia kako sa pukom, pognut uri kroz bate ka gradu. Borci su htjeli da pu460,

aju, ali sam ih u tome sprijeio, da ne bismo mi prvi otpoeli

sa obraunom. Poslah su ga Vukovii da obavijesti Itahjane i
komandu milicije. Oko 18 asova stigli smo do kue Velika
Vukovia u koju, su se pored Velika bili zatvorili njegovi sinovi Mirko i Milutin i Milo Vukovi. Na na poziv nijesu htjeli
da otvore vrata, niti da razgovaraju sa nama.
Dok smo jo razmiljah ta da preduzmemo, iz grada je
preko Peaca stigla vea kolona milicije pod komandom Radosava Joksimovia i Vuka Vukovia i prikupila se kod osnovne
kole u Lucu. Mi smo se povukli u pravcu Jeknia kua i na
brdu posjeli poloaj. Kada je mihcija u streljakom stroju krenula prema nama, Radisav i Milosav Veovi, Radule Pajkovi
i Sepan Vukovi, stari borci iz ranijih ratova i nai saradnici
jo od poetka ustanka, pokuavah su da nas nagovore da ne
of varamo vatru, da bi se izbjegla bratoubilaka borba. Mi se
nijesmo sloili. Uto je stigao i komandir Sekula i izdao nareenje da se pree u protivnapa. Tako smo se u borbenom poretku prebacili na Milac i otvorili jaku puanu vatru na miliciju. Italijani iz grada su otvorili vatru iz svih oruja, dok SU:
sc; milicioneri, ne opahvi ni metka, razbjeali kud koji, ostavivi na bojitu tee ranjenog Milutina Vukovia, koji je u toku
noi umro u italijanskoj bolnici u Beranama. Ovaj prvi sukob
trajao je kratko i vjerovatno bismo miliciji nanijeli vee gubitke da nam je pukomitraljez dejstvovao (zaglavio se poslije
drugog metka). Iako je no bila mrana, Italijani su neprekidno
pucali iz grada iz artiljerije i automatskog oruja. Nakon ovog
prvog neuspjelog napada ozlojeeni izdajnici su uurbano pripremali drugi, bolje organizovan. Njima je naroito smetalo to
se na vod nalazi, tako rei, pred vratima okupatora.
O drugom napadu, koji su Italijani i izdajnici pripremah
u najveoj tajnosti, nagovijestio je donekle Veliko Vukovi na
sahram svog sina Milutina. On je, pored ostalog,.rekao: Sine,
uskoro u te osvetiti.
Italijani su u pomo domaoj miliciji poslah jednu jau
svoju jedinicu i muslimansku miliciju. Napad je izvren 2. januara 1942. godine. Ispred Itahjana, preobuen u njihovu uniformu, iao je pijun i izdajnik Velimir Bukumira.
Bio je veliki snijeg, dan hladan i oblaan. Na vod je uoi
2. januara zanoio po desetinama: jedna u kui Doka T.omiia,
druga u kui Milonje Veovia, a trea u naoj. Mihcija, pod
komandom Milije Joksimovia, izvrila je napad u samu zoru.
Da bi nas iznenadio i napao na sjpavanju, neprijatelj iz Berana
nije krenuo uz Ovsine, ve preko sela Peaca. Poto s,u Peca na
samoj periferiji grada, a neke kue i do samih utvrenih poloaja njegove spoljne odbrane, partizani ovog sela nijesu stalno
a

451

boravili u- njemu. Neprijatelj je to iskoristio i pokuao c'la nas

sa te strane iznenadi.
Meutim, zahvaljujui Desi Delevi, mi smo ga blagovremeno otkrili. Desa je, iako u drugom stanju, potrala c'a nas
obavijesti. Izdajnici su je primijetili, otvorili vatru i teko ranili u nogu. uvi pucnje, brzo smo se spremili i prikupili.
Najugroenija je bila desetina koja se nalazila u kui Mi Ion je
Veovia, neposredno do Peaca.
Ovaj drugi napad udruenih neprijateljskih snaga je uspio:
otjerah su nas iz sela. Pretrpjeli smo manje gubitke. Tee sii
ranjeni Milim i Desa Delevi, a lake Miro Tomaevi i Labua
"Veovi. Jedan dio naeg voda odstupio je sa Sekulom UK Paklenu, a drugi s Miloem Pajkoviem i sa mnom uz Bistricu.
Sastali smo se kod Plandita, gdje smo preli rijeku Bistricu
i preko Konjska i Jugovina stigli u Ljute. Tu smo prenoili, a
sjutradan, 3. januara, ponovo se vratili u Luac. Neprijatelj je
zapaho dvije kue i maltretirao porodice partizana. Nu je
uspjeh bio u tome to smo i pored iznenaenja izbjegli, to/i
poraz.
Poto milicija nije bila u stanju ni vojniki ni politiki
da vodi borbu protiv partizana, to se nastojalo da sc> i na
ovom terenu stvori etnika organizacija po ugledu na onu
u Srbiji.
U stvaranju etnike organizacije na teritoriji sreza
beranskog uestvovah su aktivno Italijani i svi izdajnici iz sreza.
U taboru izdajnika nijesu mogli da se nagode kome e
pripasti vostvo etnikog pokreta, poto su i emovii i Joksimovii dva vodea plemena imali nekoliko viih oficira.
Najzad je naen kompromis u linosti kapetana Pavia Duriia,
rodom iz Zete, koji je slubovao u Beranama kao aktivni oficir.
U poetku je bio gotovo nepoznat i bez ikakvog politikog uticaja. Podrao ga je Svetozar Dobrainovi iz sela Zaostra, bivi
predsjednik manastirske optine. Beranski izdajnici na jednom
od sastanaka zahtijevah su da Pavle urii poe u Srbiju i
uhvati vezu sa Draom Mihailoviem.1
Mada se u jeku italijanske protivofanzive avgusta 1941. formalno ogradio od grupe kapitulanata koja je doekala ttalijane
na akoru i Trenjeviku i sa njima utanaila saradnju, urii
je sa ovom grupom tajno bio u dogovoru, to nije bilo lako odmah otkriti. Samu, pali, vezu i saradnju sa okupatorom obezbijedio je preko svog brata Vasa, koji je ve bio u italijanskoj
obavetajnoj slubi, kao i preko drugih izdajnika.
1 Postoji pismo etnikog komandanta Ostojia Drai Miiiailoviu
u kome on preporuuje Duriia za komandanta za sektor Sandaka i
Limske doline.
462,

Poto se u Srbiji sastao sa Draom Mihailoviem, urii

se vratio sa naredbom, od oktobra 1941. godine, kojom ga Draa:
postavlja za komandanta svih snaga etnikih odreda Jugslovenske vojske za srezove: andrijevaki, beranski, bjelopolj- ski, pljevaljski i kolainski i za buevsku optinu.
Izdajniki karakter i cilj Buriieve akcije partijsko rukovodstvo je ocijenilo pravilno odmah poslije pada Beranai, kada
su propali pokuaji saradnje s njim. Kada je poao za Srbiju,
uoena je opasnost koja sa te strane prijeti i rijeeno je da se
njegova aktivnost onemogui i da se on likvidira. Meutim,,
jedna manja akcija protiv njega nije uspela, a ira i organizovanija ruje blagovremeno preduzeta. Tako mu je naa neodlunost omoguila da se bolje organizuje i pripremi za borbu protiv nas. Meutim, i da je akcija uspjela, etnici bi se pojavili i
bez Pavia, jer je njihova pojava rezultat itavog niza predratnih
i ratnih uslova i okolnosti.
Po povratku iz Drainog taba urii je pristupio organizovanju etnika i tajno stupio u vezu sa Itahjanima. Nastanio
se u selu Zaostro i na koh, u kojoj je bio tab, razvio bivu
jugoslovensku zastavu, kao mamac za narod, koji nije elio da
se upisuje u etnike. Sa Italijanima je otpoeo pregovore o
snabdijevanju orujem,'municijom, hranom i ostalom opremom.
U organizovanju etnika Pavlu i izdajnicima je mnogo
pomogao Ljubo Mini sa svojih 140 naoruanih etnika koje je
preveo iz sreza kolainskog kada su, 25. septembra 1941,. Italijani napustili ovaj grad. To je bila prva, po zlu poznata, tjelesna. garda Pavia uriia i Ljuba Minia, njihove jurihje
ogrezle u krvi. I dok smo mi vodili borbe protiv milicije i okupatora, Pavle urii je ubrzano pripremao etnike z borbu
protiv nas. Tada je, prema podacima, raspolagao sa oko 2000
stalnih etnika jurihja sa bradama i sa oko 4000 rezervnih prisilno mobilisanih.
Poshje duih priprema urii formira etnike jedinice,
zaklinje ih pred oltarom na vjernost kralju i otadbini i otpoinje borbu protiv nas. Sa dobro naoruanim snagama izvrio ~
je prvi put napad na Luzaki vod u samu zoru 18. januara 1942.
godine. etnici su imali plan da obuhvate najjau etu bataljona
Milo Malii, koja je drala sela Dolac, Luac i Bue, odsijeku je od ostalih snaga i unite. Tako su jednim dijelom snaga
zatvorili put preko Paklene u pravcu Sokola, drugim blokirah
pravac ka rijeci Bistrici, a glavninom izvrili direktan napad.
Bio je veliki, teko prohodan snijeg. Luaki vod se tada nalazio
u kui Radula Pajkovia. U zoru naa patrola se srela sa etnikom izvidnicom na samom ulazu u selo i na nju otvorila vatru;
Na pucnje vod je izaao iz kue, zauzeo poloaj i prihvatio
borbu. No pod pritiskom jaih etnikih snaga morah smo se
463,

povui preko Paklene u pravcu Lubnica. Greka je bila u tome

to nae snage nijesu dejstvovale kao cjelina, ve su pojedini
dijelovi rastureni na velikom terenu Gornjih sela i tita ra, prihvatili borbu sa koncentrisanim a uz to nadmonijim etnicima
Sem toga, i nae snage na desnoj strani Lima drale su se tada
pasivno.
U ovoj borbi poginuo je borac Drago Delevi. Ubio ga je
Vaso Boji na livadi kod Lukina vira. etnici su tada uhvatili
MUia Golubovia iz Banjevca, narednika bive jugosloveaske
vojske, odveli ga na Bare u Luac i tu ga strijeljah, to je pogazio zakletvu kralju. Mnoge su pohapsih i predah Italijanimai
Kako Ovom prilikom nijesu uspjeh da nas unite, elnici
su pripremili novi napad. Oni su u zoru 24. januara 1942. napali
nae jedinice na terenu. Gornjih sela i to od Vue, Debeljaka
Bastaha, Bistrice i Luila. Veliki snijeg i hladnoa umnogome
su im pomogh da nas na brzinu, u prvom naletu, razbiju. Nepripremljene za odbranu, uz to slabo snabdjevene, nae snage
nijesu bile u mogunosti da prue otpor, ve su se povlaile u
raznim pravcima: jedan dio preko Vue i Femia kra u pravcu
Bijelog Polja, drugi preko ike u pravcu Mojkovca, a trei uz
Kraljev potok, Kuinu goru i Turije u pravcu planine .Telovice.
Onaj dio koji je pokuao da odstupi uz reku Jelovicu preko
Gria zarobljen je jer su etnici taj pravac bih zatvorili jo u
toku noi. U ovoj borbi etnici su zarobih oko 50 partizana i slijedee noi ih strijeljali iznad sela. Samo jedan je pukim sluajem uspio da pobjegne sa strelita. Nekoliko partizana poginulo
je u borbi.
Ovo je bio jedan od najteih gubitaka. Teror i represalije
etnika uticah su znatno na moral stanovnitva, koje je glodalo
da spase bar goli ivot.
Od partizana koji su nam upueni kao pomo sa terena
Kolaina nijesmo imali velike koristi; naprotiv, vie su nam
tetili. Poto ni vojniki ni politiki nijesu bih dovoljno pripremljeni, naputah s poloaj i omoguili neprijatelju da bez borbe
osvoji teren. Moda bi ishod bio mnogo bolji da smo se oslonili
samo na sopstvene snage.
:
Vod Sekule Popovia, u kome su bili borci iz sela Luca
i Peaca, pruio je ilav otpor i na njegovom sektoru su etnici
odbijeni. Ovaj vod se posljednji povukao po nareenju komandira, i etnici su izbili u Lubnice. Na svim sektorima borba je
bila brzo zavrena. Poto je povlaenje preko Lubnice bilo onemogueno, odlueno je da se odstupa preko Kraljeva potoka.
Po hladnom snjenom- vremenu pregazili smo Bistricu i onako
mokri, prozebli, umorni i gladni produili prema Jelovici.
Na svakom koraku prijetila nam je opasnost od neprijatelja. Bilo je sunano popodne, snijeg se topio, ali pred vee
464,

stee mraz, pa su nam se raskvaene arape zalijepile za kou.

Sto se vie' hvatala no, mraz je bio sve otriji. Iako smo urili
koliko god smo mogh izgledalo je da se jedva pomjeramo s
mjesta. Na pohabanoj odjei uhvatio se led, obua se zaledila
izgledamo kao okovani ledenim oklopom.

Najzad, negdje oko deset asova uvee stigosmo do prvih

koliba Jelovice, gdje zatekosmo dva obana pored tople pei.
Ne razmiljajui o posljedicama, prili smo vatri. Kad se obua
raskvasila, koa se skidala s arapama, a nekima su poeli i
prsti da otpadaju. Strane muke su trpjeli promrzh drugovi.
iMeu ovima su bih Milo i oko Pajkovi, Vojo Malii, Nikola Nedi, Radosav i Vojo Popovi, Mihailo Stojanovi, Duro
Popovi, Rua i Cvetko Pajkovi, Lazo Vukovi i Rajko Pajkovi. Bilo je nekoliko lakih sluajeva. Dvije kolibe teko promrzlih pretvorile su se u bolnicu. Osjeao se zadah raspadnutog
mesa. Z'a hjeenje nije bilo nikakvih sredstava, a ni hrane nijesmo imali. Bolesnici su leali na daskama.
sA
U ovim kolibama ostali smo samo nekoliko dana. Pretpostavljajui da e etnici doznati gdje se nalazimo i da e nas
napasti, nekoliko puta smo pokuavah da bolesnike na svojim
leima prebacimo do Kolaina, ah nijesmo uspijevah. Prilikom
svakog pokuaja bih smo prinueni da se sa polovine Jelovice
vratimo. Tih dana ona je bila neprohodna. Ipak smo na kraju
uspjeli da neke malo pokretnije drugove, prebacimo do Kolaina. Meu njima bih sii Milo Pajkovi, Vojo Malii, Radosav
Popovi i Nikola Nedi.Dok smo se nalazili na Jelovici, Vojo Zeevi nam je
zaklao tri ovce, a u jednoj kohbi nali smo trap sa krompirom,
koji nam je za tih nekoliko dana bio jedina hrana. Najvie muke
zadavale su nam rane promrzlih drugova. Nijesmo imali ni Ijekara ni ljekova, a ni najosnovnijih sredstava za ivot. Nije bilo
nikakvih izgleda da im se u ovim zavijanim i odseenim katunima pomogne. Zato smo odluili da porodicama nekih drugova
javimo da dou i odnesu ih kuama. Mada je veina protestoVala
i eljela da ostane, drugog izlaza nije bilo. Rastanak je bio
tuan. Teko je bilo gledati kako rodbina neke na leima, a neke
na granama odnosi i svlai niz padine Jelovice.
Nas nekoliko nastavili smo da se prebacujemo do Kolaina. Iako na izgled zdravi, bili smo toliko iscrpeni da smo s.
tekom mukom negdje oko 1. februara 1942. uspjeh da se prebacimo preko Raskrsnice.Privremeno povlaenje sa teritorije beranskog sreza izolovalo nas je od masa, a etnicima omoguilo iru prisilnu mobilizaciju, uz teror nad naim ivljem.
Petar VEOVI

DOLJANI U NARODNOM USTANKU

K ao i u nizu drugih mjesta u naoj zemlji i u Doljanima su

vrene pripreme za ustanak, naroito poshje prvih vijesti o
ustanku u Srbiji i Crnoj Gori.
Na pet-est dana pred ustanak u Doljane je dospjela poruka Doke Jovania da se pripremi raspoloivo oruje L odre
sastanci s ljudima koji su ga posjedovah. Poruka je djelovala
ohrabrujue. Jo prije nje u selo su dopirali glasovi o organizaciji otpora, koji se stvarao na planini Vilici i Jelovim tavanima.
Govorilo se da tamo postoji organizirani skup ljudi koji prikuplja oruje i radi na tome, da se to vie naoruanih ljudi
okupi po zbjegovima u umama.
Ve u prvim jutarnjim satima 27. jula od Srba su dopirali
pucnji. Munjevitom brzinom prenosila se vijest o ustanku. Nju
su potvrdile i ustae, koje su se u selo povratile potanskim
autobusom to je tog prijepodneva poao prema Srbu. Na vijest
o ustanku jedna grupa drugova otila je u Brotnju. Usput su se
na Dabinoj strani povezali s drugom grupom, koja se preko
Une ve bila prebacila iz Bosne. Ova grupa je jo prije podne
pokidala telefonske linije izmeu Doljana i Brotnje.
Ustanike grupe iz Srba stizale su do Brotnje ve u popodnevnim satima. Tu se iskupilo neto oko 300 boraca, ali je
puaka bilo mnogo manje. Istovremeno grupe ustanika iz Drvara
pristizale su u manastir Rmanj i Martin-Brod. Neto oko 5 sati
po podne oni su likvidirali anarmerijsku i ustaku posadu u
manastiru. Na redu je bila andarmerijska i ustaka kasarna u
Doljanima.
Uvee 27. jula napravljen je u Brotnji plan za napad na
ustae i andare u Doljanima, po kome je akciju trebalo izvesti
- 28. jula u zoru. Meutim, napad je odloen za nekoliko sati kano
bi se utvrdile tane snage ustaa (ustae su u prvi sumrak pro456

nijele vijest da im u toku noi dolazi iz Bihaa pomo, radi

(oborije odbrane sela od ustanika). U toku noi bih su ustaniki
odredi obavijeteni da se ustae nadaju traenoj pomoi. S nestrpljenjem smo oekivali poetak napada. Na drugoj
strani Ivanjovae (kod kua Divjakovih) koncentrisali su se
ustaniki odredi. Oko 9 sati otvorena je vatra na ustae i andare
;a posjednutih poloaja. Prvih desetak minuta ustae su pruale
;naan otpor, koji je ubrzo slomljen.
U ovom napadu na ustae uestvovalo je oko 500 do 600
ijudi iz Zaklopca, Suvaje, Brotnje i Doljana. Od Doljanana u
umom napadu uestvovali su drugovi iz Poljica Kamenitog, a u
jvatanju odbjeglih ustaa i iz drugih sela.
U ovoj prvoj akciji mogli su se uoiti i nedostaci koji su
uglavnom bih u tome, da o vremenu izvoenja napada nisu bih
Obavijeteni svi oni koji su imali oruje. Oni su se, kad su uh
pucnjavu samoinicijativno pojavljivah i uestvovali u hkvidaciji
istaa koji su bjeah. Po okonanju ove akcije uoeni su i prvi
jmptomi izvjesnih slabosti u ustanikim redovima. Bilo je shvaSanja da se dalje svako selo treba samo da brani, kao da je likvidacijom ustake posade glavni posao bio okonan. S takvim
jleanjem jedan dio boraca poao je natrag kuama. Mnogo
posla imah su drugovi iz ustanikog taba s ustanicima pod
Lipovaom, jer ih je trebalo uvjeravati da je neophodno da se
irate na poloaj prema ustaama.
Neprijatelj je 29. jula poao da se s nama razrauna. Od
Inpca prema Priseci iznad Dobrosela prebacivale su se ustae
i'i autobusa. Autobusi su jedne dovozih, iskrcavah ih i vraah
;epo druge. Ovdje su ustae, na naoj prvoj odbrambenoj liniji,
:astjerale grupice naih boraca. Neto prije 10 sati na Priseci
slae su se ukrcale u autobuse i pole prema Doljanima. Sa
vake ^strane ceste, oko autobusa, ilo je tridesetak ustaa.- Na
sreinama su se ohrabrile i autobusi su poh naprijed ne ekajii pjeadiju koja je zaostajala. Ohrabrile su se kada su vidjele
ia se niotkud nitko ne javlja. Ispred nae glavnine, na desetak
i netara od ceste kojom su se kretali autobusi, nalazilo se iza zilova nekoliko grupica boraca s bombama. Ustae su ile dosta
lobodno, kao da su smatrale da je sve rijeeno s onim na Prisei Kada su stigle na Breine, nale su se u klopci. Nai borci,
:oji su pritajeno ekah iza zidova i grmova uz samu cestu, otvoiii su vatru. Dva autobusa su se nala u unakrsnoj vatri. Trei
5 zaustavio malo podalje, kojih 50 metara pozadi. Vatru su
^pjeli da otvore samo oni iz treeg autobusa. Pucali su nasums i po vrhu Kalanjue, 200 metara preko nas. Javila se i ustaka
ijeadija. Ali je ubrzo prsnula. Na njen desni bok otvorili su
;atru Brezovani i Dobroseljani i natjerah je u bijeg. U jeku
457

borbe uspjelo je nekim ustaama da iskoe iz autobusa i prue

otpor, koji je brzo slomljen. Put k autobusima bio je otvoren.
Ustae su ovdje potpuno poraene, Ostavile su na mjestu
17 mrtvih, zaplijenjeno je 17 puaka i jedan pukomitraljez.
Zaplijenjena su i dva autobusa, a trei je uspio da pobjegne
natrag za Lapac. Preko Breina prema Borievcu u paninom
bijegu povukao se ostatak ustaa. Vijesti koje su tamo donijelo
stvorile su pravu paniku.
Poto smo potukli ustae na Breinama, produljili smo da
uvrujemo-svoje redove, da-stvaramo vojniku organizaciju
i pripremali se da s borcima iz drugih sela uestvujemo u protjerivanju neprijatelja iz ostalih mjesta u kotaru.
Dvadeset devetog jula oformljeno je po selima 6 manjih
odreda. Oni su brojali 3060 ljudi. Zvali smo ih vodovima. U
njih je ljudstvo bilo ukljueno po teritorijalnom principu. U svaki odred ulazilo je ljudstvo iz jednog ih vie zaselaka.
Stvaranje nae prve vojnike organizacije odvijalo se uz
najire sudjelovanje naroda koji je Partija uspjela pokrenuti u
borbu protiv ustaa. Dosljedna antifaistika uloga KPJ u predratnom periodu odigrala je odluujuu ulogu, a njenom pozivu
da, nakon aprilskog sloma, ne daje oruje iz ruku odazvao se
veliki broj ljudi. To je omoguilo da poetak ustanka doekamo
sa relativno znaajnim koliinama oruja. Pored ostalog i ovo
oruje omoguilo je Komunistikoj partiji da na tromei Like,
Dalmacije i Bosanske krajine za svega dva dana podigne u borbu protiv ustaa narod nekoliko kotareva.
*

Nakon osloboenja Borievca, 2. avgusta, bio je osloboen

itav donjolapaki kotar, a ujedno i prvo kotarsko mjesto koje
je osloboeno u Hrvatskoj. Ustanak se irio dosta brzo.6On je
u dva dana obuhvatio skoro sva srpska sela na podruju Knina,
Grahova, Drvara, Bosanskog Petrovca, Graaca, Donjeg Lapca
i Bihaa; Vie nego ohrabrujue djelovale su na nas vijesti da
s neposredno pred Gospiem, pod vodstvom Jakova Blaevia,
vode borbe s ustaama. Bilo je to veliko ohrabrenje i sigurni
znaci da ustanak ima vee znaenje od spontanog otpora progonjenih srpskih seljaka. Sve iskrene pristahce ustanka posebno
su se radovale injenici da u ustanku od prvog dana uestvuju
i Hrvati. Iznenaenje zamahom ustanka oamuene ustae pokuavale su da na brzu ruku skupe snage i ugue ga. Ali njihovi
prvi porazi na Srpskom klancu i na Breinama kod Doljana
pokazali su da nemaju snaga da to ostvare. To ih je ve u
prvim danima stavilo u defanzivu na tom terenu.
467,

Dijelovi Doljanske ete, zajedno s borcima drugih odreda,

zaposjeli su 19. avgusta cestu koja se kroz Pitaljsku dragu
sputa od Borievca ka Kulen-Vakufu. Po nalogu.-. Doke Jovania pojedinano i u grupicama postavljah smo se u zaklon
iza grmova i kamenja kojih stotinak metara od ceste. Oekivah
smo neprijateljsku grupaciju za koju nam je javljeno da je
prela preko Suleevice.
Preko Gornjeg Lapca neprijateljska grupacija spustila se
u Borievac. Osloboeni teritorij donjolapakog kotara bio je
presjeen na dva dijela. Svega 5 do 6 kilometara dijelilo je
ustae na Vakufskoj kulini od ove grupacij, koja je imala za
cilj da razbije na obru i izvue svoju opkoljenu posadu iz
Kulen-Vakufa, odnosno da zajedno s njom poduzme "akcije
protiv naeg osloboenog teritorija. Nah smo se izmeu dvije
vatre.

Pred nama je bio zadatak da ni po koju cijenu ne dozvolimo da se ustaki zdrugovi, koji su prodrli od Graaca, spoje sa
posadom u Kulen-Vakufu. oko Jovani i Steva Pilipovi Mauka, komandant 2. bataljona Sloboda, odredima su postavili
zadatak: iznenadnim i odlunim" napadom sa bhskog odstojanja
razbiti neprijateljsku grupaciju i pri napadu strogo voditi rauna o svakom metku.
ekali smo u umovitom kamenjaru pored same ceste.
Neprijateljska kolona (njena veoma jaka prethodnica) ulazila
je sve vie u nau zasjedu. Promatrah smo je ekajui nareenje za otvaranje vatre. Odjednom je pukomitraljezac nae
ete, Rade Obradovi, ugledao meu domobranima poznato lice.
Bio je to neki Tomo s kojim se Rade u aprilu te godine rastao
u Mariboru. Bih su zajedno vojnici i eljeh su da se bore protiv
Nijemaca. Rade nas je poeo uvjeravati da se Tomo nee boriti
protiv nas i da on ide dolje k njemu, da preko Tome nagovori
i druge neprijateljske vojnike da nam se predaju. Nitko od nas
nije ozbiljno uzimao Radine predloge. Ali je on ostajao uporan.
Konano je ostavio pukomitraljez i unato zabrani uputio, se
prema cesti kojom se kretala neprijateljska kolona. Saopili
smo mu da emo otvoriti vatru im za to stigne nareenje. Rade
je to primio na znanje i odlazei odgovorio nam: Pucajte i po
meni, pa to bude! Radin dolazak izgleda da je protumaen u
neprijateljskim redovima kao poetak nae predaje.
Na desnom krilu nae ete, gdje se nalazio Boko Jovani,
opaho je signalni pitolj. Kroz strahoviti prasak puaka i mitraljeza prolomilo se nae ura. Na mjestu gdje su zajedno sa
Radom stajali domobrani digla se praina od kuruma koji su
vrcah. Potekla je krv, padah su vojnici u zelenkastim odorama,
odbacujui puke i mainke. Sve se brzo odigralo.
468,

Tog dana uspjeh smo postigh veoma lako. Nakon desetak

minuta samo ponegdje su se jo rasprskavale bombe i odjekivali puenjL' lokvama krvi valjala se itava jedna neprijateljska satnija. Samo na onom mjestu gdje je Rade vodio progovore ubijena su 62 vojnika i oficira. U tren oka pobijeno^je
126, ranjeno 26 i zarobljeno 90 neprijateljskih vojnika,1 a zaplijenjeno je 190 puaka, 11 pukomitraljeza, 7 tekih mitraljeza i
na desetine hiljada metaka. Od naih su poginuli Milan Obradovi i Nikola akovi. Neki nai borci poshje ove akcije nosili
su i po 2 do 3 puke, mnogo municije i druge opreme. Pristizali
su novi borci. Uzimali su oruje i gubili naziv bespukari.
Sedam mitraljeza varcloze pojaali su ubojnu opremu naih
odreda. Jedan od njih dopao je i u nau etu. Osim tog tekog
mitraljeza, naoruanje nae ete naraslo je ovom akcijom na
.100 puaka i 6 pukomitraljeza.
Ostatak ove neprijateljske grupacije u paninom bijegu
povukao se u toku noi preko Suleevice za Graac. Jedan diopobjegao je kroz ume svojim kuama, sa eljom da vie ne sudjeluje u Pavelievim oruanim formacijama.
Neprijateljski vojnici zarobljeni u ovoj akciji deklarirah
su se kao domobrani. U to vrijeme zarobljenici su za nas predstavljah izvjestan problem. Nismo znali to bi s njima. Bojali
smo se da ili pustimo. Raunah smo da bi neprijatelj pomou
njih mogao tota da dozna o nama i to onoga to mi nismo eljeli da on zna. Ubiti zarobljene neprijateljske vojnike bilo je
u suprotnosti s naim nastojanjima da se osujeti plan neprijatelja u izazivanju bratoubilakog rata.
U naim redovima tada je jo bilo i onih koji nisu krili
da najbolje rjeenje vide u tome da zarobljenici ostanu tu gdje
su i zarobljeni, a da se tabu poalje izvjetaj da zarobljenih
uope nema. Ali, to smo se vie odmicali od poetka ustanka,
takva gledanja sve vie su pripadala prolosti. Jaala je uloga i
utjecaj Partije. Preko njenih lanova koji su se isticali u svim
bombama kao najhrabriji borci evoluirala je svijest i disciplina
u ustanikim redovima.
Tako je 23. dan ustanka u ovom kraju bio obiljeen velikom pobjedom', bez pretjerivanja najveom pobjedom do tog
vremena, ne samo na tom podruju, ve i daleko ire. Ona nije
bila samo u broju ubijenih neprijateljskih vojnika, u koliini
otetog oruja, nego posebno u tome to su zarobljeni neprijateljski vojnici po svim zakonima rata bili predati viem t::bu.
Meu zarobljenicima nalazio se i Tomo, a meu onima koji su
1 Prema drugim podacima neprijatelj je imao ukupno 212 mrtvih,
ranjenih i zarobljenih, od ega 6 oficira i 17 podoficira (prim, red.)

469,

spro vodili zarobljene domobrane Rade ostao je nep vrij eden.

Nakon desetak dana zarobljenici su puteni svojim kuama.
*

Za vrijeme dvomjesenih borbi na ovom terenu ustaniki

odredi likvidirali su niz ustakih posada, andarmerijskih stanica i ustakih stanova, a kao najvanije izvojevali su znaajne
pobjede u borbi s -veim grupacijama neprijateljske vojske. Bio
je to veliki uspjeh ustanika.
Meutim ti redovima ustanika ispoljavale su se i ozbiljne
slabosti koje su dovodile u pitanje dalji uspjeni razvoj borbe.
Neki petokolonai i ovinistiki elementi ispod skuta italijanskih okupatora infiltrirah su se u redove ustanika i na njih
vrili tetan utjecaj. Oni nisu bili brojni, ali se s njima tee
izlazilo na kraj zbog njihove upornosti i obilnog iskoritavanja
brojnih ustakih zloina radi raspaljivanja ovinistikih strasti
kod onih ustanika koji su bih u osnovi poteni i dobri, ali politiki nesamostalni i nedovoljno svijesni. Ustaki zloini sluili
su kao sredstva etnikim elementima da kod Srba raspiruju
mrnju prema svemu to je hrvatsko i muslimansko. Sovinizam
je podstrekavan istovremeno od ustaa, etnika i Itahjana, pa
se takav razorni rad odrazio i kod pojedinih ustanika pri ulasku
u Kulen-Vakuf.
Komunisti i drugi napredni ljudi pruali su odluan otpor
ovinistikim istupima. Za to se ve od prvog dana ustanka
unutar ustanikih redova vodila borba izmeu onih koji su bih
za narodnooslobodilaku borbu i onih koji su tu borbu gurah
stranputicom. Ta borba je bila veoma teka, jer je partijska organizacija na ovom podruju bila malobrojna, a ispoljila je i
izvjesne slabosti.
Jo prije ustanka, a i tokom nae skoro tromjesene borbe
s ustaama, italijanska obavjetajna sluba briljivo je prikupljala podatke o svemu onom to se zbivalo na ustanikom podruju. Uviajui na kakav su estoki otpor naih ustaki zloinci, itahjanski faisti izvukli su iz toga odreena iskustva i
pokuah da na osnovu toga primjene posebnu taktiku. Istina,
Itahjani su od poetka okupacije primjenjivali posebnu taktiku,
ali je ona dola do punog izraaja tek u septembru i oktobru,
kada je bilo oito da je ustanak odnio velike pobjede. Oni su
zato traili naina kako da se ulaguju ustanikim masama, izigravajui ulogu one strane koja je zato tu da izmiri zavaene.
Obilato su se koristili ustakim zloinima, da bi nahukah -Srbe
protiv Hrvata i muslimana. Iako je ustaka vlast bila instrument politike njemakih i italijanskih okupatora to nije smetalo Itahjanima da vrlo zlurado posmatraju diskreditiranje
470,

ustaa. Oni su od prvog dana, dajui pojedinim vclikosrbima

utoite na terenu Dalmacije, radili na tome da se to vie; produbi jaz izmeu Srba i Hrvata.
Posljednje pobjede naih jedinica bile su velike lekcije
ne samo za ustae ve i njihove italijanske gospodare. Kada su
vidjeli da ustanak ne jenjava, ve dobiva sve organiziraniji karakter, da se po osloboenju. Kulen-Vakufa znatno proirio osloboeni teritorij u tom dijelu Like i Bosanske krajine;, komanda
II italijanske armije proirila je svoje okupaciono podruje na
Liku i dijelove Bosanske krajine. Time je na jednom irokom
podruju, gdje je potpuno bila unitena ustaka vlast i gdje se
ve poela formirati narodna vlast, ponovo zavedena vlast faistikog okupatora. Narodnooslobodilaki pokret sukobio se s
dugogodinjim iskustvom faista i njihove tajne policije
(OVRA), koja je inila sve to je bilo u njenoj moi da oslobodilaki pokret usmjeri u pravcu meusobnog pokolja Srba i
Hrvata.
Na podruju donjolapakog kotara Italijani su se pojavili
onda kada su propale sve nade da e ustae moi uguiti ustanak. Kroz .protekla dva i po mjeseca bilo je potueno nekoliko
veih ustakih vojnih formacija. Bili su im u borbama oteti mitraljezi, kamioni "i topovi. Ustae su do nogu potuene u 12
veih bitaka zapravo, on nisu dobile nijednu koju su vodile
s naim odredima. Ubijeno je na stotine pripadnika njihovih
jedinica, s itavim tabovima'. Bila su osloboena mnoga mjesta,
a ustae su strepjele u utvrenom Bihau, Graacu i Gospiu.
Razmah oslobodilakog pokreta; u kojem je pored Srba uestvovao i veliki broj Hrvata, bio je takav da bi se u malo kojem od tih uporita ustae mogle odrati pred napadom udruenih partizanskih odreda koji su ve djelovah pod jedinstvenim rukovodstvom taba grupe likih partizanskih odreda. U
rastuoj snazi naeg pokreta, pogotovo u borbenom jedinstvu
srpskog i hrvatskog naroda, italijanski faisti opravdano su'gledali veliku opasnost za svoje osvajake planove.
Jo u septembru 1941. dijelovi itahjanske okupacione vojske stigh su na Otri i u Srb, a 8. oktobra i u Donji Lapac. To
j ^uinjeno pod vidom formiranja tzv. sigurnosnog pojasa
na irem podruju jadranske obale. Italijanski faisti su se pojavili sa gotovim i dosta dobro smiljenim planom, s propagandom (koju su irih preko svojih agenata iz redova petokolenaa)
da dolaze u interesu srpskog stanovnitva, kako bi ga toboe
zatitili od ustaa. etniki elementi (major bive vojske Boko
Raeta iz Donjeg Lapca, trgovci Stevo Raenovi, Jovo Kea
i Pajica Omikus iz Srba) uloili su sve svoje snage kako bi
to vie boraca pvj er ovaio u spasonosnu ulogu okupatora.
462

Ve u septembru 1941. godine ova uloga italijanski

jta pokzala je svoje pravo lice. Italijani su protezali svo
pacioni pojas na podruje koje smo mi oslobodili od Ustaa
3putali su ga onda kada je bilo u izgledu da e ga ustae
;su nastupale, ponovno preoteti naim odredima. Poetkom
jbra 1941. protegli su Italijani svoj okupacioni pojas od
ja na sjever 35 kilometara i dospjeh do Brotnje pred Do
jma. Kada je 2. oktobra jaa ustaka grupacija pod vod
j pukovnika Matagia i bojnika Vebera dospjela u Kulen
jiif i spremala se da prodre do Srba, italijanski faisti po
,]i su se iz Brotnje za Srb, a bili su spremni i da se iz Srb
uku za Otri, kako bi ustaama ostavili slobodne ruke. Drug
im smo protjerah ustae preko Drenovae za Biha, Itali
[su iz Udbine doli u Donji Lapac i zaposjeli ga. Nisu vi
sislili da se iz Srba odsele za Otri. A dok su italijanski fa
idislociranjem svojih snaga u Donjem Lapcu i Srbu u stvar
I ustaki poredak, etniki izdajnici su im do neba za
Ijivali zbog tobonje zatite Srba.
Nae selo nalo se izmeu dva itahjanska garnizona. Ono
ime bilo izloeno razornom utjecaju etnikih voa, koji su
otvorenije stupah u slubu faistikih okupatora.
U novookupiranim krajevima itahjanska komanda preko
je obavjetajne slube i na druge naine razvila je veliku
;vnost oko pridobijanja ljudi iz redova srpskog stanovni
i. Oni koji su odranije bili u njihovoj slubi stupili su od
1 na posao. Druge su pridobijali potkupljivanjem ili obea
aa da e im dati vodea mjesta u etnikoj organizaciji, koja
ivarala u centrima italijanskih garnizona. I jedni i drugi su
javljivah po ustanikim selima sa zahtjevom da se ljud
me protiv komunista, da stupe u etnike redove, a negdje
imah pristupili likyidaciji komunista i slino. Svim ovim
itima bila je zajednika agitaciona parola da Italijani nee
roliti da se ustaka vlast povrati na osloboeno podruje
lie nee biti pokolja. Obeavah su ljudima da e moi za
iti i oruje, pod uvjetom da se Upiu u etniki puk kralja
:a, da za svoje znamenje uzmu kokarde i da odbace sa re
ji kaputa crvene trake, koje je od prvog dana ustanka nosila
; na boraca. Pored toga ukazivali su na velike mogunost
j dinaca da se bave trgovinom snabdijevajui itahjansku voj
I ivenim namirnicama i drugim. "Ve u prvim danima ita
13ke okupacije oivljavaju veze poznatih faistikih ages onim elementima u redovima ustanika koji su takvu si
iju jedva ekah, kako bi se obogatili pljakom i vercom
su to iskljuivo oni koji su u prvim ustanikim borbama
aivali sklonost za pljakom i koji su inili ovinistike
ie nad nenaoruanim stanovnitvom. Ubrzo su takvi ele463

menti (meu kojima su se, pored pomenutih, isticali i Pero

ilas, Mane Rokvi, Nikola Dra i drugi) preli otvoreno na
stranu Italij ana i postali organizatori etnitva.
Preko ovih izdajnika italij anska komanda poziva ustanike
da se smire i garantira im sigurnost. Italijani obeavaju pomo
u snabdijevanju stanovnitva hranom. U svojim taktikim potezima idu i " toliko daleko da onim ustanicima za koje garantuju pomenuti petokolonai, dozvoljavaju da se kreu s orujem
po mjestima gdje'su se nalazili faistiki garnizoni. Oni u prvim
danima svoje okupacije organizuju zamjenu krumpira za so,
koja je bila veoma rijedak artikal na ustanikom podruju.
Istovremeno za sve zloine ustaa okrivljuju Hrvate i muslimane, a u hrvatskim mjestima za sve nedae hrvatskog naroda
u prolosti okrivljuju Srbe i tako podjaruju razdor i nacionalnu
netrpeljivost.
Ne bi se moglo rei da taktika Italij ana nije imala uspjeha. Istina, bio je to privremeni uspjeh, ali je i on utjecao na f:o
da se dosta veliki broj ustanika jedno vrijeme pasivizirao, medu
njima i dio naih boraca u Doljanima. U selu su se irile smiljene etnike prie o spasonosnoj ulozi Itahjana. Jedan dio
tih boraca pokazivao je sklonost da se upie u etniki puk
kralja Petra, koji se stvarao u Srbu. Odlunom intervencijom
ve u oktobru sprijeili smo takve pojave. Velik dio ustanika
nije bio u septembru i oktobru spreman da se bori protiv
Itahjana.
Komunisti su morah uloiti ogromne napore da mase boraca pokrenu ponovno u borbu, da ih ubijede kako je borba
protiv okupatora glavni zadatak i da se ustae i drugi petokolonai odravaju samo za to, to su pod njihovom zatitom.
Prije svega trebalo je masama objasniti sloenu vanjsku i unutranju situaciju i uhti im vjeru u pobjedu. To nije bilo lako
jer je to trebalo uiniti u vrijeme kada su Nijemci bili pred
Moskvom. Najvanije je bilo objasniti zakulisnu igru Itahjana
u odnosu na ustae,- savladati oviniam i uvjeriti borake mase
u jedinstvo interesa ne samo Srba i Hrvata u Lici, ve svih
naroda Jugoslavije. Trebalo je savladati kolebanje i neodlunost koju su nagrizali ustanike redove i odreenom politikom
aktivnou stvoriti i izgraditi organizacije pokreta, koje e na
svojim pleima nositi i dalje sav teret borbe.
Upornost i elan ustanikih odreda, kao i uspjesi koje su
oni postigli u borbi s ustaama za nepuna tri mjeseca, bili sii
zadivljujui. No, naa vojna organizacija nije se usavravala
uporedo s postignutim uspjesima. Kod skoro svih, odnosno kod
najveeg broja naih ustanikih odreda, ispoljile su se ozbiljne
slabosti.
464,

Italijani su se ugnijezdili u Donjem Lapcu i Srbu. Iz tih

garnizona su djelovah preko etnika u razbijanju NOP-a. U
okolna sela malo su zalazili. Sela su tonula u nekakvu udnu
mirnou. Mirovao je i neprijatelj. Mirovala je i veina naih
boraca, ah je mirovanje vie koristilo neprijatelju nego nama.
Ustaama je poslije poraza bio potreban nuan predah, a Italijani su ovaj mir koristili za razbijanje naih redova preko svojih etnikih agenata. Nai borci u poetku su dosta sporo sagledavah da takav mir moe biti samo tetan. Neprijatelji su se
spremah, dok smo se mi ponaah kao da smo ih dotukli. Nae
oruje poinjalo je da ra. Bilo je boraca koji su ga poeli
v
prodavati. .
Iz te ope umalosti izdvajala se jedna grupa boraca, koja
je u beskompromisnoj borbi protiv italijanskih okupatora i njihovih slugu gledala jedini izlaz. Ona je oduevljeno pratila vijesti o borbama u drugim krajevima i prenosila ih na svoju
okolinu. U prvo vrijeme bilo je najvanije sprijeiti uspavljivanje boraca. Trebalo je naruiti ovaj opasni mir, ovo svojevrsno zatije, kako bi se sprijeilo potpadanje boraca pod opasni.
utjecaj defetizma koji su sve otvorenije propovijedali razni
petokolonai.
Pred komuniste i sve napredne borce postavljao se zadatak da odstrane subjektivne slabosti koje su omoguile ovo zatije u itavom kotaru. Drugdje su komunisti sav svoj trud
ulagali na formiranje oruanih odreda i na njihovo ukljuivanje u borbu s neprijateljima. Kod nas i u susjednim selima se
radilo o tome kako ve naoruane borce organizirati, kako ih
pokrenuti na borbu protiv okupatora, i to im prije, jer produavanje tog zatija neminovno je dovodilo, do demobilizacije
ustanika i konanog potpadanja pod utjecaj neprijatelja i njegovih agenata. Oivljavanje vojnih akcija bilo je ovisno od politike aktivnosti, koja je sve do oktobra 1941. bila: nedovoljna
i jednostrana. Trebalo je usmjeriti teite pohtikog rada na
razobliavanje svih mahinacija italijanskih okupatora i etnika.
Politike snage na terenu kotara, a pogotovu u samom selu Doljanima, bile su preslabe, da bi u krae vrijeme obavile tako
obimne zadatke. Trebalo je itav rad poeti iz osnova. .Ubrzo
nam je uspjelo da uz pomo Perice Dozet, Slobodana Uzelca.
Perice Kleuta i drugih, koje je povremeno na ovaj teren upuivao na pohtiki rad Okruni komitet Partije, naruimo ovo
zatije. Zapoet je proces ivog pohtikog previranja, borba za
ponovno ukljuivanje borakih masa u oruane akcije protiv
neprijatelja.
30 Ustanak 1941.

465

Nije prolo mnogo vremena, a u selu je politika umalost

poela nestajati. Stvoreni su uvjeti za to da se na zborovima
svih boraca postavlja kao neodgodivi zadatak odlazak u partizanske odrede, koji su dosta udaljeno od naeg sela vodili borbu
s neprijateljem. Naroito je oivio kulturno-zabavni ivot
omladine.
O raspoloenju u selu i ve donekle stvorenoj organizaciji upoznali smo Kotarski komitet Partije. Uz njegovu pomo
pojaah smo rad na ukljuivanju svih naoruanih boraca u
borbu protiv Itahjana kao glavnih neprijatelja. Zbog toga je i
odgoen odlazak iz sela voda koji se formirao pod rukovodstvom Duana Majstorovia, a koji je trebalo da ode u sastav.
Uporedo s naom aktivnou pojaavao se i pritisak etnikih elemenata iz Srba i Donjeg Lapca na borce u selu. Jedinstveno okupljanje svih boraca bio je najefikasniji nain da
se razbije djelovanje petokolonakih elemenata, koji su ve
otvoreno stajali u slubi okupatora. Razvoj situacije pokazivao
je da u narodu postoji jak elan i spremnost da nastavi zapoetu
borbu, samo ga je trebalo osloboditi utjecaja onih koji su ga
pasivizirah.
*

Od oktobra 1941. pa sve do februara 1942. godine na itavom terenu kotara, pa i blioj okolici, nije bilo oruanih borbi.
U tom razdoblju uz intenzivnu politiku aktivnost vrilo se pregrupisavanje snaga i reorganizacija nae vojske. Sve vie se
proirivao politiki rad u kojem su se borci upoznavali s ciljevima i zadacima NOP-a. Ovaj period koriten je za pripremu
boraca za borbu protiv okupatora kao glavnog zadatka, uz eliminiranje tetnog utjecaja etnika i drugih ovinistikih elemenata. Sva ta aktivnost odvijala se u znaku jaanja uloge komunista u borbi. Mada je bio po svom brojnom sastavu dosta
malobrojan, znaajnu ulogu u ponovnom pokretanju velikog
broja boraca na oruane akcije odigrao je odred pod komandom
Boke Jovania. Po ugledu n taj odred, kao udarne snage koja
je najdoslednije stajala na pozicijama NOP-a, vrila se mobilizacija irokih borakih masa za oruane akcije.
Od poetka decembra 1941. do pod konac februara 1942.
godine vrlo esto su u selu odravani masovni sastanci, na kojima su prisustvovali svi borci. Polako smo odmicah naprijed.
Osjeah smo da je sve manje onih koji su vjerovah u prijateljstvo s Itahjanima i oekivali spas od njih. Neki od tih naih
sastanaka ostali su nam u dubokom sjeanju. Bili su toliko ustri, da je ponekad dolazilo do tako zaotrenih situacija koje su
liile na poetak meusobnog fizikog obraunavanja.
466,

Po zavretku jednog od mnogobrojnih sastanaka koji su

odrani u selu, borci su se u sumrak razilazili kuama. Nekoliko
drugova, meu njima Sveto, Dane i Mio Medi, navratili su
u kuu Ilije Media, trgovca. Tu su ve nah nekoliko, ljudi,
koji su meu prvima otili sa sastanka. U toj kui nah su jednu
grupu etnikih rukovodilaca, koja je dola iz Donjeg Lapca
i koja je ekala rezultate svog plana o razbijanju nae ete.
Meu njima se nalazio i Stanko aki, Drain oficir, koji je
prije kraeg vremena doao iz Srbije. Bio je upuen lino od
Drae da u Lici stvara etnike organizacije. Sa Sakiem su
bili neki Kora iz Udbine, Nikola Mileusni i jo dvojica iz Donjeg Lapca. Imali su namjeru da idui dan produe za Srb.
Ovu dvojicu iz Donjeg Lapca, a takoer i Mileusnia, Mio i
Sveto poznavali su odranije. Saki i Kora do tada nisu u selu"
nikad vieni. Mileusni je jo u septembru, kad su Italijani
doli u Srb, govorio o njihovoj spasonosnoj ulozi. Iznosio je da
meu komunistima ima ustaa, koji Srbe namjerno ele uvui u
sukob s Itahjanima da bi ih unitili. Bilo je jasno ta ova grupa
trai u selu. Njihovo prisustvo drugovi su odmah povezali s
onim protiv ega smo se itav dan na sastanku morali boriti,
da bismo osujetili razbijanje nae ete. im je primijetio etnike, Mio Medi je sa Svetom i Danom izaao na cestu da se
dogovore. Dok su raspravljah o tome to su znah o Mileusniu
i njegovom drutvu, pridruio im se jedan drug iz MartinBroda. im je uo da se u grupi nalazi jedan braonja, ovaj
drug je rekao da to mora biti Dane Saki, Drainovac. Odmah
iza toga etvorica pomenutih drugova dogovorili su se da ove
etnike uhapse! Uh su u kuhinju gdje su se ova petorica nalazila i saoptili im da je kua opkoljena i da su uhapeni. Kod
njih je naen itav snop letaka i proglasa pisanih rukom i na
maini. Dvojica naih drugova radoznalo su prehstah etnike
papire. Bilo je to ono to se i oekivalo. Mileusni je nosio sa
sobom pozive za stupanje u etnike redove i neke pravilnike
0 organizaciji etnikih pukova. Najvie su upali u oi pozivi
na likvidaciju istaknutih komunista. Spominjala su se imena
oke Jovania, Jakova Blaevia, Milana Sijana i Ljube Babia. etnici, iako su bili dobro naoruani, nisu uspjeh da prue
ozbiljniji otpor. Odmah su sprovedeni u kolu, gdje su uvani
do sutradan. Postojala je bojazan da nas to ne iznenadi pa da
ih ne oslobode Italijani. Zato je Mio Medi odmah o tome obavijestio komesara ete Milana Majstorovia, vodnika Duana
Majstorovia i Duru Dukia, predsjednika Mjesnog odbora Nikolu Obradovia i jo neke drugove, koji su u blizini stanovah.
im su saznah za hapenje etnikih voa doao je u kolu
vei broj drugova. Idueg jutra uhapeni su sprovedeni_u Oraovac i predati tabu grupe likih partizanskih odreda. etnike
JO'

467

voe Saki, Mileusni i Kora osueni su kao izdajice, a ona

dvojica to su se nali u njihovom drutvu osloboeni su, jer
nisu imah veze s etnicima.
Oko tridesetak drugova, koji su vrsto stajali na pozicijama naeg pokreta od prvog dana borbe, formirah su vod,
nau poetnu vojnu organizaciju. S borcima ovog voda, koji je
ve poetkom decembra predstavljao dobro organiziranu vojnu
jedinicu, esto smo odravali odvojene sastanke i dogovore.
Pogotovo esti kontakti su bih izmeu nas dvojice2 i komandira
vodova Duana Majstorovia, Dure Dukia i Jove Medica. U
meusobnim razgovorima analizirali smo rezultate svakog odranog sastanka i nastojali da iz toga izvuemo korisna iskustva.
Izgledalo nam je da se kolebanje i neodlunost veine boraca
van ovog voda dosta teko i sporo razbija. Pozivi za odlazak u
partizane i priprema boraca za napad na Itahjane nisu davali
rezultate kakve smo eljeli. Velika konica u pokretanju organizacije naprijed bilo je nekoliko ljdi koji su se isticah na
sastancima odravanim sa svim borcima iz sela. Neki od njih
kao da su se bojali represalija. Ilijeili smo se da takve ljude
ria neki nain izoliramo od veine, da ih pokuamo uutkati. To
nam nije nimalo izgledalo lako, jer se jo veliki dio boraca
povodio za njima, odnosno svojim pasivnim stavom iao njima
na ruku. Odluili smo da pojaamo rad na proirivanju redova
naih dobrovoljaca kroz sve mogue forme pohtike aktivnosti.
Najveu vanost pridavali smo tome, da uvrstimo i proirimo
postojeu partizansku jedinicu, da je organizujemo kao disciplino vanu i svjesnu siiagu NOP-a, te da je to bre pripremimo
za obraun s okupatorom.

Prvi odbor narodne vlasti u Doljanima osnovan je 3. avgusta 1941. godine.3 U njega je ulo 7 ljudi, preteno starijih,
koji nisu ili u borbene akcije i za koje se smatralo da e svojim
iskustvom i utjecajem moi najvie pridonijeti snabdijevanju
2

red.)

Misli se na autore napisa: M. Majstorovia i M. Medica (prim.

Postoje potvrde iz kojih se moe vidjeti da su tabovi ustanikih

jedinica (kao tab gerilskih odreda za Srb i okolinu) ostavljali pojedine
ljude da rade na terenu, prvenstveno da obezbjeuju materijalna sredstva (hranu, odjeu i dr.) za partizanske jedinice, a i da obavljaju druge
funkcije iz domena rada kasnijih NOO. Ove potvrde bile su neka vrsta
ovlaenja za takav rad, a istovremeno su sluile i kao legitimacija
drugu odreenom za rad na terenu. Grupa ovako odreenih ljudi formirala je na terenu odbor, koji se negdje nazivao Odbor za pomo vojsci, negdje Odbor civilne vlasti i si. sve do uvoenja jedinstvenog
naziva Narodnooslobodilaki odbor.
3

468,

ustanikih. odreda. Na tom' poslu odbor je zaista imao pune

ruke posla, jer je njegova briga bila ishrana i do 1000 boraca
koji su se nalazili.na teritoriji sela, odnosno na dijelovima to
su inili borbeni poloaj oko Kulen-Vakuf a. Odbor je pored
tog zadatka vodio brigu da se svi odrasli mukarci, koji iiisu
bih u borbenim jedinicama, ukljue u seoske strae i patrole,
koje su nou bdjele da neprijatelj ne bi odnekud heopaeno
provalio u selo.
.: .,
U jesen 1941. odbor je proiren na 13 lanova, tako da
je u njemu iz svakog zaseoka bio po jedan ovjek. U 1941. godini u odboru nije bilo ena, U januaru 1942. godine, kada je
pojaana politika aktivnost u selu pokazala znatne rezultate
i kada je organizacija partizanske ete bila ve skoro dovrena,
reorganiziran je i odbor. Tada su iz njega ispali oni ljudi koji
su se u periodu tzv. zatija drali neodluno i kolebljivo i zastupah liniju mira s Itahjanima. U Narodnooslobodilakom odboru ostali su samo oni drugovi ije je dranje u posljednja tri
mjeseca bilo na liniji NOP-a.
Svakog su odbornika birah svi odrasli stanovnici njegovog
zaselka. U tome su uestvovah kako mukarci, tako i ene i
omladina. Njegov izbor se smatrao pravovaljanim onda kada
je taj izbor bio potvren na zboru itavog sela. U odbor su birani samo ljudi koji su aktivno radili za NOP. Ne mah utjecaj
na izbor lanova odbora imala je omladinska organizacija. U
odbor redovito su birani predstavnici omladine i ena.- Bili su
to oni koji su u redovima Skoja i AFZ-a smatrani najaktivnijim. Oni su ujedno bih neka spona izmeu odbora i organizacija koje su ih delegirale.
U razvoju NOO karakteristino je da su mlai i zdraviji
drugovi, lanovi odbora, odlazili u partizanske jedinice, a na
njihovo mjesto u odbor su birani ranjeni borci, stariji drugovi
i drugarice. Izuzetno od toga u NOO je radilo stalno nekoliko
drugova, koje je partijska organizacija ostavila da politiki radi
na terenu.
Uporedo s reorganizacijom Doljanske ete i NOO stvarala
se u sel skojevska organizacija. U prvo vrijeme bila je to jedinstvena organizacija, a koncem marta 1942. postojala je odvojeno skojevska organizacija u selu od skojevske organizacije
u Doljanskoj eti. Aktivnost skojevske organizacije u selu bila
je znaajna. Ona se, prije svega, isticala aktivnim politikim
radom na dobrovoljnoj mobilizaciji omladine u partizanske
jedinice,
i
'
Vidnu ulogu u skojevskoj organizaciji imale su omladinke. One su svojim borbenim i patriotskim stavom bile znaajan
politiki faktor, koji je umnogome utjecao na stavove velikog
469,

broja mladia. Omladinke su pripadale i najaktivnijim lanovima NOO. Iz redova omladinskih aktivista tokom rata uzdi gl0
se dosta partijskih radnika.
U februaru 1942. godine formiran je u selu antifaistiki
front ena. U odbor su izabrane one drugarice koje su pokazivale najvie zalaganja na organiziranju ena u radu za pokret.
Iako je partijska organizacija u eti i selu formirana relativno kasno, utjecaj Partije na veinu boraca, a i na selo uope
bio je izvanredno velik. Veina borakog sastava, koji se aktivno
borio u ustanikim danima protiv ovinizma, pljake i drugih
vidova neprijateljskog djelovanja, dosljedno je sprovodio politiku Komunistike partije. Za potpuno ukljuivanje svih boraca
iz sela u redove NOV odluujue znaenje ima politika aktivnost koja se odvijala u selu na koncu 1941. i u 1942. godini.
Dolaskom Perice Dozeta u januaru 1942. na dunost sekretara
Kotarskog komiteta, poelo se raditi i na stvaranju partijske
organizacije u selu.
Zahvaljujui upornom radu malobrojnih lanova KP i
kasnije, formiranoj partijskoj organizaciji, a uz nesebinu pomo koju su selu pruih rukovodioci ustanka i partijski funkcioneri, Doljani su u toku rata bili vrst oslonac NOP-a. Uloeni
napori dali su izvanredne rezultate. Iz Doljana koje je prije
rata imalo 320 kua i oko 1500 stanovnika, uestvovalo je u NOV
420, od kojih su oko 120 zavrili rat kao oficiri JA; 137 boraca
dalo je svoje ivote borei se irom nae zemlje. To je doprinos
Doljana NOB-u.
Milan MAJSTOROVIC
Mio MEDI

FORMIRANJE PARTIZANSKOG ODREDA SLOGA

P r e d rat sam radio kao umski radnik u poduzeu Naika,

u umi Garjevci, u Moslavini. Iako tada nisam bio lan KPJ,
partijsku aktivnost uoio sam brzo, jer je meu nama radnicima
prikupljana Crvena pomo, rasturan razni propagandni materijal, a naroito pred napad faista na nau zemlju. Do tada je
u pogonima Naike na ovom podruju postojala partijska
organizacija, no sa okupacijom zemlje ona se rasturilaj jer su
lanovi KP otili svojim kuama (gdje su se aktivno ukljuili
u NOP) ili na razne partijske zadatke u druge krajeve. Od lanova KP ostao je samo Marko uljak Mak, koji se ukljuio u
partijsku eliju sela Anigole, blizu radilita.
Povremeno je na ovaj teren, kako prije tako i prvih dana
okupacije, dolazio Stjepan Kendjel Sijedi, delegat CK KPH.
Koliko znam dolazio je radi uvrenja postojeih i stvaranja
novih partijskih organizacija, formiranja odbora Crvene pomoi
i ukljuivanja simpatizera u te odbore, a i drugih zadataka. Kad
je otpoeo rat trebalo je pripremiti i organizacije i lanstvo za
oruani otpor, izvriti pripreme za ustanak, a kasnije sprovesti
i sve zadatke koji su se odnosili na formiranje partizanske grupe
(naroito je trebalo uvrstiti odbore Crvene pomoi koji su
imah zadatak da prikupljaju pomo u novcu, odjei i namirnicama za ilegalce kojih je na ovom podruju bilo prilino
mnogo, a kasnije i da obezbijede snabdijevanje partizanske
grupe; u ovu svrhu odbore je trebalo uvrstiti i proiriti grupe
simpatizera i pristalica NOP-a).
Na ovoj teritoriji djelovao je Okruni komitet KPH za
Moslavinu koji je organizacijski obuhvatao podruja tri tadanja
kotara: Dugo Selo, Kutinu i azmu. Sekretar komiteta bio je
Alojz Vulinec Sloga. Politiki sekretar Kotarskog komiteta KP
azma bio je Mato Svetlei Svijetli iz sela arampova, a orga471,

niza doni sekretar Josip Radanovi iz, azme (on je u poetku

1941. istovremeno bio i sekretar Opinskog komiteta azma).
Kada su ustae dole na vlast partijski funkcioneri su preli u
ilegalnost.
Nakon to je partijska elija na naem radilitu prestala
s radom, meu radnicima se osjetilo djelovanje organizacija
sela Andigole i Pobjenika one su nastavile da skupljaju pomo, dijele propagandni materijal i organizuju i ire krug simpatizera NOP-a. U ovo vrijeme vre sam se povezao sa Markom uljakom i jo nekim organizovanim drugovima iz azme,
s kojima sam izvravao razne zadatke.
Mi umski radnici imali smo svoje radniko naselje (barake) u umi Garjevici i tu smo svi stanovali. U nae barake
svakodnevno su upadali andarmi i ustae, pretresali sve kutove
traei ilegalnu tampu i materijale, podvrgavajui pri tom
radnike sasluanju posebno ih je zanimalo da h tko slua
zabranjene radio-stanice: Moskvu, London i dr. Istovremeno su
nastojali da natjeraju radnike da pristupe ustakom pokretu.
Nali su se pojedinci koji su se odazvali i postah faisti, a medu
njima se isticao neki Franjica Prpi, koji je istovremeno bio i
ustaki dounik. Na njegov predlog negdje krajem aprila ih poetkom maja 1941. trebalo je da bude uhapen radnik Pavle Marii Pjetika, ali je uspio da ustaama pobjegne kroz prozor barake u planinu (kasnije se skrivao kod lanova KP u selu Anrligoh do juna 1941). Kao ilegalac on se zdruio s ilegalcima Grgom
Vukeliem iz Ivani-Klotra i klobiiar'skim radnikom Antom
Buletom Buom, koji je ilegalno ivio i radio u azmi, a skrivao
se kod jednog lana Partije. Nakon spajanja ilegalci su, uz
pomo partijske ehje Andigole, otpoeli da grade zemunice za
svoj i smjetaj drugih ilegalaca. Odravah su vezu s Optinskim
komitetom azma i Okrunim komitetom za Moslavinu od kojih
su dobij ah informacije, a i uputstva za rad. Zemunice su kopane
u Garjevici, u predjelu Lugarica, pokraj samih sela Andigole i
Kopi-Brda (ovo radi lakeg snabdijevanja i odravanja vezo).
U to vrijeme trebalo je da budemo uhapeni Marko i ja,
no za to smo doznali na vrijeme i 20. jula pobjegli od ustaa i
spojili se sa pomenutim ilegalcima. Po direktivi OK tada je
formirana grupa, kojoj smo za komandira'izabrali Marka Cuijka
a za komesara Grgu Vukelia. Grupa je od oruja imala jednu
puku sa 80 metaka, 2 pitolja i 7 bombi, to je dobijeno od
Opinskog komiteta azma. U ovu prvu naoruanu azmansku
grupu uskoro su doli ilegalci Stjepan Barili Vago. iz Dugog
Sela, Josip Martini Tuk iz Opatinca i neki Bun ja, a nedugo
iza njih jo 7 ilegalaca, na elu sa sekretarom OK Alojzom
Vulincem. Kasnije, u toku novembra, naa grupa spojila se sa
Garenikom grupom u kojoj je bilo 13 drugova, tako da su u
472,

tom mjesecu u spojenoj grupi bila 33 borca, sa 16 puaka, jednom duplicom, 3 pitolja, oko 1500 metaka i 30 bombi. Jo prije
spajanja ove grupe su izvele nekoliko manjih akcija, no pravog
okraja s neprijateljem nije bilo.
Kada su grupe spojene u odred izabrano je novo rukovodstvo i poloena zakletva. Za komandira je izabran Bosi iz arampova, za zamjenika Marko uljak, za komesara Alojz Vulinec, a za njegovog zamjenika Mato Svetlei. Culjak je izabran
i za komandira 1: voda, a ja 2.; pohtike delegate tada nismo
birah.
- Zbog stupanja u odred skoro svih partijskih funkcionera
sa terena (ovi lanovi OK ili KK koji nisu stupili u odred bili
su u ilegalnosti), bile su veoma oteane veze sa viim partijskim
organima, a naroito sa Zagrebom. Na terenu oko Ivani-Grada
i Dugog Sela ostao je^da radi jedino Josip Sepak (u Sarampovu)
te opinski komitet azma, s kojim smo odravah stalnu vezu
preko kurira ili partijskih-elija Andigole i Pobjenika. Ove i
druge partijske organizacije na terenu Moslavine, kao i lanovi
komiteta koji su ostali u ilegalnosti, brinule su se za snabdijevanje odreda namirnicama, odjeom i obuom, prikupljale su
informacije, dostavljale nam potrebne materijale. Za nas su
od osobitog interesa bile informacije o stacioniranju i pokretima
neprijateljskih formacija na naem podruju, a i o kretanju
pojedinaca (njih smo onda iznenaivah i razoruavah). Ove
informacije, pored partijskih organizacija dostavljah su nam
i pojedinci, simpatizeri NOP-a, kojih je na naem podruju bilo
mnogo, a neki od njih bili su ukljueni i u ustaki aparat
organizacije, ustanove, vojne jedinice i si., to je za nas imalo
znaaja.
Poshje formiranja odreda, a prema dobijenim informacijama, planirah smo i pripremili jednu, za nae prilike i dotadanji rad, veu i znaajniju akciju: napad na domobransku
posadu koja je uvala most na rijeci Lonji, kod sela Preeca.
Dobili smo podatke da most uva 28 domobrana. Meutim, u
toku priprema za akciju nesretnim sluajem, pri ienju oruja, smrtno je ranjen komesar odreda i sekretar OK Alojz Vulinec Sloga, koji je sutradan umro. Za komesara grupe izabran
je Mato Svetlei, a za zamjenika komesara Slavko Kezele
Slavni. Ovaj gubitak teko je pogodio odred, a i organizaciju
na terenu i odloilo je planiranu akciju.
Napad na domobransku posadu na Lonji izveden je 23.
decembra 1941. i u potpunosti je uspio. Domobrani su se neto
odlunije suprotstavili samo dok nisu osjetili nau rijeenost da
otpor slomimo po svaku cijenu. U toku borbe poginuli su jedan
na borac i jedan domobran. Zaplijenili smo 28 puaka, jedan
473,

pukomitraljez, 700 metaka, 28 bombi i dosta drugog materijala

NA MAJEVI CI
i vojnike opreme.
Nakon ove akcije, koja je veoma pozitivno odjeknula u
Moslavini, a odrazile se i na borbeni moral naih boraca, vratili
smo se u nau polaznu bazu kraj sela Andigole, a zatim smo
preh na teritoriju Garenikog kotara, u umu kod Piramide
na Moslavakoj gori, gdje smo iskopah zemunice i u njima
boravili do sredine januara 1942. godine.
Oruje zaplijenjeno u lonjskoj akciji omoguilo je da se
na odred, koji smo nazvali Sloga, bolje naorua, a i da se
prime novi borci koji su nam pod kraj 1941. godine stalno pridolazili. Odred je u ovom periodu izveo niz manjih akcija no
ni jednu tako znaajnu po1 rezultatima i obimu kao to je bila
ona na L,onju; uglavnom se radilo o razoruanju pojedinih neprijateljskih vojnika ih patrola, likvidaciji poznatijih ustaa i
izdajnika. Formiranje odreda i stvaranje iroke mree saradnika
julu 1941. godine iz Tuzle na Majevicu dolazi Jusuf Jakui simpatizera, u 1941. god. omoguili su da je ve 1942. godine jovi Mrki koji je po direktivi Oblasnog komiteta Komunistinarodnooslobodilaki pokret u Moslavini uzeo veoma iroke Je partije odreen da vri pripreme i rukovodi narodnoosloborazmjere.
lilakim pokretom na Maj evici. U to vreme na Maj evici je bilo
pkoliko manjih grupa naoruanih partizana,
Josip AUGUSTINOVIC DUGI j
Pod rukovodstvom Jakubovia odran je 7. avgusta prvi
Jastanak partijske organizacije na Maj evici na kome je pored
Malog odlueno da Jusuf Jakubovi bude komandir prve partizanske ete koja je tek bila u svom formiranju. Tom prilikom
feeno je da se formira podtab iji e lanovi biti Stevo Popoji, Jusuf Jakubovi i Tomislav Ramljak. Za otpoinjanje
truanih akcija odreen je 10. avgust. Prve akcije trebalo je
|a budu kidanje telefonskih veza i ruenje svih mostova na
ielom podruju Maj evice. U vezi sa ovom odlukom podtab
u noi 10/11. VIII partizanske. snage rasporedio u dve jae
lupe sa zadatkom da jedna grupa izvri akciju na drumu
(opare Tuzla sve do na greben Majevice (Povrnice), a druga
|rupa na komunikaciji Lopare Brko do Miladija. Grupe
li imale zadatak da prekinu i unite sve telefonske veze i poJale mostove, a'po izvrenom zadatku da se prikupe u selo
fablanica blizu Lopara. Grupe su te noi u potpunosti izvrile
adatak.

Rano izjutra 14. avgusta krenula je ustaka patrola iz

.elia u selo Vakuf, blizu Lopara, sa zadatkom da izvri pljaku
odvede u taoce to vei broj ljudi. Partizanska jedinica koja
e nalazila u susednom selu Jablanica bila je na vreme obavetena o ovoj ustakoj nameri pa je odmah jedna patrola, pod
nkovodstvom Milaka Teia, krenula da napadne ustae i zaliti seljake i njihovu imovinu. Zahvaljujui Milaku i njegovoj
jrupi ustaki plan je propao. Dogodilo se ono to ustae uopte
475,

nisu oekivale; dok su sa seoskim-knezom Zekom Petrovi em

vrile popis ljudi koje treba streljati i odvesti u logor, zapucale
su partizanske puke. Partizanska patrola je pobila andarme,
zaplenila dve puke, i andarmska odela to je u to vreme za
nas mnogo znailo sa materijalne, i sa moralne strane. U ovom
napadu pored Milaka uestvovali su Duan Radovanovi, Savo
Savi i Vojo Boi.
Vakufljani staro i mlado, posle ove akcije izali su pred
Milaka i njegove drugove, ljubili ih, odavali priznanje njihovom
junatvu. Partizani su stanovnitvu objanjavah kako ne treba
da eka skrtenih ruku ve da ide u borbu protiv okupatora i
njegovih slugu ustaa, a zatim su otili u svoj logor u selo
Jablanica. Istog dana partizani su krenuli na novi zadatak na
komunikaciju Tuzla Brko da porue telefonske stubovo u
neposrednoj blizini andarmerijske kasarne u Loparama. U ovoj
akciji uestvuju i mnogi metani iz okolnih sela. Milak je izdao
potrebna nareenja ta ko treba da radi; odreena je zaseda koja
je imala zadatak da kontrohe pravac od Tuzle, potom grupa
za seenje stubova i kidanje telefonskih veza, a on sa jednom
trojkom odlazi u neposrednu blizinu andarmerijske stanico u
Loparama da ne dozvoh eventualni andarmerijski pokret iz
stanice u pravcu grupe koja see stubove i rui put. Iako je bila
no, andarmerijski straar je primetio seenje stubova i u tom
pravcu ispalio puani metak. Odmah posle toga je otvorena
brza paljba sa obe strane, andarmi su otvorili vatru iz celokupnog naoruanja. Iz straha da e se provesti kao i oni u selu
Vakufu, andarmi su u toku noi napustili kasarnu i pobegli
preko reke Gnjice gde su se sakrili u kukuruz.
Vei broj ustaa i andarma u manjim kolonama iz elia
stie 16. avgusta u selo Vakuf da odnese pobijene ustae. Partizani koji su bih u akciji 15/16. avgusta kod Lopara prikupili su
se u selo Makovae i 16. avgusta vodili borbu sa ovim ustakim
kolonama iz elia. Tom prilikom poginuo je partizan Savo
Savi. To je bio prvi partizanski borac koji je poginuo na M'ajevici. Iako su ustae iz sela na Majevici odvele mnogo seljaka
u taoce, mi smo uz najvee napore odolevali brojnim ustakim
napadima. Velika opomena za sva" ustaka uporita na Majevici
bila je naa uspeno izvedena akcija u selu Vakuf; od tada ustae
nisu bile sigurne da se slobodno kreu. Svoje pokrete vrile su
samo. sa jaim snagama, pa smo mi postali gospodari velike teritorije, gde sm po selima stvarali narodnu vlast koja se iz
dana u dan sve vie uvrivala. Nae manje oruane grupe
poele su da prerastaju u desetine. U septembru pored terenskih
grupa koje su se nalazile u raznim selima formirana je prva
majevika eta. Komandir ove ete bio je Jusuf Jakubovi
Mrki, a desetari: Franjo Herljevi, Ratko Peri i Aco Petkovi.
476,

Formiranje ete predstavljalo je znaajan dogaaj za nae oruane formacije i za narod ovog kraja. Narod je u eti gledao
veu garanciju za svoj opstanak.
Ovih dana na naem terenu pojavili su se i etnici koji su
doh iz Srbije pod komandom kapetana bive jugoslovenske
vojske Riste ukovia. Bilo ih je dvadesetak. Kasnije, kroz nekoliko dana, taj se broj poveao, jer je sa Majevice oko 10
bogatih seljaka, meu kojima je bio i Radivoje Kerovi, prelo
na etniku stranu. Kapetan ukovi odmah je poeo da iri
etniku politiku govorei da je jo rano za ustanak. Uz to partizanima je govorio kakio petokraka zvezda predstavlja-turski znak
i da je Srbin ne bi trebalo da nosi. Njegova parola je bila da se
treba boriti protiv Turaka i okaca, kako je on Hrvate nazivao Govorio je kako Turci i okci komanduju partizanima na
Majevici i da ne treba niti jedan Srbin sa njima da se drui. On
je kod pojedinih kolebljivih seljaka uspeo da svojom propagandom prikae kako su etnici ljudi koji e osloboditi srpski narod.
Otvoreno je govorio da mi koji se nalazimo sa orujem treba da
napustimo partizanske redove i da preemo u etnike. Ovom
prilikom obeavao je pojedincima najvee nagrade kao i pojedine visoke komandne poloaje u etnicima. etnici su ponegde
i nasilno skidali petokrake sa pojedinih naih boraca, naroito
sa onih koje su hvatale njihove patrole kao kurire i shno. Tako
se desio sluaj sa Blagoj m Simkiem iz sela Labucka kod
Lopara kome su etnici ne samo nasilno skinuli petokraku nego
ga i premlatili. Simki je ipak pobegao u partizane. Ovakvom
etnikom politikom i terorom koji je sprovodio ukovi je
uspeo da prvih dana svoga dolaska na Majevicu pridobije za
sebe neke kolebljivce koji su otili od nas kao na primer Zivko
Terzi, rodom iz Zlog Sela, Pero Boi iz Lopara i jo neki koji
su do kraja rata ostah verni etnicima. Mi smo ukazivah kapetanu ukoviu i njegovim sledbenicima da je etnika politika
vrlo tetna i nepravilna u odnosu na narod i partizanski pokret.
Pozvali smo ukovia da krene sa nama skupa u borbu protiv
okupatora. On je taj poziv formalno prihvatio s tim da se rukovoenje vojnim akcijama prepusti njemu. Rukovodstvo partizanskog pokreta smatralo je da bi ukoviu trebalo omoguiti
da on kao kvahfikovani vojnik daje svoje strune savete u pitanju izvoenja pojedinih oruanih akcija. Meutim, posle prve
borbe 11. septembra ukovi je sa jo nekoliko etnika napustio
Majevicu i otiao u pravcu Sekovia i Bira sa izgovorom da
ide u Srbiju i na taj nain se izgubio sa nae teritorije. Tako se
naa zajednika saradnja brzo zavrila. Na Majevici od etnikih
voa ostali su porunik Aco Medonji, Ljubo Petrovi i vojvoda
Kerovi koji je po dolasku iz Srbije kapetana Steve Damljanovia, krajem 1941. imenovan, za vojvodu. Tada je izmeu etni<M

ka i nas dolo do ozbiljnog sukoba jer su u poetku februara

1942. godine ubili u selu Priboj naeg kurira Vesa Gavria sa
jo dva druga koji su iz Sekovia poli na Majevicu nosei potu
za Majeviki partizanski odred.U poetku septembra ustae iz Koraja, Teoaka i Lopara
pokuale su da izvre napad na nau slobodnu teritoriju da
nas unite a sela popale. Mi smo o ovom neprijateljskom planu
bili obaveteni i rasporedili smo nae snage na takve poloaje
odakle "ih najbolje moemo da iznenadimo i tuemo. Uspeli smo
da neprijatelja iznenadimo i, nanevi mu velike gubitke, da ga
prisilimo na povlaenje u njegova uporita. Neprijatelj je imao
5 mrtvih i vie ranjenih meu kojima su dvojica bili teko
ranjeni koje smo mi JI zarobili. Nai gubici su bih 1 poginuo i
3 tee ranjena druga. Posle te borbe na logor sa Svetljike morao
se premestiti u selo Jablanica, neposredno uz planinu Majevicu
kod Medjednika, odakle smo izvodili akcije, s tim to su se
manje patrole stalno nalazile po selima, a kada je trebalo izvriti
napad na vee neprijateljske snage, mi smo se grupisah i zajedniki izvodili akciju. Isto tako, za sve akcije za paljenje
mostova i ruenje telefonskih linija pored naih snaga angaovah smo i seljake okolnih sela. Bih smo strah za neprijatelja,
naroito za one manje posade koje su bile u andarmerijskim
kasarnama i imale pune zatvore seljaka koje su sprovodili za
glavni logor u Brkom. Uspevali smo da spreimo odvoenje
seljaka. Ovih dana vrili smo pripreme za napad na andarmerijsku kasarnu u Loparama. Kasarna je bila vrlo jak objekat te
je za njeno zauzee trebalo imati i tekog oruja ega mi u to
vreme nismo imah. Nae snage su brojale oko 50 boraca naoruanih pukama i jednim tekim mitraljezom, dok je uporite
Lopare branilo oko 100 ustaa, andarma i domobrana naoruanih tekim orujem. Teren oko kasarne bio je vrlo podesan za
odbranu. Iako smo znali da na napad na Lopare nee uspeti, mi
smo ipak morali pripremiti napad, jer su bili u pitanju ivoti
velikog broja seljaka koji su se tamo nalazili kao taoci. Odluili
smo da napad izvrimo u noi 7/8. septembra i to na sledei
nain: rasporedili smo se u dve grupe, jedna je napadala sa
jugozapadne strane, od pravca Tuzle, a druga od severoistone,
od pravca Brkog, sa zadatkom da se porue svi mostovi na putu
Brko Tuzla, a u isto vreme da se jedna patrola provue kroz
Petria potok sa istone strane i otvori vatru na andarmerijsku
stanicu sa ciljem da se ustaama onemogui izlazak iz uporita
i da se na taj nain obezbedi naim grupama nesmetano paljenje mostova i ruenje telefonskih stubova. Ustae su bile prisiljene da stanicu u Loparama napuste i pobegnu u neredu preko
sela Vukosavci u pravcu Koraja, a zatim u eh. U toku povlaenja oni stiu rano izjutra u selo Vukosavce gde uzimaju vodie
478,

i nastavljaju sa povlaenjem izjavljujui seljacima kako se na

putu Lopare Brko nalaze jake partizanske snage koje pale
mostove i ne dozvoljavaju nikakav saobraaj na cesti Tuzla
Brko. Prilikom naputanja kasarne i povlaenja iz Lopara
ustae su pokuale da se cestom probiju u pravcu Brkog kada
su naile na nau zasedu koja je obezbedivala paljenje mosta u
selu Makovac. Kada je otpoela borba, situacija je postala
nejasna: mi nismo znali da su ustae i domobrani napustili kasarnu i da bee u pravcu Brkog, a oni su smatrali da to nije
samo partizanska zaseda, nego da su jae nae snage, pa su
posle kratke borbe i jedna i druga strana prekinule borbu i
povukle se svaka u svome pravcu. U ovom kratkom okraju
poginulo je nekoliko ustaa i domobrana, dok smo mi imali
jednog druga koji je bio lake ranjen. Kako se celi dogaaj
odigrao u toku noi, mi smo detalje saznali tek sutra rano od
naih grupa koje su uestvovale u akciji i od metana seljaka,
a naroito nam je o ustakom povlaenju priao jedan seljak
iz neposredne blizine Lopara koji je doao rano izjutra u na
logor u Taboru. On nam je tom prilikom izloio celu situaciju
kako su ustae u toku noi beale iz loparske kasarne. Bez obzira
na sve propuste i greke koje smo uinili te noi postignut je
ogroman vojniki i pohtiki uspeh i nae grupe su u potpunosti
izvrile svoj zadatak.
U to vreme pod rukovodstvom Fadila Jahia Spanca, Mirka Filipovia, Pere Cuskia i Naste Mitria u bijeljinskom i
branskom srezu postojale su dosta jake partizanske grupe koje
su bile aktivne, a kasnije su sainjavale jednu celinu Majeviki partizanski odred. Koncem septembra odred je bio tako
vehki i vojniki sposoban da obezbedi sva nezatiena sela od
ustakog terora u trouglu reka Drine, Save i Bosne.
U poetku oktobra jednog dana izjutra ustae iz eha
u jaini jedne satnije krenule su u pravcu Lopara sa namerom
da organizuju jako uporite u Loparama i obezbede saobraaj
na putu Tuzla Brko. O njihovom pokretu dan ranije bih
smo obaveteni i u toku noi smo postavili nae jake zasede
u Makovcu i Hrkovcima na rastojanju od oko jednog kilometra.
Prva zaseda (6 naoruanih drugova) zaposela je poloaj u selu
Pirkovcima na jednoj poumljenoj kosi ispod koje prolazi drum
Tuzla Brko sa zadatkom da se skloni u umu i propusti satniju u pravcu Lopara sve dok ne naie na nau drugu zasedu
koja je organizoVala poloaj na drvenom mostu na Jablanikoj
reci. Zaseda je ispred mosta pripremila dobar poloaj za odbranu, a od naoruanja je imala u svom sastavu pored puaka i
teki mitraljez. Ovom zasedom neposredno je komandovao Ivan
Markovi Irac, komandant naeg odreda. Zemljite izmeu poloaja nae jedne i druge zasede bilo je potpuno isto i omogua479,

vaio dobro dejstvo naeg tekog mitraljeza. Bio sam u prvoj

zasedi na kosi u selu Pirkovcima prema eliu i posmatrao kako
neprijateljska satnija prolazi ispred nas na 20 metara, nastupa
u pravcu prve zasede i svi smo eljno oekivali kada e neprijateljsko elo kolone da stigne na most iznad koga se nalazi na
teki mitraljez. Kada je pored nas proao i poslednji neprijateljski vojnik, elo prethodnice je bilo u visini mosta. Otvorena
je vatra iz naeg tekog mitraljeza. Ah, umesto rafala, kako je
to bilo predvieno, ispaljen je samo jedan metak i na taj nain
naa se zaseda otkrila i neprijatelj uspeva da se razvije u strelcc,
otvori jaku vatru na zasedu i pod zatitom svoje vatre poinje
d se povlai u pravcu elia. Kada je zaseda, u kojoj sam se i
ja nalazio otvorila jaku puanu vatru sa lea, neprijatelj je bio
iznenaen i na brisanom prostoru je morao da primi borbu;
poeo je da odstupa u pravcu elia i da vri jak pritisak na
nau zasedu. Na plan i sam raspored zaseda bio je vrlo dobar,
ali usled nestrunog rukovanja tekim mitraljezom, neprijatelj
je uspeo, uz velike rtve koje je pretrpeo od jedne i druge nae
zasede, da se izvue u pravcu odakle je i doao. U toj borbi
je poginuo i zloglasni ustaa Josa. Zarobljeno je 10 domobrana sa jednim podoficirom koje smo sproveli u selo Makovac,
u kolu. Kada smo ih sasluali, pustili smo ih i uputili u eh,
njihovim kuama. Ovaj na postupak imao je veliki moralni
i politiki uticaj na narodne mase, naroito na muslimanske, na
elom podruju Majevice. Nai gubici: dva lake ranjena i jedan
poginuo. Poto su se nae zasede nalazile u dobrim zaklonima
i vesto se borile, to su i nai gubici bih mah.
Na ugled u narodu sve je vie rastao. Nae partizanske
jedinice narastale su svaki dan. Postali smo strah i trepet za
neprijatelja. U poetku oktobra formirali smo nae partizanske
ete koje su bile rasporeene na one poloaje odakle je pretila
najvea opasnost da ustae upadnu u naa sela. Nae desetine
koje su u svom sastavu imale oko 1520 ljudi pod orujem bile
su rasporeene na irokom podruju Majevice i Semberije. Prva
eta je rasporeena u selo Vakuf i drala poloaj prema eliu,
Humcima i Navijovcima, kontrohui staru cestu Brko
Tuzla. Druga eta u selo Peljave imala je zadatak da kontrolie ustako uporite Teoak, a povremeno je, prema potrebi,
prebacivana na poloaje Povrnice u pravcu Gornje Tuzle, dok
su Bijeljinska i Branska eta bile orijentisane u pravcu Bijeljine i Brkog. U Posavini je dejstvovala jedna partizanska grupa i sve te snage sainjavale su Majeviki partizanski odred.
ete su od teeg naoruanja u svome sastavu imale po jedan
teki mitraljez i nekoliko pukomitraljeza. Komandir Prve ete
bio je Krsto Bjeleti Krcun, Druge Franjo Herljevi, Tree
Mirko Fihpovi, a Raljevako-branske Veljko Luki Kurjak.
480,

Neprijateljski garnizoni Tuzla, Brko, Bijeljina i Zvornik

imali su svoja isturena jaka uporita koja su im sluila za obezbeenje i borbu sa partizanskim snagama na irem podruju
Majevice. Tuzlanski garnizon je imao svoje istureno uporite
na putu Tuzla Brko, u predelu Povrnice, iji je rejon bio
utvren i dobro organizovan za odbranu. Uporite je branila
jedna domobranska satnija pod komandom nemakog oficira i
ono je za neprijatelja bilo od ogromnog znaaja obezbeenje
Tuzle i saobraaja izmeu Brkog i drugih garnizona radi izvlaenja ita iz Semberije i drvne grae iz planine Majevice. Uporite Povrnice smo prvi put zauzeli u novembru i naa Druga
eta ga drala sve do 20. febrara 1942. godine. Neprijatelj je
svakodnevno pokuavao estim napadima da povrati ovo uporite, ali mu to nije uspelo sve db 20. februara kada su u tom
neprijateljskom napadu uestvovali i etnici. Uporite eli je
pripadalo neprijateljskom garnizonu Brko koje je sluilo za
vezu izmeu Lopara i Kora ja iz koga su ustae i Nemci povremeno vrili napad na nau slobodnu teritoriju. Glavno uporite
prema Bijeljini bilo je u rudniku Ugljevik koje je bilo povezano
sa ustakim uporitem Teoak u pravcu Zvornika.
DOLAZAK IVANA MARKOVIA IRCA NA MAJEVICU

Po direktivi Glavnog taba NOP za Bosnu i Hercegovinu

koncem septembra 1941. godine na Majevicu dolazi Ivan Markovi Irac da radi na uvrenju Majevikog partizanskog
odreda koji je posle neprijateljske ofanzive 11. septembra bio
u kritinoj situaciji i u manjim grupama rasturen na celoj teritoriji Majevice i Semberije. Odred je trebalo prikupiti, ponovo
srediti i vrsto rukovoditi, njime radi ega je Irac i doao kod
nas. Sa Ircem je doao i Franjo Herljevi sa jo nekoliko boraca.
Dolazak Irca na Majevicu bio je toplo pozdravljen kako od
boraca tako i od naroda ovog kraja. Uz njegovu pomo stanje
na Majevici se relativno brzo sredilo. Nas je sl'abo vojniko iskustvo mnogo kotalo u neprijateljskom poduhvatu od 11. septembra. Tome je jo vie doprinela i etnika izdaja koja je tih dana
usledila. Mi smo sa naim odredom bih tek u povoju u njegovom
organizacionom oformljenju te je sve to neprijatelj iskoristio idoveo nas u teku situaciju. Iako neprijatelj u ovom poduhvatu
nije uspeo da nas uniti, ipak nam je naneo veliku tetu i usporio na brzi razvoj. Ponovo odred prikupiti koji je bio rasturen po celoj Majevici i dalje njime rukovoditi nije bilo lako.
31 UstanaK 1941.

401

Za vreme neprijateljskog poduhvata (11. septembra) postradale su mnoge porodice i cela sela. Ljudskih rtava bilo je
mnogo a materijalna teta velika. Cela sela su popaljena i
opljakana, zbog ega se narod u prilinoj meri demoralisao.
Teko je bilo objasniti narodu i borcima da mi nismo bili tako
snani da osujetimo neprijateljske namere. Dolaskom Irca na
Majevicu brzo je uinjen veliki napredak kako u samoj organizaciji odreda tako i u politiko-partijskom radu. Sve ovo
probleme i tekoe Irac je uspeo brzo da sredi i odred se naglo
ojaao. Pohtiki rad u selima bio je dobro organizovan joif u
prvim danima ustanka i sva pitanja su reavana preko narodnih
odbornika koje smo imali u svim selima na podruju Majevice
i Semberije. Veliku panju Irac je posvetio radu narodnih odbornika; poetkom oktobra svim partizanskim jedinicama je
dao do znanja da su odbornici narodna vlast koju treba potovati,
i preko nje sve obavljati u selima.
Prvi moj susret sa Ir com bio je koncem septembra u Zlom
Selu u neposrednoj blizini planine Majevice. On je odmah po
svom dolasku bio komandant Majevikog partizanskog odreda
i na toj dunosti ostao pet meseci. U tom vremenu bio sam n jegov zamenik. Imah smo vehki broj hrabrih boraca, ali Ircu nije
bilo ravnog. Evo samo dva primera koji najbolje potvruju tu
njegovu hrabrost. 5. januara 1942. ustae iz sela Humci i Navijovci neoekivano su rano izjutra dole u selo Piperi i poele
sve odreda da pale. U neposrednoj blizini, u selu Vakuf, nas sa
Ircom je bilo vrlo malo, ah ipak po nareenju Irca organizovan
je brz napad na ustae. Iako nas je bilo malo oko 15 naoruanih boraca, a ustaa pet puta vie Irac nas je sve naterao
u bhsku neprijateljsku vatru. On. je prvi upao meu ustae i
prvim metkom ubio neprijateljskog vojnika. Ustae su bile iznenaene naim brzim napadom i nisu mogle uopte da se snau,
zbog ega je meu njima nastala panika i opta guva, tako da
su se posle kratke borbe dali u bekstvp. Tako smo zahvaljujui
Irevoj hrabrosti uspeh da pobedimo nekoliko puta brojno jaeg neprijatelja. U toj borbi neprijatelj je imao oko 15 mrtvih
i ranjenih.vojnika. Nama je poginuo komandir Prve ete Krsto
Bjleti Krcun i 3,druga lake ranjena meu kojima se nalazio
i komesar odreda Fail Jahi Spanac.
Drugi sluaj u kome se Irac istakao svojom hrabrou
odnosi se n poetak februara 1942. godine kada smo skupa
uestvovah u borbi protiv Nemaca i ustaa na poloaju Povrnice gde se nalazila -naa Druga eta pod komandom Franja Herljevia. Sa Ircem sam doao u obilazak ete kada je eta imala
da izvri protivnapad na pet puta jaeg neprijatelja. Za borce
i rukovodioce dovoljno je bilo da Irca vide u svojoj sredini i
vie za njih nije bilo nikakve opasnosti od neprijatelja bez obzira
482,

koliko bio on jak i sa kakvim naoruanjem raspolagao. Na napad na neprijatelja koga smo iz pokreta na juri napali i uspeli
da ga odbacimo sa poloaja Povrnice u pravcu Gornje Tuzle
bio je dobro organizovan i pripremljen. Irac je u streljakom
stroju skupa sa borcima juriao i rukovodio borbom. Posle kratke pripreme prebacivanje svih boraca otpoelo je istovremeno
i svi su se kretah od zaklona do zaklona otvarajui najjau vatru
iz puaka i pukomitraljeza, a zatim je otpoelo bacanje bombi
sa jedne i sa druge strane od ije se eksplozije nije nita ulo.
Irac se nalazio u sredini streljakog stroja odakle je glasom
komandovao, a borci su se takmiili za to bolji uspeh, tj. ko
e se prvi uhvatiti u kotac sa neprijateljem i na taj nain dobiti
priznanje od Irca. O nekom strahu po ivot borci uopte nisu
ni mislili. Zasnovan na lukavstvu i partizanskoj taktici na
, raspored za napad bio je vie nego dobar, tako da smo pre poetka napada etu uputili kroz umu i potoke, a jedno odeljenje
sa pukomitr al jezom koje je imalo zadatak da sa jugozapadne
strane napadne neprijatelja sa lea i na taj nain omogui izvrenje juria ete koja je napadala sa fronta. Odeljenje je svoj
zadatak u potpunosti izvrilo i pre poetka napada ete otvorilo je jaku vatru na pozadinske delove neprijatelja, stvorilo
zabunu kod njega i tako omoguilo eti da i ona u celini izvri
svoj glavni zadatak, tj. da razbije i protera neprijatelja u pravcu
Gornje Tuzle odakle je i doao. Gubici neprijatelja su bili dosta
veliki: 10 mrtvih i ranjenih. Od naoruanja je zaplenjen 1 pukomitraljez, nekoliko puaka, vea koliina municije. Nai gubici su bili 1 poginuo i 2 tee ranjena druga.
NAPAD NA IBONICU

Napad na andarmerijsku kasarnu u ibonici izvren je

17. oktobra. Irac je nastojao da se kasarna zauzme bez borbe,
putem pregovora koje je traio sa komandirom andarmerijske
stanice. Na pregovore smo ih dva puta, ah taj komandir na
ugovoreno mesto za pregovore doao je samo jadanput i pregovori nisu uspeh, jer komandir nije hteo da pristane na nae
zahteve da se kasarna sa posadom preda bez borbe i to odmah.
Komandir je stalno odgaao govorei kako je to nemogue
uiniti u vremenu koje smo mi njemu postavili. Sve to nas je
ponukalo da posumnjamo u njegovu iskrenost i doli smo do*
zakljuka da on oekuje dolazak pojaanja. Isto tako posumnjali
smo u iskrenost seljaka koji je sluio kao veza izmeu nas i
komandira stanice da on radi za andarme, pa smo zbog toga
odluili da se brzo izvre pripreme za napad na andarmerijsku
stanicu. Organizovah smo izvianje najpogodnijih mesta kja
31*

483

nam mogu da poslue za pribliavanje i iznenadni napad. Na

izvianju pored komandira nae ete Jusufa Jakubovia sa
Ircei su uestvovali i Franjo Herljevi, Ratko Peri i Av'o
Petkovi. Na svakom pogodnom mestu Irac bi detaljnije objasnio zadatak i odredio pravac napada za svaku jedinicu kao i
vatreni poloaj tekog mitraljeza. Odreen je signal za napad
dve crvene rakete. U prvi sumrak mi smo se prikupili u selu
Vakuf odakle su nae jedinice pole u napad, svaka u .svom
pravcu, i u toku noi zaposele poloaje. Vod pod komandom
Franje Herljevia imao je najtei zadatak da u toku noi pregazi reku ibonicu i da sa jugozapadne strane od sela Humci
i Navijovci napadne andarmerijsku kasarnu. Aco Petkovi sa
svojom jedinicom napadao je kasarnu sa severoistone sti me
od sela Vakuf, a jedinica pod komandom Ratka Peria napadala
je na centralnom delu, sa june strane od sela Piperi. Komandir mitraljeskog odeljenja bio je Radivoje Kovaevi i sa svojim
tekim mitraljezom nalazio se na severozapadnoj strani sela
Piperi, u jednoj maloj umi, udaljenoj od andarmerijske kasarne svega oko 300 metara vazdune linije. Napad je otpoeo
istovremeno sa svih strana posle datog znaka pa su kurumi
zasuh po kasarni takoe sa svih strana. Od iznenaenja i straha
andarmi se nisu smeli da pojavljuju. Mi smo to iskoristili pa
smo se kroz mrak uvukli u rovove i kasarnu gde smo poeli da
andarme ive hvatamo. Tom prilikom zarobili smo 20 andarma i zaplenih dosta puaka i jedan pukomitraljez kao i
veu koliinu municije i drugog vojnikog materijala. U magaciriima je bilo nekoliko bala vojnike odee i obue, velike
koliine ljudske i stone hrane koju smo mi odmah pa zauzimanju kasarne podelili seljacima. Rano izjutra nastalo je opte
veselje boraca i seljaka iz okolnih mesta koji su toga jutra pristigli i tako proslavili postignuti uspeh. Tada nam je dolo
nekoliko potenih muslimana iz sela Humci i Navijovci ljudi
koji su od kapitulacije bive Jugoslavije bih u prijateljskim
odnosima sa Srbima, titili srpska sela od ustakog terora. Nai
borci i seljaci su ih iskreno i toplo primili kao svoje ljude i zaplenjenu hranu i odelo smo podeli podjednako kako Srbima
tako i muslimanima.
NAPAD NA KORAJ

Zajednika konferencija predstavnika partizanskih i etnikih voa odrana je 24. novembra u kui Draga Gajia, na
putu Lopare Priboj, kod Vukosavaca. Konferencija je imala
za cilj da se u .prisustvu seljaka koji su pozvati iz okolnih sela
pozovu etnici na saradnju i da se udruenim snagama izvri
484,

napad na ustako uporite u selu Koraj. Sa partizanske strane

konferenciji su prisustvovali Ivan Markovi Irac, komandant
naeg odreda, komesar Fadil Jahi Spanac i Stevo Popovi, a
ispred etnika kapetan bive jugoslovenske vojske Stevo Dam-!
ljanovi Leko, kapetan Rado Tominevi, uro Bii i Radivoje
Kerovi. Prvi govornik bio je Irac koji je upoznao prisutne sa
znaajem saradnje izmeu etnika i partizana i objasnio ta se
sve moe postii ako se izvri napad na neprijatelja udruenim
snagama. Kao prvu zajedniku akciju Irac je predloio napad
na ustako uporite Koraj, a zatim na ostala neprijateljska uporita. Poznavajui etnike kao neorganizovanu i rasputenu
vojsku, Irac je otro postavio pitanje discipline i potpunog vojnikog reda prilikom zajednikog napada, naglaavajui da se
ne moe dozvoliti nikakva samovolja od strane etnika, da sve
zarobljene neprijateljske vojnike na licu mesta treba samo
razoruati i sprovesti u Operativni tab, da se stari ljudi, ene
i deca ne smeju zlostavljati i ubijati nego se moraju potovati.
etnikog komandanta Leku i ostale njegove komandante bilo
je teko u to ubediti da ne treba strogo postupati sa svim muslimanima koji se nalaze u Koraju. Oni su otvoreno na zboru
iznosili miljenje da je potrebno sve muslimane odreda poubi-,
jati poklati, kako to oni kau, sve ono to se nae pod fesom
i feredom, bez obzira na godine starosti. Ovakav etniki stav
prema muslimanima nasi predstavnici (Irac, panac i Stevo
Popovi) su najstroe osudili i otro kritikovali pred narodom.
Od prisutnih seljaka javio se za re Petar Mitrovi iz sela Labucke koji je poeo da vie na etnike komandante osuujui
svako ubijanje i klanje staraca, ena i dece napominjui kako
mi nismo ustae. On je istakao da se ne slae sa etnicima i da
u potpunosti zastupa miljenje Irca, panca i Steve Popovia.
Ali se Petar i zalagao da se izmeu etnika i partizana pronae
zajedniki jezik, napominjui etnikom komandantu Leki da
on sa svojim etnicima treba partizanima u borbi protiv ustaa
i Nemaca pruiti svaku pomo. Diskusija se na ovom zboru vodila i na kraju su etnici pod pritiskom nas i seljaka formalno
prihvatili da se zajedniki izvri napad'na Koraj i da e oni
potovati partizanske zahteve i odluke.

Odlueno je da akcijom rukovodi Operativni tab koji su'

sainjavali Irac i kapetan Leko. Dan pre napada, tj. 24. novembra izvreno je izvianje zemljita oko ustakog uporita
Koraj. Na izvianju su uestvovah svi komandiri eta i tom
prilikom sa odgovarajuih stajnih taaka preciziran je pravac
napada na svaku jedinicu. Posle povratka sa izvianja odran,
je zajedniki zbor svih partizana i etnika kada su formirane
kotone i napisana zapovest za napad. Bez obzira na etnika obeanja da nee ubijati nevine ljude, ene i decu prilikom napada
485,

na Koraj, na komandant Irac nije imao mnogo poverenja, pa

je posebno odrao sastanak sa svim partizanskim rukovodiocima i strogo podvukao da se pripazi na etnike, pa, ukoliko otponu sa nekim zloinom, mi smo duni da ih spreimo po svaku
cenu. Prema odluci Operativnog taba, ete su bile meoviiog
sastava, od kojih su formirane tri jake kolone sa sledeim zadatkom i to: sa severoistone strane napadala je Bijeljinskobranska kolona pod komandom Mirka Filipovia, ure Biia
i ora ojia; sa jugozapadne strane, od eha, druga kolona
pod komandom Ratka Peria s tim da jedan deo snaga uputi u
pravcu ustakog uporita eli, a glavnim snagama da blokira
i napada Koraj sa severozapadne strane; trea kolona pod komandom Franje Herljevia napadala je uporite Koraj sa jugoistone strane, od pravca Mamutove Vode preko sela Pukovac.
U selu Pukovac, na predlog kapetana Leke, trebalo je da ostane
Operativni tab, ali se sa tim predlogom Irac nije sloio i krenuo je zajedno sa junom kolonom. Napad je otpoeo tano po
planu, izjutra u 6 asova 25. novembra kada je sa svih strana
na dati znak zapucalo u isto vreme. Signal za poetak napada
bile su 2 crvene rakete koje su istovremeno osvetlile malu varoicu. Tada je po nama iz svih ustakih bunkera, osula jaka
puana i mitraljeska vatra. Juri se vri sa svih strana, gore
stogovi sena i slame na periferiji male varoice i etnici poinju sa svojim zloinakim delima, pale sve kue odreda i niko
ih u tome ne moe da sprei. Stari ljudi, ene i deca bee iz
kua, ali kuda i gde da se sklone kada puca sa svih strana i oni
upadaju u nae redove. etnici koriste ovu priliku i poinju
da ih ubijaju i kolju, a partizani brane zbog ega dolazi cio
sukoba. Za vreme borbe naao sam i video kako su tri etnika
koje sam ranije dobro poznavao uhvatili jednoga deaka od oko
14 godina, oborili ga na zemlju i jedan sedi na njegovim grudima, drugi ga dri za noge i ruke, a trei ga kolje kamom kao
jagnje. Kada sam video ovo, odmah sam, bez ikakvog razmiljanja, sa jo tri partizana fiziki napao etniku trojku, oterao
ih, ali sve je bila kasno, nismo ga mogli spasiti. Ovakvih i slinih primera klanja i pljake u toku napada od strane etnika
bilo je vie, pa ak i. takvih sluajeva da su etnici odabirali
.najlepe devojke koje su u kuama silovah, a potom kue spaljivah i devojke u njima. Posle kraeg otpora ustae su iskoristile slobodan prolaz sa severne strane uporita koji je trebalo
da zatvori etniki komandant Aco Medonji i pobegle u pravcu
e Brkog. Nae ete su brzo i bez velikih rtava uspele da uu u
centar ustakog uporita Koraj a tada su se etnici dali u pljaku i niko vie sa njima nije mogao da komanduje. U isto vreme
sa pravca Bijeljina Ugljevik osmotrili smo pokret jakih neprijateljskih snaga koje su se kretale u pomo korajskom upo486,

ritu od kojih nam je pretila velika opasnost da nas opkole i

onako nespremne iznenade i_ unite. Isto tako, jake ustake
snage krenule su od pravca eli sa zapadne strane u pravcu
Koraja koje je trebalo organizovano doekati i ne dozvoliti pristup zauzetom uporitu. Ovako ozbiljna nametnuta nam situacija prisilila nas je na brz izlazak iz Koraja na poloaje da bismo
to pre ponovo formirah ete koje su bile meovitog sastava
od partizanskih i etnikih snaga. etnike isterati iz kua koji
su se dali u pljaku bilo je nemogue zbog ega je Irac naredio
Mirku Fihpoviu da najhitnije povue sve partizane i da ih
stavi pod svoju komandu, i da najkraim putem krene na obezbeenje u pravcu Bijeljine i Ugljevika, a drugu, jednu jedinicu
Irac stavlja pod komandu Ratka Peria i upuuje u pravcu Celia sa zadatkom da zaposedne podesne poloaje na zapadnoj
strani uporita i sprei dolazak ustaa sa toga pravca. Ostali deo
odreda Irac je stavio pod komandu Franje Herljevia koji je
formirao kolonu i krenuo na jugozapadnu stranu u pravcu Zutavke i Mamutove Vode. Po izvrenju ovih zadataka i kada smo
se povukli iz Koraja ceo odred smo prikupili istog dana u selu
utavka i tu izvrili analizu akcije i otro svi skupa osudili etniku izdaju i zloine koje su oni uinili prilikom zauzimanja
Koraja. Posle te akcije potpuno smo se od etnika odvojili i
svaka dalja saradnja sa njima bila je nemogua.
NAPAD NA USTAKO UPORITE TEOAK

Majeviki partizanski odred u poetku decembra u svom

sastavu imao je pored velikog broja naoruanih terenskih grupa
4 ete koje su imale potpuno vojniku formaciju desetine i
vodove.- Svaka'eta u svom naoruanju imala je po 2 pukomitraljeza, a teki mitraljez koji smo zarobili u poetku ustanka
nalazio se uz onu etu koja je. izvravala najtee zadatke. Pre
poetka napada na Teoak nae ete su bile rasporeene na irem podruju Majevice, Semberije u trouglu izmeu reka Drine
i Save ukljuujui Posavinu do reke Bosne. Svaka eta je imala
svoj odreeni sektor na kome je izvodila akcije. Prva eta se
nalazila u selu Vakuf na severozapadnim ograncima Majevice
sa svojim isturenim poloajima u pravcu neprijateljskog garnizona Tuzle na jugozapadnoj strani, a na sever prema Humcima, Navijovcima i ehu. eta je bila rasporeena na sektoru koji je za nas bio najvaniji u to vreme radi odravanja
veze sa Tuzlom iz koje smo dobij ah razne materijale, obavetenja o neprijatelju i crpili sve izvore za snabdevanje naeg
odreda, zatim, u Tuzlu smo upuivah nae ljude koji su tamo
obavljah partijske i politike zadatke i tim pravcem iz Tuzle
487,

su dolazili ljudi za popunu naeg odreda. Ovaj pravac bio io

vrlo vaan i- zbog odravanja veze sa Ozrenskim partizanskim
odredom sa kojim smo celo vreme imali vrstu vezu i saradivali kako u vojnom, tako i u politikom smislu. Druga eta nalazila se na podruju sela Peljave i Priboja. Ona je bila orijentisana u pravcu neprijateljskog uporita Teoak od koga je u
to vreme pretila velika opasnost mnogim nezatienim selima
na Majevici, u prvom redu Rastonici, Gunjevcima, Priboju,
Peljavama. Bijeljinska eta u to vreme se nalazila u selu Korjenita, nedaleko od Bijeljine. Ona je izvodila svoje akcije na irem podruju Semberije, u pravcu Brkog i izmeu reka Drine
i Save. Branska eta nalazila se u neposrednoj blizini Brkog
gde je izvodila svoja dejstva i odravala vrstu vezu sa BijeIjinskom etom i partizanskom grupom koja se nalazila u Posavini u pravcu reke Bosne. Ove ete i terenske grupe sainjavale u Majeviki partizanski odred iji je tab u to vreme
bio u selu Vukosavcu kod Lopara. lanovi taba odreda bili su:
komandant Ivan Markovi Irac, komesar Fadil Jahi Spanac,
zamenik komesara Mirko Filipovi, zamenik komandanta Ra tko
Peri. Odred je u to vreme imao nekoliko stotina boraca naoruanih. pukama, sa 8 pukomitraljeza i 2 teka mitraljeza.
U tabu odreda odran je 2. decembra sastanak pod rukovodstvom komandanta Ivana Markovia Irca na kome je odlueno da se 4. decembra izvri napad na ustako uporite s. Teoak koje se nalazilo jugoistono od s. Vukosavci, udaljeno oko
10 kilometara od nas. Selo Teoak po svom prostranstvu i broju
stanovnika, spada meu najvea sela u istonoj Bosni. Uporite
je za odbranu vrlo podesno i branilo ga je oko 2000 neprijateljskih vojnika i to 1, 2. i 4. satnija este dopunske bojne sa sledeim rasporedom: Jasikovac, Snenica, Krstac i Bilalii. Pored
toga odbranu je podravala artiljerija iz rejona rudnika
Ugljevik.
Raspored naih eta za napad bio je sledei: Druga eta
pod komandom Franje Herljevia napadala je pravcem Snjenica Krstac; Bijeljinska eta pod komandom Mirka Filipovia od Mezgraja, Jasikovca, Agia i Krstaa; Branska eta
pod komandom Dora ojia od Trnaka, Carljakovia, Jasikovca, Agia, Krstaa; Prva eta pod komandom Krste Bjelctia nalazila se u s. Vakuf na svojim ranijim poloajima. Nju
nismo angaovali u borbi za Teoak usled toga to je obezbsivala napad i drala poloaje u pravcu Tuzle, Humaca, Navijovaca i eha i titila nau slobodnu teritoriju sa navedenih
pravaca.
Napad je otpoeo 4. decembra u 6 asova izjutra.
Svaka eta u svom sastavu imala je oko 60 naoruanih
boraca, a sa njima je krenuo i vei broj seljaka iz okolnih sela
488,

koji su bili naoruani vilama, sekirama i" si. orujem te se

tako uz svakog borca nalazilo po 56 nenaoruanih. Front napada ete bio j dosta veliki, pa je Druga eta napadala na
irokom frontu od oko 34 kilometra. Na tolikoj irini su napadale i druge dve ete Bijeljinska'i Branska. Drugu etu
podravao je i teki mitraljez sa vatrenog poloaja iz sela Gunj evci. Sve ete su imale zadatak da zauzmu centralni deo u
s. Teoak - Krstac. Druga eta je uspela da zauzhie i ovlada
zaseokom Snjeica i pod tekom borbom da zauzme Mejdn
(kotu 590) odakle je blokirala centar uporita 'Krstac. Bijeljinska. i Branska eta napadajui sa severoistone strane uspelesu da ovladaju zaseocima: erljaei, Jasenje, Jasikovac, Agii i
bile su podile u neposrednu blizinu centralnog dela uporita
Krstac gde su, usled izdaje etnika koje smo i ovaj put pokuah da uvedemo u borbu, bile prisilile da zastanu, i pod pritiskom jakih neprijateljskih snaga, morale su da odstupe od svog
zadatka zauzimanja Krstaa i spajanja sa Drugom etom.
One su ustakim protivnapadima bile odbaene u pravcu Jasikovca, a potom su se povlaile u pravcu Peljave Tobut. Druga
eta je takoe bila prisiljena da se pod borbom povue u pravcu
sela Priboj. Veze izmeu eta u toku napada bile su vrlo oteane, tako da Druga eta sa Bijeljinskom i Branskom nije tnogla da odrava nikakve veze.
Nalazio sam s kao lan taba Majevikog odreda izmeu
Druge i Branske ete gde sam se u zaseoku Jasikovac sastaosa komandirom Bijeljinske ete Mirkom Filipoviem koji je u
to vreme bio teko ranjen kroz desno rame pa je do mog dolaska bio previjen i kretao se u borbenom stroju svoje ete. Situacija je bila vrlo teka, pucalo je iz svake kue, iza svakog drveta i buna i izgledalo je da niko iv nee ostati. Borbe su sevodile za svaku kuu, za svaki korak zemlje.
U ovoj borbi nai gubici bili su 8 mrtvih, 12 ranjenih,,
meu kojima je bio teko ranjen komandir Bijeljinske ete
Mirko Filipovi. Bilo je dosta poginulih i ranjenih seljaka koji
su u borbi uestvovali bez oruja. Uspeli smo, iauko pod vrlo
tekim uslovima, da sve ranjene i poginule drugove pokupimo
i donesemo do u s. Priboj gde smo poginule sahranili, a ranjene
previli i uputili u nau bolnicu koja s nalazila u selu Vukosavci. Ustae i domobrani su imali oko 50 mrtvih i ranjenih..
Na napad na ustako uporite Teoak bio je velika opomena svim drugim ustakim uporitima i garnizonima u ovom
delu istone Bosne. U nama je narod video veliku vojniku i
politiku snagu. Na odred je iz dana u dan bio sve snaniji i
brojno sve vei. Po zavretku borbe u Teoaku nae su ete
otile na svoje ranije poloaje.
489,

BORBA NA MILADIJAMA

U tabu Maj evikog partizanskog odreda u selu Vukosavci

kod Lopara 10. februara odran je sastanak svib lanova taba
na kome je odlueno da se izvri napad na ustako uporite
Aganov han koji se nalazi u selu Miladije kod Brkoga. Za
organizaciju i rukovoenje napadom odreena su dva lana
taba odreda Fadil Jahi i Ratko Peri. Rano izjutra 11. februara sa oko 20 boraca krenuli smo iz sela "Vukosavci u selo
Korjenitu gde se nalazio tab Bijeljinskog partizanskog bataljona koji je imao zadatak da izvri napad na neprijateljsko
uporite Miladije koje je branila jedna domobranska satnija.
Zgrada u kjoj su bih domobrani nalazila se na jednoj uzviici,
oko koje su domobrani izgradili dovoljan broj fortifikacijskih
objekata. Neprijateljski garnizon u Brkom nalazio se blizu te
je neprijatelj mogao za vrlo kratko vreme da uputi svoja
pojaanja.
Nae jedinice su imale nepovoljne uslove za napad, naroito preko dana, jer je svaki pristup zgradi bio nemogu, s obzirom na brisani teren oko zgrade, a pored toga bio je i dubok
sneg. Imali smo dosta dobre podatke o rasporedu ustakih snaga
i o stanju kod njih. Znah smo da je komandir satnije ustaki
oficir i da su vojnici pripremljeni za borbu te na uobiajenu
domobransku predaju nismo raunali. Pristupili smo ozbiljnoj
pripremi naih boraca za napad. Smatrali smo da je za napad
dovoljno oko 100 dobro naoruanih i probranih boraca. Iz svih
eta izvrili smo izbor ljudstva i stavili ga pod komandu Mirka
Filipovia. Kasno uvee 11. februara krenuli smo iz sela Korjenita Raljev. Sneg je bio dubok, mraz, seoske prtine uske
i zavejane, no sve to nam je pokret oteavalo pa smo tek
posle pola noi stigli na odreena mesta odakle je trebalo krenuti u napad. Uputili smo jae snage na cestu u pravcu Brkog
i u pravcu elia odakle smo oekivali neprijateljsku intervenciju.
Posle upuivanja ovih zaseda kolone su krenule na izvrenje svog zadatka. Otpoeli smo sa blokiranjem neprijateljskog
uporita, a zatim sa napadom. Raljevaka eta pod komandom
"Veljka Lukia Kurjaka prebacila se preko ceste na severozapadnu stranu ustakog uporita te je u zajednici sa Posavskom
etom iji. je bio komandir Nikola Simi napadala sa jugozapadne strane od pravca Ceha. Druga eta napadala je sa istone
strane pa je ovim rasporedom celo uporite bilo blokirano.
Druga eta prva je dola na odreeni cilj za napad u neposrednu blizinu zgrade, na oko 20 metara. Napad je poeo po planu sa svih strana i neprijatelj je bio iznenaen tako da nas ni
njegove strae nisu primetile. Straare su pohvatah borci Druge
490,

ete. Borba je otpoela. Neprijatelj daje jak otpor. Oko zgrade

je bilo vie malih upa koje su nam dobro posluile z nepo.sredno pribliavanje. Borba je trajala oko 3 sata. Tada je jedna
naa desetina iz Druge ete upala u jedan mah rov blizu neprijateljskog tekog mitraljeza i ubila niandiju to je i nama
omoguilo da se lake prebacimo u neposrednu blizinu zgrade.
Rano izjutra nai borci su uspeli da priu neposredno do zgrade
i da ubacuju rune bombe. U tom trenutku dobili smo obave-tenje da se iz garnizona Brkog i eha kreu jake neprijateljske kolone. Ta vest nas nije pokolebala. Mi smo i dalje juriali. Nae bombe letele su kroz prozor. Tako je jedna bomba
Ikoju je ubacio Franjo Herljevi kroz prozor smrtno pogodila
komandira satnije. To je kod domobrana stvorilo paniku pa su
se posle ubrzo predah.
U ovoj borbi naroito se istakao Franjo Herljevi sa svojom Drugom etom. Zarobljeni domobrani (njih 50) sprovedeni
su u selo Raljevo. Plena je bilo dosta pa smo imali problem
kako sve to na brzinu evakuisati da ne ostane na bojitu. Pored
Ihrane, odee i obue zaplenjno je 50 puaka i jedan teki mitraljez. Odeu i obuu u balama su nosili zarobljeni domobrani
i nai borci, a ostali materijal (municiju i puke) brzo smo podelili po etama i vozih seljakim saonama koje smo pronali
u neposrednoj blizini. Vee koliine hrane koje smo zaplenili
"u magacinima podelili smo seljacima.
Poto nam je pretila opasnost od Brkog i eha, brzo smo
se prikupili i krenuli u pravcu s. Raljeva. Naredili smo naim
obezbeenjima prema Brkom i eliu da se povlae u naem
_pravcu. Kada smo povukli i jposlednjeg borca, ve su se- videle
neprijateljske kolone kako pristiu.
U borbi na Miladijama nai gubici su: jedan poginuo i
pet teko ranjeno. Poginuo je Savo Savi iz Posavske ete i tee
je ranjen pukomitraljezac iz Druge ete Vojko Mitrovi.
POGIBIJA IRCA, PANCA I DRUGOVA

Prva pojava etnika na Majevici i njihova politika prema

narodnooslobodilakoj borbi tetno se odrazila na razvoj ustanka u ovim krajevima. Oni su sabotirali i pokuavali da onemogue partizanima da uspeno izvedu bilo koju akciju. Otvoreno
su govorili protiv partizana i njihovog rukovodstva. Kasnije su
poeli sa hvatanjem i ubijanjem partizanskih kurira. Vrhunac
takve politike bio je u prvoj polovini februara 1942. godine
Ikada su etnici na jedan muki nain u Zlom Selu pohvatah
i razoruah sedam partizanskih kurira. Kuriri su iz Sejkovia
nosili puku za Majeviki partizanski odred. Meu pohvatanim
491,

kuririma bili su Veso Gavri, student iz Bijeljine i Ibro Kunusi. Stab Majevikog partizanskog odreda cim je o ovom
saznao poduzeo je'sve potrebne mere preko etnikog taba da
se kuriri puste na slobodu. I narod je na zborovima koji su odravani pismeno protestovao kod etnikog komandanta Leke i.
vojvode Kerovia. Nikakva intervencija nije pomogla da se kuriri puste na slobodu.
Naa situacija se pogorava. Postaje vrlo ozbiljna. etnici
nas vrebaju na svakom koraku a neprijatelj nas napada jakim
snagama. Ve smo obaveteni da priprema ofanzivu na nau
slobodnu teritoriju da e iz svojih jakih garnizona Tuzle,
Brkog i Bijeljine krenuti 20. februara na nae snage s namerom da ih uniti u roku od 10 dana. Sve ove okolnosti dovelo
su nae jedinice i rukovodstvo do ozbiljne situacije. Kakve odluke doneti nije bilo lako odluiti. Da bi se u celini situacija
razmotrila, odran je sastanak Okrunog komiteta Partije 18.
februara 1942. godine na kome sam i ja uestvovao. Na sastanku
je odlueno da se odmah o ovoj situaciji obavesti Glavni tab
Bosne i Hercegovine i da se trai vojna pomo, po mogunosti
da nam doe Prva proleterska brigada koju smo svi eljno oekivah. Izvetaj je napisan i po kuriru upuen u Sekovie kod
Bira. Potu je nosio Jovo Radovanovi Jova sa jo tri druga, u
obezbeenje je vrila do Majevice Jelice Druga eta. N sastanku je dosta diskutovano o razvoju ustanka u Posavini kome
je po Irevom miljenju ranije trebalo pokloniti vie panji:
kako u pitanju razvoja partizanskih snaga, tako i u pitanju vee
vojnike aktivnosti posavskih partizana koji su od nas bili udaljeni oko 20 kilometara. Jusif Jakupovi Mrki u svojoj diskusiji
je naglasio da Pero uski, kao najodgovorniji partijsko-politiki
i vojniki rukovodilac za to podruje, mora vie angaovati u
radu sve komuniste na tome terenu kako bi partizanski pokret
postao to masovniji. N predlog Spanca koga su svi drugovi
podrali odlueno je da se ubudue tab odreda obezbedi jednim vodom iz Druge ete koja se u to vreme nalazila na poloaju Po vrnice, nedaleko od_Gornje Tuzle, a udaljena od taba
odreda oko 15 kilometara. tab odreda u to vreme nalazio se
u selu Vukosavci bez ikakvog vojnikog obezbeenja, a dosta
udaljen od svih eta, pa mu je pretila vehka opasnost od etnikog napada. Reeno je da se vod 19. februara uvee povue
iz Druge ete. U vezi s tim napisano je nareenje koje je
Irac potpisao.
Ovih dana dobili smo obavetenje da etnici vre pripreme da nas napadnu. Mi smo se nali u nepovoljnoj situaciji.
Vod iz Druge ete koji je trebalo da doe nije jo stigao usled
udaljenosti a mi smo posumnjali da su kurira koji je nosio nareenje etnici uhvatili. Tada je Irac naredio da mi, lanovi
492,

taba, lino vrimo obezbeenje, drimo strau i idemo u patrole dok ne stigne vod Druge ete. Raspored straarskih mesta Irac je sam izvrio i on je bio prvi na strai a zatim svi po
redu kako je to on odluio. Preko cele noi mi smo se sami
smenjivali i stalno oekivali kada e vod da pristigne i preuzme obezbeenje taba. No je prola, voda nije bilo, a etniki napad na tab odreda otpoeo je rano izjutra 20. februara
1942. godjrie. U tab odreda je ula.Mevla Jakubovi i poela
sa vrata da govori Ircu kako se etnici u streljakom stroju i u
kolonama kreu u pravcu taba. Poleteli smo ka prozoru i videli
-etnike kolone koje su bile u neposrednoj blizini, ria oko 50
metara. Bili smo raskomoeni, neko u koulji, a neko tek to
se obukao i stavio kapu na glavu. No, brzo smo se snali i zgra-r
bili oruje. Irac je izdao potrebna nareenja ta ko ima da radi.
Svaki od nas najveom brzinom krenuo je na odreeni zadatak.
Albin Herljevi i Sejdo Karamehmedovi brzo iskau iz kue
i zauzimaju poloaj ispred taba na severoistonoj strani, na
udaljenosti od oko 20 metara; Ratko Peri izlazi pred tab, zaustavlja etniku kolonu te na taj nain stvara potrebno vreme
Ircu, Spancu i ostalim drugovima koji su se nalazili u tabu da
se to bolje pripreme za odbranu. etnici u koloni (njih 12)
dolaze pred tab, otvaraju vatru iz puaka i upadaju unutra
gde otpoinje borba na ivot i smrt. Irac, panac, Mrki, Pero
uski doekuju etniku desetinu, koja je sva izginula. Borba
u sobama traje 23 minuta, a zatim se iz kue preko mrtvih
etnika izleteli Irac i panac, poleteli kroz vonjak pravcu
potoka koji se nalazio na jugoistonoj strani od kue, udaljen
oko 500 metara. Tu se nalazila etnika zaseda, za koju mi nismo znah, pa su Irac i panac, nalazei se ispred nas, naili na
zasedu i u kratkom okraju (23 minuta) tu i poginuli.
Odmah za Ircem i pancem u rastojanju od oko 100 metara krenuli smo Albin Herljevi, Sejdo Karamehmedovi i ja.
Tom prilikom poginuo je Albin i Sejdo dok sam ja uspeo da se
provuem kroz jedan potonjak do kue Boka Mijatovia u
kojoj sam se sklonio da bi mogao da saznam ta se sve desilo.
Posle zavretka borbe poslao sam Milicu, erku Boka Mijatovia, da vidi ta se sve zbilo. Milica, inae dobra naa omladinka, krenula je u zgradu gde je bio smeten na tab da prikupi podatke o etnicima i da uhvati vezu sa naim drugovima
ako je koji ostao iv. Od ivih drugova Milica je pronala jedino Jusuf a Jakubovia i njegovu drugaricu Mevlu koji su se'
sklonih u kuu Jovana Pajkanovia. Milica je Jusufu rekla da
se ja nalazim u njenoj kui i da je potrebno da se- sastanemo
radi dogovora o daljem radu. Istog dana kasno uvee u prvi
sumrak Jusuf, Mevla i ja smo se sastali u kui Jovana Pajkanovia i doneli odluku da se te noi probijemo iz sela Vukosavci
493,

ENE MAVE U USTANKU

P r e rata u Mavi nije bilo ena lanova KP, ali je demokratski

uticaj na njih bio vrlo jak zahvaljujui politikoj aktivnosti mueva, brae i oeva. Zelenaki dugovi u Mavi doveli su do siromaenja mavanskih seljaka, ime je rasla opozicija prema
postojeem reimu. Na strani opozicije nalazile su se ene, iako
mnoge nisu znale ta ona znai, ve pomaui mukarce u borbi
protiv starog reima, znale su da se oni bore za neto bolje.
Otuda i velika zainteresovanost ena za ishod dogaaja koji su
.se zbivah krajem 1940. i poetkom 1941. godine. Starije ene,
znajui ta je rat i kakav je okupator, oivljavale su u seanju
popaljeni Prnjavor, umrle u kreanama, obeene i postreljane
u Lenici; a sada, ponovo taj isti vaba koji je u crno zavio
Mavu, namerava i njihove sinove i keri da napravi robljem.
ene su bez dvoumljenja bile na strani onih koji su protiv
okupatora.
Proterivanjem Jevreja iz okupiranih zemalja, a po okupaciji Jugoslavije iseljenjem srpskog ivlja iz Bosne, Hrvatske
i Vojvodine, Mava je postala stecite ljudi koje su Nemci prognali sa njihovih ognjita. S leve strane Save i Drine masovno
su ubijani Srbi. Drina je svakodnevno pronosila leeve ena,
ljudi i dece, to se duboko urezalo u svesti mavanskih enas
nagomilavalo bol u srcu i stvaralo otpor prema teroru okupatora. Zato su ene Mave poziv KPJ na ustanak i shvatile kao
svoju obavezu da se bore protivu faistikog zla. U veini sela
Mave, pred ustanak je bilo po dva do tri lana KP koji su pripremali mase za ustanak, a preko raznih sastanaka i skupova
organizovah i pohtiki rad sa enama, kao: teajeve prve pomoi u Prnjavora, titaru, Belotiu i jo nekim mestima; prouavan je proglas CK KPJ za ustanak; itanje pria i pesama,
odlomaka iz knjiga Kako se kalio elik i Ljubim, asopisa
501,

Sorde Andrejevi Kun: PORED POGINULOG DRUGA (crte)

ena danas i drugo. Formirani su i aktivi ena u:. Bogatiu,

Stitaru, Badovincima, Glogoveu, Glucima, Prnjavoru, Petkovici, Klenju, Noajskom Salau i jo nekim selima, koji su pred
ustanak okupljali preko 50 drugarica.. U danima ustanka ovi
aktivi ena bili su jezgro za okupljanje ostalih ena tog sela i
predstavljah siguran oslonac u nizu partizanskih akcija. ene
su bile budni straari za vreme odravanja sastanaka komunista, uestvovale su u sakupljanju oruja i municije, brinule o
smetaju i ishrani ilegalaca, amgaovale za prikupljanje podataka o neprijatelju.
Seam se kako je, zahvaljujui budnosti ena, onemogueno hapenje Mike Mitrovia Jarca, lana OK u Mavi, za
kojim je tragala andarmerija. Oko 25. juna, u zalazak sunca,
odeven u seljako odelo i sa zobnicom preko ramena proao je
Mika kroz Badovince. Pranjavim putem urio je na sastanak
kod Zivana Vulovia. Morao je proi pored andarmerijske stanice u Badovincima. Njegova visoka figura sa gustim crnim
brkovima privukla je panju komandira Rajka, koji je spazivi
ga istrao iz stanice i poao za njim. Najednom se pred Rajkom
stvorie dve Ijubopitljive ene:
Ako svrati kod Vulovia, onda je o n . . . promrnalja
andarm za sebe.
Ko on? upitae ene, posmatrajui as Rajka, as
onoga koga je on pratio. Mika Mitrovi u Badovincima nije bio
nepoznat. enska intuicija i ovde je dola do izraaja. Brzo su
obavestile Zivanovu enu i tako Mika te veeri nije pao neprijatelju u ruke.
Uticaj KP na ene Mave bio je veliki. Formiranjem Mavanskog odreda priliv drugarica u odred bio je toliki da ih sve
nisu mogh primiti. Nametnula se potreba formiranja okrunog
aktiva ena, koji bi davao smernice i odreivao zadatke enama
u pomoi frontu. Okruni aktiv ena su sainjavale: Vera Blagojevi, student medicine, lan OK za Sabac, visoka, smea
dvadesetogodinja devojka, koja nas je svojom neposrednou
i linim primerom uila kako se voli zemlja; Zora Begenii
Minderovi, sekretar Mesnog komiteta KPJ za Babac; Lala Ivkovi, Zora Simeunovi i druge. Rad sa enama Mave stalno
je dobijao nove oblike, postajao organizovaniji i pristupaniji
za vei priliv ena.
FORIVIE RADA SA ENAMA

Radionice su bile najbolja forma organizovanog rada pozadine NOP-a, a posebno pomo ena za front. Formiranje radionica otpoelo je u drugoj polovini avgusta 1941. godine, to
32 Ustanak 1941.

407

je uslovilo vei priliv boraca u Mavanski partizanski odreci:

snabdevanje boraca arapama, rukavicama, demperima i vaom.. Inicijativu za organizovanje radionica dale su drugarice.
Na njihov predlog, oko 20. avgusta u selu Petkovici organizovan a je radionica- rublja u kojoj su radile: Stefica Kos jer, Mirjana Jovanovi,.Jelena Kosovac, Kaja Garibovi, Ljubica Doli
i druge. Njihov rad se nije svodio iskljuivo na izradu rubJja,
ve su organizovale i rad po kuama, okupljajui veliki broj
omladinki za pomo NOP-u. Omladinke su trale oko nas i traile posla, bile srene kad bi dobile i najmanji zadatak.
Krajem avgusta, Okruni komitet i tab odreda doneli su.
odluku da organizuju ovakve radionice i u drugim mestima,
zbog ega su drugarice iz odreda tamo upuivane i u radu sa
enama pruale jo veu pomo frontu. Radionice koje smo
osnovale po selima razlikovale su se od radionica u Petkovici
utoliko to su ene sada unosile svoje maine, radile po ceo dan.
iako nisu bile pripadnice odreda. Ovakav tip radionica bio je
pristupaniji za masovni rad sa enama sela". Pri radionicama ^u
organizovani sastanci, itane vesti i proglasi OK Sapca narodu
Mave, pevane partizanske pesme, to je okupljalo i seosku
omladinu. Rad sa enama na ovakav nain nije bio samo materijalno'koristan, ve je doprinosio i njihovoj privrenosti za
NOP. Mreom radionica rukovodila je Lala Ivkovi, a i svaka
radionica posebno je imala svog rukovodioca: Ljubica Petrovi
Pavlovi u Bogatiu, Radmila Tanasi u Petlovai, Mara Jockovi u Lipolistu, Ljubica Deh Batanovi Ribarima, Milena
Lazarevi u Glucima, Ljubica Velmezovi u Prnjavoru itd.
Formiranje radionica predlagali smo iia konferencijama, grupnim sastancima ih pojedinanim razgovorima sa enama. Uglavnom za nepunih 15 dana formirah smo oko 10 radionica, sa 40
ivaih maina. Oko 120 ena, koje su znale da iju, bile su
stalno angaovane na izradi vea, a pored toga, masovni skupovi
ena i omladinki bih su i na drugim poslovima: pravljenju zavoja, predenju, pletenju i slino. Svakodnevno se u radionicama
nalazilo po 20 do 30 ena, to je predstavljalo sohdan kolektiv
i za masovan politiki rad.
Materijal i konac za radionice dobijao se manjim delom
od odreda (zaplenjena roba od trgovaca saradnika neprijatelja), a gro materijala donosile su ene od svojih kua i rodbine.
Ne znam da h je bilo ijedne ene koja svojim prilogom nije
uestvovala u sabirnoj akciji za front, dajui priloge u platnu
(bezu), arapama, pekirima, demperima i vuni. Nije bio
redak sluaj da su majke davale delove devojake spreme svojih
keri. ene su znale da na svojstven nain ak i prekore one
koje pokazuju krtost u prilozima za NOP. Jednom kad smo u
Ribarima posetih najbogatiju kuu u selu i domaica dala
498,

komad platna, njene kominice su uglas povikale: Nemojte

joj deco zameriti, sirota je ena. Evo mi emo za nju dati -
iznosei kao svoj prilog: saiveni ve, arave, jastuke, opredenu vunu, dempere i rukavice. Stara se, postiena neopaeno
povukla.
Velike koliine materijala dobij ale smo preko sabirnih
akcija u selima gde nije bilo radionica. Stvari koje je trebalo
preraivati zadravale smo u radionicama, a gotovu robu slale
tabu odreda, odakle je raspodeljivana po etama.
SUSRET SA ROBIJAIMA

Avgusta meseca 1941. godine formiran je pri tabu odreda

Kulturno-propagandni odbor u "koji su uli: Vera Blagojevi,
lan OK, Zora Begenii Minderovi, Mila Bajalica, Zika Popovi, Sele Jefti i Raja Jovanovi. Odbor je organizovao izdavanje vesti, zidnih novina, umnoavanje odlomaka iz prigodne
literature, skeeve, horske pesme, recitacije i drugo. Formiran
je i hor, preteno od ena koje su radile u radionici, koji je
pripremao manje programe. Hor je prvi nastup imao u Petkovici i skromnim programom obeleio susret s komunistima koji
su pobegh sa robije iz Sremske Mitrovice. 21. septembra popodne u mirnom seocetu Petkovici ispod Cera bilo je sve
spremno za doek dragih robijaa. Seljaci su se okupljah
pred zgradom taba odreda, a Ijubopitljiva deca kao i uvek bila
najnestrpljivija za poetak programa. I drugovi iz taba su nestrpljivi. Baa kuvar trkarao je oko kazana, nastojei da pokae svoje kuvarske sposobnosti pred tako vanim gostima.
Drugovi i drugarice iz radionice jo jednom pregledaju ve a
ljudi i ene po grupama prepriavaju ono to se saznalo o bekstvu drugova sa robije. Hor drugarica i kulturna grupa kao da
su nervozni od iekivanja susreta. Kad se kamion pojavio na
ulazu u dvorite i ugledavi mitrovane u robijakim odelima, iz enskih grla razlee se pesma:
Hajd' u kolo robijai,
slono zaigrajmo,
Mitrovanku
zapevajmo,
sada je sloboda..,.

Na ovu, malo preraenu pesmu kao da otpozdravi muki

hor_ Internacionalom. Po zavretku te male sveanosti, drugovima robijaima je predat ve i odelo, izraeni u partizanskim radionicama, te za pola sata sive uniforme zamerii mavansko odelo. Na kraju kuvar Baa servira drugovima i veeru
po rnavanskom obiaju. Pojedinano smo se interesovale za
32

499

svakog. Podataka mnogo nismo dobili, izuzev za staroga Spaso i a

Stejia, da je jedan od atentatora na kralja Aleksandra Karorevia i da je zbog toga godinama prebijan u samici zbog
ega se sada ovako teko kree. Za sve vreme bio je predmet
nae posebne panje.
Pole odmora komunisti mitrovani su rasporeeni po
selima. Oni su mnogo uinili naroito u politikom obavetavan ju naroda. ene Mave su preko radio-vesti, koje je umnoavao Kulturno-prosvetni odbor, inae redovno obavetavane
o dogaajima na frontu. Radionice su bile ukraene parolama
koje su narod pozivale u borbu protiv okupatora: Ni zrna ita.'
ni grama masti, ni mesa nita i opet nita ne dati neprijatelju! Sve za front! Smrt faizmu sloboda narodu!,
Zivela bratska slovenska Rusija! i sline.
ISHRANA ODREDA, U AMBULANTAMA I BOLNICI

Bataljoni i ete Podrinskog partizanskog odreda sve do

povlaenja iz Mave znali su samo za domau hranu, zahvaljujui u prvom redu aktivnosti ena koje su se takmiile koja
e borcima pruiti bolju ishranu. Ako je odred logorovao van
sela, hrana se iznosila kolima na poloaj. Zene su istravale iz
svojih dvorita nosei sir, meso, slaninu, voe, kajmak i sve
stavljale u kola. Badovinanke su u odred slale ak kolae i
slatko. U septembru se Podrinski odred pripremao za napad
na Sabae, zbog ega su stigli i delovi Valjevskog i Posavskog
odreda, a ime se pred ene Mave postavio zadatak kako organizovati ishranu za preko hiljadu partizanskih boraca. Prvi
put se postavio i zadatak kako prihvatiti vei broj ranjenika?
Stab odreda je i za to naao reenje, zahvaljujui aktivnosti
ena, pa su kola puna namirnica i dalje uredno stizala na front.
Zene su u tom pogledu znale i da naprave i prijatno iznenaenje. Sveano odevene, sa buketima cvea, doekivale su partizanske jedinice koje su odlazile ka Sapcu, kitile borce i oruje.
Jedan jedini top, koji su imali partizani pri napadu na abac,
bio je sav u cveu.
Iako prvi put stupaju na politiku pozornicu, ene Mave
su se pokazale kao ozbiljna,snaga NOP-a, a njihova svest naroito je dola do izraaja pri evakuaciji ita i drugih namirnica
prema Krpnju. Uz puno angaovanje ena, za nekoliko dana
. i noi izvezeno je iz Mave oko 500 vagona penice, kukuruza,
pasulja, masti, stoke i drugih namirnica, a ene su po itav
dah i no neumorno pratile kola ka Peckoj, liavajui se i najnunijeg odmora.
500,

Porastom odreda i njegovim sve eim akcijama, nuno,

se nametala potreba formiranja ambulanti za prihvat ranjenika. Prve ambulante organizovane su u selima Stitaru i Taba-.
noviu a njima je rukovodila dr Lipmian (poginula 1943. godine,
u Bosni), a njen struni saradnik bila je bolniarka Detela.
U radu su im najvie pomagale drugarice iz odreda, (Ljubica
Kopunovi, Ljubica Popovi, Darinka Vlajini, Radojka Stanko vi) i ene sa sela koje su negovale ranjenike, istile ih, prale
i hranile, koje su po grupama deurale u ambulanti. Dragom
polovinom avgusta u selu okeini formirana je i partizanska
bolnica, smetena u manastirskim zgradama. Upravnik bolnice
bio je dr 2ika Jankovi, a stalni bolniki personal bile su drugarice iz odreda: Rua Samardi, Milica Joki, Cveta uri,
Jelka Opai i druge. One su prvo uredile manastirske zgrade
za potrebe bolnice, angaujui i ene iz okolnih sela, koje su
dolazile u grupama od 1015 i itav dan ostajale ,na radu, a
zatim ih smenjivale druge.
U bolnici je bilo oko 35 postelja, pa su ovde smeteni samo
tei ranjenici. I pored toga to je bolnica imala svoju kuhinju,
ene okolnih sela su vrlo esto donosile, hranu i voe, tako. da
su ranjenici uvek imali dovoljno hrane, a nena re i neophodna
usluga za bolesnika vezanog za postelju nisu izostali. Laki
ranjenici smeteni su po kuama, strunu brigu o njima vodili
su lekar i struna bolniarka, a o ishrani, pranju, ureenju
prostorija, brinule su ene toga sela. Angaovanje ena na ovim
poslovima i njihova privrenost NOP-u doveli su, u danima
povlaenja odreda sa terena, do vehkog priliva ena i , enske
omladine u odred.
POVLAENJE DRUGARICA U ODRED

28. septembra otpoela je neprijateljska ofanziva. Avioni

mitraljiraju sela. Sve ee uju se eksplozije, izvijaju se gusti
stubovi dima. 'U selima zapadno od Sapca narod ne veruje da
e Nemci prodreti do Drine. Skupljaju se u grupama i uznemireni komentariu dogaaje. Nedelja, oko 16 asova. Dola
sam iz Badovinaca u Ribare. Priala sam mitrovamma : Budi,
Mutimira Popoviu, Milou, Milanu Marinkoviu metalskom
radniku i ostalima o formiranju radionice u Badovincima i
raspoloenju ena. Sluajui me paljivo, inilo mi se kao da
sa mnom dele radost. A onda, tiho mi saoptavaju: Povlaimo
se. .. Gde, kako, zato? Nema mnogo vremena za objanjenja..
Maine i ostali inventar brzo smo razneli po kuama. Pravac ,
povlaenja je selo Petkovica ka Ceru. Na ulazu u Petkovicu.
saekivao nas je Duko Ostoji (lan OK) i obavetavao, o pravcu
501,

kretanja. S nama odstupa veliki broj ena i dece. Ispred nas

su sprovedeni zarobljeni Nemci, koji su bili smeteni u magacinima na Kosovcu. Nemaki avioni, raunajui da se tu nalazi
tab odreda, bombardovali su Kosova^ pa je i veliki broj zarobljenih. Nemaca tu izginuo. Neki su se tada razbeah po kukuruzima, pa su ih seljaci hvatali i privodili u tab. Bombardovanje je preivelo dvadesetak Nemaca, koji su do povlaenja
bili smeteni u Petkovici.
No se spustila, kad smo se uspeh na vrh Cera. Borba se
utiala. Bilo je svee. Zaloili smo vatru i kraj nje proveli no.
Osvanuo je lep i vedar dan. Oekujui bombardovanje pripremali smo se da napustimo Cer. Od Mitrovice i apca dopirala
je pucnjava. Odred je vodio borbu i povlaio se. Oseao se
miris dima i paljevine. Gorelo je svako selo kroz koje su Nemci
prolazili. Na Ceru je zarobljeni nemaki oficir osuen na smrt.
Povukli smo se prema Tekeriu i Milni i smestih u kolu i kuo
ko nje. Nemake tuke popodne su bombardovale Cer.
30. septembra krenuli smo preko Sipulje i Cvetulje za
> Krupanj. To su najsiromanija sela Jadra. Pored toga, potukao
ih je i grad. Zbunjeno- i zabrinuto posmatrali su seljaci velike
grupe Mavana, koje ure prema planinskim krajevima. Zastali
smo pred jednom kuom da se odmorimo. Strina, ima li...?
hoe neto da pita jedna drugarica zabrinutu enu, a ova
kao iz zapete puke: Nema deco, pobio grad! odgovori i
ne saekavi ta se od nje trai. Pa zari vodu? dobaci jedan
drug smejui se. ena, oigledno zbunjena poslednjim pitanjem
poe da se pravda: Mnogo je prolo sveta i sve to sam imala
peenog hleba podavala sam.
Nastavismo put za Krupanj. Sa nama je odstupalo i nekoliko drugova mitrovana: Buda, Milo, are, Pako i drugi.
Hranu nismo nosili pa smo se usput potkrepljivah trnjinama,
koje smo brali po plotovima. Stigavi u Krupanj 1. oktobra,
smestili su nas u zgradu fabrike. Jedna grupa drugarica je zadrana u bolnici, a nas 40 smo krenule za selo ljivova. Na
ulazu u ljivovu doekale su nas ene sa toplim obrokom. Bio
je to prijatan susret; saoseanje u tekoama brzo nas je sprijateljilo. Radionicu smo smestili u kuu Vukovia. Njome je
rukovodila Mila Bajalica. Jednu grupu mitrovana, uoi njihovog odlaska na partijske zadatke, opremile smo potrebnim
veom. I tek to smo razvile rad, ne samo U radionici ve i
meu enama sela ljivove dolo je nareenje da krenemo
prema Peckoj, a smestile smo se u zgradi kole sela Gunjaci.
Ovde je rad sveden na politiko informisanje drugarica, jer
nije bilo uslova da radionica organizuje i proizvodnju. Pod
rukovodstvom Vere Blagoj evi prouavale smo istoriju SKP(b).
5 02

Tih dana je nekohko drugarica kandidovano za lanove KPJ,

a neke su primljene u SKOJ.
Posle bombardovanja Pecke, radionica, bolnica i komora
su povuene za Ljuboviju, gde su nas etnici iznenada napali
za vreme ruka. Pokuali smo da se probijemo preko Ljubovije
u Bajinu Batu. No, kako su nae snage bile svakodnevno zauzete borbama sa Nemcima, to je jedna etnika jedinica iskoristila i zaposela Ljuboviju, i nisu nam dozvolili prolaz za
Bajinu Batu. Nedostatak slobodne teritorije i bez mogunosti
da se neto organizovano uini za snabdevanje boraca* na frontu,
u ve zahladnelim danima, kao i veliki broj neborakog
osoblja oteavah su pokretljivost odreda. Zbog toga je krajem
oktobra odlueno da se iz Ljubovije vrate u svoj kraj sve drugarice koje nisu kompromitovane. Tako je od 60 drugarica
u odredu zadrano samo 13 (lanovi i kandidati KPJ i lanovi
SKOJ-a): Vera; Blagojevi, Mila Bajahca, tefica Kosjer, Mirjana Jovanovi, Lala Ivkovi, Zora Begenii, Marija Zaplati,
Kaja Garibovi, Cana Stanisavljevi, Dana Mladenovi, Ljubica
Petrovi, Dara Bogdanovi i Ljubica Deli. Teko je bilo saoptiti drugaricama odluku da napuste odred i da se vrate u svoj
kraj, ubediti ih. da emo se na prolee opet sresti s njima. Znah
smo da su one za odred dale sve to su mogle i umele, prile
mu najiskrenije i u njemu gledale svoju zatitu, lepu budunost, osetile i zavolile nov ivot.
Kuda emo sad? Natrag u Mavu! Zar tamo gde su
Nemci i decu ubijah? Mislite li vi da emo moi opstati do
prolea? A da li emo uopte stii do Mave? bila su pitanja,
a istovremeno i protesti drugarica. Protivile su se odluci i
zajedljivo dobacivale nama, koje smo zadrane u odredu. Bilo
je plaa, svae, molbi da ostanu, ah uzalud. Odluku je trebalo
sprovesti. Bolno je bilo gledati kako bose gaze po onom smrznutom oktobarskom blatu i odlaze u neizvesnost. Dugo sam gledala za njima, a poslednji njihov pogled oseala sam kao optubu. Gde idu? lebdelo je pitanje svima nama na usnama.
Streljae ih svako je to znao. I svaka od nas je na svoj
nain preivljavala ovaj teak rastanak.
Krenuli smo niz Drinu, u Gornju Bukovicu, prema Bajinoj
Bati. Kolona toga dana nije bila vesela kao obino. U Bukovici
smo se smestile u jednu kafanu i pokuale da organizujemo
rad. Sve se svodilo> na izradu arapa, dempera i rukavica. Marterijal za rad nosili smo sa sobom. Ni tu nismo dugo ostali.
Prodrevi za Uice, Nemci su rudnik u Stolicama napustili neoteen, pa smo dobili nareenje taba odreda da se naa grupa
iz Bukovice vrati u Stolice. Usput nam se ponovo prikljuilo
15 drugarica (Seka Mirkovi, Vida Gladovi, Jelka Opai,
aja Dukovi, Milena Kosovac, Duanka Krsti, Draga Maleti,
503,

Ljubica Kopunovi, Milica Jaki, Dara Petrovi, Nada Ostoji.

Slavka Veselinovi, Jelena Stojkovi i Cveta Buri), koje su se
pri povratku iz odreda zadrale u selima Raevine.
U Stolicama je novembra meseca formirana radionica za
izradu vea i odela. U njoj je tada radilo oko 30 drugarica.
U rudniku je, pored povoljnih, uslova za formiranje radionica
za izradu vea, odela i obuarske radionice, bilo uslova i za
druge aktivnosti. Zbog tople vode iz rudnika bilo je lako organizovati perionicu, pa su ete povremeno dolazile na kupanje.
Poboljani su uslovi za pranje vea, krpljenje odela i obue.'
esto, dok su borci spavali i odmarali se, drugarice su im pralo
ve i krpile odela. Sada smo se nalazili u neposrednoj blizini
odreda, koji je vie mogao da oseti nau pomo. Prvi put posle
povlaenja iz Mave imah smo uslova za organizovan politiki
i kulturno-prosvetni rad. Delatnost Kulturnog odbora manifestovala se kroz izdavanje radio-vesti i biltena. Povremeno je
na konferencijama davan i pregled politikih dogaaja. Na tim
naim skupovima uvek bi prisustvovao neko iz taba odreda.
Tu smo odrali i konferenciju posveenu proslavi oktobarske
revolucije.
Pored tekuih problema, reavano je i pitanje pikiranja
na so, jer u novembarskim danima nismo oskudevali u hrani,
ali sve se kuvalo bez soli. Kuvar Svetislav Trifunovi Baa je
i pored svih naredbi da se so preda, nosio u nedrima jedan
zamotuljak. Saznale smo za to i poele da obleemo oko njega.
Jednog dana reio se Baa da uini dobro elo. Oprezno odveza krpe i dade nam po jedan grumeni. Dana Mladenovi
i ja sjlirismo se na ruak ne osohvi ga ne znam kako, ali, tek,
znale smo da je osoljeno. Na prvoj konferenciji, kad je doao
as kritike i samokritike, Duko Ostoji, lan OK, upita: Ima
li ko ta da kae po ovoj taki dnevnog reda? Nastade tiina.
Da vam pomognem ree Duko. Zato se neke drugarice
okupljaju oko Bae? Nas dve sagosmo glave od stida i jedva
progovorismo da smo traile soli i kao deca obeasmo da vie
nikada neemo uiniti takvu, greku. A Baa, zbog nae samokritike, sutradan bi prinuen da spusti zaveljaj soli u kazan.
NA SPECIJALNOM ZADATKU

Borbe su uestale. ete nemaju mira. etnici nas sve ee

napadaju. Tekoe se poveavaju. Novembar je izuzetno hladan.
Rezerve u odei brzo su nestajale. Iako smo u blizini bogate
Mave, tamo ne moemo. Sela june Mave pretvorena su u
vojne logore neprijateljske vojske. Rad u radionici je ugroen
zbog nedostatka konca. tab odreda poinje da angauje dru504,

garice i na drugim zadacima. Mirjanu Jovanovi i Canu Stanisavljevi alju po zadatku u Vrhovni tab; Milu Bajahcu u
Sabac, Koju Garibovi i Daru Bogdanovi upuuju da obavetavaju o neprijateljskim snagama na pravcu njihovog kretanja.
Mene upuuju u Loznieu.
Put za Loznieu vodio je preko Kostajnika i Korenite.
Nemci su drugom polovinom novembra nastojali da se probiju
za Valjevo, pa je iz Loznice krenula konjica, artiljerija i biciklisti. Poloaje na Bubnju i Krstu (raskrsnica Valjevo Loznica Krupanj) drao je bataljon Danila Bakia.1 Borba je
otpoela u popodnevnim asovima. Ila sam u pravcu loznike
ete, urei da stignem na vreme. Na poloaju sam se pojavila
preobuena u seljako odelo i sa korpom jabuka u ruci, ba u'
momentu kad se eta povlaila prema umi. Na heu boraca
ogledao se umor. Usta su im suva, a u uglovima ispucanih usni
beo trag osuene pljuvake. Iako umorni, u oima im je blistalo.
zadovoljstvo. Potukli su Nemce i oterali ih natrag. Plen jedva
nose. Zarobili su desetak bicikla, radio-stanicu, dosta municije.
Sve tako rei bez gubitaka. Nemci su toga dana pokupili svoje
mrtve, meu njima i jednog vieg oficira i vratili se poraeni
u Loznieu.
Pojava seljanke sa korpom jabuka na poloaju razvedri
borce. Oseali su neodoljivu e. Stvori se guva. Hoe da im
prodam jabuke. Nisu znali da samo sa namirnicama i voem
mogu ui u grad. Uporno sam se branila i odbijala da ne mogu
da im prodam jabuke! U jedan mah, protiv svih partizanskih
pravila, zgrabie korpu. Komandant Baki, spazivi guvu, brzo
se nae meu svojim borcima. Otro ih prekori za nedisciplinu
i uputi na nov poloaj, a meni dade uputstva kojim pravcem
da se kreem. Pri rastanku, na sebi sam osetila prekorne poglede boraca. Shvatila sam ili. Ali nita im nisam mogla objasniti. Pourila sam da istog dana stignem u Loznieu. No me
je zatekla u selu Vonjaku i tek sutradan sam ula u Loznieu,
zahvaljujui Dokievoj eni iz Vonjaka.
U Loznici je toga dana vladala neka udna tiina. Pijaca
je bila pusta. Na uhcama topovi i tenkovi. Nemci i Ijotievci
se uurbano kreu. Civila malo po ulicama. Pogdekoji seljak
i seljanka oprezno i sa strahom zagledaju duane i ulaze u
njih. U prestojnitvu policije i nemakoj komandi eka se u
redovima za ispraive. Nemci su izdavali propusnice i seljacima
koji nisu bili sumnjivi. Bez propusnica se nije moglo izai van
grada. Popodne su Nemci posahranjivali svoje izginule sa Krsta
i Bubnja, a'oko 15 asova krenuh sa tenkovima iz Loznice
prema Valjevu. Za njima sam izila i ja sa propusnicom na
1

Sada sudija u Okrunom sudu abac.

505,

tue ime, prikupivi podatke (koliko sam mogla.) o neprijateljskim- snagama i kupila neke stvari za odred i radionicu. Na
izlazu iz Vonjaka gostoprimljiva Bokika dala mi je pola
pro je, pretpostavljajui da ipak nisam seljanka koja je samo
jabuke prodavala. Bila sam zadovoljna to u borcima bar na
neki nain moi da opravdam svoj postupak sa jabukama. U
umi, iznad Vukove kue u Triu, srela sam predstrau Loznike ete i poklonila im toplu proju. Na taj nain sam se
izvinila za nepodeljene jabuke na poloaju.
*

Blii se dan oktobarske revolucije, uurbano se priprema

kulturni program za borce, i narod Krupnja, Krasave, Korenite
i okoline. Na ovim akademijama trebalo je podneti referate
0 poloaju ena u Sovjetskom Savezu. Nas nekoliko bile smo
nervozne, jer prvi put istupamo na govornicu a tih dana primljene smo u lanstvo Partije. Bile smo ponosne na to zvanje i
pitale se da li moemo odgovoriti tom poverenju. Krajem novembra odred se pod pritiskom Nemaca, belogardejaca, etnika,
Ijotievaca i nedievaca, povlai sa Stolica, a radionica rasformira. U mesecu decembru, na Proslopu, drugarice su rasporeene po etama. U svakoj eti bilo ih je po est i vrile su
dunost etnih bolniarki, brinule se oko pripremanja ishrane
za borce. U dane kad su se ete odmarale, prale su i krpile drugove, nisu se ustruavale ni najteih poslova. Naroito su se
mnogo 'trudile oko promrzlih drugova i negovale ih pod vrlo
tekim uslovima.
Kad je Podrinski odred otiao na svoj teren i tamo bio
razbijen, neprijatelju je pao u ruke veliki broj drugarica. U
eti Josipa Joke Antolovia Hrvata, koja nije bila unitena,
ostalo je (do marta 1942. godine) est drugarica i u bolnici isto
toliko. Ali, kako se ova eta posle razbijanja odreda nalazila
TI jo teoj situaciji i ove drugarice su vraane kuama, sem
Mile Bajalice i Kaje Garibovi koja je prela u Valjevski- odred.
Samo su njih dve sa ostacima Podrinskog i Valjevskog partizanskog odreda prele 6. marta u istonu Bosnu. Sve vraene
drugarice pale su'neprijatelju u ruke. Bile su u logoru i zatvoru,
neke internirane za Nemaku, a najistaknutije streljane, kao:
Vera Blagojevi, tefica Kosjer, Ljubica Simi, Vukica Garibovi Kosti, dr Tamara, bolniarka Detela, Dana Mladenovi
1 Jelka Opai.2 Neke su umrle u logorima, kao: Mileva Gvoz2 Za. bolniarku Detelu, Danu Mladenovi i Jelku Opai jo se
nije utvrdilo gde su streljane.

506,

denovi u Nemakoj, Dara Petrovi u Smed. Palanci, a Slavka

akovi umrla kod kue im je putena iz logora.
im su se drugarice koje su vraene iz odreda spustile
sa Cera, bile su uhapene i sprovedene za logor. Izuzetak su
samo Branka Milinkovi i Zora Kvaanovi, koje su neopaeno
ule u abac, a sutradan krenule za Posavotamnavu, tamo pristupile Posavskom odredu i sa istim prele u Bosnu.
Veina zarobljenih drugarica uspela je posle dueg vremena provedenog u zatvoru i logoru da se pomou novca i
lanih uverenja izvue iz logora. Optinske uprave za dobar
novac izdavale su im lana uverenja da nisu bile u odredu niti
saraivale sa partizanima, ve da "su se iz Mave povukle pred
kaznenom ekspedicijom. Ali 1943. godine veina ovih omladinki
ponovo se nala u NOV-i.
ODVOENJE ENA IZ MAVE U LOGOR.

Kakav su teror Nemci izvrili u Mavi, vidi se iz nareenja nemakog opunomoenog generala za Srbiju Bemea, izatog nemakim jedinicama koje su pole u ofanzivu na Mavu:
Sve muko stanovnitvo od 15 do 60 godina pohvatati, u prvi mah
uputiti u sabirne logore za zarobljenike, koje e urediti divizija. Celokupno ensko stanovnitvo od prvog dana koristiti za radove, naroito
za seenje kukuruza po poljima du drumova, kao i za prikupljanje letine. 2ensko stanovnitvo potisnuti prema jugu ka Ceru, a selo i salae
spaliti.

Nastupajui kroz Mavu, nemake trupe su dosledno izvrile nareenje svoga generala. Palili su i sej ali smrt kud god
su prolazili. Ulazei u sela, sakupljali su sve ene i mukarce
u privremene seoske logore. Izdvajali su ene i decu ispod 15
godina od mukaraca. Neke su odmah tu, ispred dece, ubijah,
samo ako su saznali da su imale veze s partizanima i pomagale
ih. Teak je to bio prizor kad deca nee da se odvoje od roditelja. Sve mukarce su oterali u abaki logor. Veliki broj ena
i enske omladine strpali su u zatvore i logor. Nalo se izdajnika i slabia koji su prokazivah ene koje su radile u radionicama i pomagale partizanima. Nemci nisu prezali da ubijaju
stare ene i malu decu. U Lipolistu su streljali 8 ena od 35 do
70 godina starosti i 3 dece od 5 do 13 godina; u Prnjavoru su
ubili 5 ena, a neke od njih posuli su benzinom i zapalili. Ivanovi Milku, staru 23 godine, streljali su sa 2 male dece na
njivi, a Ivanovi Zagorku sa malim detetom u umi. U Beloj
Pieci ubili su 6 ena i dete od 5 godina; u Zasavici 2 ene i dete
507,

od 10 godina; u Glucima 6 ena od 22 do 67 godina; u Dublju

3 ene i 2 dece od 8 do 14 godina; u Bogatiu 5 ena, u Baovincima 5 ena i jedno dete; u Salau Noajskom 6 ena. Nijo
bilo nijednog sela u Mavi u kome Nemci 1941. godine niu
pored masovnog ubijanja mukaraca, streljali po nekoliko ena
i male dece. U Kostajniku (srez jadranski), videla sam ubijeno
dete od godinu dana posuto kukuruznim branom^ baeno
meu svinje da ga pojedu. Preiveli oevici iz Badovinaca seaju se prvih, dana ofanzive i priaju: Bio je to uas! Streljane
nije imao ko da sahranjuje. Na njivama smo svakodnevno pronalazili mrtve. Nemci su muili partizanske majke do iznemoglosti. Tako su ezdesetogodinju staricu Maru (majku Luke
i Vase Tufegdia, predratnih lanova KPJ) pekli usijanim
gvoem po telu to je rodila komuniste. esnaestogodinju.
Linu Ruvidi iz Lipolista esesovci su izboli noem po grudima
i glavi, jer se omladinka odupirala njihovom nasilju.
Prema naredbi Bemea od 24. septembra 1941. godine poelo je hapenje svih mukaraca u Sapcu i formiranje logora u
J a r k u . . . 30. septembra formiran je logor i u vojnim kasarnama, kroz koji su proli skoro svi mukarci iz Pocerine i Mave.
U abakom logoru nalazio se veliki broj ena koje su pomagale
NOP, zatim koje su zarobljene kao borci, a bilo je i ena taoca.
Sobe logora bile su prepune, njihovi zidovi krvlju zamazani,.
a vazduh u njima pun mirisa zagaenih rana, kibli i vlanog
poda. Svakodnevno su nas batinali tapovima, bievima, ilama
i izmama. Ne zna se ko nas je vie muio: Nemci ili Ijotievci.
Od stranih batina krv nam je podila pod kou, stopala poprskala, ruke otekle pa su nam rukavi bih tesni. U sobi smo imale
samo jednu flau s vodom. Razbile smo je i pariima stakla
prosecale rukave kaputa da bismo olakale bolove. tei'icu
Kosjer su toliko tukli da su joj itave pramenove kose upah
iz glave. Krv joj se slivala niz hce i zatvorila levo oko. Premlaene partizane su primoravali da siluju zarobljenu partizanku
Ljubicu Simi, a kad su oni to kategoriki odbili, streljali su ih
zajedno sa Ljubicom.3 ene Mave su ne ropui podnele sav bes okrutnog okupatora, ah nisu klonule duhom. Ni jedna nije bila konfident.
Od 57 drugarica, kohko ih je bilo u Podrinskom partizanskom
odredu, desetak ih je streljano ih umrlo u logorima, (bilo u
Nemakoj, bilo u zemlji), ali je ipak vei broj preiveo strahote rata. Mnoge su se u toku rata izlaskom iz logora ponovo
3 Po seanju drugarica koje su tada bile zajedno sa Ljubicom Simi
u sobi, a marta 1942. godine i ja sam dopala u ovaj logor.

508,

nale u partizanskim jedinicama, a polovinom 1942. godine,

iako su jo trajala masovna streljanja u Menakim umama, u
Mavi je poelo povezivanje preivelih uesnika u ustanku i
pripreme za nove borbe. Pomo ena Mave opet nije izostala,
a slobodarski duh. porobljenog naroda i zelja da svoju slobodu
sami izvojuju, uslovili su ponovo formiranje Mavanskog partizanskog odreda .1943. godine u koji su stupale i preivele
drugarice iz prvih dana ustanka.
Ljubica DELIC BATANOVI

RAD SKOJA U OKRUGU SLAVONSKI BROD

DO USTANKA*

U ticaj KPJ na najire narodne slojeve osetio se u okrugu

Slavonski Brod neposredno posle I svtskog rata (1920. godine
optina u Brodu bila je u rukama komunista) i, sem perioda
stagnacije od 1929. do 1935. godine (jer. su se dugo oseale
posledice udara koji je Partiji zadao estojanuarski teror), stalno
je rastao da bi u narodnoj revoluciji dostigao vrhunac. Uticaj
Partije na omladinu i pozicije meu omladinom bile su uvek
snane. injenica je, na primer, da i pored pogrene direktive
0 rasputanju Skoja od strane Gorkievog rukovodstva, skojevska organizacija u SI. Brodu stvarno nikada, nije bila rasputena. Nije bilo akcije koju je Partija poduzimala, a koju omladina ne samo da nije podravala-, ve da u njoj nije uestvovala
1 ponela moda i najvei teret. Akcije koje je KP preduzimala
na planu mobilizacije masa za borbu protiv pretee faistike
opasnosti i, kasnije, na planu oruanih priprema za ustanak
karakterie uee velikog broja omladine, pa se zato one esto
tretiraju kao iskljuive akcije Skoja, mada su skojevci bili samo
nosioci dela optih napora i akcija koje je tada Partija organizovala i preduzimala.
I broj lanova Skoja bio je neadekvatan uticaju koji je
organizacija imala na omladinu, to je konstatovano i na Okrunoj partijskoj konferenciji 22. juna 1941. godine, kojoj je
prisustvovao sekretar CK KPH Rade Konar. Neki podaci i
procene govore da je koncem 1940. i poetkom 1941. godine u
* Ovo je samo fragment iz materijala u kome se obrauje rad
SKOJ-a u okrugu Slavonski Brod neposredno pred rat i u 1941. godini.
Zbog toga ovde nisu ni obraivana mnoga pitanja, niti su pak spomenuti mnogi drugovi koji imaju velikih zasluga u radu sa omladinom.
Tako na primer ne dotie se rad u selima i akcije koje su tamo izvoene, rad partijske tehnike i uee omladine u njoj, rad na fakultetima i dr.
510,

okrugu SI. Brod bilo oka 300 lanova Skoja, od ega u samom,
gradu neto oko 200. No, stvarna snaga Skoja i veliina njegovog utieaja bili su daleko vei, jer je bio- bar jo toliki broj
omladinaca koji su se oseali i smatrali komunistima, to su u
osnovi i bili.
Brod, pa i mnoga sela, bili su pod snanim uticaj em Partije i Skoja, tako da ni HSS, ni JRZ, ni frankovci i kriari nisu
uspeli da ostvare svoj uticaj na omladinu, to su najbolje pokazali prvi dani okupacije i sam poetak ustanka. Od 1935.
godine do aprilskog rata Skoj je neprekidno proirivao svoje
redove i ostvarivao sve vei uticaj, tako da koncem 1940. godine
postoje desetine skojevskih grupa i u samome SI. Brodu, i u
selima na istonom i zapadnom delu kotara, zatim u Bos. Brodu,
upanji i akovu. U to vreme; negde u novembru 1940, zbog
izdaje jednog omladinca deo skojevskog rukovodstva bio je
uhapen (Franjo Serti, Mia igi, Gustav Stigli i jo neki) i
poslat pred Sud za zatitu drave u Slavonskoj Poegi i osueni
na oko 4 meseca zatvora, odakle su puteni sredinom marta
1941. godine. Po njihovom povratku formira se novo okruno
rukovodstvo Skoja u koje su uli: Franjo Serti, Franjo Cejnar
(poginuo u NOB-u), Mia igi (poginuo u NOB-u), Duka Balenovi, Mato Matej, Dragica Pihler (poginula u NOB-u), Mira
Kutuzovi i Ivan Mikovi. Pod ovim rukovodstvom odvija se
rad Skoja do prvih dana ustanka.
Na Pokrajinskoj konferenciji Skoja za Hrvatsku, 5. i 6.
januara 1941. (delegat iz SI. Broda bio je Duka Balenovi),
kojom je neposredno rukovodio tadanji sekretar CK Skoja
Ivo Lola Ribar, razraeni su i postavljeni zadaci koji su se u
osnovi sastojali u sledeem: dalje i vre povezivanje Skoja
sa seoskom omladinom, jedinstveno rukovoenje organizacijama
Skoja iz jednog centra, vea pomo partijske organizacije Skoju
i vezivanje sa njom, mobilizacija omladine u borbi protiv sve
oitije faizacije zemlje za odbranu nacionalne nezavisnosti,
protiv nenarodne vlade Cvetkovi-Maek, protiv klera i frankovaca, organizovanje pomoi logorima panskih dobrovoljaca
u Francuskoj i koncentracionim logorima u Bileu, Lepoglavi
i drugde, popularizacija SSSR-a i savza s njim, itd.
Neposredno pred rat rad postaje sve intenzivniji. Izvodi
se niz akcija. Posle ukidanja Ujedinjenih radnikih sindikata,
(URS), koncem 1940, pred rukovodstvo Skoja postavljen je problem raa sa radnikom omladinom u novim uslovima. Izgubljen
je i Radniki dom u kome se omladina masovno okupljala kroz
razne kulturno-prosvetne zabavne akcije, recitativni hor, pevaki
zbor' itd. Zato je data direktiva da komunisti, a posebno skojevci, ulaze u razne postojee organizacije i da unutar tih deluju. Tako su neki skojevci dobili zadatak da se upiu u Skoj
511,

da bi raskrinkavali profaistike elemente; zatim u Hrvatski

radniki savez (HRS, formiran od vlastodraca s tendencijom
da zameni URS) radi stvaranja jedinstva radnika u borbi za
poboljanje njihovih ekonomskih uslova ivota; potom u profaistiku organizaciju Hrvatski junak da je miniraju i razbiju. Meu kriare su slati samo pojedinci, i to po izriitoj direktivi i po odreenom zadatku.
Na bazi ocene da Jugoslaviji preti agresija, dolazi do niza
akcija i mobilizacije skojevaca i drugih omladinaca na raskrinkavanju faizma, profaistike vlade, Maeka i njegove politike.
Istovremeno se narod upoznaje s masovnim hapenjima komunista i njihovim slanjem u koncentracione logore. CK KPJ,
CK KPH i OK KPJ za okrug SI. Brod izdaju niz proglasa u
kojima upozoravaju na faistiku opasnost. Svi ti leci rasturani
su u SI. Brodu i po selima, a u tome su masovno uestvovah
omladinci.
U ovo vreme Okruni komitet Skoja zasedao je tako rei
non stop. Bilo je dana kada se sastajao i po dva puta, nekad
samo na nekoliko minuta radi donoenja hitnih odluka, a potom
je sledila akcija. Brzo- se reagovalo na sve dogaaje, a naroito je bila efikasna sluba obavetavanja. Bili smo uvereni da
se u gradu ne moe nita znaajnije dogoditi, a da mi ne budemo s tim upoznati. Pa i za mnoge nameravane akcije policije
brzo smo saznavali, zahvaljujui prvenstveno dobrim partijskim
vezama.
Pored drugih akcija koje je organizovala KP, u tom su
periodu odrani i veliki zborovi i masovne demonstracije, u
kojima Skoj i omladina uestvuju vrlo aktivno. Na javnom
zboru u Tvornici vagona, kojem je prisustvovao vei deo radnika tvornice, govori i omladinac Mika Babi1. Slian zbor
odran je u Rafineriji nafte u Bos. Brodu, na kome je govorio
omladinac Robert Horn. Organizovane su dve uspele demonstracije neposredno pred sam upad Nemaca u Jugoslaviju. Evo
kako ih je opisao Franjo Serti, tadanji sekretar OK Skoja.
Obadvije demonstracije su odrane negdje izmeu 27.
marta i 6. aprila. Prije njih uslijedio je sastanak OK Partije
na kojemu su bih i predstavnici OK Skoja, a mislim da je bio
i predstavnik CK KPH, koji je specijalno i doao zbog ovih
akcija. Raspravljalo se je o konkretnim akcijama koje se mogu
poduzeti u Brodu na planu raskrinkavanja faizma i mobilizacije ljudi za odbranu zemlje. Postavilo se pitanje to se moe
uiniti? Predstavnik skojevske organizacije izjavio je da Skoj
moe izvesti u demonstracije sigurno i do 200 omladinaca. Zakljuilo e da e biti uspjeh ako se izvede i 100 omladinaca.
1

Ubijen od ustaa; proglaen za narodnog heroja.

512,

Ostale obaveze u vezi sa organizacijom demonstracija pripale

su skoro u cjelini Skoj u (odreivanje zbornog mjesta, priprema
govornika za prvu demonstraciju, noenje crvene zastave, raspored u -povorci i tome slino).
Zborno mjesto za prvu demonstraciju bilo je kod Berkovia. Na elu povorke od oko .100 omladinaca nalazila se
crvena zastava, koju je nosio mladi radnik, skojevac Drago
Krianovi. Za govornika je bio odreen Ivan Mikovi Brk,
lan OK Skoja. Demonstracije su poele od Berkovia i pod
crvenom zastavom ilo se kroz Budainku do Varokog mosta.
Tu se stalo, jer je ba kod mosta bila najvea koncentracija
bive vojske. Mahom su to bili rezervisti. Tada je istupio govornik i odrao govor posveen tadanjoj politikoj situaciji
(raskrinkavanju faizma, ukazivanju na opasnost od neposredne agresije, na potrebu stvaranja vojnog pakta sa Sovjetskim
Savezom, o nunosti da svaki ovjek primi oruje i brani zemlju i si.). Vojska je pomno sluala govornika. Bila su to ozbiljna i zabrinuta. lica. Demonstranti su se potom razili po
grupama. Ova demonstracija nije bila, provaljena. Policija je
za nju saznala tek nakon njenog zavretka, iako se sve odvijalo
pod njenim nosom. Nikad' nije otkrila ni uesnike u demonstraciji, ni govornika.
Neposredno iza toga, uslijedila je i druga demonstracija,
za koju je OK Skoj napravio konkretan plan. Povorka je trebalo da proe od korza kroz centar grada. Ali, pripreme su
bile provaljene. Po naoj ocjeni nisu bile provaljene od omladine. Kad smo doli na korzo odmah smo zapazili veu koncentraciju policajaca. Zaposjeli su itav korzo rasporeeni u
grupama po tri, s bajonetima na pukama, ekajui poetak
demonstracija. Dobili su nareenje da odmah pucaju na prve
demonstrante. Nekoliko drugova iz Okrunog komiteta Skoja
odrali su, etajui, krai-sastanak i donijeli odluku da se demonstranti po grupama prebace u Pilarevu ulicu i da se odatle
krene kroz Mali Pariz. Za nepunih 20 minuta relativno ve liki broj (oko 150 200 demonstranata) prebaen je u Pilarevu ulicu. Pohcija je i dalje ostala na korzu zvjerajui levo
i desno oekujui poetak. Demonstranti su krenuli Pilarevom ulicom, kraj Slaveksa, preli preko pruge, proli kroz
Mali Pariz i stigli do mosta gdje je omladinac Gustav Stigli
odrao krai govor. Iako provaljna, demonstracija' je ipak
uspjela.
Neposredno pred udar nemakih okupatora u grad upuena je jedna delegacija komandantu garnizona sa zahtevom
da primi dobrovoljce i da pohapsi petokolonae, po spisku koji
mu je ponet. Komandant grada je odbio zahtev, a delegaciju
je zadrao u pritvoru. Tih dana organizovano je masovno ba33 Ustanak 1941.

cio

canje letaka po gradu i selima, omladinci su pruali pomo

bivoj vojsci,.otkrivali petokolonae, nudili se da stupe u vojsku kao dobrovoljci, da forane zemlju i: zajedno se sa vojskom
povuku u Bosnu. No, kapitulacija je brzo usledila i to nije
ostvareno.
Samu okupaciju i ulazak Nemac partijska i skojevska
organizacija doekale su spremne. Pri ulasku Nemaca nije bilo
masovnih manifestacija doekali su ih samo malobrojni
kulturbundovci i izdajnici. Neosporno, to je bila posledica
snanog uticaja koji je Partija imala u narodu i Skoj medu
omladinom.
Po okupaciji zemlj Partija je u Skoju imala svoju udarnu snagu. Skojevska se organizacija ukljuuje u akciju sakupljanja i spremanja oruja i municije, ka i sve ostale pripreme
za oruanu borbu.
Po-proglaenju tzv. NDH slede mnogobrojne akcije. Tako
je u maju 1941. izvedena krupnija akcija na igralitu nogometnog kluba Marsonije, koja je snano odjeknula kako u gradu,
tako i na. teritoriji okruga SI. Brod. Ustae su naredile da se
omladina obavezno ulani i ukljui u. tzv. asnu radnu slubu, .te da u njoj radi, obuava se i veba pod rukovodstvom
ustaa. (Organizovana je po ugledu na sline organizacije u
Nemakoj i Italiji.) lanstvo u njoj. i dolazak na vebe bili su
obavezni. Jedikog dana bila je zakazana smotra svih omladinaca
iz grada. Na igralitu se skupilo blizu 1000 omladinaca. Dola
je i celokupna krema ustakog pokreta. Pala je komanda:
U stroj! Niko nije poao. Kod ponovne komande, opet tajac.
Izbaene su prve parole: Dajte nam cipele, odela i kruha.
Ponovo komanda: U stroj, pa Lijeva, desna! Odgovor
je doao1 tako rei u horu: Cipele hlae, cipele hlae . . .
Nekoliko omladinaca poelo je da naputa igralite. Slede
pretnje, apeh... Dolazi na igralite i jedan od starijih ustakih
funkcionera, zajedno sa policijom;. Skojevci komanduju razlaz.
Svi prihvataju. Smotra je propala... Posle toga ustaama
nikada vie nije uspelo da masovnije zahvate omladinu i organizuju smotru to je bio i poetak i zavretak ukljuivanja
omladine u tzv. asnu radnu slubu.
Nakon akcije ustae su besnele. Vrena je istraga da se
utvrdi ko je bio organizator. Odran je i poseban sastanak
ustakog stoera. Predlagana.su i hapenja, ali zbog masovnog uea omladine u odbijanju da izvri ustake komande
do toga nije dolo. Zadrali su u pritvoru svega nekolicinu
omladinaca koje s, pod pritiskom javnog mnjenja, morali odmah pustiti. Skojevif organizatori akcije, nisu bili provaljeni.
Jedna od reakcija ustaa na ovu akciju bila je i ova:
jedne nedelje su posebnim pozivima bili pozvani studenti (njih
514,

oko 40) da se u 8 asova ujutra jave u ustaki stan koji se

nalazio u Starevievoj ulici. Nije se znalo ta smeraju. Posle
izvesnog ekanja postrojili su ih. Na elu stroja stale su ustae
Novosel i Drao Prokopec i poveli grupu u Kasino. Tamo su
im naredili da ribaju dvoranu, u kojoj je trebalo da se posle
podne odri neki ustaki bal. Studenti su brzo reagovali: pobacah su kante i metle i razili se. Besne psovke ustaa bilo
je sve to su u toj situaciji mogle da uine.
Deo omladinaca zaposlio se, po dirktivi skojevske organizacije, na izgradnji poruenog savskog mosta. Do te direktive
dolo je iz dva razloga: prvo, da ne bude nezaposlenih, jer bi
ih kao nezaposlen mogli naterti da idu na vebe i ustake
akcije; i drugo, da se omladinci dre na okupu radi izvoenja
akcija koje six tada planirane. Poelo se i sa sabotaama na
samom mostu: u Savu je bacan priruni alat; potopljena je i
jedna dereglija natovarena alatom; preko Marka Dakovia2
organizovana je kraa eksploziva trotila sa kojim su kasnije
i izvoene prve diverzantske akcije. U ovo vreme ve Savom
plivaju iznakaeni leevi ustakih rtava. Pokazujui na te
jezive slike, svakodnevno smo drali gotovo javne manje mitinge radnicima zaposlenim na mostu, raskrinkavajui postupke
okupatora i ustaa i ukazujui da je izlaz iz te situacije jedino
zajednika borba, spreavanje bratoubilakog rata i si. "Na
mostu je bilo zaposleno skoro do 40 skojevaca; kao i nekoliko
lanova KP. Mnogi od njih radili su do prvih dana jula
do
bekstva ispred hapenja, odnosno do odlaska u partizane. I ove,
iako male akcije bile su sastavni deo.neposrednih priprema koje
je sprovodila Partija za predstojeu oruanu borbu.

Tih dana odrano je i nekoliko savetovanja sa aktivistima Skoja. Jedno takvo savetovanje odrano je na Jelas-polju, drugo na pruzi kod Budainke, tree kod Tvornice
vagona, etvrto u akovu i "Vrpolju itd. Na pojedinim savetovanjima uestvovalo je i do 30 skojevskih aktivista. Savetovanje -su odravah lanovi komiteta. Skoja.
Dan napada faista na SSSR, 22. jun doekali smo potpuno spremni. Skojevske grupe (kako one koje su morale
otii u ilegalnost, tako i one koje su krae ili due vremena
ostajale u samom gradu ili po selima), nastavile su jb aktivnije da deluju. Rade Konar je ve na Okrtinoj konferenciji
22. juna dao i direktivu da se komunisti uvaju da ih ne uhvate,
da se pripremi oruje i izvre poslednje pripreme za oruanu
borbu. Posle toga, 25. ili 26. juna, Okruni komitet Skoja
odrao je svoj sastanak na kojem su preneti stavovi sa Okrune
,
2

'

Poginuo kao partizan u Bosni.

515,

partijske konferencije, razraeni zadaci i data konkretna zaduenja.

Cim je proglas CK KPJ i poziv za oruanu borbu stigao
u SI. Brod i sa njim bili upoznati lanovi Okrunog komiteta
Skoja, odran je ponovo sastanak OK na kome je, pored ostalog, donet i zakljuak da se od toga dana svi skojevci smatraju
mobilisanim i da su duni da izvravaju nareenja koja im
Partija bude postavljala. U OK su postavljena i neka nova zaduenja. Ve 30. juna odran je sastanak svih aktivista iz
Slavonskog i Bosanskog Broda (prisustvovalo je oko 30 omladinaca), na kome su upoznati sa pozivom CK i zadacima koji
odatle proizlaze. Odmah je formirano i nekohko udarnih grupa.
One su organizovane na bazi plana Vojnog komiteta radi izvravanja sabotano-iverzantskih akcija, koje su ve bile isplanirane. Istovremeno su ustae otpoele sa hapenjem komunista i aktivista, ali njihov prvi nalet nije dao eljene rezultate.
Gotovo polovina lanova KP i okrunog skojevskog rukovodstva nalazila se ve u ilegalnosti.
Prve . partizanske grupe formirane su ve 2. i 3. jula
1941. U njima se nalazi i veliki broj omladinaca koji hrabro
uestvuju u svim prvim akcijama. U borbi sa ustaama gine
ve 17. jula jedan od prvih partizana, Mia 2igi, lan OK
Skoja, zajedno sa Tonom Findrihom.3 Oni verovatno spadaju
meu prve partizane koji su poginuli u naoj revoluciji.
Ove i niz drugih akcija Partije i SKOJ-a koje su prethodile oruanoj borbi, opredelile su da omladina okruga Slavonskog Broda tokom 1941, 1942. godine i kasnije masovno
stupa u NOB i hrabro se bori u partizanskim jedinicama.
'

Bio je sindikalni funkcioner i lan KPJ.

Ivan MIKOVI

OD USTAKOG NOA DO BANIJSKOG ODREDA

OD REGRUTA DO BJEGUNCA

R. at .me je zatekao na sluenju kadrovskog roka u Osijeku.

Kao regrut iskusio sam sve blagodeti bive vojske: svakodnevna maltretiranja, batine, put u Ameriku ispod kreveta,
na ijem je kraju ekao kaplarov opasa ili izma i slino. No,
naroito mi je u sjeanju ostao konj koji je na moje oi, dok
sam bio redar u konjunici, prosuo mozak svom uvaru. Prialo se da je to bila njegova trinaesta rtva, no kako je jo
uvijek uspjeno vukao top uzbrdo, nisu htjeli da ga rashoduju
konj je bio vaniji od ovjeka. U Petrovaradinu sam bio na
jednomjesenoj obuci na komandnom protivartiljerijskom raunam, a zatim sam bio rasporeen u bateriju protivavionskih
topova (sa konjskom vuom) u Gutmanovoj umi kraj Osijeka.
Kad je 6. aprila otpoeo rat imah smo samo manevarsku municiju, a bojevu nismo dobili ni sutradan: avioni su zujali
iznad nas, letj eh nisko, a mi smo ih bespomono promatrali.
Pred vee su se pronijeli glasovi da su Nijemci ve u Osijeku,
da vie nema rata. Sutradan je ve dosta vojnika otilo iz
baterije, a treeg dana napustio nas je komandir i s tridesetak
vojnika iz Srbije krenuo svojoj kui. Mi ostali nismo znah
kome da se prikljuimo i gdje da krenemo nekoliko dana
smo lutah po umi, hranili se konzervkma i cvibokom, dok se
nas nekoliko poznatih nije dogovorilo da preko Osijeka pokuamo da se probijemo u svoj kraj, u Baniju.
' Na izlazu iz ume doekah su .nas neki omladinci i ljudi
koji su n bluzama nosili zastavicu NDH. Naredili su nam da
izvrnemo kape i tako da idemo kad smo to uradili izgledalo
je kao da su po polju nikle peurke. Prolazili smo kroz selo
negdje su nas psovali, a negdje saaljevali. Pred Osijekom smo
57

naili na njemake vojnike i naoruane civile.. Zaustavili.su

nas, pretresli i sproveli u jednu kasarnu. Odmah su nas upozorili da e svako biti strijeljan ko se ne bude pokoravao nareenjima. U kasarnskom krugu bilo nas je sigurno preko
hiljadu. Spavah smo po konjunicama, na slami. Stalno su
odvodili po grupama vojnike, koji se vie nisu vraah. Bili
smo u neizvjesnosti. Pokuao sam da izaem kroz kapiju, no
umalo da me nisu strijeljah. Muilo me je kako da pobjegnem.
Dvije noi pokuavao sam da preskoim preko zida nije mi
uspjelo, jer su strae bile budne. Tree noi iskoristio sam
neopreznost jednog straara i s jo dvojicom drugova preskoio
zid i pobjegao. Pucali su za nama, rio imali smo sreu. U umi
smo ekah do zore, a onda smo se uputili do jednog sela, raspitivah se za pravac ka Zagrebu i krenuh. Ili smo nekoliko
dana preko brda, kroz ume i polja, gladni, jer se nismo usudili
da ulazimo u sela i traimo hranu. U susretu s ljudima nismo
najbolje prolazili bili smo obiljeeni uniformama, pa su nas
esto psovah i ismijavah. Usput su nam na bluzama prikaili
po dvije zastavice NDH. Nekako smo dogurali do Siska. Bilo
nam je lake bih smo u Baniji, blizu kue.
Sjeli smo u vlak prema Petrinji bilo je jo dosta vojnika kao i mi, s prevrnutim kapama, bez oruja, koji su urili
svojim kuama. Vozili smo se dvije stanice, kad naie jedan
avion i poe da mitraljira voz. Poeli smo da iskaemo, voz se
zaustavio. Bilo je dosta mrtvih, jo vie ranjenih. Opet sam
s moja dva druga sretno proao krenusmo prema naem selu,
Velikom unjaru. Stigli smo do sela Kraljevana bila je
no. Iza jedne ivice neko viknu: Stoj!; skoismo sa ceste i
dadosmo se u bijeg; opaljn metak na nas visoko proita i
tako sretno stigosmo kuama. Bio je 13. april 1941. godine.
Nakon nekoliko dana dobij m poziv iz andarmerijske
stanice u Kraljevanima da donesem sve to imam od vojniko
opreme. Krenuo sam, a ljudi su me savjetovali da se uvam i
da se to prije vratim kui. Kad sam u stanici raspakovao odijelo andarmi se poee da otimaju odijelo i izme bili su
novi, prekrojeni, a na njima je sve bilo okrpljeno. Zadovoljno
su se smijeili, izdali mi potvrdu i odmah me pustih. Po povratku seljani su me zasuli pitanjima o dranju andarma-udili se to su me odmah pustili, no nali su objanjenje u
tome da ve 4 godine nisam bio kod kue i da me nisu poznavali, kao ni' moje seljane koji se u ovo vrijeme, raspirivanja
ovinistike mrnje nisu nigdje iz sela micah, a pogotovo sc
nisu usuivah da zalaze:u hrvatska sela. Meusobno nepovjerenje je raslo, raspirivana je mrnja i veina je. prihvatila
takvo stanje netrpeljivosti i podozrenja.
...
5.18

. Poelo je i odvoenje vienijih i naprednijih ljudi, prvo

pojedinano, a zatim i u grupama. Narod iz srpskih sela Banije bjeao je u ume ljudi, ene, djeca, staro i mlado, sve
je to bjealo, nosei po neto od svoje sirotinje. Ustae i domobrani upadah su u srpska sela, a za njima pojedinci iz
hrvatskih sela odvozili su kolima namjetaj, blago i ive.
Naravno, ovo je stvaralo jo veu mrnju protiv' I-Irvata, mada
smo objanjavah da to ne rade svi Hrvati, ve pojedinci,
pljakai.
Bjeali smo iz sela i vraah se kuama kad opasnost mine.
Formirali smo i strae, koje su budno pazile da vojska iznenadno ne bane. Nekad smo bjeali i od divljai, koju je straa
ula, pa nije znala to je. I ja sam esto odlazio na- strau, pa
i u izvidnicu do hrvatskih sela Kraljevana i Maje, da provjerim da li se u njima prikuplja vojska. Bjeanje se proteglo
kroz cijeli maj, juni i juh. I onda je doao stravini 24.
juli 1941.
POKOLJ

I danas kad se spomene Grabovac suze naviru na oi, a

crnina jo obavija mnoga tijela nesretnih majki. Neke jo ive
u iluzijama da e kad-tad ugledati svoje najmilije.
Navee 23. jula ule su se puke na Grabovcu1 nismo
znali ta je, ali je selo cijele noi bilo na nogama. .Neko oko
9 asova prije podne pronese vijest da e cijelo selo biti poklano i da treba odmah bjeati u umu. ulo se da je poginuo
ef stanice u Grabovcu i neki' Talijan, nadzornik u ciglani. Ipak
ljudi nisu bjeali iz sela, jer se nisu osjeali krivi.
ini mi se da je trebalo da lanovi Partije, koji su uestvovali u ovom napadu, objasne narodu ta se zbilo* i ta se
moe oekivati vjerovatno bi i vie ljudi bili spaseno. No,
veze izmeu njih i simpatizera KP, kojih j bilo-dosta u slu,
nisu bile vrste.
Oko 11 asova zaule su se puke oko sela niko jo
nije. bjeao, sem nekohcine koji su uestvovali u napadu na
Grabovac. Narod-se uzmuvao p selu, pitajui se ta e biti,
no niko kao da nije imao* snage da krene od kua kao da
su osjeali da. se vie u njih nee vratiti. Uskoro su meci prelijetali iznad kua. uro Polimac prvi poletje ka umi, no
odande se pojavi vojnik, naniani iz puke, opali i sravni ga
1 Kasnije sam nauo da je te veeri kod Banskog Grabovca odran
sastanak Kotarskog komiteta KP Glina, na kome je odlueno da se digne
opti ustanak i da se napadnu sve andarmerijske stanice u kotaru. No,
napad je izvren samo na Banski Grabovac i Brestik.

519,

sa zemljom. Nastade" lelek ena i vriska djece. S jo dva druga

iz djetinjstva sjedio sam u jdriom voaru. Kad smo uli vrisku
izletjeli smo na seoski put nie sela na nj snu se pojavie
vojnici: bilo je prekasno da bjeimo. S pukama na gotovs i
bajonetima uperenim u nas potjerae nas u selo; sa svih strana
su se primicale grupice ljudi, tjeranih kao i mi. Skupie nas
u gomilu, ljude, ene, djecu, sve u jednom vrisku i drhtavici
i potjerae uvrh sela. Iz svih kua tjerali su po nekog gomila je stalno rasla. Dotjerae nas na guvno Duana Milobratovia tu je na nekim kladama sjedio jedan domobranskisatnik i premetao pitolj iz ruke u ruku. Kad mu je predat
raport da je skupljeno cijelo selo ustao je i upitao, ko je od
nas sino bio na Grabovcu; odgovorili smo mu da od nas nije
bio niko. Onda nam je odrao govor: da je sada NDH, da ne
sme biti anarhije ni napada na vlast, da e nas sada odvesti
u Grabovac na presluan je i da se zajedniki mora potvrditi to
to govorimo. Zatim naredi da se ljudi iznad ezdeset, mladii
ispod osamnaest, ene i djeca vrate kuama, a za nas 32 preostala odredio je pratnju od 6 vojnika. Krenuh smo u koloni po
dva. Vojnici su se putem s nama alili i nudili nas cigaretama.
Nismo ni mislili na spasavanje. Tako nas ovedoe do Grabovca, na jednu poljanu, gdje su ve bile grupice ljudi iz drugih sela, a sa drugih pravaca pristizale su i sve nove. Naredie
nam da posjedamo na zemlju, a kraj nas, malo podalje namjestie jedan pukomitraljez okrenut k nama. Dvojica ustaa
legoe kraj njega. Naie jedan oficir i naredi da se razmaknemo
po pola metra i da ne smijemo meusobno razgovarati.
Sunce je peklo bih smo edni, prestraeni. Ustae su
nam stalno psovale mater srpsku, prijetile da e nas postrijeljati ako se samo maknemo ili pisnemo. Izmeu razbacanih
grupa etaju se patrole s noevima na pukama i ustae razdrljenim kouljama, zavrnutih rukava, s mrljama krvi po kouljama i hlaama viu da gledamo te mrlje, da je to srpska
krv, da e i naa biti kraj nje samo dok doemo na red.
Prolo je nekoliko sati iz nae grupe izvukoe Duana
Brkia i na desetak metara od nas poee ga kundaiti; poeo
se braniti, jednog je bacio poti sebe, a drugi mu skoi za vrat
i stade ga klati. Primijetismo da su poeli izvlaiti ljude i iz
drugih grupa. Nastade klanje. Skupismo se u gomilu kao prestraene ovce. Oko pet sati ustae poee da pitaju ko se javlja
da ide na dobrovoljni rad u Njemaku. Ljudi se javljaju, skupljaju ih u gomilu i odvode. udno mi je da grupe odlaze, a vlak
stoji na stanici ne mie se. Pogledah paljivije grupe ne
odlaze na stanicu, ve prema jednom umarku, u daljini, odakle se nedugo iza toga zaue mitraljeski rafali. Kad se vie
520,

niko nije javio u dobrovoljce, ustae nastavae' s Manjem

jk> poljani. Bespomoni s m o e k a m o svoj red. Oko 8 navee
u grupicama je ostalo jo samo po tri-etiri ovjeka, a iz naeg
sela est. Tada nas postrojie i odvedoe ka eljeznikoj stanici.
Prebrojae nas ostalo nas je jo 64, od nekoliko stotina.
A kamioni su jo dovlaili nove grupe pohvatanih, ljudi i istovarivli ih na poljanu. Nas zbie u malo stanino dvorite,
natjerae nas d posedamo i poe presluavanje. Doe red i na
mene pita me ustaa, to vodi zapisnik, da li volim da me
zakolju-ih streljaju. Rekoh: Streljajte, i on to upisa. Odjednom zauh vrisku: u dvorite su upale ustae, tuku pukama
i nekim drugim ilama, a zatim povadie noeve i ..opet nasta
klanje. Vrisak i hropac klanih i preklanih ispuni cijeli prostor;
krv iklja, ustae pijano urlaju. Ovaj to.me sasluava poe
opet iznova da me isto ispituje izgleda da mu ovakav obraiun nije po volji. Kad je val klanja proao, pustio me je napolje. Od uasa se sledih: mrtvi i nedoklani na sve strane; zjape
rane na vratu, grudima, leima, krv iklja. Jedan seljak iz
Luana jo tetura, vratna ila mu prerezana, krv iklja u
mlazu po nama; sruio se odjednom, kao da mu je neko noge
podsijekao. Krv, jauci i hropac na sve strane. Mrtve napokon
izbacie iz dvorita ostadoe klani, rukama stiskaju rane,
kroz prste zgruana krv polako otie. iv sam, a ne znam za
sebe. N vjerujem da sam iv, niti da je ovo stvarnost. A ipak
mislim kako da pobjegnem od sve ove grozote. Ostalo nas je
tridesetak.
Opet dooe dvojica da trae dobrovoljce za Njemaku.
Nitko se ne javlja. Onda poee sami da odabiraju. Udarie
me kundakom u lea i potjerae u stroj. Ve je pala no, no
vidim da nas vode ka jednoj umici. Pokuah da: se "izmigoljim
iz stroja. Jedan me ustaa razvue kundakom u rebra. Padoh.
Drugi ustaa prie, munu me cipelom i upita da h da me tu
zakolje. Jedva naoh snage da ustanem. Odjednom naioe
drumom andarmi iz Kraljevana. Istupih iz stroja pod izgovorom da u im rei kako je izvren sinoni napad na Grabovac. Za mnom iz stroja istupie i Mio i Milutin Polimac, moji
drugovi iz detinjstva. Dok su se ustae snale, nagnuli smo
u bijeg, u bunje koje je bilo kraj puta, a zatim polet jesmo
prema oblinjoj umi. Otvorie vatru, no ve smo odmakli.
Tako se zavrio 24. juli.
U ZBJEGU

Kui u selb nismo smjeh, no u nedelju, 27. jula, glad

nas natjera da se izvuemo iz ume i pred zoru se zavukosmo
521,

u talu Mie Polimca. Kad je njegova majka dola u talu

javismo joj se. Jedva se povratila od straha i:iznenaenja, brzo
nam donijela jlo, a zatim glas nama ponijela kroz selo.
Nismo bili u stanju da odgovaramo na bezbrojna pitanja okupljenih majki, ena i sestara, nismo imali snage da im kaemo
istinu; dali smo svima nade' da e se, moda, i njihovi vratiti
kao i mi, mada smo znali da je to svjesna la. Po podne su
poele da pristiu i ene iz drugih sela, s istim pitanjima i
strahovanjima.
' ' - . ' . . :v ?
Bojali smo se da nas ustae opet ne pohvataju znah
smo da na tali ne moemo ostati, pa se dogovorismo da na
ubritu napravimo bunker. U noi smo skinuli troja vrata sa
tala, odmakli ubre od zida, namjestismo sa strane i odozgo
vrate, pa sve to zatrpasmo ubretom. Uvukosmo se u taj bunker/no nismo dugo izdrali probudio sam se sav u znoju,
skoro zaguen, pa izletjeh van, a zamnom i moji drugovi. Krenusmo na jedno oblinje brdace, gdje je postojala jedna jama.
Htjeh smo da se u nju zavuemo, no kad mo pokuah da joj
izmjerimo dubinu, nismo nah dno. Odustali smo i sklonih se
u oblinju umicu. Hrane smo imali, ali smo bih bez vode.
vakali smo travu i zeleno kukuruzno lie. Predvee smo
preko sela krenuh u umu amaricu, zborno mjsto banijskih
zbjegova.
U amarici smo nah masu ljudi, oajnih i zbunjenih.
Nou bi po neko odlazio kriom kui i donosio sve crnje vijesti:
odveh su toga, ubili toga, zapalili te kue, poklali tu porodicu
i slino. Panika se ocrtavala na svim tim izmuenim licima,
no i beskrajna mrnja. INTeki su poeli da se organizuju, da idu
da pale hrvatska sela: Maju, Kraljevane i druga. Neki, koji
su kao i ja bili na radu irom zemlje, odgovarah su ih od toga,
no nikakva uvjeravanja niisu pomogla - ak su na sebe navlaili "mrnju i postajali sumnjivi. No, niko se bez oruja nije
usudio iz ume ovo je bila, moda, i sretna okolnost, jer
ovi ojaeni, slomljeni i prognani ljudi mogli su da naine nepopravljive greke. Tako je to trajalo* nekoliko dana, dok se
meu nama ne. pojavie naoruani gerilci. S njima je doao i
Vasilj Gaea. Odrao je govor i tinio neto malo nade u prestraenu' masu. Brzo su otili u svoj logor, za koji se prialo
da je nekoliko kilometara daleko od nas.
.
Poetkom avgusta u logor je doao Joco Milobratovi i
naredio meni i jo dvojici da odemo u nae selo Veliki unjar, da izviamo i obavijetavamo o svemu to se dogaa u
tom i okolnim selima. I u svako drugo selo je poslato po nekoliko drugova. Nije bilo lako ii iv ustaama u ruke, ali se
nareenje (dato od Gaee) moralo izvriti. Tako su nas privodili organizovanom radu, podvrgavah disciplini. Drugi dan do522,

vedoe gerilci u logor Milu Drekia, koji je vodio ustae u sela

i pokazivao pojedince. Gaea je pred sakupljenim narodom
opisao njegovu izdaju, zbog koje je tu i, osuen na smrt. No,
poslije izvrenja kazne moglo se uti kako pojedinci govore:
Eto, poeli smo mi Srbi da se i meusobno ubijamo/ Na
sreu to su bili usamljeni pojedinci ogromna veina prihva7
tila je ovaj potez; osjetilo se da smo vri i jedinstveniji no
prije, da preovladava svijest da treba zajedniki da se borimo
i istupamo protiv izdajnika.
Kad sam s drugovima otiao u izvianje naili smo na
opustjelo selo nigdje ive due, kao. ni u susjednim selima.
ve je izbjeglo u umaricu ili okolne ume i sela uz njih. Nismo imah s kim da uspostavimo vezu, pa smo izvianje sami
vrili. Skupili smo podatke o kretanju i djelanju ustaa i vratili se u logor. Ovo sam radio do polovine avgusta, kad sam
zbog stalnog izlaganja opasnostima, bez mogunosti da se branim, odluio da odem u gerilce.
;
MEU PARTIZANIMA

Nasumce sam lutao po umi i traio Gaein logor

njegovo mjesto bilo je tajna. Konano sam na jednom bregu
naiao na straara. Nije mi htio odgovoriti gdje je logor, e kad
sam spomenuo Gaeu, pitao me je tko je taj . . . Kad sam se
ipak uputio prema logoru prvo me nije htio pustiti, dok mu
nisam rekao iz kog sam sela i koga poznajem u logoru. Uputio
me je do drugog straara, ovaj do; treeg i tako stigoh do jedne
umske kuice, pokrivene kestenovom korom. Iz nje se uo
radio,.to me je zaudilo jer nisam.znao za radio na baterije.
Uao sam unutra i naao Gaeu i Mrakovia. Vasilj me je
poznavao; upitao me ta traim u logoru; rekao sam mu da sam
doao u gerilce, jer ne mogu vie da izdrim u zbjegu sa starim ljudima, enama i djecom. Kad sam mu rekao da nemam
oruja, rekao mi je da se u gerilce niko bez oruja ne prima
da ga nabavim kako znam, pa da onda doem.
. Vratio sam se u logor zbjega razmiljajui gdje da nabavim oruje, pa se sjetih starog gasera na bubanj koji je imao
moj djed. Jedne noi neopaeno se iz logora privuem svojoj
kui; a kad je djed izaao iz sobe, brzo se uvukoh i ispod jastuka
uzeh mu revolver i odjurih ravno u Gaein logor. Nasmijao
se mom-oruju, no u grupu sam,primljen. Tako sam postao
.gerilac partizan.
',.''
U logoru su bile dvije barake jedna za tab, druga za
borce, nas dvadeset. Bila je orgahizovaria kuhinja, ureen mali
magazin,, uvalo se nekoliko svinja i goveda; osim kuhara, u
523,

logoru su radili obuar, kroja i pukar Milan svako je

radio svoj posao. Odravala se redovna politika nastava: komesar Mrakovi govorio nam je o borbama Crvene armije, o
razvoju ustanka u naoj zemlji, o naim zadacima. Jedno vee
trebalo je da krenemo u akciju na andarme, a komesar nas je
pripremao govorei kako je Jugoslavija puna ustanika, kako
smo jaki i kako imamo puno oruja. Pa zato me je onda Gaea tjerao da donesem oruje, kad ga toliko ima?, mislio sam
u sebi. Bie da su to komesarska ubjeivanja, zakljuio sam.
Inae mi je na komesar, koji je poginuo u jednom juriu 1942.
godine, ostao u dubokom sjeanju svojim ubjedljivim izlaganjima punim vjere u konanu pobjedu, u slobodu koju emo
ostvariti, u kojoj nee biti izrabljivanja, no za koju su potrebne
rtve. On nas je hrabrio pred borbu, kritikovao ili hvalio poslije
akcija, uvijek pun optimizma.
Te veeri napali smo andarmerijsku stanicu u mjestu
Gradac. Prije napada Gaea nas je upoznao da se u stanici
nalazi 10 andarma, da je nas 20, da smo jai i da nijedan
andarm ne smije umai; a ako neko od nas pobjegne ili ne
izvri zadatak, da e ga lino udesiti kad se vratimo u logor.
No, bih smo dosta nevjeti i bez dovoljno oruja, tako da su
nam nakon kojih pet minuta borbe sedmorica andarma pobjegla, a trojica su* poginula. Mi nismo pretrpjeli gubitke. Moram priznati da me je u toj prvoj borbi uhvatio prilian strah
i da nije bilo jednog iskusnijeg borca koji je primjetio to
se sa mnom dogaa i rekao mi da se drim njega i radim to
i on, ne znam kako bih proao. Ne znam ni da li mi je koja no
do tada bila tea . . .
Po povratku u logor Gaea nas je iskritikovao zbog nepotpuno izvrenog zadatka. ak je i vikao na nas da smo straljivi i da smo se uplaili andarma, umjesto da smo ih hvatali
za guu. On je i inae bio prek i traio je da svi budemo hrabri kao i on. A bio je ludo hrabar. Moda zato nije smatrao,
kao na komesar,_ da je potrebno dugo politiko ubjeivanje,
niti je uvijek pazio'na politiku liniju. Mislim da je lan KP
postao negdje polovinom 1942, moda i zbog nedovoljne brige da
pravilno politiki objasni i tumai neke akcije i zadatke. Znam
a se u poetku ustanka ponekad znao zaletjeti u pogledu tumaenja linije bratstva i jedinstva.
Uopte, politika situacija u logoru i zbjegu zahtijevala
je uporan rad i objanjavanje, a komunista je bilo malo. Sjeam
se kad su doli Hrvati komunisti iz Siska da pomognu u formiranju veih jedinica, u politikom radu s narodom i u organizovanju pozadine. Kad su otili mogli su se uti pojedinani
komentari da su moda doli da pijuniraju, da e dovesti ustae i slino. Nisam bio komunista, ali sam dosta dugo ivio
524,

meu Hrvatima, pa sam se, kao i mnogi drugi, borio protiv

ovakvih shvatanja. No, kad su u jesen 1941. poeli da iz Siska
u veem broju pristiu Hrvati u nae redove i da se bore rame.
uz rame s nama, nestajalo je i nepovjerenja, tako 'da je rad KP
na irenju ideja bratstva i jedinstva naao plodno tie.
Najvee tekoe inio nam je nedostatak oruja nismo
ga sa sobom donijeli iz bive vojske, a to je i donijeto najvie
je na zahtjev predato vlastima; na Baniji nije pred rat bilo
ni veih garnizona iz kojih bi se moglo, u danima kapitulacije,
neto izvui najvie smo oruja oteli golim rukama od neprijatelja, a neto smo dobih iz Siska i Zagreba. Mnogo je,
hrabrih drugova izginulo zbog oruja. Bila je oskudica i u municiji, i u drugoj opremi u odjei i obui. Veinom smo
nosili civilnu odjeu, ono to smo sami donijeli ih to nam je
dao narod. Vrlo esto smo ili bosi, ili samo u arapama. Kad
smo u zimu 1941. napadah Ghnu naao sam jedno konjsko ebe
i od njega napravio kaput bez krojaa jedna partizanka mi
je pomogla da ga skrojimo, a ivali smo malo koncem, a
vie icom. Kad je bilo lijepo vrijeme, ih je padao suhi snijeg,
bdio nii je u njemu toplo, no kad se nakvasio bio ,je tei od
mene.
'
Drugarstvo je bilo potpuno, a disciplina primjerna
1941. nije se znalo za neizvrenje nareenja, inilo se to vrlo
esto i po cijenu ivota. Ovu visoku, svijesnu-disciplinu, ulila
nam je Partija u krv. Sigurno je tome doprinijela i ivotna
opasnost u kojoj smo se nalazili sve dok nas Partija nije prihvatila, organizirala i povela u borbu, a drugog utjecaja ni
perspektive nije bilo: oni koji su mislili da e kompromisom
s ustaama, prekrtavanjem, spasiti gole ivote, izgubili su
glave na sveanom inu u Glinskoj crkvi. Ni etnika nije
bilo, ni njihovog razbijakog utjecaja. Neto je poetkom 1942.
bilo o njima pojedinanog zuckanja: da su dobri, da su Srbi,
da bi se morali s njima spojiti, no na uestalim zborovima i
konferencijama brzo je i temeljito objanjeno ko su oni i protiv koga se bore. Cak je reeno da se slobodno izjasne oni koji
su za njih: takvih meu nama nije bilo, a ini mi se da smo
iza jedne takve konferencije polagah partizansku zakletvu.
Nakon akcije na andarme u mjestu Gradac ve sam bio
slobodniji i u daljim borbama sve sam se bolje snalazio, kao i
ostali moji drugovi. Negdje poetkom decembra 1941. pozvao
me komesar odreda u svoju baraku i rekao mi da je neophodno
da organizujem pekaru u logoru (logor je tada narastao na
preko 500 ljudi dole su i itave porodice). Uio sam u Zagrebu pekarski zanat, no pokuao sam da se izvuem od ovog
zadatka, jer nisam imao nikakvog materijala od koga. bih na525,

pravio pe. Komesar mi je odgovorio da ne zna nita, da s

radom moram poeti. Za pomonike mi je dao dvojicu drugova.
Razmiljao sam ta da uinim. Iskopali smo rupu u brdu
kraj logora, neto zaljepismo i naloismo vatru. Pe .se srui.
Napravismo neto bolju. I ona se srui, jer nismo imali ni jedne
cigle, niti lopate kopali smo golim, rukama i granama. Na
kraju se dosjetismo iz daljine smo donosili ploe nekog crnog kamena, koje su malo pucale na vatri. Od njih smo napravili pod i krov za pe, pa smo to oblij epili blatom i tako je
pekara za logor proradila brana smo imali, imali smo svoj
mlin, a radili smo danonono, bez odmora, jer je mnoge trebalo. nahraniti.
U ovo vrijeme na Banijski odred je ve imao tri ete,
iao je u vee akcije, pa je uslijedila i reakcija neprijatelja.
Negdje pred kraj 1941. godine, ba kad je na odred otiao u.
napad ha Belinac Gvozdanski, neprijatelj je dobio podatke
o logoru i poshje artiljerijske pripreme izvrio napad. Naravno,
ne nailazei na ozbiljniji otpor, prodro je u logor i sve u njemu
popalio. U logoru je bUa prikupljena hrana za cijelu zimu, za
cijeh zbjeg i odred. Penica je bila u buradima, a svako selo
jemalo svoje sklonite za hranu na raznim mjestima u umi.
Sve je sada bilo uniteno, pa smo se iza toga morali oslanjati
na selo oko amarice, a najee na Tmovac, odakle smo i kretali na akcije po Baniji.
Tako sam zapamtio ustaniku, 1941. godinu u Baniji.
Pero DRAI

 BORBA NA VRHOVCIMA

P sunjska i Papuka partizanska eta nalazile s se nekoliko

dana, krajem decembra 1941, na Ravnoj Gori, u umi Kraljevac, nedaleko od sela Strijeevice, Mrkoplja i Mijajlija. Smjestile "su se u prazne barake umskih radnika, jer su zbog akcija
partizana obustavljeni svi umski radovi. Tu smo se odmarah
i pripremah za napadne zadatke, poslije borbi i akcija u Buju,
Zabrdskim Roguljama, Kamenskoj i dr. Iz tih dana ostala mi
je u sjeanju pjesma brae Marinkovia Ive, Mile i Marka:
Nas tri brata u borbu idemo,
Ne pla' majko, ako poginemo!

Ova pjesma, kao i druge hrabrile su borce tih dana u

prvim okrajima s neprijateljem.
Oko 10 sati prije podne, 26. decembra, dola je k nama
grupa seljaka iz Gprnjih Vrhovaca, na elu sa Perom Radivojeviem Tokom. Oni su nam s* prikljuili kao borci i istovremeno nas izvijestili da e sutra u njihovo selo doi ustae
i andarmi iz seja Straemana, Velike i susjednih uporita da
pobiju narod i zapale selo. Molili su nas da odemo i odbranimo
selo. Poshje due diskusije i dogovora tab eta je zakljuio
da selo treba braniti. Saopenje ove odluke svi smo radosno
i oduevljeno primili. Isto vee preh smo u selo> Kruevo gdje
smo se rasporedili po kuama, veerah i odmarah se do ranog
jutra. U meuvremenu prikljuio nam se i vei broj seljaka
iz Vrhovca, tako da nas je za borbu bilo; preko, stotinu, Bili smo
naoruani karabinima, lovakim duplonkama i ponekim pitoljem. Imah smo jedan pukomitraljez, a bilo je boraca i bez
oruja, sa vilama i sjekirama. U municiji smo oskudjevali, pa
smo bili upozoreni da je tedimo i pucamo samo onda kad smo
sigurni u pogodak.
527,

Ujutro, 27. decembra, oko etiri asa postrojili smo se i

rasporedili po. vodovima i desetinama. Krenulitsino u pravcu
Gornjih Vrhovaca i postavili zasjedu jugoistono od sela. Prema informacijama koje smo dobili, a koje se nisu pokazale kao
potpuno tane,, trebalo je da neprijatelj izmeu 7 i 9 asova
proe putem od Straemana prema Vrhovcima ispred nae
zasjede. ekali smo i ekah, ali ga nije bilo. Zato je upuena
patrola zapadno od mjesta zasjede, preko brda Kr, gdje takoe prolazi put koji povezuje Vrhovec sa Straemanom. U
patroli su bih: Dako Pau Dule, Rade Kneevi Tihi, Luka
Drekovi Ljutica i ja. Kad smo preli brdo i dosh do puta u
Sunjarskoj umi, vidjeli smo jednog vojnika iz neprijateljske
kolone, koji je bio izostao.. On nas je primijetio, okrenuo se i
pobjegao u pravcu od kuda je i doao. Dule i Titu su mi naredili da se vratim na brdo i da pozovem nae borce da odmah
napuste zasjedu i da se to bre upute prema Vrhovcima.
Neprijatelj je ve zauzeo obronke Papuka, primijetio nas
i iz mitraljeza tukao na poloaj. Izaao sam na brdo, spustio
se u pristranak na oranice i stao u jednu ivicu koja je dijelila
parcele dvojice seljaka. Od nae zasjede rastavljala me je
dosta duboka udolina. Zasjedu sam dobro vidio. Stao sam u ivicu i poeo vikati:
Makso, ia, Balja, naprijed prema selu! Trkom!
Trkom se moglo do potoka, ah iz potoka do sela borci su
se peh i na rukama, jer je teren bio jako strm. Kad sam vidio
da su me razumjeli, vratio sam se na brdo, stao na ivicu ume
i polja. Vidio sam- da se jedan dio neprijatelja povlai u pravcu
od kuda je i doao, a drugi istono od Vrhovca preko sela
Kantarovaca. Dio neprijateljskih snaga koji se povlaio preko
Sunjarske ume ekah su Dule i Tihi, pa kad su naili otvorili
su na njih vatru. Mene je od njih rastavljao brisani prostor
od oko 500 metara. Gledao sam neprijateljske vojnike kako se
u koloni po jedan prebacuju i vraaju kroz Sunjarsku umu.
Pokuao sam da ih gaam, ali moja mauzerka nije imala zadnjeg niana i nisam bio siguran u pogodak. Odluio sam da
pretrim brisani prostor i da bar malo pomognem drugovima.
Ljutica je ostao na brdu i ekao dolazak naih boraca.
Snijeg je napadao skoro do koljena. Bilo je dosta hladno,
hladnije nego jue. Prolog dana snijeg je malo ojuio, a tokom
noi je dosta zahladnilo i onako mokar snijeg se smrzao. Trao
sam p njemu kao po tavanu, no ponekad bi se pod nogom
provalio, tako da je noga upadala kao meu balvane. S vremena na vrijeme zastao bih da se malo odmorim, koristei
gdjekoji bunji u meama kao zaklon. Neprijatelj je tukao
i taj brisani prostor. Vrua neprijateljska tanad prtala su oko
528,

mene u tvrdom snijegu. Mislio sam da u tu :zavriti, ali ipak

sam sretno proao. Kad sam doao u umu, umoran i oznojen,
stao sam za jedno stablo i osmatrao pravac odakle se neprijatelj prebacivao. Trenutno je vladala tiina, nikoga nisam ni
uo ni vidio. No, uskoro primjetih gdje prema meni ide zajapuren, dosta jak mlad ovjek, s pukom u rui. Bio je u civilu.
Dobro sam se sakrio iza stabla da me ne primijeti dok mi se ne
priblii. Gledao sam ga dobro i u sebi razmiljao da li je na
ili njihov. Vidio sam da je obrijan, io i ist i po tome sam
zakljuio da je neprijatelj. Kad mi se pribliio na desetak metara, uzeo sam ga na nian i viknuo:
Stoj, ruke uvis!
Stao je, digao ruke a puka mu pade u snijeg. Komandujem mu: Nalevo krug! On se okrete po komandi, pa bje
natrag! Skoim i uzmem puku, pa trkom za njim, ah nogonja
je ve poodmakao. Puku je ostavio meni, ima slobodne ruke
i moe dobro da bjei. No, nisam se brinuo, jer je trao u
pravcu otkud nai dolaze i bio sam siguran da nee pobjei.
TJ trku za njim vidio sam gdje nam u susret dolazi Fio, stao
sam i viknuo mu:
Dr' ga, Fio!
Tu smo ga i uhvatili. Bio je ustaa iz Velike. Predah smo
ga naem tabu.
Istovremeno s nai borci ve trali kroz selo i preko
polja u pravcu jednog potoia, odakle su se branili andarmerijski narednik iz Velike, biljenik iz Stramana i jedan
ustaa. Zavukli se u ile krljave umice u potoiu i odatle
su pucah. No, brzo su savladani i zarobljeni, bez rtava sa
nae strane.
Neprijatelj je rastjeran i potuen, -a etvorica su zarobljena. Dio neprijateljskih snaga u povlaenju zapalio je selo
Kantarovce. To je prvo selo u Slavoniji koje je spaljeno. Poslije borbe sakupili smo se svi ivi i zdravi u Velikim Vrhovcima, u kui i dvoritu druga Joka. Narod nam je nosio hranu
i astio nas. Veera je bila obilna. Poshje veere doao je red
da idem na strau. Saopeni su mi znaci i koju stranu da dobro osmatram. Poshje desetak minuta bdenja primijetio sam
neku kolonu, kako se k nama primie. Odmah sam izvijestio
komandira strae data je uzbuna. Patrola je pola da izvidi:
Bio je to narod popaljenog sela Kantarovaca.
Dok su borci veerah, tab je sasluavao zarobljenike i
prekorijevao ih zbog zlodjela koja vre nad nevinim stanovnitvom. Pozvani su da se odreknu ustakih naela, ali oni to
nisu htjeli pa im je sudio partizanski sud.
34 Ustanak 1941.

529

Sutradan rano povukli smo se u umu Kraljevac. Oka

dva sata poslije podne bio sam na strai, na jednom brdu u
Kraljevcu i bhjui nad sigurnou svojih, drugova, gledao sam
oblake dima iz Velikih Vrhovaca. Selo je izgorjelo, ali je narod spasen.
Narod je kasnije uz pmoe graana Osijeka izgradio nove
Vrhovce bolje selo no to je ikad bilo.
Mirko PRODANOVI SEVER

RAZVOJ USTANKA U OPTINI ORNI LUG

O p t i n a Crni Lug (sela: Pulje, Crnac, Grkovci, Nuglaica,

Bastasi, Kazanci i Unita) se nalazi u gornjem delu Livanjskog
polja ukletena izmeu Dinare i atora, preko koje prelazi
slabija cesta od Bosanskog Grahova za Livno. Sela su grupisana sa obe strane'polja ispod Dinare i atora, sem Crnaca i
Unita, koja u na planinama. To je dosta pasivan kraj, ljudi
su se veinom bavili sitnom zemljoradnjom i stoarstvom. Veliki broj ljudi odlazilo je na radove van svoga mesta, a naroito u Beograd, gde su radili kao sezonski radnici, dok je manji
deo odlazio na razne zanate. Do 1930. godine na elom tom
podruju postojala je samo jedna osnovna kola (a dok je bilo
nekoliko andarmerijskih stanica) i to u Crnom Lugu, dok su
neto kasnije otvorene jo dve u Puljima i Bastasima. Veina
stanovnitva bila je samouka i nepismena.
Neposredno pred rat, od 1940. do aprila 1941. godine, veina vojnih obveznika sa ovog teren'a nalazila su se u 83. i 54.
pe. puku u Kninu i Sinju. U tim jedinicama zatekla ih je i
kapitulacija. lanovi i kandidati KPJ aprilskih dana 1941. bih
su u vojsci, pa usled toga u tom periodu nije na trenu postojala partijska organizacija.
RASULO JUGOSLOVENSKE VOJSKE

Po iskrcavanju Itahjana u severnu Dalmaciju 54. pe.

puk poeo je odstupati pravcem: Knin Bosansko Grahovo
Drvar. Komandant puka bio je pukovnik. Petar Veljkovi
Brko, koji je 18- aprila u Grahovu saoptio da je potpisana
kapitulacij.' Tom prilikom je rasformirao puk govorei vojnicima Nosite oruje i municiju u ume i zakopavajte, trebae
34*

531

vam i pri tome je pojedincima davao konje da bi lake preneli oruje kuama, a on je sa manjom grupom krenuo prema
Drvaru i Jajcu. Na terenu Bosanskog Grahova ostala je ogromna koliina oruja i municije i ostale opreme. Narod je iz
okolnih sela Bosanskog Grahova i gornjeg dela Livanjskog
polja po direktivi lanova Partije (Nikice Gaia, Gojka Lukaa, Pere Race Uroa i Branka Vidovia, Vase Ivetia i drugih) masovno nosio oruje i municiju. Meutim, odmah su se
pojavili petokolonai u vidu etnika, koji su formirali etu
Petar Mrkonji na elu sa popom Milom Areinom, Radom
epinom, Petrom Bilbijom i drugim trgovcima iz Bosanskog
Grahova, koji su spreavah narodu odnoenje oruja, pa ak je
dolazilo do borbi izmeu naroda i etnika, te je u toj borbi
poginuo Jovo Blei, kamenorezaki radnik iz Peulja, koji je
nosio oruje radi skrivanja. Namera etnika bila je da spree
odnoenje oruja i municije i druge ratne opreme kako bi sve
predah Nemcima. Tu svoju nameru su dobrim delom i realizovali 23. aprila u Bosanskom Grahovu.
Odmah posle rasula vojske po selima je zavladala neizvesnost strah i iekivanje ta e biti. Kruila su razna prepriavanja i tumaenja, ljudi su bih neveseh, bilo ih je dosta koji
su i plakali, naroito kada su uli d su Nemci u Drvaru, a
Talijani u Kninu. Posebnu paniku su unosili vojnici pri povratku iz bive vojske svojim kuama lutajui po selima, raspitujui se za puteve nudei uniformu i oruje za civilno odelo
i hranu. Tada se mogla dobiti puka i vojna oprema za pare
hleba. Vojnici su psovah kralja, vladu, oficire, govorei da su
oru krivi za rasulo vojske i propast drave.
U ovo vreme poeli su pristizati i radnici iz raznih krajeva, govorei o stanju u drugim krajevima i o bombardovanju
Beograda. Najveu zabrinutost i veoma muan utisak izazvali
su kod naroda dobrovoljci- iz I svetskog rata koji su bili naseljeni u Vojvodini; Maari su pobili veinu naroda a dok su
nejake ene, decu i starce poterali u njihov stari zaviaj.
I
BEZVLAE

U ovom kratkom periodu u naem kraju nije bilo nikakve vlasti. Ljudi su se dobro naoruah, tako da nije bilo kue
u kojoj nije bila bar jedna puka sa dosta municije. I obani
su bili naoruani. Po selima se ula danonona pucnjava iz puaka i mitraljeza, a i po koja eksplozija bombi.
lanovima Partije u ovom vremenu bila je osnovna briga
dobro orijentisati narod, pa su mu pokazivah stvarno stanje,
ukazivali na opasnosti koje mu prete, ubeivali ljude da u532,

vaju i skrivaju oruje i municiju, jer e ubrzo zatrebati, a da

se. ranije zadjevice'ostave po strani u ovakvoj situaciji. U ovome se posebno isticao Nikica Gai koji je sam danonono iao
po selima, sticao uvid u stanje i ukazivao na sve slabosti.
Koncem aprila stigle su i prve ustae radi organizacije
vlasti. Za predsednika optine postavljen je ustaa Perica Pesic Poki iz Crnog Luga, dok.su dotadanje stareine sela
knezove ustae i dalje zadrale. TJ Grkovcima je formirana
andarmerijsko.-ustaka stanica od jednog dela bivih andarma i ustaa iz okoline Bosanskog Grahova. Mada su ustae
odmah pokazale svoju bahatost i neprijateljsko raspoloenje
prema svakom, narod ih u prvo vreme nije gledao neprijateljski, pa se ak i govorilo Bolje da su nam nai ljudi (vi su bili
poznati) na vlasti nego Talijani ih Nemci. Prvi zadatak ustaa
bio je pokupiti oruje i vojnu opremu od naroda da bi lake
provodile svoje paklene planove. Meutim, uspeh je bio slab, jer
se nitko nije htio rastati sa orujem, poto su ljudi predoseali
da e im ono jednog dana trebati. Budui da je ustaama ovaj
pokuaj oduzimanja oruja propao, oni su izdali vrlo strogu
naredbu da se prea sve naoruanje i vojna oprema, a da e
biti streljan svaki onaj kod koga se nae ma kakvo naoruanje,
makar i vojniko dugme. Knezovi su bili prisiljeni da idu po
selima i da objanjavaju ustaku naredbu. Jedan deo nedovoljno orijentisanih i zaplaenih ljudi predao je oruje i opremu, dok vei deo i po cenu ivota nije hteo to uiniti. Odmah
posle slabog odziva usledile su mere ustakog terora, pozivani
su pojedini ljudi u andarmerijske stanice i sasluavani, mueni i tueni. Zatvori su se stalno punili u Grkovcima i Grahovu, ah ljudi su ginuli na najstranije naine, a oruje nisu
hteli predavati. Tako su, na primer, bili premlaeni i ivi baeni u jamu graevinski radnici Pero Ivankovi i Vlado Gali
iz Peulja, Vojin i Ilija Janji iz Grkovca i jo izvestan broj
vienijih ljudi iz ostalih sela, kao pop Ilija Budimir iz Crnog
Luga. Ustae poduzimaju dalje mere iz svakog sela odvode
po nekoliko seljaka u zatvore obino istaknutih ljudi, da bi
na taj nain obezbedile uvrenje svoje vlasti, predaju oruje
i veu sigurnost svojih patrola, koje su stalno patrolirale po
selima. Jedan broj talaca su streljale, a drugi je osloboen u
ustanku iz zatvora na Grahovu i Grkovcima; u Grahovu je 27.
jula, na dan dizanja ustanka, iz zatvora osloboeno 150 ljudi
a u Grkovcima 23 oveka.
Ustake mere su svakim danom bile sve stroije.
Ustae, iako metani, nisu htele da poznaju vie nikoga, pa ni
svoje nekada najbolje prijatelje. Nisu dozvoljavale da se sastaju vie od 3 oveka. Pozivani su ljudi na rad u Nemaku,
obeavana im je dobra zarada i obezbeenje njihovih porodica.
533,

Ali poto je i ovaj njihov poduhvat propao besno su psovale

govorei Ako neete milom 'oete silom.
*

Stupanjem u rat SSSR-a ustae su postale opreznije, nesigurnije ali jo benje nego do tada. Narotio ih je hvatao
strah od 28. juna (to je Vidov dan) jer su oekivale da e toga
dana izbiti .narodni ustanak. Ustaka vlast se resila na jedan
plan da pobij i potraje sve stanovnitvo ove optine, kako
bi ovu teritoriju naselile ustakim dobrovoljcima. Za ovaj plan
trebalo je iskoristiti tradicionalni zbor koji se svake godine
odravao na Ilindan (2. avgusta) kod crkve u Crnom Lugu te
su ustae za taj dan pripremile 23 kilograma otrova i 200
litara rakije, s tim da zatraju sve bunare za vodu i rakiju koju
je morao svaki popiti na zboru u ast Nezavisne Drave Hrvatske, a ko ne bi hteo, bio bi streljan kao neprijatelj NDH.
Ovaj zadatak dobio je tipan Bara ustaki kapetan, bivi
lugar iz Borovae. No, plan je propao, jer je Bara bio uhvaen od ustanika 5 daha ranije, tj. 27. jula 1941. godine, i odmah streljan na Bosanskom Grahovu, dok su otrov i rakija
kasnije pronaeni i uniteni.
PRIPREME ZA USTANAK I PRVE ORUANE AKCIJE

Aprila 1941. godine formirana je Prva partijska elija u

selu Peuljama, koju su sainjavah: Nikica i piro Gai i Vaso
Ivti, a kasnije je doao i ukljuen u rad ALeksa uki. elija je bila vezana za Sreski komitet Bos. Grahova sa seitem
u Drvaru. Veza sa Drvarom odravana je preko Miloa Tice.
Pojaanjem ustakog terora, partijska organizacija radila je
ve aktivnije, prikupljala uza se omladince, radnike i sve naprednije ljude koji su bili spremni da se na poziv Partije dignu na ustanak i borbu. U tom cilju vrlo se intenzivno radilo u
svim selima na prikupljanju brojnog stanja oruja, municije
i opreme. lanovi ove partijske elije odravah su stalnu i
neprekidnu vezu sa svim selima gornjeg dela Livanjskog polja,
te su stalno imali uvid u stanje i raspoloenje naroda ovog
kraja. Partija je u selima imala svoje simpatizere preko kojih
je uspeno delovala stvarajui uslove za ustanak. Tako je 1.
maja 1941. godine organizovana na atoru (kod jezera) na
ijem vrhu je istog dana razvijena crvena zastava. Tom prilikom je Milo Tica odrao govor posveen znaaju 1. maja i
iznio" optu situaciju kod nas i u svetu. .
534,

Od Sreskog'komiteta odreeni su vojni poverenici Milo

Tica i "Vlado Prpa za Tievo i Prevadac, a Nikica Gai i Vaso
Iveti za optinu Crni Lug. Dobivena je 24. juna obavest od
Miloa Tiee da je SSSR stupio u rat sa Njemakom. Posle te
vesti sastala se partijska organizacija i donela odluku da se o
tom dogaaju obaveste sva sela; 29. juna Vaso Iveti obavestio je Kostu Trkulju iz Grkovaca, Hiju ukia iz Nuglaice,
Vojislava Ivetia iz Kazanaca i Gojina Injca, a iz Sajkovia
Kostu Pajina. Ovim drugovima je ponovo "reeno da skrenu
panju ljudima.po selima da se uvaju od ustaa, da ne1 odlaze
u Livno i Bos. Grahovo i druga mesta, da se prikupljaju podaci
0 oruju i municiji i si. Posle-ove vesti kod ljudi se naglo osealo olakanje, nestalo je one neizvesnoti, smatralo se da e
se rat brzo zavriti i SSSR pobediti.
Ovih dana smo ve poeh da intenzivno radimo na orgapizovanju vodova i eta. po selima, prikupljanju oruja i municije. Formirana je Peuljska eta u Starim livadama ispod
"atora, u kojoj je bilo 70 boraca sa 63 puke, 3 pukomitraljeza
1 15 sanduka municije. I u ostalim selima radilo se na organizaciji vojnih jedinica. Miko Vuli (Hrvat) iz s. Korita donosio
je redovno podatke o teroru ustaa u Bos. Grahovu, o njihovim
pripremama za sve vee zloine, hapenja, ubijanja, bacanja
u jame, teranja na prisilni rad, itd. Ustae su prisiljavale sve
Hrvate i muslimane da moraju da obuku ustaku uniformu.
Na ovo ustako prisiljavanje neki poteniji Hrvati i muslimani
dah su otpor, dok su neki, kao Sarii, obukli ustaku uniformu.
Ustae su poele da Hrvatima i muslimanima dodeljuju zemlju srpskih seljaka u Grahovskom i Livanjskom polju, govorei im da e sve Srbe sa ove teritorije preseliti u Srbiju.
Ustae su koncem juna i poetkom jula iz okoline Plitvikih jezera proterale u na kraj vei broj srpskog ivlja (oko
350). Narod je ove izgnanike primio vrlo srdano i brinuo se
o njima sve do njihovog povratka.
Gnjev naroda protiv ustake vlasti iz dana u dan je rastao. Ustae vie nisu smele slobodno kruiti nou po selima,
a i danju su to inile sa strahom. Rad partijske elije u pripremi naroda za oruani ustanak vidno se oseao. Situacija je
bila dosta povoljna za oruanu borbu. U subotu 26. jula doneo
je pismo Milivoj Tica sa Crnca (od Miloa Tice) Nikici Gaiu
sa sledeim sadrajem:
Drue Nikica, veeras prekopajte cestu pod Donjim Peuljima kod Lokve, postavite zasedu prema Grahovu. Podignite narod na ustanak i likvidirajte andarmerijsko-ustaku
stanicu u Grkovcima, gde se sada nalaze ustae, potom, produite prema selu Kazancima, Sajkoviu, Bastasima i elebiu.
535,

Posle dobivene direktive (ovo pismo smo smatrali kao

direktivu) za ^.ustanak, odran je sastanak pod rukovodstvom
NiMce Gaia na kome. je doneta odluka da se odmah'otpone
sa ustankom. Po zavretku sastanka Vaso Iveti je poslat u sela
Grkovce, Nuglaicu, Crni Lug da se povee sa Vojislavom
Ivetiem, koji e dalje prneti vesti za dizanje ustanka u selima Livanjskog polja. Nikica je na vrh Nosia odmah skupio
ustanike Gornjih Peulja oko 70 boraca, a u isto vreme poslao je kurira da obavesti ustanike Donjih Peulja, mada su oni
ve bili dobili obavest iz sela Marikovica.
Zakazan je opti narodni zbor kod kole u Gornjim Peuljima, s tim da svi ljudi iz sela donesu sve to imaju od oruja:
puke, mitraljeze, municiju, bombe, sekire, gvozdene vile, gvozdena koplja i sve to se moe upotrebiti za borbu. Za nekoliko
asova skupilo se na zborno mesto i staro i mlado sa svim
vrstama naoruanja. Na ovom zboru je Nikica Gai, obavestio
narod da su se okolna sela Grahova, Drvara i Tieva digla na
ustanak i da se ve vodi borba za pomenuta mesta, pa je na
kraju i prisutne pozvao na ustanak. Narod je ovu vest i poziv
oduevljeno prihvatio.
Kod kole u Peuljima formirana je eta u kojoj je bilo
45 vojnikih i nekoliko lovakih puaka, 2 pukomitraljeza i
neto raznih pitolja i runih bombi.
Na svakog naoruanog borca odreeno je jo 45 boraca
bez vatrenog oruja; ovi su bili naoruani sekirama, vilama,
koljem i provizornim kopljima koja su.seoski kovai napravih.
Neposredno pred zbor uhvaena su trojica ustaa Cuban i Ante
Vuh i Bilandija iz s. Korita, koji su nosili oruje iz Grkovca
za Grahovo.
Oko 21 as ustanici Gornjih Peulja i Grkovca su izvrili
napad na ustaku stanicu u Grkovcima i zauzeli je posle kratke
borbe. Ustae, iako su bile obavetene od ure Gaha iz Donjih
Peulja o napadu, ipak nisu pruile jai otpor, nego su pobegle
prema Livnu. U stanici je naeno 15 puaka, 150 pari odela,
nekoliko sanduka municije i raznog drugog materijala. Osloboena su 23 zatvorenika; veinom su to bili radnici iz Beograda, meu kojima i Markica uki kamenorezac, na odlian drug. Trebalo je da ovi taoci budu sutradan streljani.
Odmah po zauzimanju stanice iste ustanike snage poruile
su most kod kole u Crnom LugU i zaposele poloaj ispod s.
Grkovca, dok su ustanici -Donjih Peulja poruili cestu kod istog
sela i zaposeli poloaj prema Grahovu. Oko 22 asa istog dana
doao je od ustanika B. Grahova kurir Jovo Kubat iz s. Marinkovca sa izvetajem da je Grahovo osloboeno, veina posade
uhvaena i likvidirana, a ostali deo odstupio prema Kninu.
536,

I ovom prilikom je osloboeno 150 talaca, koji su bili predvieni za streljanj i to za sutradan.

Oko 6 asova 28. jula stigla je iz Livna kolona od 120

ustaa sa dva kamiona, jednim autobusom i automobilom u
kojem je bio dr Urumavi advokat iz Livna voa ustakog pokreta. Naiavi na porueni most i nau zasedu sa obe
strane puta, ustae su se brzo razvile za borbu,, ali s obzirom
na dobro pripremljenu zasedu, one s ubrzo bile savladane i
razbijene i u paninom bekstvu su odstupile preko drelovca
(kroz movaru) u pravcu s. elebia, ostavljajui 7 mrtvih.
TJ bekstvu kroz s. Crni Lug zapalile su 10 kua i odvele nekoliko ljudi koje su kasnije pobaeali ive u jamu, a u s . elebi
su napravile strahovite zloine nad srpskim stanovnitvom. TJ
ovoj borbi zarobljena su dvojica ustaa i zaplenjeno 10 puaka,
10 sanduka municije, 150 runih bombi (kragujevki), jedan
kamion, jedan Veliki autobus i jedan mali automobil.
Posle ove prve, veoma upele akcije, borci i stanovnitvo
su bih beskrajno oduevljeni. Odmah je uzet zarobljeni kamion
ria koji je Vaso Iveti istakao crvenu zastavu i krenuo za Bosansko Grahovo.
Istoga dana sva sela s obe strane Livanjskog polja do elebia digla su se na ustanak i cela teritorija crnoluke i deo
elebike optine bila je slobodna.
Po zarobljavanju ustake kolone u Crnom Lugu jedna
peuljska i Crnoluka eta produile su u pravcu Kazanaca i
Sajkovia gde su im se pridruili i ustanici Sajkovia, Kazanaca,
Prova i eprazlija, a sa druge Strane Livanjskog polja ustanici
Grkovca, Nuglaice, Bastasa i Vrbice u pravcu elebia gde je
odmah organizovan poloaj.
TJ Crnom Lugu je 2. avgusta odran veliki narodni zbor
kome je prisustvovalo veina stanovnitva optine. Na zboru
su govorili Nikica Gai i Vaso Iveti, koji su obavestili narod
0 osloboenju Bosanskog Grahova, Drvara i Glamoa, o dizanju
optenarodnog ustanka u Bos. Krajini i Lici; zatim su ukazali
na znaaj odluke CK KPJ i PK KP za Bosnu i Hercegovinu o
podizanju naroda na ustanak, i na znaaj rata koji vodi' SSSR
protiv sila Osovine. Na ovom zboru izabrano je vojno i narodno
rukovodstvo.
Narod je sa velikim oduevljenjem prihvatio poetak
ustanka manifestovao je jedinstvo i spremnost da se bori
protiv okupatora, osobito ustaa do pobede. lako je zbor
pripremljen na brzinu, on je imao dubok odraz na dalji razvitak
ustanka i narodne vlasti. Moe se s pravom konstatovati da
dobar deo naroda nije shvatio koje ga tekoe oekuju u borbi
1 revoluciji, ali je velika veina nepokolebljivo izdrala do
kraja rata.
537,

U rukovodstvo ustanka izabrani su: Nikica Gai, Vaso

Iveti i Aleksa uki sva trojica lanovi KPJ. Takoer su
izabrani komandiri seoskih eta i vodova i to:
:
za komandira: 1. peuljske ete Markica Cuuz, bivi
andarmerijski narednik, a za njegovog zamenika Ile uki,
2. peuljske ete Jovo Gai, a za zamenika Joo Gai.
Grkovakog voda Pero Nenadi i Kota Trkulja,
Nuglaikog voda Ilija uki,
Crnolukog voda Milo uli,
Bastasko-vrbike ete Stevo Zalica, uitelj, za zame:
nika Milo Kozomara,
" Kazanake ete Vojislav Iveti, a za zamenika Gojin
Injac,
Sajkovake ete Marko Mihailovi, a za zamenika Jovo
Rosi,
eprazlijske ete Jovo Maljkovi,
Gubinskog voda Vaso Pajin.
Pored vojnog rukovodstva ustanka izabrani su i ljudi koji
e se brinuti o ishrani vojske i obradi poljskih radova, a osobito
onih ljudi koji su u borbi. Drugom polovinom avgusta formirana su seoska vea* sa istim zadatkom, u koja su izabrani:
za Peulje Ilija Karogi, Boo i Duan Gai, Stevan Trivunovi i Milo Cuuz;
za Grkovce Mirko i Darko Nenadi.
za Nagluicu Duan Lovran.
za Crni Lug Boko Trkulja.
Pored ostalog oVa seoska vea imala su zadatak da organiziraju rad u seoskim kovakim radionicama za izradu oruja,
te su tako raena koplja, razni bodei i vrena opravka postojeeg oruja i izrada pojedinih delova oruja. Ovde su se osobito istakli kova Duan Gai, Branko Cuuz iz Peulja i Mile
Nenadi iz Grkovca.
2. peuljska eta upuena je na drugi kraj optine, tj. na
Unite gde se istog dana povezala sa etom iz Markovca i Radulovia i zaposela poloaj prema selu Kijevu, a ovi su dalje
imah vezu preko Dinare i Risovca sa grahovskim ustanicima,
te je tako stvoren neprekidan front od Like preko Dinare i
Livanskog polja do Glamoa. r
Posle neuspelog prodora ustaa 28. jula ka Bosanskom
Grahovu i njihovog razbijanja u Crnom Lugu; oni su pripremili ponovni prodor 29. jula uz aktivnu podrku artiljerije.
Ustanici su saekali ustake snage ispred sela Sajkovia na Kisakim livadama, tu ih razbili i naterali u bekstvo prema s. elebiu i Livnu. Tada je neprijateljska artiljerija zapalila 10
* Seoska vea kasnije su prerasla u seoske NO odbore.

538,

kua u s. Kazancima. Ustanici su istog dana zauzeli s. Ceprazlije i obrazovali front: Sokolac, Kisina ulica (s. eprazlije) k.
708 Barovac, k. 709 jugoistono od s. Bojmunte, k. 708 Glavice
prema s. elebiu i dalje prema artnji k. 1579 i dalje ka
Glamou.
Na glavni komandant fronta prema s. Ruj anima i Vetia gori bio je Marko Mrvi, podoficir jo iz I svetskog rata.
On je bio veoma ugledan u ovom kraju pa ga je rukovodstvo
ustanka koristilo kao veoma hrabrog i iskusnog ratnika.
Prema elebiu komandanti fronta bili su Stevo alica,
uitelj, i Milo Kozomara, a Marko Mrvi je povremeno obilazio itav front kao instruktor za utvrivanje. Front je stabilizovan i ostao je na toj liniji sve do prve polovine septembra.
Za svoj neuspeh prema Bosanskom Grahovu ustae su
iskalile svoj bes na stanovnitvu s. elebia i na ostalim srpskim selima oko Livna. U s. elebiu su 28. i 29. jula ustae
na najsvirepiji nain ubile 403 osobe. Oni su opkolili selo te
sav srpski ivalj zatvorili u kolu, jedan broj poklali pred samom kolom, a drugi povezali na taj nain to su svima ruke
icom zavezali na lea a zatim ih povezali u jedan lanac i odveli do jame duboke 300 m te ih ive pobacah u nju, a zatim
su bacili nekoliko runih bombi i otili. Nastradale su cele porodice Milutina i Voja Herceg sa 18 lanova, Joka Er ega sa
16, Ihje Crnogorca sa 12 i mnoge druge. U s. Ceprazlijama takoer je baeno u jamu 150 stanovnika, od kojih su. mnogi dugo
iveli u jami, jer su im ustae prilikom hvatanja naredile da
ponesu hranu za 4 dana navodno da idu za Srbiju, pa su se
oni, koji su preiveli, u jami jedno vreme hranili tom hranom.
Oni koji su poklani u s. elebiu zatrpani su u rupe ispod sela
gde je narod nekad vadio pesak za razne graevinske radove.
Sela elebii, Rujani, Litani, Guber i druga prema Livnu nisu bila pripremljena za ustanak. Uticaj Partije u ovim
selima bio je nedovoljan ili nikakav, jer je ustaka propaganda
bila vrlo razvijena te se to vidno odrazilo na poetak ustanka
i na ustake pokolje srpskog ivlja.
Sva nastojanja da se uhvati i uspostavi veza sa partijskim
rukovodstvom u Livnu ostala su bez uspeha. U tabu Gerilskog
odreda u Grkovcima pisani su i tampani leci kao i leci dobiveni iz taba Gerilskog odreda za srez Bosansko Grahovo i okolinu s pozivom na saradnju i na ustanak, a rasturani su u s.
Rujani, eprazlije, u pravcu Livna. Isto tako upuen je i proglas domobranskim vojnicima da prekinu sa borbom protiv
NOP.
Negde oko 15. avgusta preko Veljka Mihaljice uspostavljena je veza sa grupom sinjskih partizana na Vetia gori i to
539,

je bila prva veza sa dalmatinskim NOP. Dobar dio ustanika

nije bio zadovoljan uspostavljanjem ove veze, osobito oni kojima su ustae poklale familije. Partija je tu morala uloiti
velike napore dokazujui da svi Hrvati nisu ustae niti su odgovorni za ustake zloine.' Meutim, dolaskom grupe komu-,
nita iz ibenika (Miro Vii, Zdravko Bego, Slavko Rupi i
drugi) stanje se izmenilo, jer su oni mnogo doprineli kao partijsko-politiki radnici na stvaranju bratstva i jedinstva na
ovoj teritoriji. Kasnije se ova veza stalno jaala naroito dolaskom Vicka Krstulovia, Vice Buljana, Maksa Bae, Ivana
Braulja i> drugih. Postepeno je narod uvideo da se borba moe
voditi samo zajednikim naporima svih naih naroda.
Odrana je 8. avgusta konferencija sa svim rukovodiocima
ustanka na Bosanskom Grahovu, kojoj je u ime naeg fronta
prisustvovao Nikica Gai. Na ovoj konferenciji razmatrana je
postojea situacija i rukovodioci su podneli izvetaje; dogovoreno je da se izvri temeljitija organizacija jedinica i vlasti.
U s. Grkovcima je 15. avgusta odrana konferencija svih
rukovodilaca ustanka i predstavnika vlasti. Ispred jedinica na
frontu prisustvovali su Cvijo Pajin Orai, Kota Pajin,
Milo Tica, Stevo Zalica, kao delegat sa Grahova prisutan je
bio Obrica Baji. ' Na konferenciji su raspravljana sledea pitanja:
1. Obezbeenje redovne ishrane vojske.
2. Obrada poljskih radova, naroito imanja drugova
koji se nalaze na poloaju.
3. Da se da ime odredu i izabere njegov komandni sastav.
Po 1. i 2. taki odmah je postignut sporazum, jer narod
daje sve i sve hoe uiniti za borbu, dok je po 3. taki bilo malotee doi do saglasnosti i to po pitanju imena odreda. Jedni
hoe da se zove puk Petar Mrkonji drugi- bataljon Gavrilo
Princip a neki Golub Babi, no bilo je i takvih koji su predlagali da se bataljon nazove Lenjin, a to su oni koji su uestvovali u oktobarskoj revoluciji 1917. i 1918. godine. Na kraju
se dolo do zakljuka da se nazove bataljon Starac Vujain
i to ime je imao sve do ulaska u 4. krajiku brigadu, 9. septembra 1942. godine.
U tab bataljona su izabrani: komandant-Cvijo Pajin,
pohtiki komesar Nikica Gai, operativni oficir Marko
Mrvi. Takoer su imenovani komandiri eta i vodova, tj. potvreni su oni koji su ve bili na dunosti. Zakljueno je da se sa
mlaim borcima pozadi fronta organizuje obuka iz naoruanja,
nastave gaanja i strojevdg pravila. Bataljon je bio organizovan u 10 eta; skoro svako selo je imalo svoju etu, a snabde540,

vanje je bilo po etama. U ovo vreme traeno je od rukovodstva

ustanka iz Drvara, pod ijom je komandom bio i na bataljon,
da nam se poalje jedan oficir" za'organizaciju i- izvoenje obuke. Oni su poslali Lazu Teanovia, biveg jugoslovenskog porunika, koji je kod nas bio nekoliko dana u uniformi i sa epoletama obilazio front i obuku i sumnjivo gledao na sve nae
postupke. Borci ga nisu rado primili; govorili su da im je bilo
dosta bivih, oficira te je on vraen nazad.
Bataljon je imao oko 1400 boraca sa: 260 vojnikih i 30
lovakih puaka, oko 1000 bombi, 6 pukomitraljeza, jednim
tekim mitraljezom, 10 pitolja i dovoljno municije i ostalog
naoriianja: sekira, koplja, bajoneta i si. Bilo je jo oruja,
sakrivenog po selima, jer neki ljudi nisu imah povrenje da ga
daju. Preduzimane su mere da se oruje donese i d onima
koji hoe da se bore. Neki seljaci nisu htjeh da oruje donesu
a ni da se bore.
U avgustu je neprijatelj nastojao da ugui na pokret.
Ah, poto nije uspio u nekoliko navrata probiti front od Livna,
to 9. avgusta ponovo pokuava probiti nau odbranu od pravca
Unita i s lea upasti u nau slobodnu teritoriju. Napadom je
rukovodio advokat Urumavi iz Livna sa oko 1000 vojnika,
mahom ustaa i seljaka, sa zadatkom da preko Gnjata i Dinare
izbiju u.Grkovce i Crni Lug. Borba na Unitima trajala je oko
6 asova. Nae snage, pod komandom Jove Gaia, Trive Gaha
i Pere Radulovia, su naterale ustae u bekstvo prema Kijevu.
Ustae su tom prilikom za sobom ostavile 3 mrtva i .3 ranjena.
Posle ovog neuspelog manevra neprijatelj jaim snagama ponovo pokuava da razbije na front kod Livna i 19. avgusta
napada od pravca Livna prema s. Rujanima, eprazlijama,
Provu i Gubinu. Borba je na ovom pravcu voena 3 dana i 3
noi. Ustae su, uz pomo artiljerije, uspele ovladati delom
naeg poloaja zauzevi selo eprazlije, Prov i Gublin; tom
prilikom su palile kue, ubijale stanovnitvo i zarobile Nikolu
Broetu, naeg borca, kojeg su strahovito muile nabile na
kolac i pekle. U sklopu ovog napada neprijatelj je jaim snagama vrio obuhvat preko planinskog masiva Sokolac (t. 1589)
prema Malom i "Velikom Troglavu. Meutim, tab bataljona
Starac Vujadin upuuje 2. peuljsku etu iz Unita na ovaj
deo fronta te u sadejstvu sa ostalim naim snagama i sinjskim
gerilcima uspeva potisnuti neprijatelja u pravcu Rujana i Litana i posesti ranije izgubljene poloaje. Ovom prilikom je
sruen elezniki most na Pustopolju. U ovim borbama svi nai
borci pokazali su veliku hrabrost i izdrljivost. Tako s voene
borbe 2 dana bez hrane i vode. Za vanrednu izdrljivost od
strane komande bataljona Gerilskog odreda pohvaljena, je 2.
peuljska eta na elu sa Jovom Gaiem.
541,

Ubrzo posle ovih'borbi (25. avgusta) neprijatelj ponovo

preduzima manevar iz Glamokog polja preko planine Staretine s ciljem izbijanja u Livanjsko polje. Neprijatelj je napadao sa oko dva bataljona uz podrku artiljerije i uspeo zauzeti
s. Glavice i izbiti na Staretinu. Ovog" puta komanda odreda
upuuje deo snaga sa fronta prema Livnu (odsek Vrbica) pod
komandom Miloa Tice u protivnapad preko Staretine u sadejstvu sa ustanicima Glamoa. Protivnapad je izvren 26. avgusta u 3 sata ujutro i neprijatelj je vrlo brzo bio razbijen i
nateran u sam Glamo. Pokuan je napad iz pokreta na grad
ali nije uspeo. Neprijatelj je za sobom ostavio 20 mrtvih i vie
ranjenih. Zaplenjen je jedan teki mitraljez, 5 pukomitraljeza,
60 kom. ebadi, vee koliine municije i hrane. Neprijatelj je
spaho vie sela, poubijao mnogo stanovnitva, spalio ito,
seno i si.
Ustae su 28. avgusta opet poduzele napad jaim snagama i artiljerijom od pravca Livna prema Sajkoviu. Meutim,
odmah 29. avgusta izvren je protivnapad sa nae strane pod
komandom Cvije Oreia. Ovom prilikom zaplenjena je vea
koliina hrane, poljska kuhinja sa kolima i konjima. Posle ovog
napada ustae vie nisu pokuavale neke ozbiljnije akcije na
na front. Za itavo vreme dranja fronta mi smo imali 12 mrtvih i vie ranjenih. '
Obilazei na front 22. avgusta komandant Drvarske
brigade* Ljubo Babi primetio je da je naa komanda daleko
od fronta, pa se odmah presehla iz Grkovca u s. Kazance, u
kuu Ile Katia, a 6. septembra u popovu kuu u s. Gubin.
Komanda bataljona upoznala je komandanta brigade sa stanjem
na frontu, organizacijom,. naoruanjem i ishranom vojnika.
Ovom prilikom Ljubo Babi je obeao pomo u oruju i municiji koja se izrauje u Drvaru. Kasnije smo dobili jednu koliinu bombi nae izrade.
Krajem avgusta tab bataljona je primio nareenje iz
taba brigade da uputi delegate na savetovanje NOGO za
Bosnu i Liku koja e se odrati 31. VIII u Drvaru. Na ovoj
konferenciji trebalo je podneti izvetaj o moralnopolitikom
stanju boraca, njihovoj spremnosti za borbu protiv okupatora
* Sa razvitkom ustanka u Bosanskoj krajini i Lici, 19. avgusta
1941. godine formirana je Prva brigada nacionalno-oslobodilakih gerilskih odreda za zapadnu Bosnu i Liku. U svom sastavu ona je imala
poetkom septembra 8 bataljona meu kojima je bio i prvi bataljon
Sloboda, a svaki bataljon je imao po nekoliko gerilskih odreda. Kroz
dokumenta se brigada razliito nazivala, a najee skraeno: Brigada
za osloboene krajeve Bosne i Like. U avgustu i septembru esto se
nazivala: Prva brigada za osloboene krajeve Bosne i Like a u oktobru: Brigada u Drvaru i Drvarska brigada- (prim. red.).
542,

 Italijana, o naoruanju, ishrani i si. Ispred naeg bataljona

(fronta prema Livnu) konferenciji je prisustvovao Nikica Gai.
Po povratku Nikica nas je obavestio o rezultatima koji su postignuti na konferenciji kao i o tome da je konferenciji prisustvovao pop Momilo uju ispred fronta Knin Golubi.
Buji je zastupao miljenje i uporno ga branio da se njegovi
borci nee boriti protiv Italijana, ve samo protiv ustaa koji
hoe da pokolju srpski narod. .Navodio je primere da Italijani zatiuju Srbe u Dalmaciji te da se s njima dobro prolo i u.periodu 1918. i 1919. godine, zatim da je Italija velika
sila i da se mi nemamo ime boriti i da hoemo, da e nai
borci pobei kad uju detonaciju topova i zvuk motora i si. Ako
se sa njima zavadimo, popahe nam sela i poubijati" narod, pa
ta onda. Svi delegati su bili protiv ujievih stavova, a bo
je i takvih koji su hteli da ga ubiju. Meutim, rukovodstvo
nije dozvolilo.
Na konferenciji su bili Marko Orekovi Krntija, Kota
Na, Ljubo Babi, Milutin Moraa i dr. Posle ove konferencije
izdato je saoptenje u vidu letka u kome je govoreno o potrebi
borbe protiv. .Italijana i ustaa.
Posle relativnog zatija (9. septembra) od Livna su se
pred na front pojavili na kamionu parlamentari sa zastavama.
Oprezno su se pribliavali naem poloaju i zvali na pregovore.
Istog dana domobrani su uputili parlamentare glamokim ustanicima na Staretini koje su ovi odbili, a u isto ovo vreme su
nastupali Italijani prema Strmici i Grahovu u sporazumu sa
popom ujiem. Mi smo odluili da iziemo na pregovore i
vidimo ta hoe parlamentari. Sa nae strane su pregovorima
prisustvovali Nikica Gai, Nikola Vrani iz Dinarskog, partizanskog odreda, koji se tada nalazio u naem tabu, Cvijo i Kota Pajina, Marko Mrvi, Ilija Babi, i jo neki. Sa italijanske
strane jedan vii i jedan nii oficir, prevodilac, a od ustaa
jedan potpukovnik i jedan porunik, kojeg je Nikola Vrani
poznavao odranije i jedan podoficir. Mi smo uzeli za prevodioce seljake iz s. Gubina, koji su za vreme I svetskog rata bili
u zarobljenitvu kod Italijana i neto znah njihov jezik. Pregovore s nae strane vodio je Nikica Gai, a sa itahjanske
njihov vii oficir. Itahjani su zahtevali slobodan prolaz preko
nae slobodne teritorije od Livna do Bos. Grahova i davali
garancije: da se narodu nee nita dogoditi, da- vie na ovom
terenu nee biti ustaa i da u sada umesto ustaa domobrani
u Livnu, i dalje, da vie nee biti pokolja srpskog ivlja. Na
predstavnik je odbio zahteve itahjanske komande o slobodnom
prolazii, a istovremeno ukazao da su,zloine, koje su poinile
ustae nad srpskim narodom, podravale italijanske okupacione vlasti, te prema tome, ta obeanja nisu nikakva garancija.
543,

U ostalom ukazao je Gai mi smo poveli borbu protiv

okupatora i ona e trajati sv dotle dok traje" ijedan okupatorski vojnik u naoj zemlji. Italijani su se vratili u Livno bez
ikakvih rezultata. Izvestili smo 11. IX drugove u tabu brigade
u Drvaru o pregovorima i oni su odobrili na stav, ali su nam
naredili da sline pregovore ubudue odbijemo. Posle ovih
pregovora preduzeli smo jae mere obezbeenja prema Livnu
da nas Italijani ne bi iznenadili.
Zahvaljujui izdaji popa ujia i Brane Bogunovia Italijani su, bez naroitih gubitaka, 11. IX oko podne zauzeli Bos.
Grahovo i sutradan sa manjim snagama produili prema Peuljima, Grkovcima i Crnom Lugu. Od Grkovca nisu smeli krenuti dalje u pravcu Sajkovia, ve su se povukli u garnizon
Bos. Grahovo. Italijani su od Grahova ka Crnom Lugu sa narodom postupah vrlo lukavo sve to su uzeli od seljaka odmah
su plaah, pa ak i vodu. Takav njihov stav doveo je do kolebanja kod izvesnih seljaka, pa i nekih boraca. No, ubrzo se dala
sagledati ta njihova lukavost, jer su prolazei kroz srpska sela
govorili Srbo bono, ustao macare, a u hrvatskim selima istog
dana Hrvato bono, Srbo macare.
U vezi sa novonastalom situacijom tab Drvarske brigade
narodnooslobodilakih partizanskih odreda od 10. IX do 12.
IX izdao je tri nareenja naem bataljonu za preduzimanje
mera u vezi sa itahjanskim prodorom za Bos. Grahovo. Ova su
nareenja neto zakasnila, tako da smo ih sva tri dobili jednog
dana. U nareenjima je stajalo: da se pree na partizanski nain ratovanja, da se od bataljona formiraju tri samostalna
partizanska odreda i da ovi napadnu Italij ane im stupe na
nau slobodnu teritoriju. Napadati ih s lea uz ruenje komunikacija, zatvoriti pravce od Livna prema Sajkoviu i Kazancima, od elebia ka Vrbici i Bastasima i od Grahova ka Peuljama. Uspostaviti vrstu vezu sa dalmatinskim partizanskim
odredima, upoznati ih sa situacijom kod nas i stalno se meusobno obavetavati. Posebno je istaknuto i podvueno da se
najhitnije uputi jedan partizanski odred od 50 ljudi koji e
dejstvovati u pozadini neprijatelja. Po dobivenim nareenjima
odran je 14. septembra veliki narodni zbor na Podovima iznad
s. Sajkovia kome je prisustvovalo preko 1000 stanovnika iz
sela: Sajkovi, eprazlije, Provo, Gubin, 'Kazanci kao i borci
sa ovog dela fronta. Na zboru je govorio Nikica Gai o novonastaloj situaciji- o izdaji i prodoru Itahjana za Bos. Grahovo i njihovom nastupanju ka Drvaru. Proitan je letak o
izdaji popa Dujia i Brane Bogunovia, gde je raskrinkana
uloga etnika u saradnji sa itahjanskim okupatorskim snagama.
Govoreno je o bratstvu i jedinstvu Srba i Hrvata u borbi protiv zajednikog neprijatelja - okupatora i domaih izdajnika,
544,

etnika i ustaa, kao i svih onih, koji na bilo koji nain pomau
okupatora. Tom prilikom od bataljona Starac Yujadin formirah smo tri partizanska odreda i to:
jedan odred od boraca sela: Sajkovia, Prova, Gubina,
eprazlija i Kazanaca. Zadatak ovog odreda bio je da napada
neprijatelja na ovoj teritoriji, spreava prodor Italij anima od
pravca Livna ka Sajkoviu i odrava vezu sa dalmatinskim
partizanskim odredima. Rukovodstvo odreda sainjavali su:
Veljko Mihaljica, Marko Mihajlovi, Vojislav Iveti, Vojin
Injac i Jovo Rosi;
drugi odred boraca iz sela: Vrbice, Bastasa, Noglaice
i Grko vaca. Njegov zadatak bio je da spreava prodor Itahjana
od pravca Livna i elebia ka Vrbici i Bastasima, i da napada
na neprijatelja na toj teritoriji. Ovim odredom su rukovodili:
Milo Kozomara, Stevo 2aliea i Kota Trkulja. Za politiki
rad u ovom odredu odreen je Bego Zdravko;
trei odred sainjavali su borci iz Gornjih i Donjih
Peulja, a zadatak mu je bio da napada na neprijatelja, koji bi
prodirao od Bos. Grahova ka Peuljama i Grkovcima i da brani
taj pravac. Rukovodioci ovog odreda bili su: Vaso Iveti,_Aleksa uki, Mrkica uuz, Jovo Gai, Durici Blei i pirica
Gai, koji je istovremeno bio omladinski rukovodilac za itav
teren nae optine.
tab partizanskog odreda Starac Vujadin sainjavah
su: komandant Cvijo Pajin Orei, zamenik komandanta
Marko Mrvi, politiki komesar Miro Vii, a zamenik politikog komesara Kota Pajin. Nikica Gai ostao je i dalje kao
politiko-partijski rukovodilac na ovom terenu; preko njega su
dolazile sve direktive, uputstva i nareenja od taba Drvarske
brigade tabu bataljona i svim odredima. On je bio zaduen
da odrava vezu sa dalmatinsko-dinarskim partizanskim odredima.
Sve suvino ljudstvo bez oruja puteno je kuama; zadrani su samo najodaniji borci, koji su manje vezani za kue
i porodice. Najbolji je bio Peuljski odred i brojno i organizacijski. U njemu je bilo 95 dobro naoruanih boraca. Ovaj odred je 21. septembra dobio zadatak od taba Drvarske brigade
da zatvori pravac Grahovo Livno i onemogui manevar neprijatelja od Grahova preko Ruia Drage i Tieva, ka Vidovu
Selu u Drvaru. Odred je na poloaju ostao sve do 1. oktobra,
a zatim se, poto su Italijani 25. septembra ovladah Drvarom,
povukao od Ruia Drage u s. Peulje.
Drugi na odred upuen je da, u sadejstvu sa odredom
Miloa Tice i Glamokim odredom, uestvuje u borbama sa
Itahjanima i ustaama oko Glamoa kako bi spreili njihov
35 Ustanak 1941.

545

upad iz Glamokog polja u nau slbodnu teritoriju, preko

Staretine. Zbog ovog upuivanja tab brigade nas je kritikovao
navodei da tamo ima dosta snaga.
Shodno uputstvima taba Drvarske brigade, nai odredi
su napadah manja neprijateljska uporita. Tako je 12. decembra peuljski odred, u zajednici sa vodovima Grkovaca i Kazanaca, napao manje ustko uporite u s. Unitima. Tom prilikom su ustae rasterane, a zaplenjeno je 15 vojnikih i 2 lovake puke, 2 pitolja, vie municije, kao i drugog ratnog
materijala. Prvi na odred u zajednici sa dinarsko-dalmatinskim partizanskim odredima 21. decembra izvrio je napad na
ustako-andarmerijsku stanicu u s. Panju u Cetinjskoj krajini.
Tom prilikom su ubijena 2 andarma, a jedan se, prilikom
bekstva Utopio u Cetinu. Zarobljeno ih je 11. Poto su razoruani i upoznati sa ciljevima nae borbe, puteni su kuama.
Zaplenjeno je 14 puaka, 1 pukomitraljez i dosta municije.
Kad su se probili na nau slobodnu teritoriju Italijani su
zaposeli garnizone: Bos. Grahovo, Livno, Glamo i Drvar i odmah ih utvrivah, dok je optina Crni Lug bila jo naa slobodna teritorija. Svojom propagandom, preko etnikih elemenata, u okolnim selima Italijani su se predstavljali kao oslobodioci srpskog naroda. Delili su so, eer, makarone, konzerve i zaostale penzije. Davali su plate bivim jugoslovenskim
slubenicima nastojei po svaku cenu da normalizuju stanje
i pridobiju narod za sebe, radi svoje line bezbednosti i razbijanja NOB. Poeli su okupljati kolebljive elemente, bive trgovce, vercere, slubenike, osobito etnike voe i orijentisali
ih na voenje propagande protiv NP. Mnogi kolebljivci su
smatrali da od naeg ustanka nema nita i da je doao as
bogaenja i zgrtanja novca putem verca. Trgovake i sitnosopstvenike due bile su spremne sve zaboraviti, pokolje, zloine i ostalo samo da njima bude momentalno dobro, a to e
biti sutra to nisu mislili. Razume se, sve ovo je izazvalo izvesna
kolebanja kod seljakih masa, kao i jednog dela boraca, osobito
onih sela u neposrednoj blizini dotinih garnizona. U takvoj
situaciji vojrio-pohtiko rukovodstvo moralo je da raskrinkava
izdajniku ulogu etnikih elemenata, politiku okupatora, i njegove namere, da spreava verc odvraajui ljude da ne odlaze
u neprijateljske garnizone ma po kom poslu i istovremeno
uvrujui partizanske odrede i jedinice. U tom cilju skoro
svaki dan odravan je poneki zbor ih konferencija. Osobito
intenzivan rad preduzet je sa omladinom, jer se uvidelo da
omladina bez rezerve sledi politiku Partije, te su se poele formirati skojevske organizacije.po selima, naroito posle prorade
lanka i biltena PK KPJ. za BiH od 18. decembra o stvaranju
Bosansko-hercegovakog omladinskog narodnooslobodilakog
546,

saveza i direktivnog pisma PK SKOJ-a za BiH od januara

1942. godine okrunim, sreskim i mesnim organizacijama.
U ovom periodu smo u propagandi, iako je <bila pravilna
i istinita, imali niz objektivnih, tekoa: nedostatak iskusnih
kadrova, retko su nam stizale radio-vesti, radio-aparata nismo
imali, ostali tampani materijal stizao je retko i sa zakanjenjem.
Ranije izabrana seoska vea vrila su dunost po selima
sve do 15. novembra, kada se prelo na sprovoenje izbora narodnih odbora. U nekim selima su izabrani dotadanji venici,
a negde novi ljudi. Do konca decembra 1941. god. u svim selima su izabrani novi narodni odbori: u s. Kazancima su izabrani:" Ihj a Zagorac, Mirko Iveti i Nikola Rosi; ji Crnom
Lugu: Obrad Iveti, Mile Brkajh i Obrad Prpa; u Bastasima:
Marko Ljuboje, Lazo apa i Milo Kozomara; u Nuglaici: Jovo
Jakovljevi, uro Baro i Duan Lovran; u Grkovcima: Mirko
i Dako Nenadi, i Milo Majstorovi; u Peuljima: Vaso Iveti,
Stevan i Mirko Trivunovi. Ovim izborima prisustvovali su
Vaso TriM, sekretar Komiteta za Bos. Grahovo i lan taba
Drvarske brigade dr Moni Levi, koji su davali uputstva i odravah konferencije u svakom selu i zaseoku, u Peuljima, Grkovcima i gornjem delu Livanjskog polja, dok je u donjem delu
Polja (Kazanci, Sajkovi, Bastasi, Vrbica, Gubin i druga) radio
Vojin Zirojevi i drugi.
Vojin je doao na ovaj teren krajem oktobra 1941. godine.
Njegov dolazak je imao ogroman uticaj na uvrenje naih
partizanskih odreda. Ukazivao je stalno po selima na potrebu
pohtikog rada sa borcima i narodom. Pored ovog Vojin Zirojevi je pomagao tabu bataljona da nae svoje mesto i ulogu
u politikom radu sa jedinicama i narodom. Posebno treba istai
njegovu pomo u omasovljenju i ideolokom uzdizanju lanova
Partije, kandidata i omladinske organizacije. On je uspeo povezali deo Livanjskog polja sa partizanskim pokretom u gornjem delu Polja, zatim, sa Bosanskim Grahovom, Drvarom i
Glamoom, kao i sa' dalmatinskim NOP, to do njegovog dolaska
nije bilo uinjeno kako valja. On je bio veoma blizak, neposredan, sa puno energije, poleta, volje i umenosti u radu s ljudima.
U periodu novembar decembar sve jedinice su poloile partizansku zakletvu na svean nain. Tom inu su prisustvovah drugoyi iz Sreskog komiteta, taba Drvarske brigade
i iz komande bataljona Starac Vujadin.
I pored naih politiko-partijsMh mera na sreivanju
jedinica, poela je jaati i etnika organizacija uz podrku
Itahjana. U oktobru etnici organizuju konferenciju u Crnim
Potocima. Rukovodstvo naeg bataljona, u saglasnosti sa Vo35

547

jinom Zirojeviem, zauzelo je stav da se ne ide na ovu konferenciju. Budui da je na komandir ete Markica uuz
(bivi andarmerijski narednik) bio pozvan i odluio da ide,
to smo mi resili da s njim poaljemo Vojina Ivetia, komandira
Kazanake ete i lana Partije, koji je imao zadatak da saslua
ta nameravaju etnici. Po povratku Vojin je podneo izvetaj
da su1 Italijani na tu konferenciju doneli novac i podelili etnikim voama za borbu protiv partizana.
Poetkom novembra iz Srbije dolazi Nikola Babi, narednik bive jugoslovenske vojske, inae rodom iz Crnog Luga.
On je bio u Drainim jedinicama pa ga je Draa uputio, preko
majora Dangia, u njegovo rodno mesto da organizuje etniki
pokret. Babi je doao sa partizanskom pukom, izraenom u
Uzicu, i etnikom uniformom, a preko partizanske veze. Priao je o zajednikoj borbi partizana i etnika u Srbiji i govorio
da moe da bude partizan ko hoe, a etnik ko hoe. Ovakve
njegove izjave stvarale su kod jednog dela boraca i seljaka
kolebanje, a on je u svom selu, Crnom Lugu, prikupio svoje
simpatizere i poeo stvarati etniku organizaciju povezujui
se sa Branom Bogunoviem i Italij anima, koji su mu odmah
dali motocikl i mitraljez.
U novembru je u s. Ataevcima kod Drvara odrana sreska konferencija na koju su ispred naeg fronta poh: Nikica
Gai, Vaso Iveti, Aleksa uki i Spiro Gai. Sa njima je
iao i Vojin Zirojevi. Meutim, na konferenciju nisu stigli,
usled velikog snega, nego su ostali na Vidovom selu, a zadatke
im je preneo Vojo Todorovi i jo neki drugovi iz Sreskog
komiteta. Posle ove konferencije na naem terenu prilo se
intenzivnijem uvrenju i omasovljenju partijske i skojevske
organizacije; u partijsku organizaciju u s. Peuljima primljeni
su Svetko i Jovan Gai, Vlado uki i urica Bai, a oformljena je partijska organizacija u s. Sajkoviu i Bastasima. Zajednike ehje su sainjavah drugovi iz odreda i lanovi Partije sa terena sve do formiranja 4. krajike brigade.
Krajem 1941. i poetkom 1942. godine zavladala je velika
nestaica osnovnih artikala (soh, duvana, petroleuma, ibica
i dr.) za potrebe stanovnitva, koji se n naoj teritoriji nisu
mogli nabaviti. Italijani koriste ovaj momenat i te artikle
daju okolnom stanovnitvu oko Grahova. Ovo je izazvalo mnoge
tekoe na slobodnoj teritoriji. etnici se aktiviraju preko
vercera ire svoju propagandu protiv NOP. U ovom periodu
mi masovno odravamo javne konferencije i zborove, govorimo
o potrebi borbe protiv okupatora i svih onih koji s njima sarauju, dok etnici potajno rovare i ometaju na pokret i rad
govorei da nemamo dovoljno snage za borbu sa Italij anima,
548,

te da su oni nai zatitnici, a svi Hrvati ustae i da su kod nasdoli radi pijunae. etnika propaganda uspeva samo u s.
Crni Lug i Donjim Peuljima, dok u ostalim selima Livanjskog:
polja nije imala svog znatnijeg uticaja. Koncem decembra 1941.
i poetkom januara 1942. godine odravani su masovni narodni zborovi, na kojima je manifesto vano bratstvo i jedinstvo;
narod je pokazivao veliku privrenost naem pokretu dolazei
na zborove po desetak kilometara po velikom snegu sa pesmom
i veseljem sa eljom da uje najistaknutije vojno-politike i
partijske rukovodioce NOP. Tako je u s. Sajkovi odran 15.
januara 1942. godine veliki narodni zbor kojem je prisustvovalo preko 1000 stanovnika sela: Kazarici, Sajkovi, Gubiti,
Provo i eprazlije, a drugog dana, 16. januara, u Crhom Lugu
kod kole, gde se skupilo preko 1500 stanovnika sela: Peuljar
Grkovaca, Crnog Luga, Noglaice, Bastasa, Jaruge i Gornjih.
Kazanaca. Jedinstvo i raspoloenje naroda protiv okupatora
i domaih izdajnika u selu Sajkoviu bilo je na visini, dok su
na zboru u Crnom Lugu etniki elementi Crnog Luga i Donjih Peulja pokuah da odvrate izvestan broj ljudi da ne idu
na zbor, ah im to nije uspelo zahvaljujui radu nae partijske
i skojevske organizacije, kao i uglednijih ljudi, koji su bili privreni NOP.
Ovi zborovi su jasno pokazali da je narod ove optine
spreman da se bori protiv okupatora i domaih izdajnika, a da
osuuje etniku politiku. Jasno se pokazalo da Partija i NOP
imaju ogroman uticaj u narodu. Preko ovih zborova, veernjih
konferencija, sastanaka i seoskih sela, narod se sve vie upoznavao sa vojno-pohtikom situacijom kod nas i u svetu, sa
ciljevima nae borbe, ulogom KPJ u toj borbi, kao i sa etnikom izdajom. Narod se ve bio navikao na konferencije i veernje sedeljke na kojima se diskutovalo o situaciji, te su i
manje akcije opevane uz gusle. Sve je ovo kod naroda' razvijalo nacionalnooslobodilaki duh i svest, mrnju protiv izdajnika i slabia, pa ako nije bilo neke konferencije ili sela za
nekoliko dana, onda je to bilo za ovaj narod vehko iznenaenje.
Posle ovog zbora prelo se na energinije mer izolovanja i
razbijanja etnike organizacije i italijanske propagande.
Posle konferencije u Crnom Lugu etnici se orijentiu
na propagandu u selima koja se nalaze u okolini Grahova, u
kome se nalazio i italij anski garnizon, dok su to u ostalim selima inili uglavnom tajno. Oni su 1. februara zakazali konferenciju u s. Maleevcima, u psnovnoj koli. Konferenciju je
organizovao Brana Bogunovi i doveo jo 4 via oficira (Milan
Cvetianin, uar, okica i jo jedan), koje su Italij ani pustili
549

iz logora. Na ovu konferenciju pozvati su i nai predstavnici.

Markica Cuuz je odmah prihvatio poziv pa je odlueno da sa
njim poe i Nikica Gai. Na konferenciji su bivi oficiri otvoreno govorili protiv NOP. Tom prilikom je govorio i Nikica
Gai i naglasio potrebu borbe protiv okupatora i domaih
izdajnika, napao izdaju bivih oficira, zatim Bogunovia, koji
je u svom govoru klevetao Ljuba Babia. Konferencija u Malaevcima nije dala etnicima eljene rezultate pa je posle
toga Bogunovi formirao tzv. leteu etniku etu od 65 ljudi
u Bos. Grahovu, s ciljem da ide od sela do sela i vri uticaj
na narod raskrinkava NOP i mobilie ljudstvo u etnike.
Tako je Bogunovi sa Kostom Trkuljom, Obradom Kesiem
i Milom Areinom istog meseca sa ovom etom krenuo iz Grahova u s. Sajkovi u kome se nalazio tab bataljona Starac
Vujadin s tim da dalje prou kroz sela u kojima nisu imali
svojih pristalica i uticaja, kako bi bar neto pridobili naroda
za sebe. Tom prilikom su zakazali zborove u Sajkoviu, Kazancima, Gubinu, Crnom Lugu i Peuljima na koje u Kazancima, Gubinu i Sajkoviu niko nije doao, te zborovi nisu ni
odrani', dok su u Crnom Lugu i Peuljima uspeli okupiti svoje
simpatizere i to u Crnom Lugu na elu sa Nikolom Babiem,
a u Peuljima Markicom Cuuzom. Poto su nai borci bili baveteni o etnikim namerama, predlagali su da se etnici razoruaju. Meutim, to se nije uinilo zbog toga da etnici ne
bace krivicu na nas za izazivanje bratoubilake borbe.
Nemajui uspeha na zborovima, etnici su klevetah NOB i
otvoreno pretili narodu batinanjem, i proterivanjem u logore.
Morali su da se praznih ruku vrate u Grahovo.
Usled sve aktivnije etnike propagande i rovarenja po
selima, nae rukovodstvo je donelo odluku da sazove itav
narod na zbor u osnovnu kolu u Gornjim Peuljima i da se
definitivno raisti ko je uz NOP, a ko protiv njega. Na zbor
je dolo skoro svo stanovnitvo s. Peulja. Tu su ispred NOP
Dalmacije govorili Vicko Krstulovi i Nikola Vrani, a Vaso
Iveti i Cvijo Orai u ime naeg odreda. Grupa etnika sa
Markicom Cuuzom htela je po svaku cenu nametnuti svoj
uticaj i razbiti zbor. Mi smo takoe bili energini. Dolazilo je
do meusobnih svaa, pa i tue. etnici su pretili silom oruja.
Ne dobivi podrku naroda, etnici su ostali u manjini i bili su
primorani da odu sa zbora. Krajem februara i poetkom marta
mi smo u s. Unitima odrali zajedniki sastanak konferenciju na kojoj je govoreno o zajednikoj saradnji Srba, Hrvata
i muslimana. Tom prilikom formiran je i partizanski vod od
550,

seljaka iz sela Unita. Dalje borbe koje smo vodili sa etnicima

i Italij anima pokazale su da smo moralno jai, bez obzira na sve
tekoe sa kojima smo se sukobljavali, da su nae ete brojno
rasle i da je narod bez rezerve nas podravao i bio uz nas. To
je bila naa najbolja zaloga i garancija nae pobede. Borci bataljona Starac Vujadin nikada i ni u kojoj jedinici u kojoj
su kasnije bili nisu zaboravili na iborbe i drugove iz prvih, dana
ustanka i asno su uvali ugled svog bataljona i ponos svojih
drugova. Narod naeg kraja imao se ime ponositi i svetla lica
je doekao proleterske jedinice i Vrhovni tab jula 1942. godine.
Aleksa UKIC
Nikola 'GAI
Aleksa NENADI

VRANJSKI PARTIZANSKI ODRED

BUGARIZACIJA

V e treeg dana posle napada faistike Nemake na Jugoslaviju, prodirui iz pravca Stracina i Kumanova, nemake trupe
su ule u Vranje. Vei broj omladinaca iz Vranja, koje nije obuhvatila mobilizacija, krenuo je ka frontovima da bi uestvovao
u odbrani zemlje, ah, videi rasulo koje je tamo vladalo, vratio
se. U samom Vranju vojne vlasti su oriije i drugu opremu predale optinskoj vlasti, a ova je posle ustupila okupatoru. Na
osnovu sporazuma Nemake i Bugarske o rasparavanju Jugoslavije, u Vranje je 14. aprila ula bugarska vojska, ime je i
itav vranjski okrug (sve do Grdeflice) postao sastavni deo bugarske dravne teritorije. Narod vranjskog kraja je slom stare
Jugoslavije i bugarsku okupaciju doekao sa neskrivenom zebnjom. On se jo dobro seao zloina Nemaca i Bugara iz I svetskog rata, kada su poinili strahovite pokolje nad srpskim narodom. Spomen-konstrukcija u Surdulici. opominjala je mlade
narataje da e nam Bugari i ovom okupacijom naneti velike
rtve.
Po dolasku okupatorske vojske, predstavnici stare dravne
vlasti i politiari svih graanskih partija ili su pobegli iz Vranja
i okoline, ili se odmah stavili slubu okupatoru. Jedina politika snaga koja je preduzela odgovornost za sudbinu naroda
bih su komunisti. Bugari su u vranjskom kraju poeli da
uspostavljaju svoju vlast. Po srezovima (okolinama) su postavljah svoje naelnike i slubenike, a po optinama kmetove. U
veini naselja rasporedili su svoje policijske snage i agenture, a
u Vranju, Bujanovcu i Vladiinom Hanu stacionirali tri puka
vojske. Izvestan broj policijskih agenata i slubenika starog
dravnog aparata, poznat po svom nenarodnom dranju, stavio
552,

se u slubu novih, gospodara. im je uspostavio vlast, bugarskE

okupator je itavo posednuto podruje proglasio bugarskom.
teritorijom, govorei da je ona to od davnina i da su njeni,
stanovnici moravski Bugari.
Sa prvim nasiljem Bugara poeo je i otpor naroda, na
elu sa komunistima. Da bi bugarski okupator dokazao da je
vranjski okrug deo bugarske drave, traio je od ljudi da se
izjasne da su Bugari, emu se ogromna veina naroda kategoriki usprotivila. Uprkos volji naroda, bugarska administracija
je nametnula ljudima bugarska prezimena, pokuavajui da.
odmah uvede bugarski kolski sistem i nastavu na bugarskom..
Naroito im je bilo stalo da gimnazije budu pune} u emu i.
pored svih odmazdi i pretnji nisu uspeh. Srednjokolska omladina, predvoena Savezom komunistike omladine Jugoslavije,
odlbila je da se upie u bugarsku gimnaziju, ime je prinudila.
okupatora da zatvori ovu kolu. Lepa zgrada gimnazije pretvorena je u policijsku kasarnu.
PRIPREME ZA USTANAK

U elji da to pre zbriu svaki trag srpstva, Bugari su'

plenili i palili srpske knjige, ruili spomenike i nacionalna,
obeleja, izdali naredbu da se ne sme nositi ajkaa, na svakom,
mestu zabranjivah srpsku re, ispremni da po svaku cenu
sprovedu totalnu denacionalizaciju srpskog naroda. Naiavi na.
opte protivljenje naroda, okupator je poeo sa batinanjem,
proterivanjem i iseljavanjem i pljakom stavljajui do znanja,
da nee prezati ni od masovnog ubijanja. Organizacija KPJ je,,
dajui otpor ovakvoj politici Bugara, u isto vreme vrila,
pripreme za oruani otpor i narodni ustanak. Zahvaljujui
svojoj aktivnosti do rata, partijsku organizaciju Vranja .i okoline, na elu sa Simom Pogaareviem, stolarskim radnikom,,
nisu iznenadili aprilski dogaaji. U momentu okupacije, u.
Vranju je postojao Mesni komitet KPJ od 5 lanova, iji jesekretar bio Sima Pogaarevi. Partijska organizacija "Vranja.
brojala je oko 30 lanova, rasporeenih u 6 partijskih elija,,
koje su obuhvatale, uglavnom: obuarske, opanarske, koarske,
krojake, kovake i radnike iz Duvanske stanice. Oko 15 lanova KPJ, i jo toliko kandidata, bilo je u Surduhci, Bujanovcu, Vranjskoj Banji, "Vladiinom Hanu, Balinovcu, Prede
janu i Preevu. U veini ovih mesta postojale su i snaneorganizacije SKOJ-a. Ubrzo posle okupacije Partija je poela
naglo da se omasovljava, pre svega iz redova SKOJ-a i ostaleomladine. Ali politiki uticaj KPJ na mase bio je mnogo vei
nego to je izgledalo prema broju lanova. Partijska organi
553,

zacija je nepokolebljivo i jedinstveno uzela kurs okupljanja

naroda za otpor okupatoru.
U prvim danima okupacije Mesni komitet Vranja je na
jednom od svojih sastanaka, pored ostalog, zakljuio da treba
partijsku i omladinsku organizaciju pripremiti i prilagoditi
novim uslovima, kako bi to uspenije organizovali i rukovodili
borbom za osloboenje. Preduzeta je akcija prikupljanja i skladiranja oruja i drugog materijala potrebnog za oruanu borbu.
Ubrzo su na terenu, pored postojeih, stvarane i male partijske
I skojevske organizacije, omladinski i politiki aktivi, za vojne
zadatke. Pored Vranja, Bujanovca, Preeva, Surdulice, VLadiinog Hana, Vranjske Banje, Prede jana, ovom akcijom su obuhvaena i sela: Bratoselca, Biljaa, Zbevac, Klenike, Butranje,
Crni Lug, Risto vac, Rataje, Vrtogo, Zapsko, Tibude, Bukovac,
Dubnica, Soderce, Bunuevce, Balhiovac, Mekovac, Motanica,
Korbevac, Priboj, Slivnica, Golemo Selo, Kunovo, Sobina, Alakince, Jelanica, Suvojnica. Krajem juna, na sastanku Mesnog
"komiteta, pored ostalog, odlueno je: da se formiraju oruane
desetine, energinije prikuplja oruje i sanitetski materijal, da
se pone obuka u rukovanju orujem i preuzmu druge mere
u tom pravcu. Ubrzo je formirano vie oruanih ilegalnih desetina. Desetari su bih obino ljudi koji su sluili vojsku. Najvaniji zadatak desetine bio je da obuava svoje lanove u
rukovanju orujem, prikuplja oruje, ivotne namirnice, sanitetski materijal i dr. U desetinama je bio organizovan i politiki rad. U toku jula u Vranju je formirano 67 ovih desetina,
sa oko 70 boraca. Zatim je formirano vie desetina po selima.
Najbrojnije desetine bile su u Ristovcu, Butranju, Tibudu,
Balinovcu i Vrtogou, koje su obuhvatale i ljude okolnih sela.
Potom je u Vranju organizovan. sanitetski kurs za obuku
:ena.
Na sastanku Mesnog komiteta, drugom polovinom juia,
doneta je odluka da se pone sa oruanom borbom. S obzirom
na vanost komunikacije Beograd Ni Skoplje predviena
je prva akcija seenje telefonskih ica od Vladiinog Hana
do Preeva, i to, kod Hana, Priboja, Vranja i Bujanovca. Meutim, vie zbog neiskustva boraca, akcija je uspeno izvedena
samo kod Vranja, gde su telefonske veze bile saseene u duini od nekoliko kilometara.
FORMIRANJE PARTIZANSKOG ODREDA

U sastavu bugarskih pukova, s kojima je okupator poseo

teritoriju vranjskog okruga, bilo je uglavnom rezervista, meu
kojima i antifaistiki raspoloenih, pa je partijska organizacija
554,

poela s njima da se povezuje; bugarskim vojnicima je deljen

Proglas CK KPJ (u kome se narodi Jugoslavije pozivaju na
ustanak protiv faistikog okupatora), tampani leci i drugi
propagandni materijal. Takvim akcijama uveliko je pokoleban
moral bugarskih, vojnika, pa je bugarska komanda morala izmeniti sastav pukova ljudstvom zadojenim faizmom i do kraja
ovinistiki nastrojenim. Napadom Nemaca na Sovjetski Savez
i bugarski okupator je odlunije krenuo ne samo protiv komunista ve i itavog naroda okruga Vranje. Sredinom jula Mesni
komitet je uputio proglas narodu Vranja i okoline, pozivajui
ga da se digne na ustanak protiv okupatora. U vreme intenzivnih priprema za ustanak, grupa od 11 antifaista (meu kojima
i lanovi KPJ) iz Vranja, bojei se bugarskih represalija, bez
dogovora sa partijskim rukovodstvom odlazi u umu iznad
Vranja, i proglaava se za partizansku grupu. Meutim, ona
nije bila dobro naoruana niti je imala svoje vojno i politiko
rukovodstvo. Zadravajui se na domaku grada, grupa nije
nimalo vodila rauna o svom kretanju, izlaui opasnosti i ljude
sa kojima je dolazila u dodir. Jednog dana grupu je obiao
sekretar MK KPJ Boko Krsti, koji je na ovu dunost doao
po odlasku Sime Pogaarevia za sekretara OK Leskovac, i
ukazujui grupi da treba da pone borbu protiv okupatora.
Odlueno je da se grupa naorua i ue u sastav Leskovakog
partizanskog odreda, koji se nalazio na planini Kukavici, to
je ubrzo i uinjeno.
Desetog avgusta Mesni komitet Vranja je doneo odluku
da se formira Vranjski partizanski odred, ali je ve sutradan
uhapen sekretar i jo dva lana Komiteta. Odluka o formiranju odreda morala je biti odloena tek za kraj avgusta, a
reahzovao je lan MK Vranje Vlada orevi. Komanda odreda bila je u sastavu: komandant Stoj an Trojanovi (lan
KPJ, koji je ranije radio kao slubenik u Duvanskoj stanici i
bio. aktivan u sindikalnom pokretu); politiki komesar Stojadin
Pei (radnik, lan KPJ). U prvom sastavu odreda bilo je oko
20 boraca, ali je Vlada orevi po direktivi Okrunog komiteta izdvojio 12 naoruanih boraca i odveo ih u Kukaviki partizanski odred, stavljajui u zadatak komandi odreda da prihvata novo ljudstvo i omasovi odred. Od boraca koji su doli
u Kukaviki odred formirana je desetina Vule Anti po
imenu poznatog komunistikog borca iz Vranja i uestvovala u svim borbama Kukavikog partizanskog odreda 1941. i
1942. godine.
Partijska i skojevska organizacija Vranja poslale su u
odred nove borce, pa je Vranjski odred ve u prvoj polovini
septembra brojao 60 boraca, logorujui u umi oko 7 kilometara od Vranja. Nedostatak oruja bio je glavna smetnja da
555,

se u odred ne uputi mnogo vei broj ljudi. Odred je raspolagao

samo sa 39 puaka i neto revolvera i bombi.
esnaestog septembra, u prisustvu Radovana Kovaevia
Maksima, delegata OK Leskovac, odred je podeljen u tri desetine, a na elu svake desetine bili su komandir i politiki
delegat. Izraen je i plan za akciju. Teritorija na kojoj je dejstvovao Vranjski partizanski odred bila je od izvanrednog znaaja: kroz nju prolazi eleznika pruga Beograd Ni Skoplje Solun i drumska magistrala, kojima su svakodnevno
prolazili nemaki transporti za Grku i iz Grke za Nemaku
i istoni front. To je bila i jedina eleznika veza Bugarske sa
okupiranom teritorij om Jugoslavije. Trebalo* je onesposobljavati te komunikacije i drugim akcijama dizati narod na
ustanak.
Dejstvujui u neposrednoj blizini Makedonije i Kosova,
gde su bile italijanske faistike trupe, Vranjski odred je bio
veza za irenje ustauka iz Srbije i u ove krajeve. Stav Okrunog komiteta bio je da u odred treba dovesti i iptare, koji
bi se posle sticanja borbenog iskustva vratili na teren Preeva
i planine Karadaga i organizovali narodnooslobodilaki pokret
meu iptarima tog kraja. Meutim, odziv iptara za dolazak
u odred bio je slab. Veza sa NOP-om Makedonije ila je preko

Kumanov (gde je 11. oktobra 1941. godine takoe formiran

partizanski odred s kojim je trebalo koordinirati akcije i
borbe).
20. septembra Vranjski odred je krenuo da onesposobi
rudnik antimona kod Bujanovca, koji je radio iskljuivo za

nemaku industriju. Cilj napada; pored onesposobljavanja rudnika, bio je i da se odred snabde velikim koliinama eksploziva, neophodnog za ruenje eleznike pruge i mostova. Napad
je izvren nou 20/21. septembra, gde su i pored izrazitog
neiskustva boraca postignuti rezultati: zaplenjene su vee koliine eksploziva, radio-aparat, pisae maine, nekoliko puaka
i drugi materijal, ali rudnik nije sruen. Posle kratke borbe
sa Bugarima, odred je imao prve rtve: 1 poginuo (ivko Dagi,
lan KPJ, iz sela Radnog Luga), 1 teko ranjen i 2 zarobljena.
Na strani Bugara poginuo je jedan vojnik. Povodom ovog napada (koji je imao snanog odjeka u narodu) i suenja zarobljenim partizanima, bugarsko Ministarstvo unutranjih poslova
uputilo je okrunicu svim podrunim organima u dravi,
kojim preporuuje praktine mere protiv partizana i uticaj a
jugoslovenskog partizanskog rata na stanje u Bugarskoj i eventualni pokret otpora u Bugarskoj.
Snabdevi se eksplozivom, Vranjski odred je mogao krenuti u akcije na elezniku prugu i druge objekte, ah bugarska
vojska, stacionirana u Vranju i Bujanovcu, odmah je krenula
556,

u napad na odred. Pred nadmonim i dobro naoruanim bugarskim etama odred je morao da se povlai i po odluci rukovodstva odreda preao je na planinu Kukavicu, gde je uao u
sastav Leskovakog (Kukavikog) partizanskog odreda. Sekretar Okrunog komiteta Sima Pogaarevi i rukovodstvo odreda,
sa desetak partizana vratili su se ponovo na vranjski teren,
sa zadatkom da poveu organizacije na terenu, pokrenu mesne
partizanske desetine u akciju i ojaaju oruani pokret.
Grupa, na elu sa Simom, vrlo brz je uspostavila v.eze.
na terenu i krenula u akcije. Tako su sredinom novembra 1941.
godine partizanske desetine sela Tibuda i Butranja napale
bugarske optine u Rataju i Tibudu, zbog ega su Bugari,
otkrivi uesnike akcija, streljali 16 ljudi. Na terenu su' uhapeni jo neki aktivisti tako da su Bugari brzim i krvavim represalijama suavali teren dejstva vranjskih partizana. U takvoj situaciji Sima Pogaarevi se sa grupom partizana i aktivista naao u tekom poloaju. Propali su svi pokuaji da se
prebaci na Kukavicu, jer su Bugari gusto poseli demarkacionu
liniju. Jednog decembarskog dana Simina grupa je bila opkoljena od Bugara iznad Vranja i u neravnopravnoj borbi pretrpela teke gubitke. Tu je junakom smru poginuo i Sima
Pogaarevi, sekretar Okrunog komiteta KPJ, sa jo dva partizana, posle ega narodnooslobodilaki pokret u vranjskom
okrugu stagnira, da bi se u drugoj polovini 1942. godine ponovo"
rasplamsao.
JOSIF TRAJKOVI

DRAGAEVCI 1941. GODINE

EJ moj sinko ili e moja junaino, tako li mi se brani

zemlja... e da smo je mi branili kod Kumanova, na Ceru,
Kolubari i Solunu kao vi, ne bi nikad ni stvorili dravu, ali,
eto, mi je stvrismo, a -sad nema ko da je brani sluam
prekore dedova i oeva, upuene vojnicima koji se vraaju
s fronta 6. aprila, ni sami ne znajui gde i zato.
Negde oko 10. aprila saekujem u Ovar-Banji kolonu
"dobrovoljaca, mahom omladinaca, koji po direktivi KPJ kreu
iz aka u Uice da bi se prijavili vojnoj komandi. Cini mi se
da Morava sa klisurom tuno jei. Natpis uklesan u steni klisure: Veito e uboriti Moravica i pevati slavu srpskog
oruja . . . opominje me na obavezu. Kolona dobrovoljaca izbila
je elom pred most u Ovar-Banji. Klisurom j odjeknula pesma Budi se Istok i Zapad, budi se Sever i Jug . . . Na alost,
kolona nije ni stigla u Uice, jer je mar prekinula vest da je
ve sve svreno.
USTANI, USTANAK JE

Intenzivne vojne, politike i organizacione pripreme KPJ

za ustanak sve snanije dopiru u svaki kutak zemlje. Tu, u
podnoju Ovara, negde krajem aprila 1941. Ratko Mitrovi
odrava sastanak sa grupom lanova i simpatizera KPJ, meu
kojima sam bio i ja. Na njegovo prvo i glavno pitanje: Jeste
h, drugovi, prikupili to od oruja, odgovor je bio negativan.
E, moji drugovi, niste smeh to dozvoliti. Naa Partija
se priprema i mobilie svoje snage. Svakog asa ona moe uputiti narodu poziv na ustanak. Ah, ipak, nikad nije kasno. Zato,
na posao i shvatite da nam svaka puka i metak znae drago558,

ceno blago prekorevao nas je Ratko na njemu svojstven

humanistiki nain.
Oruje preostalo od jugoslovenske vojske okupator je
preko optinskih vlasti velikim delom prikupio u svoje magacine, ali smo mi, ipak, znah da ga ima jo u narodu. Na osnovu:
Ratkovog saveta latili smo se posla i rezultat nije izostao.
25. ili 26. juna otiao sam u aak i od Ratka primio sveanj letaka CK KPJ, povodom napada faistike Nemake na
SSSR. Ratkovo hce bilo je na prvi pogled zbrinuto, ali najednom zablista, kad sa oduevljenjem ree: Uzmi, drue, oveletke, brzo ih iri, videe, slai su od eera.
Odluku o optenarodnom ustanku preneo je u podnoje'
Ovara lan Okrunog komiteta KP za okrug aanski Bata
Jankovi. Kao i sada da gledam tog odlunog, beskompromisnog i neustraivog komunistu, koji u sumrak julskog dana,,
saoptava Ljubinku Radojiiu i meni:
Drugovi, naa Partija je pozvala narode Jugoslavijena oruani ustanak protiv okupatora i njegovih slugu. Sada je
najvanije biti hrabar i disciplinovan. Kao lanovi Partije smatrajte se od ovog momenta mobihsanim. Detaljnije, razgova
raemo sutra uvee. ekau vas na groblju u selu Rtari, u devet uvee. Znak za raspoznavanje bie nam zvidukanje pe
me: e ti umrem majko, rano u nedelju . . .
Rekavi nam to, Bata je sa jo jednim drugom otiao^
preko Dualovakih njiva i hvada. Kroz linost Bate Jankovia.
osetili smo rukovodee drugove nae Partije, koji su zakoraili
u jedno delo ije obavljanje ne priznaje nikakve granice. Nose sve jae sputala na Ovar i izuzetno rodno polje u njegovom podnoju. Da, rodilo polje . . . jer se kod nas u Dragaevu:
kae: Ako pod Ovarom rodi, mora roditi i u itavoj draviA sa bogatom letinom kao da se raala i naa smelost da zaponemo borbu sa okrutnim okupatorom. Ovo to nam je u
podnoju Ovara saoptio Bata Jankovi, inilo je na stotinepartijskih aktivista irom zemlje. inio je to i lan sreskogPoverenstva KPJ za Dragaevo Radenko Broi, ba u vremekad i Bata Jankovi, samo na drugom kraju sreza. (Kada jeBroi probudio Ljubivoja Pajovia, samo mu je rekao: Ustani, ustanak je.)
12. jula uvee Bata nas je doekao na ugovorenom mestu,,
gde smo se prikljuili ostalim drugovima i ve 13. jula ujutrobilo nas je u rejonu Zdravljaka (na pl. Jelici) oko 120 boraca,
iz sreza dragaevskog. Bata je odrao govor o meunarodnoj
vojno-pohtikoj situaciji, unutranjoj situaciji, odluci KPJ oboruanom ustanku i zadacima partizanskih odreda, saoptava
jui, na kraju, patetinim glasom, da se odlukom vojnorevo
lucionarnog komiteta, u Dragaevu formiraju 2 partizanske
559,

'ete. Za komandira jedne ete imenovan je Rade Preli iz Gue,

-a druge Skepo Jevti iz Gornjeg Milanovea. Svaka je eta
od naoruanja imala oko 30 puaka i neto municije.
ete kao sastavni deo Caanskog odreda nisu odmah, krenule, u akcije, ve su se zakonspirisale u planini i gladovale,
to je izazvalo krizu u moralu boraca. Stab odreda pod impresijom iznenadnog napada Nemaca na deo odreda kod Stjenika
i injenice da su nae ete pasivne, donosi odluku o rasformi. .ranju dragaevskih eta, podelivi ih na desetine. Tako podeljeni krenuli smo na svoje terene, sa zadatkom da razvijemo
politiku aktivnost, spremni da se na poziv taba odreda odmah
^okupimo i ponemo sa oruanim akcijama.
PRVE ORUANE AKCIJE

Negativne posledice rasformiranja eta odmah su se ose"tile, zato se na poziv sreskog poverenstva KPJ nas jedanaestorica, iz Donjeg Dragaeva, okupljamo u s. Zeoke i formiramo
Donjodragaevsku oruanu grupu. Istovremeno to ine i drugovi iz gornjeg dela Dragaeva u s. Virovo tako Dragaevo nikad ne ostaje bez partizana. Za nekoliko dana naa
.grupa je, uglavnom, prikupljala oruje, a kad se pojaala nekolicinom novih drugova, krenuli smo u akciju. Pre toga grupa
je imala i suvinih neprijatnosti, od kojih se jedne posebno seam. U avgustovskim danima, skoro svakodnevno je izmeu
nae partizanske grupe u s. Zeoke i sreskog Poverenstva KPJ
:saobraao kurir. Jednog jutra, tmurnog i kiovitog, probudio
:nas je uzvik: Nemci. Prva pomisao bila je da smo opkoljeni,
pa smo beali ko je gde stigao: Posle poluasovne neizvesnosti
ispostavilo se da je to bila alarmna vest i mi smo se iz raznih
pravaca i bez ikakvih gubitaka okupljali na proplanku. Svima je bilo neprijatno, ali je svakome bila uteha to je to bila
kolektivna a ne pojedinana panika. A ta je bilo sa Nemcima?
"U stvari, to je bio na kurir sa partijskim poverenitvom
Prva oruana, akcija koju smo izveli u zajednici sa Virov.skom grupom i Trnavskom partizanskom etom bio je napad
na varoicu Gua. Napali smo usred bela dana, upadajui sa
svih strana, sa povicima Ura i Zivela narodnooslobodilaka
borba. Spaljena je optinska arhiva, odran narodni zbor, ali
:nismo uspeli da likvidiramo utvrenu andarmerijsku stanicu. Jedinice su otile u svoje r ej one. Posle nekoliko dana,
oko 25. avgusta, spojile su se dve dragaevske partizanske grupe (koje smo tada nazivah etama) u jedinstvenu Dragaevsku
partizansku etu, sa komandom ete u sastavu: komandir
IBogdan Kapelan (student prava iz Beograda, rodom iz Bos.
560,

Marjan Detoni: ODMOR U SUMI (lavirani tu)

Krajine) i politiki komesar Milojko irjakovi, poznati

komunista iz Dragaeva; zamenik komandira Milomir Milosavljevi, mladi iz sela Dualovia, zamenik politikog komesara Voja Kuburovi, radnik, rodom iz Sandaka. Ubrzo posle formiranja ete odrali smo sveanost, kojoj^ je prisustvovao i delegat Glavnog taba Srbije Rodoljub olakovi. Postrojena eta je oko 1. septembra, poloila zakletvu na vernost
narodu i KPJ, pred drugom olakoviem, koji je govorio o
meunarodnoj situaciji i rezultatima oslobodilake borbe partizanskih. odreda Jugoslavije.
Odmah posle zakletve eta je oslobodila Guu. andarmi
su pobegh ne saekavi na napad, pa smo uhapsili samo sudiju sreskog suda i jednog slubenika policije, kao petokolonaa. O ovome je olakovi pisao u svojoj I knjizi Zapisi iz
oslobodilakog rata. Posle drugog napada na Guu, eta krstari Dragaevom, izvodei oruane akcije da bi likvidirala
andarmerijske stanice, spalila optinske arhive, likvidirala
pojedine petokolonae, a 16. septembra 1941. god. deo snaga
kod Karaule, na planini Jehci, sukobio se sa Nemcima. Naime,
vod ete od 16 boraca ekao je u zasedi, titei slobodnu teritoriju Dragaeva od iznenadnog upada Nemaca od aka. Toga
dana, oko 250 Nemaca, natovarenih. u 13 kamiona, kree iz
aka. Ispred Karaule su poeli da izlaze iz kamiona. Partizanska zaseda eka na ivici umes dok su dvojica bombaa
(omladinac Miovi i pekarski radnik unisijevi) istureni blizu esme na Karauli. Bomba Miovi, ne gubei prisebnost,
odmah je bombama zasuo grupu Nemaca, a zatim je usledila
plotunska vatra iz zasede. Posle 7 asova neravnopravne borbe
Nemci su se morali da povuku u aak, nosei oko 22 mrtva.
Posle uspeha na Karauli nastaje nagli prihv novih boraca
i eta prerasta u Dragaevski partizanski bataljon, koji 1. oktobra broji oko 400 ljudi, a osloboenjem aka dobija svoj
zvanini naziv u sastavu aanskog partizanskog odreda. Stab
Dragaevskog bataljona u sastavu: Bogdan Kapelan komandant, Milojko irjakovi
politiki komesar i Voja Kuburovi zamenik politikog komesara, posle sreivanja i
kraeg odmora u aku, pokree bataljon da uestvuje u napadu na Kraljevo.
U OPSADI KRALJEVA

Kraljevo su branili Nemci u jaini jedne divizije (734. i

735. puk, 714. i 794. puk 117. divizije), uz snanu podrku
artiljerije. Opsadu i napad izvodio je aanski partizanski odred Dr Dragia Miovi, kralj evaki partizanski odred Jovo
36 TJstanak 1941.

co-i

Kursula i Jeliki etniki odred ukupno 4500 boraca, uz

podrku baterije od 4 orua 75 mm i 2 srednja tenka hoki.
Formiran j i zajedniki partizansko-etniki tab. Vreno je
nekoliko napada, sa teitem izmeu komunikacija aak
Kraljevo i Raka
Kraljevo.
Prvi napad izveden je nou 10/11. oktobra 1941. godine.
Uestvujemo i mi Dragaevci. Sumorna oktobarska no, neki
udan i grozniav tajac. Trae se dobrovoljci za formiranje
bombakih grupa koje bi pre pristizanja streljakog stroja
bataljona likvidirale neprijateljsko uporite kod Ratarske
kole koje je titilo ulaz u Kraljevo. ivota, iz gornjeg
Dragaeva, stariji ovek, koji se nikad nije razdvajao od uturice rakije, na desnom bedru, dovikuje: Skojevci, gde ste!
Poite sa starim vukom . .. Javljamo se. Rukovodilac sam
SKOJ-a u bataljonu i valja pokazati primerom. Bez tekoa
formiramo nekoliko bombakih grupa od po 3 druga, koje podilaze objektu za napad. Ja sam u Zivotinoj grupi, koji ne zna
za strah, a nama na omladinski ponos ne dozvoljava da zaostanemo za njim, ve ga uporno sledimo. Ve smo na domaku
cilja i iuavamo se: vabe ute! Teko je pretpostaviti da
nas ne primeuju. Najednom, 200300 metara ispod bunkera,
zasu nas uraganska mitraljeska vatra. Spontano bacismo bombe
u tom pravcu, ali zbog brisanog prostora ne moemo dalje.
Povlaimo se sa dostignute linije i ukljuujemo u bataljonski
streljaki stroj, koga Osvetljavaju rakete. Ne moemo se nauditi kako smo ostali sva trojica, a da nas ni jedan metak
nije taknuo, u toj poplavi neprijateljskih kuruma. Oseam
da sam se psihiki rasteretio u ovom borbenom krtenju.
Na bataljon je u ovoj akciji jedini uspeo da se probije
na periferiju grada, ali se ipak morao povui na polazne poloaje. Napad je ponovljen sledee noi. Bili smo pojaani sa
tri ete Ljubikog bataljona. Prvi vod druge ete Dragaevskog
bataljona, pod komandom Duka urevia, probio se u centar grada, nanevi neprijatelju osetne gubitke. Meu poginulim Nemcima bio je i jedan major, za koga se tvrdilo da je
komandant mesta u Kraljevu. Ubio ga je desetar Duan Jemenica, skinuo mu parabelum sa pojasa, koji je kasnije ponosno svima pokazivao.1 Ali je i na vod skoro prepolovljen
od tenkovske vatre Nemaca, pregazio nabujali Ibar i povukao
se u sastav bataljona.2
1 Jemenica je poginuo decembra 1943. godine na Koevini kod
Prijepolja, kao zamenik komandanta bataljona 2. proleterske brigade.
Proglaen za narodnog heroja.
2 Kasnije smo saznali da nije uspeo ni trei ni etvrti napad koji
je izveden 31. oktobra.

571,

Posle naeg prvog i drugog neuspelog napada, Nemci su

otpoeli sa svojim ispadima iz grada, u zahvatu komunikacije
Kraljevo aak. Prodrli su (delovi 117. nemake divizije,
kako sada vidimo iz podataka V I JNA) u s. Cibukovac. Doli
su na 100 200 m ispred streljakog stroja Dragaevskog
bataljona. Proviruju kao zelenbai, iza bunkera ije je lie
ve poutelo. arci su najedanput sruili uragansku vatru.
ekamo ih prisebno. Sa-nama, u streljakom stroju, je i Ratko
Mitrovi, omiljeni politiki komesar naeg odreda, pravi narodni tribun. Odgovorismo snanom vatrom. Komeanje i jauk
u vapskim redovima. Udrite drugovi svinje faistike, vie
Ratko, uzima puku od jednog borca i prilee uz bukvu, niani,
natenane, opali na jednog Nemca, koji se zateturao Ratko je,
oevidno, hteo i u toj situaciji linim primerom da pokae punu
prisebnost u borbi i potrebu preciznog gaanja. Neprijatelj
se, uz gubitke, posle naeg protivnapada vratio u Kraljevo. Iz
Kraljeva sluamo gde neto jezivo odjekuje. Pobesneo okupator je, zbog neuspeha u ispadima iz grada i pomoi koju su
graani Kraljeva ukazivah partizanskim jedinicama pri napadu na grad, treljao radi odmazde oko 4000 ljudi.
Na svojevrstan nain svakodnevno ujemo i oseamo da
Kraljevo jei. Ali ispad koji su Nemci izvrili u selu Cibukovac teko se zaboravlja. Upah su u seoske kue i u njima instalirali arce. Mene i jo jednog druga komandant bataljona Bogdan Kapelan uputio je da uspostavimo vezu sa Ljubikim partizanskim bataljonom. Izmeu tog i naeg bataljona
je tzv. dragaevska etnika eta smrti. Ve razvijena u streljaki stroj, kree ka neprijatelju, koji dejstvuje iz kua i iji
vika u s. ibukovcu. etnici su pijani i bahato dovikuju: Hej,
gde ste vi partizani . . . Meu njima vidim i neke poznanike,
optinske ate, kmetove, gradske pohcajce, dilkoe, seoske kafedije i trgovce iz Dragaeva... Oseajui se u toj situaciji
ne samo partizanskim borcima, ve u neku ruku i predstavnicima partizana, jurnuli smo na elo etnikog streljakog
stroja. Nemci pobegoe iz prvih kua. Juria se uz snano
Ura. Mi uzvikujemo aktuelnu parolu: ivelo bratstvo partizana i etnika.
Streljaki stroj prilegao iza jedne ivice. Najedanput,'
zemlja se prolomi od strahovite eksplozije... Nemci zapalili
neko skladite. Dragaevski partizanski bataljon ve juria na
neprijatelja, desno od etnikog stroja u kome sam se momentalno zadesio. Oseamo kako u vatri zajednike opasnosti i,
valjda pod utiscima naeg dranja, mnogi iz streljakog stroja
etnike ete smrti menjaj odnos prema nama partizanskim predstavnicima. Nemci su u odstupanju zapalili nekoliko
kua i opet se povratili u Kraljevo.
36*

563

573,

ETNICI SU IZDAJNICI

24. oktobra, na osnovu zahteva druga Tita tabu aanskog partizanskog odreda, Dragaevski bataljon kree pravcem Kraljevo aak Gua Poega Uice. etnike
bande sve vie su rovarile na teritoriji Uike republike, sabotirale na frontu kod Kraljeva, naputajui postepeno taj
front da bi se podmuklo prikupljali ka Uzicu, s namerom da
ga napadnu kao centar nae slobodne teritorije. Na napad izdajnika odgovorili smo napadom, pri emu Dragaevski partizanski bataljon ni asa nije zaostajao iz borbe. etniki stroj sastavljen od andarma, podoficira i oficira stare jugoslovenske
vojske, finansa, kulakih sinova, optinskih eta i kojekakvih
beskunika, skupljenih s konca i konopca, kako su partizani
tada govorili, juriao je besomuno prvih novembarskih dana
protiv jedinica Uikog partizanskog odreda i Dragaevskog
bataljona na Karanu i Trenjici. Borba se odvijala prsa u prsa
oko u oko. Na Trenjici je u na dragaevski streljaki stroj
doleteo i Radivoje Jovanovi Bradonja, zamenik komandanta
Uikog odreda. Na elu s njima kao-lavina smo se sruili na
etnike i razbili ih. Tu na Trenjici prvi put sam sreo Miodraga
Milovanovia Luneta, hrabrog komandira jedne od eta Uikog odreda. Ostavljao je snaan utisak omiljenog i beskompromisnog partizanskog komandira.
Pobedonosni pohod partizana protiv izdajnika produio
se ka Uikoj Poegi, gde su etnici orgijajui izvrili jedan
od onih svirepih zloina koji su ve signalizirali koljaku, izdajniku ulogu etnika Drae Mihailovia ubili Milana Blagojevia, komandanta Prvog umadijskog partizanskog odreda.
Dragaevski bataljon uestvuje u napadu na Poegu sa june
strane. Prelazimo potok Skrape. Neki drugovi padaju u vodu.
3. novembar nudi nam sumaglicu i juri preko Skrapea n
etnike izrode koji su se uanili u rovovima i iza kupa
kukuruza, otvarajui na nas mitraljesku vatru. Komandant
naeg bataljona Bogdan Kapelan koga su svi cenili, podvikuje:
Napred Dragaevci, napred soko . . . Tu je re- prekinuo, jer
ga ba u tom momentu neprijateljski kurum pogodi u plemenito srce. Bol od tog kuruma zario se duboko u srce svakog
borca naeg bataljona. Poleteli smo na etnike da osvetimo
svoga komandanta. Banda je za-tren oka bila razbijena. Posle
toga danonono smo gonili etnike, koji su beali ka Ravnoj
gori. ei otpor pruih su u rejonu sela Pranjane. U jednom
momentu ak su prinudili na bataljon na odstupanje, ali se
pred nama izvila gorostasna figura Ljubie Todorovia, politikog komesara bataljona: Zar komunisti da odstupaju pred
izdajnicima? Ko je komunista za mnom!... Ceo bataljon po-

vratio se kao vihor na etnike izrode i razbio ih, u sadejstvu

sa ostalim naim jedinicama. Samo jo jedan, zavrni, udar po
najokorehjim etnikim zlikovcima - na samoj Ravnoj gori i
posao je okonan, ah stie vest da je postignut sporazum izmeu naeg VS i Drae Mihailovia o obustavljanju bratoubilake borbe, na molbu ovog poslenjeg. Iznenadili smo se,
alili i istovremeno tvrdili da shvatamo politiku opravdanost
sporazuma. Samo zato to smo neogranieno verovali naem
Vrhovnom komandantu i Partiji, smatrali smo ovu odluku
opravdanom.
KROZ NEPRIJATELJSKU OFANZIVU

Iz Pranjana smo se negde izmeu 20. i 25. novembra vratili na teritoriju dragaevskog sreza. Ne predviajui tako brz
i dramatian razvoj dogaaja, tab bataljona donosi odluku
da pusti bataljon na odsustvo, s tim da se 29. novembra u 8
asova svi jave na zborno mesto u Gui. Kada je 29. novembra
oko 8 asova manja grupa boraca Dragaevskog bataljona pristigla na zborno mesto u Gui, oklopne i mehanizovane nema-ke jedinice zajedno sa etnicima ve su bile u aku, nastavljajui prodor ka Uzicu. Nemaki avioni bombarduju Guu.
Pojedinci i grupice boraca bataljona nalazili su se u tom momentu u pokretu ili spremni za pokret do zakazanog zbornog
mesta, ali su ih u tome omeli prodor okupatorskih jedinica du
komunikacijskih pravaca i podmukli napadi etnika u lea.
Grupa od 50 do 60 boraca, koja je pristigla na zborno mesto,
podeljena je na dve podgrupe: jedna pod komandom politikog
komesara bataljona Ljubie Todorovia, a druga (u kojoj sam i
ja bio) pod komandom komandira ete Desimira irjakovia.
Krenuli smo na venac Jelice da bi zaruavanjem spreavah
prodor neprijateljskih tenkova ka Poegi i Gui. Dogaaji su
se brzo odvijah. Grupa pod komandom Todorovia muki je
napadnuta od mesnih etnikih jedinica i razbijena. Nekoliko
drugova je poginulo (meu njima i odvani politiki komesar
bataljona Ljubia Todorovi) dok ih je nekolicina zarobljeno.
Naa grupa se 1: decembra ujutru nala u selu Zeoke,
gde je bila napadnuta od oko 300 etnika. Posl kraeg okraja
sa etnicima, produavamo ka selu Virovo, radi hvatanja veze
sa Milojkom irjakoviem, bivim pohtikim komesarom bataljona, koji je rodom iz Virova, da bismo saznali kakva je
direktiva za dalji rad i dejstvo, jer se u naem stroju ve pronosila pria da se nae snage povlae, ka Sandaku i Crnoj1
Gori. Naa grupa se sve vie smanjivala i konano, u Viro vii
574,

ostalo nas je nekolicina partizana i partizanki. Tu smo nekoliko

dana bezuspeno traili vezu. Veza nam je dola iz sela Radobue, preko Radenka Broia, gde sain odmah sutradan upuen (6. ili 7. decembra).
U irem rejonu sela Rodobue bilo je okupljeno oko 1000
partizana iz aanskog, Uikog, Kralj evakog, Kragujevakog
i drugih partizanskih odreda. Opta atmosfera koja je tu vladala budila je kod svakog oseanje da se radi o neemu dramatinom i sudbonosnom. ujemo da se odrava savetovanje
rukovodilaca odreda, kome prisustvuju i neki drugovi iz viih foruma. Razliiti glasovi koji dopiru do nas boraca izazivaju strujanje u naim redovima. Jedni tvrde da neemo nigde
dalje iz Srbije iz naeg rodnog kraja. Tu emo nastaviti
borbu. Drugi, opet, da je direktiva da se povlaimo za Sandak. Neki vele, da je doao jedan stariji drug iz Uica i doneo
direktivu druga Tita i Vrhovnog taba, da se treba povlaiti
za Sandak. Kasnije stie vest da komandant aanskog odreda Mole Radosavljevi nee za Sandak, ve da hoe da se
hori na aanskom terenu. I, zaista, posle toga, jedna grupa
aana pod komandom Mola Radosavljevia kree ka aku.
Psihika previranja u svakom od nas su teka. Svaki nosi dilemu koja trai brz i odluan odgovor: produiti ka Sandaku,
ili se vratiti u svoj rodni kraj. Intimno sam eleo da se vratimo na na teren. Ipak sam rekao ne i opredelio se za
Sandak, zato to je reeno da je zvanina direktiva V da se
odstupa za Sandak, a ja kao mlad lan KPJ oseam da mi je
dunost da disciplinovano izvravam direktivu vieg partijskog
i vojnog foruma.
Posle savetovanja rukovodeih drugova, pojavljuje se politiki komesar Uikog odreda Milinko Kui i govori postro-,
jenim jedinicama da se po nareenju Vrhovnog komandanta
povlaimo za Sandak. Sada je glavno sauvati nae jedinice
od udara nadmonih okupatorskih "i izdajnikih snaga. Dok
imamo vojsku biemo nepobjedivi i uvek emo se moi povratiti na teren koga privremeno moramo napustiti rekao
je, otprilike, Milihko Kui, saoptavajuci nam privremene formacijske sastave jedinica, jer smo do tada predstavljali heterogenu boraku masu. Istupanje Kuia duboko nas je impresioniralo. Oseali smo sigurnost i realnost dalje perspektive
borbe. Krenuli smo i oko polovine decembra 1941. god. bili
smo u rejonu sela Radojine, a zatim u Novoj Varoi, gde su
.razliitim pravcima pristizale partizanske snage sa teritorije
zapadne Srbije.
575,

NA OBALAMA TJVCA

U Novoj Varoi smo se reorganizovali. Formirana su etiri bataljona: dva Uika, Caanski i umadijski: Obrazovan
je srpsko-sandaki operativni tab, pod ijom komandom su
bila ova etiri bataljona iz Srbije i sandake partizanske jedinice. U seanju su mi jo uvek neki detalji iz tih dana. U Novoj Varoi odravao se sastanak partijske elije nae ete.
Analiziramo stanje u eti, a posebno dranje pojedinaca u toku
povlaenja. Sastanak odie nekom sveanom atmosferom. Prisutan je i drug iz vieg partijskog foruma: visok, plav, brkat,
koji je, dodue, kako smo tada govorili otar kao britka partijska sablja, ah pravedan. estoko nas je izribao zbog nekih
sluajeva nepravilnog odnosa prema narodu u pogledu snabdevanja, koji su se dogodili u toku naeg povlaenja. Ponaah
ste se tako da e vas narod motkama doekati kada se budete
vraali u Srbiju govorio je povienim glasom. Svima nam
je bilo teko, iako nismo verovali u takav doek u Srbiji, jer
smo oseali da u svetu nije bilo vojske koja bi se mogla lepe
odnositi prema narodu u tim studenim decembarskim danima
dramatinog povlaenja, bez obzira na pojedinane greke kojih je bilo i moralo biti. Ali, istovremeno smo bili svesni injenice da je takvo dramatizovanje stvari bilo nuno, jer naa
KPJ stalno insistira na humanom odnosu prema narodu, svesna
da time neguje jedan od osnovnih izvora moralne snage nae
armije. Kritika i samokritika na tom sastanku bile su primer
komunistike principijelnosti. Tu sam izabran za sekretara
partijske elije, a posle nekoliko dana odreen sam za politikog komesara Caanske ete koja je zajedno sa Ljubikom i
Takovskom ula u sastav novoformiranog aanskog bataljona.
U Novoj Varoi sa potovanjem i radoznalou susreli
smo u prolazu i druga Tita, koji je iz Uica pristigao sa drugovima Rankoviem, Lolom Ribarom i . ostalim saradnicima.
Tito je nosio astragansku ubaru, koni kaput i izme. Iz Me
koju je drao u zubima izvijao se dim. Njegove oi su sevale,
izraavajui komandantsku strogost, sigurnost i ljudsku plemenitost. Uspravna hoda, jake fizike grae, izazivao je divljenje sviju nas. Bio sam ponosan to u liku vrhovnog komandanta
imamo tako impozantnog oveka.
Posle neuspelog napada naih snaga na Sjenicu, obrazovali smo front na desnoj obali Uvea, protiv etniko-nedievsko-ljotievskih snaga na njegovoj levoj obali i protiv Itahjana.
u Priboju. Krajem decembra 1941. na obalama Uvea tukle su
se dve vojske, za razliite ciljeve i koje mogu samo privremeno
postojati jedna pored druge. Dobili smo direktivu da formiramo
grupe dobrovoljaca koje e se nou prebacivati na levu obalu
576,

Poslije velikih masovnih demonstracija koje je Komunistika partija organizovala u Podgorici u prolee 1940. godine, policija je uhapsila znatan broj simpatizera i lanova
KPJ. Jednog dana andarmi su na uhci uhapsili i studenta
-komunistu Branka Deletia.1 On se tome protivio i traio pismeni nalog za hapenje, koji andarmi nijesu imah. Videi da
se Deleti raspravlja sa andarmima, brijaki radnik komunista Vaso Zlatianin2 priao je i takoe protestovao protiv
hapenja bez pismenog naloga. andarmi su se tada okomili
i na Zlatianina, koga su inae poznali kao komunistu, i osorno mu dobacili: I ti e, tico komunistika, doi na red! I zaista, policijski agenti Bojani, Tijani, Radovanovi i drugi
odveli su ga vezanog u dvorite zatvora i poeli krvniki tui.
Kada se Zlatianin odupro i udario jednog agenta nogom u
stomak, ovi su mu stavili ebe na glavu, bacili ga na zemlju i
nemilosrdno tukli pendrecima, rukama i nogama. U to vrijeme u zatvorskoj eliji Predstojnitva policije nalazio se i
Budo Tomovi,3 sekretar Pokrajinskog komiteta SKOJ-a i lan
Biroa Pokrajinskog komiteta KPJ za Crnu Goru, Boku i Sandak. Kada je uo kako divljaki tuku Zlatianina, popeo se na
prozor elije i poeo na sav glas da vie na andarme. Poto
je porodica Vasa Zlatianina stanovala preko puta zatvora, njegova sestra Mileva, uvi Budove proteste, izila je na balkon
i vidjela kako andarmi vode brata uz stepenice na sasluanje.
Vaso je bio sv krvav, andarmi su mu izbili dva zuba. O tome
je obavijestila starijeg brata Milana4 (Milan i Vaso bili su poznati istaknuti revolucionari komunisti) i majku, sa kojom je
odmah otila u Predstojnitvo policije. Majka i sestra zahtjevale su da doe ljekar i pregleda Vasa. andarmi su ih otjerali . ..
Mjesni.komitet KPJ za Podgoricu odluio je tada da se
organizuje masovni protest protiv postupaka sa Vaom Zlatianinom. Tako je izvjestan broj lanova Partije i simpatizera
sa vie graana poao kod predstojnika gradske policije i otro
reagovao zbog varvarsMh postupaka prema komunistima u zatvoru. U 11 asova pred zgradom Predstojnitva u Njegoevoj
ulici okupilo se oko 200 ljudi, meu kojima je, pored simpatizera i lanova KPJ, bio i znatan broj starijih, uglednih graana, demokrata, na koje je Partija imala jak uticaj.
1 Sekretar Sreskog komiteta za Anrijevicu, poginuo 1942. u
lini Andrij evice.
- lan K P J i predratnog Pokrajinskog komiteta SKOJ-a. '
3 Advokatski pripravnik iz Podgorice, poginuo marta 1942. na
vinama kod Kolaina kao sekretar KP SKOJ-a i lan CK SKOJ-a.
glaen je za narodnog heroja.
4 Brijaki radnik iz Podgorice, prvoborac, poginuo 1942. u
nikikoj.

570,

okoCrkProupi

Naoruani andarmi i agenti pred zgradom Predstojnitva

zaustavili su povorku i naredili razilaenje. Na to je uslijedio
otar protest Sergija Stania5, koji je predloio da jedna delegacija od pet ljudi poe kod predstojnika policije Miraa
akovia, Meutim, mjesto da primi delegaciju, on je naredio
da se masa rastjera..Kada je policija bajonetima nasrnula na
goloruke graane, oko 200 ljudi su nepomino stajali i uporno
zahtijevali razgovor sa predstojnikom. Tada je, najedanput, iz
hodnika policijske zgrade jurnuo vod naoruanih andarma i
poeo vikati, udarati kundacima i bosti bajonetima. Tako se
intervencija kod predstojnika policije pretvorila u krvavu .de-
monstraciju protiv okrutnog reima. U sukobu sa anarmima
ranjeni su u ruku Grujo Spahi, kada je golom rukom uhva-.
tio bajonet i Milan Zlatianin, koji je uradio to isto, odbacujui andarma kada mu je uperio bajonet pravo u trbuh.
Dva dana poshje demonstracija, na predlog predstavnika
gradske policije i naelnika sreza, a po naredbi ondanjeg ministra prosvjete, stigao je telegram o otputanju iz slube profesora podgorike gimnazije orija Lopiia7, koji je tada
uestvovao u ovoj demonstraciji.
Po direktivi partije Vaso Zlatianin je podnio prijavu
istranom sudiji Okrunog suda u Podgorici protiv predstojnika pohcije Miraa akovia. Kada je istrani suija Boo
Vujoevi, koji je po sugestiji Mjesnog komiteta vodio postupak, pismeno pozvao akovia, ovaj nije doao, te je i time
osumnjien za prestupnitvo. Ljekarskim pregledom, koji je na
zahtjev istranog sudije izvrio ondanji upravnik bolnice
Kruevac dr orije Radulovi, konstatovano je da je Zlatianin tuen i da je zbog povreda izbacio krv.
Predstojnik akovi doao je na sasluanje tek nakon
treeg poziva. U poetku je poricao i tanost Ijekarskog nalaza.
Jedva je priznao da je Zlatianin tuen, ah, navodno, bez njegovog znanja. Pokuavao je da se izgovara neposlunou obavjetajca Jevremia, koji," iako je slubenik "Predstojnitva, radi
po direktivama to ih, preko veze, dobija neposredno od kraljevske dvorske pohcije u Beogradu. Uplaen zbog svojih neljudskih i zloinakih postupaka, odnosno snaga KPJ i . narodnih masa, predstojnik policije je izjavio da se mnoge stvari
deavaju bez njegova znanja, da e ubudue o slinim postupcima vie voditi rauna i slino.
5 Clan Mjesnog komiteta Partije u Podgorici, poginuo u Bosni 1943.
godine.
Komesar bataljona u 5. crnogorskoj brigadi.
i
7 Profesor sa Cetinja, knjievnik i predratni komunista, poginuo
u Bosni 1943.

571

Zvanina buroaska vlast odugovlaila je ovaj proces, a

ubrzo je drugi svjetski rat sprijeio donoenje konane odluke
0 njemu. Uslijedila je izdaja i okupacija.
Poslije aprilskog sloma 1941. godine Komunistika partija je organizovala oruanu borbu protiv okupatora i njegovih
domaih saradnika. Ona je pokrenula ogroman val narodnih
masa i ustremila ga ka pobjedi i slobodi.
Majsko savjetovanje KPJ u Zagrebu (poetkom maja
1941), na kojem je razmatran rad u novonastaloj situaciji i
odlueno da se najvea panja mora pokloniti borbi protiv
okupatora, za nacionalno osloboenje podjarmljenih naroda
Jugoslavije, odnosno mobilizaciji naroda protiv okupatora
zateklo je komuniste i skojevce Podgorice i podgorikog sreza
ve pripremljene za ove zadatke. Oni su, na osnovu linije CK
KPJ o odbrani zemlje, ve bili preduzeli prikupljanje oruja
1 pripreme za optu borbu protiv italijanskih okupatora. im
se saznalo za pregovore o kapitulaciji bive vojske, Pokrajinski
komitet KPJ za Crnu Goru, Boku i Sandak izdao je letak,
koji je rasturen meu vojnicima na frontu kod Skadra i u
garnizonu Podgorice i okoline, da vojnici ne polau oruje nego
da ga nose sobom i uvaju za osudnu borbu. Poshje sramne
kapitulacije, vojnici komunisti i rodoljubi, vraajui se sa albanskog fronta, a izvjestan broj 'i sa drugih strana, donijeli su
oruje, neki i po dvije puke. A u Podgorici' je, i pored protivljenja andarma i oficira, otvoren vojni magacin. Prvi su ga
otvorili komunisti Vlado Boovi8 i Peria Vujoevi9 i omoguili da se rodoljubi radnici, seljaci i napredni intelektualci
naoruaju.
Na sjednici Pokrajinskog komiteta KPJ za Crnu Goru,
Boku i Sandak, odranoj 24. aprila u Veljem Brdu, nedaleko
od Podgorice, kojoj su, pored ostalih, prisustvovah Svetozar
Vukmanovi Tempo, Blao JoVanovi, Veljko Miunovi, Krsto
Popivoda i uro Strugar,10 zakljueno je da se sprovede bojkot
Italijana i pristalica federalistike stranke i da se sabotiraju
sve mjere okupatora, a naroito naredba o obaveznoj predaji
oruja i ratne opreme. Mjesni komitet Partije u Podgorici zaduio je svog dotadanjeg organizacionog sekretara slubenika
Miga Vrbicu za. organizovanje uskladitenja i evidentiranje
oruja i municije. Isto tako je i u partijskim elijama bio zaduRadnik iz Podgorice, proglaen za narodnog heroja.
Radnik, lan PK K P J za Crnu Goru, Boku i Sandak.
10 Pravnik, prije rata lan PK K P J za Srbiju, umoren na svirep
nain u beogradskoj Glavnjai, septembra 1941; proglaen za narodnog
heroja.
8
9

572,

en po jedan lan da se stara o prikupljenom oruju njegovom uvanju i odravanju. Organizovano je i prikupljanje sanitetskog materijala, vojnike odjee i druge opreme.
Akcija prikupljanja oruja uspjeno je organizovana u
itavom srezu. U Piperima, Kucima, Zeti, Ljekopolju i drugdje oruje je magacionirano u preko dvadesetak skladita, u
kojima je smjeten prilian broj puaka, pukomitraljeza, mitraljeza, bombi i municije. "U isto vrijeme (sve do 13. jula) radilo se i na formiranju udarnih grupa, sastavljenih uglavnom
od lanova Partije, SKOJ-a i simpatizera, kao i na obuci u rukovanju orujem i borbenoj obuci, naroito omladine i drugih
koji nijesu sluili vojsku. Dok se po selima izvodilo i gaanje
bojevom municijom, dotle se u Podgorici uglavnom granicilo
na vjebe u rukovanju orujem. U preko trideset takvih grupa
u srezu podgorikom, jaine 10 do 30 boraca, izvoena je uporedo i veoma intenzivna teorij sko-politika nastava. Politiki
rukovodioci grupa bih su sekretari partijskih odeljenja. Samo
u Podgorici bilo je formirano nekoliko grupa odreda kojima
su, pored ostalih, rukovodili Radomir Babi, Migo Vrbica, Rade
Kovaevi i Savo Lubarda.11 Vrijedno je napomenuti da je samo od radnika podgorikog monopola duvana formirana jedna
udarna grupa, a jedna od slubenika Finansijske direkcije.
Tako su u svim dijelovima. Podgorice novoj i staroj varoi
bile formirane udarne grupe, koje su, pored priprema za
gerilski nain ratovanja, imale velikog uticaj a i. na moralno-politiku mobilizaciju naroda za opti oruani ustanak. Komunisti
su ubjeivali narod da e borba protiv okupatora biti uspjeno
okonana i da e to ujedno biti i konaan obraun sa nenarodnim reimom bive Jugoslavije i njenom izdajnikom vladom,
konana pobjeda radnike klase i obespravljenih masa.
Odluku za poetak oruane borbe' donijetu na sastanku .
PK KPJ za Crnu Goru, Boku i Sandak u Stijeni (piperskoj),
10. jula, prenio je sjutradan, 11. jula, Okrunom komitetu Podgorici- Blao Jovanovi, ondanji organizacioni sekretar PK
KPJ. Tada je na sastanku Okrunog komiteta odlueno da u
Podgorici bude sjedite Okrunog komiteta i da se tu izvedu
prve akcije (postave automatska oruja na isturena mjesta,
unese-jo oruja i municije u grad, napadnu najvaniji vojni
objekti, odeljenje italijanske tajne pohcije i strae u raznim
dijelovima grada).
Meutim, Italijani u Podgorici su veoma brzo reagovali
na prve puke u cetinjskom i barskom srezu. Njihove jedinice
su 13. jula pred zoru bile u pripravnom stanju, osiguravajui
11 Student, rukovodilac Mjesnog komiteta SKOJ-a u Podgorici,
poginuo kod Podgorice 1942.

573,

se od iznenadnog napada, ime je poremeen raniji plan Okrunog komiteta. Zbog toga je odlueno da grad odmah napuste
svi lanovi Okrunog i Mjesnog komiteta, kao i svi lanovi KP,
izuzev novoprimljenih, koje je trebalo zadrati u Podgorici za
ilegalni rad. lanovi udarnih grupa takoe su pozvani da izau
iz Podgorice. Sekretar Okrunog komiteta bio je tada Jefto
epanovi ajo12, a lanovi: Jago Uskokovi i Boko urikovi; sekretar Mjesnog komiteta Podgorice bio je Marko. Radovi (radnik, poginuo 1943. na Sutjesci), a lanovi: Vido Uskokovi (radnik, strijeljan 1942. u Podgorici), Ivan Uskokovi13,
Vaso Stajki, Migo Vrbica, Vasa Pavi (student, poginula
1942. kod Podgorice) i oko Vujoevi.
Na dan 13. jula iz Podgorice je izaao najvei broj organizovanih drugova i drugarica i ukljuio se u nove borbene
zadatke, koji su svakim danom postajali sve sloeniji i tei.
Prva puka u srezu podgorikom planula je na Biou, na 12
kilometara od Podgorice, kada je Bioki pripremni odred, pod
komandom Radovana Petrovia14, napao, 14. jula u 20.30. asova, karabinijersku stanicu i zarobio itavu njenu posadu. Iza
toga su se redale nove borbe, okraji, pobjede. ..
Koliko je bio snaan uticaj Komunistike partije u Podgorici u pripremama za oruanu borbu i svrgavanje eksploatatorskih reima moe nam posluiti veoma karakteristian
primjer radnikog sportskog drutva Nemani simbolian
naziv radnikog siromatva i obespravljenosti. Na ilegalnom
sastanku kod Pekove lae, pod Morakim peinama, pedeset radnika (meu njima jedan student i dva uenika), od kojih
deset skojevaca i dva lana Partije, jednoglasno su odluili da
18. jula 1941. godine preu preko Morae i stupe u gerilske
odrede. im su preli rijeku dvije grupe su je pregazile, a
trea je preplivala povezali su se sa gerilcima i primili borbene zadatke. U toku naronooslobodilake borbe skoro treina
lanova drutva Nemani poginula je na raznim poloajima;
meu njima i mladi grafiki radnik Rado je Jovanovi (jedna
ulica u Titogradu nosi njegovo ime) koji se, opkoljen od etnika, borio do posljednjeg metka i da im ne bi pao iv u ruke,
posljednjom bombom je raznio sebe.
Tako su mladi radnici i napredni intelektualci Podgorice
shvatali i izvravali zadatke revolucionarne borbe i Komunistike partije.
Iko MIRKOVI

Pravnik, lan PK K P J za Crnu Goru.

Radnik, poginuo 1943. na Nevesinju kao komesar bataljona 5.
crnogorske brigade.
14 Poginuo kao borac Prve proleterske brigade; proglaen za narodnog heroja.
12

13

SUAK U PRVIM DANIMA USTANKA.

U Suak sam doao krajem jula 1941. Jo od ranije, poznavaosam suake partijske aktiviste. Zato mi je ve prvog dana.
boravka u Suaku uspjelo da se po veem s Okrunim komitetom i da se ukljuim u ilegalni rad, u poetku kao -delegat,
komiteta. Sekretar komiteta je bio Rade Supi, obalski radnik,
iskusni i neustraivi revolucionar, sa kojim sam takoer ranije
bio povezan, a naroito za vrijeme svog posljednjeg boravka u.
.Suaku 1938. i 1939. godine.
Partijska organizacija u Suaku bila je jaka i vrlo raz
granata, vrsto povezana sa stanovnitvom preko aktiva omladine, ena, organizacije Narodne pomoi i slinih organizacija,
na cijelom podruju Hrvatskog primorja.
Upravo se pripremalo osnivanje partizanskog logora u.
neposrednoj blizini grada, u umama planine Tuhobi. Moji
prvi partizanski zadaci su bili uvrivanje kotarskih komiteta
na Krku i u Kastvi, posebno njihovo osposobljavanje za mobilizaciju ljudstva za odlazak u partizane, i jaanje borbenih,
akcija protiv okupatora. Komitet je imao redovite veze i s
organizacijama Raba, Paga i abarskog kraja. Pored toga trebalo je da aktiviramo organizacije u Rijeci i Istri.
Oigledno je da su poziv Komunistike partije na ustanak protiv faistikog porobljivaa i njegovih domaih slugu,
prihvatili ne samo komunisti, ve i ostali patrioti ovog kraja.
Talijani su sprovoili vrlo perfidnu politiku nacionalnog
porobljavanja i denacionalizacije. Dok su u anketiranim krajevima ija je granica prepolovila Hrvatsko primorje, pokuah da pridobiju stanovnitvo i da otupe otricu otpora time
to su narodu dijelili vee koliine hrane i to nisu pozivah
ljude u vojsku i miliciju, niti na prisilni rad dotle su se u.
okupiranim krajevima pojavljivali kao tobonji spasioci pu
575,

anstva od ustakih i etnikih zlodjela. Sjeam se, na primjer,

Ikako su se, u .to vrijeme, poneki suaki graani snebivali to
m talijanski oficiri pokazuju fotografije o zvjerstvima ustaa
i etnika u Lici i Kordunu.
Svojim miroljubivim nastupom talijanski faisti su
Ihtjeli da obmanu stanovnitvo, pridobiju kolebljivce i stvore
domae rukovodstvo za borbu protiv komunista i odmetnika, a istovremeno su sprovodili potahjanivanje naih
krajeva. U anektirane krajeve je uveden talijanski jezik, svuda
.su se postavljale ploe sa talijanskim imenima mjesta i ulica,
talijanski uitelji postavljani su i u osnovne kole.
Suak je bio prepun talijanskih vojnika. Samo na sektoru Suak Ogulin okupator je drao u garnizonima i bunke;rima blizu osamdeset tisua vojnika. II Suaku se pri komandi
tzv. II Armate nalazio i centar etnikih akcija i propagande
:za itavu okupiranu oblast. Na elu ove etnike komande nalazili su se zloglasni Dobroslav Jevevi, Duan Bogunovi i
-drugi, koji su pokuavah da formiraju etnike grupe i organizacije po naim selima, a najvie po selima Kastavtine i
Grobintine. Kad su se pojavile prve partizanske grupe, onda su
etnike_ izdajice iz II Armate, uz pomo izdajnika kao to
.su bih Spiro Mareta i Ateo Suster, pokuali da ubace svoje
agente u partizanske redove i razbiju jedinstvo patriotskih
.snaga. Izdavan je list Jurepao (Jugoslovenski revolucionarni
pokret) sa zadatkom da posije razdor meu stanovnitvom.
U Suaku su se krili mnogi oficiri i podoficiri bive jugoslavenske vojske, na koje su takoer raunali etnike glaveine
iz II Armate. etnika akcija raunala je i na gnjev naih
ljudi protiv ustakog terora u okupiranim krajevima, kao i na
tradicionalno jugoslavenstvo primorske inteligencije. I zaista
:nije bilo lako uvjeriti patriote iz redova inteligencije Suaka
-da su Ljoti, Nedi, Draa Mihailovi i njima slini u slubi
njemakog i talijanskog okupatora.
U svim ovim dogaajima, a posebno u odluujuem opredjeljivanju ljudi ovih krajeva za opu borbu protiv okupatora
i domaih izdajnika, presudnu ulogu je odigrala partijska organizacija. Pri tom su doli do izraaja oni partijski kadrovi
koje je kolovala Komunistika partija u svom predratnom
ilegalnom revolucionarnom radu. Naroito su se istakli komunisti iz suake luke, Tvornice .papira, brodogradilita Lazarus (dananji Viktor Lenac), brodogradilita u Kraljevici,
"Hreljina, Delnica, Bribira i drugih mjesta. Od posebnog je znaaja injenica da se u uslovima okupacije naao na elu borbe
Okruni komitet KPH, koji je osnovan 1940. godine u Suaku.
"Ve tada, a i kasnije s Komitetom su bih u stalnoj vezi sekrertar CK KPH Rade Konar i lanovi CK Marko Orekovi, Josip.
576,

Kra, Ivo Marinkovi i drugi, koji su u toku 1940. i 1941. dolazili i pomogli da se ova organizacija pripremi za velike borbe
u presudnim danima.
U julu 1941. Okruni komitet je izdao proglas U borbi!,
kojim je pozvao sve patriote u narodnooslobodilaku borbu
protiv talijanskog okupatora i njegovih domaih pomagaa.
Istovremeno su omladinci ispisali u cijelom Suaku protuokupatorske parole. Ova akcija je imala velik- odjek u gradu. Poshje toga je komitet delegirao Zvonka Babia i mene da, kao
predstavnici Partije pregovaramo s nekim ljudima, pripadnicima graanskih grupa. Sredinom avgusta oformili smo gradski odbor Jedinstvene narodnooslobodilake fronte^ u kme
su se nalazili dr Ante valba, kao predstavnik jugoslavenskih
nacionalista, Ante Vrkljan, predstavnik patriotskog dijela rukovodstva HSS i drugi. Sloili smo se da se povede borba protiv okupatora, da se organizira pomo partizanima i da se izda
proglas. Brzo iza toga objavljen je letak s potpisom Odbora
Jedinstvene narodnooslobodilake fronte u Suaku, u kome je
objavljen borbeni program Odbora. U tm su letku iznijeti
uspjesi narodnog ustanka u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, djelovima Hrvatske i drugim krajevima.
Od najveeg znaaja za daljnji razvitak oslobodilake
borbe bilo je formiranje prve suake partizanske ete na Tuhobiu. Devetog avgusta poli su na poziy komiteta n Tuhobi
suaki radnici i omladinci: Stane Vonina, Boo Felker, Drago
Sitar, Franjo Brentini, Slavko Kraucek, Vjekoslav Duki,
Josip Bogatec i zagrebaki student Moa Albahari. Njima 5U.se
pridruili: Romano Poh i Josip Drui iz Hreljina, Ivo i Vlado
Felker, Poldo Mara, Mitar Reheli i drugi iz Suaka. U prvoj
grupi su bih i Nenad i Marija Drakuh iz Karlovca, Milan Hofman iz Zagreba i drugi. Partizanska eta na Tuhobiu nazvana
je Boo Vidas Vuk, po imenu poznatog revolucionara iz Hreljina, a prvi komandant je bio Moa Albahari. Svoje prve akcije, ruenje eljeznike pruge i napade na okupatorske vojnike, eta je vrila zajedno s bribirskim partizanima a Vievice i Delnikom etom sa Spiunka. Stekavi prva iskustva
u vatrenim krtenjima, naroito uz pomo Ivana Haria, zvanog
Ih ja Gromovnik, eta Boo Vidas Vuk se vratila opet na
Tuhobi, gdje je u oktobru 1941. brojala preko stotinu boraca.
Upravo tih dana zadravao sam se u kastavskim selima,
gdje je Kotarski komitet Kastva mobilisao borce. Odziv je bio
takav da smo morah zaustavljati one za koje smo mislili da
nee izdrati teke uslove ratovanja u umi. Ono to me je najvie iznenadilo bila je jednodunost ljudi i spremnost svake
37 Ustanak 1941.

577

kue da prui pomo narodnooslobodilakoj borbi. Po svim selima i zaseocima kretali smo se slobodno. Nigdje ni najmanjeg
straha od izdajstva.
Sredinom novembra odrali smo mjesnu partijsku konferenciju kojoj je prisustvovalo dvanaest izabranih delegata sa
teritorije kotara Suak. Tako je to u stvari bila kotarska konferencija. (Ostao je sauvan dokument pisanog izvetaja o konferenciji, sa referatom, zakljucima, pozdravima itd.)
Mjesna konferencija postavila je kao osnovan zadatak
sprovoenje u ivot okrunice CK KPH, kojom se objanjavao
antifaistiki karakter narodnooslobodilake borbe i otro napadala pojava oportunizma i politika ekanja. Referat o politikoj situaciji ukazao je na izvore oportunizma, igosao konkretne primjere slabosti u organizacijama i kod lanova. Komitet je zauzeo vrst stav za likvidaciju oportunista u partijskim redovima, koji su zauzeli odgovorna mjesta u dotadanjem
Okrunom komitetu, a tek kasnije smo saznali da su neki odlukom CK KPH bili iskljueni iz komiteta i Partije, ali se ta
odluka sprovela u djelo tek u decembru 1941. Oportunizam
se tetno ispoljio naroito u odnosu na partizanski odred sa
Tuhobia. U tim odlukama se izmeu ostalog kae: Ukloniti
birokratizam iz odnosa s partizanima, uspostaviti drugarske
odnose s partizanskim odredom, te uspostaviti vrste i sigurne
politike veze.
U Suaku je u to vrijeme bilo 8 partizanskih organizacija
sa 39 lanova, od kojih su 4 bile u tvornicama. Pored toga, u
okolnim mjestima (Grobniku, Kukuljanovu, krljevu i Bakru)
postojalo, je 5 elija sa 21 lanom. Izvjetaji su spominjali i to
da su tri lana strijeljana, a est uhapeno. Snaga partijske organizacije ogledala se istovremeno i u SKOJ-u, koji je samo
u Suaku imao 39 aktiva 145 omladinaca, od ega est aktiva
u suakoj gimnaziji. Pored gradskog odbora Jedinstvene narodnooslobodilake fronte postojalo je jo osam odbora od kojih
etiri u gradu, a etiri na irem podruju. U osnivanju su bili
i antifaistiki odbori ena, dva u gradu (od kojih jedan u
Tvornici papira), a jedan izvan grada. Na irem podruju Suaka postojao je Kotarski odbor Narodne pomoi sa 15 odbora
(od toga 9 u gradu), koji su obuhvatali oko 800 ljudi.
Poseban znaaj u naem radu imalo je irenje tampe.
Ve smo u avgustu stvorili jaku tehniku, koja se nalazila u
kui Ljubice epi u Dragi, Tijani broj 8. Tu se na ciklostilu
umnoavao Primorski vijesnik (organa JNOF-a), a kasnije
i Primorski borac u 500 primjeraka. Isto smo tako tampah
letke i materijal za partijske kurseve. I proglase CK smo tampah i rasturili ih na cijelom podruju. Primorski borac i radio-vijesti dopirali su skoro u svaku nau kuu, a organizacija
578,

rasturanja je bila takva da neprijatelju nije nikad uspjelo da

pronae i osujeti rad tamparije.
Sve vie je rastao otpor protiv okupatora. Vrene su sabotae najvea je bila u Tvornici papira u kojoj, je zapaljeno
odjeljenje krpa. U gradu su se neprestano pojavljivale ispisane
borbene parole. Partizani su se-sputali iz ume u prva sela
i napadali okupatora. Prvih dana novembra 1941. usred Hreljina partizani su odveli tri pripadnika oruanih snaga, meu
kojima i jednog talijanskog vojnika.
Talijani su vrlo brzo napustili miroljubive metode okupacije. U anketiranim krajevima sve vie su se ponaali kao
da e tu zauvek ostati. Poeli su hapsiti rodoljube i odvoditi
cijele porodice u integraciju; palili su sela i teroriali mirno
stanovnitvo. XJ Pacu, nedaleko od Suaka, 25. decembra, upali
su u kue i na brutalan nain ubili Alberta i Mariju argonju,
Josipa Grahovca i Rajmunda Fuaka. Marija argonja je bila
u osmom mjesecu trudnoe. Prvih dana decembra Talijani su
na Trsatu strijeljali partizane Vjekoslava Dukia, Slavka Krauceka i Miroslava Marelju, koje su uhvatili poshje napada na
partizansku etu na Tuhobiu.
Povodom strijeljanja trojice partizana u Primorskom
vjesniku je iziao lanak pod naslovom Tko vjetar sije, buru
anje. Tako je i bilo. to je teror vie rastao, narod se nije
plaio, ve se sve vie javljao da orujem u ruci pomogne narodnooslobodilaku borbu. Mobilizacija ljudi za odlazak u. partizane sprovoila se na oigled mnogobrojnih i do zuba naoruanih talijanskih garnizona. Okupator se pobojao da nee moi
da sprovede ne samo planiranu pljaku umskog bogatstva ovih
krajeva, ve da nee moi ni da opstane, jer se poeo osjeati
nesigurnim, ak i u onim mjestima gdje je vrio dugotrajno
potalijanivanje. U asu kad je prva partizanska eta na
Tuhobiu trebalo da primi nove borce i preraste u bataljon,
Talijani su .izvrili iznenadni napad na partizanski logor. Dolo
je do okraja u kome su Talijani, prema njihovim izvjetajima,
imah oko dvadeset mrtvih i ranjenih. eta se u borbi povukla
bez ikakvih gubitaka, osim to je komandant bio ranjen. Tek
prihkom povlaenja zalutalo je nekoliko drugova.
Meutim u eti je sada dolo do izvjesnih nesuglasica.
Bilo je prazne diskusije o smjetaju ete, o tome da zimu treba
provesti na svojim terenima itd. To je dovelo do krize u eti,
koja je uz najvee napore uspela da preko zime odri jezgro
od 27 partizana. Oni su se najpre smjestili u pilju ispod Crnog
vrha, a zatim u drvene nastambe u Crnom vrhu, da bi se na
proljee iz tog partizanskog jezgra rasplamsao partizanski pokret i izrasla dva bataljona Drugog primorsko-goranjskog partizanskog odreda.

Prevladavanje krize Tuhobike ete pokazalo je snagu

partijske organizacije u Suaku, ali jo vie jedinstvo i nepokolebljivo povjerenje naroda u oslobodilaku borbu i njenu avangardnu snagu. Vojniki uspjeh na Tuhobiu i odravanje partizanskog jezgra predstavljao je teak poraz oportunista u partijskim redovima, koji su uz pomo CK bili odstranjeni sarukovodeih partijskih poloaja.
Radnici su bili nosioci i osnovna snaga i naih partijskih
organizacija i prvih partizanskih eta. U Suaku i okolnim mjestima gotovo cjelokupno stanovnitvo je podravalo i velikim
dijelom pomagalo narodnooslobodilaku borbu. Poslije napada
Talijana na Tuhobi, ranjenog komandanta krili smo u Suaku
gdje mu je pruena lijenika pomo. Desetak partizana, koji
su bili iscrpljeni i oboljeli poshje tekog povlaenja kroz snijeg
i led sa Tuhobia, smjestili smo u suaku bolnicu. To je bilo
poznato mnogim drugim lijenicima i bolnikom osoblju, bez.
kojih se ne bi moglo nita uiniti. Svakog dana prebacivali smo
partizanima iz Suaka hranu, odijela, ljekove, oruje i municiju
i to ne samo za borce na Tuhobiu, ve i za one na Vievici i
drugim punktovima. Pomagali su nam ljudi svih zanimanja,
.stari i mladi, izlaui svoje ivote najveim opasnostima.
Kad se poetkom 1942. godine novoformirani Okruni komitet za Hrvatsko primorje i Gorski kotar smjestio u umu
iznad Bribira i doao u kontakt sa CK KPH, mogao je pruiti
jo veu pomo partijskim organizacijama. U to isto vrijeme
Kotarski komitet Suak pie Okrunom komitetu:' Shvatili
smo da je pitanje partizana, tj. mobilizacije sada najvanija i
najhitnija naa zadaa. Uinit emo sve to moemo.
To nisu bile samo rijei, iza ove odluke.stajala je snana
partijska organizacija i jedinstven narod Hrvatskog primorja,
koji se u proljee 1942. pod vodstvom Komunistike partije
digao na ustanak i prikljuio jedinstvenom frontu svih jugoslovenskih naroda u borbu protiv okupatora.
Milan SLANI

RUDARI IZ KLENOVCA 1941.

R adio sam u rudniku Klenovac (kotar ..Pregrada, Hrvatsko

zagorje) u kojem je jo od 1918. godine postojala organizacija:
Socijaldemokratske stranke (kasnije SBPJ-k). U rudniku su se,
nakon I svjetskog rata, nali rudari koji su se vratili iz drugih,
zemalja (Mijo Kuntek iz Francuske, Karl Gorup i Adam Haluaniz Maarske) i iz vojske (Josip i Milan Cuek), a koji su
imah iskustva u sindikalnom radu i to poeli da primjenjuju.
Ve 1919. godine (tada sam se zaposlio u rudniku) organizovali
su trajk koji je trajao tri mjeseca. Sindikalni pokret uzimao
je maha meu radnicima. U sukobu .sa andarmima 1921. godine poginula su dva rudara i ena jednog druga (andarmi u
doli u rudnik da otjeraju na odsluenje vojnog roka neke
mladie koji u se ogluili na poziv, a rudari su napali andarme). Nakon stvaranja organizacije URS-a rudari su masovno
stupili u ovaj sindikat. Meutim bilo je izvjesnih slabosti u
radu sindikata. Nije se vrsto stajalo na marksistikim principima. Meu rukovodiocima sindikalne organizacije bilo i religiozno nastrojenih, koji su borbu za prava radnike klase svodili samo na ekonomsku borbu (ovo znam jer sam bio lan
sindikalnog odbora). Iako su sindikati zabranjeni 1939. godine,
mi smo nastavili s radom preko partijske organizacije u kojoj
se, pred aprilski rat, nalazilo nekoliko veoma aktivnih lanova.
Poshje okupacije zemlje nastojali smo, u prvom redu, da
ojaamo i uvrstimo partijsku organizaciju i politikim radom
pridobijemo rudare za NOP. U radu na uvrenju partijske
organizacije pomagao nam je Edo Leskovar (u avgustu 1941. .
bio je sekretar Okrunog komiteta KP Krapina). On je odravao s nama sastanke, donosio literaturu, pomagao u izboru
kandidata za lanstvo u Partiju i pri prijemu u lanstvo. Jedan
od prvih sastanaka s njim odrali smo u junu 1941, u mom.
581,

taglju. Tada su za lanove KP primljeni Avgust Debeljak,

Konrad Faget i Stjepan Tepe. Za kandidate KP primljeni su
Martin Pajtler, Ivan Cigljenjak i Franjo Tkalec. Na sastanku,
kojem su prisustvovali i kandidati KP, detaljno smo pretresli
politiku situaciju i stanje na naem podruju, analizirali na
dotadanji rad i utvrdili zadatke. Inae u odsutnosti Leskovara
rukovodio sam radom partijske organizacije:
Negdje krajem 1940. godine formirao sam od povjerljivih
omladinaca (koji su radili sa mnom u rudniku, kao vozai)
grupu u koju su uli: Slavko Vrhovnik, Dragutin Tepe i Josip
uek svi iz Klenovca. Za sekretara je izabran Cuek (poginuo je 1941. kod napada na pogranine straare). Nakon okupacije zemlje, u toku 1941. godine, u omladinsku grupu su
primljeni Milan Drenki iz Kostela, Josip Debeljak i Milan
Krklec. Ovi, kao i omladinci koji su kasnije primljeni, svrstani
su u. udarne grupe kojih je koncem 1941. bilo pet. Omladinci
su dobij ali i sa uspjehom izvravah zadatke: da prenose tampu
i drugi ilegalni materijal, da rue telefonske stubove i seku
TT-linije, da uklanjaju granine oznake, napadaju na pogranine straare itd.
Odmah po upadu faistikih jedinica u nau zemlju poeli smo se dogovarati na koji bi nain okupatoru pruili otpor
i nanijeli mu tetu. Sa Stjepanom Tepeem iz Rusnice, Konradom Fagetom i mojim susjedom Avgustom Debeljakom iz Lupinjak dogovorio sam se da presjeemo telefonski kabl koji
su njemaki vojnici razvukli pored ceste kojom su napredovali
prema Zagrebu. Sa Tepeom sam otiao na cestu Rogatec
Pregrada gdje smo kod sela Huma, u noi 8/9. aprila 1941.
presjekli kabl na dva mjesta i oko 500 m bacili u vodu, a prema Pregradi presjekli smo ga na jo dva mjesta. U toku iste
noi krenuo sam, sa Debeljakom i Fagetom, prema Durmancu
i presjekli smo kabl na pet mjesta (kod sela Lupinjaka i Hromeca). Ujutro su Nijemci uhvatili na cesti kod Hum uitelja
Martina Juria i seljaka Alojza Lipnjaka i htjeh ih strijeljati,
ali su ih pustili na molbu opinskog biljenika.
Nakon nekohko dana sastali smo se: Tepe, Debeljak, Faget, Ivan Ciglenjak i ja radi dogovora ta da dalje radimo u
novoj situaciji. Glavna tema dogovora bila je kako obiljeiti
proslavu 1. maja. Oko proslave ovog dana Nijemci su poveli
snanu propagandu, nagovarajui rudare (preko poslodavca
Vilija Kerbeca) da se slavi 2. maj (kao to se slavio u Rajhu) i
da emo za taj dan biti plaeni, a da 1. maja moramo bezuvjetno
raditi. Meutim, njihovi nagovori ostah su uzaludni. Preko lanova KP, simpatizera i ostahh aktivista u rudniku sprovedena
je, u sve tri smjene, snana agitacija da se borbeni dan radnike
klase mora proslaviti po svaku cijenu.
582,

Propaganda je uspjela i sem trojice rudara, kji su se

i u svim ostalim akcijama odvajali od nas, ni jedan nije doao
na rad. Prvi maj proslavili smo van rudnika, po grupicama, u
kojima se naao bar po jedan aktivista koji je ostale radnike
upoznavao sa situacijom, namjerama okupatora i zadacima koje
postavlja Partija. Kad su 2. maja svi rudari doli na posao,
uprava rudnika je sprovela isleenje da bi utvrdila ko je organizovao proslavu 1. maja. Od rudara to nije mogla doznati.
U maju 1941. organizovali smo u rudniku udarnu grupu
od lanova KP i aktivista u koju su uli: Tepe, Debeljak, Faget,
Giglenjak i Martin Pajtler. Rukovodio sam tom grupom koja
je prekidala i unitavala TT-komunikacije, ruila i spaljivala
granine oznake (granine piramide sluile su kao orijentacijai graninim straama i njemakim avionima. Nijemci su ove
piramide obnavljali u tri maha, ah smo ih uvijek iznova temeljito unitavali).
Uprava rudnika sprovodila je iroku kampanju da se radnici ulane u ustaki pokret, no rezultata nije bilo d svih
rudara upisao se samo Mijo Zavrki sa svoja dva sina (Mijo je
kasnije postao ustaki tabornik, pa ga je jedna udarna grupa
likvidirala u samom rudniku). Ustaku propagandu sprovodio
je i jedan ustaki detektiv, koji je mladie uporno nagovarao
da idu u ustae. Kad su ga Slavko Vrhovnik i Drago Tepe
zbog toga isprebijah do krvi, prestao je s propagiranjem ustakih ideja (Vrhovnik i Tepe su nakon toga uhapeni i u zatvoru
u Pregradi presjedeh 8 dana, kada ih je oslobodio tadanji predstojnik Martin Kova, simpatizer NOP-a, preinaivi optunicu;
Kovaa su ustae objesili 1943. god.).
U rudniku je jo prije rata bila stvorena organizacija
Crvene pomoi (kasnije Narodna pomo), koja je nastavila da
djeluje i nakon okupacije. U avgustu 1941. imali smo 45 rudara
u rudniku Klenovec koji su davali redovnu pomo, a do konca
1941. taj broj je narastao na 73.
Rad na prikupljanju oruja tekao je dosta sporo, jer je
oruja na vom podruju, iako su ga jedinice bive vojske pri
kapitulaciji odbacivale, bilo veoma malo zbog brzog prodora
njemakih snaga, koje su u veoma kratkom periodu pokupile
Sve oruje za koje se znalo. Iza Nijemaca dole su ustae i pokupile preostalo. Unato tome u junu sam Leskovaru, kad je
doao na na teren, pokazao dvije prikrivene vojnike puke
sa oko 3500 metaka. Do konca 1941. godine naih pet udarnih
grupa raspolagalo je sa 12 vojnikih i 3 lovake puke, 7.pitolja- i sa 6000 puanih metaka.
Jedan od najvanijih zadataka bilo je upostavljanje vrste
veze sa partijskom i drugim organizacijama NOP-a u susjednim mjestima i kotarevima radi stvaranja uslova za jedinstveno
583,

djelovanje u cijelom Zagorju i koordinaciju rada sa susjednim

krajevima Slovenije. Ovo je bio veoma teak zadatak kako
zbog mnogobrojnih ustako-domobranskih i njemakih posada,
tako i zbog snanog utjecaja vodstva HSS na hrvatske seljake
mase. Maekova parola da jo nije vrijeme za borbu umnogome
je koila razmah oruane borbe protiv faista.
Odravanjem i jaanjem veza uspjeli smo da u prilinom
broju susjednih sela stvorimo grupe simpatizera, koje su nas
obavjetavale o kretanju i namjerama ustaa i andarma, propagirale ideje NOB-a i pridbijale pristalice za NOP.
U avgustu 1941. donio nam je Edo Leskovar partizansku
tampu, no ne u dovoljnim koliinama, pa smo je umnoavali
na pisaoj maini (dobili smo je od naeg simpatizera Mladena
Eterovia iz Pregrade). Kao voa udarnih grupa i lan KP
odlazio sam sa Leskovarom na sastanke po okolnim mjestima.
Sjeam se da smo u zimu 1941. odrali sastanak u Gornjem
Jesenju (kotar Krapina) kod Avgusta Hercega Brke, koji je po
direktivama Partije radio na pripremama za ustanak. U ovom
selu postojala je jaka gupa simpatizera u kojoj su bili: Stjepan
Kovaec, Stjepan Nemah, Ivica Boi (poginuo u NOB), Petar
Rihter, Dragutin Broz, Valent i Milka Kataleni i dr. Tada smo
odrali sastanak i u selu Klokovcu, u vinogradskoj kuici Jae
Jurekovia s njim i Josipom Tkalcem. Zatim smo odrali
sastanak u Desinikom Osredku, u jednoj umi, a pored ostalih
bih su prisutni Martin Pa j tier, Josip i Franjo Tkalec i Stjepan
Tepe.
Po selima gdje smo imali simpatizere formirah smo i
narodne odbore od najpotrebnijih i najaktivnijih. No, lanovi
tih odbora jo nisu nosili naziv odbornik, ve kurir (zato
to im je osnovna dunost bila primanje i prenoenje tampe
i drugog partijskog materijala, prikupljanje oruja, opreme i
drugog, sazivanje ljudi na sastanke, sprovoenje kurira i politikih radnika, odravanje veze sa susjednim mjestima i organizacijama itd.). Ovi kuriri postali su kasnije, pri formiranju narodnooslobodilakih odbora, lanovi tih odbora.
Istovremeno sam odravao vezu i sa Slovencima, preko
rijeke Sutle. Iskoristio sam staro poznanstvo sa Francom Kodriem, koji je radio u Kamenolomu u blizini mog rudnika i
preko njega uspostavio vezu sa organizacijom u Rogakoj Slatini (tu su radili Alojz Platinuek, sekretar, Josip Pufler, Ignac
Matko, Joa Skerjanc svi su strijeljani 1942. godine od Nijemaca, zatim Karl Drofenik i Marija Kolar). Karakteristino
je da su meu radnicima u Tvornici stakla u Strai organizacija
i rad za NOP bih dosta slabi, vjerovatno i zbog toga to u Tvornici mije prije rata postojala organizacija Ursovih sindikata.
(Ovdje je bilo desetak uvijek dobro plaenih radnika, koji su
584,

se pri svim akcijama-koje su radnici poduzimali pojavljivali:

kao trajkbreheri, utjecali na ostale i tako otupljivali otricu,
klasne borbe). U ovoj tvornici povezao sam se sa irilom Debeljakom i preko njega sa jo dvojicom simpatizera, no neka
snanija grupa se tu nije mogla stvoriti.
U proljee 1942. pao sam u ruke ustaama i andarmima
kod Varadinskih. Toplica i tada su ove veze oslabljene. Ponovo
sam ih uspostavio kad su me poetkom 1943. drugovi oslobodili
iz zatvora (u meuvremenu su me ustae osudile na smrt).
Tako su se u 1941. godini u ovom dijelu Zagorja, sa osloncem na rudare iz Klenovca, stvarale osnove za oruanu borbu,
koja se je ovdje razvijala dosta sporo i s veoma mnogo tekoa,
i rtava.
Alojz DEBELJAK:

SELA BUKOVICE U USTANIKIM DANIMA

Do poetka maja 1941, po kapitulaciji bive Jugoslavije, u

Kistanju su se sakupili radnici-povratnici iz Beograda, Zagreba,
Suaka, aci iz ibenika i drugi, koji su bili ljeviarski nastrojeni, tako da se odmah pristupilo odravanju sastanaka po
.grupama i sakupljanja oruja zbog pripreme naroda na ustanak.
Formirana je grupa odraslih i omladinska grupa. U grupi
odraslih bili su: Petar Vejinovi, Stanko Tima, Nikica Popovi,
Ignjatija Macura, Vojo Masnikosa, Jovo Marti uitelj,
Spiro, Stevo, Peo, Ihja i Steo Maibrada. Svi su bili radnici
osim Jove Martia koji je bio uitelj ' na podruju Kistanja.
Grupom je rukovodio Petar Vejinovi, radnik iz Beograda,
elan KPJ i aktivist u URS-ovim sindikatima.
Omladinskom grupom je rukovodio krojaki radnik Du;an trbac. U njoj su se nalazili: Vlado Despot' ak, Momilo Bjelanovi ak, Duan Maibrada zemljoradnik.
Dmitar Macura molerski radnik, tevo Peri ak, Simo
Dubaji ak, evo Karanovi zemljoradnik i Vukain
"Masnikosa ak.
Prvi sastanak omladinske grupe odran je 6. juna 1941.
u zaseoku uevo, a drugi 18. juna u gaju unji vie Kistanja. Na sastancima se raspravljalo o pripremanju naroda na
ustanak i sakupljanju oruja, kao i o obuhvatanju drugih
omladinaca za rad po grupama. Data su i konkretna zaduenja,
te sam dobio zadatak da djelujem meu omladincima iz zaseoka
Macura i Torbica. Svi u grupi ve smo imali puke.
Trei sastanak je odran 12. jul 1941. u selu Bioviinu,
u jednoj ogradi kod crkve. Prisustvovala su i dva druga iz
Dobropoljaca Duan i Stevan aponja. Na sastanku je Vlado
Despot proitao proglas CK KPJ o napadu Njemake na SSSR
i zadatku naeg naroda da se die na ustanak protiv okupatora.
586,

Dobili smo odreene zadatke i uputstva za dalji rad. Sada je

ve bilo formirano vie omladinskih grupa, tako da je u svakom selu na teritoriji Bukovice bila po jedna grupa odraslih
i jedna omladinaca, a u manjim sehma samo po jedna grupa
u kojoj su zajedno radili i omladinci i odrasli. U zaseoku Bezbradice grupom je rukovodio Gojko Bezbradica, a njegov zamjenik bio je Krsto Bezbradica. Moja se grupa dotada poveala
na 10 omladinaca.
U Bioviinu Selu grupom je rukovodio Mian Kablar, u
evrskama Gojko Leai, u Nuniu Savo ua, u Bjelini
Todor Zmiri, ii Ivoevcima Stanko Tima, u Erveniku
Nikica Vujani itd.
U to je vrijeme bilo govora da e se ii u Liku radi borbe
protiv ustaa, ali do toga nije dolo ne znam iz kojih razloga.
Uskoro smo primih Proglas CK KPJ od 4. jula u kojem je naa
Partija pozvala narod na ustanak. Proglas smo rasturili po
selima.
Polovinom jula u Kistanju prvi drugovi odlaze u ilegalnost i to: Jovo Marti, Simo Dubaji, Pero Vejinovi, Nikica
Popovi i Stanko Tima.
Uskoro su se u ilegalnost morali povui skoro svi oni koji
su aktivno radili na pripremanju ustanka, pa se 1. avgusta
ilegalcima pridruuju,i evo Karanovi, Dule Mite trbac, Vojo
Masnikosa, Ignjatije i Dmitar Macura, Spiro, Peo, Stevah,
Ilija, Dule i Steo Maibrada, Vlado Despot i, neto kasnije,
Stevo Peri.
Kad je rukovodstvo donijelo odluku da se oruje moe i
kupovati za novac, kupili smo 5 puaka. Svaku smo platili po
"3000 lira, a puani metak po 5 lira. Oruje i municiju smo
prenosili nou, a pritom su nam pomagali uro Macura (strijeljan od Talijana 1942), tevan i Jakov Macura lanovi
SKOJ-a i Rade Macura.
Bombi smo neto imah, a oko 30 komada smo dobili od
drugova iz Vodica. Prenio ih je Ivo Maras do Bribirskih Mostina, a odatle vezom do Gojka Leaia u evrskama, gdje
-smo ih mi prihvatili i sklonili kod Stanka Time.
Prvog avgusta 1941. u Macurama je oformljena grupa
skojevaca u koju su bili primljeni: Stevan Macura ejo, Jakov,
Petar i Stevo Macura. Osim njih bilo je jo 6 simpatizera
omladinaca sa kojima se jo radilo. Kasnije su i oni primljeni
u SKOJ. Ukupno je do konca oktobra u Macurama i u Torbicama oko 30 omladinaca obuhvaeno aktivnim radom. Svi su
oni kasnije, u 1942. i 1943. godini, stupili u NOV, a veina ih
je izginula.
Ignjatije Macura i Nikica Popovi odravali su sastanke
sa starijim drugovima. Od poetka jula do konca oktobra 1941.
587,

odrano je samo u naem selu oko desetak takvih sastanaka.

Na njima je govoreno o situaciji u svijetu i itani su -materijali i proglasi CK KPJ i CK KPH, kao i izvjetaji o borbi naih
partizana u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Lici. Ti sastanci mnogo
su doprinijeli okupljanju.ljudi i njihovom aktiviranju za.NOP
veina je pola u oruanu borbu, a svi su ga materijalno pomagali.
Sredinom avgusta trebalo je napasti Tahjane i osloboditi
Kistanje. Svi ilegalci, omladinci i simpatizeri bili su spremni
za tu akciju. ekalo se samo na drugove iz ibenika, koji su
trebali donijeti direktivu i plan napada. Meutim, do akcije
nije dolo, jer je na putu iz ibenika za Bukovicu stradao Pevle
Pap Silja, lan CK KPJ, koji je trebalo da rukovodi napadom.
Poto se Bukovica, u sjevernoj Dalmaciji, granii sa
Likom, ona je vrlo pogodna za povezivanje okolice ibenika i
Zadra sa Likom i unutranjou Hrvatske. Moe se slobodno
rei da je Bukovica sluila kao most izmeu tog dijela Dalmacije i Like i bila jedan od oslonaca za kovanje bratstva i
jedinstva izmeu srpskog i hrvatskog naroda na ovom podruju.
Sa Likom je uhvaena veza jo u junu 1941. godine, preko
izbjeglica koje su se u Kistanju sklonile od ustakog klanja.
S druge strane, partijska organizacija u Bukovici bila je povezana sa Okrunim komitetom KPH za sjevernu Dalmaciju u
ibeniku tako to je veza odravana preko partijske organizacije u Vodicama. Preko t veze je u septembru 1941., na putu
za Drvar, kod nas doao iz ibenika Slobodan Macura Bondo.
Sa njim je poao Simo Dubaji radi uspostavljanja kanala za
odlazak u partizane drugova iz sjeverne Dalmacije.
U toku oktobra zajedno smo s drugovima iz Vodica uspostavili kanal za odlazak Dalmatinaca u Liku, odnosno u partizane. Taj kanal je bio dobro organizovan sve do Bukovice, ali
je njegovo produenje dalje prema Lici bilo vrlo teko zbog
pojaane kontrole Talijana na prelazima preko nabujale Zrmanje. Ipak smo uspjeli da uspostavimo jedan slabiji kanal
preko malog mostia izmeu Ervenika i egara, poto su taj
teren Talijani samo povremeno kontrolirali. Na taj nain, put
za odlazak u partizane bio je otvoren od primorja do Like.
Drugog novembra 1941. stigla je iz Vodica prva grupa od
desetak drugova, koju je vodio Milo Vlahov. Sa njima je bio
i Vujo Durica iz Zeeva. Prihvatili smo ih i proveli preko pojata Bezbradica, gdje su se nalazili nai- ilegalci, u pojate Macura i tu ih privremeno smjestili dok ne stigne jo jedna grupa
od 6 drugova iz sela Tribunja. Kad su se svi prikupili prikliuili smo se i nas trojica iz Bukovice. Ukupno nas je bilo 17.
Tako je 10. XI1941. iz Grulovia stanova krenula za Liku prva
588,

grupa Dalmatinaca.1 Komandir grupe je bio Milo Bjelanovi,

a komesar Ante Jerkin.
Kolona se kretala pravcem: Grulovia stanovi Macure
Bioviino Selo Ervenik-Prkle egar Ervenik
Vujak Vuipolje Glogovo Bruvno Gubavevo
Polje.
U Bruvnu smo ostali 34 dana. Tu smo prisustvovali
zboru koji je Gojko Polovina odrao povodom naeg dolaska.
(Govorio je o tome kako Dalmatinci-komunisti dolaze da pomognu svojoj brai u Lici i da se zajedno s njima bore protiv
okupatora i domaih izdajnika). Narod koji je bio skupljen na
zboru pozdravio nas je pljeskom.
Poslije par dana poli smo preko Mazina i Or ovca za
Kamensko, na Pljeevicu, gdje smo stigli 15. novembra 1941.
Ovdje smo zatekli etu Marko Orekovi, kojoj smo se prikljuili, a tu se nalazio i tab Grupe partizanskih odreda za
Liku.
Dmitar MCURA

1 U grupi su bili: Kamilo Pamukovi, Frane Roca, Alfons Petrov,

Stanko Miin, Stipe Zore,. Nikola Maukat, Nikola Dunat svi iz Vodica; Ante Jerln, Ante Krapljanov, Mlado i Ive Stipaniev, Nikola Popov, Marinko Santi svi iz Tribunja; Milo Bjelanovi, Krsto Bezbradica, Dmitar Macura svi iz Bukovice i jedan drug iz Plavna ijeg se
imena ne sjeam.

ORUJE

0
ruje je bilo, po mom miljenju, jedan od osnovnih problema ustanka na Kordunu. Ni jedna jedinica stare jugoslovenske vojske nije se zatekla za vreme kapitulacije na tom
podruju. Tuda nije prolazila nijedna utvrena linija, niti su
se tu zatekle bilo kakve rezerve bive vojske. Nije tu bilo ni
skladita oruja i municije (osim u gradovima Karlovac
1 dr.), tako da narod nije imao mogunosti da doe do oruia
nije se naoruao i pored direktive CK KPH da se to uini.
I ne samo da se nije uspelo u pripremnoj fazi ustanka doi
do vee koliine vojnikog oruja, ve se desilo da je vei deo
i civilnog oruja (skoro sve ono to je bilo registrovano) predat
okupatoru i ustaama. Pod pretnjom smrtne kazne i zastraivanjem da postoje sprave koje otkrivaju oruje ma gde ono bilo
sakriveno, predato je i ono malo to su pojedinci posedovali od
pre rata. Tek u poslednjoj fazi te predaje, intervencijom lanova KPJ, uspelo se da se neto malo sauva.
Bivi vojni obveznici i kadrovci sa ovog podruja, koji su
se zatekli u vreme kapitulacije u jedinicama bive vojske, bili
su razoruani zajedno sa svojim jedinicama i veim delom odvedeni u zarobljenitvo. I oni koji su uspeli da izbegnu zarobljenitvo ih nisu mogh, ili pak, nisu ni nastojali da sauvaju
oruje. Oni retki koji su sauvah oruje i doneli ga kuama bili
su lanovi KP. Ah i oni su to tekom mukom uspevali. Neki
su zbog toga jo na putu do kue poginuli, jer svuda ih je
ekala kontrola. Nije to bila kontrola okupatora. On takvu
kontrolu nije ni mogao nikada uspostaviti. Bili su to domai
izdajnici. Frankovci i Maekovci razapeli su svoje mree po
svim veim selima i mestima u Hrvatskoj i njihove strae bile
su revnosnije i efikasnije u zarobljavanju i razoruavanju naih ljudi, nego okupator. Tako je Kordun skoro goloruk doekao
ustanak.
590,

To je partijskim organizacijama, organizatorima ustanka,

zadavalo velike tekoe. Svuda je bilo dosta ljudi koji su pitali:
S im emo u borbu? Zar emo goloruki na tenkove, topove
i mitraljeze? Njihova pitanja bila su logina, ali nisu bila
umesna. Okupator je odmah poeo raspirivanje bratoubilakog
rata, da do kraja dovede unitenje naih naroda koje je ve
zapoeo. Samo na Kordunu stotine i stotine zverski ubijenih
ljudi, ena i dece punili su zajednike grobnice koje bi prethodno sami iskopah. Zato je bilo neumesno pitati: S im emo
u borbu.
Ah, takva pitanja i dalje su postavljana, a oruja nije
bilo. Zato se tim problemom morao ozbiljno pozabaviti Okruni
komitet KPH u Karlovcu. Prvih deset vojnikih puaka dobijeno je preko Vece Holjevca, lana OK, iz Karlovca. One su
predstavljale osnovu materijalno-tehnike baze ustanka na
Kordunu. Kada se ulo za to oruje kao da se povratilo poverenje. Stotine ljudi je dolazilo u prve, tek formirane, partizanske odrede Debela kosa i Crna Lokva.1 Muno je bilo
njihovo razoaranje kada oruja opet nije bilo. Nema oruja,
odgovorili su im lanovi Partije, ah emo ga zapleniti od neprijatelja. Nae oruje je tamo i mi emo ga od njega uzeti.
Ima jo neto oruja po selima, kod naroda, treba ga samo
prikupiti. To je prihvaeno.
I tako je u julu 1941. poela velika akcija sakupljanja
oruja. Pojam oruja se sada znatno proirio. Sve ono to je
moglo proizvoditi bilo kakav pucanj (vatreno oruje) i sve ono
to je moglo ubiti ili raniti neprijatelja u bliskoj borbi (hladno
oruje), smatralo se orujem. Vile, sekire i specijalno nasaeni
bodei, takoe su ulazili u pojam oruja.
Bilo je to opte arenilo od oruja. Odred Brdo odmah
po svom formiranju imao je 62 borca. Njegovo naoruanje bik>
je: jedna stara zarala,vojnika puka manliher, model 1875.
god. sa 4 metka; jedna poluautomatska lovaka puka br. 12
sa 5 metaka; dve lovake puke dvocevke hamerles br. 16;:
10 starih lovakih puaka dvocevki nepoznatog porekla, sa po
12 metka; 20 lovakih puaka jednocevki (kremenjae
koje se pune spreda, ipkom); 10 kubura (neka vrsta pitolja
sa jednim metkom od lovake puke); dva stara revolvera nepoznatog porekla sa po 2 metka i ostalo hladno oruje. To je
bila vatrena mo odreda u koju su neki borci imali veliko po1 U poetku ustanka na Kordunu je bio formiran vei broj malih
odreda (2030 boraca) koji su nosili nazive svojih sela ili oblinjih planina i uma. Decembra meseca oni su preformirani reorganizovani.
Ostala su samo dva odreda (1. i 2. KPO) koji su u sastavu imali bataljone i ete.

591,

verenje, a drugi opet sumnjali u efekat svoje vatre. Efikasan

domet vatre odreda bio je 1050 metara.
Zanimljivo je napomenuti da su oni stariji, koji su ve
sluili vojsku, bili skeptiniji prema ovom oruju nego omladinci koji su se oduevljavali i ovim primitivnim naoruanjem,
valjda i zato to nisu poznavali pravu ratnu tehniku i njene
mogunosti. Oni su uopte bre i masovnije prihvatali i poziv
KP na ustanak, ne gledajui ni na kakve tekoe i prepreke.
Njih nije toliko muilo i dovodilo u dilemu ni odvajanje od
porodice, kue i imanja. Ni tenja za mirnim ivotom nije bila
prepreka na njihovom putu u borbu. Njih je nosila vehka ideja
narodnog ustanka osloboenje od okupatora, bolji i sreniji
ivot u budunosti koji su bili istaknuti u proglasima CK
KPJ. No, i kod starijih je bilo jako oseanje patriotskih i borbenih tradicija. Ali, ovako brzi raspad i kapitulacija njihove
vojske i drave donekle su poljuljali veru u sopstvene snago
i mogunosti, i sve to, pojaano drugim negativnim faktorima,
dovodilo ih u dilemu: kako da pobedimo goluruki, kada nismo
mogli naoruani? Zato je kod njih bila jae ispoljena spremnost
da ostanu lojalni- prema okupatorovim i kvislinkim vlastima,
nego to je to bilo kod omladinaca. No, masovni pokolji i zver;stva koje su svakodnevno vrih Nemci, Itahjani i ustae nisu
im garantovah opstanak ni pod uslovom najvee lojalnosti. To
im je svakako pomoglo da se bre opredele za ustanak i prihvate poziv K P J kao najispravniji i najsigurniji izlaz iz te
situacije. Tako je ve u junu i julu kod ogromne veine ljudi
na Kordunu pobedilo uverenje da je ustanak, borba, makar i
golorukog naroda, pametnije od oklevanja i ekanja. Zato se
brzo pod rukovodstvom Kotarskog komiteta KP Vojni, a uz
pomo OK Karlovac i CK KPH, osnivaju partizanski odredi.
-Ali, nedovoljno poverenje u sopstvene mogunosti sa ovako
slabim i loim orujem, i dalje se zadralo. Zbog toga su prve
akcije skoro svih odreda bile uglavnom diverzantskog kaTaktera.
Najzad, u avgustu, led je bio probijen. Likvidirane su andarmerijske stanice u Perjasici i Boviu. Odred Debela kosa
Tazoruao je andarmerijsku stanicu u Tuiloviu i likvidirao
posadu na eleznikoj stanici Vojni. Ubrzo posle toga udrueni
odredi Brdo, Radonja i Vojinica zarobljavaju kod rudnika Vojinica neprijateljsku strau, jedan pukomitraljez i
12 puaka. Iza toga akcije se redaju jedna za drugom i problem
oruja se iz dana u dan ublaava.
Ali nevolje sa orujem ipak nisu potpuno prestale. Sakupljeno od naroda i zaplenjeno od neprijatelja oruje je bilo
veoma aroliko. Bilo je tu stotinu vrsta, modela i maraka. Za
neke vrste nije uopte bilo municije. A najvee tekoe inio
592,

je nedostatak baruta i obinog eksploziva. Opet su angaovane

partijske organizacije u gradovima. Slate su velike narudbine i roba je stizala, ali razume se, u nedovoljnim koliinama
/ i jako uskom asortimanu. Sve je to postavljalo pred organizatore i rukovodioce ustanka teke probleme. Ipak, reenje
se uvek pronalazilo.
To reenje sada je bilo u preoruanju. Daljim zarobljavanjem i zaplenjivanjem od neprijatelja oruje se sve vie unificiralo. Postepeno su iezavali oni retki primerci i zamenjeni
istim vrstama koje je imao i neprijatelj. Bile su to uglavnom
puke mauzer 7,9 i italijanski karabini. Postepeno je i problem municije ublaavan. I pri planiranju akcija vodilo se rauna o tome. Tako su neke akcije imale glavni cilj obezbeenje orujem i municijom.

Iako su kordunaki partizanski odredi sve do kifeja 1941.

bili u stalnoj ofanzivi i zaplenili velike koliine oruja i materijala, ipak je problem oruja na Kordunu bio reen tek poetkom sledee godine, tj. 12. januara 1942. godine. Toga dana
zarobljena je cela posada neprijateljskog garnizona Vojni,
(410 vojnika, oficira i podoficira) i mesto osloboeno. Zaplenjeno je 300 puaka, 10 pukomitraljeza, 6 tekih mitraljeza,
2 minobacaa i vee koliine municije i druge opreme.
Posle toga efikasnost i vatrena mo partizanskih eta, bataljona i odreda znatno je porasla. Uvode se i nove vrste oruja:
topovi i minobacai. Ujedno se usavravala i vojna organizacija
jedinica. Ona se kretala ka modernoj formaciji. To je i dalje
uvrivalo veru u sopstvene snage i pozitivno uticalo na borbeni moral jedinica i naroda. Akcije partizana postale su efikasnije i masovni]e. Ve poetkom 1942. godine skoro ceo Kordun bio je osloboen. Neprijatelj je bio prisiljen da naputa
male garnizone i da pojaava i utvruje one vee. No, ubrzo
i oni su postali meta napada naih jedinica, a neprijatelj se sve
manje kretao van tih garnizona. Tako je savladana i uspeno
prebroena jedna od najveih tekoa ustanka na Kordunu
nedostatak oruja.
Duan PEKI

38 Ustanak 1941.

TAMPARSKA TEHNIKA PRILEPSKE PARTIJSKE

ORGANIZACIJE U 1941. GODINI

J edna od prvih briga Mesnog komiteta Partije u Prilepu;,

posle dolaska okupatora 1941. godine, bila je da proiri kapacitet tamparske tehnike i da je smesti na sigurno mesto kako
je neprijatelj ne bi mogao otkriti. Taj ni malo lak zadatak
primio je Mire Acev, koji je imao bogato iskustvo u tom poslu,
jer je ranije radio u tampariji Pokrajinskog komiteta KPJ za
Makedoniju. Tih dana je Mire, kao ilegalac, iveo u kui Milana i Pare Petrekih. Njegovi su domaini bili sami. Bili su
to poteni i povueni ljudi, tako da se Mire kod njih oseao
prilino sigurno, te je reeno da se i tamparska tehnika smesti
u njihovoj kui.
Poto su odreene prostorije za prekucavanje i umnoavanje materijala na mainama, izvrena je proba da bi se videlodo koje e se daljine uti kucanje maina. U svim prostorijama
na prozorima su postavljene debele zavese. U sluaju da dodc
do opasnosti, bio je pripremljen vei sanduk, koji je stajao u.
podrumu. Iznutra je bio obloen ter-papirom da bi se tehnika,
i drugi materijal zatitili od vlage.
Milan je imao poseban zadatak. Trebalo je da bude kurir
i da bdi nad tehnikom da je ne bi otkrio neprijatelj. Najstroije mu je zabranjeno da obavlja druge, poslove, da se ne bi
kompromitovao. Taj zadatak je najozbiljnije shvatio i sa uspehom ga ispunjavao za sve vreme okupacije. Ponekad je, u hitnim sluajevima, radio i u tehnici.
U poetku su u prilepskoj tamparskoj tehnici, pored Mireta Aceva, radili Krste Crvenkovski, Kole aule i drugi. Mire
je u isto vreme pouavao u radu Paru i sestre Cenku i Zoru
Krstevske, jer su bile predviene da stalno rade na tehnici.
594,

Pored ovoga on ih je uvodio i u tajne konspirativnog rada i

objanjavao im kako da se snalaze u opasnim situacijama.
Do 11. oktobra 1941. godine celokupna tehnika je bila
smetena u ovoj kui. Meutim, posle uspeno izvrenih akcija
prvog makedonskog partizanskog odreda u Prilepu, faistiki
okupatori su poeli da preduzimaju daleko stroe mere protiv
ilegalnog pokreta i partijske organizacije. Ali se" zbog toga pojavila potreba da se rastura mnogo vie raznovrsnog ilegalnog
materijala, tako da je tadanji Mesni komitet, na inicijativu
Borka Temelkovskog Ljiljka, koji je onda rukovodio tehnikom,
reio da se sredstva koja su im stajala na raspolaganju podele
na dva mesta.
Ljiljak je izabrao nau kuu za smetaj jednog dela tamparske tehnike, koji j sluio za umnoavanje i rasturanje odtampanog materijala. To je uinio zbog toga to sam ja tada
imao povoljne uslove za obavljanje tog posla. Nisam bio kompromitovan pred policijom, a znao sam knjigovezaki zanat.
Sa mnom su stanovah moj otac, majka i baba. Kua se nalazila
u jednom dvoritu i nije bila naroito upadljiva. Po direktivi
Ljiljka, prese su bile prenete kod menfe u zembilju, koji je
odozgo bio kamufhran krompirom i drugim povrem. Pored
presa, preneto je i neto hartije, glicerina i dr. Pisaa maina
i drugi materijali hemijski indigo i matrice ostali su u Milanovo j kui u kojoj je materijal prekucavan a zatim umnoavan
kod mene. U umnoavanju su mi pomagah Ljiljak i Kiro Fetak
iz Kumanova. Moj otac Angele bio je zaduen da uva strau,
a majka Ilina je obavljala kurirske polove i prenosila odtampane materijale do odreenih punktova u gradu.
Poto su prese zbog intenzivnog rada bile gotovo istroene poao sam u Bitolj da preko veze koju mi je dao Ljiljak,
nabavim jo dve prese i hemijski indigo. To sam dobio od majke
Anesti Panovskog i Tome sudije preko Ratke Kovaevske.
Tom prihkom sam od Ilije Topalovskog uzeo i originalni materijal za umnoavanje. Prese i indigo preneo sam u koferu zajedno sa knjigama koje sam poneo u Bitolj za obrezivanje kod
moga biveg majstora Trajka Cvetanovskog. Materijal za umnoavanje preneo sam u cipelama.
Poto su se i nove prese od stalnog rada brzo kvarile, a
nije bilo mogunosti da doem do savrenijih sredstava za
umnoavanje, reili smo da sami izradimo getetner za umnoavanje.
Ljiljak je pozvao Acu Ivanovskog, stolarskog" radnika, i
upoznao ga sa zadatkom. Aca je zatim otiao u selo Vataa, gde
se sreo sa Ristom Dunovim Bakom koji je imao da mu pokae
jedan getetner. Aco do tada nije uopte video getetner, pa
je isprva mislio da je u pitanju komplikovana tamparska ma-

ina koju on nije u stanju da izradi. Ali kada je video da je

to sasvim obina, drvena naprava, laknulo mu je i odmah, je
zakljuio da e to lako napraviti.
Bako ga je tada upoznao sa nainom rada getetnera.
Pole povratka u Prilep, Aco se javio Ljiljku i odmah
poeo sa izradom getetnera. Prvo je napravio skicu, a zatim
je posle radnog vremena paljivo poeo da izrauje delove u
jednoj stolarskoj radionici. Majstoru kod koga je to radio rekao
je da izrauje nekakve ramove za svoje potrebe. Srafove i
druge metalne predmete Aco je nabavljao iz raznih duana, da
ne bi bilo sumnjivo. Valjak je izradio mehaniar Ice Garevski.
Izraene delove prenosio je u kuu i naposletku je bio sklopljen ceo getetner.
Jedne veeri, ubrzo posle toga, Ljiljak je otiao kod Aca,
nosei matrice i farbu. Paljivo su poeli da isprobavaju mainu, ali ih je ona razoarala. Iz getetnera je izlazila samo
crna hartija. Cele noi su probah, ali uzalud. Razoaran, Temelkovski je otiao pred zoru. Sutradan je Aco nastavio sa
probama, ah opet nita. Zato maina nee da radi, pitao se
Aco, kada sam je izradio strunije od one u Vatai. Najvie
ga je bolela primedba Temelkovskog da moda nije dobro pazio
kada je razgledao tikveki getetner.
Prola su jo tri dana u ispitivanju i probama. Naposletku
je tajna bila otkrivena. Aco je bio presrean. Svileni krepsaten
je zamenjen tankom svilom za sita i bilo je sve u redu. Getetner je proradio. Naa je radost bila ogromna.
Ova naa sprava je tada dobila naziv samodelski getetner.
Getetner nam je zaista mnogo olakao rad, jer se za tampanje mogla koristiti i obina novinska hartija koju sam kupovao po radnjama pod izgovorom da mi je potrebna za knjigo vezaki rad. Hartiju i farbu za getetner nabavljao sam
iako mi je to zabranjivao Ljiljak da se ne bih kompromitovao.
To sam inio zbog toga to od odreenih veza nisam na vreme
dobijao potreban materijal.
Kada bi nestalo farbe pravio sam neku meavinu od
katrana i obine crne boje, pa je i to dobro sluilo. Odreena
mesta na nekim materijalima, koja je trebalo da budu odtampana crvenom bojom (obino naslovi novina i petokrake zvezde) popunjavala je crvenom olovkom moja drugarica Spasija.
Najvie sam tampao u kui, koja je tako rei bila pretvorena u tampariju, ponekad u podrumu, ih u upi, odakle se
lake moglo pobei u sluaju iznenadnog dolaska policije.
U danima blokade i si. kada se mogao oekivati pretres
i u naoj kui, tamparske materijale sam krio u ranije osposobljenim skrivalitima. Getetner sam stavljao ispod patosa
596,

u kujni. Na podu su bile dve daske koje su se vadile, a preko

njih je bio prostrt ilim. Na tom mestu je bio i krevet. Hartiju,,
indigo i.druge materijale krio sam u jednoj ostavi iza ambara
i upi. Po tri primerka od svakog odtampanog materijala, po
direktivi Ljiljka, ostavljao sam za arhivu. Njih sam krio u
skeh koja je sluila za suenje duvana. Sva ova skrivalita bila
su napravljena jo pri izgradnji kue i mojim roditeljima su
sluila za sakrivanje duvana i raznog oruja za vreme ranijih
reima.
Rad u tamparskoj tehnici tekao je na ovaj nain: materijale koji su bili otkucani na matrici kod Milana i Pare Petreskih (mesto na kome se to radilo bilo je obeleeno irom
broj 2) dobijao sam preko veze s napomenom u koliko primeraka treba da bude umnoen (mesto tampanja nosilo je
ifru broj 3), Posle sam ga pakovao u. paketie, a moja majka
ih je nosila do odreenih punktova odakle su dalje rasturani.
Na posebnom mestu pod ifrom broj 1 sluanjem antifaistikih radio-stanica prikupljane su vesti i dopisi. Za taj rad
su 1941. godine bili zadueni Blagoj e Popovski, Petar Zdranovski i drugi.
Odtampane materijale majka je u poetku predavala
Pecetu, obuaru u kvartu Dogdere, a zatim Pecetu PepeIjugoskom, Ciri Bardaku, Ciri Stefanovskom, Nadi Lameskoj,
Canetu Spirkovskom Demi i drugim .
Svaki je punkt bio oznaen ifrom. Raspored materijala
je odreivao Mesni komitet. Tako, na primer, kada sam dobijao
nalog da neki materijal umnoim u 200 primeraka, pakovao sam
ga ovako: 30 primeraka za broj 8, 20 primeraka za broj 12, itd.
Ove su ifre oznaavale partijske elije u gradu i u selima prilepskog sreza. U Istorijskom odeljenju CK SKM sauvan je originalni dokument, odnosno spisak ifara, iz kojeg se moe videti
taan raspored punktova u kojima je bio rasturan odtampan
materijal.
Neprijatelj za celo vreme okupacije nije uopte uspeo da
otkrije nau tamparsku tehniku, jer su za nju znah samo lanovi MK (u prvo vreme Borko Temelkovski Ljiljak, zatim Aco
Jovanovski Kusi, lika Prisaganoska, Cenka Tutevska i drugi)
najsigurniji i najiskusniji lanovi Partije, a mi neposredni
saradnici (ja, moja porodica, Milan i Para) nismo bih poznati kao
komunisti u bivoj Jugoslaviji.
Radi to vee konspiracije nismo imah neposredne veze
sa drugovima i drugaricama koji su kucah matrice. Veza sa
njima odravana je preko moje majke. Da bi uspeno izvrila
zadatak, a da ne izazove sumnju, ona se sluila raznim varkama.
Tako, na-primer, na sebi je imala dve opasane kecelje i u njih
je stavljala ilegalni materijal. Kecelje je svijala i vezivala ka597,

napom a preko njih. je oblaila kaput, tako da je mogla slobodno

,da se kree "ulicama. Kada je trebalo da prenese vee koliine
materijala, ona ih je stavljala u zembilj, koji je pokrivala vezenom maramom, kao da ide na groblje, a odozgo je stavljala
svee i malo cvea. Ako je bilo potrebno da preko dana vie puta
raznosi raznovrstan materijal,. onda je zembilj kamuflirala
krompirom, crnim lukom, paprikama i si.
To to nau tehniku u tekim danima okupacije neprijatelj
nije otkrio, zasluga je i naih drugova koji su radili u tehnici,
pa zatim dospeli u zatvor. Niko od njih nije nita rekao u vezi
sa tehnikom. Prema njihovom kazivanju bugarska faistika
policija je mislila da partijska tehnika radi u prtizanskim
odredima, a ne u Prilepu.
Materijali tampani u naoj tehnici, koji su rasturani u
Prilepu i okolini, zadavali su dosta tekoa neprijatelju.
Po kuama su ih rasturale specijalne organizovane ekipe,
sastavljene od komunista i skojevaca i to obino uvee. Ljudima
u koje su bih sigurni materijale su davali otvoreno. Inae su
ih ostavljali ispod kunih vrata, ubacivali ih kroz prozore itd.
Nije bio- redak sluaj da ceo Prilep bude preplavljen lecima i
proglasima, i pohcija opet nije mogla da otkrije one kojih ih
rasturaju.
Izvesna koliina materijala slata je odgovornim partijskim
funkcionerima, a ponekad potom i nekim odgovornim linostima tadanje bugarske faistike vlasti. Dobro se seam, odmah posle 11. oktobra, za vreme terora i hapenja Prilepana,
po direktivi Ljiljka napisan je jedan letak koji je upuen
gotovo svim tadanjim bugarskim funkcionerima u Prilepu.
Koverte smo ubacili u potanske sanduie u gradu, ali se pri
tom nismo setili da e svi oni stii na jedno mesto u potu,
te smo kasnije doznali da je samo nekoliko takvih pisama
stiglo do onih kojima su bila namenjena, dok je vei deo zaplenila pohcija.
Prve novine koje je u Prilepu izdavala naa tamparska
tehnika bile su Radio--vesnik. U njegovom ureivanju uestvovalo je vie lica, pre svega, lanovi MK: Borko Talevski,
Borko Temelkovski Ljiljak, Petar Zdravkovski Penko i dr. Ove
novine su imale vie informativni karakter.
U 1941. godini u prilepskoj tamparskoj tehnici, pored
drugih partijskih direktivnih materijala, bio je odtampan i
Proglas CK KPJ povodom napada faistike Nemake na SSSR,
zatim otvoreno pismo CK KPJ od 6. novembra 1941. godine
lanovima Partije Makedonije o antiparti jakom radu dotadanjeg PK KPJ za Makedoniju na elu sa Metoijem Satorovim
arlom i o njegovom suspendiranju. Pismo je sadravalo i direktivu CK KPJ od oktobra 1941. godine Pokrajinskom komi598,

tetu KPJ za Makedoniju o nainu stvaranja partizanskih odreda

i o njihovom delovanju na teritoriji Makedonije i dr.
Krajem 1941. godine, s obzirom na zadatke koji su stajali
pred partijskom organizacijom, u Prilepu je, u cilju organizovanja naroda za borbu protiv faistikog okupatora, tadanje
partijsko rukovodstvo poelo pripreme za izdavanje stalnih novina. Na taj nain je Radio-vesnik prerastao u list Narodni
.glas. Ovaj list je poeo da izlazi poetkom 1942. godine. U
radu na pokretanju tog lista i njegovom ureivanju mnogo je
doprineo Borko Talevski. Ovaj hst se po sadrini i masovnosti
ocenjuje kao jedan od najvanijih listova u periodu narodnooslobodilake borbe u Makedoniji. U prvo vreme on je bio
izdavan, odnosno umnoavan na apirografu na 68 stranica.
Kasnije je bio izdavan na etvrtinskom formatu u vidu sveske
na 1016 stranica. Izlazio je kao list Narodnooslobodilakog
fronta za Prilep i prilepski kraj. List je imao bogatu.i raznovrsnu sadrinu: vesti, komentare o ratnoj situaciji i lanke o
razvitku narodnooslobodilakog pokreta u drugim krajevima
Jugoslavije. U listu su takoe tampani i prevoeni dopisi iz
Rabotnieskog dela a isto tako i. materijali o borbi grkog
narodnooslobodilakog pokreta. U njemu su bili tampani i lanci o borbi albanskog naroda.
List Narodni glas prvi je od naih ilegalnih listova poeo
tampati lanke druga Tita kao i druge lanke i materijale iz
CK KPJ i Vrhovnog taba NOV i POJ. Narodni glas je imao
iroku mreu dopisnika u gradu i srezu. List je izlazio u
120200 primeraka i bio je rasturan u gradu, po selima, po
partizanskim odredima a slat je i u Kruevo. Jedna anketa
pokazala nam je da su jedan primerak ovog lista proseno itala 52 lica.
Znaaj pisane rei koja je tampana u prilepskoj partijskoj tehnici bila je, pre svega, u tome to je javnost uvek i na
vreme dobijala jasnu sliku o uspesima i pravednim ciljevima
Komunistike partije Jugoslavije zajedno sa Narodnooslobodilakom vojskom i partizanskim odredima Jugoslavije. Pisana
re je silno budila nacionalno oseanje makedonskog naroda
"koji su faistiki porobljivai hteh na svaki nain da ubede da
makedonska nacija ne postoji i da je Makedonija samo jedan
dragi kamen u kruni celokupne i ujedinjene Bugarske.
Poev od 1941. godine, makedonski narod je prvi put u
svojoj istoriji poeo slobodno da izraava svoja stremljenja i
misli na maternjem jeziku, za koji se makedonski narod oduvek borio.
Ilija BELICANAC

ZGRADA ILEGALNE TAMPARIJE CK KPJ

U leto 1940. godine drug Tempo (Svetozar Vukmanovi) mi

je poverio zamisao o gradnji kue ili vile, u koju bi se smestila
ilegalna tamparija CK KPJ. Prostor u kui, u kojem bi se
nalazila tamparija, trebalo je da ima tajni prilaz koji niim ne bi smeo da izazove i najmanju sumnju. Dotadanje' partijske tamparije nisu u pogledu smetaja bile dovoljno obezbeene i osigurane. Zbog sigurnosti od akcija policije, koja je
uvek tragala za tamparijom, one su se esto selile da ih pohcija
ne bi pronala. Pri tom je bilo dosta potekoa oko pronalaenja
boljeg i sigurnijeg mesta ili stana, a isto tako i oko prenoenja
maina. Zbog toga su ta mesta bila privremena i kratkotrajna.
Sada je trebalo tampariju smestiti na potpuno sigurnomesto, i tako obezbediti njen rad i opstanak za due vreme
pogotovo u situaciji koja je prethodila dogaajima punih
neizvesnosti. Tempo je naglasio da plac ve postoji na Banjikom vencu i da je njegov vlasnik Branko Maksimovi, slubenik
Direkcije eleznica. Taj plac je Braiiko nasledio od oca i stavlja,
ga na raspolaganje Partiji. Postoji i novac za zidanje, koji jePartija obezbedila objanjavao mi je dalje Tempo. Ostaje
jo samo da nam da idejni nacrt zgrade: raspored stana namenjen tvojoj porodici, prostoriju za tampariju i, to je najvanije tajni prilaz toj prostoriji.
Ovlaenog arhitektu koji bi nam prema mojoj idejnojskici, struno razradio plan zgrade nekako bismo nali,,
takoe i preduzimaa koji bi zgradu u najkraem roku zavrio.
Ah kako obezbediti tajnost plana? Zbog stroge konspiracije ta
dvojica ne bi smela da znaju u koju svrhu e zgrada sluiti.
U tajnu oko gradnje ilegalne tamparije bili su upueni samo600,

Tempo, Branko Maksimovi, Brankova drugarica Dana1 i ja.

Zgrada bi se gradila na ime Branka Maksimovia, sa novcem
koji je on, toboe, uzeo na kredit iz banke.
Bio sam ponosan to mi je Partija poverila ba taj zadatak i trudio se da ga to bolje reim. Da bih mogao ma ta da
preduzmem bilo je, pre svega, potrebno da odem na plac, da
upoznam teren koji bi, u stvari, i diktirao uslove za projekat.
Ah odlazei na plac neizibeno bih se susreo sa Maksimovievim
ocem i njegovom braom, ije su se kue graniile sa tim placem. U dogovoru sa Maksimoviem, pojavio sam se kao slubenik Katastra optine grada Beograda, a u vezi s reavanjem
njegove molbe za zidanje kue. Dok smo razgledah plac, Maksimoviev otac, smatrajui me kompetentnim licem i strunjakom, postavio mi je vie iznenadnih pitanja, ne toliko o gradnji
sinovljeve kue koliko o ureenju njihovog zaputenog i neureenog kraja, neureenih prilaza, nekaldrmisane uhce itd. Na
takva pitanja nisam ni raunao, niti sam bio spreman na njih
da odgovorim, ali sam izmiljenim odgovorima uspeo da se
izvuem iz neugodne situacije.
Plac, inae na pogodnom poloaju, imao je prilian pad
ka ulici, to mi je posluilo da lake reim problem. Poloaj
placa prosto me je nagonio da tajnu prostoriju smestim u podrumski deo zadnjeg dela zgrade, s tim da prilaz prostoriji ne
bude iz podruma, ve iz stana. Doao sam na ideju da prilaz
bude napravljen kroz plakar ugraen u spavaoj sobi, koja bi
bila upravo iznad tajne prostorije. Da plakar ne bi pobudio
ma kakvu sumnju, odluio sam da u donji deo plakara stavim
fijoku, koja bi se prilikom ulaska i izlaska iz tajne prostorije
morala izvlaiti. U tom sluaju morala bi se podizati i daska
iznad fijoke, koja je sluila kao dno gornjeg dela plakara. Ispod
fijoke bi se nalazio betonski kapak sa normalnim blindbodenom,
ije bi ivice bile zaklonjene drvenom konstrukcijom plakara.
Betonski kapak bi se, zatvarao odozdo gvozdenim podupiraem,
iz donje prostorije. Posle takvog reenja, nije mi bilo teko da
reim i raspored ostalih prostorija.
Drug Tempo, podrobno razgledajui idejnu skicu, u potpunosti je prihvatio. Znajui da ilegalno stanujem kod jednog
preduzimaa (itkovia) na Painom brdu, Tempo je predloio
da taj preduzima gradi kuu sa tajnom tamparijom. Ne seam se vie kako sam druga Maksimovia povezao sa preduzimaem, ah se dobro seam da sam se u njihovom poslu,
pred preuzimaem, drao kao sasvim nezainteresovano lice.
Maksimovi mu je podneo idejne skice koje je on zatim struno
1 Dana i Branko Maksimovi su i ranije radili u ilegalnoj partijskoj tampariji.

601,

razradio, jer se pokazalo da su preduzimai imali pravo da

projektuju jednospratne zgrade. Time je otpala i potreba da se
trai ovlaeni arhitekta.
Odobrenje Graevinske komisije je brzo dobijeno, jer su
lanovi Graevinske komisije do te mere bih korumpirani da
ih je bilo mogue potplatiti u svako vreme. Odmah se pristupilo zidanju kue. U toku gradnje pojavio sam se svega dva
puta na gradilitu, da proverim kako se reahzuje plan i to samo
onda kada tamo nije bilo preduzimaa. Zidanje je brzo napredovalo. Stolarski radovi na graevini bili su povereni Mihailu
Ratkoviu, stolaru, inae mome tastu, koji je morao biti upoznat sa tajnim sklonitem, jer je morao raditi na plakaru prilagoenom za ulazak u tajnu prostoriju.
. Uoi samog rata zgrada je bila gotova, ali je 6. aprila,
prilikom bombardovanja Beograda, oteena od bombe koja je
pala na ulazne stepenice prednjeg dela zgrade. Po nalogu druga
Tempa zgrada je popravljena i poetkom nemake okupacije
potpuno zavrena. Drugovi Branko onovi i Slobodan Jovi,
grafiki radnici, kojima je bilo povereno da rade u tampariji,
probili su betonski pod ispod plakara i namestili pokretan betonski kapak. Posle smetaja tamparske maine, koja je nabavljena i prenesena pod veoma tekim uslovima kroz okupirani
grad, ova dvojica su veto zazidala vrata tajne prostorije i tako
izbrisala svaki trag koji bi ukazivao da u podrumskom delu
zgrade postoji jo jedno, tajno odeljenje.
U tampariji su kao strunjaci radili Branko onovi,
tamparski mainist i Slobodan Jovi, tipograf,2 koji su tu ilegalno i iveli. Kao legalni zakupac zgrade bio je dr Milo
Bokovi, lekar.3 Zaga Jovaiiovi se, uz pomo lanih dokumenata, predstavljala kao supruga dr Bokovia, a Ljubica
onovi (sestra Branka onovia) je bila kuna pomonica.
tamparija je radila sve do jeseni 1943. godine, kad su
Nemci rekvirirali kuu i nastanili se u njoj, ne znajui da je
to ilegalna tamparija CK KPJ, koja se tada morala premestiti
u Krajinsku ulicu.
ore ANDREJEVIC KUN

2 1944. godine, provalom tamparije u Krajinskoj ulici gde se ilegalna tamparija preselila posle rekviriranja zgrade na Banjikom vencu,
Bonovi i Jovi su hrabro poginuli, pruajui otpor do zadnjeg metka,
namenjenog za sebe.
3 1942. godine napustio Beograd i na putu za slobodnu teritoriju
pao u ruke policije u Zagrebu, a zatim streljan u Jasenovcu.

SOMBOR U USTANKU

12. aprila 1941. godine u Sombor su ule maarske trupe.

Od granice do Sombora i nadalje kroz Baku jugoslovenska
vojska nigde nije honvedima pruila organizovan otpor, jer se
nou 11/12. aprila povukla sa graninog pojasa, prethodno otvorivi artiljerijsku i peadijsku paljbu prema Maarskoj, odakle
nije uzvraeno ni jednim jedinim metkom. etiri-pet sati nakon
povlaenja jugoslovenske vojske, sa granice, iz pravca Baje,
Gare, Kamara i drugih mesta Maarske, krenuli su honvedi
na osvajanje nekadanje hiljadugoihje teritorije.
Od ranog jutra somborski Maari i Nemci, predvoeni i
organizovani od pete kolone i maarske vojne obavetajne
slube, razoruavali su grupice jugoslovenskih vojnika. Nad
gradom su povremeno kruili honvedski dvokrilcij dok su Srbi
i Hrvati na svojim kuama isticah bele zastave. U Somborn
niko nije znao kada i iz kog pravca e se pojaviti maarski
vojnici. Propast Jugoslavije bila je oita. Takvo rasulo i brzi
krah niko nije ni pretpostavljao. Petanska radio-stanica je
toga dana pomno govorila da dolazi osloboenje Bake. Grupa
maarskih omladinaca u Somboru pola je prema spomeniku
kralja Aleksandra, nosei uad i merdevine. Presreo ih je advokat dr Leo Deak, govorei: Deco, nemojte u ovim sveanim
trenucima da nam kvarite nacionalno raspoloenje! Deca su
odustala od akcije i pridruila se masi graana, koja je kliui
pozdravljala ulazak u Sombor prvih maarskih tenkova. Ovacije
su zagluile trg pred Gradskom kuom, a parole Hitler-Due
i Hitler-Horti naizmenino su se menj ale.
Bilo je 12 asova kad je gradonaelnik dr Branislav Grba
predao grad gospodinu Majoru, inae tenkovskom generalu.
Hor Kasine otpevao je Isten aid meg a Magyar, a na rei
603,

Majora da su ovi krajevi ponovo za hiljadu godina vraeni

majci Maarskoj, razlegao se aplauz...
Maarski vojnici, shvajui se na trg pred Gradskom kuom u Somborn, darivani su arenim uskrnjim jajima, kolaima, piem i ibarenim unkama. Oko 16 asova, neko pronese
glas da su etnici zaposeli zgradu Okrunog ureda, pa se desetak maarskih blindiranih kola i tenkova uputi prema naznaenom mestu, ah kad su tamo stigli, nali su samo posluitelja
kako se mui oko isticanja maarske zastave.
Dva dana okupacije u Somborn protekla su u Micanju
Hortiju, Hitleru i Musoliniju, jednih, i strepnji pred neizvesnou, drugih. Kasno uvee, 13. aprila, na prvi dan katolikog;
uskrsa, u Somborn su se uli pucnji iz puaka. U gradu se
kriju etnici i oni napadaju honvede koji su doh u Sombor sa
najlepim namerama sluamo komentare faista. Za pojedinanim puanim pucnjima poee i mitraljeski rafali. Nikonije znao o emu se radi. No puna slutnji spustila se na Sombor. MaarsM vojnici su upadah u srpske, hrvatske i jevrejskekue, viui: Gde su etnici, odaMe pucaju...? A dok su
jedni pitah gde su etnici, drugi honvedi su iz dvorita enluih, pucajui u krovove susenih kua. Povorka uhapenih
graana kretala se prema Gradskoj kui, upanijskom zatvoru,
Kroni palati i drugim zgradama gde su stacionirane okupacione trupe. Najmanje 1.500 lica iz Sombora, koja su tu no
i sutradan uhapena, nee zaboraviti muenja i maltretiranja
kojima su bili podvrgnuti U Svetozara Miletia ulici tri kue
su u plamenu, u Lancima kod katolike crkve lealo je desetak, a kod Reove ciglane estoro ubijenih. Mrtvih je bilo i
na niz drugih mesta u gradu. Za 24 asa u Somboru je ubijeno
75 hca. Motivacija za sve ubijene je ista: da su etnici i da nisu
priznali novu vlast.
*

Danima je trajao teror okupatora u severozapadnom delu

Bake i Baranje, na teritoriji na kojoj je delovao Okruni komitet KPJ u Somboru. U vreme najveih hajM faista protiv
nenaoruanog civilnog stanovnitva, nije stradao ni jedan lan
KPJ ih SKOJ-a. Komunisti su mogli samo konstatovati da jeteror okupatora deo mobilnog i operativnog' plana maarskog
generaltaba, jer se nije samo u Somboru ubijalo i hapsilo, veje takva situacija bila u svim mestima. Prvih dana okupacije
honvedi su u severozapadnoj Bakoj i Baranji ubili preko 150
hca, formirah u Somboru, Apatinu, Odacima, Dardi i drugim
mestima sabirne logore za pohapene etnike i sve graane
koji su u ove krajeve doh posle 1918. godine. Sistem terora
604,

upotpunjen je uzimanjem talaca, kojih, je u. somborskom zatvoru sve do juna 1941. godine uvek bilo 25 do 40, mahom
bogatih Srba i Jevreja. Njima su u zatvoru svakodnevno pretili da e biti streljani ukoliko etnici ne prestanu.sa napadima
na honvede.
Ono to se dogodilo aprilskih dana 1941. godine u mnogome je podsealo na austrougarski teror 1915. godine u Srbiji,
teror honveda 1939. godine u Slovakoj i Prikarpatskoj Rusiji,
a 1940. godine u Erdelju, gde su se maarska vlada i soldateska
obraunavale sa svojim politikim protivnicima. Teror u Bakoj
i Baranji bio je smiljen izgovor maarske vlade i generaltaba
da bi se paralisala svaka akcija protivnike strane, ukoliko bi
ona organizovano postojala. Ovakva praksa dobro je dola honvedima da se napljakaju tueg bogatstva, poto su to bili
dobrim delom biroi i nadniari sa velikih feudalnih dobara u
Maarskoj. Okupatorske vlasti su ekale da bivi naseljenici u
selima Rastina, Aleksa anti i drugim, kao i nekadanji optanti iz Maarske, zavre sa prolenim poljskim radovima. Kad
su i zadnji put okopah kukuruze, proredili eernu repu i mislili da e sabrati plodove svoga rada, meseca juna je usledio
nov talas terora. ko 1.500 Rastinjaca i Santiana oterano je
u Sarvarski logor, gde su ljudi pune tri i po godine doivljavah najtea ikaniranja i fizika unitavanja.
U leto 1941. petanska tampa naveliko je trubila o konstruktivnoj delatnosti honveda u Bakoj, navodei kako su
izgradili kameni put izmeu Stapara i Bakog Brestovca, koji
su u stvari radili 400 pohapenih Jevreja iz Sombora. Ohi su
trpeli teror honveda samo zato to su bili lojalni jugoslovenski graani. Nekoliko puta morali su novcem iskupljivati
grehove. Tako su Jevreji samo prvi put dali preko 5 miliona
dinara generalu Sentendrei Agotonu, vojnom zapovedniku
Sombora. Na sve ovo nadovezivale su se i dinge mere uperene
protiv slovenskog i jevrejskog stanovnitva Bake i Baranje.
Trgovcima ovih narodnosti ograniena su prava; nekadanji
srpski dobrovoljci mogli su svoje parcele obraivati samo pod
uslovom ako plaaju arendu novim agrarnim interesentima, prvenstveno Maarima (samo za kratko vreme).
Nacionalne suprotnosti, podsticane pre rata sa raznih
strana, jo vie su je istakle 1941. godine. Jaz izmeu Srba
i Maara je dubok, konstatovao je Svetozar Markovi Toza
kada je 1942. godine u svojstvu organizacionog sekretara PK
KPJ za Vojvodinu izvetavao druga Tita i CK KPJ o situaciji
u Bakoj. Maari su prema Hrvatima taktizirah, raunajui da
e ih vezati za sebe preko katolike vere. Ali meu Bunjevcima
i Sokcima okupatorska vlast je nala samo neznatan broj pristalica. Srbi i Hrvati oseali su se Jugoslovenima, tako su se
605,

oseale i mlae generacije Jevreja. A u celini, niko nije odobravao zloine faista. Klica sumnje u pravilnost postupaka
honveda raala se od prvog dana i u duama bakih Maara.
Ve poetkom maja 1941. sekretar Okrunog komiteta
KPJ za Sombor i lan Biroa PK KPJ za Vojvodinu Ki Erne
otiao je u Novi Sad da uspostavi vezu sa PK Vojvodine. Njegov povratak iz Novog Sada uneo je radost meu komuniste,
jer je Ki doneo direktivu: Komunistika partija Jugoslavije i
u uslovima okupacije zemlje nastavlja da deluje kao jedinstvena politika snaga! Ona ne priznaj e akt okupacije, osuuje
zloine okupatora i mobilie svoje lanstvo za presudne istori jske dane! Oko 20. maja 1941. godine u Somboru nekoliko
dana. boravi Svetozar Markovi Toza, organizacioni sekretar
PK KPJ za Vojvodinu, uvrujui partijske elije i skojevske
aktive i ukazujui na zadatke koji stoje pred Okrunim komitetima KPJ i SKOJ-a za Sombor. Tako je posle pet-est nedelja
okupacije, KPJ u Somboru i Bakoj nastavila sa organizovanim
radom. Stavovi i odluke sa zasedanja CK KPJ, aprila i maja
1941. godine u Zagrebu, poeli su da se realizuju.
U Okrunom komitetu KPJ za Sombor, od maja 1941. godine bili su: Ki Erne, tapetarski radnik, sekretar OK i lan
Biroa PK za Vojvodinu; arko Ljubojev,1 obuarski majstor
organizacioni sekretar komiteta i lan Plenuma PK Vojvodine;
Kamenko Gagrin, vanredni student prava; Kuera Ferenc,
metalski radnik; Domanj Jano, stolarski radnik i Ivan Pareti, trgovaki pomonik. Okruni komitet SKOJ-a bio je u
sastavu: sekretar Kamenko Gagrin, inae lan PK SKOJ-a
za Vojvodinu; Duko Stanikov, bravarski radnik; Radivoj Dodi, trgovaki pomonik knjiarskog smera; Vujain Sekuli
Bane, student tehnike; Senteri Itvan Pita, vanredni student
prava (jula 1941. godine iskljuen iz KPJ zbog zapostavljanja
revolucionarne delatnosti); tipan Ostrogonac, elektriarski radnik. Neto kasnije je u OK SKOJ-a kooptirana Nada Buzadi,
gimnazistkinja.
Organizaciono sreivanje KPJ i SKOJ-a pokazalo je da
pred partijskim rukovodstvom ima dosta problema. Jedan od
problema bio je sluaj Domanj Janoa, lana Okrunog komiteta KPJ za Sombor, uesnika u oktobarskoj revoluciji, koji jc
maja 1941. godine na svoju ruku otiao u Budimpetu, da bi
uspostavio vezu sa KP Maarske i partijsku organizaciju
Sombora i okoline prikljuio njenom rukovodstvu. Kad se 25.
maja 1941. godine na sednici Okrunog komiteta (kojoj je prisustvovao i Radivoj irpanov, lan Biroa PK za Vojvodinu),
1 1948. god. pobegao u Maarsku i bio organizator IB kampanjo
protiv Jugoslavije.

606,

raspravljalo o Domanjijevom sluaju.on je uporno branio svoje

stanovite da vie nema Jugoslavije, pa prema tome ni KPJ.
Komitet je jednoglasno osudio oportunizam Domanji Janoa i
iskljuio ga iz partijskog rukovodstva, ali ne i iz KPJ, to je
kasnije imalo odraza na razvoj NOP-a ne samo u Somborn,
nego i u Bakoj. Domanj Jano bio je jedan od najstarijih lanova KPJ, iveo u vie mesta, poznavao veliki broj najodgovornijih partijskih rukovodilaca KPJ, pa je, stavljajui se u
slubu okupatorske pohcije, naneo narodnooslobodilakom pokretu vehku tetu. U junu 1941. godine i Kuera Ferenc2 prestao je biti lan KPJ i Okrunog komiteta. Tokom leta u
Okruni komitet KPJ za Sombor kooptirani su Bala Itvan,
poljoprivredni nadniar i Duko Stanikov (koji j 1940. godine odleao 10 meseci na Adi Ciganliji). Do ovog je dolo posle
hapenja Ki Ernea i Ivana Peretia.
U severozapadnom delu Bake i u Baranji bilo je jula
1941. godine 70 lanova KPJ i 120 lanova SKOJ-a. U Somborn je politiki radilo 26 lanova KPJ; u Sivcu je postojao
Mesni komitet u sastavu: Nenad Popov (kao sekretar); Kamenko Raji, trgovac; Vlajko Lanuki, slubenik i Dura Bogdanov, slubenik, sa jo 8 lanova KPJ. Zatim, u Teleki 6
lanova KPJ, Bezdanu 8, Bakom Mo'notoru 6, Bakom Brestovcu 4 i u Baranji 8. U Bolmanu je lan KPJ bio Jovan Lazi,
student (poznati rukovodilac NOP-a u zapadnom delu Baranje);
u ovo vreme je organizaciono vezan za Mesni komitet Osijeka.
Nacionalni sastav lanova KPJ je bio: Srba 33, Maara 29,
Hrvata 8. Slian nacionalni sastav bio je i meu skojevcima,
stim to je u SKOJ-u bila obuhvaena i jevrejska omladina,
naroito iz .Sombora. Skojevski aktivi postojali su u Bezdanu,
Bakom Monotoru, Staparu, Bakom Brestovcu, Laliu, Deronjama, Sivcu i u Somborn, gde su formirana dva re jonska
komiteta SKOJ-a: prvim rejonom rukovodio je Radivoj Dodi,
sa lanovima Milicom Kapustom, tekstilnom radnicom i Ksenijom iri, uiteljicom; drugim rejonom rukovodio je Duko
Stanikov, kao sekretar, a lanovi komiteta su bih: Bogoljub
Jefti Boa, slubenik; Milenko Beljanski, uenik gimnazije i
Vera Radii, krojaica.
Da bi se shvatila teina rada KPJ i SKOJ-a u ovom delu
Bake i u Baranji treba imati u vidu ne samo neprekidni teror
2 O njegovoj pasivnosti postoje dve verzije: Kuera smatra da se
prema njemu nepravilno postupilo kad je traio da za izvesno vreme zbog
porodinih razloga bude osloboen partijskog raa. Meutim, Milo
Lanuki, predratni lan K P J iz Sivca, izvestio je rukovodstvo o razgovoru koji je vodio sa Kuera Ferencom maja 1941. prema kome je Kuera izmeu ostalog rekao: Miloe, ja vie ne smem r a d i t i . . . nikog neu
izdati, a vi radite i dalje.

607,

okupatora, koji je poeo od prvog dana okupacije, nego i nacionalni sastav stanovnitva: prema jednom itelju slovenske
nacionalnosti stajali su po jedan Nemac i Maar. No ma koliki
da je bio jaz izmeu Srba i Maara, ni odnosi izmeu Maara
i Nem'aca nisu bili bolji. Oni su organizovali zasebne politike
i kulturne manifestacije na kojima se nisu rado sretali, iako su
maarske faistike vlasti insistirale na uspostavljanju meusobnih bratskih, odnosa. Najbolji primer bratskih odnosa
pokazuje doek honveda 12. aprila u Apatinu, koji je bio izrazito nemako i prohitlerovsko uporite za vreme bive Jugoslavije. Nemci Apatina, oekujui da e u Baku doi nemake
a ne maarske trupe, obukli su sveana odela i sa cveem u
rukama poh ka Somborskoj ulici, kojom se oekivao dolazak
oslobodilaca. Kad su vabe umesto Hitlerovih jedinica ugledale honvede, umesto pozdrava jednostavno su se okrenule i
otile kuama, bacajui usput poneto cvee u jendeke. Odnosi
izmeu domaih Maara i onih koji su slubeno premetani
iz Maarske u somborski srez i u Baku vremenom su postajali sve nesnosniji, to je za politiku maarske vlade predstavljalo ne mah problem. Maari iz Maarske odnosili su se prema
ovdanjim Maarima kao oslobodioci prljavih Balkanaca.
Domai Maari, da bi se revanirali svojim oslobodiocima za
uvrede, poeh su ih nazivati padobranci (to im je bilo posprdan naziv za sve vreme rata).
K P J STUPA U AKCIJU

Uspeno izvrena konsolidacija partijskih redova omoguila je da se pree na masovan i sistematiski politiki rad. U
tu svrhu na prvom mestu je koriena marksistika literatura
i dela izdata izmeu dva svetska rata, koja s popularisala
borbu sovjetskih naroda za izgradnju socijalizma, kao to su:
popularne broure o osvajanju Severnog pola, o stahanovcima,
ili serija dela iz Nohtove biblioteke Ruski romani. Juna 1941.
godine u somborskom okrugu rasturani su prvi leci sa potpisom
KPJ, dobijani od Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu u
Novom Sadu, a u Somboru umnoavani u veem broju primeraka na srpskohrvatskom i maarskom jeziku. Propagandni
partijski materijal iz Novog Sada u Sombor prenosili su Zagorka Puin, Slavko Radanov, Milanka ljuki i drugi. Bile su
to esto itave vree i korpe letaka. Nisam znala da je papir
tako teak! alila se Milanka Kiu prilikom predaje materijala.
608,

Edo Murti:

TENKISTI

Napad Nemake na Sovjetski Savez narod Sombora i

okoline doekao je kao prieljkivanu stvar. Ljudi i ene, pogotovo Omladina, od srca su se radovali, nadajui se da e
Hitler u Sovjetskom Savezu pretrpeti poraz: za 3 dana, za 10
dana, zatim za 23 nedelje, pa za 6 nedelja, zavisno od toga
kako su se odvijale poetne borbe na istonom frontu. lanovi
KPJ i SKOJ-a su povlaenje Crvene armije tumaili taktikim
i stratekim potezima sovjetskog vojnog rukovodstva, a u
Somboru, Sivcu, Bezdanu, Teleki i drugim mestima vrene su
pripreme za doek sovjetskih, padobranaca. Iako od skore
pobede Crvene armije nije moglo biti ni rei, komunisti u Somboru i okolini ipak su ostali uporni u oekivanju brzog sloma
Hitlera. Polovinom jula 1941. Okruni komitet organizuje u
Som'boru partijsko savetovanje, kome ispred PK KPJ za "Vojvodinu prisustvuje Gordana Ivakovi (kasnije izdajnik KPJ),
a referat o politikoj situaciji podnosi sekretar Ki Erne. Rezultat savetovanja je formiranje okrunog taba partizanskih
odreda, u sastavu: komandant Zoran Gomirac, student medicine; politiki komesar Ivan Pareti i lan taba Kamenko Gagrin.
Akcija prikupljanja oruja, koju je Okruni komitet postavio jo na svom prvom sastanku, nije dala rezultata. Maarska vojska je u svom nastupanju sakupljala razbacano oruje
jugoslovenske vojske da ak ni najodgovorniji partijski rukovodioci za poetak ustanka nisu imali ni pitolje. Zadatak
Okrunog komiteta da se formira partijska tamparija izvren
je daleko bolje, pa su od polovine jula 1941. u kui Branka i
Ivanke Odobai u Sombora tampani prvi leci: Proglas CK
KPJ za dizanje naroda na ustanak. tamparijom je rukovodio
Kamenko Gagrin uz pomo domaina Branka, kao tehniara.
Samo za ivota Kamenka Gagrinog (poginuo 24. novembra
1942. godine), iz ove tamparije je izilo oko dvadeset publikacija KPJ, u tiraima od 50, 200 pa i do 300 komada.
Akcija KPJ u Somboru i okolini primljena je sa simpatijama. To govore ne samo rastureni i rado itani partijski
materijali, ve i masovno prikupljanje priloga Narodne pomoi,
kojom je rukovodila KPJ. Prilozi su se kretali od deset do
nekoliko 'hiljada maarskih pengova, (kurs razmene 1 penga:
10 bivih jugoslovenskih dinara). Od izdanijih prilagaa naroito su bili poznati: Milenko Laloevi, tka platna za sita;
zatim dr Bore Lazi, lekar; Burica Anti, apotekar; Flozberger
Joef, otra noeva. Desetine njima slinih i stotine onih koji
su manjim iznosima pomagali KPJ ne treba da ostanu nezapisani.
Pristupilo se diverzantskim akcijama. Grupa u sastavu:
Dimitrije Vasiljevi, uitelj, Milan Krnjaji, slubenik, Ki
39 Ustanak 1941.

609

Erne, Boko imendi, trgovaki pomonik knjiarskog smera

i Rajko La'zi, krojaki radnik, devet puta su sekli telefonske
ice na eleznikim prugama Sombor Novi Sad, Sombor
Bogojevo i Sombor Baki Monotor. Okruni tab i Okruni
komitet KPJ za Sombor najvie panje su posvetili paljevini
ita, koja je poela 22. jula 1941. godine} mesec dana nakon
poetka borbe u Sovjetskom Savezu. Svrstani u diverzantske
grupe, u akciji paljenja ita su uestvovali: Ki Erne, Radivoj
Dodi, Kamenko Gagrin, Vujadin Sekuli, Duko Stanikov,
Zivko Ljubojev, Zoran Gomirac, Obrad Lukaev (svi lanovi
KPJ), arko Miji i Mladen Kolari (kandidati za lanove KPJ),
Milenko Beljanski, Radivoj Krsti, Stevan Terzin (lanovi
SKOJ-a), zatim Dimitrije Brbaklij Nikola Paji, Via Miji
(aktivisti NOP-a). Zapaljivi materijal su nabavljali i pripremali
-Nada i Milanka Buzadi, Milanka ljuki, Zagorka Puin i
mnogi drugi politiki radnici i rodoljubi. Partijska organizacija
sela Sivac takoe je organizovala paljevinu ita; u njoj su
uestvovali: Dura Bogdanov, Kamenko Raj i, Milo Lanuki,
Slavko Lepojev i drugi lanovi KPJ. Zita su paljena ibicom
i kuinom. U snop penice stavljana je mina napravljena otl
ibice sumporae obmotane kuinom, pa kad snop dospe u dobo vralice, sumporaa se usled trenja zapali, a plamen zahvati
kuinu i slamu. Ali dok vatra elevatorom stigne na kamaru,
prisutni radnici na kamarama su ve stizali da ugase nedovoljno
razbuktali poar. Jedino je na salau Duke Jozia izgorelo slame
sa est katastarskih jutara; vea teta je sprecena tek kada su
dojmili vatrogasci, policajci i detektivi. Na vralici Jove Galetinog sedam puta je izbijao poar samo u toku jednog dana.
Akcijom paljenja ita, pre svega, se postiglo jedinstvo
lanova KPJ i SKOJ-a u prihvatanju direktive za borbu protiv
okupatora, jedinstvo u izvravanju nareenja Okrunog komiteta, reahzovana preko Okrunog taba; s njima je ipak naneta
materijalna teta okupatoru iako ne u obimu koji je predvien
planom Okrunog komiteta. Dalje, te su akcije imale neposrednijeg odraza na politika raspoloenja naroda Bake i Baranje
prema okupatoru koji nije birao sredstva da akt okupacije
oznai kao akt osloboenja naroda.
U paljevini ita uhvaen je Vujadin Sekuli Bane, student tehnike (14. avgusta 1941. streljan u upanijskom zatvoru
u Somboru), kome je bila jedina elja pred streljanje da drugovi saznaju da se pred klasnim neprijateljem dobro drao, i da
nikog nije izdao, to je razbenjavalo policiju. Otpoela su masovna hapenja komunista.
Od 22. jula do 31. avgusta 1941. godine nije prestajalo
hapenje i muenje lanova KPJ i SKOJ-a u: Somboru, Teleki,
Bezdanu, Bakom Monotoru, Staniiu, Bakom Bregu, Ba610,

kom Brestovcu i drugim mestima. (U severoistonom delu Baranije bilo je ve pohapeno oko 25 lica jo 10. jula.) Maarska
poiicija je dobro poznavala partijske aktiviste, jer je nasledila
politiku kartoteku bive jugoslovenske policije. A osim toga,
izdano joj je pomagao Domanj Jano, koji je zahvaljujui svojoj ranijoj funkciji u KPJ, poimenino poznavao skoro sve komuniste, lanove URSS-ovih sindikata i druge napredne graane. Istraga je zavrena time to je u segedinski zatvor ilag
oterano tridesetak lanova KPJ i SKOJ-a, meu kojima i sekretar Okrunog komiteta Ki Erna, koji je policiji pao u ruke
kada je iao na partijski sastanak u Teleku. Kada su ga 4
agenta spopala, poto je oigledno bio izdan, on se s njima rvao,
tukao, grizao ih, jer kod sebe nije imao oruja, ali nije mogao
istrajati u neravnopravnoj borbi. etvrtog oktobra 1941. obeen je u zatvoru ilag, uzvikujui od zatvorske elije do
gubihta: ivela Komunistika partija Jugoslavije! Dole Horti!
Dole faisti! Ziveo proleterijat, ivela naa pobeda! iveo Sovjetski Savez! i si. Pre no to e umreti doviknuo je obraajui
se zatvorskim policajcima: To to ste danas spremili meni,
sutra eka vas!
Hapenja i ubijanja komunista unela su nemir u due ljudi.
Uslovi rada partijske organizacije postali su vrlo teki. Tridesetak drugova i drugarica bilo je u zatvoru, a oni koji su puteni na slobodu nisu mogh lako nastaviti sa pohtikim radom, jer su bih kompromitovani. Izmeu ostalih, u zatvoru su
se nalazili sekretari partijskih elija: Teleke, Bezdana, Bakog
Brestovca, Bakog Monotora i Baranje. Uz saglasnost Pokrajinskog komiteta za Vojvodinu, dunost politikog sekretara
Okrunog komiteta za Sombor preuzeo je Kamenko Gagrin,
a u komitet su kooptirani inenjer Viimo Spajdl i, kako sam.
kasnije saznao, Kamenko Raji iz Sivca. Okruni komitet je'
nastavio sa radom u uslovima kada je meu partijskim lanstvom zavladala atmosfera straha i uarenosti. Iz Novog Sada
je i dalje pristizao Bilten, organ PK KPJ za Vojvodinu; u Somboru je i dalje radila partijska tehnika, propagandni materijal je nou razbacivan po kuama, a sve vie je jenjavalo poverenje u Crvenu armiju da e brzo slomiti Hitlera. Simpatizeri izbegavaju susret sa komunistima. Jedino je partijsku
organizaciju sela Sivca mimoiao prvi talas hapenja i provala.
lanstvo KPJ se ne poveava. Tek u oktobru u KPJ su ulanjeni Milinka Buzadi, fabrika radnica i Aleksandar Zelenovi, trgovaki pomonik.
Prvog novembra 1941. godine Duko Stanikov, kada je
video da ne moe izmai iz opkoljene baze, opalio je sebi revolverski metak u slepoonicu. Baza, koja se nalazila na salau
39'

611

Duana Radojevia uka, prosto je izreetana mitraljezima 16

policajaca i andara, ali im se Duko iv nije hteo dati u ruke.
U Somboru hajka na- komuniste i njihove simpatizere nije prestala sve do 19. februara 1942. Taan broj uhapenih se ne zna,
ah se zna da je maarski vojni sud u Somboru, izmeu 15. i
19. februara 1942. godine, osudio na smrt 7 a na razne vremenske kazne 113 pripadnika NOP-a. Jo na istrazi, ubijeni su:
Stariikov Paja, berber iz Stapara; Jovan Lazi, Pariz, zemljoradnik iz Stapara; andor Glid, trgovac iz Bezdana. Agenti,
andari i policajci su mesecima netedemice muili pohapene,
koji.su danima leali kao ivi mrtvaci. Najtraginiju sudbinu
doiveo je skojevac Nemanja Mranov iz Sombora, koji je tada
imao neto vie od 16 godina. Agenti su mu stezanjem glave povredili lobanju da skoro nije davao znake ivota. Bacih su ga u
mrtvanicu, raunajui da je umro, ali se on na hladnom betonu osvestio i ustao, ugledavi oko sebe samo leeve: Odmah
sam prepoznao ika Paju Stanikova, priao je kasnije Nemanja.
19. februara 1942. godine u kasarni kod Male pravoslavne
crkve streljani su: Bala Itvan, Dimitrije Vasiljevi, Obrad Lukaev, Marinko Plavi, (svi lanovi KPJ iz Sombora), zatim
Nenad Popov (berberski majstor, sekretar Mesnog komiteta KPJ
u Sivcu), Vlajko Lanuki (slubenik iz Sivca), i dr Poper
Nandor, (lekar iz Bezdana). Agenti, oficiri i mnogi reakcionarni
graani besneli su, sluajui kako osueni na smrt kliu svojoj
borbi, as na srpskohrvatskom, as na maarskom jeziku. Bala
Itvan je doviknuo honveima: Pucajte bitange, ovo su maarske grudi, ali grudi komuniste.
Februarskim suenjem u Somborskom okrugu od pripadnika NOP-a ehminisao je 93 lana KPJ i SKOJ-a, ah je njihova zapoeta borba za bratstvo i jedinstvo ostavila dubokog
korena u masama. KPJ je i dalje imala apsolutni politiki uticaj na mase. To se najbolje videlo kada su hiljade Srba, Hrvata,
Maara i Slovaka pohrlile u partizanske redove, im se za to
ukazala povoljnija prilika.
Milenko BELJANSKI

IZ USTANIKIH DANA U PIPERIMA

P r e d rat je situacija u selima Piper bila veoma povoljna za

djelatnost komunista. Ugled Partije bio je vrlo veliki. Seljaci
su prilazili komunistima i traili obavjetenja o dogaajima u
zemlji i svijetu, pitajui ta treba raditi.
Iako je partijska organizacija inila sve da ljude to bolje
obavijesti o razvoju dogaaja, iako se poslije obaranja vlade
Cvetkovi-Maek oekivao rat, ipak je esti april doao isuvie
brzo i iznenadno. Ljudi su naroito bili iznenaeni bombardovanjem Podgriee.
Komunisti- su imali pune ruke posla. Nekoliko dana ranije
u Pipere je stigla partijska direktiva da se javljamo najbliim
"ojnim komandama i dobrovoljno stupamo u vojsku radi odbrane zemlje. I ja sam, kao rezervni oficir, obukao uniformu I
otiao u tab 38. puka da se dobrovoljno javim u jedinicu.
Zatekao sam jednog potpukovnika; koji me doeka s reima:
ta se vi o tome brinete? Mi znamo koga, zato i kad
emo pozvati i kako treba zemlju braniti. Vratite se u selo i
nemojte se udaljavati od kue! To je jedino to se od vas trai.
Uzalud sam pokuavao da ga ubijedim kako treba da me
uputi u jedinicu. Bio je neumoljiv.
Kada je sjutradan naila neka jedinica i ulogorila se u
selu Rogami, nas etvorica komunista odluismo da ponovo pokuamo. Meutim, i tu nas je jedan major odbio:
Idite svojim kuama, nama niste potrebni. Ni mi ne
znamo kuda emo i ta da radimo.
Tu nam u razgovora neki oficiri rekoe da je situacija
uglavnom dobra i da nai napreduju u Albaniji, to je bilo
tano.
613,

U 38. peadijskom puku, koji je prodro u Albaniju, veina

vodnih oficira bila je iz rezerve, od kojih prilian broj lanova
ih simpatizera Partije i SKOJ-a. Moral je bio na visini, jer je
jo prije poetka rata, dok je ovaj puk logorovao u okolini
Podgorice, Partija preko oficira i vojnika lanova KPJ nastojala da se kod ljudstva podstakne borbeni elan. Zbog toga je
za veinu bila neshvatljiva odluka o prekidu borbenih dejstava
i kapitulaciji, koja je u poetku prikrivana izgovorom da se
radi samo o primirju. Meutim, i pored pokuaja da se narod
raznim izmiljotinama, bar prvih dana, zavara, situacija je
veoma brzo postala prilino jasna, pogotovo kada su grupe vojnika, bez oficira i podoficira, sa orujem ih bez njega, poele
da pristiu sa fronta.
U Podgorici se tada nalazilo vie vojnikih magacina,
koje je narod, i pored otpora nadlenih, silom otvorio, ah,
na alost, nije uspio da odnese sve oruje i opremu. Ubrzo su
stigli Itahjani.
Nas trojica komunista iz sela, koji smo se tada zatekli
u Podgorici, uzeh smo iz magacina po etiri puke i dosta municije i krenuli prema Piperima. im smo preli preko Vezirova mosta, sustiglo nas je elo jedne itahjanske motorizovane
kolone. Bili smo veoma iznenaeni, jer niko nije oekivao da
e oni tako brzo stii. Meutim, oni su samo projurili ne obzirui se na nas, iako smo bili natovareni orujem koje se nije
moglo sakriti.
Tih dana prenijeta mi je partijska direktiva da komunisti
odmah otponu da prikupljaju oruje i da ga sklanjaju na sigurna mjesta. Krajem aprila Blao Jovanovi nas je upoznao
sa stavom Pokrajinskog komiteta da se oruje oduzme od svih
koji ga imaju, pa i od komunista i skojevaca, i da se stvore
prikriveni magacini za koje e znati manji broj najpouzdanijih
ljudi. Tako je svaka ehja organizovala jedno do dva skladita
oruja. Jedno je bilo i u Veljem Brdu, u kui Blaa Jovanovia,
u koje smo sklonih: 1 mitraljez, 11 pukomitraljeza, 42 puke,
5 sanduka bombi i 75 sanduka municije.
Poshje kapitulacije bive vojske u Piper e su se vratili
mnogi studenti, aci, slubenici i oficiri rodom iz ovoga kraja.
Meu njima je bilo lanova Partije i SKOJ-a. Izmeu ostalih
tih dana su doh: vazduhoplovni kapetan Boo Lazarevi, slubenici Vuksan Ljumovi, Jovan Vukanovi i Boko Milutinovi, studenti Blao Markovi, Vidak Popovi, Vujadin Popovi,
Jovan Boovi, Radovan (Rajo) Bei i drugi. Broj lanova
Partije se toliko poveao da smo skoro u svakom selu mogli
formirati nove ehje. Politiki rad postaje sve intenzivniji. Do
tada su organizacije postojale u Veljem Brdu, Rogamima, Ce614,

rovici, Lazinama, Markoviima, Gornjim Crncima, Donjim

Crncima, Blizni i Rijeci Piperskoj.
U prikupljanju oruja i municije mnogo su nam pomogli
seljaci, obavetavajui lanove Partije gdje se ta nalazi. Tako
je, desetak dana po kapitulaciji, biro elijebio obavijeten da
se dva minobacaa nalaze u selu Donje ume, pored rijeke
Zete. Odmah je organizovano njihovo prebacivanje. Kreui
se nou, po bespuu, preko Kaznovice i uz Lazine, razgovarah
smo o tome kako emo ih iskoristiti kad niko od nas ne zna
njima da rukuje. Minobacae smo sklonili na brdo Janik, a uskoro je rijeeno i pitanje obuke u rukovanju njima. Meu komunistima bio je i Boo Lazarevi, oficir koga smo smatrah
dobrim poznavaocem vojnih pitanja, pa i minobacaa.
Cjelokupnim radom komunista u vrijeme kapitulacije i
neposredno poslije nje rukovodio je biro elija (optinski komitet), koji je esto primao direktive i neposredno od drugova
iz PK. Prema uputstvu PK komunisti su morali izbjegavati
dodir sa" neprijateljem zbog mogunosti da budu otkriveni i
uhapeni. Poznatijim komunistima je reeno da ne odlaze u
grad. Na istom sastanku prenesena je i direktiva da se organizuje obuavanje omladinaca u rukovanju orujem (pukama,
pitoljima i bombama). Obuka je izvoena dva puta sedmino
pod rukovodstvom oficira i podoficira bive jugoslovenske vojske. Poshje obuke zadueni lan Partije oistio bi oruje i ponovo ga sklopio u tajno skladite.
U toku aprila biro je, na zahtjev PK, za sva vojna pitanja
na teritoriji optine zaduio Boa Lazarevia, koji je odravao
neposrednu vezu sa Jagoem Uskokoviem.
Jednoga dana pozvao me je Blao Jovanovi i rekao mi
da se ovdje nalazi jedan od partijskih rukovodilaca i da za neko
vrijeme treba da se skloni u Piperima. Napomenuo mi je da se
ne raspitujem ko je dovoljno je da ga zovem ia Janko.
Skrenuo mi je panju da o njemu ne govorim ostalim lanovima Partije. Kada sam se nou prvi put sreo sa ia Jankom,
pretpostavio sam, po dugakoj umetnikoj kosi ispod nove crnogorske kape, da je to Moa Pi jade. Usput sam mu to i rekao,
ali mi je on odgovorio da ne treba da pogaam ko je i ta je,
ve da gledam svoja posla i to bolje izvravam partijske zadatke. Nekoliko dana kasnije otro mi je zamjerio to tako malo
pomaemo omladincima skojevcima da se to bolje upoznaju
sa materijalima kojima smo raspolagali i situacijom u kojoj se
nalazimo. Naime, Moa je iz razgovora sa mojim mlaim bratom zakljuio da se a skojevcima nedovoljno radi, iako im
se daju veoma vani zadaci i vojniki se pripremaju za borbu
protiv neprijatelja.
615,

Na sastancima biroa i elija raspravljalo se, pored ostalog, o ekonomskoj situaciji ovog kraja. Razmatrane su mogunosti svakog pojedinog seljaka koliko bi mogao dati ita i stoke
za potrebe vojske kad bukne ustanak.
Jednoga dana drugarica Lidija Jovanovi, lan biroa elija, donijela je jedan radio-aparat na baterije, koji je trebalo
skloniti na sigurno mjesto. Aparat nam je dobro doao za sluanje vijesti. Kasnije ga je upotrebljavao i Pokrajinski komitet.
Neto ranije dat nam je na uvanje i upotrebu getetner, vlasnitvo PK, koji je sluio za umnoavanje propagandnog materijala. Na njemu je prvo umnoen proglas PK KPJ za Crnu
Goru o kapitulaciji bive vojske, a kasnije proglas Centralnog
komiteta. Umnoeni proglas trebalo je prebaciti na odreena
mjesta radi daljeg rasturanja. Tako smo etiri daka letaka
natovarili na dva konja i krenuli prema Podgorici. S nama su
ile i neke starije ene. Kod Vranjickih njiva iznenada smo
naili na kolonu crnokouljaa. Susret je bio neprijatan, ali se
nije moglo nazad. Produili smo pored konja, ne obraajui
panju na italijanske vojnike. Kada je jedan crnokoulja uhvatio za dak sa proglasima i kada smo oekivali najgore, jedna
starica spase situaciju: oinu konja i on potra ispred vojnika.
Tako je materijal prebaen u Podgoricu i predat Niku Vukoviu.
Getetner i pisaa maina, koju smo dobili neto kasnije,
preneseni su na Zlatnu Glavicu, gdje se tada nalazio i radio-aparat. Oni su predstavljah partijsku tehniku, na kojoj su, izmeu ostalog, umnoavani Istorija SKP (b) i Ka pitanjima
lenjinizma. Na tom poslu radili su lanovi Partije sela Cerovice. Tu je umnoen i proglas talijanskim vojnicima, koji ih je
pozivao da se ne bore. za faizam. Proglas je u Podgoricu prebacio Vidak Popovi i predao ga Olgi Vujoevi.
Za ovako intenzivan rad Partije u Piperima treba zahvaliti u prvom redu snazi organizacija u tim selima i pravilnom
shvatanju zadataka i direktiva koje su nam neposredno prenoene. Mada je veina posla obavljena u strogoj konspiraciji,
seljaci su osjeali da se neto sprema.
Negdje oko 20. juna stigla je u Pipere vijest da je u Beogradu umro Branko Boovi, student komunista, poznat po
svojoj revolucionarnoj borbenosti na univerzitetu. Odlueno je
da se u njegovom selu Veljem Brdu, koje se nalazi uz samu
cestu Podgorica Danilovgrad, organizuje pomen. Tako su se
22. juna skupih seljaci i gotovo svi lanovi Partije i SKOJ-a
iz okolnih sela. Bio je prisutan i Blao Jovanovi. U toku pomena stigla je vijest da je Njemaka napala na Sovjetski Savez.
Poshje oprotajnih govora, u kojima je spomenuta i situacija i
kod nas, kao i odnos prema okupatoru i drugo, reeno je da se
616,

treba to prije razii, jer je ovakav skup, naroito na ovoma

mjestu, bio opasan. Tom prilikom pozvao nas je Blao Jovanovi i upozorio na strogu budnost i spremnost za akciju.
Oekivali su se novi dogaaji. Razgovori su se u prvom:
redu vodili o ratu izmeu Njemake i SSSR-a. I u diskusijama
meu komunistima to je bila jedna od najeih tema. Nijebilo sluajno to se mnogo pominjala rije ustanak. Duhovi
su bili naelektrisani. Trebalo je samo dati signal.
Desetog juna u Ravnom Lazu (Stijena Piperska) odranje sastanak Pokrajinskog komiteta za Crnu Goru, Boku i Sandak, na kome je jednoglasno prihvaena odluka CK KPJ da
se od postojeih udarnih grupa odmah formiraju gerilski odredi i to prije otponu akcije protiv neprijatelja v(unitenjekarabinijerskih i finansijskih postaja, napadi na neprijateljsketransporte, ruenje komunikacija i drugo). Ovaj sastanak obezbeivah su komunisti iz Cerovice i Lazina. Odmah zatim BokoMilutinovi, koji je tom prilikom bio na vezi, prenio nam je
proglas PK KPJ o ustanku, dok je proglase za Kue, Bratonoie i Brskut odnio Vukahca Milutinovi u Rijeku Pipersku i
predao ih, u kui Pavia Radovanovia, drugu Tokoviu iz Bra
tonoia. Vidak Popovi i Jovan Boovi odnijeli su ih za
Ljeko Polje i Zetu.
Nou izmeu 13. i 14. jula odjeknuli su prvi ustaniki
pucnji kod Spua. Na putu, dok sam iao ka jednoj grupi komunista iz sela Cerovice, koja se nalazila na spavanju u umi",
u Prijenicama, sreo sam Blaa Jovanovia i Milovana ilasa.
Pri rastanku Blao me je zapitao da li je formirana Stijenska
eta. Izvjestio sm ga da je formirana i da je za komandira:,
izabran Boo Lazarevi.
Razgovor sa Cerovanima vodio se oko prvih borbi u-.
Spuu. Ljutih su se to oni nijesu obavijeteni o toj akciji. Objanjeno im je da je planom bilo predvieno da ustanici iz:
Spua, Martinia i Donjih Crnaca prvi otponu borbu i da su
njihove snage bile sasvim dovoljne za likvidaciju ove itahjanske posade.
Poslije likvidacije posade u Spuu oekivalo se reago
vanje Italijana. Kada je 14. jula jedan kamion vojnika iz Podgorice krenuo u izvianje prema Spuu, doekala ga je, ispod',
sela Veljeg brda, Veljebrdska eta i vojnike zarobila, a kamion.',
unitila.
Poetak akcija nije nikoga iznenadio. Trinaestog jula u
Piperima su bile oformljene desetine, vodovi i ete, potpuno
vojniki organizovane, a do 16. jula zavreno je formiranjei Hperskog gerilskog bataljona u koji su uli omladinci koji sui
obuavani u rukovanju orujem i seljaci koji su se dobrovoljno*
javih u borbu. Bataljon je ve tada predstavljao vehku snagu..
617,

Sastavljen od Stijenske, Crnake, Gornjopiperske, Rogamsko-urkovike i Veljebrdske ete imao je blizu 900 puaka i 12
pukomitraljeza.
Borba na Spuu odjeknula je po svim selima. Narod je
shvatio da je dolo vrijeme opteg ustanka i ve 14. jula se poeo okupljati kod groblja na Draevom brijegu.
U takvoj ustanikoj atmosferi vodili su se razliiti razgovori sa komentarima, predlozima i protivpredlozima. Pojedinci, veinom oficiri bive jugoslovenake vojske, pokuah su
da unesu smutnju meu ljude. Pitah su zato Piperi nisu napali
Spu. Htjeh su na taj nain dai kompromituju partijsku organizaciju i organizatore ustanka. Meu njima se naroito isticao
Jovica Boljevi, kasnije otvoreni izdajnik, etnik, koji je kao
takav i strijeljan. Meutim, pokuaji ovih ljudi nijesu uspjeh.
"Komunisti su narodu objasnili situaciju u kojoj se ustanici nalaze, stvarno stanje neprijatelja i drugo. Pri tome je predoena
.jaina italijanskih snaga u Tuzima i Podgorici.
Partijske organizacije svaki komunista, a posebno rukovodstvo imale su pune ruke posla. Pokrajinski komitet je
traio da se formira po eta iz Gornjih Crnaca i Stijene, koje e
;se preko Spua prebaciti u ljeansku nahiju, sa zadatkom da
presijeku cestu PodgoricaCetinje i tamo postaknu narod na
"ustanak.
Odmah poshje formiranja na Draevom brijegu Stijenska
eta je podijeljena na vodove i pred sam mrak krenula prema
Spuu. U toku noi 14/15. jula stigla je pod brdo Busovnik, a
sjutradan je uspostavljena veza sa drugovima iz Ijeanske nahije. Poto smo se povezali sa jednom grupom omladinaca i
uiteljem, lanom KPJ, rijeeno je da eta krene u napad na
.selo Kokote, gdje se nalazila italijanska posada za obezbjeenje
komunikacije. Istog dana po podne u etu je dola jedna grupa
.starijih seljaka, sa zahtjevom da ne napadamo na njihovo selo,
ve da se vratimo na svoj teren i tamo ratujemo. Meutim, bez
obzira na ovaj zahtjev, eta je u toku noi krenula da izvri
predvieni zadatak. Kreui se veoma sporo preko kamenjara,
rsrela je jednu grupu seljaka koju je uputio major Vaso Vukevi s molbom da se te noi odustane od namjeravane akcije
i prieka sjutranji dan dok on, navodno, ne pripremi seljake
toga kraja.da oni uestvuju u napadu. Zahtjev je prihvaen. Meutim, sjutradan je u etu dola jedna grupa omladinaca i izvjestila da je Vukevi sa nekohko seljaka jo iste veeri otiao
Italij anima i obavijestio ih o naoj namjeri.
U toku pokreta eta je srela jo jednu grupu seljaka koji
me samo da su zahtijevali da se sklonimo sa njihova terena ve
,-su i otvoreno prijetili da emo, ako napanemo Italijane, biti
^napadnuti s lea. Situacija je postala veoma delikatna i muna:
618,

major Vukevi je obavijestio neprijatelja o namjeravanom

napadu, jedni trae da ne diramo u njihova sela i da se vratimo
u svoja, a drugi ak otvoreno prijete. U takvim uslovima nije
preostajalo nita drugo nego da se eta vrati odakle je i upuena. Takva odluka je i donesena.
U slinoj situaciji se nala i Crnaka eta koja je bila
upuena ka Veljoj gori. Samo su se oni vratili dan ranije.
im su se ove ete vratile u svoja sela, stiglo je obavjetenje da su jake italijanske snage krenule preko Veljeg brda
prema Spuu i preko Rogama ka Trijepu. Tako je na povratak doao u pravi as. Odmah su rasporeene snage za odbranu.
Stijenska, Rogamska, urkovia i Gornjopiperska eta dobile
su zadatak da napadnu Itahjane na Trijepu i prebace ih preko
Morae.
Osamnaestog jula oko 16 asova ustanici su izvrili juri
i poslije estoke borbe zbacili Itahjane sa Trijepa. Meutim,
nekoliko asova kasnije jake kolone alpinista ponovo su krenule u napad uz podrku snane artiljerijske vatre sa Gorice.
Ustanici su poeli da se povlae.1
Dok se na Veljem brdu vodila borba, dva mitraljeza
varcloze Stijenske ete, sa uke iznad Bijehh studenaca, tukla
su italijansku kolonu koja je pokuavala da se preko Veljeg
brda probije prema Spuu. To je, ustvari, bila samo prethodnica
na 4 kamiona, koja je predstavljala odlinu metu za mitraIjesce. Obasuti rafalima, Italijani su poskakali sa kamiona i
pokuah da se spasu bjekstvom prema Vranjickim njivama,
ostavljajui mrtve na cesti. Trojica drugova iz ete uspjela su
da preplivaju Zetu, pokupe neto oruja i municije, zapale
kamione i vrate se natrag.
Borba na Trijepu i Veljem brdu bila je veoma estoka.
Italijani su pored artiljerije upotrebili i savoje kojima su
1 Meu mladim borcima Stijenske ete nalazio se i sedamdesetogodinjak Milo Kusanov Lazarevi. Imao je samo crnogorski revolver
sa svega tri metka. Kada "je Milo Boovi, lan Partije, pokuao da ga
ubijedi da je borba suvie naporna za njegove godine i da se ne moe
samo sa starim revolverom protiv do zuba naoruanih Italijana, stari
Lazarevi mu je odgovorio:
Mani se ti, dijete, svojih ubjeivanja! Znam ja kako se ratuje.
A pored toga ja sam se naivio i naratovao pa i ako poginem, ta je moj
ivot prema ivotu ove mladosti. Kad su nai bombai zasuli Italijane
bombama, stari Milo je iskoristio pometnju neprijatelja, preskoio neki
zid i skresao revolver na jednog Italijana. Zatim inu je priao, skinuo
puku i poslije borbe pred etom rekao:
Eto, djeco, imao sam rata sa pitoljem na Italij ane. Taj starac
je poslije nekoliko dana sprijeio patrolu crnokouljaa koja je htjela
da mu spali kuu, doekavi je vatrom iz zaplijenjene puke. On je jo
jednom, 1942. godine, doekao neprijatelja koji je namjeravao da mu
zapali kuu. Jedna etnika grupa muki ga je ubila 1944. godine.

619,

bombardovali i sela Rogarne i urkovie. Tom prilikom su

zapalili nekoliko kua i ubili Nika Vukovia i njegovu enu,
a tee ranili Pera Vukovia. Sjutradan, 19. jula, Italijani, ojaani snagama iz Albanije, ponovo su otpoeli napade, pokuavajui da po svaku cijenu oslobode komunikaciju Podgorica
Danilovgrad. Jedna kolona nadirala je desnom obalom Zete
prema Veljem brdu, dok je druga, jaa, napadala preko Trijepa i Kaznovice. Neprijatelj je uz podrku jake artiljerijske
vatre uspio da oko podne zbaci nae snage sa Trijepa, ali su
ga nae ete juriom ponovo povratile. Meutim, pred navalom
jakih italijanskih. snaga potpomognutih veoma snanom artiljerijskom vatrom, nai su se pred no morali sa Trijepa
povui ka Radakovcu, istonoj kosi Kaznovice. I pored snanog
otpora naih snaga Italijani uspjevaju da iste veeri ovladaju
Radakovcem. Pri nastupanju spalili su kue u selima Rogami,
Velje brdo i Donje ume. U Rogamima su pobili nekoliko starijih ena koje su zatekli kod kue.
U toku septembra 1941. godine reorganizovane su ete
po svim selima Piper. Tada je izvren i raspored lanova
Partije za rad u vojsci i na terenu, a po selima i etama su
organizovani izborni partijski sastanci za izbor sekretara ehja
i delegata za konferenciju na kojoj e se izabrati biro ehja
(optinski komitet) za Pipere. Istog mjeseca je u Dubravicama
odrana optinska konferencija na kojoj su ispred PK bih prisutni Blao Jovanovi i Budo Tomovi. Tada je izabran biro
ehja u koji smo uli: ja, kao sekretar, Lidija Jovanovi; Vuksan Ljumovi, Radovan Vukanovi, Radoslav Popovi, Boko
Milutinovi i Ljubo Boanovi.
Poetkom oktobra je u Stijeni, u kui Sava Boovia,
odrana konferencija delegata za izbor mjesnog (sreskog) komiteta za srez podgoriki. Konferenciji su prisustvovah Blao
Jovanovi i Milovan ilas.
Na svim ovim konferencijama analizirani su rezultati
borbe, rada odreda, partijskih organizacija i rukovodeeg kadra
za vrijeme ustanka.
I rad omladinskih organizacija bio je u tom periodu
veoma intenzivan. Tako je u drugoj polovini septembra u Seocima odrana optinska omladinska konferencija kojoj je prisustvovao i Budo Tomovi. Za rukovodioca omladine izabran
je Ljubo Boanovi. Sredinom oktobra na Lukovom drijelu,
u Piperima, odrana je pokrajinska omladinska konferencija,
kojoj su prisustvovali Blao Jovanovi i Budo Tomovi. Na toj
konferenciji je u stvari formirana antifaistika omladinska
organizacija Crne Gore. Budo je govorio o ulozi omladine u
NOB i njenom okupljanju u omladinske antifaistike organizacije.
620,

Prvih ustanikih dana poeo je neto masovniji prijem

u Partiju skojevaca i simpatizera koji su se istakli u prvim
borbama. Na sam dan ustanka u Piperima je bilo 9 ehja sa
69 lanova Partije, a u avgustu i poetkom septembra formirane su jo tri: u selu Kopilju, u urkoviima i jedna za Seoca
i ivu, tako da je krajem septembra partijska organizacija u
Piperima imala 114 lanova.
Partijska organizacija u Piperima predstavljala je u to
vrijeme jednu od najjaih seoskih organizacija ne samo u
Crnoj Gori ve i u cijeloj zemlji. To se, izmeu ostalog, moe
objasniti velikim uticaj em koji su u ovome kraju imali drugovi
Ivan Milutinovi, Blao Jovanovi, a prije njih Brcan Bracanovi. Oni su roeni u ovom kraju i veoma mnogo1 su doprinijeli ne samo stvaranju ovolikog broja seoskih ehja, ve i
pravilnom stavu komunista i naroda u izvravanju partijskih
direktiva. Otuda i takva masovnost, estina otpora i borbenost
ustanika u prvim danima borbe i onoliko oruje i mimici ja koje
su sakupljeni u predustanikim danima.
Vojo POPOVI

POKUAJI SPASAVANJA TONETA TOMIA

IZ ZATVORA

A. genti OVRE i Gestapoa uhapsili su 10. decembra 1941.

Ivana Pevca, tipografa iz Jeie. Meutim, rukovodstvo oslobodilakog pokreta i CK KPS je znalo da se u faistikim
kandama nalazi i organizacioni sekretar CK KPS Tone Tomi, kao i jo etiri rukovodioca NOP-a slovenakog naroda,
pa je uinilo sve da ih spase. Faisti su takoe veoma dobro
znali tko je u njihovim rukama, pa su urili da izvre nov
zloin.
Pripreme za spasavanje Toneta Tomia i ostalih drugova
iz itahjanskog zatvora otpoele su odmah posle njegovog hapenja. Njih je planirao i sprovodio CK KP Slovenije preko
svojih lanova, sa kojima je Tone Tomi saraivao, a neposredno je rukovodio Boris Krajger.
Na kvesturi, u bivim pohcijskim zatvorima na Blajvajsovoj (sada Preernovoj) cesti, gde je Tomi zatvoren, postupak prema njemu bio je neverovatno surov, naroito islednika
Torbelija. Zbog telesnih povreda koje je dobio, upuen je policijskom lekaru. Putem ga je prepoznao saradnik OF i tadanji
policajac Janez, kojem se Tomi poalio na postupke islednika.
Otada je Janez odravao s Tomiem svakodnevne veze i kradomiee prenosio pisma, koja je Tomi primao i predavao kod
malog otvora elije-samice, Janez je dobio zadatak prema kojem
je trebalo izvesti Toneta iz zatvora tako to bi pohcija bila
prinuena da ga preveze u bolnicu, odakle su ga organi specijahzovane grane Slube bezbednosti i obavetavanja OF (YOS
Varnostno-obaveevalna sluba) mogh mnogo lake osloboditi. U tu namenu Janez je primio i odneo Tomiu neku
tekuinu koja je na koi prouzrokovala opasne plikove. Tako
je uspela prevara, pa je policijski lekar naredio da se neodlono
622,

preveze u bolnicu. No upravo tada je Jeza, lan Hriansko-socijalistike stranke, na svoju ruku organizovao bekstvo i.
pobegao iz bolnice, zbog ega su Italijani zabranili da se Tomi preveze u bolnicu. Istovremeno su pootrili nadzor nadi
njegovom elijom. I zapaljenj oiju, koje je Tomi prouzrokovao duvanskom prainom i u vezi s tim ponovljena lekareva.
naredba da se preveze u bolnicu, nisu nita pomogli.
Meu merama koje su faisti preduzeli nakon neodgovornog postupka Jeze, bila je i stalna straa etvorice kvesturina s pukomitr al jezom i pootren nadzor nad kljuevima,,
do kojih se ranije moglo doi bez veih tekoa. Uprkos ovim
pootrenim merama drugovi odreeni za spasavanje Tomia
izradili su nov plan.
U hodniku, koji je vodio do ehje samice otkriven je
poseban ulaz. Trebalo je prei dve batenske ograde i preskoiti zid koji je odvajao dvorite susedne stambene zgrade pozadi pohcije da bi se dolo do gvozdene kapije koja je vodila
na hodnik i do ehje. Tomi je u prevakanom hlebu nainiootiske brave s unutranje strane vrata ehje, koji je predaoJanezu. Shne otiske Janez je dobio i od susenih ehja, jer
je odlueno da se i Iz njih spasu drugovi. Prema tim otiscima
je ilegalna tehnika u Ljubljani izradila kljueve, a za neposredno spasavanje odreeni su lanovi VOS-a France i Tine.
Oni su jo za videla detaljno osmotrili poloaj i nainili detaljan plan kako e se neprimetno iskrasti pored straa do posebnog ulaza.
Odreeno je da se akcija izvede nekoliko dana pre Novegodine, uvee. Tod dana bio je veoma otar mraz. U tano odreeni as i na odreenom mestu sastali su se vosovci France i
Tine sa Micom i Canetom, koji su imah zadatak da posle zavrene akcije spasavanja prevezu Tomia automobilom na
sigurno mesto.
Oba vosovca su znala da najmanja buka ili um moe
upozoriti strau i tako pokvariti ceo plan. Proh su kroz predsoblje stambene zgrade, u kojoj je bila i oficirska menza divizije M, i stigli u dvorite. Neujno i oprezno (na nogama su
imali kaljae) produili su prema zidu gde su u skrovitu imali
pripremljen lestve i postavili ih uza zid. Potrebno je bilo detaljno pregledati i policijsku batu, nije h negde sakriven koji
kvesturin. Veto su se prebacili i preko batenske ograde i
stigli do gvozdenih vrata. France je pogledao kroz prozore na
hodnik i primetio kvesturine koji su uz viku tukli neku drugaricu: na kraju su je onesveenu bacili kroz vrata na hodnik,,
a potom odvukli u njenu eliju. Uz smeh i viku vratili su se u
svoju sobu;
623,

U eliji, koja je bila neposredno pored sobe kvesturina,

snalazilo se vie zatvorenika, a sledea je bila samica u kojoj
;se nalazio Tomi. On je znao za akciju spasavanja, za koju
su bili ugovoreni i posebni znaci raspoznavanja. Frnce je laganim udarcem tapa po mreastom prozoru dao znak za poetak
akcije. Kao odgovor da su razumeli, zatvorenici iz prve elijo
poeli su da mrmore jednu slovenaku narodnu pesmu i tako
upozorili Tomia. Nastala je kratka tiina; samo su ihodnikom
trkarali i vikali kvesturini. Kad su se i oni utiali, Tomi
je dao znak po zidu elijej nato su drugovi iz vee elije poeli
-da pevaju drugu pesmu. To je bio znak da drugovi odreeni za
spasavanje mogu poeti da otvaraju vrata. Tine je bio bravar
i vian otvaranju vrata, pa za to nije izgubio mnogo vremena.
"Ve due vreme neupotrebljavana vrata su pri otvaranju kriprnula. Kvesturini, koji su u svojoj sobi jo uvek galamili, nisu
uli ovu kripu, no i vosovci su bili naoruani i spremni na
sukob. Saekali su novi znak, na pesmu, koja je znaila slobodan ulazak u hodnik. France je pogledao na sat: 20.30; uskoro
e policijski as. Konano se ula pesma. Ve je France hteo
-da se povue u hodnik, kad tog momenta ue u.hodnik jedan
kvesturin, koji je iziao u dvorite. Uprkos opasnosti, France
;je otvorio vrata, mugnuo .u hodnik i ponovo pritvorio vrata.
Zimski mantil je ostavio kod Tineta. U sluaju da ga kvesturini pronau, naumio je rei da je civilni loa u slubi policije
koji je doao da loi pe. U" kaljaama je brzo i oprezno preao
'do vrata ehje u kojoj je bio Tomi. Uklonio je gvozdenu
rezu i kroz male otvore nazreo je napaenog i isprebijanog
Tomia. France je grozniavo isprobavao klju, ah je bio gorko
razoaran poto nije odgovarao. Isprbao je i drugi klju, koji
je bio uraen prema otisku susene elije, no i ovaj i e bio
:suvie velik. Tada je France kazao Tomiu: Kljuevi su preveliki i tu svoju nemo osetio kao gorak bol. Nije mu drugo
preostalo: ponovo je zatvorio eliju rezom i neujno se povukao
"kroz hodnik. Potom su obojica zatvorili gvozdena vrata i ukloni sve tragove, te se vratili nazad istim putem. Vani, na dvoritu, ekah su ih Mica i Cene, kojima je France ukratko objasnio tok akcije i uzrok neuspeha.
Nekoliko dana kasnije akcija je ponovljena s malim izmenama. Poto su u akciji bili mlai i neiskusniji drugovi, a
itahjanska patrola je dva druga i uhapsila, predviena akcija
nije mogla da se izvede, iako su kljuevi bili izraeni prema
otiscima pravih kljueva od ehje.
12. januara 1942. navee, oko 20 asova, po trei put je
preduzeta akcija za spasavanje. Ovog puta u akciju su poli
"braa Joe i Kaiman, no Tomia u ehji vie nije bilo Joe
je naao praznu eliju. Verovatno su Tomia odvezli u gesta624,

povske zatvore u t. Vid ili Begunje u Gorenjskom. Kad su se

vraali iz akcije Italijani su obojicu uhapsili, no poto se nisu
odali, sueno im je samo kao predratnim komunistima.
Gotovo dva meseca je' Tomi bio u gestapovskim muionicama. Krajem februara 1942. ponovo je prebaen u zatvore
na kvesturi. Tek to je CK saznao za njegov povratak, otpoele su nove pripreme za njegovo osloboenje. Drugarica Darinka je mnogim pohijcima, koji su inae bih simpatizeri OF,
obeala vee novane sume da bi pomogli u Tomievom spaavanju. No, svi su oni bih suvie velike kukavice i nisu bili
spremni da za osloboenje slovenakog naroda prue i daju
neki vei doprinos.
U aprilu je nainjen nov plan. Ovoga puta pohcajac Janez, inae portvovani saradnik OF, dobio je zadatak da sa
falsifikovanim dokumentima izbavi Tomia iz zatvora. Za
pratnju je predvien jedan vosovac, preobuen u kvesturina.
No i ovaj. je plan propao, jer je Janez bio premeten iz pohcije.
Toneta Tomia i istovremeno uhapene saradnike: Mihu
Marinka, Vidu Tomi i Pepeu Kardelj prebacili su u sudske
zatvore. Time se situacija u pogledu spasavanja zatvorenika
jo vie pogorala. Sudska zgrada bila je pod jakom straom.
Kod glavnog ulaza bila su dva karabinijera, koja su budno
posmatrala sve koji su dolazili u sudske zatvore. U prizemlju,
odmah iza krilnih vrata, bilo je na strai vie vojnika sa pukomitraljezom. Na prvom spratu je takoe bila posada sa pukomitraljezom. Na svakom uglu bih su postavljeni karabinijeri, a zgradu su obilazile i stalne patrole. Italijansko inovnitvo u sudu takoe je bilo naoruano pitoljima. Ipak su drugovi iz CK KPS i VOS i dalje odluno preuzimali sve mere
da spasu Tomia. Sta je on znaio za Partiju i za slovenaki
narod svedoi i injenica da je u rukovodstvu za njegovo spaavanje iz sudskih zatvora bio i Edvard Kardelj.
U novom planu za spasavanje postojale su dve varijante:
ili silom proreti u zatvore, ili na prevaru odvesti sva etiri
zatvorenika. Odluka je pala na drugu varijantu. Izraen je detaljan plan za spasavanje u kojem je saraivalo preko 40 najhrabrijih lanova VOS, ne ubrajajui one iji je zadatak bio
da naine pometnju oko sudskih zatvora. Na odreenim mestima ekala su dva automobila i drugovi koji su imah zadatak
da preuzmu osloboene drugove i prevezu ih na bezbedno mesto. Glavni zadatak oko spasavanja pao je na vosovce Franca
i Vasu, a za neposrednu pomo dodeljena su im jo dva druga
i drugarice Urka, Liza i Zorka, koje su veto prenosile iz centralnog vosovskog skladita oruje (pitolje, bombe) i potreban
alat i materijal (festere, turpije, konopce, marame i dr.). Tehnika OF je veto falsifikovala advokatske legitimacije za vo40 Ustanak 1941.

625

sovce Franca i Vasu i posebna ovlaenja sa falsifikovanim

potpisom brigadira strae o vani ja Saleme, na kojem je bilo
odobreno da se advokatima dozvoljava sasluanje Tomia i
ostale trojice zatvorenika. Svaki advokat je imao dva klijenta. O situaciji i svim dogaajima u sudu izvetavao je slovenaki uvar, lan OF.
Advokati France i Vaso su skoro 15 dana svakodnevno
dolazili u sud, gde su u odreenom sobiku ekali drugarice,
koje su im donosile oruje i ostale predmete potrebne za spasavanje, i ekali na obavetenje uvara. Ovaj je imao zadatak
da javi advokatima kad e brigadir otii na ruak (jer se
samo u njegovoj odsutnosti moglo pokuati sa posebnim ovlaenjem na kojem je bio falsifikovan potpis brigadira) i da li
su slobodne sobe za sasluavanje. I ostali vosovci dolazili su
sve te dane na odreena mesta i s odreenim zadacima. Sve je
to bilo za lanove VOS-a psihiki veoma naporno.
Konano je 7. maja 1942. uvar obavestio Franca i Vasu,
koji su ponovo ekah kao advokati, da je brigadir otiao i
da su sobe za sasluavanje na I spratu slobodne. U 13.30 asova pozvonili su na I spratu. Otvorio im je straar, kome su se
predstavili i objasnili da im je dozvoljeno sasluavanje zatvorenika. Straar ih je propustio u hodnik i za sobom zakljuao
vrata. Tu su bili jedan slovenaki i jedan italijanski straar.
Ovaj poslednji je bio naoruan. Advokati su pokazali legitimacije i ovlaenja i zatraili da razgovaraju sa zatvorenicima.
Straari su detaljno pregledali dokumenta i uporeivali slike
na legitimacijama. Bilo je jasno da se nisu nadah ovoj poseti.
Konano je italijanski straar nakon dueg razmiljanja, pristao da dovede zatvorenike: Toneta Tomia, Mihu Marinka,.
Vidu Tomi i Pepcu Kardelj. S ovlaenjem brigadira straar
je otiao kroz prva gvozdena vrata, otkljuao ih i za sobom
ponovo zakljuao, dok su advokati i drugi straar otili u
prostoriju odreenu za razgovore sa zatvorenicima. Na alost,,
izvoenje plana nije dobro poelo, poto je po zatvorenike otiao itahjanski straar.
France i Vaso imali su razraena dva plana. U sluaju
da po zatvorenike poe itahjanski straar, odreeno je da se
udarcem po glavi onesvesti slovenaki straar, koga e potom
vezati, zapuiti mu usta i sakriti dok se drugi straar bude vratio. Zatim bi u tu prostoriju u kojoj su se nalazili advokati,,
propustili jo dva vosovca. A kad bi se vratio italijanski straar sa zatvorenicima u pratnji karabinijera, vosovci bi ih hladnim orujem onesposobili i vezah, a zatvorenike oslobodili okova.
Ako bi dolo do otvaranja vatre, vosovci van tih prostorija i
ispred zgrade imah su zadatak da prodru u sud i tako omogue
probijanje. U sluaju da po zatvorenike poe slovenaki straar,
626,

koji nije bio naoruan, situacija bi bila laka, jer bi u meu

vremenu onesposobili naoruanog italij anskog uvara pa bi i
obraun,s ostalim bio laki. Nastala situacija je, prema tome.,
zahtevala. reenje tee varijante.
Advokati France i Vaso ostali.su sami sa slovenakim
uvarom u sobi za razgovore sa zatvorenicima. U toku razgovora France je iskoristio priliku, zaao uvaru iza lea i udario^
ga ekiem po glavi. No. uvar se nije onesvestio, ve je poeo
da vie. Nastavio je da vie i kad ga je Franc uhvatio za guu,
i kazao mu da se radi o spasavanj u Toneta Tomia, no ubrzo
je uutkan (kasnije se morao leiti u bolnicu). France je uaou sobu za sasluavanje i pogledao u prozor susednog trakta,
gde je uvar, na saradnik, trebalo da da znak maramom u
sluaju da je sve u redu, odnosno ako iskrsne opasnost pa se
treba povui. uvar je video da se italijanski straar vraa bez
zatvorenika i dao je znak za opasnost. Neuspeh je bio oigledan; advokati su pokupili kljueve od onesveenog uvara,,
otkljuali vrata i ponovo ih zakljuali. Vosovci Joe i Polde
pratili su tok akcije i znah su da akcija nije uspela. urno su
sva etvorica sila u prizemlje, a za njima su se povukli i ostali,
vosovci.
Zato akcija nije uspela doznalo se tek kasnije.
Kad je italij anski uvar otiao sa ovlaenjem na II sprat
da naredi karabinijeru da dovede zatvorenike Tomia i Marinka, koje su traili advokati, karabinijer nije pristao obrazlaui da za to nije dobio nikakvo nareenje. Za vreme njihovog razgovora prili su im jo dva straara, Kastrusini i Kalvija. Kastrusini je bio donekle pometen i neodluan, i savetovao da prvo dovedu Vidu Tomi i Pepcu Kardelj, upravo zatojer su karabinijeri odbijah da izrue Toneta Tomia i Miha
Marinka. Dok su tako pregovarah, Kalvija je postao oprezan,
posumnjao u ovlaenja i odluio da ne dovede ni jednog
od etvorice zatvorenika, ako za to od stareine ne dobije izriita uputstva. U to je stigao i agent, koji je upozorio prisutne
da se u sobi za sasluavanje na I spratu deava neto neobino.
Kalvija i Kastrusini zajedno sa agentom otih su na I sprat, gde
su nah onesveenog i svezanog slovenakog uvara, nato su
alarmirah strau.
Posle tog pokuaja da se spase Tone Tomi, Italijani su.
pourili sa suenjem. CK KPS pokuao je jo poslednje to jebilo mogue da preobrati smrtnu kaznu u doivotni zatvor.
U tom cilju inili su pokuaje najbolji advokati iz Ljubljane,,
pa ak i iz Rima, ah bez uspeha. Pomilovanje je odbijeno i 21.
maja 1942. Itahjani su, u najveoj tajnosti i uz posebne mere
obezbeenja, streljali Toneta Tomia kod sela Tomaeva.
Franc STADLER P E P E
40'

EAD KOMUNISTA PAKRAKOG KRAJA- 1941.

X o svojoj revolucionarnoj tradiciji i po utjecaju-Komunistike partije u narodu, pakraki kotar spadao je meu istaknutije krajeve u Slavoniji.
Prije faistike okupacije Partija je imala relativno jaku
-organizaciju u Pakracu i nekim oblinjim selima. Pakrac je
bio jedan od revolucionarnih centara u Slavoniji. 1938. godine
postojao je i Okruni komitet KPH Pakrac koji je obuhvatao
pet kotareva.1 Revolucionarno arite bio je Pakrac, gde je
opet najjae revolucionarno jezgro bilo radnitvo na pakrakoj
pilani. Vei broj mladih intelektualaca, studenata, ljudi slobodnih profesija,- a naroito mladi uitelji bili su takoer znaajan pohtiki faktor preko koga je Partija u godinama neposredno pred II svjetski rat ostvarivala svoj stalno rastui politiki utjecaj. Mnoga sela u tom kraju, u kojima je takoer bilo
lanova Partije, a naroito mnogo simpatizera i ljudi vrlo bliskih. Partiji (kao Bujavica, Brezine, Kukunjevac, Pakraki Batinjani, Bijela Stijena, a u godinama neposredno pred rat i Kusonje, Brusnik i druga) postajala su sve ira politika baza
KPJ.
Kao to je to bio sluaj openito u Jugoslaviji i u p a krakom kotaru, je utjecaj Partije ubrzano rastao od 1938. godine.' Iako ni do toga vremena pakraku partijsku organizaciju nisu nagrizale frakcionake borbe, ipak je ona trpjela od
raznih sektakih slabosti. Usvajanjem jasne antifaistike linije na okupljanju svih demokratskih snaga, u borbi protiv
nastupajueg faizma i sve ostale reakcije i u naem kraju je
poeo da narasta relativno -brzo antifaistiki front voen ParPodatak o komitetu dao je Rade Pavlovi Stric.
628,

tijom. Nije trebalo dugo pa da se ovako postavljena linija

pone sve jae osjeati u naem kraju. U partijskim redovimai vrlo blizu Partiji nali su se brojni radnici, seljaci, intelektualci Hrvati, Srbi i druge nacionalnosti kojih je bilo u pakrakom kraju. Kroz mnogobrojne akcije (trajkovi, izborne
borbe na opinskim i parlamentarnim izborima, kulturno-prosvjetni rad preko radnike i radniko-seljake itaonice itd.)
postiglo se da je ve u 19381939. i 1940. gdini Partija mogla da pokrene u akciju i vie hiljada ljudi. URS je "bio najmasovnija i najorganizovanija organizacija. U njemu su djelovah
najbolji lanovi Partije. Politike i druge akcije URS-a, naroito trajkovi, bili su najznaajniji oblici borbe. U Bujavici
radnici na Buotini ili su u trajkove podravani od seljaka
iz okolnih sela. Slian sluaj bio je i u Kusonjima, gdje su seljaci, okupljeni iz vie sela, stupili u neku vrstu demonstracije-trajka i zabranjivali Slaveksu koritenje industrijske
pruge preko njihove zemlje ukoliko ne pobolja uslove plaanja
rente za tu zemlju. andarmerija je bila dovedena ak i iz
Slavonskog Broda. Sukob se zaotrio do te mjere da je andarmerijski major izdao nareenje da se otvori vatra na goloruke
seljake. Tom prilikom je poginuo Cvijo Damjanovi, seljak iz
Kusonja. Sindikalna organizacija u Pakracu na pilani bila
je na j masovni ja i najbolje organizovana. Za njezinim primjerom su slijedile akcije u Bujavici i Kusonjima i dr. Sve to je
na djelu i u borbi kovalo savez izmeu radnika i seljaka. Sa
takvom politikom se i kasnije nastavilo i pred sam NOB i
tokom borbe. Ono to je bilo zapoeto prije revolucije zavreno
je u toku revolucije ostvaren je savez radnika i seljaka.
Posebno treba istai da je broj lanova Partije i simpatizera bio podjednak meu Srbima i Hrvatima. Do poetka
ustanka ini mi se da je bilo vie Hrvata lanova KP. U partijskim redovima bilo je i Maara i eha koji u pakrakom kraju
ive'kao nacionalna manjina. Koliko je bila neprocjenjiva korist
i pravilnost politike bratstva i jedinstva pokazao je kasnije
oruani ustanak. Bez takove politike oh bi bio neostvariv, pogotovo u kraju gdje Hrvati i Srbi ive zajedno i gdje je nacionalna
mrnja bila godinama raspirivana.- Zahvaljujui politici bratstva i jedinstva bilo je mogue, naroito kasnije kroz oruanu
borbu, postepeno odvajati srpske i hrvatske mase od utjecaja,
reakcije i zavriti tu borbu uspjeno.
Nije mi potpuno poznato, ali mislim da je u vrijeme upada
njemakih faista u nau zemlju u pakrakom kraju bilo oko 35
lanova Partije i neto vei broj kandidata. Postojala je takoer i organizacija SKOJ-a.
629,

OKUPACIJA

Prvi akt ustake vlade (drugi ili trei dan nakon proglaenja NDH) u pakrakom kraju bilo je hapenje komunista:
Jovice Markovia, Mie Podunavca i Paje Crnolatca. Najistaknutiji od njih bio je Jovica Markovi. Pored njih uhapeno je
nekoliko Srba i Jevreja u Pakracu. Poeo je ustaki teror. Izdati
su proglasi pod prijetnjom smrtne kazne da se preda sve oruje,
uveden policijski sat, poela je pljaka imovine Srba i Jevreja, nareeno da se nose trake oko ruke kako bi bilo vidljivo
tko je tko. Ubrzo se prilo prekrtavanju Srba od ega,
usput budi reeno, ustae nisu imale nikakvih rezultata. Prekrtavanjem je samo ubrzano produbljavanje jaza. Jedan broj
Srba je formalno popunio nekakve formulare. Koliko mi je
poznato niko od tako prekrtenih nije ostao u novoj vjeri.
Hapenja su se postepeno proirivala. Neto kasnije uhapen je
ugledan lan Partije Duan Marijan Zuco, koji je poshje kraeg
vremena uspio da izae iz zatvora i prebjegne u Beograd, da
bi se uskoro vratio nazad. Prve grupe uhapenih odvedene su
TI koncentracioni logor Danica kraj Koprivnice, odakle se
nikad nisu vratile. U to vrijeme jo nije bilo pokolja na terenu. Ljudi su odvoeni u logore i tamo nestajali.
Sa izuzetkom sela panovice, ustaki pokret nije nikad
ni u Pakracu, ni u okolnim selima uspio da dobije jau politiku podrku. Broj onih koje je privukla perspektiva vladanja
ih pljake je ipak bio dovoljan da se uspostavi strahovlada.
Moe se rei da je i meu nekim Hrvatima u naem kraju
bilo oekivanja da e hrvatski narod stvaranjem NDH ostvariti
svoje nacionalne tenje. Tome je naroito pridonio poziv Maeka
na lojalnu suradnju sa ustakim vlastima, jer je biva HSS
imala znatnog utjecaja meu Hrvatima. Kasniji razvitak brzo
je poeo da pokazuje da nema ni govora o zadovoljenju dugogodinjih opravdanih tenji.
Poto u prvim danima okupacije jo nije bilo masovnog
unitenja Srba, to je kod nekih Srba u poetku bilo pritajene
nade da se zvjerstva nee dalje proirivati. Meu drugima je
bilo miljenje da je sve izgubljeno. Kako su ve pristizale vijesti o ustanku u raznim krajevima Jugoslavije, to se opet kod
mnogih raala nova nada.
Partijskoj organizaciji je ve u samom poetku nanesen
ozbiljan udarac, a osim toga veza sa viim partijskim rukovodstvom skoro nije funkcionirala. To je privremeno dovelo
do toga da se nije znalo ta konkretno treba raditi. Svima nam
je bilo jasno da e se trebati boriti protiv faizma. Ali kako?
S druge strane jedan broj lanova Partije se u prvim danima
okupacije pasivizirao. Neki od njih su bili vrlo dobri borci u
630,

predrevoluconarnom periodu, ali u pripremama za oruanu

borbu i u samoj borbi njihov doprinos je bio manji nego to
je to od njih Partija traila i oekivala. Oportunizam-i privremena ili stalna pasivizacija ipak nije ni jednog lana Partije
odvela u izdajnike redove. Naa organizacija na poetku priprema za ustanak nije imala ni jednog agenta ili provokatora,
to na svoj nain potvruje istotu njezinih redova. Veina lanova KP, SKOJ-a i simpatizera bila je spremna na borbu
odmah.
SUSRET S PAVLOM GREGORIEM BRZIM

Prvi put smo se sreli kod Maneta Trbojevia u Kusonjima, juna 1941. godine. Tada je Pajo nosio ime Franc Sajfert
apotekar iz Daruvara Nijemac!
Dolazak Brzog (kako smo ga zvali pored ostalog i zbog
njegovog ivog hoda i brzih pokreta i refleksa) bio je za partijsku organizaciju pakrakog kotara, koja je neto vie od mjesec dana okupacije bila gotovo bez ikakve vie partijske veze,
od najveeg znaaja. Njegov dolazak je znaio uspostavljanje
direktne veze sa CK KPH, a samim tim i dobij an je jasnih direktiva, shvatanja linije Partije u datim uslovima, bolje i sa
vie samopouzdanja uoavanje zadataka i problema u vezi sa
radom KP na podizanju oruanog ustanka. To je znailo kretati
u ustanak.
22. juna 1941. Pajo je sazvao partijsku konferenciju kraj
sela Kusonja.2 To je bila prva ira partijska konferencija na
naem kotaru za vrijeme okupacije. Konferencija je za ustanak
u kotaru bila veoma znaajna, a oznaava poetak konkretnog
rada na dizanju ustanka. Usvojeni zakljuci najbolje objanjavaju njen znaaj:
pristupiti odmah pripremama za dizanje oruanog
ustanka;
odmah proirivati i jaati partijsku organizaciju primajui u Partiju potene drugove koji su ve pokazali i pokazuju da su spremni sprovoditi liniju KPJ;
proiriti SKOJ naprednim i borbenim omladincima i
omladihkama;
2 Koliko mi je poznato na konferenciji su bili prisutni drugovi:
Bonifacije Pre, metalski radnik, Manojlo Trbojevi, uitelj iz Kusonja,
Josip Prajka. Dragutin Pilar, Eranjo Svjetlai, Stjepan Hudi i Stjepan
Sabo svi radnici, Duan Marijan, sudija iz Pakraca, Andrija Somer,
obuarski radnik i Nikola Guberovi seljak. Po nacionalnom sastavu
najvie je bilo Hrvata-radnika, zatim Srba i Maara.

631,

 stvarati grupe i kruoke od naprednih omladinaca i

ena i upoznavati ih sa linijom Partije. Angaovati ih u sakupljanju oruja i municije;
stavljati na ceste eksere .i staklo radi unitavanja
guma na neprijateljskim vozilima. Stavljati pijesak u leaje
eljeznikih vagona itd;
svim sredstvima agitacije i propagande iriti liniju
Partije.
Tako je poelo veliko djelo revolucije u naem kraju. CK
KPH i njegov delegat Pavle Gregori pruali su veliku pomo.
Od toga dana partijske veze sa viim rukovodstvom funkcionisale su^redovno i vrlo dobro.
Brzi je od tada redovno dolazio u na kraj i stalno nas
pomagao. Od njega smo saznali ta rade nai drugovi u Bjelovaru, Virovitici, Daruvaru, Banovoj Jaruzi, Novoj Gradiki,
Novskoj, Slavonskoj Poegi, Slavonskom Brodu itd. Sva ta
mjesta on je manje-vie redovno obilazio, bez obzira na tekoe
i opasnosti.
U na kraj doao je 6. jula 1941. Pero Kin Olgin, ranije
lan Okrunog komiteta KPH Krapina. Kn se odmah sastao
sa Brzim, koji ga je kooptirao u OK KPH Nova Gradika. Kin
je zapisao da mu je Brzi rekao:
Drue Olginu, tu ima mnogo rada. Ve 'je dosta uinjeno, ali sada
je potrebno da se hitno pristupi povezivanju svih partijskih organizacija,
formiranju optinskih komiteta, kao i Kotarskog komiteta Pakrac. Kada
to uinite trebae se probiti na kotar Slavonska Poega i pomoi drugovima. Moramo to prije formirati udarne grupe za razne akcije.

Ve 20. jula 1941. godine odran je pod rukovodstvom

Kina sastanak u Kusonjima na kome je formiran prvi Opinski
komitet KP Dragovi. Sastanku smo prisustvovah: Josip
Prajka, Mane Trbojevi, Milan Prodanovi, Stoj an Ratkovi
i ja. Na tom sastanku primio sam dunost sekretara Opinskog
komiteta. Nekohko dana iza toga formiran je i Opinski komitet Kukunjeva'c i za sekretara izabran uro Milanovi Jure.
Mjesni komitet Pakrac je ve odranije postajao.
Po instrukciji Brzog bio je sazvan, koliko je meni poznato, prvi sastanak pakrakog Kotarskog komiteta 29. jula
1941. godine. Sastanak je odran izmeu Kusonja i pakrake
pilane, u kukuruzima. Na sastanak su bih pozvani sekretari
opinskih komiteta, sekretar Mjesnog komiteta Pakrac i rukovodilac omladine.3 Na mjesto sastanka drugove je dovodio
3 Sastanku smo prisustvovali: Bonifacije Pre, rukovodilac mjesne
partijske organizacije u Pakracu (njega smo svi smatrali za svog partijskog rukovodioca, iako mi nije bila poznata tano njegova partijska
dunost), uro Milanovi, ja i Mirko Petrak, omladinski rukovodilac.

632,

Ivan Ovas, radnik sa pilane. Sastankom je rukovodio Pero Kin

a Bonifacije Pre je izabran za sekretara Kotarskog komiteta:
KPH Pakrac. Kotarska partijska organizacija je uspostavljena
i od tada su sastanci Kotarskog komiteta odravani redovno. Taje bio znaajan korak naprijed.
17. avgusta 1941. odran je pod rukovodstvom Brzog;
sastanak Kotarskog komiteta (bili su prisutni svi lanovi Komiteta) u umi Krndiji iznad pakrake pilane. Na tom sastanku
je, pored ostalog, donesena odluka da se presijeku sve telefonske ice koje vode u Pakrac. To je i uinjeno, ali ne u svim
dogovorenim pravcima. Mladi lan SKOJ-a Mika Grbi bio jeorganizator sjeenja ice u pravcu Pakrac Okuani.
Partijska organizacija za sve ovo vrijeme se naglo irila
i brojano jaala. U pomenutom periodu nekoliko akcija kaoto je,bilo lijepljenje crvenih zvijezda na javnim mjestima, sjeenje telefonskih veza i si. bili su prvi" borbeni signali u naem kraju. Politiki odjek ovih akcija bio je veliki. Broj simpatizera i ljudi koji su traili da se priblie Partiji je rastao.
Poetkom avgusta, koliko se sjeam, uspostavljena je naa veza sa partijskom organizacijom na kotaru Slavonska P o - ,
ega, sa Jovom Milanoviem Crnjom iz sela Slobotine. Sjeam
se da je Crnja bio partijski funkcioner. Veza sa njim je uspostavljena preko njegovog brata Milenka (Kombajna), iana KP
koji je ivio u Kusonjima. Preko pakrake organizacije su nekovrijeme, po instrukcijama Pavia Gregoria, bile prenoene direktive Crnji, slat razni propagandni materijal, okrunice CK
itd., prenoena naa iskustva u stvaranju organizacije i pripremama za ustanak.
Polovinom avgusta dolazi iz Beograda u Brusnik BlagojeGerdijan Balja, metalski radnik, lan KP. On se odmah stavio
na raspolaganje partijskom rukovodstvu. Balja je doao, poreL
ostalog, i kao prethodnica da uspostavi vezu sa partijskom
organizacijom kako bi se lake povratili u na kraj Duan Marijan i Jovan Zec. Veza je bila uspostavljena. Balja je odmah
dobio zadatak da krene prema Buju i Kamenskom sa ciljem
da osniva inicijativne odbore, da objanjava liniju Partije i.
organizuje prikupljanje oruja. Ovaj zadatak je dobro izvrio:
u kratkom roku osnovao je nekoliko desetina inicijativnih odbora u srpskim sehma oko Buja i Kamenskog. Posebno je
vrlo vano to je uspio da uspostavi vezu sa grupom Srba iz:
kamenskog kraja, koja je ivjela poluilegalno. Ve je prvi
susret Balje sa tom grupom bio uspjean. Veina drugova sena prvom sastanku saglasila sa naom borbenom linijom. Veliki dio od njih kasnije su postali istaknuti borci u narodnooslobodilakoj borbi. (Koliko znam nitko od njih nije otiao ui
633,

izdajnike redove.) Ovo podruje je doenije postalo jedno od

.glavnih operativnih osnovica nae borbe i arite ustanka u
Slavoniji. To je na poznati bucko-kamenski kraj, koji je
spadao u najsiromanije dijelove naeg kotara, tipian kraj
seoske sirotinje. Prije okupacije Partija je u nekim selima toga
kraja imala utjecaja. Dobar dio seljaka na izborima nije iao
za velikosrpskim strankama. U tom kraju je aktivno radio jo
prije okupacije, kao vrlo bhzak simpatizer Partije, Mirko Pro-danovi Sever iz Budia. Tu je bio i omladinac Milan Prodanovi Graho, koji je meu prvima primljen u SKOJ. Zahvaljujui radu ove dvojice drugova relativno brzo je, ve u prvim
mjesecima okupacije, stvorena grupa kandidata u selima Veliki Budui, Popovac, Buje itd.
Nekako u isto vrijeme ili neto ranije preko Vlade Lonara, umarskog inenjera, lana KP iz Pakraca i Stanka Gostimira, lugara iz Zaila, Partija je dola u vezu sa jednom drugom
veom grupom Srba koji su takoer ivjeli poluilegalno u okolini Zaila i Boraka. Grupa je imala prilino oruja. Na prvi
-sastanak sa grupom je iao Pero Kin. Politika orijentacija ove
grupe bila je uglavnom slina grupi oko Kamenske. I tu je
Partija ve poshje prvog susreta uspjela da uspostavi povjerenje i skoro svi drugovi iz te grupe kasnije su uli u nae
oruane odrede i junaki se borili. Izuzetak su bili Petar ljivi
i Stojan Dobrojevi koji su izdali ustaama za 10 000 kuna drugove koji su bili na sastanku sa Perom Kinom. Neki od tih
drugova su uhvaeni i kasnije poginuli u ustakim logorima.
(Sjeam se da je ljivi kasnije uhvaen od naih jedinica i
.strijeljan kao izdajnik.) U naem kraju nije ni u predratnoj
-Jugoslaviji bilo etnike tradicije, kako je to bio sluaj u
mekim drugim krajevima. Ne moe se, meutim, rei da nita
nije bilo. Bilo je tu i tamo (npr. u selu Strijeevici kraj Kamenske) pojedinaca ili ak i organizovanih etnika. Za potpunije
razumijevanje stanja meu Srbima ni to nije dovoljno. Mnogo
vei broj Srba od onih koji su se javno izjanjavali za etnike
"bio je monarhistiki ili velikosrpski raspoloen. U nekim dijelovima pakrakog kotara Srbi ive kao kompaktne cjeline i u
relativno velikom broju. Pored toga u Pakracu su postojale
pravoslavne visoke vjerske institucije preko dva stoljea; Velikosrpske pristalice su sa ovim injenicama raunale i na njih
se oslanjale u periodu izmeu dva rata. Sa poetkom NOB-a
razumljivo je to svega toga nije preko noi nestalo. Zbog svih
tih razloga moe se rei da je bilo uslova da bar jedan dio Srba
krene faistikim putem. Drugi dio, opet, bio je politiki neopredijeljen. Treba na kraju i to istai da veliki dio Srba, naroito siromanih seljaka i radnika, nije podravao velikosrpske
monarhofaistike tendencije.
634,

Partija je uspjela da ve na samom poetku oruane

borbe, zahvaljujui svojoj pravilnoj politikoj liniji, otkloni
mogunost da meu Srbima u naem kraju djeluju etniki ih
drugi izdajniki elementi. To je bila velika, za na kraj jedna
od najveih pobjeda. U stvari to je znailo bezbolnije i sa
mnogo manje rtava voditi narodnooslobodilaku borbu. Za
vrijeme cijelog NOB-a u naem kraju nije bilo ni jednog ma
i najmanjeg organizovanog i oruanog etnikog odreda ih
grupe. Moralno-politiko jedinstvo Srba i njihovo povjerenje
u Partiju je brzo i relativno lako ostvareno. To je bila uz lanove Partije, komuniste, osnovna snaga koja je u 1941. i 1942.
godini nosila oruanu borbu u naem kraju.
Na zapadnom dijelu kotara vrlo aktivno je radio Duro
;Milanovi Jure, sekretar Opinskog komiteta Kukunjevac i
lan Kotarskog komiteta Pakrac. Broj lanova Partije i kandidata ^ e i na tom terenu povean. Organizacija je uvrena.
Stvoreni su brojni inicijativni odbori. Sve je to bila dobra priprema da se neto 'kasnije prihvate prve oruane grupe i da se
popunjavaju sa borcima, u prvom redu lanovima Partije i
kandidatima.
U tom dijelu kotara, u selu Bujavici, prije rata je ivio
i vrlo aktivno radio uitelj komunista Pero Prodanovi. Popularni lik toga druga, istinskog narodnog tribuna, bio je dobro
poznat i u narodu i meu komunistima. On je uinio mnogo
na irenju uenja marksizma, na progresivnoj mobihzaciji naroda irenjem naprednih ideja u svom kraju. Naroito se zalagao za jaanje bratstva i jedinstva izmeu Srba iz sela Bujavice i Hrvata iz Brezine. Kroz cijeli NOB ovo je bio jedan od
najljepih primjera to je ta politika donosila. Prodanovi je
imao velikih zasluga za ovo.
Susreui se relativno esto sa Brzim, negdje u avgustu
mi je rekao da je za sekretara OK KPH Nova Gradika doao
ule (Duan ali), kako ree Brzi mlad i energian drug, trebae sa njim uspostaviti to prije vezu. To smo kratko vrijeme
iza toga i uinili. ule mi je priao da je ve ranije imao izvjesne veze preko drugarice Ljube Vrhovac iz' Lipika sa partijskom organizacijom na naem kotaru (sa Bonifacijem Preom). Prvih dana septembra primio sam kratko pismo od Calia u kome trai od nae organizacije da prihvati Maju Komar,
koja je ve bila u ilegalstvu. Maju smo prihvatili u Lipiku, u
kui Ljube Vrhovac i nou doveli u Pakrac kod porodice Pavlovi. Za svega nekoliko dana Maji smo pribavili ispravne
dokumente preko partijske organizacije u Banjoj Luci. Ovaj
zadatak je vrlo uspjeno izvrila Dana Lonar, lan KP (kasnije
poginula u logoru). Maja je bila propisno prijavljena ustakim vlastima kao sluavka kod porodice Podunavac. U toj kui
635,

su dosta esto odravani partijski sastanci, sastanci SKOJ-a..

a i neke druge veze su ile preko te porodice. Poslije nekoliko:
dana Majinog boravka u kui porodice Podunavac, Maju je
zvao ustaki nadredar Gri i traio da za njih radi. Naroitoga je interesovalo zato neki mlai ljudi dolaze u tu kuu. Partijsko rukovodstvo se sloilo da Maja radi. Taj rad je smanjio sumnje ustaa i pomogao da se nai drugovi sigurnije sastaju u toj kui.
U septembru dolaze u na kraj iz Beograda Duan Marijan Zuco i Jovan Zec Jole, obojica komunisti. Prihvatili smo ih
i sklonih u Brusniku i snabdjeli orujem iz naeg skromnog,
skladita u kome je bilo dve vojnike i nekoliko lovakih puaka, 3 bombe i 3 pitolja. Skladite se nalazilo-na Misiru,
kraj Brusnika, ,u jednom stogu sijena. Skladitar je bio MioUzur. Zuco i Jele su stigli- legahio autobusom preko Okuana
i izali iz autobusa u Bijeloj Stijeni. Za dolazak ove dvojicedrugova brzo je saznao itav kraj, pa i ustae. Poto smo ih naoruali, oni su postali prvi naoruam partizani u naem kraju.
Njihov dolazak je i politiki mnogo znaio. Svuda se govorilo,
da su doh da diu ustanak, to je na kraju i bilo tano.
POINJE ORUANA BORBA

12. oktobra 1941. odran je u selu Prekopakri (u Savievoj

tali)_sastanak Kotarskog komiteta, kojem je prisustvovao i Duan Cali4. U izvetaju je reeno da imamo 75 lanova Partije,
veliki broj lanova SKOJ-a i kandidata. Bilo je oigledno da je
Partija-ojaala, organizaciono se sredila i da djeluje skoro u
svakom selu kotara. Bio je to veliki uspjeh. No, dotle jo nije
bilo oruanih akcija. Tada je dogovoreno da odmah uputimo
nae oruane borce, njih dvojicu, na teren Okuana gdje e se
izvriti oruani napad na opinu Raji, to je i uinjeno nou
16. oktobra. U toj akciji je uestvovalo 6 partizana. To je .bila
prva oruana akcija u kojoj su uestvovali partizani iz pakrakog kraja.
Odluku o prelasku na oruane akcije su prihvatili svi lanovi komiteta. Svaki od nas je osjeao da je vrijeme vie nego-sazrelo.- Na tom sam sastanku primio dunost sekretara Kotarskog komiteta KPH Pakrac.
Prema usvojenoj odluci trebalo je da partizani, poslije
akcije na Raji, dou u Brusnik, to su i uinili. Kada su se
drugovi vratili u Brusnik njima su se pridruili Mane Trboje4 Na sastanku smo uestvovali: Bonifaeije Pre, Buro Milanovi;.
Vojin Maleti Boa (iz Bujavice), Mirko Petrak i ja.

636,

vi, Franjo Degel aka i neki drugi. aka je prvi Hrvat iz

Pakraca koji je uzeo oruje u ruke. Kada je dobio poziv za
domobranstvo, kao lan Partije traio je direktivu kako da postupi. Reeno mu je: umjesto domobranstva u partizane, to
je on odmah, i uinio.
Tako je i u ovom kraju poeo oruani ustanak istina,
moda neto kasnije nego to su to dozvoljavah objektivni
uslovi. U mnogim drugim krajevima nae zemlje NOB, se ve
rasplamsavao, no bilo je krajeva gdje u to vrijeme oruana
borba jo i nije poela. Imajui ojaanu partijsku organizaciju,
mnoge simpatizere i rodoljube organizovane u brojnim inicijativnim oslobodilakim odborima, mi smo vjerovatno i ranije
mogh da ponemo sa oruanim akcijama. No, bez obzira na to
mislim da nisu postojali u itavoj 1941. godini uslovi za masovni ustanak u pakrakom kraju. A ipak je injenica da NOB
u naem kraju (kao i u cijeloj Slavoniji) nije imao padova i
osjeka. Zapravo, od samog poetka bio je u stalnom usponu.
Mi nismo znali ni za kakove druge krize osim za krizu koju
namee, po svojoj prirodi, jedna oruana revolucija. Broj naih
boraca i simpatizera nije se ni jednog asa smanjivao, naprotiv,
stalno i bez zastoja je rastao zahvaljujui organizovanom radu
Partije.
Koncem novembra je dola iz Trokuta vea grupa partizana. Grupom je rukovodio kao politiki rukovodilac Rade
Pavlovi Stric, a vojni rukovodilac je bio Jakob Fijan Druica.
Odred se zvao Matija Gubec i bio je sastavljen mahom od
Hrvata. U toj grupi su bili, izmeu ostalih, Pero Car Zvrk, Nikola Miljani Ratar, Gabrijel Vidovi Buco i prva drugarica
partizan u tom odredu Ljubica Orlobabi. Meu njima su bili
jedan eh, jedan Slovak, jedan Maar i etiri Srba.'
Brusnik je bilo selo nastanjeno samo Srbima. II dogovoru
sa partijskom organizacijom u selu odlueno je da partizani
preko seoskog kneza sakupe cijelo selo i odre javni miting.
Hrvati komunisti govorili su Srbima o potrebi ustanka, o Partiji i njezinim ciljevima, o bratstvu i jedinstvu. To je bio prvi
miting takove vrste u naem kraju. Ve drugi dan sva su
okolna sela (Kraguj, Lipovac, Kusonje, umetlica) saznala za
miting. Govorilo se po selima, i u Pakracu, da je bilo vie stotina partizana, da su preli preko Save iz Bosne i odrali vrlo
dobre govore. Shjedei dan poshje mitinga Ana Bosanac (Trivunova) mi je govorila da je Brusnik noas imao slubu bez
popa (miting je bio odran kod brusnikog zvonika). Uz pomo
partijskih organizacija u selima i kotarskog rukovodstva grupa
se prebacila u Sira i izvrila napad na tamonji kamenolom.
Za ovu akciju su mobilizirani komunisti, lanovi Partije i
637,

SKOJ-a sa terena njih oko 25 (iz Brusnika, Kusonja i Grahovljana) radi noenja, eksploziva zaphjenjenog u kamenolomu.
11. novembra doli su u na kraj panski borci Vicko
Anti Pepe i iro Dropuli Joa. Njih je uputio CK KP Hrvatske. Njihov dolazak je bio znaajna pomo.
13. decembra 1941. nai borci su uhapsili Nikolu Kovaevia i Nikolu Mlinara iz Brusnika i strijeljali ih kao ustakedounike. Partizanima preruenim u ustaka odijela oni su is' kreno priznali svoj izdajniki posao. To je. bila prva kazna \x
naem kraju za koju se nairoko munjevito saznalo. Od toga
dana kretanje po Brusniku i danju i nou bilo je slobodno, to
je bila naa prva slobodna teritorija, ili kako smo je zvali republika u kojoj je obrazovan prvi javni organ narodne vlasti
u Slavoniji. Prestala je da funkcionie ustaka vlast. Seoski
knez vie nije odravao nikakve veze sa ustakim vlastima, niti
izvravao njihova nareenja. Rodila se prva naa organizirana
vlast. Predsjednik i lanovi narodnooslobodilakog odbora poeli su da djeluju kao vlast. Cijelo selo je izvravalo uputstva
i direktive odbora.
' Tokom novembra bilo je vie drugih akcija, kao ienje
Psunja od ustakih lugara, oduzimanje ita od ustaa, borba
sa ustaama na Dugoj Poljani, napad na opinu Gaj, napad na
andarmerijsku stanicu Kamensko itd. Akcije su zahvatale skoro itav pakraki kotar. U svima njima partijska organizacija
na terenu je pruala pomo i podrku, a u nekima direktno uestvovala i rukovodila.
U Pakracu i drugim mjestima Partija je organizovala slanje partizanima sanitetskog materijala, hrane, odjee, municije,
organizovala obavjetajnu slubu. Partija je prihvatala ilegalce
koji su dolazili na na teren, vrila mobilizaciju novih boraca
i slala ih u partizane. To je bila svestrana briga i na frontu
i u pozadini noenje ustanka.
Organizaciono-pohtiki i propagandni rad na terenu propraen je oruanim akcijama, koje su poele u oktobru, i iz
osnova je izmijenio politiko stanje na kotaru. Veliki dio srpskih
masa bio je spreman na borbu. Sve vei broj Hrvata se poeo
ograivati od ustaa. Ve tada je definitivno zaustavljen porast
pohtikog utjecaja ustaa, koji su se mogli odrati na vlasti
samo zavodei sve veu strahovladu.
13. decembra 1941. godine u Brusnik su doh andarmi
da- uhapse Vasu Vujanovia, sekretara mjesne partijske organizacije i mene. Obojica smo uspjeli pobjei. Preli smo u ilogalstvo do tada smo radili polulegalno. Poto sam uao u OK
KPH Nova Gradika, dunost sekretara Kotarskog komiteta
Pakrac preuzeo je ponovo Bonifacije Pre.
638,

Po odluci Brzog i OK 23. decembra 1941. u Brusniku je

odrano prvo vojno-politiko savjetovanje. Tada su se prvi put.
sastali vojni i politiki rukovodioci sa Psunja i Papuka. Savjefovanjem je rukovodio Pavle Gregori. Najvanija odluka savjetovanja je bila odluka o stvaranju jedinstvenog taba (bataljona). Od toga dana je stalno postajalo jedinstveno slavonsko
vojno-politiko rukovodstvo. Veza sa etama na Psunju, Papuku i Moslavini od tada je redovno funkcionirala. tab bataljona je u prvo vrijeme boravio u umi iznad Brusnika i odatlerukovodio vojnim akcijama. Prvi komandant bataljona bio jeCiro Drupuli Joa, a politkomesar Pavle Gregori Brzi. O
ovome je Brzi podneo izvjetaj CK KPH, u kome je izmeu
ostalog rekao: Odrao sam 23. decembra konferenciju s komandirima i komesarima odreda i odjeljenja, te smo formirali
tab za Slavoniju koji su uli dva panjolca i ja kao komesar .
26. decembra 1941. godine zajedno sa Duanom aliem,.
sekretarom OK Nova Gradika, otiao sam po partijskom zadatku preko Grahovljana i Dereze na kotar Daruvar.
Bogdan CRNOBRNJA,

ELJEZNIARI PREBACUJU U PARTIZANE

o dmah po okupaciji zemlje partijska organizacija u Zagrebu

formirala je odbore, pododbore i grupe koji su imali zadatak
da prebacuju ilegalce i materijal u partizane. Ovim zadatkom,
kojem je Partija poklanjala posebnu panju, bili su ispred
CK zadueni Anka Berus i Antun Biber Tehek. Oni su davali
zadatke, vodili brigu o radu odbora i rukovodili prebacivanjem.
Tehek je, istovremeno, rukovodio Centralnim odborom. Ve
tokom 1941. godine uspostavljena je veza sa vie mjesta na
osloboenoj teritoriji u Hrvatskoj. Svakodnevno su stvarani
sve novi i novi kanali kojima su prebacivani borci u partizanske odrede. Meu mnogobrojnim aktivistima koji su radili
na ovom zadatku bilo je i aktivista zagrebakog eljezniko-.;
vora.
Pojedine partijske organizacije, samoinicijativno su uspostavljale vezu sa osloboenom teritorij om, a to su inili i aktivisti. Tako je Milenka Krist, slubenica, aktivista NOP-a,
odlazei iz Zagreba na Baniju, u avgustu 1941. uspostavila
vezu sa osloboenom teritorij om preko Duana Dukia, lana
'Kotarskog komiteta KP za Hrvatsku Kostajnicu. Po- dolasku
u Zagreb Milenka je, preko svoga druga Duana, elektriara
eljeznike radionice i kandidata Partije^ obavijestila partijsku
organizaciju Drugog odjeljenja eljeznike radionice o uspostavljenoj veza. eljeznika partijska organizacija odmah je
poela koristiti ovu vezu, prebacujui ilegalce i materijal na
osloboenu teritoriju. Poslije kraeg vremena eljezniki partijski komitet je zakljuio da formira grupu za prebacivanje
u partizane. Grupa je formirana krajem avgusta 1941. Za rukovodioca grupe odreen je sa Savskog kolodvora Koraec
Brzi, a u rukovodstvu grupe nalazili su se jo Josip Radoevi
sa Glavnog kolodvora i autor ovog napisa iz eljeznike radi640,

onice. Grupa je bila "neposredno povezana sa Centralnim

odborom za prebacivanje. Pored Banije grupa eljezniara je
za kratko vrijeme uspostavila vezu sa Kordunom i Gorskim
kotarom. Od tada su eljezniari kroz vie kanala prebacivali
borce i materijal za NOP.
Poetkom oktobra 1941. godine formirane su i dvije podgrupe: jedna u eljeznikoj radionici i jedna na Glavnom kolodvoru sa kojima su rukovodili lanovi grpa. Rukovodio sam
podgrupom u eljeznikoj radionici zajedno sa Slavkom Glavatim, tokarom i kandidatom Partije i Duanom Kristom ehom.
Grupa i podgrupe imale su po 3 do 5 lanova i po potrebi su
se popunjavale novim aktivistima, jer su pojedini lanovi padah u zatvor ili su odlazili u partizane. lanovi grupa imali
su na vezi po nekoliko aktivista sa kojima su radili. U 1941.
godini najaktivniji meu njima bili su stariji Heski, ljeva i
lan Partije i Ahmet Kapetanovi, elektriar i simpatizer
NOP-a.
Da bi mogle izvravati u potpunosti svoje zadatke, grupe
su morale obaviti i niz pripremnih radnji. Nabavljana su razna
dokumenta, eljezniarske i druge uniforme, prevozna sredstva,
eljezniarske tane, fenjeri. .. lanovi grupe prikupljali su
podatke o osoblju koje je pratilo vozove i manevrisalo vagonima po stanicama gdje su se iskrcavah ilegalci. Po stanicama
koje su bile pogodne za prebacivanje vrene su posebne sabotae na eljeznikim vagama, jer su se jedina kola za opravku
vaga nalazila u Zagrebu i bila u rukama grupe za prebacivanje.
Na traenje eljeznikih stanica da se upute specijalna kola za
opravku vaga, iz Zagreba su slata kola, odvozei pri tom i ilegalce u partizane.
Za svaki dobiveni zadatak lan grupe i vodi stvarah su
detaljan plan. Stalnu vezu sa grupom odravao je Stjepan Debeljak B, sekretar eljeznikog komiteta KP (bio je u rangu
Rejonskog komiteta), koji je redovno dolazio na sastanak grupe,
pruao pomo i davao odreene zadatke.
Izvravajui partijske zadatke, kao lan grupe za prebacivanje (bio sam i lan eljeznikog komiteta KP), nekoliko
puta sam, kao vodi, iao iz Zagreba na osloboenu teritoriju.
Krajem avgusta 1941. odmah po formiranju grupe, iao
sam na osloboenu teritoriju Banije sa zadatkom da uvrstim
i proirim postojeu vezu. II prvoj polovini septembra dobio
sam zadatak da iz Zagreba prebacim na Baniju Voju Hohtetera i Julika. Snabdeveni dokumentima, koje je nabavio inenjer Segvi, zamjenik efa drugog odjeljenja eljeznike radionice, nas trojica smo u eljeznikim uniformama po danu uli
u voz na Glavnom kolodvoru. Tako smo, bez ikakvih smetnji
stigli u Blinjski Kut. Izali smo sa jo nekoliko putnika, koji
41 Ustanak 1941.

641

su se odmah razili. Na stanici se nalazila domobranska straa

sa nekoliko ustaa. Bilo je rano da poemo na vezus no zbog
prisutnih domobrana i ustaa koji su nas sumnjiavo promatrah krenuh smo laganim koracima kroz selo. Zaustavili smo
se kod jedne vee zgrade, ispred koje su stajala dvojica postarijih ljudi, porazgovarali smo s njima i,upitali da li se kod
njih moe dobiti rakije, nakon ega su nas pozvah u kuu.
Tu smo ostali do prvog sumraka, a zatim smo poli na vezu
do kue Miloa Kevdije i njegove drugarice Brankice, sestre
Antura Turkulina, organizacionog sekretara Okrunog komiteta
KP za Baniju. Nakon veere krenuli smo sa vodiem u Veliku
Gradusu. Poshje duljeg pjeaenja stigli smo u selo gdje smo
nali Artura Turkulina, Vladu Mutaka i mnoge druge drugove.
Prvi put sam tada vidio naoruane partizane, u uniformi, sa
trorogim kapama i petokrakim zvijezdama. Odsjeli smo u kui
Duana DuMa. Dugo smo te veeri razgovarali: o borbama
koje su partizani vodili i uspjsima koje su postizah, o radu
komunista na eljeznici i u Zagrebu. Sutradan rano ujutro
vodi me je odveo na eljezniku stanicu Brani odakle sam
otputovao u Zagreb.
Po povratku sa Banije pozvao me je Debeljak.
Treba da ide na Kordun u selo Bovi, kod Vrginmosta, da uspostavi vezu sa korunakim partizanima.
A kada u poi?
Za dva-tri dana.
Znao sam da je drugarica Ahmeta Kapetanovia sa Banije
i da ima rodbinu na Kordunu, pa sam sutradan, za vrijeme rada
u radionici, upitao Ahmeta da li bi njegova drugarica Danica
mogla da poe na Kordun.
Ako treba moe.
Izvjestio sam o tome i Bila, koji se sloio s mojim predlogom.
Iza toga smo o putu govorili i sa Danicom, koja je i inae
radila za NOP. Sporazumjeli smo se o putu u Vrginmost. Sutradan sam primio potu i snabdio se dokumentima. U radionici
se nisam odjavljivao, niti traio odsustvo, a sa Ahmetom sam
se dogovorio da uzme moj broj sa porte i da ga odnese u odjeljenje kako bi izgledalo kao da sam bio na radu. Sa velikim
zakanjenjem stigli smo predveer u Vrginmost. Neprimijeeni,
izali smo i produili do Bovia, gdje smo uspostavili vezu, a
po izvrenom zadatku, rano ujutro, krenuli smo natrag sa neto
ivenih namirnica. Bez potekoa doh smo na eljezniku
stanicu u Vrginmost. Od domobrana i mjetana saznah smo
da voz ne ide, jer je pruga poruena. Odluili smo se da krenemo pjeke za Vojni. Meutim, im smo izali iz mjesta
642,

naili smo na strau koja nas je legitimisala i pretresla stvari,

ali nam nije dozvolila da produljimo svojim putem,
Neemo vas pustiti da idete; ekajte ovdje pa ete krenuti sa kolonom koju emo sprovesti do Karlovca.
Nakon nekoliko asova ukrcani smo u kamion i tako krenuli u koloni sa domobranima i ustaama. Vozili sm se skoro
cijeli dan do Karlovca, jer je kolona na vie mjesta zastajala.
Iz Karlovca produili smo u Zagreb.
Poetkom oktobra 1941. godine izvrena je sabotaa na
eljeznikoj vagi u Sunji. eljeznika stanica je traila da se
to prije upute kola za opravku vaga iz Zagreba. O traenju
kola 11a vrijeme je bio obavijeten Koroec. Iako je bio na
slubi, uspio je da obavijesti ilegalce da se pripreme za odlazak.
Uz pomo manevarskog osoblja, kola su postavljena na pogodno
mjesto. Preko mlaeg Heskija, stolara iz radionice i-lana KPJ,
koji se sluajno naao na eljeznikoj stanici, Koroec me je
obavijestio da odmah doem do njega. Uzeo sam bolesniku
listu, otiao na kolodvor i naao Koroca, od koga sam dobio
zadatak da prebacim tri ilegalca na Baniju. Isto prije podne
vozio sam se prema Sunji, gdje je voz, zbog zakanjenja, stigao
tek predvee. Kada je voz -stao na stanici, ne ekajui da se
kola prebace haf drugo mjesto, izali smo iz vagona "i lagano
krenuli ka izlazu, izali iz Sunje i produili prema selu Drljai.
No, nismo se udaljili ni 200 metara, kad iza jedne okuke nabasasmo na ustaku patrolu.
Kuda idete? upitao nas je jedan ustaa.
Do prvih kua da kupimo namirnice, odgovorismo
nekako istovremeno.
Izgleda da je ovaj odgovor, kao i objanjenje da smo iz
Zagreba, bilo ustaama dovoljno da nas ostave da idemo svojim
putem. Tako je zadatak bio izvren ilegalci su prebaeni.
Nekako u isto ovo vrijeme poetkom oktobra i Duan Krist
je, po zadatku koji je primio od Koroca, prebacio dvojicu ilegalaca u partizane preko Sunje i sela Drljae u Veliku
Gradinu.
U istom mjesecu trebalo je da kao vodi prebacim jo jednu grupu ilegalaca, ali sam zbog nekog nesporazuma zakasnio.
Doao sam na kolodvor sa kolerom u kojem je bilo pitolja,
neto municije i sanitetskog materijala, ali je voz ve otiao.
Na kolodvoru sam naiao na Anku Berus i Antuna Bibera.
Zato si zakasnio? upitah su me.
Nervozno sam im odgovorio da Idem prvim vozom za
njima.
Ne mora. S grupom je otiao Duan Krist.
Moram, jer nosim neku potu.
41

643

Ostao sani da ekam drugi voz. Kada sam stigao u Blinjski Kut, ve je bio davno pao mrak. Izaao sam iz voza i poao
na vezu. Selo je bilo pusto i tiho.
Stoj! iznenadio me je reski glas.
Zastao mi je dah. Ipak, brzo sam pripremio dokumenta.
Ruke uvis!
Iako je bilo hladno, preznojavao sam se dok me je jedan
ustaa pretraivao, a druga dvojica drala su uperene puke.
Okud ovdje? upita me ustaa nakon pretresa.
Doao sam da kupim ivene namirnice.
Odakle si?
. Iz Bosne, a radim u Zagrebu.
Sta ima u koferu?
Narande.
. Dok je otvarao kofer.i prebirao po narandama koje su
bile sloene iznad oruja i materijala oekivao sam najgore.
Kuda nosi narande? pitao me je dalje ustaa,
drei u ruci dvije-tri narande.
Da ih zamijenim za namirnice.
Pusti ga, na je, Bosanac i eljezniar, poao je po
namirnice dobacio je drugi ustaa.
Vratie mi legitimaciju uz napomenu da vie ovuda ne
idem nou. Zatim produie prema kolodvoru a ja sam jo
nekoliko trenutaka nepomino gledao za njima, jer nisam vjerovao da se sve tako dobro zavrilo. Zatim sam uurbano krenuo ka kui Miloa Kevdije. Tu sam dobio objanjenje da je
grupa iz Zagreba sretno stigla i ve davno otila prema slobodnoj teritoriji. Zamolio sam da mi nau vodia da krenem
za njima.
Ubrzo je stigao i vodi. Poli smo za Staro Selo, gdje
smo nali grupu koju je trebalo prebaciti. (U grupi je bila i
Maca Gaeti). Opet sam jednu no proveo sa partizanima i
razgovarao sa Uroem Kruniem, sekretarom Kotarskog komiteta KPH Petrinja, studentom, pozadinskim radnikom i drugim borcima.
Krajem oktobra 1941. jedna grupa ilegalaca prebaena je
u blombiranom vagonu koji je prikljuen kolima za opravku
vaga koja su ila za Sunju, navodno radi opravke. Odreen sam
za sprovodnika vagona. Oba vagona na vrijeme su postavljena
na Glavnom kolodvoru, ilegalci su se nesmetano ukrcali, a vagon smoi Koroec i ja zaplombirali (poto smo provjerili da li
su svi ilegalci stigli). Iza toga vagoni su prikljueni na putniki
voz, koji je iao prema Bosanskom Novom, a ja sam sjeo meu
ostale putnike. Voz je mnogo kasnio kao i obino u NDH,
pa je, poto je stigao u Sunju oko 9 sati prije podne bilo prilino
teko da slijepi putnici neprimjetno napuste vagon. Zato
644,

sam molio manevarsko osoblje da vagone prebace na slijepi

kolos jek, prema eljeznikoj stanici Brani. "Voa manevra na
to nije pristao, ali ih je ostavio u suprotnom pravcu ria slijepom kolosjeku, mjestu koje nije najbolje odgovaralo za izlaz.
No, nita se vie nije moglo uiniti. Priao sam vagonu, skinuo
plombu, otvorio vrata i obavijestio drugove gdje se nalaze, kako
da izau i gdje da krenu. Trebalo je da se izvlae jedan po
jedan, pored stanine zgrade ispred koje je etkalo i riekoliko
ustaa. Ipak, sve se dobro svrilo. Idui na potrebnom odstojanju jedan za drugim, ilegalci su po kolosjecima krenuli prema
selu Drljai. Svi su, osim jedne drugarice, imali eljezniarske
kape na glavama, pa prolazei pored eljeznikog osoblja, pojedinci su se pozdravljali, a neki bi izmijenili i po koju rije.
(U ovoj grupi su se nalazili i Anka Butorac i Ivan ibi.)

Poto sam ilegalce predao vezi, vratio sam se i otiao do

efa stanice.
Gospodine efe, javljeno je da je banda izvrila
neku diverziju pa smo radi toga stigli iz Zagreba kolima za
opravku. Meutim, od vaih slubenika dobio sam obavjetenje
da nema nita za opravku. Obavijestio sam radionicu da ne
alju druge radnike ovamo. Do vas sam doao da vas zamolim
da se kola to prije prebace u Zagreb.
ef stanice, nita ne ispitujui, dao je nalog" za prometnika da se vagoni odmah otpreme za Zagreb. Prvim vozom,
nepun sat iza toga, vagoni su ih ka Zagrebu.
Uskoro sam opet sprovodio 4 ilegalca u partizane, s kojima me je na kolodvoru povezao Koroec. Putovah smo u; vagonu zajedno s nekim ustaama, koje su. pile i pjevale. Pridruili smo im se, jer smo tako bili najmanje sumnjivi.- Do Sunje
ustae su bile pijane. Kad je voz stao pjevajui i galamei
izale su iz voza, ostavljajui svoje stvari, meu ostalim i pitolj sa opasaem. Izlazei iz vagona obazrivo smo uzeli ostavljenu vojniku opremu i pitolj. Sa eljeznikim kapama na
glavama i ovaj put smo krenuli prema selu Drljai. Kada smo
ve mislili da smo van svake opasnosti,- u neposrednoj blizini
sela, ugledali smo kolonu naoruanih vojnika. Pokuah smo
da je izbjegnemo i potrali smo niz jednu padinu, a Vojnici su
otvorili vatru i pucajui poli za nama. Bjeei od potjere nali
smo se na nepoznatom terenu. Lutajui zauli smo lave pasa,
a zatim ugledali i usamljenu kuu. Zakucao sam ria prozor i
od domaina doznao da smo u selu Svinjici. Rekao sam mu da
smo poli u Veliku Gradusu, do Duana Dukia.
Kada je uo da pitam za Dukia i dok se uvjerio da zaista
elimo u partizane, domain nas je odveo do kue jednog od-,
brnika. Kod ovoga smo prenoih. Rano ujutro doh su vodii
645,

od kojih ,je jedan odveo ilegalce u Veliku Gradus, a drugi

mene do elj eznike stanice Brani.
Istog dana na Kolodvoru me je saekao Koroec i prenio
mi zadatak da sutra moram prebaciti jo dvojicu drugova.
im smo se rastali otiao sam do kue Ahmeta Kapetanovia, rekao mu da opet idem na put i da me sutra pokrije
na radu.
.
: Sutradan oko podne bio sam na kolodvoru. Pred kompozicijom sam naao Koroca sa dvojicom ilegalaca u eljeznakim
uniformama. Sjeli smo u voz i bez zakanjenja stigli U Caprag,
gdje je voz stao. Nakon dugog ekanja saznali smo da je napadnut jedan voz u blizini Blinjskog Kuta, pa je saobraaj
obustavljen. Prolo je nekoliko sati, neki putnici vraali su se
u Sisak. Spustila se i no. U to se pojavie neki orunici i zatraie naim isprave. Iako su legitimacije bile ispravne, odveli
su nas u jednu sohu u staninoj zgradi i tu su nas zadrali
cijelu no pritvorene. Na sreu nisu nas sasluavali niti pretresali stvari; (imali smo kod sebe pitolje). Pustili u nas oko
7 asova ujutro. Sjeli smo na voz i stigli u Blinjski Kut, gdje
je dvojicu eljezniara prihvatio Milo Kevdija i u toku
noi prebacio ' u partizane.
U novembru 1941. na Glavnom kolodvoru, Koroec je
povezao Duana Krista sa trojicom ilegalaca koje je trebalo
prebaciti na osloboenu teritoriju. Zbog toga to je putniki
voz iao polako, jer se vozilo obazrivo zbog mogueg miniranja
pruge, stigli su tek predvee u Blinjski Kut. Sa stanice su produili. u selo, gdje su se zadrali raspitujui se za ivotne namirnice, poto nisu smjeh da pou na vezu prije pada mraka.
Ovo zadravanje bilo je veoma opasno, iako su svi imali
eljeznike, dokumente, jer su po selu kretale naoruane domae ustae: Kad je pa mrak oprezno su uh u kuu Miloa
Kevdije. Iste veeri kurir je prebacio trojicu ilegalaca na
osloboenu teritoriju, a Duan se sutradan, sa skrivenim eljeznikim kapama (koje su nosili ilegalci) i ivenim namirnicama vratio u Zagreb.
Jednog dana u drugoj polovini novembra 1941. Josip
Hrelja, tokar iz radionice, dajui redovnu pomo, rekao mi je:
Crni, moj sin Ignjat dobio je poziv da se javi u domobrane. Ne elim da slui Poglavnika. Htio bih da ide u partizane, a poziv moe iskoristiti tako da se misli da je otiao
u domobrane.
Kada se mora javiti u vojsku?
Za: etiri dana.
Neka bude spreman u subotu za put.
Istog: dana trebalo je prebaciti jo dvojicu drugova u
partizane. Meutim, na vrijeme je stigao jedino Ignjat Rei ja.
646,

Uz pomo Slavka Glavatog i Ahmeta Kapetanovia strpali smo

u vagon pet kofera raznog materijala. Sjeli smo u kupe nasuprot koferima.
Kad je voz stao u Velikoj Gorici, ulo je nekoliko pijanih
ustaa koji su stali da vrijeaju i maltretiraju putnike, da sve
redom legitimiu, pa su se okomili i na nas viui da smo
eljeznika banda. Poto je prijetila opasnost da e nas skinuti s voza i uhapsiti obratili smo se za pomo jednom ustakom natporuniku koji se nalazio u vozu, ubijedivi ga da
smo poli na slubu. Tek na njegovu intervenciju ove pijane
ustae pustile su nas da produljimo vonju.
Izali smo u Blinjskom Kutu, poto smo iznijeli kofere.
Svi su putnici ve otili sa stanice, a ja sam pogledom traio
kola koja su imala da nas prebace sa stvarima do Starog Sela.
No, ispred stanice stajala su samo jedna kola, iji koija nije
imao ugovoreni znak za raspoznavanje. Ipak sam mu priao i
oslovio ga:
Gdje je Duan?
Kod kue.
A ta drugo? ljutito sam ga zapitao.
Kandija o lijevom ramenu.
Pa zato je onda dri meu koljenima?
Shjeui ramenima koija nita nije odgovorio. Ipak, bio
sam zadovoljan to je doao. Strpali smo kofer u kola i poli
za njima, a kada smo izali iz sela sjeli smo u njih i nakon
dulje vonje stigh u Staro Selo.
Kola mesne radionice, spremna za prebacivanje ilegalaca,
bila su jednog dana u decembru 1941. postavljena na Glavni
kolodvor. Za vodia je odreen Duan Krist eho. sumrak
u kola je ulo osam ilegalaca. Sa Korocem, koji je bio deurni
inovnik na stanici, Krist je doao do kola i stavio plombu na
njih. Kola su u toku noi prikopana na teretni voz. Sa nalogom, Duan je sjeo u slubeni vagon za Sunju. Na nekoliko
usputnih stanica voz se zadravao podue. U Capragu stajao
je vie od dva sata. Za to vrijeme Krist je prilazio zaplombiranim kolima i kontrohsao da li je sve u redu. Po dolasku u
Sunju, kola su ostavljena na sporedni kolosjek, na pogodno
mjesto za izlazak. Iako je bio dan, gotovo niko nije bio u blizini vagona, osim poneki eljezniar, pa su ilegalci, jedan za
drugim, bez smetnje izali i cijela grupa je stigla na vezu u
selo Drljau. Zadatak vodia Krist je vrio sve do poetka 1943.
godine, kada je i sam otiao u partizane.
I Milenka Krist, dvadesetogodinja inovnica (Duanova
drugarica), bila je vrlo aktivna u radu za NOP. Vie puta je
kao kurir ili vodi putovala iz Zagreba na osloboenu teritoriju
Banije, Gorskog kotara i Korduna, pri emu je ispoljila rijetku
647,

smijelost i snalaljivost. Ona je tokom 1941. godine nekoliko

puta kao kurir ila iz Zagreba na Baniju, vodei ilegalce, nosei potu i razni materijal. 'To je inila sve do polovine 1943.
godine, kada su je ustae otkrile, uhapsile i nakon muenja u
zatvoru prebacile u Jasenovac, odakle se vie nije vratila.
Krajem 1941. godine dobio sam zadatak da odnesem potu
na osloboenu teritoriju Banije i organizujem da se iz Zagreba
prebaci Vlado Popovi, lan CK KPH.
U to vrijeme stanovao sam u namjetenoj sobi sa bratom
i sestrom, jo djecom. Zajedniki smo vodili nae malo kuanstvo. Znah su da radim za NOP i pomagali mi. Sestra je, na
primjer, esto straarila kada smo odravali sastanke i prenosila obavjetenja. Brat neto stariji, skrivao je i rasturao
ilegalni materijal, nosio na odreena mjesta novac, oruje i
potu. Kad sam odlazio na ovaj zadatak nekako sam se tee
rastao od njih. no obino. I oni kao da su primijetili moj nemir,
pa su me stali odgovarati da ne idem. Nastojao sam da ih
smirim, istovremeno mislei to e se njima dogoditi ako me
uhvate i tko e se za njih brinuti. No, za takve misli i brigi;
nije bilo vremena trebalo je poi na zadatak, a na porodicu
se nije smjelo mishti. Malo sam ih smirio govorei im da ne
plau, jer bi mogli uti susjedi, pa e doi da vide to je, a
onda bismo svi stradah. Ovo ih je malo umirilo.
Nosio sam potu za Okruni komitet KP Banije, koju mi
je predao Stjepan Debeljak Bil. U koferu sam nosio tri vojnodravna pitolja i neto pitoljske i puane municije. Preko
oruja u kofer sam paljivo naslagao kupljene narande. No,
poto sam u dotadanjim putovanjima uvijek sretno prolazio
poeo sam da zaboravljam na potreban oprez. Tako mi je sada
palo na pamet da, na svoju ruku i bez znanja drugova, ponesem
i kratki etniki karabin koji sam uzeo iz stana jedinog ustakog natporunika. Stavio sam ga ispod zimskog kaputa, vo
zavi ga uz tijelo kanapom. Tek u putu od kue do kolodvora
osjetio sam da karabin nije lako nositi na ovaj nain i da
neu moi da sjedim u vozu. No, ipak sam vrsto odluio da
ga odnesem po svaku cijenu.
Sa mnom je poao i omladinac skojevac, Ferid Lukaevi, obuarski radnik iz Zagreba. Za odlazak u partizane
dobro se pripremio: nabavio je pitolj, saio planinarsko odijelo i ponio sve ostalo to mu je bilo potrebno. Povjerio sam
mu da sam ponio i karabin.
Kakvu to glupost ini? upita me iznenaeno.
U kupeu nismo mogh sjedeti. Zato smo cijelo vrijeme
stajali kod prozora i tiho razgovarah. Kroz voz u prolazile
razne uniformisane patrole, pa su i nas legitimisale. Naa
putna eljeznika dokumenta bili su ispravna.
648,

Voz je uao u stanicu Krajiki Brani, nedaleko od Sunje.

inilo mi se da je najgore prebroeno i da e zadatak biti
izvren. No, tek to smo sa koferima u ruci sili iz vagona,,
nali smo se pred uperenim pukama ustaa i domobrana.
Ruke uvis, majku vam komunistiku! po vikao je:
jedan ustaa. ^
Podigli smo ruke. Prioe dvojica ustaa, vre pretres,,
kod mene naoe puku, kod Ferida pitolj, a u koferu pitolje
i municiju. Naoigled mnogobrojnih putnika poee nas nemilice tui, sve do straare koja se nalazila nedaleko. Ustae je
vodio Safet Rei iz Bosanske Kostajnice, ozloglaen i poznat.
kao krvnik.
Dakle, provala. Tano ustaama u ruke. Ah ko? To mi je
bila prva misao. (Tek mnogo kasnije doznalo se da je provalu
izvrio eljezniki inovnik, Jernej Jordan uti. Bio je u odboru za prebacivanje u partizane, ali istovremeno i njemaki,
agent. Otkriven je tek 1943. u Zagrebu.) Poshje zlostavljanja po zatvorima Sunje, Siska i Petrinje,,
zahvaljujui partijskoj organizaciji sa Banije i eljeznike radionice iz Zagreba, koje su organizovale bjekstvo, Ferid i ja smo
pobjegli, ba kada smo bih osueni na smrt od ustakog prijekog"
suda u Petrinji. Tako je u 1941. godini zavren moj rad na prebacivanju ilegalaca iz Zagreba u partizane.
Ovo su samo neki iseci iz rada na prebacivanju ilegalaca.
iz Zagreba u partizane, koji je organizovala partijska organizacija' eljezniara iz Zagreba tokom 1941. godine; a spomenuti su.
samo neki od drugova koji su u tom radu uestvovah.
eljezniarske grupe, pored prebacivanja ilegalaca i materijala putem vodia i kurira, slale su razni materijal i prekoaktivista i simpatizera, NOP-a: mainovoa, loaa, koniara,
konduktera i vozovoa. Paketi su dobacivani i skrivani na pogodnim i pristupanim mjestima zagrebakog eljeznikog'
vora. Odatle su ih zadueni aktivisti primali i prenosili na.
vozila. Iz vozova oni su pakete izbacivah na ve ranije ugovorena mjesta. Najvie materijala dostavljeno je u 1941. godini,
preko veze oko eljeznike stanice Krajiki Brani. Vezu sa
eljezniarima iz sela Brana odravao je Terzi, podoficir
bive jugoslovenske vojske, aktivista NOP-a. U paketu je uvijek,
bila cedulja u kojoj se javljalo kada opet treba saekati novu
poiljku. No, deavalo se da materijal padne u ruke ustaa, kojesu zbog toga oko pruge postavljale zasjede.
I odbori za sakupljanje pomoi koristili su saobraajno
eljezniko osoblje za prebacivanje materijala u veim koliinama.
649,

Nije bilo: lako prebacivati ilegalce pored naoruanih ustaa

i Nijemaca koji su pratili vozove, uvah stanice i druge eljeznike objekte. Da bi pohvatali, sprijeili i zaplaili aktiviste,
okupator i njegove sluge mobilisali su i sve svoje agente, upotrebljavajui silu i teror. Hapsili su i ubijali sve one koji su na
bilo koji nain pomagali NOP. Ah i pored toga stalno je i
uspjeno funkcionirao ilegalni aparat KPJ, koji je iz dana u dan
prebacivao sve vie boraca i materijala na slobodnu teritoriju.
Aktivisti, koji su bih zadueni za ovaj rad, bih su svjesni da je
njihov zadatak dehkatan, teak i odgovoran. Zbog toga su i
pored svih tekoa, prepreka, napora i ustakog nasilja, izvravali sve zadatke, ne tedei sebe.
ukrija BIJEDIC

U SELIMA OKO BIJELJENE

N l a sastanku skojevske organizacije koji je odran 2. aprila

na Veterinarskom fakultetu u Beogradu, nekoliko nas je trailo
odobrenje da idemo kuama, poto nastave nije bilo, a nismo
imali novca za ivot. Tako smo se sutradan uvee nali na eljeznikoj stanici pred kompozicijom koja je trebalo da poe
u pravcu Zagreba. Vagoni su bili puni vojske. Uli smo meu
vojnike da ne plaamo vozne karte. U vozu su se ule pjesme
iz raznih krajeva nae zemlje. Bilo je i ala, dosjetki, prijetnji
svakom onom ko napadne nau zemlju. Meu vojnicima se osjeala vehka odlunost i borbenost. Dok su oni pjevali, oficiri su
uglavnom utali. Oigledno su bih zabrinuti. Voz je stajao na
svakoj stanici, kao da mu se nije urilo. U Bijeljinu smo stigli
oko 8 sati ujutro. Odatle sam odmah krenuo u svoje selo. im
sam stigao kui, doeka me djed pitanjem:
ta to vi studenti napraviste u Beogradu te e vas
vabe napasti?! uo sam da niko nee da se bori protiv Nijemaca sem vas studenata.
To nije istina kazao sam mu i upitao ga ko mu je
to rekao.
Bio sam neki dan kod kovaa Filipa Karlovia. Dugo
smo priah. On mi ree da su studenti krivi to se raspao pakt
sa Njemakom (polupah su prozore njemakih stanova), da su
neki Nijemci pobijeni i da je za pakt bila sva vojska.
Poshje mog objanjenja djed se umirio.
Ubrzo potom poeo je rat. Otiao sam u Janju gdje je bilo
sjedite optine da se javim vojnom odsjeku kao dobrovoljac.
(Jo na sastanku SKOJ-a u Beogradu bilo je zakljueno da se
javimo kao dobrovoljci ukoliko doe do rata.) Od namjere da
postanem dobrovoljac nije ostalo nita. Ljudi su mi se smijali
kad sam im govorio o tome. Vratio sam se kui. Djedu i ocu
651,

ispriao sam sve ta sam uradio i s kim sam bio. Nekoliko dana
poslije kapitulacije svi vojnici pozvani su preko knezova da se
jave njemakoj komandi u Bijeljini. Iz izvora Karlovi uporno
se prenosila vijest da e onaj ko se ne javi biti zajedno s porodicom strijeljan na licu mjesta, iz naeg kraja dosta ili se javilo.
Nikakva ubjeivanja nisu pomogla. Svi su odvedeni u zarobljenike logore. Iz Batara, koji je imao samo 50 kua, u zarobljenitvu je bilo 28 ljudi.
Narod je bio preplaen. ulo se kako su svi zarobljeni
vojnici pobijeni. Ustae su ih, navodno, doekale kod Zagreba
i tu im je bio kraj. Govorilo se da u Bijeljini vlada ustaka
vlast, sastavljena od bivih begova koji e oduzeti svu zemlju
to je nekada, u tursko vrijeme, bila begovska. Prialo se da e
Srbi biti protjerani u Srbiju itd. Svi Austrijanci, sem porodice
Buha, stavili su na rukave trake sa kukastim krstvima. Nervozu i paniku pojaao je dolazak protjeranih srpskih porodica
iz Hrvatske i Slovenije (gotovo i nije bilo kue bez protjerane
familije) koje su priale o strahotama ustakih nedjela. ak su
neki mjetani pomiljali da se prebace u Srbiju prije no to
stigne nareenje za iseljavanje. Sam Murat-beg Pai, koji je
postao logornik u Bijeljini, govorio je da e se odgovarati za
oduzimanje begovske zemlje za vrijeme stare Jugoslavije.

Polovinom maja otiao sam u Patkovau kod Nikole Spasojevia. Bio je iznenaen mojim dolaskom, ali vrlo obradovan.
Interesovao se za dranje Austrijanaca, za protjerane itd. Rekao
sam mu da veliki broj ljudi, naroito starijih, poistoveuje
ustae sa hrvatskim narodom. Govorio sam mu da meu njima
ima i ljotievaca. Posle dueg razgovora dogovorili smo se da
zajedno poemo u Bijeljinu. Tamo sam se sastao sa Veselinom
Gavriem i Brankom Jakiem, studentima. Oni su mi priah
o organizovanju ustake vlasti u Bijeljini, postupcima Muratbega i ostalih ustaa, o aktiviranju ljotievaca koji koriste zbunjenost protjeranih iz Slovenije i Hrvatske i da ima mnogih
koji nasjedaju njihovim priama. Branko je govorio da su Ijotievci imali pristalica meu ranijim kolonistima u krajevima
odakle su sada iseljeni. Tom prilikom Veselin je napomenuo da
e doi malo u moj kraj i da mu obezbijedim boravak.
*

Po napadu Njemake na SSSR, ustake vlasti su.pojaale

hajku na lanove i simpatizere Komunistike partije. Jo prije
tog napada Mjesni komitet KPJ izvrio je raspored kompro652,

mitovanih drugova koji su morali napustiti grad i prei u ilegalnost. Na podruje Batara i okolnih sela doao je Veselin
Gavri. Njegovim dolaskom otpoeo je iri politiki rad. Svakodnevno smo ili po selima. Sastajali smo se sa mojim kolskim
drugovima, prijateljima, poznanicima, poznatijim opozicionarima itd. Razgovarali smo o situaciji u svijetu, predviali sigurnu pobjedu SSSR-a. Nae su rijei prosto gutah. ak se
govorilo i o sakupljanju oruja. Neki su na to gledali sa skepsom. Meutim, kada su vidjeli Vesu i mene naoruane, shvatili
su da. tu nema ale. Za vrlo kratko vrijeme obili smo sela:
Batar, Glaviice, Dugo Polje, Johovac, Bjeloevac, engie.
Brzo smo uvidjeli da ima dosta ljudi zdravog rezona, patriota.
Povezali smo se: u Bataru sa Nikolom Radovanoviem, Srekom,
Ihjom, Mihajlom i Dragom Bobarom, Neom Miiem i Milanom
Radovanoviem; u Glaviicama sa Veljkom Staniem, Milanom
Obrenoviem, Stojanom Boiem; u Dugom Polju sa Mitrom
Krsmanoviem, Dragom Periem i avom Spaojeviem, u Johovcu sa Rajom Bonjakoviem, Miloradom Bobarom, Savom
Tanasiem; u Bjeloevcu sa Gavrom Vidakoviem, Milanom
Krsmanoviem, Dimom Nedeljkoviem, ojom, Vidakoviem, u~
engiima sa Savom Jovanoviem Delegatom, Mirkom Todoroviem, Miloem Luiem, Maksimom Mriem; u Obrijeu sa
Miloradom Ristiem i Miloradom Antiem. Sve su to ugledni
domaini, vrijedni radnici. Njihova rije mnogo je znaila za
bliu okolinu.
Ovim obilaskom izvrene su pripreme za formiranje tzv.
meuseoske partijske organizacije. Prvih dana jula, u umi u
Glaviicama, formirana je partijska ehja od etiri lana i pet
kandidata. Tom prilikom u Partiju su primljeni Savo Jovanovi,
Mirko Todorovi iz engia, Veljko Stani iz Glaviica i ja.
Kandidati su bih: Gavro Vidakovi, Milan Krsmanovi, uro
Nedeljkovi iz Bjeloevca, Milan Obrenovi i Stojan Boi iz
Glaviica. Formiranju partijske ehje prisustvovali su Veselin
Gavri i Milenko Stojakovi. Sastanak je odran u nedjelju i
trajao je cijelo popodne. Na sastanku je proitan i proglas CK
KPJ od maja kojim se pozivao narod da se pripremi za ustanak.
N.a kraju su postavljeni osnovni zadaci organizacije: upoznavati
mase s odlukama Partije o pripremama ustanka; prikupljati
oruje, pronalazi odlune omladince i starije koji e biti spremni da se late oruja kada ih Partija pozove, takve primati u partijsku organizaciju, formirati partijske elije u svim selima itd.
Tom prilikom je dogovoreno da ponemo sa organizovanjem irih konferencija po selima na koje treba pozvati sigurnije ljude. Sa sastanka smo se razili u sumrak. Svak je ovaj
dogaaj preivljavao na svoj nain. Ja sam. se oslobodio velikog
tereta. Dvaput sam priman u SKOJ, a tek sad u Partiju, koja
653,

je za mene bila san. Raunao sam da se prema meni sektai.

i poeo sam.sumnjati da u ikada postati lan Partije.
Tih dana je u Batar doao' i Mirko Filipovi. Po napadu
Njemake na SSSR Mirko je otiao u Branjevu, ali u ga mjetani Austrijanci otkrili i sproveli u Bijeljinu. Ustaka policija
ga je natjerala da, zajedno sa ostalim uhapenicima i Jevrejima,
isti ulice. On je to iskoristio i pobjegao. Napustio je grad i
otiao u Trnovu odakle je doao u Batar gdje je ostao do avgusta. Ubrzo po njegovom dolasku (polovinom jula) na ovom
podruju u umici Bare odrana je prva konferencija kojoj je
prisustvovalo dvanaestak seljaka. Mirko i Veselin su na ovoj
konferenciji govorili o narodnom ustanku u Krajini, Crnoj Gori,
Srbiji i o velikim uspjesima partizana. Poslije zavretka konferencije uesnici su se razili mnogo opreznije nego to su
doli na sastanak. Kao da su osjeali neki strah to uestvuju
u zavjeri protiv vlasti, bez obzira na to o kakvoj se vlasti radi.
Druga konferencija je odrana u engiima, pod kolom
u Starom potoku. Pripremili su je Savo i Mirko. Veso nije mogao doi jer je bio bolestan. Prisustvovalo je oko 15 ljudi. Diskutovali smo o situaciji u svijetu. Seljaci su nas zasipali pitanjima o SSSR, o ulozi izbjeglike vlade i drugim. Iste noi je
odran partijski sastanak na kome je Mirko Filipovi govorio '"
o najneposrednijim zadacima. Tom prilikom je odlueno da se
za nedelju odri ira konferencija sa ljudima iz engia, Bjeloevca, Obrijea i Modrana. Data su zaduenja ko treba da ide
u koje selo i koje ljude da pozove. Mirko je ostao u engiima
da saeka iduu konferenciju koja e se isto tako odrati u
tom selu.
Konferencija je odrana u Mria potoku, u Travnjaku.
Govorilo se uglavnom o proglasu CK KPJ od 4. jula. Dotiui,
se pitanja sa ranijih konferencija, Filipovi je govorio o zloinima ustaa napominjui da1 mnogi grijee kada izjednaavaju
ustae sa potenim Hrvatima i muslimanima, zatim o ulozi pozadine u ovakvom sukobu gdje se vojska- stvara iz naroda
bez magacina oruja, hrane i drugih potreba.
Sutradan smo iz engia nas dvojica otili u Piliu gdje
smo odrali sastanak. Sa Modrianima je zakazana konferencija
za 2. avgust u Modranskom polju, kod potoka Janjice. Tog dana
su ustae u rano jutro zale u okolna sela, pokupile izvjestan
broj seljaka i otjerale u zatvor. Dolaskom ustaa u Modran nastala je panika meu seljacima. Zbog toga konferencija nije
odrana. Na zakazani sastanak su doli ivan Cvijetinovi i Radovan Mladenovi i obavijestili o situaciji u selu.
Istog dana ustae su dole i u sela janjanske i tavnanskc
optine i pokupile mjetane. Transportovah su ih u Bijeljinu,
a odatle u Gospi i Jasenovac. To su sve bili poznatiji domaini
654,

s kojima smo dobrim dijelom imali kontakt. Manji broj tih ljudi
pohvatale su ustae iz line osvete. Toga dana je Mirko bio u
engiima, u kui Maksima Mria koga su ustae takoe otjerale. im su ustae dole, Mirko se sklonio u Patkovau.
2. avgusta uvee Veselin je, iako jo bolestan, otiao u
Patkovau. Nakon dva dana poruio nam je da donesemo oruje
koje smo sakupili. Imah smo dvije vojnike puke, jedan pitolj
i tri bombe. U Patkovau smo stigli u toku noi. Savo je vraen
u Cengie da sa Gavrom i Milanom, nou 9. ih 10. avgusta, isijee telefonske stubove negdje oko Dugog Polja, gdje su nastanjeni Austrijanci. Ja sam ostao i vie se nisam vraao. Sedmog avgusta uvee krenula je grupa od pet ljudi u, Jabanuu,
do sela Puila*. Rano ujutro doao je Stevan Jokovi i Gajo
Andri, tako da je grupu sainjavalo 7 naoruanih boraca: Stevan Jokovi, komandir, Milenko Stojakovi, komesar i Nikola
Spasojevi, Veselin Gavri, Gajo Andri, Andrija Blagojevi
i ja.
*

Na terenu bijeljinskog sreza formirane su tri partizanske

grupe kojima je rukovodio Fadil Jahi panac. Jedna grupa se
nalazila sjeverno od Bijeljine, prema Rai, druga zapadno, prema Brkom i trea juno, prema Zvorniku.
Moja grupa je krenula uvee za Meae da bi se sastala
sa Brodakom i Crnjelovakom grupom. Trebalo je da sve
tri, 10. avgusta uvee, porue prugu BijeljinaRaa. Meutim,
naa grupa je dola ranije i nije mogla da uhvati vezu sa Brodakom. Vjerovatno je bio nesporazum. Poto smo bih primijeeni vratili smo se. Uzgred smo, na cesti BijeljinaJan ja,
isjekli telefonske stubove u duini od oko 600 metara. Iste noi
isjeeni su i stubovi na podruju JohovacDugo Polje, 300
metara od naselja Austrijanaca.
Poshje toga grupa se odmah povukla u Jabanuu. Prolazei kroz Ljeskovac obavijestila je nekoliko drugova, na ije
smo kue nailazili u prolazu, o izvrenoj akciji. Reeno im je
da obavijeste selo kako bi se ljudi pravovremeno povukli, jer
se pretpostavljalo da e ustae preduzeti represalije. Sutradan
su dole ustae iz Bijeljine i otjerale desetoricu seljaka u zatvor.
Janjske ustae, zajedno sa anarmima, opkolile su u Modranu
i Glogovcu mjesta na kojima su vralice radile i gdje je bilo
mnogo svijeta. Veina omladinaca je uspjela da pobjegne, dok
su stariji pohvatani i otjerani. Odrasli su naputali kue i od* To je veliki plato ume koji se prua izmeu Glogovca, Puila,
Zagona i Modrana.
655,

lazili u polja ume. Toga, dana su u nau grupu doli Simeunovi Gospavi Blago, Jovo Nasti, lanovi Partije, oba iz Glogovca, Drago Stevanovi takoe iz Glogovca, Jovo i Milorad
Stoji iz Kojinovca, Boko Andri Kikan iz Puila i Savo Jovanovi iz engia (doao na referiranje o izvrenoj akciji kod
-Johovca). Njihovim dolaskom naa grupa je znatno ojaana, te
je predstavljala snagu koja je ulijevala veliko povjerenje narodu, a pogotovu borcima u njoj.
Iste veeri grupa je krenula u engie i smjestila se u
Mria potok. Tu smo predanili. U toku dana, smo obavijeteni
o koloni ustaa koja se kretala od Zvornika ka Bijeljini. Poto
smo to kasno saznali, nismo preduzeli nikakvu akciju. Savo je
iao da pronae Gavru Vidakovia i Milana Krsmanovia s kojima je izvrio akciju u Johovcu, kako bi ih uputio do Veljka
Stania i Stojana Boia u Glaviice da ispitaju situaciju na
terenu predvienom za akciju. Po povratku nas je obavijestio
o zloinima janjanskih ustaa u Ruhotini i Johovcu. Ustae su,
kae, naroito u Ruhotini, pljakale sve do ega su stigle, a sve
mukarce starije od 15 godina otjerale su u Janju. Po izjavama
Ruhoana, veliku krivicu za tu akciju ustae snosi i Filip Karlovi, koji je traio intervenciju iz Bijeljine zahtevajui da se
preduzmu otre mjere, poto se radi o sehma koja su u blizini
Karlovia kua.
Uvjee smo isjekli telefonske stubove na duini od jednog
Idlometra. Akcija bi vjerovatno bila ira da nae predstrae
nisu pripucale na grupu ljudi, mislei da ide domobranska
patrola. Ramilo se, meutim, o seoskim straama koje su organizovale ustake vlasti preko tzv. knezova. Straari su ili
oprezno sa tapovima, te je izgledalo da nose oruje. im su
nae strae zapucaie, grupa se povukla u pravcu Kacevca.
Prema Sivinim objanjenjima andarmi iz Tavne su svakodnevno dolazili u Kacevac, u kue Ristanovia, i uzimali
hranu. Zbog toga je grupa krenula u Kacevac gdje je cijeli dan
bila u zasjedi uz te kue. Meutim, toga dana andarmi nisu
dolazili. Pred vee se grupa, prebacila u engie i zadrala do
"kasno u no. Te noi su u grupu dola tri omladinca (Milj an
Lki, Simo Jovii i Pero Gavri.) iz engia. Pred svitanje
grupa je dola u Glovake ume, a vodi je bio Blago Gospavi. im se grupa smjestila, Blago i Jovo Nasti su po odobrenju rukovodstva otili da obiu svoje porodice. Poslije dva
dana, tj. kada je trebalo da se vrate, iznenadile su ih ustae
i sprovele u Jasenovac.
Na sam dan hapenja Blage i Jove dva druga su poslata
"U Donju Trnovu da se poveu sa krojaem vijetinom Pealjeviem i ispitaju: brojno stanje andarma u kasarni Tavna, naoruanje, obezbeenje i kakvi su prilazi. Po povratku iz Trnove
656,

drugovi su nali grupu u Kojinovcu, u umi obia, kao to je

i bilo dogovoreno. Svi su bili na okupu. Na brzinu su podnijeli
izvjetaj, a usput, poto su svi krenuli odmah za Trnovu, iznosili
su detalje rukovodstvu. Grupa se smjestila uz selo Kacevae,
blizu Trifkovia kua.
Sutradan ujutru naa grupa, sa jo 25 omladinaca iz Trnove, velikim dijelom nenaoruanih, krenula je prema Tavni da
napadne andarmerijsku stanicu koja vie nije imala telefonsku
vezu sa Bijeljinom jer smo je u toku prole noi prekinuli. Raspored je bio dobar i bilo je dovoljno snaga za napad na 11
andarma. Meutim, u toku noi su ustae iz Srednje Trnove
obavijestile Ivana Tolja, efa ustake pohcije u Bijeljinij i andarmi su dobili pojaanje. Dolo je oko 100 ustaa iz^Bijeljine
na elu sa Toljem, a osim njih i ustae iz Srednje Trnove, Glinja
i Akmaia, na elu sa tabornikom Hasanom Hodiem.
Na poloaj smo krenuh sa zakanjenjem. Grupa koja je
trebalo da izvri glavni napad doekana je jakom puanom
i mitraljeskom vatrom. Ustae su u toku noi i jutra zaposjele
one poloaje na koje smo mislili mi da doemo. Drugu grupu
su doekale ustae iz muslimanskih sela i tom prilikom su uhvatile 4 Trnovana bez oruja. U itavoj ovoj akciji, koja vojniki
nije uspjela, nije bilo rtava, sem jednog ranjenog. U prihnom
redu svi su se povratili u Lazarevicu, dok su se Trnovani vratili svojim kuama. U grupu se javilo 17 omladinaca, ah bez
oruja. Samo je primljen Stevan Lui, koji je imao puku.
U toku dana grupa se povukla u engie, a preko noi u Jabanuu, odakle se prebacila u Zagone i smjestila u Blagojevia
umu. Tu je preko kurira prvi put uhvatila vezu sa zapadnom
grupom, odnosno sa Jahiem. Shjeee veeri je krenula u
Grdac gdje se spojila sa zapadnom grupom.
*

Od kraja avgusta pa do novembra iz Srbije je preko naeg

terena prelazilo nekoliko etnikih grupa.
etniki elementi su permanentno pojaavali aktivnost
pokuavajui da oforme svoje grupices u prvom redu na terenu
Pilie, engia i Zagona. One su ile po selima i pljakale. Tako
se jedna grupa iz Johovca, koja je prela u Srbiju u julu, vratila
u Bosnu i bavila se pljakom sve do polovine oktobra. Ona je
napala ustaku strau ispod Batara, zbog ega su ustae otjerale
u logor 22 mladia. U oktobru je formirana jedna etnika
grupa od petorice Puiljana. Ona je obilazila sela: Puila, Patkovau, Golo Brdo, Glogovac i Amajlije i uzimala samo vojniku,
opremu (ebad, odjeu, obuu itd.). im se ulo za ovu grupu
i saznalo ko se u njoj nalazi, tab nae ete u Korenitoj poslao
42 Ustanak 1941.

657

je Gaju Andria i jo dvojicu partizana da vide o kakvoj se

grupi' radi i da njene lanove, ako mogu, dovedu u partizane,
a ukoliko bi odbi da dou, da ih razoruaju, a glavne krivce
kazne zasluenom kaznom.
Prvog novembra Korenitska eta od 40 boraca, pod rukovodstvom Mirka Filipovia, dola je u engie. Usput se zadrala u Zagonima gdje je naila na grupu etnika. Bili su strano
iznenaeni zbog susreta s nama, jer je ta cijela grupa bila sastavljena od omladinaca koji su uestvovah u napadu na kasarnu Tavna ili su donosili hranu. Veina je odmah poskidala
kokarde i prila naoj eti. Meu njima se nalazio i Pero Stani,
koji je bio u partizanima sve do kraja februara 1942. godine,
a kasnije je otiao u etnike i postao jedan od glavnih koljaa
na tom podruju.
U engiima se eta smjestila u Donjoj Mahali. Tog dana.
je formiran narodni odbor koji je, pored ostalih dunosti, imao
zadatak da obezbijedi hranu za etu. Za sutradan zakazan je
zbor u osnovnoj koli, na koji je dolo preko 100 seljaka i seljanki. Na zboru su govorili Milenko Stojanovi i Savo Jovanovi. Poshje je nastalo veselje. Pjevane su partizanske pjesme
Mitrovanka, Matija Gubec i druge. Iako su znali kako
ustae postupaju sa onima koji imaju ma kakav kontakt s partizanima, seljaci se nisu plaili da s nama razgovaraju. Meutim,
pojedinci su se ipak bojali. Poeli su da govore kako nee biti
dobro za selo i kako e nastradati.
Treeg novembra ujutru eta je otila u Gornju Piliu
i tu se zadrala nepun dan.
Po gustoj magli eti se privuklo oko 100 ustaa, domobrana i andarma. Bili su doli gotovo do samih straara. Otpoela je estoka borba koja je trajala nepuna tri sata. eta
se povukla u pravcu Lokanja da bi skrenula u Krinu i tako
dola u Zagone. Tada je poginuo Milan Vii iz Korenite, a
uhvaeni su sa komorom oko Radi i Gavro Ljubii.
Dolaskom u Korenitu naa eta se smestila u kolu. Drugovi su bili izmoreni od pjeaenja, te su odmah pospali. Tek
sutra uvee odran je partijski sastanak kome su prisustvovali
Fadil Jahi, Svetolik Gospi i Di~ago Toji Gango. Dugo se diskutovalo o putu koji je eta uinila poslednjih nekoliko dana.
Konstatovano je da nije postignut naroit vojniki uspjeh, ali
su akcije ete imale politikog odraza u tom kraju. Uvidjelo .-ie
da se tom kraju mora posvetiti vehka panja i da se ne bi smjelo
dozvohti nikakvo posredovanje etnikih elemenata. Pored
toga, taj je kraj bogat, te iz njega treba snabdjevati odred hranom i pomagati siromane krajeve. Odlueno je da se neki drugovi iz ete poalju na teren kao politiki radnici.
658,

Dugo se raspravljalo u kojim selima treba formirati narodnooslobodilake odbore: da li u ravniarskim koja su uz BijeIjinu, ili u engiima, Bjeloevcu zabaenijim, gdje se nalazila i naa eta. Ta su sela po georafskom poloaju bila veoma
povoljna za smetaj naih jedinica radi izvoenja akcija na tom
podruju. U njima su, osim toga, postojali svi uslovi za iri politiki rad.
Trebalo je najpre u Puilima, Patkovai i Golom Brdu
obezbijediti punktove za pomo iz Bijeljine i odstupnicu naim
aktivistima i simpatizerima. Preko tih punktova bi se prebacili
oni koji naputaju grad i odlaze u partizane.
Odlueno je da se prvo ide u Puile, a odatle u ostala sela.
Politikim radnicima koji su bili na ovom terenu i -u drugim
dijelovima Semberije odreeni su slijedei zadaci:
upoznavanje naroda sa situacijom i ciljevima NOB, aktiviranje naroda za pomo NOB kako bi pozadina i front inili
cjelinu;
pronalaenje dobrovoljaca za odlazak u partizane;
formiranje NOO u selima;
stvaranje partijskih ehja;
okupljanje omladine preko organizacije SKOJ-a itd.
U punktu moraju da budu vrlo sigurni i snalaljivi ljudi
koji imaju mogunosti da odlaze u grad. Punkt mora da bude
obavjetajni, jer je trebalo prikupljati informacije o snazi neprijatelja, o njegovim namjerama, o pripremama za ire akcije
prema partizanima itd. Poshje diskusije o tome odlueno je da
aa ovaj teren ide oko Suboti, ak iz Bijeljine, omladinski rukovodilac, i ja kao partijski radnik. Na ostala podruja su upueni: Radika Ih, Mlaan Jevti i oko Marinkovi, omladinac,
dok su na terenu od ranije bih Drago Toji Gango, Svetolik
Gospi sekretar Sreskog komiteta i Slavko Mianovi lan Komiteta bijeljinskog sreza.
Suboti i ja krenuli smo na zadatak sa velikom zebnjom
mladi lanovi Partije, bez naroitog teoretskog znanja, bez
iskustva u ilegalnom radu, a daleko odvojeni od lanova Komiteta, vojnog i pohtikog rukovodstva bataljona Majevikog partizanskog odreda koji je u to vrijeme i formiran. Jedino to smo
imali bio je elan, odanost i ambicija. Bili smo svjesni da emo
imati greaka u radu, kao to smo na sastanku istakli, uz napomenu da one nee biti namjerne.
Po dolasku na teren dugo smo razgovarah sa Nikolom
Spasojeviem i Gaj om Andriem. Oni su iz tih krajeva, radili
su u tim sehma i poznavali svakog domaina jo iz vremena
prije njihovog odlaska u partizane. Uputili su nas da se obratimo: u Puilima Diki Andriu, ocu Gajinom, i da preko njga
pripremimo konferenciju; u Patkovai Blagoju i Staji Spaso42*

659

jeviu i Diki Kojiu; u Golom Brdu Miki Jelaiu; u Glogovcu

"Luki Zelenoviu i "Vladi Perkoviu i u Kojinovcu Jovanu Co"biu. to se tie ostalih sela, poznavao sam gotovo sve domaine
i kue na koje se moemo osloniti.
U Puile smo doli 9. novembra. Smjestili smo se u kuu
Andrije Ruiia. Stari Andrija nas je, istina primio, ali sa
strahom. Odmah je pourio Diki Andriu da doe. Dika nam
je priao o stanju u selu, o pojedinim ljudima, njihovom dranju itd. Dogovorili smo se gdje da odrimo konferenciju,
koje domaine da pozove i koji bi ljudi mogli doi u obzir
za NOO.
Po njegovom prianju, u Puilima ima ljudi koji dre
dobre veze sa ustaama, anarmima, sa bivim ministrom
Ljubom Pantiem i drugim. Meutim, masa je naa jer je to
velikim dijelom siromani seljak.
Te noi nismo mogli da spavamo iako smo bili prilino
umorni. Zamiljali smo po nekoliko puta kako drimo govor.
To je prva konferencija kojom treba samostalno rukovoditi. U
sumrak, 10. novembra, odrana je u selu Puile konferencija
sa petnaestoricom seljaka. Glavno pitanje je bilo odnos
prema etnicima. Na kraju je izabran Narodnooslobodilaki odbor od pet lanova, prvi u ovom kraju. U odbor su izabrani:
Diko Andri, predsjednik, Vaso Peri, Jovan Markovi i Andrija Ruii.
Poshje konferencije odrali smo sastanak sa izabranim
odborom i upoznali ga sa predstojeim zadacima. Osnovni zadatak j bio skupljanje hrane koju je trebalo prebacivati u
Korenitu. Dugo se diskutovalo o jednoj divljoj grupi to je
samostalno sakupljala vojnike stvari, a nije imala veze sa
naim odredom. Na kraju smo doli u kontakt sa tom grupom
i odveli je u Korenitu.
Preko dana smo se u kui Vlade Perkovia, u selu Glogovcu povezali sa Jovom Sojiem i Lukom Zelenoviem. Jovo
je organizovao konferenciju, koja je kasno uvee odrana u kui
'Toora Perkovia. S Lukom i Jovom smo se prethodno dogovorili koje ljude treba pozvati.
Na konferenciji je bilo oko 30 ljudi. Diskusija se odnosila
uglavnom na dogaaje u svijetu i odnose izmeu partizana i
etnika. Uostalom, to je bila tema o kojoj se diskutovalo na
svim konferencijama. Iz postavljenih pitanja vidjela se politika
zrelost i uticaj partijske ehje koja je ovdje formirana jula
1941. godine. Tada je izabran i odbor u koji su uh: Jovo Soji,
Luka Zelenovi, Todor i Drago Perkovi i Drago Matkovi. Na
sastanku sa novoizabranim odborom odlueno je da Todor Perkovi odrava vezu sa Janjom jer ima tamo veliki broj poznanika i prijatelja. Trebalo je da se povee sa domobranskim sat660,

nikom u Janji i da od njega dobija. obavjetenja o akcijama

koje bi domobrani preduzimali u selima oko Janje. Svaki odbornik je obeao prilog u novcu i hrani. Odbor je, osim toga,
uspio da od ostalih seljaka prikupi za partizane vee koliine:
penice, slanine i masti.
Poshje toga dogovorili smo se da odrimo konferenciju
i-u Kojinovcu. Ovo selo je razbijeno u dva dijela donji koji
se nalazi uz glavnu cestu Jan ja Bijeljina i udaljen je svega
3 kilometra od Janje i gornji koji se nalazi na manjoj kosi
prema Jabanui, udaljen oko 4 kilometra od Janje. Na konferenciju je dolo oko 30 seljaka i seljanki. Postavljeno je malo
pitanja. I ovdje je izabran NOO od 5 lanova kojima su na
sastanku postavljeni zadaci.
'

Iz Kojinovca smo krenuli uPatkovau i smjestili se u

kuu Blagoj a Spasojevia.
Tu smo se zadrali 2 dana, dok smo pripremili konferenciju. Morah smo raditi opreznije jer se Patkovaa nalazi 3 kilometra od Bijeljine, a svega 2 kilometra od bunkera domobrana
koji su obezbjeivali grad. Selo je veliko i jedno od najbogatijih na podruju Bijeljina, Janja. I ovom prilikom je izabran
NOO u koji su uli: Blagoje Spasojevi, Diko Koji, Drago
Petrovi, Pero Jovii i Stajo Spasojevi. Sve su to domaini
koji su poznati kao opozicionari za vrijeme starog reima. Javno
su istupah na predizbornim konferencijama i afirmisali se kao
pristalice lijevog krila Zemljoradnike stranke. Iste noi formiran je i aktiv SKOJ-a u koji su uh: Vukain Spasojevi,
sekretar, Nevenka Koji i Neboja i Rua Spasojevi. To je bio
jedan od najboljih aktiva na ovom porUju. Prilikom formiranja
aktiva'SKOJ-a oko je razradio zadatke i dao im orijentaciju
aktiviranje cijele omladine.. U selu su ubrzo formirana dva
aktiva.
Odbornici i omladinci su bili usko povezani sa Nikolom
Spasojeviem. Jedan od najvanijih zadataka tog odbora bio
je odravanje veze sa Bijeljinom, a to je bilo povjereno Peri
Joviiu. Iste noi po zavretku konferencije otili smo u GoloBrdo kod Mike Jelaia. Bio je radostan to smo mu doli u
kuu, jer je smatrao da je zapostavljen i naputen, poto s njim
niko nije imao vezu od kako je Nikola otiao iz sela. Iako je bio
bolestan, straario je cijelo vrijeme naizmenino sa svojom
drugaricom Nevenom oko kue da nas domobrani ne bi iznenadili. Selo je neposredno uz grad, malo je, sa svega 30 kua.
Dugo smo razgovarah o svim pitanjima. Preko Mike je Duro
uhvatio vezu sa svojom kuom u Bijeljini. Miko je redovno
odlazio u grad. Imao je veliki krug poznanika i prijatelja u
gradu. Priao nam je o dranju pojedinih drugova i drugarica,
o njihovom interesovanju za partizane, zatim o porodicama
661,

Cvijetinovia, Sirnica, Rebria, Popovia da su apsolutno nae.

Dogovorili smo se da Miko ue u odbor i da mu glavni zadatak
bude odravanje veze sa gradom. Njegova kua, ili ona koju
on odredi, treba da bude glavni punkt za grad. On je kasnije;
izvrio mnoge zadatke. Predvee je otiao i pozvao na konferenciju ljude za koje smo se dogovorili da se mogu pozvati. Isto
tako povezao je Sloboana Jelaia, omladinca, sa Dokom. Posle
toga Slobodan je zakazao sastanak grupe omladinaca. U isto
vrijeme je odrana konferencija na kojoj je izabran NOO i formiran aktiv SKOJ-a.
TJ Golom Brdu je takoe odrana konferencija sa dvadesetak ljudi. Prisutni su traili da im se odgovori na mnoga pitanja: Da li Rusi pomau partizane i u emu? Kakav je odnos
Rusa prema etnicima, odnosno prema izbjeglikoj vladi? Sta
e biti s kraljem? itd. To su uglavnom ljudi koji redovno
prate tampu i povezani su sa gradom gdje sluaju vijesti.
Po zavretku konferencije' u odbor su izabrani: Mili vo je
Jelai, Mladen Mihailovi i Miko Jelai.
Aktiv SKOJ-a formiran je od Jove Mihailovia, RadeAleksia, Sloboana i Pane Jelai. Skojevci su imali apsolutni
uticaj na cijelu omladinu sela i stvarno su mogli.izvriti svaki
postavljeni zadatak.
Poto smo zavrili sa formiranjem odbora u selima izmeu
Bijeljine i Janje i postavili im konkretne zadatke, preli smo
u sela na obroncima Majevice (Moran, engie, Bjeloevac,
Obrije i Kacevac). Tu smo se osjeali kao da smo na poluosloboenoj teritoriji, jer su ustae i domobrani vrlo rijetko zalazili ovamo (sela su dosta udaljena od Janje u kojoj je bio
garnizon), dok se andarmi iz Tavne nisu smjeli kretati od novembra kada su osjetili snagu nae ete u Gornjoj Pilii-, Formiranje odbora u engiima trajalo je nekoliko dana. Vrene
su i pripreme za formiranje organizacija SKOJ-a. Ali ilo jc
sporo jer su engii selo od 260 kua sa ogromnim prostranstvom i 5 zaselaka. Na tom poslu najvie su se istakli Mirko
Todorovi i Cvijeta Suboti, uiteljica u engiima.
Na konferenciju, u kui Tome Mria, pozvano je tridesetak ljudi od kojih, je izabran odbor od 7 lanova. TJ odbor su
uli: Tomo Mri, predsjednik, Mladen Starevi, Rajo Stjepanovi, Milan Pani, Andrija Peji i oko Nedeljkovi. Vodili
smo rauna da u odbor uu ljudi iz svih zaselaka.
TJ aktiv SKOJ-a u engiima uli su Jevto Jovii, sekretar, Mio i Duan Savi, Ljubica Todorovi i Drago Nedeljkovi.
Dok su se vrile pripreme za formiranje odbora u engiima, uhvaena je veza sa ivanom Cvijetinoviem u Modranu. To je bio na stari poznanik jo od jula. S njim smo
662,

odrali nekoliko sastanaka i dogovorili se kako da pripremi

konferenciju u Modranu. On je iznosio teku situaciju, jer je
Modran po prostranstvu jedno od najveih sela Semberije;
prua se du puta Janja Ugljevik, a udaljen je od Janje
svega 4,5 kilometra.
Krajem novembra odrana je konferencija i u Modranu
na kojoj je izabran NOO. Na konferenciji je pored Doke i mene,
bio i Andrija Blagojevi. Osjeali smo se muno jer je bilo vrlo
malo diskusije. Predloeni odbornici vrlo teko su se prihvatali
lanstva u odboru. Neki su ak govorili da se boje da e jo
ujutro ustae znati i za konferenciju i za odbor. Traili su od
prisutnih da nikom ne priaju o ovoj konferenciji, a pogotovo
ne onima iz G. Modrana. Obeali su pomo, ah su traili da drugovi obiu najpre sve domaine u selu koji treba da daju pomo. Smatrali su da im neko obea pomo time je uvuen u
pokret. Poshje takve diskusije ponovo su predloeni odbornici
i na kraju su izabrani: Diko Mii, tadanji knez Pero Trifkovi,
Duan Kajmakovi, Stevo Cubi i Zivan Cvijetinovi.
Po zavretku konferencije odran je sastanak odbora. Diko ,
Mii je imao zadatak da odrava vezu sa Janjom, da prikuplja
obavjetenja i da po mogunosti, otkrije one iz sela to odravaju vezu sa ustaama. Na tom sastanku odbora govorilo se o
grupi lopova iz sela. Spomenuta su ak i njihova imena, dok to
na konferenciji nije uinjeno. Sutradan su svi odbornici bih
van svojih kua, jer su oekivali ustae iz Janja.
Po formiranju odbora u Modranu vratili smo se u engie
gdje smo zatekli Savu Jovanovia. Sava je poslat na teren kao
politiki radnik. S njim je upuen i Gajo Andri koji je odmah
otiao u Puile. Nakon nekoliko dana ponovo smo doli u Modran i tu se zadrali dva dana u kui Pere Kajmakovia. Prvi
dan odran je sastanak sa odborom. Na sastanak je pozvan
i Riko Nasti koji je u detalje izneo kako lopovi kradu po selima i ko pripada toj grupi. Riko je govorio da su oni naoruani
i da zalaze u kue predstavljajui se kao partizani. Zbog toga
im ljudi otvaraju kue, a oni uzimaju sve to im treba. Drugo
vee, zajedno sa Rikom, grupa je pohvatana i izvedena pred
odbor gdje im je sueno.
U Bjeloevcu je bila sasvim druga situacija u poreenju
sa engiima i Moranom, ier su Gavro Vidakovi i Milan Krsmanovi imali apsolutni uticaj i uvid u selu. Konferencija u
Bjeloevcu odrana je sutradan po formiranju odbora u engiu, u kui Doje Vidakovia, na kojoj je bilo prisutno oko 30
domaina. TJ odbor su izabrani ojo Vidakovi, Milan Krsmanovi, Veljko Ristanovi, Pero Anti i Gavro i Mio Vidakovi.
Iste noi Doko Suboti je formirao aktiv SKOJ-a. Za sekretara
663,

je izabran Kota Vidakovi. Ostali lanovi su: Lazar Sekani,

Cvija Vidakovi, Veljko Ristanovi i Milo Ljubojevi.
Formiranje NOO u Obrijeu izvreno je posljednjih dana
decembra jer su se drugovi razili po selima da obiu novoformirane odbore, da vide to je skupljeno od hrane; odjee
i obue i kako e se to poslati bataljonu u Korenitu. Odbor u
Obrijeu, poto je to malo selo od svega 30 kua, sastavljen je
od 3 lana: Miloraa Antia, Ihje Dokia i Pere Ristia.
U Sataru, Glaviicima, Dugom Polju i Johovcu nisu
izabrani narodnooslobodilaki odbori u 1941. nego tek u 1942.
godini, poto su se ta sela graniila sa teritorij om na kojoj su
bili domobrani.
U svim selima neposredno uz Janju davah smo zadatak
pojedincima da hvataju vezu sa Janjarcima, poto s njima nismo
imah nikakvog kontakta, a ni obavjetenja o tamonjem stanju,
jer se u Janji nalazio veliki garnizon domobrana i domaih
ustaa. Janja je, iako se nalazi na plodnom zemljitu, velikim
dijelom siromana. Tu ima pravog poluproleterijata koji dobrim
dijelom ivi od nadnice, kirijaenja, verca itd. Meutim, u varoici od 5000 stanovnika bilo je i trgovaca i bogatih zemljoradnika koji su po svojim predratnim stavovima smatrani naprednim, jer su uvijek glasah za opoziciju.
Postignutim rezultatima nismo bili zadovoljni jer oni koji.
su odreeni nisu imah smjelosti a ni mogunosti da slobodno
razgovaraju sa svojim poznanicima i prijateljima. Sve to so
po Janji prialo bilo je ono to se ulo preko radija, ih kroz
komentare domobrana i ustaa, jer su mnogi domobrani imali
prilike da bjee ispred partizana, te su govorili o velikom broju
umnjaka.
Polovinom decembra ustake vlasti su poslale u Modran
poreznike da pokupe porez. Meu njima se nalazio ugledniji
seljak Ibro Sadikovi iz Janje, stari optinski vijenik, koji je
uvijek bio rado primljen od svakog domaina. Oko podne su
krenuh iz Modrana u Kojinovac. Bili smo obavijeteni o tome
i brzo smo poli za njima, obili ih i izali pred njih u Kojinovcu, kod ume obia. Bili su iznenaeni. Tek kada je Ibro
prepoznao mene i Savu Jovanovia, doao je k sebi i poeo da
razgovara interesujui se ta emo s njima uiniti. Poto smo
bih u selu, otih smo svi skupa u kuu Dike obia gdje smo
ostali do pred sami mrak. Prema njihovim izjavama narod u
Janji je partizane i etnike nazivao umnjacima. Prialo se
tamo da svi oni ubijaju muslimane i to od najmlaeg do najstarijeg. U zadnje vrijeme, vele, govori se da i meu umnjacima ima razlike. Jedni su komunisti koji ne vjeruju u
boga i ubijaju popove i hode; meu njima ima pripadnika svih
vjera. Drugi su etnici koji ubijaju muslimane sve po redu.
664,

Pred polazak dali smo im izvjesnu sumu novca da podijele sirotinji, a ono to su sakupili na ime poreza da predaju optini.
i da ona podijeli to sirotinji po nareenju partizana.
Dok su Sadikovi i njegov drug sjedili s nama u Kojinovcu, u Janji se saznalo da su ih pohvatali umnjaci. Zavladala je panika. Porodice su ih ve oplakivale. Ustae su bile na.
okupu u taboru, a domobranski garnizon u pripravnosti. Meutim, njihov povratak izazvao je zaprepaenje u selu jer su ih.
ve bili prealili. im su doli pozvala ih je komanda domobranskog garnizona i oni su tu u detalje iznijeli kako se odigraocio sluaj. Pored toga, morali su ii i u ustaki tabor gdje su ih.
ispitivah. Meutim, niko nije naao za shodno da im zabrani da
o tome priaju jer su svi, izuzev erima Ajanovia/bili prostozbunjeni takvim niim postupkom. Ljudi su ih od komije dokomije i prepriavah svoj sluaj. Dugo je to- bila tema razgovora stanovnitva Janje. S obzirom na efekat, to je bio na;
najbolji agitacioni gest. Od tada se situacija u potpunosti izmijenila. Svakog naeg ovjeka za vezu, kao i svakog seljaka koji.
je odlazio u Janju, pitali su za partizane, za postupke, kako su.
obueni, naoruani, gdje ive, ta jedu itd. Njih je mnogo iznenadilo to to su partizani svega na 4 kilometra od Janje, to se>
slobodno po danu kreu i to se goste s ljudima koje nisu poznavali, i to ak sa pripadnicima druge vjere.
*

Politiki rad na terenu pokazao je i svoje rezultate

priliv u partizane se iz dana u dan poveavao.
U svim selima odbori su dobro radili. Izvuene su velikekohine hrane, odjee i obue u Korenitu. Ovakva plima pokreta trajala je u svim selima i u 1942. godini do kraja februara, tj. do napada etnika na tab Majevikog partizanskog odreda, od kada nastupa vrijeme os jeke sve do avgusta 1942..
godine.
Vojin* BOBAR

U OKUPIRANOM KRAGUJEVCU
8

29. marta 1941. godine uruen mi je poziv od vojne komande da se javim u 1. divizion teke artiljerije u Niu. Poto
sam u to vreme bio kurir Okrunog komiteta KPJ za Kragujevac, odmah, sam obavestio Mijalka Todorovia Plavog, sekretara Okrunog komiteta, koji mi je rekao da se odazovem pozivu.
Ali sa rasulom vojske rasuo se i divizion kome sam pripadao,
pa sam sa grupom vojnika krenuo iz sela Ratova (kraj Leskovca) preko Kopaonika i, preavi Zapadnu Moravu, 12. aprila
stigao u Kragujevac, gde su prethodnog dana uli Nemci. Odmah sam poao u kalanu Moskva da potraim nekog od
drugova komunista. Sve ulice u centru grada bile su ispunjene
nemakom motorizacijom. U kalani Moskva Nemci su pili
pivo i veselih se. Malo je graana bilo toga jutra na ulicama
i u kalanama.
Posle izvesnog vremena uspostavio sam vezu sa Plavim.
Ispriao sam mu kako sam proao u vojsci i upitao ga ta sada
da radim. Dobie vezu rekao je kratko. Poslednjih dana
maja priao mi je Toza Dragovi,1 sekretar MK Kragujevca (koga dotle nisam poznavao) i saoptio da mu je Plavi rekao da mo
pozove na sastanak. Tano u zakazano vreme naao sam se sa
Tozom. Bila je nedelja. Odveo me je u pekaru Vladislava Kostia na uglu Karaoreve i Guieve ulice. U odeljenju gde se
mesi hieb zatekao sam druga Braanca2 sa jo nekoliko drugova,
meu njima Krunislava Prpia3 i Bou Kozomaria4, koji su
1 Streljani 21. oktobra 1941. godine uKragujevcu; proglaen je za
marodnog heroja.
- Sada potpukovnik JNA.
3 Streljan 21. oktobra 1941. u Kragujeveu.
4 Poginuo 1941. godine kao ' borac Kragujevakog partizanskog
odreda.

666,

radili u Vojnotehnikom zavodu. Na ovom sastanku Toza nam

je saoptio da smo lanovi Gradskog vojnog komiteta Kragujevca, kojim e on rukovoditi i ukazao na zadatke koji nasi oekuju, istiui potrebu da se odmah preko partijske.organizacije
pone sa prikupljanjem oruja, sanitetskog materijala, novca
i svega onoga to moe koristiti u borbi protiv okupatora. Komunisti treba da razgovaraju sa simpatizerima i na taj nain
ispitaju njihovo raspoloenje i sremnost za borbu bio je
osnovni zakljuak sastanka.
lanovi vojnog komiteta su dobili odreena zaduenja po
kvartovima. Ja sam bio zaduen za Lepeniki kvart, jer sam na
ovom podruju dugo godina iveo i poznavao vei broj ljudi.
Toza nas je posle toga povezao sa sekretarima partijskih organizacija. Na terenu Lepenikog kvarta radile su u to vreme etiri partijske organizacije: pekarskih radnika u sastavu: Mihailo
Boovi, sekretar, Miodrag Filipovi i ivorad Maui. Oni. su
odravah sastanke u pekari Pere Kosovca, u ulici Jovana Ristia. Drugu organizaciju su sainjavali: Mile Poljakovi, sekretar,
berberski radnik Svetozar Markovi i Branislav Medi,6 metalski radnici, Bata Radakovi7 berberski radnik, Gojko Markovi, obuarski radnik, Dragutin Petrovi, elezniki slubenik, Rado je Radojevi, hvac i Milivoj e (prezimena mu se ne
seam) krojaki radnik8. Ova organizacija odravala je sastanke
a kui Gojka Markovia, u Sinelievoj uhci. Trea partijska
organizacija je odravala sastanke u kui na uglu Sarajline i
Vojvode Stepe ulice gde je stanovao Mile Nei Sremac9, a njeni
lanovi su bili Mia Brki, sekretar, obuarski radnik, Jovo
Rautovi,10 Boo Kozomari, Miodrag Uroevi Artem11, Branko
Guvi12 i Nikola Livac (ne seam mu se prezimena i ne raspolaem sada nikakvim podacima o njemu), svi radnici Vojnotehnikog zavoda u etvrtoj partijskoj organizaciji koja je zahvatala okolinu Pivarskog brda, bili su: Radomir Brankovi,
sekretar, limarski radnik, Sveta ivkovi13, metalski radnik,
Blagoj e Obrenovi14, sedlarski radnik, Nada Naumovi15, stuPoginuo 30. oktobra 1941. u Dobrovoici.
Streljan 21. oktobra 1941. godine u Kragujevcu.
7 Poginuo 30. oktobra 1941. godine u Dobrovoici.
8 Streljan 21. oktobra 1941. godine u Kragujevcu.
9 Poginuo 30. oktobra 1941. u Dobrovoici.
10 Streljan 21. oktobra 1941. godine u Kragujevcu.
11 Poginuo na Sitnici 1942. godine kao borac 3. bataljona Prve
proleterske brigade; proglaen za narodnog heroja.
"
32 Poginuo
1941. godine.
13 Poginuo oktobra 1941. u Adinim Livadama kao komandir 3. ete
Kragujevakog bataljona.
14 Umro 1947. godine kao organizacioni sekretar SK K P J Kragujevac.
15 Streljana 21. oktobra 1941. god. Narodni heroj.
5

667,

dent medicine, zatim jedan Leskovanin, krojaki radnik i jadan Bosanac, kova ijih se imena ne seam.
Ubrzo su obrazovane grupe za prikupljanje pomoi i oruja. Na osnovu raspoloenja u gradu mogli smo ve poetkom
juna da pristupimo formiranju borbenih desetina, u kojima su
se pored lanova i kandidata KPJ, nalazili i vanpartijci. Ove
desetine su poloile zakletvu. Partijska organizacija pekarskih
radnika ubrzo je formirala borbenu desetinu od pekarskih rudnika. Borbenu desetinu etvrte partijske organizacije (na Pivarskom brdu), kojom je rukovodio Miodrag Uroevi Artem, sainjavali" su preteno omladinci, lanovi SKOJ-a. Borbena
desetina tree partijske organizacije bila je sastavljena uglavnom od radnika vojnotehnikog zavoda. Desetine su povremeno
odravale sastanke na kojima je referisano koliko je oruja i
municije pronaeno, koji su simpatizeri izraavali spremnost
za borbu itd. Obuavani su oni koji nisu znali da rukuju orujem. Seam se da sam na jednom sastanku desetine tree partijske organizacije zatekao Moma Stanojlovia16 kako nad topografskom kartom upoznaje drugove sa terenom Sumadije.
U desetinama su prouavani proglasi CK KPJ i itani romani
Mati i Kako se kalio elik, a zbog malog broja ovih knjiga
kidani su listovi i lananim sistemom ili od desetine do desetine
nai itanje.
Spremnost borbenih desetina proveravana je na povremenim sastancima van grada. Jednom prilikom Toza Dragovi je
. zahtevao da jedna desetina zauzme zasedu na putu Ilijina voda
Korman jer e, navodno, tu naii kamion sa eksplozivom za
neki rudnik. Zadatak je bio da se istovari eksploziv, a kamion
zapali. Borbena desetina Mie Brkia, naoruana sa dva pitolja,
oekivala je kamion u kukuruzu kraj puta, ali umesto njega,
naiao je Toza Dragovi i saoptio da se odustaje od akcijo.
Ovakva i shna proveravanja vrena su u svim borbenim desetinama u gradu.
Na jednom sastanku Toza nam je saoptio da je doncla
odluka o dizanju ustanka i formiranju Kragujevakog partizanskog odreda. Iz svakog rejona trebalo je da poe u raznim
pravcima odreen broj drugova. Iz Lepenikog kvarta trebalo
je da poe 20 drugova prema Kormanu i Drai. U prvi sumrak
odran je sastanak .ispod tribine FK Radnikog. Za vodu
grupe odreen je Moma Stanojlovi; on je dobio ugovorene
znake sa seljakom koji e ih saekati na drumu izmeu Ilijine
vode i Kormana. Sa njim su krenuh: radnici zavoda Sveta' ivkovi i Miodrag Uroevi Artem, pekarski radnici Milan Dimi10 Poginuo na Sutjesci kao zamenik komandanta Sandake brigade; proglaen za narodnog heroja.

668,

trijevi Beli i Stanko Matijaevi, uenicikragujevake gimnazije Darko orevi17, Laza Savievi, ika Jovii i Gojko
Mrkalj, knjiarski pomonik Ljubomir Stojin, krojaki radnik
Dimitrije Ili18 i obuarski radnik Radisav Ili.19. Sa Uroem
Bajiem, radnikom VTZ, poli su u istom pravcu i radnici Miladin Petrovi i Jusuf Eganovi. Iz ovog rejona su istoga dana
prema Drai otili Neko Poljakovi20, Ljubomir Milovanovi
Pajk21, Branko Radakovi, Milenko Radovanovi Kea22 i Slobodan Milosavljevi (svi radnici YTZ).
Na sastanku Vojnog komiteta, odranom u prvoj polovini
juna, Toza Dragovi mi je rekao da preuzimam dunost sekretara Gradskog odbora za prikupljanje narodne pomoi, zatim me
je odveo u Rudniku ulicu, u kuu Olge Jovanovi, gde su bili
ostali lanovi Gradskog odbora: Milunka uri23, student, Vojo
Markovi24, uitelj, Kasija Rajii25, domaica i Drake Popovi
Pop, student. Ovom odboru pripadali su jo i iva orevi,
inenjer, i Milojko Radenkovi, student. Tada sam saznao da u
gradu deluje vei broj grupa koje prikupljaju narodnu pomo.
Svaki lan Gradskog odbora bio je zaduen za po jedan rejon,
a u Vojnotehnikom zavodu radila je posebna grupa. Skojevska
organizacija je prikupljala pomo meu omladinom.
U svim gradskim rejonima radili su teajevi prve pomoi,
koje su pohaale ene, a organizovala ih je grupa kragujevakih
studentkinja, koje su u Beogradu, u periodu akcije za odbranu
zemlje, zavrila isti kurs. Osim toga, u gradu je bio organizovan
vei broj ena da pletu dempere i arape. Za nabavku vune
starala se Milunka Buri. Preko Jovice Joksimovia26, studenta
medicine, koji je radio u bolnikoj apoteci, dolazilo se do sanitetskog materijala i lekova. Sav prikupljeni materijal od ove
pomoi smeten je u podrum kafane Moskva, u centru grada,
gde su povremeno dolazili kuriri odreda i prenosili odeu, sanitetski materijal i hranu u odred. Najee je kurir taba
odreda bio ika Miloevi. Prikupljeni novac predavan je na
uvanje ivi oreviu i Trifunu uku27, pekaru.
Grupe za prikupljanje narodne pomoi odraavale su sastanke po danu, u kuama i lokalima, a nije bilo sluaja da
17
1S
19
20
21
22
23
24
25
20
27

Streljan 21. oktobra 1941. godine u Kragujevcu.

Poginuo na Zlatiboru 1941. godine.
Poginuo u Mojsinju 1941. godine.
Poginuo kod. Konjica 1942. godine.
Zarobljen u borbi i streljan u Nemakoj 1942. godine.
Poginuo 1943 godine.
Streljana 1942. godine kao pozadinski'radnik.
Streljan 20. oktobra 1941. godine u Kragujevcu.
Streljana 1942. godine u umiu.
Streljan 1942. godine u Beogradu.
Umro 1946. godine u Kragujevcu.
669,

neko od graana prijavi naa okupljanja, iako su ona bila oigledna. Pored prikupljanja narodne pomoi Gradski odbor je
izvravao i druge zadatke. Tako su nas jednog septembarskog
jutra po kuriru odreda obavestili da treba da prihvatimo ranjenog partizana Sloboana Miloavljevia i obezbedimo hitnu
hirurku intervenciju. On e doi kolima koja e voziti seljak
sa belom maramom oko vrata. Dogovoreno je da iste znake
raspoznavanja ima i drug koji kola bude ekao kod palilulsko
vage. Poto je vreme bilo kratko, odmah sam se uputio u sanatorij um Moe Elija28 i Milovana Gliia, koji su nam kao simpatizeri NOP-a pruah pomo. Kad sam Ehju rekao da je
ranjeniku potrebna operacija, on je odgovorio:
Neu da znam ko je i ta je. On je za mene ranjenik,
bolestan- je, a za lekara je zakon da bolesnog izlei.
Nije bilo vremena da traim pomo drugova, pa sam odluio da sam poem na ugovoreno mesto. Oekujui kola,
razmiljao sam na koji e nain ui u grad kad kod fabrike
konzervi stoji zapreka od bodljikave ice, a pored nje je nemaki
straar koji sve. ljude legitimie. Poto prooe nekoliko kola
natovarenih drvima, primetih jedna prekrivena seljakim ilimom, na kojima sedi desetogodinji deak,29, sa belom maramom
oko vrata. Bio sam iznenaen. Skrenuo sam mu panju na svoju
belu maramu, pribhio se kolima i uporedo sa njima nastavio
put do sanatorijuma u Ljubiinoj ulici. Poto sam obavestio
dr Mou Elija, on je odmah naredio da ranjenika nosilima prenesu u operacionu salu i posle nekoliko dana ranjenik je, polo
mu se stanje sasvim popravilo, prebaen njegovoj kui. Ubrzo
zatim tab odreda je pozvao dr Mou Elija da sa porodicom
doe u odrd, na to je on odgovorio:
Rado bih poao. Ali, ako Nemci to saznaju, streljae sve
jevrejske porodice u Kragujevcu.
Bio je uporan u svojoj odluci da ne ide u odred ak i
onda kada smo mu predoih da Nemci streljaju sve Jevreje i
da se to svakog dana moe i njemu dogoditi. I zaista, nije prolo
mnogo od toga razgovora kada je streljan dr Elij, njegova ena
i deca i veina kragujevakih Jevreja.
Krajem septembra 1941. godine u Toponici je bio teko
ranjen Lazar Miunovi, student medicine, doktor naeg odreda. Njegovo prebacivanje u grad bilo je nemogue, a pomo
hirurga neophodna. Obratili smo se za pomo dr Gliiu i sa
njim fijakerom krenuli prema Dragobrai, jer nas je kod sola
Koriana ekala veza. Na petom kilometru, gde su Nemci zaustavljali sva kola u tom pravcu, jo uvek nije bila povuena
nemaka zaseda, koja je cele noi provela na putu oekujui
28
29

Streljan 20. oktobra 1941. godine u Kragujevcu.

Radomir Jablani iz sela Drenovca.
670,

da e na odred ponovo pokuati da minira propust. Nismo

mogli napred i vratili smo se u Kragujevac, uz obeanje dr Gli
ia da e sutra ponovo poi sa nama. Sutradan, u ranim asovima, doli su ezama Branko Radakovi i ika Miloevi, kuriri
odreda, i preneli poruku da treba po svaku cenu, makar i uz~
prisilno odvoenje lekara, izvriti zadatak. Meutim, Glii se
pokolebao. Stavljajui nam na raspolaganje hirurke instumente,
molio je da ga oslobodimo obaveze da ide u odred, i dao pristanak da e ranjeniku pruiti svaku pomo u svom sanatori
jumu. Takvu pomo nam je obeao i dr Sreten Krasi. Ostala
nam je jo mogunost da iz stana izvedemo jednog nama nepoznatog hirurga, izbeglicu iz Makedonije. Jedan od kurira odreda,
doavi u njegov stan zamolio ga je da poe na periferiju grada
i ukae pomo njegovoj majci, to je on prihvatio, seo u ezekoje se nisu ustavljale sve do Toponice gde se nalazio sanitet
odreda. Meutim, lekarska pomo doktoru Lazaru Miuno
viu je zakasnila on je podlegao zadobijenim ranama.
Polovinom oktobra je u jednu od poslednjih kua radnikekolonije (do Stanovljanskog polja) Mijalko Todorovi pozvaoTozu Dragovia i mene na sastanak. Interesovao se za situaciju
u gradu i prikupljanje narodne pomoi i predloio da se ova
pomo postavi na iroj patriotskoj osnovi. Rekao je da se ubudue obraamo i najimunijim ljudima u gradu. Posle toga smonapravili spisak 20 najbogatijih porodica, kojima e se lanovi"
Gradskog odbora lino obratiti za pomo u novcu i hrani. Za.
dva dana bilo je sakupljeno preko 300 000 dinara u novcu i veekoliine hrane. Kada sam se obratio Raki uriu, preduzimau,
koji je izvodio radove na putu Topola Kragujevac i rekao da.
je na odred obaveten da je od Nemaca primio 1 300 000 dinara,,
on je odgovorio da se ba ovog trenutka vrati iz Krajskomande,
da mu Nemci ovu isplatu stalno odlau, ali da e on nai novaci dati svoj prilog za borbu protiv okupatora. Posle pola sata
on nam je predao 25 000 dinara. A veletrgovci Simovi i Ma
rinkovi, inae ortaci u poslu, rekli su lanu Gradskog odbora .
Draketu Petroviu Popu da treba da se dogovore i da e mu
u toku sutranjeg dana uruiti pomo. Drake se tog jutra dugo
kolebao da ue, jer je pretpostavljao da su u meuvremenu:
obavestili pohciju. Meutim, kada smo uli u radnju, jedan od.
trgovaca je izvukao iz rafa kesu od 16 000 dinara i predao nam..
je. Na slian odziv naili su i ostali lanovi Gradskog odbora za:,
prikupljanje narodne pomoi.
U ovom periodu su partizanske jedinice u okolini Kragujevca izvodile vee akcije, o emu su graani bih obaveta
vani .preko Vesti. Pored ovih Vesti, ispisivane su parole pokuama (Smrt faizmu Sloboda narodu, ivela KPJ,
Ziveo SKOJ, Ziveo SSSR, ivela NOB itd.). Meu gra671,

danima je bio mali broj onih koji su se odazivah estim pozivima Nemaca d idu na rad u Nemaku ih stupali u tzv. dobrovoljaki odred. U VTZ je od 11 000 radnika nastavilo posao
-u fabrici samo oko 1000, meu kojima je, po direktivi Partije,
bio i jedan broj lanova KPJ. Oni koji nisu hteli da rade dovijah su se na razne naine i uzajamno pomagali.
Stanovnitvo Kragujevca davalo je iroku podrku NOB,
-ak i linim ueem u akcijama: paljenje mape Evrope na
Krajskomandi u centru grada, na kojoj su svakodnevno prika: zi vani kretanja i uspesi nemakih trupa na istonom frontu;
.akcija na eleznikoj stanici, prilikom koje je ubijeno 9 Nemaca; paljenje sedlarniee u VTZ i vojnog senjaka u selu Gronici; borba na Svetinji, u kojoj je poginulo i zarobljeno preko
50 okupatorskih vojnika i spaljeno 7 nemakih kamiona; spaljivanje novina usred dana u raznim delovima grada; razoru:avanje andarmerijskih stanica, ruenje pruge Kragujevac
Lapovo, Kragujevac Gornji Milanovac, Kragujevac Kraljevo; seenja telefonskih ica i stubova, atentati na petokolo:nae, ruenje tunela i unitavanje eleznikih kompozicija na
pruzi Kragujevac Kraljevo itd. Policijski agenti su radi svake
sigurnosti stanovah u Predstojnitvu policije. Petnaest straara
policijske stanice u Lepenikom kvartu bilo je spremno da svakog trenutka preda svoje oruje. Oekivao se napad naih jedinica na Kragujevac i njegovo osloboenje uz punu podrku
naroda, lanova KPJ, SKOJ-a i zakletih partizana u borbenim
~ desetinama koje su se nalazile u gradu.
'
Masovnim streljanjem, 21. oktobra 1941. godine, Nemci
su imali za cilj da ugue otpor Kragujevca i zastrae narod
umaije, koji se digao na ustanak. Ovim zloinom, izvedenim
na liniji nacistike politike istrebljenja naroda Jugoslavije, oni
;su u crno zavili ceo rodoljubivi Kragujevac i Srbiju, nanevi
ozbiljan udarac pokretu streljanjem -veeg broja lanova KPJ,
;SKOJ~a i simpatizera. Meutim, borbeni dah Kragujevana .
.nikada nije bio uguen, a grobovi streljanih uvek su bili opo:mena ivima za obraun sa faizmom.
Milora Rade MITROVIC

Andrija Hona: SCENA IZ NOB-a

SA RAEVSKOM PARTIZANSKOM ETOM

BIO SAM KRAJ ZlKICE KAD JE PUCAO

Dogaaji poetkom 1941. godine zatekli su me u "Valjevu, a

pred ustanak sam radio kao keiner u restoranu Paviljon, gde
su se hranili nemaki oficiri. Bio sam lan KPJ pa sam i imao
zadatak da pratim ponaanje Nemaca u Paviljonu, trudei se
da doznam to vie o njima. 6. jula, oko 2 sata posle podne,
trinaestogodinji sini mog druga, Obrada, graevinskog poslovoe, takoe komuniste, doneo mi je i predao neprimetno
komadi papira, na kome je pisalo: Danas u tri sata i pet minuta ekamo te kod Pivare. U zakazano vreme bio sam kod Pivare, gde sam zatekao
samo Zdravka Jovanovia, a zatim su doli jo neki drugovi.
Zdravko mi je dao pitolj, odredio me za vou grupe i da ,sa
drugovima odem do sela Bela Crkva. (Tek kasnije sam shvatio
da sam toga asa primio prvi zadatak kao borac partizanske vojske.) Jedan narednik bive jugoslovenske vojske odveo nas je
do svoje kue, nedaleko od Valjevske Stave, gde smo veerali
i malo se odmorili. Pred zoru 7. jula Zdravko Jovanovi me je
pred rastanak detaljnije upoznao sa zadatkom. Sa jo dvojicom
drugova (Savom Vujiem i Vladom Marinkoviem) nastavio
sam putovanje i oko podne bili smo blizu sela Bela Crkva. Na
breuljku desno od puta, video sam, prema Zdravkovim uputstvima, tri razgranate kruke i tor za ovce, gde je trebalo da
saekamo vezu. Zdravko nam je dao i znake za raspoznavanje.
Dan je bio sunan. Sklonili smo se u tor i, ekajui ogladneli, oko 3 sata posle podne primetili smo da nam se pribliavaju 2 oveka. Nismo ih poznavali. Poao sam im u susret,
spreman da izgovorim odreeni znak, kad mi jedan od njih jo
iz daljine doviknu:
Vjeko, je si li to ti?
43 Ustanak 1941.

673

Prili su mi i uz vrsti stisak ruke rekli svoja imena: Zikica Jovanovi i Vlaan Bojani. Bilo mi je jasno da me drug
Zikica poznaje po prianju drugova, pod ijim sam rukovodstvom izvravao partijske zadatke. Na pitanje gd su drugovi,
odveo sam ih onoj dvojici koji su poli sa mnom. Zikica i Vlaan su nam doneli puke i hranu, pa poto smo utolili glad,
Zikica je izloio zadatak:
Ti e Vjeko i dalje biti voa grupe. Danas je nedelja.
U Beloj Crkvi se skupilo dosta sveta. Odraemo politiki zbor.
andari mogu naii, pa se moramo obezbediti. Ako naiu i
ponu rasterivati narod, postupite vojniki: razoruajte ih ili
pucajte...
Na zboru, gde je narod s panjom sluao Zikicu i ostale
govornike, bdio je nas 14 naoruanih pukama, zbog obezbeenja,
ah se andari nisu pojavljivah. Po zavretku zbora poli smo
prema Roanj planini, a Vladan Bojani je ostao u Beloj Crkvi.
Ne znam da li smo se udaljili stotinu metara od zgrade optinske uprave, kad usmo Viadana gde tri za nama i vie: andari rasteruju narod! Naa mala partijska grupa odmah se
vratila u selo. Pribliavajui se mestu odakle smo i poli jedan
andar ispali puku u nas. Tane nam proita iznad glava.
Zikica brzo kleknu, podie pitolj i naniani. Odjeknue dva
sjedinjena hica, a istovremeno se 2 andarma praie u prainu. Prili smo im. Bili su mrtvi.
Uzevi oruje mrtvih andarma poli smo u pravcu Petrine
stene, gde je trebalo da bude na logor. Usput smo svratih u
zaselak Bastave gde smo veerali kod porodice Solatii, a kad
smo stigli u planinu uveliko je bio mrak. Bila je to moja prva
partizanska no. uurio sam se pored jedne bukve. Iz Valjeva
sam krenuo u lakom letnjem odelu. Kia je poela da pada. Po
obrazu me je uljao kundak puke, na koju sam naslonio glavu.
Cvokotao sam zubima, obraajui se ikici: Ne verujem da
u moi ovako (Jugo izdrati.
Sve e ti izdrati i biti dobar partizan, hrabrio me
je Zikica Jovanovi, iji su hici objavili poetak optenarodnog
ustanka protiv faistikog okupatora.
ETRNAEST NOVIH BORACA IZ VALJEVA

Naa partizanska grupa je prerasla u Raevsku partizansku etu koja je poetkom avgusta 1941. godine likvidirala i
andarmerijsku stanicu u varoici Pecka. Kad smo se vratili u
Tolisavske kolibe, gde nam se nalazio logor, pozvali su me u
komandu ete, i naredili: Odmah-e otii u Valjevo. Javie
674.

se drugu Milou Miniu i dovesti grupu novih, boraca za na

odred . . .
Zadatak me nije iznenadio. Otkako je poeo ustanak, vie
puta sam iz odreda dolazio u Valjevo i, svaki put uspeno izvrio
povereni zadatak. Trebalo je peke i skriveno prei dosta teak
put. Bio sam obuen u seljako odelo i naoruan samo pitoljem,
koji sam sakrio pod gunj. Nije bilo lako ui u Valjevo-. Zbog
sve vee partizanske aktivnosti u Srbiji, Nemci su ve bih organizovali odbranu grada i uspostavili strogu kontrolu nad
kretanjem stanovnitva. Bio je zaveden i policijski as. Svoje
kretanje morao- sam tako podesiti da mogu stii u grad i vratiti
se pre poetka pohcijskog asa. Predvee, 12. avgusta, stigao
sam u blizinu Valjeva. Bio sam na mestu pogodnom -za osmatranje grada i njegove ire okoline. Osmatrajui teren sa toga
mesta, nastojao sam da odaberem najpogodniji pravac kojim bi
sa drugovima iziao iz grada. Teren je gusto naseljen, okupator
ga kontrolie. Bie to teak zadatak.
Spustila se no. Zbog pohcijskog asa te veeri nisam mogao ui u grad. Naao sam jedno skrovito mesto i prenoio, pa
tek sutradan doao na zakazano mesto i javio se drugu Miniu..
On me je doveo u vezu sa Zivomirom Jeremiem i jo jednim
drugom, koji su bih zadueni da u gradu organizuju prikupljanje drugova koje treba da odvedem u partizane. Objasnili su
mu da je veina drugova iz fabrike Vistad, i poto izvre sabotau u fabrici, iziie iz grada preko fudbalskog igralita i
drugim pravcima. Mora se raditi brzo, da Nemci ne bi osujetili
nae namere.
Prenoio sam u Valjevu punom Nemaca, a 14. avgusta oko3 asa po podne doao sam na ugovoreno mesto, nedaleko od
fudbalskog igralita, gde su pristizali: Topalovi Radomir, Duko Novakovi Dule, metalostrugar, Zivomir Jeremi, modelar,.
Lazar Tripkovi, metalostrugar, Mirko Stamenkovi Crni, alatniar, Ratomir Bogdanovi Maler, metalostrugar, Svetozar Basla, metalostrugar, Branko Atanasijevi Sil ja, ak, Voja Brankovi, metalostrugar, Boo Stamenkovi, mainobravar, Mia.
Savi, sedlar i jo tri druga (Cigi, Murta i jo jedan, ijih,
se imena ne seam ukupno njih 13).
Kako je ko nailazio, davao sam mu uputstva kuda da ide
i da me eka nedaleko od municijskih magacina, koje je uvala-.
nemaka straa. Morah su da prolaze i pored jednog straara,.
to je predstavljalo veliki reskir, ah sreom Nemac nije bio
toliko promuuran. Dobro obueni, drugovi su dolazili sa prtljagom u jednoj i mantilom preko druge ruke.
Drug Modelar je naiao poslednji, ah se u tom momentu
preda mnom stvorio i jedan policajac. Priao mi je i na pitanje
43*

675

ta tu radim, uperio sam pitolj u njega a levom rukom mu pokazao pravac suprotan od nemakih straara i naeg kretanja:
Odmah se udalji u tom pravcu ili e te morati odavde
mrtva da nose govorio sam mu ne znajui da li apuem ili
glasno viem.
Policajac je prebledeo i posluno krenuo u nareenom
pravcu.
Drugovi su me saekah na zakazanom mestu. Pred nama
je bila no i dug neravan put. Uinilo mi se da se neki sa svojini
paketima i obuom nisu ba najbolje pripremili za taj put, ali
nita nisam rekao. Verovao sam da e vlastito iskustvo biti
ubedljivije od mojih rei. Objasnio sam drugovima kako Treba
da se dre na putu. Trebalo je ii brzo, najee van puta i staza,
kako bi neprimeeno otili to dalje od grada. Tek to smo krenuh kad od municijskog magacina odjeknu pucana paljba. Onaj
policajac je, izgleda, ipak obavestio Nemce.
Tanad je itala iznad i oko nas. Drugovi su od oruja
imali tek po koju bombu. Na moju komandu svi su legli na
zemlju. Otiao sam malo napred da izvidim teren i uverio se
da je na put slobodan. Krenuli smo napred i kod sela Ribari
(7 kilometara od Valjeva), preli drum Valjevo Loznica, gde
smo bili sigurniji da nam nemaka paljba, koja je jo trajala,
ne moe naneti gubitke. Nedaleko od sela Prievii preli smo
put koji vodi u selo Stave i krenuli prem Roanj planini. Na
ovom pravcu smo bili sigurniji od eventualne nemake potere,
udaljujui se od automobilskih puteva.
Pred zoru 15. avgusta zastali smo u jednoj umici, malo
se odmorili, a zatim nastavili put skrivenim stazama. Morah
smo biti oprezni, a drugovi su me stalno neto zapitkivah, elei da to vie doznaju o ivotu partizana. Morao sam ih vie
puta opominjati na tiinu.
Predvee istog dana stigli smo u selo Gunjaci, gde .smo.
mogli slobodnije da se kreemo, jer je to bila partizanska teritorija. Umorni i gladni, od mara koji je trajao skoro 24 asa,
drugovi su ve prvog dana osetili tekoe partizanskog ivota.
Zaustavili smo se u Gunj acima, gde sam preko naih saradnika
odmah organizovao donoenje hrane. Drugovi su iz Valjeva poneli i novac te poeli da trae hranu svaki za sebe, ali su odmah
posle mog objanjenja, da e se hrana doneti na jedno mesto i
besplatno podeliti, odustali od samovolje.
Posle veere krenuli smo dalje, reeni da jo te veeri
stignemo u logor Raevske partizanske ete. Kad smo stigli na
Tolisavske kolibe, poalio mi se Ratomir Boganovi Maler da
je izgubio sat, a na pitanje gde, odgovorio je kod onog plota
gde smo prelazili kada su Nemci pucali za nama. Sat se zakaio
na plot i tu ostao, a ja sam smatrao da nema smisla zadravati
676.

se zbog moga sata. (Nekoliko dana kasnije opet sam iao ui.
Valjevo. Namerno sam poao putem kojim se kretala naa grupa.
Naao sam sat,.doneo ga i predao Maleru, koji se tome prijatno
iznenadio).
Dolazak ovih. drugova u partizane usledio je posle sabotae u vojnoj fabrici Vistad, koju su izvrili Radomir Topalovi, Svetozar Basla, Voja Brankovi, Mirko Stamenkovi i.
Cigi; povaren je deo maina i uniten alat namenjen fabrici
za izradu upaljaa za avionske bombe u Viegradu. To je bio
samo podstrek vie da iz Valjeva dolaze novi borci u partizanski odred.
SLANJE NOVCA IZ ODREDA U VALJEVO

Posle likvidacije .andarmerijske stanice u Pekoj, Raevska eta je upala u Valjevsku Kamenicu, gde smo zaplenili i
veu koliinu novca. Na povratku iz ove akcije, stigavi blizu
Peke, pozvao me je ikica i poverio da po svaku cenu moram
odneti tri miliona dinara rukovodstvu NOP-a u Valjevo, kojima
je novac u to vreme bio neophodan.
Preobuen u seljako odelo i sa punom torbom svenjeva.
papirnih novanica, krenuo sam sa Stevom Uom za Valjevo..
Iako sam imao pitolj, ikica mi je dao jo jedan, znajui da
e mi ustrebati.
Krenuli smo oko podne, kako bismo u toku noi stigli u
Valjevo, predah novac i izili iz grada. Poto sam roen u Hrvatskom primorju, seljako odelo nije mi mnogo pomagalo, jer
prva izgovorena re, po naglasku primorskom, otkrivala je da
nisam Srbin. Kod onih koji me ne poznaju, u ono vreme, te
injenice bi mogle izazvati neprijatnu sumnju. Zato sam morao
ii zaobilaznim putevima, izbegavajui naselja i susrete sa ljudima, to je zahtevalo vee napore i gubljenje vremena.
U neposrdnu blizinu Valjeva stigli smo uvee 17. avgusta..
Osmotrivi svetio okupiranog grada, nismo primetili nikakvo*
kretanje po ulicama. Policijski as bio je proao. Zbog uestahh
partizanskih akcija na tom terenu, neprijatelj je bio budan.
Morali smo biti oprezni.
Moj pratilac Steva je iao na oko 50 metara iza mene. Ako
bih naiao na neprijatelja i bio prinuen da se povlaim pod
njegovom vatrom, Steva je trebalo da prihvati novac koji je bio
osnovni zadatak zbog koga izlaemo i ivote. Put nas je vodio
preko ograde jednog ljivika, gde nas je ekala veza. Tek to
sam zakoraio da preem ogradu, kad se kroz nonu tiinu prolomi Halt!. Za trenutak m obuze jeza i prva misao bila mi
je da je posredi izdaja. uo sam kako vabo puni puku. Po677.

tegao sam pitolj, brzo- ispucao ceo okvir metaka u pravcu nevidljivog neprijatelja i povukao se. U gradu su zastektali neprijateljski mitraljezi. Ispranjeni pitolj sam bacio, pa sav u
znoju i zadihan ustavio se u jednom kukuruzitu. Moga pratioca nigde nije bilo. Naao sam se sam u gluvoj ratnoj noi.
Oko mene ute kukuruzne stabljike i ini mi se kao da sa svih
strana prilaze bezbroj neprijateljskih vojnika.
No bez meseine. Teko se vidi i prst pred nosom.
Bojao sam se da oseanjima ne ovlada panika i onesposobi me za bilo kakav razuman korak, a u glavi su odzvanjale
rei druga Zikice: Zadatak mora biti izvren po svaku cenu ...
Dok ne predam novac u odreene ruke ne smem dopustiti da
zarobe, niti da me ubiju, prosto sam ponavljao u sebi. Uputstva koja mi je Zikica dao nisu vie imala vrenost, pa sam
morao traiti drugo reenje.
Selom se razlegao lave uznemirenih pasa. Nai e me
pomou dresiranih pasa podie me hladna jeza od te pomish, ah sam ipak sauvao prisebnost. Siao sam u potok Obnica, zagazio u vodu i poao uz potok. Znao sam da na taj nain
mogu zavarati trag i policijskim psima. Umoran, mokar od
znoja i gaenja kroz vodu, sklonio sam se u neki kamenolom.
Izgubio sam svaku orijentaciju o vremenu, a na san nisam
smeo ni misliti.
ta da radim? Poelo je i da svie. Sa druma je dopirao
odjek neujednaenog truckanja seljakih kola, kad se setih da
i seljaci idu u grad na pijacu, pa mi se uini da je upravo i:a
okolnost spas iz ovakve situacije i bez ikakvog kolebanja krenuh da je iskoristim. Zabacio sam torbu sa novcem na rame,
sakrio pitolj i sa dragocenim bremenom siao na drum. Nekoliko natovarenih seljakih kola ilo je prema Valjevu. Umeao
sam se meu njih, trudei se da ne budem upadljiv i sauvam
hladnokrvnost. Na ulasku u grad prihvatio sam se rukom za
jedna kola i neometen proao pored nemakog straara. Naoruani Nemci krstare ulicama i ini mi se da ispitivaki posma- .
traju prolaznike.
Nastojei da ne izazovem sumnju prolaznika, a jo manje
neprijateljskih vojnika, poao sam kui odreenoj za sastanak
gde u predati novac. Naao sam Miloa Minia, koji me je
poznavao, jer sam ve izvravao neke zadatke koje mi je on
odreivao. estitao mi je na upornosti, primio novac, dao mi
potvrdu za to i pismo za Zikicu, pa poto sam se malo odmorio
i ruao, krenuo u etu. Radovao sam se to u moi da izvestim
druga Zikicu da sam i ovog puta opravdao njegovo poverenje,
pa sam se zbog toga i urio natrag, ah ipak nisam mogao proi
bez nezgoda. Putevima su krstarili Nemci. Susrete sa mesnim
stanovnitvom morao sam i dalje izbegavati. Nisam eleo da.
678.

|
i
j
j

i
j
j
j
!
?
j
j
i

me pri nekom od takvih susreta snau posledice kakve neprijatne sumnje. U napornom peaenju proao je jo jedan dan.
Umoran i gladan prenoio sam u maloj ovarskoj kolibi,
okruenoj hrastovom umicom. Drugog dana uvee zaao sam
u Roanj planinu i stigao na Petrinu stenu. Nepoznatom stazom
iao sam kroz umu prekrivenu gustom pomrinom. Znao sam
da je tu negde prestraa naeg odreda. Bunijim kretanjem
namerno sam odavao svoje prisustvo. A kad sam na ustavljanje
naeg straara odgovorio ko ide, on mi je odvratio: Lae!
Spoja vie nije iv... Stegao sam pesnice tako da su mi nokti
bolno zasekli dlanove.
Ko je na strai? upitah.
Odjek moga glasa izgubio se u pomrini, a pitanje je
ostalo bez odgovora. uo sam kljocanje zatvaraa straareve
puke. Pomisao da mogu poginuti od partizanskog metka bilo
je vie nego' strano.
Zovi druga Vladu! viknuo sam.
Trenuci nemog iekivanja otegli su se u venost. Kao da
me ova planinska tama pritiska na zemlju. Poelo je da mi se
muti u glavi od umora. Ah me je Vlado Marinkovi poznao po
glasu, priao mi i zagrlio me. Na pitanje po emu su zakljuili
da nisam iv, odgovorio je da se vratio moj pratilac i rekao da
sam naiao na nemaku zasedu i poginuo. Drugovi su se iskreno
radovali mom povratku, a kada se pojavio ikica, prvo mu je
pitanje bilo: Gde ti je novac? Tek kad je proitao potvrdu
i pismo Miloa Minia, nestalo je strogosti sa njegovog hca. Nasrne jao se, stegao mi ruku i samo rekao:
Znam ja kome poveravam zadatak!
Bila je to za mene, posle svih preivljenih muka, najvea
nagrada.
Vjekoslav Spoja VJEKO

BERANE U USTANKU 1941.

L epog prolenog dana, 17. aprila, u Berane je stigla kolona

nepotpune 8. tenkovske divizije 2. nemake armije i bez zadravanja nastavila put za Podgoricu, gde se sastala sa italij anskim jedinicama. Uskoro nas je iznenadio njen povratak i
ubrzani mar prema Bijelom Polju. Povodom ovog bilo je raznih tumaenja, a komunisti su objanjavali da su Nemci,
najverovatnije, prodefilovali da uspostave kontakt sa Italij anima, da narodu prikau svoju oruanu mo i upozore ga na
potovanje okupatorske vlasti.
Naa partijska jedinica se zalagala za dosledno sprovoenje dobivenih direktiva Partije. Razvila je iroku aktivnost
da politiki pripremi mase za ustanak i organizuje omladinu,
ene i starije ljude. Komunisti su esto odravali svoje sastanke:
i na njima detaljno analizirali unutranju i spoljnu politiku
situaciju, prouavali direktive partijskog rukovodstva i donosili
odluke za njihovo sprovoenje prema konkretnim prilikama na
terenu. Organizovaho su se pratile radio-vesti i objanjavala
politika situacija na pripremljenim skupovima, selima, sastancima po mahalama, kao i u razgovorima sa manjim grupama i
pojedincima. Uporedo sa ovako iroko zasnovanim politikim
radom, zadueni komunisti posebno su se aktivirali na odreenim sektorima.
Odbor Narodnog fronta pripremao se da postepeno preraste u odbor nove vlasti, jer stara i okupatorska nisu priznavane. Intenzivno se radilo i sa enama, naroito mlaim.
Skojevci i mlai lanovi Partije radili su uglavnom sa
omladinom okupljenom u sportskom klubu i itaonici. Posle
dolaska okupatora njihovi redovi su se jo vie zbili, tako da
je rad postavljen na najiroj osnovi. Da ih ustanak ne bi zatekao nespremne, obuavani su u rukovanju orujem i borbenoj
680.

obuci (dejstva u zasedi, prebacivanje pri napadu, pravilno korienje prirodnih zaklona, zauzimanje zgrada i naseljenih mesta, uline borbe i dr.). Obuka je izvoena van sela, a njom su.
rukovodili komunisti koji su sluili vojsku: Milo Malii, rezervni oficir i komandir mitraljeske ete u aprilskom ratu, J o van Nedi, rezervni podoficir i ja.1 Milo je uglavnom bio zaduen za borbenu obuku, a ja za pripremu materijala potrebnog za.
njeno izvoenje. Sanitetsku obuku, u kojoj je osnovno bilo
ukazivanje prve pomoi i nega ranjenika, izvodili su Dimitrije
Nedi i Milo Butri, koji su Sluili u sanitetskim jedinicama
bive jugoslovenske vojske.
Glavni i najtei zadatak prikupljanje oruja ostao
je i dalje uglavnom na komunistima. Milo Malii je doao iz:
Albanije na konju, sa svom ratnom opremom; Milun Delevi i
Milivoje Markovi doneli su svoje puke; Panto Malii je imao
pitolj i malu preraenu puku, a ostali su se morali snalaziti
kako su znali. Jednog dana saoptio nam je Milun Delevi, obuarski radnik, komunista, da je u blizini kasarne primeeno
baeno oruje. Odlueno je da ga 011 sa jednim drugom prenesena prikriveno mesto. Tako smo doli i do neispravnog pukomitraljeza brno, koji je ubrzo osposobljen za dejstvo. Oruje smo"
kupovah i za novac. Tako je Mio Nedi za jugoslovensku puku dao Radosu Joksimoviu 600 dinara, koliko je u to vreme
kotala dobra krava. Poto se u oblinjim selima nije vie moglo
doi do oruja, morah smo ii u udaljenija. Tako smo sa
prikupljenim novcem MHenko Malii i ja obili sela sreza andrijevikog, sve do Plava, gde smo nabavili tri puke. Pronalaenje oruja i naoruanje ostalo je i dalje glavni zadatak svih
komunista.
Na teritoriji manastirske optine, koja je obuhvatala sva.
sela beranskog sreza na levoj strani Lima, postojala je samo
jedna partijska ehja, kojom je rukovodio biro elije. Ona se
sastojala od partijskih odeljenja sa sekretarom, koji je istovremeno bio i lan biroa elije. Ovakvih odeljenja na teritoriji manastirske optme bilo je u selima: Pecima, Buu i Vinickoj,
Lucu, Docu, Gornjim Selima, titarima i Bubanjama.
Poto sam dunost sekretara naeg odeljenja predao Stevanu Deleviu, preuzeo sam rukovanje tehnikom za umnoavanje partijskog materijala, koji je odmah ilegalno rasturan
partijskim jedinicama. Tako smo, pored proglasa,- letaka i drugog materijala, na apirografu umnoili 9 i po glava istorije
SKP(b).
1 Kao stalno nesposoban otputen sam 1934. kao kaplar iz kolerezervnih oficira u Bilei.

681.

Krajem maja i poetkom juna data je direktiva da se foraniraju borbeni odredi (grupe)2 za borbu protiv okupatora u
vim selima gde za to postoje mogunosti. Njihovo jezgro trebalo
je da budu lanovi Partije i skojevci. Poto je nae odeljenje
imalo dosta iskusnih i za borbu sposobnih komunista, za koje
nije bilo ni dovoljno oruja, odluili smo da u odred skupino
.samo ljude mlae od 35 godina, i to uglavnom one koji su odsluili rok u bivoj jugoslo venskoj vojsci. Tako smo formirali
odred od 25 boraca, kojim je rukovodio Milo Malii, dok je za
-politiki rad bio zaduen Stevan Delevi. Ovakvi odredi u bts
Tanskom srezu formirani su u Beranama i u selima: Vinickoj,
Buu, Pecima, Lucu, Docu, Gornjim Selima, Bubanjama, titarima, Petnjiku, Dapsiu, Budimlji, Babinu, Mati i Dragosavi,
:Goradu, Lugama i Rzanici.
Na sastancima odreda ukazivano je da treba potovati
vojniku disciplinu; drana su predavanja iz borbene obuke i
-davane politike informacije. Posle napada Nemake na Sovjetski Savez pojaana je borbena gotovost. Niko od boraca
odreda bez odobrenja nije smeo da se udalji van sela. Komunistima je skrenuta panja da se uvaju da ne padnu u ruke
neprijatelju. Zbog toga su nou spavali van kue po logorima i polju. Poto se nae selo nalazi u neposrednoj blizini
grada, odakle su Italijani esto dolazili da trae jaja i ivinu,
situacija.je postajala sve ozbiljnija i svakog momenta je moglo
doi do borbe.
U srezu je bilo vie aktivnih oficira bive jugoslo venske
-vojske: Boo i Miomir Joksimovi, Radomir Popovi, Dmitar
Bukumira, Radoman erani, Tomo Zeevi, Miomir Cemo-vi, Pavle urii, Mirko Kukli, Cimbaljevi i Perhinek. Veina ih je bila reakcionarno nastrojena, a naroito: Perhinek,
"Pavle urii, Mirko Kukli, Miomir i Boo Joksimovi i Miomir Cemovi. Njihov stav je bio slian stavu poznatih politiara
5. pripadnika bivih graanskih partija, inae zagrienih neprijatelja komunista. No, be obzira na to, Partija je angaovala
-pojedine simpatizere i komuniste da uspostave kontakt s njima,
da sa pojedincima i grupama razgovaraju o borbi protiv okupatora. Od komunista naeg odeljenja za saradnju s ovim oficirima
"bio je angaovan Milo Malii. Njega su, kao hrabrog koman<dira, zapazili Perhinek, Pavle urii i Mirko Kukli jo na frontu prema Albaniji, ali su smatrah da nije komunista. Razgovori
.sa oficirima zahtevali su mnogo truda i strpljenja.
Uviajui da su komunisti postali voe naroda i tumai
^njegovih, elja, predstavnici graanskih partija, koji su se ve
2 Postojali su i drugi nazivi pripremni odredi, borbene grupe
dr., a najee udarne grupe Prim. red.

682.

bili kompromitovali saradnjorn sa okupatorom, nisu mogli da se

snau. Govorili su da su, naVodno, za saradnju s komunistima
i borbu protiv okupatora, ali kada za to bude vreme; sada je
jo rano, okupator je jak, a ni sva plemena u Crnoj Gori nisu
-za borbu . . . Komunisti su i dalje strpljivo razgovarali sa svakim pojedinano, a posle odluke Centralnog komiteta KPJ od
4. jula o dizanju oruanog ustanka i proglasa Pokrajinskog komiteta KPJ za Crnu Goru, Boku i Sandak, odran je 8. jula
-u Lueu, kod Divne Vekovi, sastanak kojem su prisustvovali
i istaknuti politiari i pripadnici raznih graanskih partija:
Rado je Seki, Filip Cemovi, Tomo Joksimovi, Radosav Jok;simovi, Milan Popovi. Od komunista bili su prisutni: Milan
Ku, Panto Malii, oko Pajkovi, Vuksan Cemovi i Radonja
-Golubovi. Meutim, ni posle duge diskusije prisutni pripadnici graanskih partija nisu pridobiveni za ustanak. Mada su se
izjasnili da nee nita preduimati protiv pokreta, nije im se
moglo verovati, naroito Tomu Joksimoviu, koji je bio poznat
"kao zagrieni neprijatelj svega naprednog, i Fihpu Cemoviu,
.najbliem saradniku Boa Maksimovia. Oni su bih istomiljenici sa Tomicom uMem, koji je u hotelu provokatorski,
-stisnutom pesnicom, pozdravio Panta Maliia i time dao znak
"karabinijerima da zgrabe ovog najpopularnijeg komunistu.
Tukli su ga divljaki sve dok ga prisutni graani nisu silom
-oslobodili.
Krajem juna i poetkom jula jo vie se pojaava politiki
Tad s masama. Odravaju se iri sastanci sa starijim ljudima,
-enama i omladinom, objanjava situacija i upozorava na spremnost za borbu protiv okupatora. Na jednom takvom sastanku
-u kui Radoa Maliia, kome je bilo prisutno oko 30 ena, go-vorio sam o njihovoj ulozi u predstojeoj borbi.
U selu Lucu, kod kue Cvetka" Pajkovia, odran je 14.
jula sastanak Mesnog komiteta KPJ za srez Berane, a sutradan,
15. jula uvee, u kui Panta Maliia, sastanak odeljenja ehje
.-sela Peaca (od 14 komunista), na kome je saoptena direktiva
o borbi protiv okupatora. Posle referata koji je podneo sekretar
odeljenja Stevan Delevi odlueno je: da se preduzmu ruenja
komunikacija, mostova, telegrafsko-telefonskih linija i druge
diverzantske akcije; da se prati kretanje okupatora i sprei
nasilje nad stanovnitvom; da se u odred, koji e biti spreman
:za akcije gde se ukae potreba sam ih sa drugim odredima
prima svako ko eli da se bori protiv okupatora, bez obzira
na raniju politiku pripadnost; da se seoskom kmetu saopti da
-prekine svaku vezu sa organima vlasti koje slue okupatoru;
da se sa akcijama otpone nou 16/17. jula. Zatim je saopteno
da su neki odredi ve dobili konkretne zadatke da proteraju
683.

karabinijere sa stanice u Lubnicama i Brzavi i' da zapale mostove na prilaznim komunikacijama.

Sastanak je trajao do pred zoru. Tada su Milim Delevi
i Milenko Malii dobili zadatak da odmah pou po oruje iz
skladita u Jugovinama, nekoliko kilometara od grada. Dalje
je odlueno da se sutradan, 16. jula, u 10 sati, odri sastanak
gerilskog odreda u kui Mia Nedia, na kome e se objasniti
zadaci i ukazati da je potrebna spremnost da se u svako doba
stupi u akciju. Sastanku e prisustvovati svi komunisti, osim
Miluna i Milenka, koji su dobih odreeni zadatak, i Panta Maliia, koji e istoga dana sa starijim ljudima odrati sastanak,
u kui Vasa Delevia.
Oko deset sati odred se poeo prikupljati u kui Mia 'Nedia, u istoj sobi u kojoj je odrano vie sastanaka nae partijsko
jedinice i biroa ehje, zatim partijska konferencija za srcv.
beranski, sastanci naprednih studenata i partijsko savetovanjesa komunistima sreza beranskog, koje je odrao Blao Jovanovi. Sastanku je prisustvovao i delegat Mesnog komiteta Partivo je Vukievi, koji je bio zaduen po vojnoj liniji. Poto je
selo udaljeno svega oko kilometar od grada, odreeni su skojevci za obezbeenje nd eventualnog dolaska Itahjana. Na
sastanku je za .komandira gerilskog odreda odreen Milo Malii, a za njegovog zamenika Jovan Nedi.
Sastanak jo nije bio zavren kada se na vratima neoekivano pojavila Petra Nedi i, obraajui se meni, uzbueno rekla:
oko, eto Itahjana! Po njenom dranju zakljuili smo da su
Itahjani blizu. Prekinuli smo sastanak, istrali napolje i povlaei se uz selo, obavetavali seljane o dolasku Itahjana. Dok su
se ostali povlaili, .Milivoje Markovi i ja zadrali smo" se na
nekih 50 koraka od kue da iskopamo njegovu puku. im su
nas primetih, Italijani 'su otvorili vatru iz dvorita kue u kojoj
je odravah sastanak, ali smo uspeh, nosei iskopanu puku i'
municiju, da se nepovreeni prebacimo u kukuruz. Da bismo
donekle zadrali grupu Itahjana koja je dolazila od kue Radivoj a Joksimovia, Milivo je je otvorio vatru.
Italijani, iju jainu nismo mogli proceniti, dolazili su iz'
dva pravca i pretili da opkole selo. Zato smo odluili da se nenaoruano ljudstvo izvue iz sela i da pruimo otpor tek kark
Milun i Milenko donesu oruje. Sa odredom su se do prvih
gajeva iznad Gornjeg Luca povlaili i Peiani i Luaani.
U tokii povlaenja preko Luca, kod kua Vukovia, nali
su se Milivoje Markovi i Vojo Mahi hce u hce sa jednimItalijanom i dva andarma, koji su ih iz Lubnice za Berane.
Italij an je potegao pitolj na Voja,-* ali ga je Milivoje preduhitrio i prvim metkom ubio. Prestravljenim andarmima Vojo je
objasnio da je ustanak poeo, a njima se ostavlja na volju da li'1
684.

ce mu se prikljuiti ili e produiti za grad. Poli su u grad.

Tako je Milivoj e prvi ispalio puku na Italij ane u Pecima i
prvi ubio karbinijera u Lucu.
Dok nas je jedan deo italijanske ete gotovo iznenadio
na sastanku, drugi je produio uz brdo, izbio kod peikog groblja i tu.uhvatio Milana i Arsa Maliia. Kad je uo pucnje ovaj
deo je pojurio kroz kukuruze. Ba u trenutku kada se prikupljala cela itahjanska eta, naili su pripadnici odreda Boina
Nedi i Boo Leki i pali Italij anima u ruke. Tako je pet pripadnika odreda ("Vukajlo Zeevi, Milan i Arso Malii, Boina
Nedi i Boo Leki) zarobljeno u prvom naletu. Kada je itahjanska eta, koja je produila za odredom u
pravcu Luca, stigla do kue Vasa Delevia, od Bu'a je naiao
Milun sa orujem iz skladita. Na sreu, uspeo je da se nopaeno povue i spase oruje.
Moe se zamisliti sa kakvom radou smo. doekah Miluna
i. Milenka sa orujem. Sada smo imali 7 puaka i pukomitraljez
brno, a to je, iako nedovoljno da se naorua ceo odred, ipak
uticalo na njegovo samopouzdanje. Meni je dodeljen pukomitraljez, a za moje pomonike su izabrani obuarski radnici
komunisti Milan Delevi i Vaso Radonji. Levo od nas nalazio
se Luaki odred, a dalje levo, pozadi luakog groblja, Dolaki
odred. Kada su Italijani izbili na otvoren prostor na Milcu, obasuli smo ih vatrom i naterali na povlaenje za Berane. Ranjenike su odneli sa sobom. Jednu njihovu desetinu koja je izbila kod luakog groblja razbio je Dolaki odred. U ovoj kratkoj, ali otroj borbi neprijatelj je na bojitu ostavio tri mrtva
jednog kod Milca i dva kod luakog groblja.
Italijani su odveli i zarobljene Peiane, a za odmazdu
zbog poraza istog dana pohapsili neke graane. U gradu su
uhapeni: Aleksandar Arsenijevi, Mileta Mitrovi, Hamdo
Dervovi Boko, Danilo Joksimovi, Aleksandar Dimi i drugi.
Posle povlaenja Italijana u grad, na odred se vratio
u Peca da zatiti' selo u sluaju ponovnog napada. Vest o oruanoj borbi sa okupatorom brzo je stigla do svih odreda u
beranskom i andrijevikom srezu. U toku noi 16/17. jula i ostali
odredi su izvrili vie akcija. Gornjoselski je prisilio na predaju
karabinijere i andarme u ispostavi u Lubnicama, a titarski
i Bubanjski one na Brzavi. Bbanjski je poruio most na Limu
kod Skakavca i pokidao telefonske linije, a Budimski most na
"Brnjici i Budimskoj rijeci; Dragosavsko-matanski je spalio
most kod Groca i pokidao telefonske hnije.
Peiki odred dobio je zadatak da obezbeuje selo i dri
poloaje na terasi prema gradu. Iz kua u blizini grada evakuisane su u toku noi porodice i imovina. Pukomitraljez smo
postavili na terasi preko puta kue Lake Neradovia. Odatle
685.

smo imali pregled nad itavim gradom i brisani prostor dui

komunikacije BeranePeca. Bo je nareeno da se vatra
otvori tk kad se neprijatelj priblii. Meutim, uvi neku graju
na komunikaciji od Berana, Milivoje Markovi je opalio iz puke. Ispostavilo se da je to bila grupa seljaka koja se evakuisala
u planinu. Mislei da se radi o Itahjanima, i ja sam otvorio
vatru iz pukomitraljeza u pravcu italijanske posade kod kue
ukana Joksimovia. Italijani su odmah napustili ovaj blok.
ostavivi na tom pravcu otvoren izlaz iz grada. Peiki i Buiki
odred spalili su tog dana mostove na Bistrici i Suovari i pokidah
telefonske linije.
U toku 17. jula Peiki odred se, po nareenju, prebacio
za Luac. Odredi su drali sva sela oko grada. Blokirani Italijani
utvrivah su se u kasarni, gimnaziji, troarini, andarmerijskoj
stanici, osnovnoj koli i kasarni u Haremima. Raspoloenje graana za borbu sve je vie raslo. Da bi zastraili stanovnitvo.
Italijani su izveli pred preki vojni sud rodoljube pohvatane 16.
jula i na smrt osudili devetoricu: Aleksandra Arsenijevia,
Danila Joksimovia, Hamda Dervovia Boka, Miletu Mitrovia,
Boa Lekia, Boinu Neia, Milana Maliia, Arsa Maliia
i Vukajla Zeevia. Jedna italijanska eta izvela ih je, izmeu
9 i 10 sati, na Jasikovac, vezala ih za baskije prikovane uz kolje
i, poto im je proto Aleksandar Bojovi oitao opelo, streljala.
Mada je Luko-donjoranski odred pokuao da spase osuene, u tome je zakasnio. Stigao je samo toliko da izvriocc
zloina natera u panino bekstvo ka gradu. U toku dana pristigao je i Gomjoselski, a ubrzo i ostali odredi; zauzeli su poloaje
oko graa i potpuno ga blokirah. Streljanje na Jasikovcu jo vie
je pojaalo borbeno raspoloenje ogorenog naroda. Sa odredima
se slila i velika masa ljudi, ak i onih koji nisu bili za borbu.
Posle podne odredi su bili rasporeeni: Vinicki u selu
Buu, prema Bistrici, do komunikacije Berane Andrijevica;
levo od njega Buiki; kod buike kole Peiki; u Gornjem
Lucu Gornjoselski i Luaki i dalje Dolaki, titarski i Bubanjski. Na desnoj obali Lima, od Rudea preko Jasikovca i
Luge, rasporeeni su: Dragosavsko-matanski, Babinjski, Goradski, Budimski, Dapsiki, Petnjiki, Beranski i Luko-donjoraniki odred. Prema stanju naeg odreda (7 puaka i pukomitraljez brno) moe se sa sigurnou pretpostaviti da su,tada
i ostali odredi bili slabo naoruani, neki i slabije od nas. S obzirom na raspored i udaljenost od grada izgledalo je da odredi
nemaju nameru da napadaju grad, ve samo da brane posednutc
poloaje. To je u masi izazvalo izvesne prigovore i gunanja, a
mnogi su graani bih spremni da se, ako ne preduzmemo napad,
vrate kuama.
686.

Posle podne, oko 4 sata, Milo Malii, komandant odreda

sa leve strane Lima, koji se tada nalazio kod Peikog odreda,,
Vojo Malii, Nikola Nedi, Miketa Markovi, Milun Delevii ja zakljuili smo da je izlino drati poloaje kada nemamonikakvih podataka da e neprijatelj napadati, ve da treba,
iskoristiti raspoloenje naroda i paniku neprijatelja i napasti
grad. Zato smo samoinicijativno isturili patrolu (Veliu Nedia.
i Rajka Neradovia) i krenuli izmeu Luca i Peaca i preko?
Peikog polja izbili na ivicu terase, oko dvesta metara od.
prvih gradskih kua. Tada su odredi na levoj strani Lima, du;
terase, bih ovako rasporeeni: do komunikacije BeraneAnrijevica Vinicki, do njega Buiki, iznad Markovia kua Peiki,
dalje levo Gornjoselski, levo od luakog puta Luaki, do<
gradskog groblja Dolaki, u Beran-Selu titarski i na Talumu
do Lima Bubanjski. Odredi na desnoj strani Lima ostali suu prvobitnom rasporedu.
Kada smo sa ovih poloaja otvorili vatru, neprijatelj nije:
pruio neki ozbiljniji otpor. Predloeno je komandantu Maliiu
da Vinicki i Buiki odred izvre pokret pored Lima do kue na
jugoistonoj strani grada, ali se u tom pogledu nije nailo na-,
razumevanje kod drugova iz ovih odreda. Meutim, ba u tovreme su etiri borca Luko-donjoranikog odreda poeli da.
gaze Lim. To je povuklo i na odred, koji se bez iijeg nareenja,
prebacio do prvih gradskih kua. Negde kod kue Sava Lako
via dobili smo obavetenje da se Italijani nalaze u andarmerijskoj stanici, pa smo pukomitr al jekom vatrom iz kue Di
mitrija Jevtovia zasuli sve prozore na istonoj i junoj strani
andarmerijske stanice. Tako smo neprijatelju onemoguili dej
stvo protiv. Peikog i tek pristiglih Buikog i Vinickog odreda.
Kako se odredima prikljuilo i nenaoruano stanovnitvo, izgle~
dalo je kao da je neki miting u neposrednoj blizini stanice.
Pred vee su od centra grada projurila dva italijanska motoci
blista, koje zbog blizine naeg ljudstva nismo mogli gaati. Ipakr.
su kod pojedinih mostova pali u ruke seljacima.
U toku noi teite borbe bilo je kod andarmerijske stanice. Zbog vatre naeg pukomitraljeza Italijani nisu mogli,
upotrebiti drugo oruje sem runih bombi. Svi prilazi kao r.
izlaz iz stanice bili su blokirani vatrom.
Beranski i Luko-donjoraniki odred, koji su takoe upali
u grad, dejstvovali su prema osnovnoj koh, dok su Gornjoselski, Luaki, Dolaki, titarski i Bubanjski ostali na ranijim-,
poloajima. Ostali odredi na desnoj strani Lima potisnuli su.
Italijane iz Harema i u toku noi povukli na polazne poloaje..
U toku noi 17/18. jula Mesni komitet je u Pecima (u kui"
Panta Maliia) odrao vojno savetovanje, kome su prisustvovah: Milan Ku, oko Pajkovi, Radomir Mitrovi, Savo Joksi
687.

rmovi, Milo i Panto Malii, a od oficira bive jugoslo venske

-vojske Pavle urii, Tomo Zeevi i Mirko Kukli. Tu je
Tazraen plan osloboenja grada. U svitanje 18. jula Milo
"Malii je naredio da se pukomitraljez povue od andarmerijske stanice, a Peiki odred prikupi, i sa BeransMm preduzme
ienje centra grada. Kod apoteke smo saznali da su se Italijani u toku noi povukli iz osnovne kole, a da se u troarini
jo dre. Kada je to uo, Milo, je pojurio ispred odreda ka troarini i pozvao Italijane na predaju. Na to su oni otvorili vatru.
"Milo je uspeo da baci bombu, a zatim je pao, smrtno ranjen
italijanskom bombom. Otpor neprijatelja prestao je tek kada
su bombai, pod zatitom pukomitr al jeke vatre, uspeli da sa
severne strane zgrade ubace kroz prozore tri kragujevake
bombe. Za to vreme su sa june i jugoistone strane pristigli
"Luko-onjoraniki, Buiki i Vinicki odred. Tako je negde
izmeu 5 i 6 sati likvidirana i troarina.
Delovi odreda koji su ostali kod andarmerijske stanice
zapalili su oko 6 sati susednu zgradu. Vatra se prenela i na stanicu, u kojoj je izgorelo oko 40 karabinijera. Preivela su samo
'etvorica. II isto vreme u troarini je uniteno oko 20 finansa
i karabinijera.
'
Posle 6 sati ujutru neprijatelj se drao jo samo u gimnaziji i kasarni, koje su sa june i zapadne strane napadali
Gornjoselski, Dolaki i Luaki odred, a sa severne Stitarski
i Bubanjski. Posle likvidiranja troarine i Peiki odred se
prebacio kod gimnazije. Za to vreme su Stitarski i Bubanjski
odred potisli Italijane iz kasarne ka gimnaziji, sada jedinom
njihovom uporitu. Uto su i odredi sa desne strane Lima pojurili
preko mosta. No, poto su ve bili poeli pregovori o predaji
Italijana, Panta Malii ih je odvratio od napada na gimnaziju.
Uslovi za predaju dostavljeni su Italij anima preko dva
njihova zarobljena vojnika. Ubrzo su po direktoru gimnaziji;
"Mflinku Tripkoviu saoptili da prihvata ju pregovore i na njih
poslali autanta komandanta puka u pratnji tri vojnika. Pregovorima u kui Bukana Labovia od ustanika su prisustvovali:
"Milan Ku, Panto Malii, oko Pajkovi, Vuksan emovi, Savo
Joksimovi i drugi. Mada je borba bila prekinuta, odredi su sve
vie stezali obru oko gimnazije, to je imalo znatnog uticaja
na tok i ishod pregovora. Italijanski oficir se drao prilino
nadmeno sve dok mu Milan Ku preko tumaa nije saoptio da
emo ih unititi ako se ne predaju. Posle toga major je izmenio
dranje i poto se naknadno dogovorio sa svojim oficirima,
potpisan je sporazum u kui Miluna Pantovia. Po njemu je
"italijanski garnizon imao da preda sva teka i automatska or uda
i svu municiju, a vojnici i oficiri sa pukama i pitoljima bez
municije da se transportuju do Podgorice gde e, ako i podgo688.

riki garnizon bude razoruan, i oni predati svoje oruje. Tako

bi sauvali svoju vojniku ast.
Na brzo prihvatanje uslova za predaju uticalo je i dejstvo
topa koji smo dobili posle osloboenja Andrijevice. im je na
jrimnaziju ispaljena jedna granata, Italijani su prihvatili uslove.
Bilo je predvieno da se, u sluaju da Italijani prue dalji
otpor, izvri koncentrian napad na gimnaziju. Kada je odreeno
ljudstvo prilo glavnom ulazu zgrade i zatrailo predaju prema
sporazumu,, itahjanski oficiri su se u poetku tome odupirali.
Ali, kada su oko 19 asova, na suprotnoj strani, njihovi vojnici
poeli da iskau na vrata i kroz prozore i slau oruje, oficiri
su se nah pred svrenim inom. Bio je to iznenaujui prizor.
Dok smo svakog momenta oekivali nareenje da otvorimo
vatru, nonu tiinu prolomie poklici i pesma Avanti popolo...
To je za nas bio znak da se Italijani predaju bez borbe. Jedan
itahjanski borac, uz poklike ostalih, poeo je da govori. Dok su
odreeni komunisti prihvatali zaplenjeno oruje i municiju,
na odred je primio nov zadatak.
Iste veeri odran je sastanak Sreskog komiteta. Na
njemu je odlueno da se formira Vojni komitet koji e rukovoditi vojnim poslovima i u isto vreme biti operativni tab za
srez beranski. U komitet su odreeni Milan Ku, Savo Joksimovi i drugi. Za komandanta odreda narodne milicije odreen
je Pero Borii, rezervni oficir, a za komandanta mesta Stevan
oki, takoe rezervni oficir. Za slubu koja e voditi borbu
protiv pijuna i razbijaa narodnog jedinstva odreeni su Mito
Miljkovi, Savo Mitrovi, Ivan Joksimovi i Stevan Delevi.
Sem toga, odlueno je da se formiraju bataljoni narodne vojske,
ria se Italijani u toku sutranjeg dana potpuno razoruaju i
automatsko oruje, raspodeh komunistima i skojevcima po
odredima. Izvestan broj drugova rasporeen je u vojne jedinice,
/.a partijski rad, organizaciju vlasti i druge dunosti na osloboenoj teritoriji.
Na odred je u toku noi zadran u gradu sa zadatkoin da
pomae narodnoj mihciji u odravanju reda i da bude na raspolaganju slubi za borbu protiv narodnih neprijatelja. U gradu
je uspostavljen red i onemoguena je svaka pljaka narodne
i privatne imovine. Narod je stalno pridolazio i izraavao spremnost da uestvuje u daljoj borbi. Dolazih su i oni koji nisu bili
za dalju borbu, ah su to prikrivali. I ovom prilikom narod se
na. delu uverio da se komunisti bore za njegovu slobodu i bolju
budunost, a ne za line interese, kako je pokuavala da prikae
propaganda predratnih vlastodraca.
Na Jasikovcu su jo visili leevi streljanih rodoljuba kada
se u ranim jutarnjim asovima tamo poeo okupljati narod.
Dole su i porodice strijeljanih. Sa kovezima strijeljanih povor"4 Ustanak 1941.

689

ka je pola kroz grad. Narod se sve vie prikljuivao, tako da je

sahrani kod manastira prisustvovalo oko 200 graana. Kod
kasarne je ispred Partije i Vojnog komiteta govorio Savo J'oksimovi, a kod manastira, prilikom sahrane, Panto Malii.
U Pecima su sahranjeni pet strijeljanih i komandant Milo
Malii.3
Ovoga dana su zarobljenim Italij anima oduzete puke i
pitolji. Sada smo imali zaplenjenih: 9 mitraljeza breda, 5
tekih i 18 lakih minobacaa i 24 pukomitraljeza; zatim, vou
koliinu municije, hrane i ostale'opreme. U borbi za osloboenje
Berana Italijani su imali oko 70 poginulih i 25 ranjenih, dok ih
je oko 700 zarobljeno.
Tih dana slobodna teritorija je obuhvatala podruja beranskog, andrijevikog, bjelopoljskog i kolainskog sreza.
Posle podne 19. jula od Pei je stigao Mitar Baki, delegat
CK KPJ. Bio je oduevljen postignutim uspehom i podrao je
akciju ustanika za potpuno razoruanje Itahjana. Kada mu je
Milan Ku rekao da se Mesni komitet ne slae sa direktivom ria
se gradovi ne zauzimaju, Mitar se sloio da osloboeno Berane
ne treba naputati.4 U toku noi u kancelariji kasarne odran je
proireni sastanak Mesnog komiteta, kojem je i Baki prisuslvovao. Pored ostalog, odlueno je da se 21. jula odri skuptina
narodnih predstavnika izabranih na zborovima iz svih sela
i svih politikih stranaka na kojoj e se birati Narodni odbor
osloboenja. Ovaj odbor bi preuzeo celokupnu vlast na osloboenoj teritoriji.
Zborovi za izbor delegata odrani su 20. jula u svim selima. Za predsednika Narodnog odbora sela Paaca izabran je
Zeko Malii, a za delegate za skuptinu Nikola Nedi, advokat,
komunista; Dragutin Joksimovi, uitelj; oko Markovi, zemljoradnik i Milan Popovi, uitelj. Na skuptini odranoj 21.
jula za' sekretara Sreskog narodnog odbora izabran je Panto
Milii.
Proglaen je za narodnog heroja.
Delegat CK i neki lanovi PK, izgleda impresionirani surovou
neprijatelja i njegovom snagom, doneli su negde 17. jula odluku da
borba zadri okvire predviene na sednicama PK od 10. jula (formiranje
gerilskih odreda, unitenje karabinijerskih i finansijskih stanica, napadi
n transporte, ruenje komunikacija i dr.) Tako je svim okrunim komitetima poslata direktiva da se ne napadaju i ne zauzimaju gradovi,
da ostanu samo gerilski odredi, a ustanici se vrate kuama i da borbu
zadri samo gerilsko-diverzantski karakter. Veina odreda je odbila
da izvri ovu pogrenu direktivu. Nou 17/18. jula PK i delegat CK KPJ
su ponova razmotrili situaciju, pa je 18. jula doneta nova odluka kojom
se poziva ceo narod Crne Gore, Boke i Sandaka u borbu protiv okupatora, s tim da se napadaju i unitavaju i neprijateljski garnizoni, da se
stvaraju ustanike ete i bataljoni po plemenima i da se na osloboesinj
teritoriji uspostavlja ustanika vlast.
3

690.

Na konferenciji 20. jula, u osnovnoj koli u selu Docu,

kojoj je prisustvovao veliki broj aktivnih i rezervnih oficira
i podoficira bive jugoslovenske vojske, izabran je Vojni komitet. U njega su uli: Milan Ku, Savo Joksimovi, Ilija Lutovac,
Boo Joksimovi, Miomir Cemovi, Radomir Popovi i Mirko
Babovi. Pavle urii je odbio da ue u ovaj komitet. Cilj
konferencije je bio da se svi oficiri i podoficiri privole da aktivno sarauju s nama u borbi protiv okupatora. ni su posle
duge diskusije i ubeivanja to prihvatili.
Prema odluci Mesnog komiteta formirani su bataljoni narodne vojske, po ugledu na crnogorsku vojsku iz balkanskog
rata. Komandante bataljona postavio je Vojni komitet, a osta-

vio j da komandire eta izaberu borci na svojim konferencijama. Za komandante bataljona postavljeni su: Pohkog
Nikola Trifunovi; Budimskog Luka Maljevi; Donjoranikog Milisav Gudovi, titarsko-brzavskog Tomo Zeevi;
Gornjoselskog Mrljan Obradovi; a za komandanta bataljona
ustanika iz Vinicke, Bua, Peaca i Luca Mio Dabeti. Za
komandira Samostalne beranske ete postavljen je Milija Joksimovi, a baterije brdskih topova Svetozar Lakovi. Postavljen
je i komandant Dolakog bataljona.
Poliki, Budimski i Donjoraniki bataljon dobili su od
Vojnog komiteta zadatak da isture predstrae prema Petnjici,
Turjaku i Smiljevici, da odravaju kontakt sa muslimanima i
paze na kretanje neprijatelja.
Sutradan je stigao izvetaj od rukovodstva iz 'Andrijevice
da neprijatelj od Plava i Gusinja napada na slobodnu teritoriju.
Odmah je formirana i upuena pomo eta od oko 70 odabranih boraca komunista i skojevaca. Ovo je imalo vie politiki
znaaj, jer se u srezu andrijevikom u to vreme vodila teka
borba i sa petokolonaima (na njihovom elu bili su Milutin
Jeh i Novica Popovi) i sa separatistikim elementima, koji su
se ujedinili protivu ustanika. Tada je na Anrijevicu poao i
Panto Malii sa nekoliko drugova. Posle dva dana eta se vratila i ljudstvo je rasporeeno u svoje jedinice.
Kada je ustaka muslimanska mihcija iz sjenikog sreza
napala na slobodnu teritoriju Bijelog Polja, Vojni komitet je
tamo uputio titarsko-brzavski bataljon. U borbi sa milicijom,
koja je potisnuta u pravcu Korita, poginuo je komandant ovog
bataljona Tomo Zeevi.
U to vreme Itahjani su pripremali napad na slobodnu
teritoriju na irokom frontu. Od Plava, Gusinja, Pei, Roaja
i Sjenice nadirali su delovi divizije Pulje i albanske organizacije Skenderbeg, a od Podgorice prema Lijevoj Rijeci i Trenjeviku pregrupisane jedinice italijanske divizeje Venecija.
44*

691

Pored toga, sa teritorije Roaja i Petnjice okupator je organizovao za napad muslimanske jedinice.
Obaveten o namerama neprijatelja,_ Vojni komitet je izdac
nareenje da svi bataljoni budu u pripravnosti. Bataljon od
ustanika iz Vinicke, Bua, Peaca i Luca i Dolaki bataljon upueni su kao pojaanje za zatvaranje pravca prema Turjaku.
Poliki je drao poloaj prema Petnjici, a Budimski i Donjoraniki prema Smilj evici i Javorku. Tako su ustanici u to vreme
zatvarali pravce na frontu Zeletin, akor; Mokra, Kape, SmiIjevica, Turjak, Korita, Bare.
Na Peiko-luaki i Dolaki bataljon krenuli su 31. jula
pravcem Berane Dapsie Turjak i pre podne poseli poloaje. I pored toga to komandant naeg bataljona Mio Dabeti
nije u toku mara vrsto komandovao jedinicom, naa Peika
eta sa komandirom Golubom Butriem i vodnicima Jovanom
Nediem i' Bokom Joliem, bila je disciplinovana i na poloaj
je izala sa celim ljudstvom (35 boraca). Ostavi bez komandanta bataljona i jedinstvene komande, svaka eta se postavila
prema svom nahoenju. Naa je sama pola prema Kacuberu,
gde je naila na neprijatelja u zidanim bunkerima. Posle otre
borbe uspeh smo da ga izbacimo iz prvih utvrenja. Oekivah
smo, a i traili, da i jedinice na levom krilu izvre prebacivanje,
pa da jednovremenim dejstvom proteramo neprijatelja, koji jo
nije imao jae snage na poloaju. Ah, do toga nije dolo. Uoivi
da ga napadaju slabe snage, neprijatelj se ponovo koncentrisao i
pruio ilav- otpor. Uto su mu poela pristizati i pojaanja od
Roaja muslimani pod komandom italijanskih oficira. Nai
poloaji, na otvorenoj livadi i bez zaklona, zasipani su po podne
jakom puanom, mitraljeskom i minobacakom vatrom. Tada
je tee ranjen Radule Markovi, a lake Aleksa Butri. Zbog
jake vatre i potpuno nezatienog desnog krila bih smo prinueni da se povuemo ka poloajima ostalih eta naeg bataljona.
Istoga dana voene su otre borbe i na frontu prema Smilj evici, gde su nae snage bile prinuene da se povlae u pravcu
sela. Neprijatelj je uspeo da se spusti do iznad Kaludre, Kreva i Daspia, palei stanove i sela po katunima na Mokroj,
Kapama, Smiljevici, Dakovici, Lokvi i Kacuberu.
Poto su se Dolaki bataljon i Luaka, Buika i Vinicka
eta u toku noi izmeu 31. jula i 1. avgusta povukli sa svojih
poloaja, a neto kasnije i naa eta u pravcu Daspia, neprijatelj je imao otvorene pravce prema Polici. Izbivi na Simove
i Otru jelu, on je, uz pomo mobihsanih muslimana, upadao
sela Tmuie, Zagrade i Gorade i popalio neke kue. Sta692.

novnitvo se bilo povuklo, tako da su mu otpor pruili samo

komunisti Polikog bataljona sa malim brojem rodoljuba.
Vojni komitet je pripremao protivnapad. Gornjoselski bataljon, koji je bio u rezervi, upuen je pravcem Polica Turjak, kuda je vraen i Poliki bataljon, a Peika, Luaka, Vinicka i Buika eta, koje su se po povlaenju prikupile na
Jasikovu, vraene su u pravcu Smilj evice. Samostalna beranska eta je jo u toku iste noi stupila u dejstvo protiv neprijatelja na pravcu Krevo Smiljevica, a baterija brdskih topova postavila se na vatreni poloaj na Jasikovu.
I pored jakog otpora, neprijatelj je u toku 1. avgusta odbaen od Kreva, Daspia i Kaludre i potisnut na svoje polazne
poloaje. Donjoraniki i Budimski bataljon i Samostalna beranska eta nastojali su da ga zibace i sa Dakovicej Srniljevice
i Kapa, veoma vanih, dominantnih poloaja prema Pei. Najjae borbe su voene za Malu i Vehku Smiljevicu i u toku noi
l i 2. avgusta Mala Smiljevica je nekoliko puta prelazila iz ruku
u ruke. Meutim, svi pokuaji da se ujutro 2. avgusta ovlada
i Velikom Smiljevicom ostali su bez uspeha. Tek kada je iz Vinicke, Buike, Peike i Luake ete, koje su se tada nalazile,
kao rezerva na Debelim brdima, formirana desetina komunista
bombaa i kada su jednovremeno napale sve snage, nai su uspeli da izbiju na najviu kotu Velike Smilj evice. Neprijatelj je
istog dana, uz sadejstvo tekih bacaa, izvrio snaan protivnapad i odbacio nae snage na prihvatne poloaje.
Poliki komunisti, koji su se sa manjim brojem rodoljuba
l. avgusta nalazili na poloaju Jatak Bukovac i Pantovia
glavica, radosno su primili vest o dolasku Gornjoselskog bataljona. Zajednikim snagama uspeli su da odbace neprijatelja
na Otru jelu' i Golo brdo. TJ borbi je uestvovala i artiljerija,
ije je dejstvo izazvalo prihnu paniku meu. muslimanima.
Nadiranje je nastavljeno i u toku noi, tako da su istoga dana
kada i Smiljevica oieni Kacuber i Tur jak. Neprijateljske
snage su odbaene ka Koaju.
Na ovom sektoru se sa Gornjoselskim bataljonom nalazio
i Pavle urii sa grupicom jednomiljenik'a iz grada. Kada su
Poliki i Gornjoselski bataljon ovladali Otrom jelom i uli u
Gornju Vrbicu a neki, iz ovinistikih pobuda, poeli da pale
muslimanske kue, komunisti su se tome suprotstavili, objanjavajui stav Partije prema muslimanima.
Poto su zauzeli Kacuber i Tur jak, Poliki, Gornjoselski
i Dolaki bataljon uli su u Vrbicu, Kalicu, Trpeze, Petnjicu,
Godoelje, Radmance, Tucanje, Azane i druga sela nastanjena
muslimanskim ivljem. Iz njih se dosta ljudi bilo povuklo u
planine ili pobeglo ka Roaju. I ovde je bilo pokuaja paljenja
693.

muslimanskih kua, ali su komunisti to energino spreili.

Tada se ustanicima pridruilo nekoliko mlaih muslimana nu
elu sa Mahmutom Adroviem, pravnikom, Mehmedom Hodiem, lekarom i Dekom. Hodiem, studentom prava. I u tim
selima osnovani su narodni odbori, a u Trpezima i Petnjici jo
i , stanice narodne strae. Partijska organizacija je preduzela
mere da se politikim radom stvori poverenje prema narodnooslobodilakoj borbi, naroito kod ovinistiki raspoloenog
muslimanskog ivlja, ugnjetavanog za vreme bive Jugoslavije.
Posle ienja Kacubera i Tur jaka Pavle urii je predlagao da se nastavi sa gonjenjem muslimana i unitavanjem
njihove imovine, kao i da se ovlada Roajem, Tutinom i Novim
Pazarom radi povezivanja sa Srbijom. Kada ustanici to nisu
prihvatili, napustio je poloaj i vratio se u Berane.
Ustanike snage sa leve strane Lima 5. avgusta su dobile
nareenje d se povlae. U Mateevo su pristigle jedinice divizije Venecija i nastavile nadiranje prema Trenjeviku, a
od akora i Plava nadirale su prema Andrijevici jedinice divizije Pulje. U Berane su 8. avgusta ula fai tenka itahjanske
prethodnice i ne zadravajui se odvela zarobljene itahjanske
vojnike i oficire u pravcu Andrijevice. Uoi tog dana Narodnooslobodilaki odbor i Vojni komitet odluili su da se iz zatvora
puste Ljubo Kokoevi, Dimitrije Jeftovi (zvani Mita Polimac),
sudija JeJisijevi i drugi, koji su bih uhapeni zbog saradnje
sa okupatorom.
Odmah posle osloboenja Berana preuzete su mere da se
municija, hrana i drugi materijal iz italijanskih magacina prebace na sigurna mesta. Tako su vee koliine sklonjene u ume
iznad Liica i u Lubnicama. Jedan deo, koji je odmah posle
osloboenja grada prebaen u kuu Leke Joksimovia u Pecima, prenesen je kasnije u Luac i Lubnice, a neto i u Konjsko. Na tom poslu naroito su se istakli komunisti i skojevci.
Kada su zaplenjeno oruje i gotovo sav potrebni materijal bili
evakuisani, od Andrijevice su 10. avgusta stigle itahjanske kolone. One su u Vinickoj, prvom selu na teritoriji beranskog sreza
na koje su naili, spalili gotovo sve kue, dok su u Buu, Pecima, Lucu, Docu i drugim selima palili samo one za koje su
obaveteni da su komunistike. U toku borbi za Berane spaljene
su 103 kue.
Jo dok smo drali poloaje, osetio se uticaj pete kolone
i reakcionarnih elemenata. Oni su stalno izbegavali borbu protiv
okupatora i demoralizatorski delovah na ljude koji su inae bili
demokratski orijentisani i patriotski raspoloeni. Izvesni od
tih politiara, kao Filip Cemovi, Tomica uki i neki bivi slubenici, sklonili su se u planine, jer nisu smeli otvoreno da istupe
694.

protiv borbe. Povezivali su se sa reakcionarima u drugim sreAovima, a potajno i sa slubom OVRA, proturali razne demagoke parole i prikriveno rovarili protiv komunista. Kada je
neprijatelj prodro na slobodnu teritoriju i poeo paliti katune
i sela, a Vojni komitet vrio pripreme za protivnapad, oni su,
kao i neki aktivni oficiri, veliali snagu okupatora, govorei da
je dalja borba besmislica i samoubistvo. A kada se Pavlu Buriiu sa njegovim istomiljenicima nije dozvolilo da nastavi sa
ubistvima muslimana, on je sa sinom Toma Joksimovia, Miomirom Cemoviem, Boom Joksimoviem-, Radomirom Popoviem, Mirkom Baboviem i drugima prekinuo saradnju sa ustanicima. Njegovi istomiljenici istupili su iz Vojnog komiteta.
Pored devetorice streljanih na Jasikovu, u borbama za
Berane od 16. jula do 10. avgusta poginuli su: u prvim julskim
borbama Malii Milia Milo, Miovi Lazara Boo, Akovi
Stevana Krsto, erani Milete Stania i Cuki Vuksana Milan;
u borbama na Jasikovu (17. i 18. avgusta) Vukainovi Novice Dragi, Kneevi Zarije Milorad, Popovi Anta Kosto
i Seki Mirka Ivo; u borbama na Smiljevici (1. i 2. avgusta)
Andi Bka Leka, Baki Milisava Ilija, Vujovi Mijaila Todor,
Gudovi Milutina Suro i Popovi Vuka Dragutin; na Kapama
Kljaji okov Bogi; iznad Rovaca Ralevi Dmitra Vaso;
na Goradu Delevi Vuka Danilo, Pantovi Nikole Dragomir
i Popovi Stevana Vaso; na Babinu (25. jula) eki Milete
Boo i Seki Radoa Duan. Pored poginulih, bilo je i prilino lake i tee ranjenih.
oko NEDI

DIVOSELO U USTANICU

PRED USTANAK

Z a malu teritoriju Like bili su posebno teki dolazak itali-"

janskog okupatora i stvaranje NDH. Decenij ama raspiravana
nacionalna i verska mrnja od nenarodnih poredaka i politiara,
a naroito od strane klera, dostigla je u danima okupacije u
bratoubilatvu svoj vrhunac, bezmerno tragian. Ustae su
krenule na istrebljenje svih Srb, a istovremeno i Hrvaiaantifaista. Ta nemila i teka situacija dobila je moda svoj
najizrazitiji i najtei oblik u Lici, gde su ti moderni inkvizitori
jo poetkom tridesetih godina poeli s nekakvim ustankom
napadajui andarmerijske stanice.
Divoselo, ispod Velebita u neposrednoj blizini Gospia,
do rata je imalo oko 300 stanovnika srpske narodnosti i nekoliko desetina Hrvata. Na istoku se granii s srpskim selima,
itluk i Ornice, s kojima odvajkada im jednu celinu. Zato
kad se ovde govori o Divoselu, misli se istodobno i na ova ci va
sela.
Od 1934. godine u Divoselu postoji snaan kruok komunista i simpatizera, u kome se nalaze seljaci, aci, uitelji
njih desetak, na elu sa urom Vujnoviem urehcom. Literatura marksizma nije bila strana Divoseljanima. Sokolska eta
u rukama je komunista. Stvorena je i skojevska organizacija
u kojoj su bili okupljeni mladi komunisti, vie od desetak omladinaca. Na seoskim priredbama se recituju i pevaju napredne
pesme, igraju komadi s naprednom sadrinom. Razvija se i iv
kontakt sa susednim selima, naroito sa hrvatskim, kojima seide u posete i obratno. Stvara se politika bratstva. Blizina Gospia je takoe imala svoj uticaj u tom ivotu. Divoseljani su
upoznali gospike komuniste Jakova Blaevia, Neeljka
696.

2akulu, uru Stankovia. Komunisti svoje akcije protiv reima

u zemlji sprovode i kroz politiku takozvane opozicije. Rat zatice
ovo selo s komunistima spremnim za borbu. Odbrana zemlje od
stranih zavojevaa sada je prvi zadatak. No, sudbina Jugoslavije u loim je "rukama i ona brzo propada.
Gospi su napunile ustae, koje su se odatle razmilele kao
mravi. Prigrabile su odbaeno oruje raspadnute vojske, ispraznile vojne magazine, naoruale se i stale da sprovode svoju
strahovladu. Pljaka bogatih Srba u Lici postaje njihovo zanimanje, izvor bogaenja. Srbi su krivi za zlo i bedu hrvatskog
ivlja, govorila je ustaka propaganda. Pojedini priprosti i
neobrazovani hrvatski seljaci, uz to zatrovani klerofaistikom
propagandom i mrnjom, poverovali su da je to istina. Neki su
se, predvoeni poznatim besposliarima i kriminalcima, poveli
za ustaama da brane hrvatsku grudu i krenuh putem zloina.
I poto je NDH Hitlerov saveznik, nastradae i Jevreji i Cigani
(neke Cigane u Lici Paveh je proglasio istim Hrvatima,,
vlast im je dala oruje i stvorila od njih koljae). To je bio
period bezvlaa, period vlasti ustakih poverenika koji su bili
svugde postavljeni i koji su radili ta su hteli.
Divoselo je dobilo ustakog poverenika metarima Luku
Troenju Katurinu, surovog primitivca, nepismenog i dvolinog. On je sada postao bog i batina za Divoselo. Nije bio
krt u obeanjima da e onoga ko mu se obrati spasiti, dati
propusnicu da ode u Srbiju. Naravno, to se plaalo. Za skupe
pare ponekom je i pomogao. No, uglavnom obeavao je. Tragino je to mu je narod verovao, jer je do rata bio maekovac,
pa je izgledalo da bi, pod izvesnim okolnostima, bio pogodan,
i za saradnju. U stvari bio je potpuno ustaki' ovek. Upirao je
prstom koga najpre uhapsiti, koga ubiti, kome uzeti ovo ili ono..
On je to mogao. uspeno da sprovodi, jer je znao svaku kuu
Divoela, itluka i Ornica.
Prva rtva Divosela pala je 24. aprila 1941. Kamion pun
ustaa i Itahjana zaustavio se pred kuom Nikole Ribara. Njega
su zgrabili zavezali mu; ruke i poterah. Muili su ga ve u kamionu toliko da nije mogao izdrati. Pokuao je da pobegne,
ali nije uspeo da napravi vie od pet koraka. Pao je izreetan
mecima. Posle ovoga nastala je hajka. Jednu grupu od estorice Divoseljana hvataju krajem maja na njivi gostioniara
Kekia iz Gospia, odvode i ubijaju.
Prvog juna, u lovu na ljude, ustae dolaze u zaselak Veliki Kraj. Opkoljavaju kuu Mie i Paje Vujnovia. Prvi je bio
andarm, a drugi sudski straar. Mile i Pajo su sili sa tale,
gde su spavali, ali se nisu predali, ve su napali ustae. Jednom
otmu puku, a drugoga rane. No, teko ranjen bude i Pajo.
Njega porodica i susedi povedu u bolnicu u Gospi. Meutim,
697.

*<ustae ih presretnu i ubiju ranjenoga. One koji su ga vozili

pohapse i odvedu. To je bila prva puka ispaljena na ustae
u Divoselu. Od tada je Mile Vujnovi bio u umi i tamo iveo
sve do ustanka. Prvoga juna nekoliko ustaa zalo je u selo i
izbilo prema crkvi. Tamo su sreli Jovana Bastu, momka od 20
.godina. Pitah su ga gde je Brdo. Momak im je pokazao, a onda
ih i poveo kao to su mu rekli, ah ih je vodio- svega 50 koraka
jedan metak u lea i Basta je pao.
Sedmog juna kamion ustaa je stao pred osnovnom kolom. Njihov zapovednik ue u uionicu i zapovedi uiteljici da
.zavri nastavu. kola vie nee raditi. I aci su sklopili svoje
".knjige. U kolu uoe 25 naoruanih ustaa i tu se nastanie.
Divoselo je bilo opasno za ustae. Hapenja su postala
svakodnevna. Ustake patrole, kojima komanduje zloglasni
Paveli iz oblinjeg komijskog sela, samo kriaju selom. Seoskim stareinama nareeno je da se brinu o njihovoj ishrani.
Narod svakoga dana kuva i pee ono to zahtevaju. Smrt vreba
iza svakog grma, iza svake ivice. Ljudi se sklanjaju, ne noivaju pod svojim krovovima, uvaju se. Onaj ko sada pogodi u
kolu, taj se vie ne vraa. Jezivo je bilo gledati kako uhvaene
"bacaju u kamion, kao dakove. Jednog na drugog slau. Onda
to pokriju ceradom, gore sedne straar i odveze. Gde? To znaju
borici oko Gospia, bezdani, to zna Jadovno, zloglasni logor na
Velebitu, to zna Slano, drugi zloglasni logor na Pagu. Narod je
prestao i u Gospi da odlazi. To ine samo oni koji moraju.
Pedeset i sedam dana, koliko u Divoselu boravi ustaka posada,
selo je u najteoj alosti, pod stalnim terorom.
Pa ipak:, iako je to vreme kad je faizam na vrhuncu
Divoselo nije bez nade. Komunisti rade i kurae narod, skupljaju oruje, odlaze i u akcije, rue i onesposobljavaju komad
pruge na deonici Bilaj Ribnik, seku bandere i prekidaju
veze na putu GospiKarlobag. U njihovom selu je i sedite
Okrunog komiteta KP za Liku. Iz Divosela odlaze i u Divoselo
dolaze partijski kuriri. Sprema se ustanak. Ustanike puke
planule su u Srbiji, u Crnoj Gori, u Bosni i Hercegovim, planule
su i u Lici, tamo oko Srba i Graaca. Prianja ustaa da oni
prema Divoselu imaju poseban stav zbog njegove predratno
pomoi Hrvatima da ree svoja pitanja, ostaju jalova. Propadaju i pokuaji pokrtavanja. Divoseljani nisu nasedali politici
.zavoenja i zavaravanja spremaju se za borbu.
USTANAK

Krajem juna 1941. Mesni komitet je na inicijativu OK

((Jakova Blaevia, sekretara OK, Mila Poue i Tome Nik698.

ia) na planu vojnih priprema za ustanak organizovao iri

sastanak. Dogovoreno je ta preduzeti za obuku ljudstva. Pored
komunista na sastanku su bih i skojevci. I posle sastanka 3 do 4
puta nedeljno, u popodnevnim asovima, obuavano je 10 do 15
omladinaca u gaanju i rukovanju pukom. Taj zadatak obavljao je Duro Potkonjak Trin, Ornianin, predratni marinski
podoficir.
A vesti o ustanku ire se. Ti odjeci nteruju ustae da vie
ne krstare po selu. Pred kraj jula oni utvruju kolsku zgradu
i pojaavaju strae. Njihovu paniku koristi partijska organizacija za ubrzavanje priprema za ustanak i za povezivanje s komunistima iz hrvatskih sela. Dva skojevca iz Divosela 2. avgusta odlaze u Liki Novi radi povezivanja s tamonjom skojevskom grupom. Poneli su i partijski materijal, letke. Meutim,
bivaju otkriveni. Iso Jerkovi gine, a Stevo Potkonjak Maak
uspeva da izmakne. Iz Novoga su ustae za njim otvorile vatru,
pucajui na zaselak Krisu, zbog ega je narod ve toga dana
poeo da se sklanja u umu Debelu glavicu.
Drugog avgusta u prvi sumrak ljudi su pohrlili ka Jankovom boriku. Bio je to poslednji sastanak i dogovor za dizanje
oruanog ustanka. Tu smo prvi put uli da se javno na zboru
govori u ime Komunistike partije. Govornici su se redali,
objanjavali zato se ide u borbu i pozivah narod da uestvuje
u njoj. Govorili su sekretar mesne partijske organizacije Damjan Vujnovi Deni, njegov brat Stevo, zatim sekretar OK Jakov
Blaevi. I odluka je pala. Napad na ustaki stan izvee se
idue noi. Prethodno, napad treba pripremiti za evakuaciju.
Omladina je traila da se napad izvri bez odlaganja, jo iste
noi, ali je bilo takvih koji su isticah da je neposredan .napad
opasan. Ovih je bilo malo i njihova bojazan je bila neopravdana. Za rukovoenje ustankom obrazovan je odbor u koji su
uli i Jakov Blaevi, Damjan i Stevo "Vujnovi, Jano Rajevi
i Anka Plea.
Zadatak ovog odbora, u stvari ustanikog taba, bio je
da odredi mesta za evakuaciju naroda, zatim da se brine o evakuaciji, o disciplini, da objasni narodu sve to je u vezi sa
ustanicom. Odbor je odredio Debelu glavicu za mesto gde e se
skloniti narod. Velebit takoe. Uvuena draga u Debelu glavicu
Drenac predviena je kao centralno mesto za evakuaciju.
Konano, izabrane su Krukovae, s drugog kraja Debele
glavice, blie Velebitu, kao najpogodnije za zbeg. Jo pre napada sav narod treba da ode u Pjevaev gaj. Tu e se slei sva
tri sela Divoselo, itluk i Ornice. I tako, pred sam poetak
napada, glavnina sela ve je bila napustila svoje domove.
U noi 3/4. avgusta okupilo se 25 odabranih ustanika,
onoliko koliko* je bilo oruja: karabina, lovakih puaka, pito699.

lja i bomfbi. Zapadna strana Debele glavice. Prisoj, bila ja

zborno mesto. A vreme napada zalazak meseca. Jer, kola je
na brisanom prostoru, pa kada bude tama, lake e joj se nepaeno prii. Po tano utvrenom planu za svakog pojedinca
napad je izveden. Ustae su pruile estok otpor. Na j pre i 7,
prizemlja, a posle iz podruma gde ih je vatra naterala. kola
je morala biti zapaljena. U prvom naletu ubijen je ustaki
straar, onaj na straarskom mestu prema umi. Mile Jerkovi,
skojevac, pokuao je da mu uzme puku, ali je poginuo nasred
kolskog dvorita. Poginuo je i Vlado Radakovi, lan Partije od
1934. Ovo je bilo prvo vatreno krtenje ustanika.
Narod sklonjen u umarke Debele glavice sa strepnjom je
oekivao i oslukivao boj sa ustaama. Sluah su ga i Italijani
i ustae u Gospiu, ali nisu reagovali. Onda je masa Divoseljana
jurnula i sama ka koli. Tiha avgustovska no blesnula je vatrom ustanka. A u praskozorje, ustanici su se povukli. Proneia
se vest da ustaama pristie pomo. Ali stravino gnezdo monstruma bilo je spreno. Toga dana Divoseljani su poeli da
ispisuju prvu stranicu svoje oslobodilake borbe.
Za tako rei goloruk narod bio je ovaj napad veliki podvig, koji nije ostao bez rtava. Pored dva poginula borca, ija
je smrt znaila teak gubitak za ustanike (Radakovi je bio
jedan od najzaslunijih komunista u selu), teko su bili ranjeni
i Tria Vujnovi (kasnije podlegao ranama) i Nikola Bjegovi.
Kohko je ustaa poginulo u koli ne zna se. Netana vest
0 navodnim italijanskim tenkovima koji pristiu u pomo napadnutim ustaama, navela je ustanike da se povuku, a preivele
ustae to su iskoristile i pobegle. Buka tenkova se zaista ula,
no oni nisu ih prema Divoselu. To je takoe nateralo i isturene
strae prema neprijatelju na povlaenje, kao i one koje su
imali zadatke da zapreavaju puteve i rue mostie na drumu
prema Gospiu.
Svi ustanici posle napada povukli su se u Debelu glavicu.
Niko se nije zavravao da e ustae sedeti skrtenih ruku.
Organizatori ustanka nastavili su da deluju u tom smislu.
Istog dana u umarku iznad zaselaka Potkonjaka i Trenjia
odran je sastanak. Zakljueno je da se organizuje osmatranje
1 na potrebna mesta postavljene su strae. Rukovodstvo ustanka
takoe se prebacilo u Krukovae. Trebalo je upoznati narod sa
situacijom, a zatim organizovati logorski ivot, to je i uraeno
tokom 4. avgusta. Mnoge porodice koje su se bile rasejale po
padinama Velebita prikljuile su se centralnom zbegu u Pjevaevom gaju. Deo naroda ipak je ostao na prvobitno izabranim logoritima na terenu Krukovaa. Rukovodstvo ustanka
700.

je smatralo da e se lake rukovoditi okupljenim narodom,

lake e obavetavati o zbivanjima i lake e ga obezbediti na
jednom mestu. Meutim, to se pokazalo kao tragino.
POKOLJ ZBEGA U KRUKOVAAMA

Osmatrai na Prisoju, zapadnoj strani Debele glavice,

zapazili su tokom popodneva kretanje veeg broja kola iz Likog
Novog u pravcu Rizvanue i Alanka. Ali pokreti ustaa
nisu bili primeivani ni na jednoj strani. No, ona" kola
doznae se ocnije bila su pozadinski delovi ustakih
jedinica, natovarena municijom i ratnim materijalom. Cela
jedna bojna prebacila se nou u zaselak Alanak, pod Velebit,
odakle e izvriti napad. Rejon Krukovaa istoga dana nadletali su ustaki avioni. Poloaj zbega bio je utvren. Neprijatelju su dobro dole i vesti Divoselanke Ike Tomas Doen,
rodom sa Alanka. Nju su ustanici poslah pred no da pozove
Alanane da se prikljue Divoselj anima. Jer, meu Alananima
do rata nije bilo ustaa, veinom su bih maekovci. Ovu misiju
Ika Tomas je pretvorila u izdaju: ona je ustaama ispriala sve
to im je trebalo.
Oko Gospia planitele su vatre. Divoselski osmatrai sa
najvieg visa Debele glavice javljah su da gori Kula, srpski deo
toga sela, da gori'Ljubovo. Rafali mitraljeza nisu prestajali u
logoru Jadovnom. Oni se dobro uju. Ni no 4/5. avgusta ih
nije prekinula. Tamo je dokrajivano streljanje preko 20 000
Jevreja, Srba i ostalih koje su ustae osudile na smrt, a meu
njima i'jedan broj Divoseljana. Srpska sela oko Gospia iste ove
noi nestajala su u plamenu koji se stravino ocrtavao u oblanoj noi. Rasplamsavanje sve novih vatri otkrivalo je oku posmatraa kretanje ustakih hordi. Ma ustaa nadvio se i iznad
Divosela, iznad njegova zbega u Krukovaama.
Napadu od Alanka ustanici se nisu nadah. Verovali su da
e ustae ii poljem od Gospia, ili Ribnika. Stoga su se strae
tokom noi primakle blie logoru, ostavljajui pravac prema
Alanku slabo kontrlisan.
Usnuli zbeg, pokriven tamom podvelebitske noi, tamom
koju je jo vie pojaao oblak to je i kiu doneo, ekao je zoru.
I vatre u logoru bile su se stiale. Tinjah su samo veliki panjevi.
Vatra na sredini zbega, pored koje je bila i straa od samo 56
puaka, najjae je gorela. Odjednom planue puke, najpre
malo podalje, pa zatim sasvim bhzu. Zatektae i pukomitraljezi. Svetlei meci isparae no. Nasta pakao. Sve se prolomi.
Navalila je cela ustaka bojna, na elu sa zloglasnim Deviem.
Ustanici nisu imali ni snage ni oruja da se odupru jednoj bojni
701.

Kuknjava, pla i vrisak dece, ena, vika ljudi, rika goveda, rzanje konja pakao. Bekstvom se spasavao ivot kuda je ko znao
i mogao. Uto se poelo razdanjivati. Svet je u gomili pojurio uz
Pjevaev gaj, tamo odakle jo nije bio napadnut. Jedan deo je
krenuo pravo preko koanica ka Velebitu. Ali mnogi i ne
mrdnue s mesta. Stotine naoe tu smrt, na bajonetu ili.od
kuruma. Blizu stotinu pohvatae ivih, a potom dan ili dva
ovu grupu pob.acae u provaliju na padinama Velebita, u blizini
Alanka. Nastrada najvie stariji i sasvim nejaki svet, onaj koji
nije mogao da bei. Preko celog tog dana ustae su pretraivale
svaki grm na napadnutom terenu i vrile pokolj. Takva smrt
zati'cala je i onaj narod, desetak ili dvadesetak staraca ili starica,
koji nisu hteli da napuste ognjita. Neke su i u vatru bacalej
poto su i deo sela odmah popalile. Srea u nesrei bila je, ipak'
to takozvane ribnike ustae nisu stigle na vreme da zaposednu
svoje poloaje i tako naprave krug oko zbega. Tada bi se verovatno malo ko izvukao od smrti. No, taj deo slobodnog prostora
koji se prua prema Poitelju, bio je kako-tako slobodan, moglo
se njime pobei, pa je to veina i iskoristila da bi se nala u Velebitu. I tako leevi Divoseljana, itluana i Orniana posejae
teren Krukovaa i samog sela.
Broj rtava u Krukovaama ni danas nije tano izraunat.
Smatra se da iznosi oko,500, bez onih koji su ivi baeni u Jariju jamu. Ovako tekom stradanju doprinelo je i to to su
ustae bile predvoene i odlinim poznavaocima terena, me-tanima sa Alanka, kojima na podruju Krukovaa nije bio nepoznat nijedan puteljak.
Veina onih to se probila iz pakla ila je grebenom Velebita prema Poitelju. Ve 5. avgusta jedan deo naroda je stigao
na Poiteljsku dulibu i tu zalogorovao kod stoarskih stanova,
be hrane i oee u sveoj planini. Onda je po direktivi Mesnog
komiteta postepeno u ovo novo logorite nailazio i ostali preiveli svet koji se dohvatio velebitske ume ili koji je iz Debele
glavice pronalazio prolaze da bi se dokopao planine. Trajalo je
to danima. Lutanje planinom donosilo je srena iznenaenja.
Sretali su se lanovi porodica koji dotle jedni za druge nisu
znali. ak su pristigli i neki koji su bih ivi baeni u Jariju
jamu, donevi vesti o doivljenim strahotama. Logor u Krukovaama ostao je pun leeva koje su ustae ostavile nep okopa ne.
Stradanje u Krukovaama teko se odrazilo na moral
naroda. Neki su stoga prelazili Velebit i sputali se u Primorje,
ali su tamo upadah u drugu nesreu. Saekivale su ih ustae.
Hvatali su devojke i silovale ih, a potom ubijale. Tako je nekoliko desetina Divoseljana nalo smrt i s druge strane Velebita.
Sve ovo ostavilo je rukovodstvo ustanka pred teak zadatak. Trebalo je brzo pred uzeti hitne mere i raditi na zbrinja702.

vanju unesreenog sveta, podii moral, itd. Stoga je rukovodstvo

ustanka drugoga dana boravka na Poiteljskoj ulibi odralo
/.bor na Maloj poljani, proplanku iznad Razvojne drage. Vreme
je bilo veoma loe jak pljusak sa gradom. Tu je doneta odluka da se sve sposobno ljudstvo za borbu izdvoji i prikljui
naoruanoj grupi koja je sebi stavila u zadatak da se vrati na
teren Divosela i produi borbu protiv ustaa. Narod koji nije
za borbu, trebalo je prebaciti na sigurno mesto, u druga ustanika sela, s one strane pruge Gospi Graac. Tako je i
uinjeno.
Vie stotina starijeg sveta, ena i dece, spustilo se niz;
Velebit. Ve u s. Meaku ostao je izvestan broj, jer su susedna
sela rado prihvatala izbeglice i ukazivala im pomo. Deo njih.,
je produio. Tako su se Divoseljani nali zbrinuti u Radiu,
ploi, Mogoriu, Vrepcu, Srednjoj Gori, oko Zrmanje i sve tamo
do Obrovca u Dalmaciji. Brigu o tom svetu poveo je odbor
obrazovan od etvorice ljudi. Za to vreme naoruana grupa od:
30 Divoseljana, itluana i Omiana silazi u Poitelj i boravi u
njemu. Poloaji su sada na grebenu iznad zaseoka Uzelci, najisturenijem delu Poitelja prema itluku.
Naoruani partizani nisu naputali padinu Velebita do>
Krukovaa. Uvek je poneko od njih bio na tome terenu da bi
pronalazio, skupljao i slao zaostali narod na sigurno mesto..
A ve 6. avgusta partizanske patrole postavljaju zasede i pripueavaju na ustae. Iso Bjegovi, Dane Jovi i jo neki rasterali
su grupu ustaa ispod Peinskog, koja je bila povela zarobljeneDivoseljane zajedno sa ostalim plenom. Tom prilikom spaseno
je 5 hca, jedna kola i oko 100 ovaca.
Na terenu Poitelja divoselski partizani saraduju sa poiteljskim, kao i s ustanicima iz Metka. Divoseljani i Poiteljani
upuuju sada po dva svoja borca Medaanima, gde se takoepripremao napad. Nekoliko puaka bilo je uvek dobro dola i
potrebna pomo. Ustae su isterane i iz Metka, ali u njemu su i
dalje ostali Italijani. Tu ve dolazi do izraaja politika koju su
poveli Italijani u nameri da suzbiju irenje ustanka. Oni se
prikazuju kao zatitnici srpskog ivlja, ak ga i pomau, da bi
stvorili pogodno tlo za rad etnikih elemenata. Talijani su ak
prihvatili pojedine grupice Divoseljana koji su uspevah da se
probiju do njih i pruah su im zatitu. No, to u osnovi nije promenilo stav i raspoloenje naroda prema okupatoru.
Odred divoselskih partizana prebacuje se uskoro u zaselak
Mievie, u neposrednu blizinu itluka. Tu se smeta rukovodstvo ustanka, tab odreda. Zauzima se poloaj na liniji Njegovani Rogia glavica Rogia mostovi, gde se skoro svakodnevno vodi borba sa ustaama iz Ribnika, Bilaja i itluka.
U kolu u itluku smestili su tab,- a u zaseoku Vidia veliko
703.

skladite ponjevenog ita s njiva opustoenih sela, koje je rodilo izvanredno. Poto su pobile ili isterale narod iz sela, ustae
su postavile sada sebi zadatak da pokupe letinu.
Jae snage napale su 20. avgusta poloaj divoselskih partizana. Ustae su naile preko reice Poiteljice. Dva sata voena, je borba, a tada se naa grupa povukla na poloaj oko
poiteljske kole. No, ustae nisu dalje nadirale, iako ih je bilo
mnogo. Po padu mraka neprijatelj se povukao, te je na odreci
opet poseo svoje poloaje prema itluku, a kad mu se pridr uila
i Poiteljska partizanska grupa, zajedno su krenuli na itluk
da napadnu ustae. Meutim, do borbe nije dolo ustai:e ;;u
se bile povukle i odatle. Ogromna kohina ita kod itluke
kole morala se oteti ustaama. Nastala je borba za ito.
Odred se pri kraju avgusta vratio na teren itluka i smestio u zaselak Janjia. Vratile su se i pojedine porodice, odnosno
njihovi preiveli lanovi, jer nije bilo nijednog doma u Divoselu, Ornicama i itluku, a da iz njega poneko nije izgubio
ivot. Vie ognjita potpuno je ugaeno, stradale su i cele porodice. Opet se oko partizanskog odreda okuplja nenaoruani
narod i tako stvara pozadinu vojsci ustanika. Kriza prvih poraza ve je prebroena. Na sastancima s narodom, omladincima,
skojevcima i lanovima Partije govori se o predstojeim zadacima. Partijsko i vojno rukovodstvo ustanka posebno objanjava
politiku situaciju i perspektive ustanka. Tome idu u prilog i
ohrabrujue vesti koje stiu svakim danom o pobedama partizana, a uje se da se diu ljudi i u hrvatskim selima. Ustae su
xi defanzivi, njihovi porazi su sve ei, a talas ustanka sve jai.
Zbog takve situacije Itahjani preduzimaju mere da odre okupacionu teritoriju u svojim rukama. Zverstva i zloini ustaa
samo- im ugroavaju poloaj smetaju njihovoj pohtici. Gotovo
iz svih srpskih sela ustae su proterane, odrale su se jo jedino
xi veim mestima. irenjem oslobodilakog pokreta u avgustu
njihove pozicije su ozbiljno uzdrmane. Sve to veoma brine i
ustaku vladu u Zagrebu. U Gospiu se tih dana pronose glasovi
o navodnom rasputanju ustaa i uspostavljanju italijanske
okupacione vlasti; i ovo je samo manevar taktika okupatora,
radi smirivanja srpskog ivlja, koji je masovno krenuo u borbu.
Stvarno se nita nije izmenilo: Itahjani su formalno preuzeli
vlast, no ustae su nastavile svoja nedela.
BORBA ZA 2ITO

Sada, ve i u rejonu Divosela ustaama preti opasnost. Njihove grupe iz radne slube ne anju bez oruane pratnje.
704.

Da bi se otela letina, naroito xikamareno ito kod Videa,

i spreilo da je neprijatelj odveze, rukovodstvo, ustanka u Divoselu osniva Odbor za obnovu i prehranu stanovnitva. Njega
sainjavaju: Mile Jerkovi, Janko Vujnovi, Nikola Draga,
Marija i Iso Stani, pored ve postojeih lanova u vojnopolitikom rukovodstvu.zaduenih za civilne poslove. Taj odibor
ima prvenstveni zadatak da organizuje etvu i vridbu ita.
Istovremeno postavlja se zaseda na cesti itluk Ornice
Bilaj, kojom treba da naiu ustae po ito. U pomo divoselskim partizanima'dolazi i grupa poiteljskih partizana. Zaseda
uspeva. Saekuju se zaprena kola s pratnjom naoruanih ustaa.
Borba je bila sasvim kratka, jer se neprijatelj razbeao pred
prvim pucnjima. Ubijen je jedan ustaa, zaplenjena njegova
puka, kao i estora dvoprena kola. Nekohko asova .docnije
ustae su se sredile i u razvijenom streljakom stroju krenule
u napad. Borba je prihvaena i voena sve do noi. Iako su nai
morali da se delimino povlae, ustae nisu uspele da izbace
partizane iz itluka. Padom noi povukle su se natrag prema
Bilaju. Docnije smo doznali da su tada imali 7 mrtvih. Kod nas
nije bilo gubitaka. Kada je dola no organizovane radne grupe
stupile su u dejstvo. ito kod itluke kole brzo je raskamareno, potovareno i prevezeno za Medak, gde je kasnije ovreno.
Tom prilikom Odbor za obnovu i prehranu stanovnitva dobio
je preko 300 metrikih centi ita, koje je razdeljeno narodu Divosela, itluka i Omica, a neto je spremljeno u napravljenim
sklonitima.
Posle ove usledile su i druge akcije na prikupljanju ita
i le tine, ime je poboljan prehrambeni fond stanovnitva i vojske. To je jo uvek otimano od ustaa. Poslednji pljaka koji je
zavrio u Divoselu bio je Novljanin zvani Sinter. Taj je bahato
siao s kola i potraio metane da mu natovare ito po koje je
doao. Meutim, iako naoruan, u sukobu sa nekolicinom nenaoruanih omladinaca morao je da preda oruje. Oni su ga napali,
svezali i predali tabu partizanskog odreda.
Akcija za ito je po svom znaaju bila izvanredna. U njoj
se iroko organizovalo stanovnitvo sela pod parolom: Sve za
front, sve za nau vojsku. Omladina je tu prednjaila. Ta akcija
pored materijalne koristi imala je i vehki politiki znaaj. No,
u obraunavanju sa ustakim grupama koje su pljakale ito
poginula su naa dva omladinca Nikola Paji i Joco Poua.
Oni su neoprezno naili na ustake zasede koje su obezbeivale
eteoce.
.45 Ustanak 1941.

705

NA PUTU BRATSTVA I JEDINSTVA

Dok je trajala borba za ito na tab iz zaseoka Janjia

prelazi u zaselak Kugia, u itluku. Oko polovine oktobra partizanski odred se razdvaja: Jedan njegov deo ostaje u itluku,
dok drugi, vei, zaposeda Divoselo. Centar ustanika smeta s
na Brdu Dragakom, u zaseoku iznad crkve. Po povratku naroda u sela konano su sahranjeni do tada nepokopani leevi.
Slika sela je strana: prava pusto. Nikakvih tragova ivota.
Ostale su samo crne zidine i zgarita popaljenih kua.
Iako je u poetlm jeseni 'baza partizanskog odreda jo solo
itluk, teritorija Divosela smatra se takoe slobodnom ali ipak
nedovoljno sigurnom. No, narod se u veini ve bio povratio iz
oblinjih sela i nastojao da se nekako-sredi, da pokupi to vie
useva. Tako se ivot poinje da normalizuje, ukohko se o normalizaciji moglo govoriti. Radi obezbeenja sela strae se postavljaju u Vedrom polju prema abici, na Klisu prema Novome,
na Brezovai i Dulibama prema Alanku i Rizvanui. To omoguava narodu da sigurnije obavlja poljoprivredne poslove.
Zatim, to je ve i vreme poznatog perioda zatija u kome i?na
malo oruanih akcija sa obe strane, nastalog kao posledica toga
to su Italijani preuzimali vlast od ustaa, zbog ega i u samom
Gospiu dolazi do izvesne panike, tako da su neke ustake porodice beale ili pokuavale da pobegnu iz Gospia prema Zagrebu.
Pod pritiskom Italijana ustake vlasti u Gospiu osnivaju nekakav svoj odbor za pomo postradalom srpskom ivlju, odbor
koji je imao zadatak da se povrati opljakana imovina. Zaista,
u zgradi osnovne kole Likog Novog sabira se deo opljakane
imovine iz susednih ustanikih sela i vraa. O tome se brine
Odbor narodne vlasti u Divoselu, koji rasporeuje pronaenu
robu i deh je narodu. Pronalazi se ak i deo opljakane stolce,
goveda i konja, pa se i to vraa sopstvenicima. Postojalo je tvrenje da se najvei deo divoselske imovine naao u Trnovcu,
naroito goveda. Stoga je jednoga dana krenula povea grupa
Divoseljana u pratnji desetine italijanskih vojnika da prepozna
svoje stvari. Meutim, ustae u Trnovcu su otvorile vatru iz
puaka na pridole Divoseljne i rasterala ih. ak je poginuo
Jeka- Jovi. I poto je bilo veoma opasno ii u sela gde ima
ustaa, to vie niko nije ni iao. Akcija vraanja opljakanih
dobara time je bila zavrena. Povraena imovina, roba, nametaj,
stoka, orua i drugo, samo je bio jedan potpuno mah, beznaajni,
deo onoga ime je selo raspolagalo do ustanka.
U ovom periodu moglo se manje-vie slobodno ii u Gospi. Itahjani su garantovali sigurnost srpskom ivlju. No, ili
su uglavnom stariji ljudi i ene. Borci iz odreda nisu se upuivah u grad. Rukovodstvu je bilo jasno da se radi o taktici i jed706.

noj posebnoj politici okupatora koja je imala cilj da paralize

ustaniku aktivnost. Italijani istovremeno alju i svoje agente
u partizansku sredinu. Ti ljudi ubrzo e biti otkriveni i neki od
njih likvidirani. Meutim, narodu dobro dolazi to moe da ode
u Gospi da bi nabavio najneophodnije kune potrebe. Razmenjuju se poljoprivredni proizvodi za ono to se moralo kupovati.
Prodaju ljudi i seno, to kupuje okupator. Ah, to ne traje dugo.
Politiko rukovodstvo uoava da to ide neprijatelju naruku, da takav kontakt teti akciji ustanika, pa se zavode ogranienja. U grad idu samo oni koji za to dobiju dozvolu od partizanske komande u selu. A oni koji su krili takav stav i odluke,
pozivani su na odgovornost. Neki s ak i kanjavani prema
odluci odbora i suda narodne vlasti.
?"
Partijska organizacija iskoristila je ovaj period i za povezivanje sa antifaistima i pristalicama NOP-a u Gospiu.
Izvestan broj Hrvata, Simpatizera i skojevaca, odmah prelazi
u Divoselo, drugi pak rade u gradu na sakupljanju oruja, municije, sanitetskog i kancelarijskog materijala, to se vezama
prebacuje za Divoselo. Ovakve akcije veoma su ive i efikasne.
Prave se prodori ak i u domobranske redove. Veza je tada
olakana sa selom Smiljanom, gde je jo od pre rata delovala
dosta jaka partijaska elija. To je u to vreme najnaprednije hrvatsko selo u bivem kotaru Gospi, selo sa najvie antifaista i
pristalica NOP-a. Veza se uspostavlja i sa skojevcima u Likom
Novom, Bruanima, Rizvanui, odnosno sa simpatizerima NOP-a,"
nakon ega ti ljudi postepeno prelaze u Divoselo i stupaju u
njegov partizanski odred.
Divoselo je opet postalo snaan inilac u razvijanju politike bratstva i jedinstva, politike koja se dolaskom hrvatskih
boraca kuje i kali u borbi rame uz rame. To su najznaajniji
uspesi u to vreme na politikom planu NOP-a. Likvidira se
podozrenje i nepoverenje u odnosu na Hrvate. Narod shvata
da nisu svi Hrvati za ustae i Paveha, kao to je to neprijateljska propaganda tvrdila. Dolaze i iz Zagreba, preko Gospia,
krojaki radnici Alfred Safet i Mikec, zatim popularni ia
Mika, molerski radnik, a Vlado Cerin bei iz neprijateljske vojske iz Bihaa i prikljuuje se ustanicima. Iz Gospia meu prvima stiu u Divoselo Ante Rukavina, Ferdo Toplak, Jure Brmboh, Stipe Vukeli, Jure Nagli,. Josica Jordan i jo neki. Sve
ih dovodi Jakov Blaevi, koji je na ovom poslu neumoran.
Osnovna i glavna aktivnost tokom jeseni, s obzirom da
nema znaajnijih vojnih akcija, jeste politiki rad. Svakim danom preiveli narod vraa se u sela, nastanjujui se po kuama
blie umi i blie centru na Brdu Dragakom. Naroitu aktivnost razvija skojevska organizacija. Na sastancima omladinskih
707.

aktiva prorauje se napredna literatura, partijske direktive

i drugi materijal koji se prepisuje i umnoava.
Odbor narodne vlasti takoe se organizaciono proiruje i
uvruje. Pored ve pomenutih iz odbora za pomo i prehranu
stanovnitva, sada krajem jeseni odbor je u sastavu: Simo Poua, Mile Poua Bracan, Nikola Obradovi, Ilija Obradovi,
Janko Rajevi, Damjan Vujnovi Deni, Jure Nagh. Pre njih
u odboru su se nalazili i: Sava Vujnovi, Sava Plea, Marko
Dimi Toin. Narodni sud u okviru Narodnooslobodilakog odbora takoe deluje aktivno. Uzimaju se u postupak neki predratni sudski sporovi koji godinama nisu mogh biti reeni. To je,
na primer, bio zemljini spor Jajia i Bjegovia, pa spor Nikole
i Milice Obradovi. Posle suenja sve strane bile su zadovoljne.
Kazne su primenjivane i za prekraje, pa i takve kao to je
kartanje. Omladinac Iso Toma morao je da na leima prenese
metar iseenih drva porodici jednog borca, na prilinu udaljenost. Vlast je uopte uspeno delovala. Narod ju je potovao i
cenio kao svoju, a zadatke koje je nametala potreba i borba
svesno i disciplinovano je prihvatao i sprovodio.
Selo je postalo pravo borbeno arite ustanka. Puka je
"bila najvie cenjena stvar. Ko je imao puku, taj je bio u odredu.
Inae, morao je da eka dok se oruje ne nabavi. Takvih elja
da se stupi u odred bilo je mnogo, naroito kod omladinaca.
Oni su najvie navaljivali i mohh da budu primljeni. Ali, oruja
nije jo bilo dovoljno.
U ODREDU VELEBIT

Ustae i Itahjani u Gospiu sigurno su znali kakvu partizansku bazu imaju u svojoj neposrednoj blizini. Znali su,
takoe, da to nije takozvana etnika akcija kakvom su je u
poetku ustae krstile. Oni su znah da se tu radi o zajednikom
antifaistikom i oslobodilakom pokretu koji i njima preti.
Zato je okupator preduzeo tokom jeseni nekoliko akcija pretraivanja i ienja Divosela. Akcija je mahom zapoinjala
estokom artiljerijskom vatrom na zaseoke u kojima se pretpostavljalo da se nalaze partizani. Tako su esto artiljerijom tukli
Brdo Dragako, Kamenjiiu i Veliki Kraj. No, partizanski odreci
nije prihvatao borbu sa njima, jer su nadirali s veoma jakim
snagama. Bilo je mudrije povui se u oblinju umu i saekati
dok se ne povuku.
Kada je krajem septembra od svih ustanikih jedinica sa
podruja kotara Gospi formiran Prvi liki partizanski odred
Velebit, -borci iz Divosela, itluka i Ornica, a kasnije i iz
Smiljana obrazovah su njegov 4. bataljon. Prvi komandant ba708.

taljona bio je Damjan Vujnovi Deni, a politiki komesar Jure

Nagli. U oktobru, na podstrek Italijana, dolazi do etnikog
pua u 3. bataljonu odreda, u kojem su se nalazili borci iz Poitelja, Metka i Radua. Pokuaji etnika da nau pristalice u
Divoselu i itluku suzbijeni su snagom partijske i skojevske
organizacije, snagom naroda koji nije hteo kompromis sa okupatorom.
U oktobru je razvijena velika aktivnost meu Hrvatima u
Smiljanu, gde je Jakov Blaevi pristupio formiranju ete partizana. Da bi se ta akcija pomogla odlueno je da odred oke
Jovania doe u Smiljan i uz pomo tamonjih partizana
komunista, pohvata i postrelja istaknute ustae. Ovaj zadatak
odred je izvrio u toku noi 24. oktobra veoma uspeno. Idueg
dana od Smiljanana je formirana eta koja je ostala na terenu
Smiljana. Komandir ete bio je stari partijski radnik Boo
Prpi, a komesar Emil Anti Spanac. eta je posle izvrila niz
iispelih akcija na ustae. Ipak, nije mogla da se odri u ustakom
okruenju. Pred jednim jaim naletom iistako-itahjanskih
snaga eta je morala da se povue za Divoselo.
Smiljanska eta je krenula za Divoselo 19. novembra preko
Trnovca i Novosela. U zoru 20. novembra izlazila je iz ugroene
zone i primicala se slobodnoj partizanskoj teritoriji. Stigavi u
zaselak .Kamenjuu zastala je da se odmori. Po podne krenula
je prema Brdu Dragakom, ali nekako istovremeno uo e ovde
i onde poneki pucanj, neko arkanje. Zbog toga je eta pourila
preko Malih bara i dola u zaselak uretia. Ovde se susrela sa
4. bataljonom iz Divosela iji,su delovi ili prema ustaama koje
su ve pripucavale na selo. U tom momentu stigla je i vest da
vee neprijateljske snage nadiru od Likog Novog ka Divoselu,
da narod ispod Klise, od Pleaa i drugih krajeva sela, bei.
Ta situacija zahtevala je brzu akciju. Svih 30 dobro naoruanih
boraca iz Smiljanske ete, sa svojim komandirom Momilom
Novakoviem, prikljuilo se borcima iz Divosela i odmah krenulo prema ustaama. Borba se vodila na terenu izmeu Radakovia i ceste koja se odvaja za Veliki kraj ka Velebitu. Napad
ustaa bio je silovit. Ah, partizani su se brzo sredili i posle
manevra kojim se deo bataljona,.koji je boravio u itluku, prebacio u zaselak Vujnovie i otuda izvrio boni napad, ustae su
zaustavljene i isterane iz sela i protivnapadom Divoseljana, itluana i Smilj anana naterane u panian beg. Na naoj strani
dvojica su bila lake ranjena, a kod ustaa je bilo vie ranjenih.
Ova borba pokazala je da ustae vie nee moi olako da se
upuuju u Divoselo, jer je na ovom terenu nastala jaka borbena
jedinica, sa oko 60 puaka i jednim pukomitraljezom. Ovo je
prvi vei okraj u kome na podruju Divosela uestvuju zajedno
Hrvati i Srbi. Dolaskom Smilj anske ete stvoreni su bolji uslovi
709.

za vojne akcije ireg obima, a sam dolazak imao je i veliki

politiki znaaj.
Prva zajednika akcija boraca iz Smiljana, Divosela i
itluka izazvala je i Italijane, nezadovoljne akcijom ustaa, d
sutradan krenu na Divoselo. Prvo su otvorili jaku artiljerijsku
vatru, onda pokrenuli peadiju. Ali, borba sa njima nije "pri_
hvaena. Kao i ranije, Italijani su se opet vratili u svoj garnizon, poto su oistili, teren od partizana.
Smiljanska eta ostala je u Divoselu oko 15 dana, a onda
se podelila na tri dela: jedan deo ostao je u Divoselu, drugi je
upuen u itluk, a trei u jurini vod Perice Kleuta. Ova podela znaila je dalje uvrivanje politike bratstva i jedinstva
na emu je partijska organizacija naroito radila, jer je to bio
jedan od njenih najvanijih zadataka.
Poetkom decembra doao je u Divoselo tab partizanskog
odreda Velebit. Komandant odreda, Milan Kupreanin, primio je raport komandanta 4. bataljona^ Damjana Vujnovia,
pred postrojenim borcima iz Divosela, itluka, Ornica i Smiljana, a onda je poloena zakletva. Njen tekst itao je komandant odreda, a borci su ga ponavljali. Bilo je to u.uvahci. sa
istone strane Brda Dragakog.
Jesen 1941. bila je dosta hladna. Stab 4. bataljona premeta svoje sedite sa Brda Dragakog u zaselak Mali "Kraj.
Ovaj deo sela blie je Velebitu i po oceni rukovodstva sigurniji.
Bataljon tokom decembra ne preduzima neke zamanije akcije.
No,'Italijani ga i u ovom zaseoku napadaju. Uspevaju jednog
ranog jutra da opkole Mali Kraj i da napadnu bataljon, ali. se
ovaj povukao u Debelu glavicu. Zarobili su izvestan broj metana, meu kojima i Stevu Vujnovia, istaknutog politikog
radnika i organizatora, koga su odveli u zarobljenitvo. Okupatorske trupe bile su ovom prilikom predvoene od ustaa, koje
su dobro poznavale teren.
ivot bataljona u Malom Kraju bio je karakteristian po
intenzivnom politikom radu sa borcima, narodom i naroito
sa omladinom. Sada omladinci formiraju svoju etu, ali bez
oruja. Oni se svakoga dana okupljaju i obuavaju u rukovanju
orujem, sluaju nastavu gaanja i osnovne pojmove iz taktike
ratovanja. S njima radi i predratni podoficir Janko Raievi, a
pohtiku nastavu odrava popularni ika Mika. Iz omladinske
ete popunjavan je bataljon i iz nje je poniklo nekoliko desetina
odlinih boraca.
Krajem jeseni i poetkom zime, kada. se deo bataljona
nalazio u itluku, zaseoku Krajnovii, a i u ovom selu formiran
je Narodnooslobodilaki odbor, skojevska i partijska elija. Ali
i tada je to bila Celina sa Divoselom. Radilo se na istim zadacima i reavani su isti problemi. Ova sela uvek su bila pove710.

zana s selima s one strane pruge Vrebac i Magori, gde je

bio i tab odreda Velebit. Kurirske veze bile su svakodnevne.
Meutim, odravane su uglavnom nou, jer je trebalo voditi
rauna o lakem i sigurnijem prelasku reke Like, ceste i eleznike pruge, koje je kontrolirao okupator.
Partizanska baza u Divoselu bila je od velikog znaaja ne
samo za razvoj oruane borbe, ve moda i zbog uloge koju je
imala u stvaranju bratstva i jedinstva u ovom kraju, koje je u
Divoselu zbilja snano iskivano i prekaljivano. Ceo narod na
tome je svesrdno i svesno radio. Najvea zasluga za to je komunista Divosela, itluka i Orniea, organizacija Skoja ovih sela
i, uopte, omladine koja je u svemu prednjaila. U 1941. godini,
moe se s pravom rei, Divoseljani, itluani, Orniani, kao i
drugovi iz Gospia i susednih hrvatskih sela koji su u.toj godini
doli u Divoselo, ispunili su zadatak Komunistike partije Jugoslavije koji im je u ustanku poveren.
Milan TRENJIC

OMLADINA VOJNOG TUKA U USTANKU

Smjeteno u. jednoj udolini na jugozapadnim ograncima Velike Kapele, u Gorskom kotaru, sa blizu 500 stanovnika (od
kojih je 60% bilo Srba, a 40% Hrvata jedino u kotaru Delnice gdje je bilo Srba), selo Vojni Tuk (ih Tuk Mrkopaljski,
kako se jo naziva) doekalo je okupaciju bez naroito vidnih
promjena. Udaljeno od pruge 13, a od optinskog mjesta (Mrkopalj) 4 km, povezano sa Jasenkom, Drenicom i Hrvatskim
primorjem cestom i slabijim putevima koji vode kroz nepregledne i bogate ume, nalo se po strani od pokreta bive jugoslovenske vojske, kao i okupatorovih jedinica. Vidni ja promjena
bila je u smjeni optinske .vlasti staru su smijenile ustae,
o ijim ciljevima i namjerama mi mladi nismo bih dovoljno obavijeteni. Uz novu vlast naao se mali broj ljudi koji su je pomogli, a neznatan broj omladinaca stupio je u ustake organizacije. Dio omladinaca Hrvata bio je pozvan u domobranstvo.
Neki jai napredni politiki utjecaj mi mladi do rata nismo
osjetih. U selu nije postojala partijska organizacija, kao ni u
susjednim selima, iako je u Mrkoplju pred rat bilo 19 lanova
KP. Meutim, njihov utjecaj nije se osjeao, a nismo imah nijednu naprednu omladinsku organizaciju. (Uslova za rad vjerovatno je bilo, jer su dobar dio stanovnitva inili umski radnici.)
Istina, postojala je.od 1934. godine sokolska organizacija, koja
je obuhvatala mah dio omladine i iji je utjecaj bio slala; Zbog
neorganizovanosti i neobavijetenosti omladinci Tuka nisu, u
danima kada je biva Jugoslavija kapitulirala i kad su ustae
preuzimale vlast, zauzeli odreen stav i nisu prili prikupljanju
oruja ili izvravanju drugih zadataka na liniji pripreme za
oslobodilaku borbu.
Iako su u selu ivljeli Srbi i Hrvati, ovinistiki ispadi
prije rata bih su veoma rijetki, narod se meusobno dobro sla712.

gao bez obzira na nastojanje nekih, popova da posiju razdor..

Dolazak ustaa doneo je i pojaanje ovinistike propagande,,
pa je dolo do izvjesnog cijepanja i podvojenosti izmeu Srba
i Hrvata (pa i meu omladinom). No, u poetku to nije ilo lako,,
pa ak ni ustae iz Mrkoplja, koje su u nekoliko' navrata dolazile u Tuk, nisu se usuivale da pristupe represalijama nad.
Srbima zadovoljile su se da pokupe sokolske uniforme, vrepretrese radi pronalaenja skrivenog oruja i vojnike opreme
i opljakaju vrijednije stvari iz pravoslavne crkve. Meutim,,
uhapen nije bio niko. Ovo se, prvenstveno, moe zahvaliti
utjecaju lanova KP iz Mrkoplja koji su uspjeli da nekoliko,
svojih simpatizera proture u organe optinske vlasti i preko njih.
su ispoljavali svoj utjecaj.
Meutim, iz okolnih optina dolazile su loe vijesti (a i.
poneki izbjeglica iz Jasenska i Drenice), koje su govorile oustakim pokoljima nedunog srpskog stanovnitva. Ovo je i nas;
Srbe u Tuku upozorilo da izbjegavamo javna mjesta, gostionice,
skupove, pa i spavanje u svojoj kui. Nas nekoliko omladinaca
uzimali smo posao u umi i uz najminimalniju nadnicu, samo>
da ne bismo bih kod kua. U to vrijeme Italijani su okupirah.
Gorski kotar i u Mrkoplju uspostavili garnizon sa 250300 svojih vojnika, oko 30 karabinijera i 60 domobrana i andarma^
Mrkopalj su ogradili icom i izgradili bunkere. U susjedna sela-,
stalno su upuivali patrole, kontrolisali kretanje stanovnitva,,
vrili povremene premetaine itd.
Omladina Tuka u to vrijeme bila je jo dezorijentisana..
0 napadu faista na SSSR doznalo se preko radija, a nas koji.
smo radili u umi o tome je, negdje poetkom jula, obavijestiogostioniar Milan Mamula, govorei pri tom da e to biti i krah.
faista. Jasniju politiku orijentaciju dobili smo tek u drugoj
polovini avgusta, kada je iz Jasenka doao u Tuk in. BrankoMati,- lan KPJ. On je nekoliko omladinaca (Mitra Mrvoa,
Nikolu Beznia i mene) pozvao na razgovor, objasnio im politiku situaciju, dao orijentaciju i pozvao ih da se ukljue u.
borbu protiv faista, dajui im i neke zadatke koje su prihvatili.
1 ja sam bio meu njima. Nakon njegovog odlaska mi smo sepovremeno -sastajali, okupljali omladince i govorili im ono to
smo uli tako da je na drugom sastanku koji je odrao Matibilo prisutno oko 8 omladinaca. Na ovom sastanku dobili smozadatak da prikupljamo oruje, odeu, hranu i da vrimo pripreme za formiranje logora u umi. U prenoenju ovog zadatka,
nailazili smo na tekoe kod jednog dela omladinaca koji su.
bili pod utjecajem starijih i nisu bili spremni da napuste svojekue i odu u umu gdje bi formirah partizanski logor. Sastankes omladincima obino smo odravali na veernjem prelu, na
koje bi, kod jednog od drugova koji su se najvie aktivirali tu
713.

ttom radu (osim ve spomenute trojice aktivista je postao i Milan

"Vujnovi), dolazilo po 4 do 5 omladinaca. Ovakav rad nastavili
smo u toku jeseni^ formirali grupu od oko 20 omladinaca dali jo-vre organizacijske osnove. Tada je izabran i rukovodilac
grupe (prvo je bio Mitar Marvo, zatim Milan Vujnovi, a od polovine decembra izabran sam ja).
Omladinska grupa organizovala je i odravala kurirske
veze sa Jasenakim, Drenikim, Fuinskim i Likim partizanskim logorom. Od njih smo dobij ah partizanske novine i rudiovijesti (umnoavane na pisaoj maini), partizanske pjesme i
neke brourice s pojedinim dijelovima Istorije SKP (b). Na sastancima smo taj materijal organizovano prouavah i uili pje_
-sme, a osim toga pojedinci su dobij ali i konkretne zadatke: da
razgovaraju s nekim od omladinaca u selu i privuku ga u grupu,
-da nabave puku za koju bi doznali da je neko poseduje ili je
.skrivena, da s konkretnim zadatkom odu u neki od partizanskih
logora, da nabave hranu, cigarete, lijekove, dijelove odjee ili
vojnike opreme za borce u logorima itd. U izvravanju ovih
zadataka najaktivniji su uro Milanovi, Branko, Zdravko j. Jovo Mrvo. Izvravanje pojedinih zadataka esto je bilo veoma
teko i skopano s opasnostima, a naroito kad je u opasani
;i uvani Mrkopalj trebalo umjeti politiki i propagandni materijal ih iznijeti lijekove i duhan za logore. Osim ovih zadataka
omladinci su esto bih u pratnji ih na obezbijedenju partijskih
i politikih rukovodilaca i radnika koji su dolazih na sastanke
u ovaj kraj ih su ovuda prolazili za Drenicu, Primorje itd.
Italijani su u Tuku uspostavili svoju pijunsku mreu,
koja im je dostavljala podatke i o radu omladinske grupe, o
.njenim kurirskim vezama i si, pa su kuriri esto nailazili na
italijanske zasjede i patrole. Tako su u decembru 1941. u umi
Bitoraj, Italijani saekah u zasjedi i uhvatili omladince Milana
Vujnovia, Radu M. i Radu . Mamulu, koji su ih u Fuinski
logor. U italij anskom zatvoru u Lokvama omladinci su bih mueni, ali poto nita nisu priznali (po ranijem dogovoru branili
su se da sii poh u lov na kune) i kod njih nije nita pronaeno,
puteni su na slobodu. Na kurire je esto otvarana i vatra, kad
.-su se probijah iz zasjeda ih bjeali ispred patrola. Jednom je
tako uhvaen omladinac uro Milanovi, koji je nosio tampu
iz Jasenka: materijal je uspio da sakrije u snijeg, a pred Italijanima se branio da se vraao iz Jasenka, u ijoj su mu blizini
rivjeh roditelji. Poshje provjere puten je na slobodu. Ovakvih
primjera bilo je dosta, a omladinci koji su zapadali u tekoe
i iz njih se izvlaili nisu nakon toga prestajali s aktivnim radom.
U povezivanju omladine bilo je poetnih tekoa. Svojom
propagandom ustae i okupatori uspjeh su da omladinu podvoje, da izazovu nacionalnu netrpeljivost i. nepovjerenje. Naa
714.

omladinska grupa dobila je direktivu da prodre i meu hrvatske

omladince, no tu su nastale obostrane tekoe: Hrvati su se
teko odluivah na suradnju, a Srbi su bili nepovjerljivi i prema
onima koji su na nju pristajali. Bio je i jedan ovakav sluaj:
nas nekoliko iz grupe povezali smo se sa Albertom Matajom,
akom iz Tuka, Veljkom Sinkom i Tugom Grguviem iz Mrkoplja. Zbog ovog su na nas poeli s nepovjerenjem da gledaju
neki omladinci iz grupe, pa su nas ak poeli i da izoluju, a o
ovoj vezi javih su i partijskoj organizaciji u Jasenak. Zbog
ovoga me je Branko pozvao u Jasenak i ja sam mu razjasnio
situaciju. Iza toga doveo sam na sastanak omladinske grupe
Alberta Mataju, pa kad su ostali omladinci vidjeli da je upoznat
s ciljevima naronooslobodilake borbe i da je spreman na
izvravanje zadataka, nepovjerenje je poelo da nestaje i tako
se moglo aktivnije prii irenju bratstva i jedinstva meu omladinom iako se i dalje osjealo ovinistiko i oportunistiko djelovanje pojedinaca, koji su utjecali na pojedine omladince i odvraah ih od NOP-a (npr. penzionirani uitelj Mitar Mrvo,
poznati maekovac).
Jedna od najzanimljivijih akcija koje je izvela naa grupa
bilo je prebacivanje na osloboeni teritorij dr Krausa i njegove
ordinacije.
U januaru 1942. dobio sam pismeni nalog od Veljka Kovaevia da iz Mrkoplja prebacimo dr Krausa s njegovom
ordinacijom i hjekovima u Drenicu, koja je tada bila osloboena i imala partizansku bolnicu u selu Vukeli, ah bez ijednog
ljekara. Grupa je tada ve bila dobro i vrsto organizovana, a
brojala je oko 25 omladinaca. Snijeg je po poljima bio debljine
oko metar, u umi do 2 metra, a tih dana je neprekidno padao
tako da je za pjeaka kretanje bilo nemogue. Dr Kraus bio je
teak preko 100 kg. a nije znao da vozi skije pa je njegovo prebacivanje izgledalo utoliko tee. Istog dana kada sam dobio
pismo otiao sam kod dr Krausa na dogovor, a za odlazak ga je
ve ranije pripremio Veljko Sinko. Dr Kraus pristao je da ide,
ali pod uvjetom ako prebacimo njegovu garderobu, instrumente
i pomonicu. Njegov stan i ordinacija nalazili su se u zgradi
opine, pored koje je bila itahjanska komanda, tako- da se
straar-karabinijer etao i ispred prozora ordinacije.
Nakon razgovora s Krausom vratio sam se kui i navee
odrao sastanak s omladinskom grupom, na kome smo utvrdili
taan plan evakuacije. Dvije omladinke iz Tuka, Vida Mrvo
i Nada Vujnovi, dobile su zadatak da odu u ordinaciju kao na
pregled, da na sebe obuku haljine i kapute lijenikove pomonice, a cipele i neto lijekova da ponesu upakovano. Njih dvije
su tako odlazile i prenosile dva dana tu robu, dok su 2 omladinca sa Manom Vujnoviem na isti nain prenijeli svu gar715.

derobu dr Krausa i nekoliko vanijih instrumenata i lijekova

Drugog dana navee Kraus je pozvan da prui hitnu Ijekavsku
pomo mainisti Kraevcu, naem simpatizeru, koji je stanovao
van ice, U neposrednoj blizini Mrkoplja, na pilani Dimitrijevi.
Tako su dr Kraus i njegova pomonica izali iz garnizona. ""Naa
grupa od 15 omladinaca, svi na skijama, dola je u neposrednu
blizinu pilane; bih smo zamotani u bijele plahte. Ponijeli smo
i dva para skija za lijenika i njegovu pomonicu, koja je znala
da vozi skije, te je ila sama bez naroite pomoi. Krausa smo
stavili na skije, dvojica omladinaca na skijama sa strane drala
su ga ispod ruke, oko tijela, vezali smo mu konopac, koji je
vuklo nekoliko omladinaca, a ostali su obezbeivali da tko
grupu ne iznenadi. Dok se ilo po ravnici bilo je dobro, ali uz
brdo bilo je vrlo teko i za nas il za Krausa. Tako smo .3 njim
cijelu no ili iz Mrkoplja pored Tuka na Mati-poljanuf udaljenu svega 6 km. Na Mati-poljani saekalo nas je oko 40 partizana iz Jasenakog logora, s malim saonicama postavljenim
na skije. Tada je laknulo i nama i dr Krausu. Sio- je na saonice,
zajedno s njegovom pomonicom, i tako su ih daije vukli partizani na osloboeni teritorij Drenice, preko ume, po snijegu
visokom oko 2 a negdje i do 5 metara, na daljinu od preko
30 km.
Iste noi iz njegovog stana na suprotna vrata iznijeta je
itava ordinacija i ostatak robe tako da je ostala samo drvenarija. Ovu evakuaciju izvrili su omladinci iz Mrkoplja i to Budi elii, Vale Crni i Veljko Sinko. Italijanski straar je cijelu
no etao .ispred prozora ordinacije, a nita nije primjetio. Sutradan oko 12 asova karabinijeri su provalili u ordinaciju kada
su vidjeli da se nitko ne javlja. Ostali su zaueni, jer su pretpostavljah gdje je doktor otiao, ali im je ostalo zagonetno kako
se to odigralo u njihovoj neposrednoj blizini, a oni nisu nita
primijetili. Na nau sreu te noi je padao snijeg, tako da nisu
mogli otkriti kuda i kako je dr Kraus otiao, a najmanje da je
otiao preko Tuka na osloboeni teritorij Drenice po tako velikom snijegu. Ipak su pojaah svoje patrolisanje prema Tuku
i pokuah' su da zavrbuju neke omladinke, preko kojih su neto
mogli da doznaju. Jednoga dana su rekli opinskom biljeniku
Sinku da je dr Kraus otiao preko Tuka i da pretpostavljaju
tko je rukovodio tom akcijom. Biljenik je to kazao svom sinu
Veljku da me o tome obavijesti, to je ovaj uinio istog dana.
Iza toga odluio sam da odmah odem u Mrkopaljski partizanski
logor, koji je tih dana osnovan u irokoj dragi (ilavi dolci),
u kojem sam ve ranije bio na vezi.
ekao sam da padne mrak, kako me ne bi primijetili neki
italijanski dounici dok budem odlazio. U meuvremenu je naila grupa italijanskih karabinijera, opkolila kuu i otpoela
716.

s pretresom. Poto me o njihovom dolasku na vrijeme obavijestio jedan omladinac, sakrio sam se, pa kada su ujutro Itahjani
otili u gostionu, izvukao sam se iz skrovita i na skijama otiao
u Mrkopaljski logor. U logoru sam naao 6 drugova, a kroz
nekoliko dana dolo je 10 drugova iz Suakog logora i oko 7 do
, 8 novih boraca iz Lokava u Mrkoplja. Tada smo formirah
Mrkopaljsku etu.
Poshje mog odlaska omladinskom grupom rukovodio je
Mitar Mrvo, ah je grupi bio otean rad, jer su Italijani pojaah nadzor; zato je djelovala po manjim grupicama, "prikupljala
za nas hranu, i donijela nekoliko puaka i ila partizanske kape
za borce u logoru.
Prvu veu akciju izvela je Mrkopalj ska eta u sadejstvu
sa Likom i Fuinskom etom u prvoj polovini marta 1942; postavili smo zasjedu pored ceste na Plani izmeu sela Sunger a
i Lokava s namjerom da saekamo italijansku kolonu koja je
tog dana trebalo da krene iz Mrkoplja u Lokve. No, ispred
kolone naile su saonice sa 17 karabinijera. Ususret karabinijerima naiao je jedan andarm koji nas je primijetio, pa smo
otvorih vatru, pobili karabinijere i pokupili svu njihovu opremu
i oruje. U toj akciji uestvovalo je 5 omladinaca iz omladinske
grupe iz Tuka, a nakon akcije vratili su se ponovo kui, uz nau
suglasnost.
eta je 19. marta pola da oslobodi Mrkopalj, u kojem je
ostalo oko 80 andarma i domobrana, dok su se Itahjani bih
povukli u Lokve. Put je vodio preko sela Tuk, pa se po dolasku, u toku iste noi, eti pridruila cijela omladinska grupa
i pola na osloboenje Mrkoplja. Pri napadu jedan omladinac
je bio i ranjen. Mrkopalj je osloboen, a svi omladinci iz Tuka
ostah su dobrovoljno kao borci u Mrkopaljskoj eti. II toku rata
iz ove grupe poginulo' je 7 omladinaca.
Karakteristino za ovu omladinsku grupu bilo je to to
je ona djelovala organizovano iako nije tada formalno dobila
naziv skojevska organizacija. Ova specifinost u organizaciji i
radu grupa za vrijeme narodnooslobodilakog rata postojala je
kako u Tuku, tako i u jo nekim selima opine Mrkopalj a openito u Gorskom kotaru. (Slian je sluaj bio u selu Brestova
Draga i u Sungeru.) Ova omladinska grupa vrila je snaan
utjecaj na narod u Tuku, koji je bio listom uz NOP ve u martu
1942. godine. Kada smo morali napustiti osloboeni Mrkopalj
20. maja 1942. pred daleko jaim neprijateljskim snagama, 60%
stanovnika sela Tuk otilo je sa nama u umu, a kasnije na
osloboeni teritorij Jasenka i Drenice. Moda bi trebalo zabiljeiti i to da je Mrkopalj bila prva osloboena opina u Hrvatskoj sa vie od 90% hrvatskog ivlja, pri emu je znaajnu ulogu
odigrala i omladinska grupa iz Vojnog Tuka.
Rade MRVO

PRIPREME USTANKA I PRVE PARTIZANSKE

AKCIJE U OKOLINI KUPRESA

U junu 1941. godine iz Jajca je izala grupa komunista:

Nemanja Vlatkovi, Stipo Bilan, air Masli, Meho Kistin,
Ganija Ganibegovi, Mirna Marijanovi, Radomir Mitri i Jakiea
Altarac sa zadatkom da se organizuje ustanak u selima Ja nj a
i Kupresa. Ja sam se u to vrijeme nalazio kod kue u selu Blagaju. Od drugova koji su izali iz Jajca ja nisam poznavao nijednog, jer sam po povratku iz Francuske 1939. godine radio
U Kupresu i u Bugojnu i bio povezan sa bugojanskom partijskom organizacijom. Na vezi me drao Jovo Raduljica. Po dolasku ustaa u Bugojno nastala je provala u partijskoj organizaciji pa su ustae neke lanove KPJ otjerale u logor dok su
neki izbjegli na teren, a Jovo Raduljica, koji je imao mene na
vezi, pobjegao je u Srbiju, pa sam ostao na terenu Kupresa
bez veze. Poslije izvjesnog vremena preko obana sam uspostavio vezu sa drugovima koji su izali iz Jajca. Oni su mi zakazali sastanak. Tamo smo se upoznali i ja sam im ukratko
ispriao svoju biografiju. Oni su me ispitivali gdje sam i ta
radio. Kad sam ih upoznao da sam bio na vezi sa Jovom Raduljicom, povjerovali su mi sve. Odmah sam dobio zadatak da se
organizuje prikupljanje hrane. Poshje nekoliko dana primili
su me u Partiju. Radili smo na organizaciji priprema za ustanak, prikupljanju oruja i municije. Poetkom jula, kad je Sreski komitet za Jajce donio odluku da se svaki od nas uputi na
svoj teren u rodni kraj, air Masli je dobio zadatak da ide
na teren Glamoa. Meni je tada dat zadatak da uspostavim
vezu s Mitrom Ninkoviem u Glamou, to sam i uinio. Kako
je tada Mitar doao iz zatvora te bio pod strogom kontrolom od
strane andarma, nije smio da se primi nikakva zadatka. Tada
sam ja primio Saira Maslia kod svoje kue gdje je bio sve
do drugog avgusta, kad je dignut ustanak u Jan ju.
718.

U isto vrijeme Sreski komitet Livna organizovao je jednui

grupu komunista koji su izali u planinu Cincar. Sa ovom grupom bio je Vojin Zirojevi i Mustafa Latifi. Na terenu Kupresal
nije bilo komunista osim nekoliko studenata koji su prek fri ja dolazili u Kupres, a kad su ustae uzele vlast, komunisti,
su odmah otili iz Kupresa. Partijska organizacija iz Livna.
preko grupe koja se nalazila u Cincaru djelovala je u selima:
Malovana, Riha, Vukovska i Ravnog, a Sreski komitet Jajca-:
preko nae grupe u selima Blagaja. Odravane su konferencije
po selima, prikupljano je oruje i popisivani borci koji su pospiskovima rasporeeni u vodove, ete i bataljone.
Ustae su po selima postavljale svoje povjerenike preko>
kojih su dobivale izvjetaje o stanju na terenu.
Duan Duvnjak iz Malovana i Kojo Male iz Rilia poeli,
su raditi za ustae i naroito su se isticali u raskrinkavanju^
komunista.
Kupres sa svojom bliom okolinom bio je naseljen Hrvatima i manjim brojem muslimana. Od hrvatskog ivlja ustae-,
su regrutovale mnogo ustaa i milicije. U selima je poelo klanjeSrba. Mi smo odmah okupili mnoge simpatizere oko Komunistike partije. Narod je u ogromnoj veini primio lanove Partije sa velikim povjerenjem. Sa organizacijom i dizanjem,
ustanka u Kupresu ilo je teko. Tome je mnogo doprinijela,
jaka ustaka i naroito etnika propaganda iji su glavni nosioci bih Duan Duvnjak, Kojo Male i jo neki bogatiji seljaci,
koji su propagirali ekanje dok se dobije nareenje od kralja
i izbjeglike vlade iz Engleske. Kasnije, kad su ustae popalile;
Janj, ovi etniki elementi su propagirah da e ustae, ako se
narod digne na ustanak, popaliti i blagajska sela. Mi smouporno radili. U periodu avgust-oktobar odrano je mnogo konferencija i sastanaka po svim selima. Pored formiranih vojnih,
jedinica, u selima smo izabrali narodnooslobodilake odbore.
Poetkom novembra oformili smo prvu oruanu grupu m
selu Blagaju sa 12 puaka koja je imala zadatak da uva selo.
Ova grupa je bila u selu do kraja novembra, ah rnje izvrila ni
jednu akciju. Krajem novembra ustaka patrola pola je u selo,
ali su nai izvrili napad na nju. Nastalo je pukaranje. Ustae
su pobjegle. Tom prilikom jedan od njih je ranjen. Odmah,
poshje toga donesena je odluka da se jedna eta 3. krajikog;
odreda iz Janja prebaci u Blagaj i da joj se prikljui blagajska
grupa. Nakon dva dana ova eta dola je u Blagaj u kojoj je
bilo oko 30 boraca. Komandir ete bio je Miroljub Sakan a.
politiki komesar Jovo Milovac. Odlueno je da se odmah napadne ustaka straa u susjednom selu Rastievu. U ovoj akciji:
predvieno je da uestvuju bataljoni Pelagi i Iskra 3. kra719.

;jikog odreda. U sastavu bataljona Iskra bila je i eta koja

;je ve dola i Blagaj ski vod.
Krajem novembra forrnirane su seoske strae u selima:
.'Zanaglina, Rili, Gornje Vukovsko i Kudilji. Borci iz Ravnog
-prikljuili su se borcima u Zanaglinu i u Gornjem Vukovskom.
Malovani su se ukljuili u Livanjski odred. U isto vrijeme na
-terenu Vukovska iz Prozora dolaze Muko Osmi, Meho Piroli
i jo- neki. Polovinom novembra na terenu Blagaja formira se
partijska organizacija od 3 lana.
Pripreme za napad na ustaku strau u Rastievu poele
su odmah. U Blagaj 1. decembra dolaze drugovi iz 2. krajikog
odreda Nemanja Vlatkovi, Simo Solaja, Duan Metlo, Duan
Rakita i Stipo Bilan sa jednim vodom boraca. Istoga dana uvee
^odran je sastanak u vezi sa organizacijom napada. Na sastanku
su bih pored drugova iz 3. krajikog odreda, iz Blagaja Spiro
i Slavko Zubi, Aco Veljko, ja i jo neki. Donesena je odluka
'da sutradan 2. decembra navee, dou u Blagaj bataljoni Iskra
i Pelagi i da se napad izvri 3. uvee oko 11 sati, da se obavijesti Livanjski odred koji e organizovati zatitu od Livna ako
"bi Talijani poli u pomo i da se angauju i nae strae iz Vukovska, Rilia i Zanagline.
Odmah su kuriri poslati u Livanjski odred koji je orgarnizovao obezbjeenje ceste Kupres Suica prema Livnu. 6d:red je prekopao cestu Prozor Duvno i prikupio sve oruane
.-grupe na terenu Vukovsko, Rili, Zanaglina koje su obezbijeile
prelaz prema Livnu u Kupres. U Blagaj dolaze bataljoni Iskra
I Pelagi. Organizuju se svi seljaci iz Blagaja koji su sposobni
za borbu.
Poto smo mi sporo pripremali akciju i uz nedovoljnu tajnost, ustae su doznale za nau pripremu i o tome obavijestile
"talij anski garnizon u Kupresu. Sutradan, 2. decembra, ustae
alju svoju jednu patrolu (izvidnicu) da izvidi teren u Blagaju.
"Nai su izvrili napad na tu patrolu, ubili jednog ustau i zaplijenili jednu puku. Istog dana (3. decembra) kada smo mi
-pripremah napad na ustaku posadu u Rastievu, Tahjani su
(1500 vojnika naoruanih tekim i lakim orujem) oko 8 sati
-ujutro poli u selo Blagaj da izvre napad na nae jedinke.
Ova italijanska kolona imala je u svom sastavu borna kola i
tenkove.
Nae jedinice su zauzele odmah poloaj ispred Blagaja.
"Kada se u selu saznalo da ustae i Tahjani idu u selo, nije bilo
ni jednog ovjeka koji nije bio spreman da stupi.u odbranu
sela. Sve je to pohrlilo na poloaj, ensko, muko, staro i mlado
1 svak je hvatao to mu je dolo do ruke sjekiru, kosu, vile,
lopatu, kolac itd. Izmijeao se narod i borci. Jedna puka na
f des et nenaoruanih ljudi. Borba je poela ujutro oko 8 sati i
720.

trajala cijeli dan do navee. Navee, u zalazak sunca, mi smo

izvrili juri. Kad je Simela olaja dao znak na juri, iza svakoga grma skakao je po neki ovjek i vikao: Ura! Preko 3000
ljudi potralo je prema Talijanima sa povicima: Ura! Talijane
je to "preplailo i dali su se odmah u 'bijeg. Nai su ih stizali,
borci pukama, narod vilama, sjekirama, koljem, ve prema
tome ta je ko imao u rukama, ubijah ih i otimali im oruje.
Sutradan smo nah 153 neprijateljska vojnika mrtva, 8 ivih
jc zarobljeno i dovedeno u tab, od kojih su 2 bili oficiri
jedan je bio teko ranjen i iste je noi podlegao. S nae strane
jedan je poginuo i 3 lake ranjena. Zaplijenjeno je oko 200
puaka, 10 lakih i 2 teka mitraljeza i oko 56 hiljada metaka.
Perica "Vasi, etniki nastrojen, sa svojom jedinicom od
oko 150 naoruanih boraca bio je u selu Semenovcima u neposrednoj blizini. Kad. je bio sastanak za pripreme napada, on
je prisustvovao tome sastanku i sloio se da i on sa svojom
jedinicom uestvuje u borbi, ah se nije pojavio sve dok mi'
nismo protjerah Tahjane. Tada su njegovi borci navaiili u selo
Iiastievo, koje je bilo naputeno, .poeli pljakati, otimati oruje i municiju od seljaka koji su uestvovah u borbi i otimah
oruje od Talijana.
Livanjski odred sa grupama boraca iz Vukovska, Rilia,
Zanagline i_ Malovana napravio je 3. decembra zasjedu na cesti
Kupres uica. Istoga dana naila je jedna motorizovana talijanska kolona iz Livna, za pojaanje garnizona u Kupresu. Nai
su je napali, zarobili 11 vojnika i oficira, zaplijenili jedan motocikl, 4 teka i 6 lakih mitraljeza-i oko 5000 metaka.
Poshje ove akcije formira se u Blagaju Blagajska eta
koja je brojala oko 80 braca, a sastavljena je od boraca iz
Blagaja i jednog voda iz Janja. Komandir ove ete bio je piro
Zubi a ja komesar. Tada je izabran Optinski narodni odbor u
Blagaju. Predsjednik odbora bio je Mitar Sabez. Dunost sekretara u odboru vrio je komesar ete, kao politiko lice.
Poslije ove akcije u Malovanu je formirana Malovanska
ela. Njen komandir bio je Isak Maii. U samom mjestu Kupresu formira se grupa simpatizera i saradnika u kojoj su bili
Smajo Mandua, Josip i Branko Barii, Ana Slipevi, Manduka Paa i drugi koji su uglavnom prikupljah materijal i slali
u Livanjski odred.
Ignjat MARIC

<5 Ustanak 1941.

U ZLATARSKOM SREZU 194V GODINE

Parola Zavadi pa vladaj pogodovala je okupatoru u Zlatarskom srezu i zbog heterogenog sastava stanovnitva, jer ovde
pored Srba ivi i izvestan broj muslimana u Novoj Varoi. Okupatori su irih vesti kako e ceo Sandak pripasti Srbiji, zatim.
Crnoj. Gori,-pa Nezavisnoj Dravi Hrvatskoj, a ponekad, da-,
bi razjedinili narod Sandaka, tvrdih su da e ovaj srez pripasti
ovome, a onaj onome dakle, kako je gde i kad pogodovalo
da se unese pometnja. Uglavnom, na sve mogue naine, okupator je produbljivao jaz izmeu srpskog i muslimanskog stanovnitva, dajui povlastice, pa i oruje, as srpskoj, as muslimanskoj reakciji, sve u cilju bratoubilake borbe Srba i muslimana. Ustae su irile vesti da e se agama vratiti zemlja-,
oduzeta agrarnom reformom posle prvog svetskog rata; da e
od ivija dobijati deo plodova rsa svoje zemlje, da e se uspostaviti aginski odnosi. Takve su se vesti irile iz dana u dan.
U prvim danima okupacije pozivani su inovnici i stareincbive vojske, koji su se vraali sa razbijenih fronto va, da prime
zaostale plate, da inovnici ostaju na svojim radnim mestima.
i si. Vrka za varkom, prevara za prevarom, neizvesnost, strah,
i nespokojstvo muili su ljude; ekah su ta e se dalje dogoditi..
Poteni ljudi u svim tim postupcima i glasinama nisu nalazili
utehe.
Ja sam se vraao sa razbijenog fronta u svoje rodno mesto. Stupivi na tie zlatarskog sreza, sreo sam predsednika N egobinske optine Vasa Sunje var ia, poznatog reimhju u bivoj
Jugoslaviji, koji mi se obrati: Zna, gospodine, uo sam da
Nemci nee doi u ova naa brda.. ."Sta bi ovi nai krevi Italijanima . . . Nareeno je da dosadanje optinske vlasti, andarmerijske stanice i ostalo inovnitvo ostanu na svojim mestima
i da se nee menjativ.. Tako su prvih dana govorili svi poli722.

tiki kortei kojima je bilo svejedno kako se zove drava za

koju rade. unjevariu nisam hteo nita odgovoriti.
U tim munim aprilskim danima sa svih strana u zemlji
vraah su se ljudi iz bive jugoslovenske vojske, dolazili ogoreni u svoja rodna mesta, razoarani i tuni zbog okupacije
zemlje. Sa suzama u oima priah su o zarobljavanju itavih
eta, pukova pa i divizija, a. da esto niko nije ni metak opalio
na Nemce. Oficiri su, uglavnom, izdavali nareenja za predaju
i pokornost okupatoru.. Ti teki dani potvrdili su mnogo od
onoga nata je KPJ ukazivala svome narodu, mnogo pre sramne
kapitulacije. Bilo je jasno, da je posredi izdaja zemlje, koja je
godinama pripremana od nenarodnih reima.
U zlatarskom srezu je tih dana bilo malo komunista, jer
su se kao i ostali vojnici vraali iz raznih krajeva nae zemlje.
Zlatarski, pribojski i mileevski srez pripadali su NDH. Ustae
su zabranile sve skupove, naroito u zlatarskom srezu, gde su
poele zavoditi i svoju vlast, oslanjajui se, uglavnom, na muslimansku reakciju u Novoj "Varoi. Njihova snaga bila je nedovoljna da se stabilizju. Komunisti su odmah stupili u akciju.
Preko moba za kolektivnu obradu zemlje: kopanja kukuruza,
kosidbe, etve i radnih skupova, objanjavah su narodu dogaaje u svetu koji su se tih dana odvijah munjevitom brzinom.
Nemci e izgubiti rat, jer su napredne snage u svetu jake
govorili su komunisti, upozoravajui narod na predstojeu borbu
koja e biti teka, ali emo mi iz nje izai kao pobednici jer
nismo sami. Sa nama je moni Sovjetski Savez.
Teko je bilo u tim danima ubeivati ljude u nau pobedu,
jer je faizam harao u nizu evropskih zemalja. Ali bez obzira
to je Hitlerova ratna maina sejala smrt i pusto irom cele
zemlje, ljudi se nisu mirili sa ropstvom. Komunisti su kroz blisku saradnju sa potenim ljudima sprovodili direktive Partije:
krili oruje onih koji su se iz vojske vraah kuama, sakupljah
oruje po terenu gde je prolazila, ne obazirui se na nareenja
da se oruje predaje okupatoru; bodrili su ljude na otpor okupatoru i irili ljubav prema SSSR-u. Broj lanova KPJ je rastao, a sve vie je bilo onih koji su verovah komunistima. Prvi
zadaci komunista u ovom srezu "bili su: ostvarenje bratstva i
jedinstva izmeu Srba i muslimana; borba protiv izdajnika naroda; borba protiv aginskih prava.
KROZ USTANAK

Proglas CK KPJ za dizanje ustanka dopro je i u najzabaenije krajeve Sandaka. U zlatarskom srezu brzo su likvidirane
sve andarmerijske stanice i poela da dejstvuje polulegalna
46

723

vlast, tj. narodnooslobodilaki odbori. Nai odbornici po selima

aktivno, su prikupljali hranu, obuu i odeu za partizane. Sola
su danju i nou uvana od ustakih iznenaenja. Patrole su se
kretale odreenim pravcima po selima. Svaki pucanj puke u
selu bio je znak da je opasnost tu i da svi ljudi sa orujem dotre u pomo. Tako su 2. avgusta napadnuti ustaki zloinci na
Crnom vrhu, kada su poh u selo Radojinju da seju smrt i pusto. Naterali su ih u bekstvo seljaci koji su svoje puke uvali
u otkosima sena na svojim radnim mestima. Pored niza akcija
protiv starih optinskih vlasti i anarmerijskih stanica, ovo je
bila jedna od veih borbi sa jaim neprijateljem.
Ubrzo je nekoliko stotina ljudi napalo ustaku posadu u
Novoj Varoi. Napad je izvren iz tri pravca: od Vranea i Radojinje komandovao je Mirko ukovi, Momir Bokovi i Gojko
Drulovi1, od Bistrice Slobodan Nikaevi2, od Radij evia Momir Pucarevi3 i Jovo Grbovi. Malo je bilo onih koji su poli
u napad, a da nisu imah puke sa neto runih bombi. Tekog
naoruanja ustanici nisu imali. Iako nedovoljno organizovan'
bez dovoljno komandnog kadra, napad je uspeo. Napadalo je oko
400 ljudi. Neto ustaa je uspelo da se probije u pravcu I,ima
i dalo se u bekstvo ka Priboju i Viegradu. Nova Varo je osloboena. To nije bio poslednji put da se oslobaa od neprijatelja
raznih boja. Ova varoica je u toku NOR-a oko 60 puta prelazila iz ruku u ruke. Ovoga puta Nova Varo ubrzo je izgubila
slobodu, jer su je istog dana itahjanske jedinice iz prrjepoljskog
garnizona, sa tenkovima ponovo otele, preko noi izgradile
bunkere i postavile bodljikavu icu.
Ustanici su se po proterivanju ustaa iz Nove Varoi razili kuama, izuzev manjeg broja koji su sa lanovima KPJ
ostah u umi. Zlatar je ubrzo postao partizansko uporite i bauk
za Italijane zabunkerisane u Novoj Varoi. Sa Zlatara su komunisti rukovodili ustankom u itavom srezu.
SA ZLATARSKOM ETOM

Poetkom septembra 1941. godine formirana je Zlatarska

eta, koja je brojala 30 ljudi, od toga samo 5 lanova KPJ, jer
su ostah komunisti morali raditi na terenu kao pozadinski radnici. Prva komanda ete bila je u sastavu: komandir Vladimir
1 Gojko Drulovi, poginuo 1943. god. kao zamenik komesara 3. proleterske (Sandake) brigade, narodni heroj.
2 Slobodan Nikaevi, poginuo u zlatarskoj gerili 1943. godine, narodni heroj.
;
3 Momir Pucarevi, poginuo 1942. kao komandant 1. zlatarskog bataljona, narodni heroj.

724.

Zugi, politiki komesar edomir Dnilovi i zamenik komesara

Mirko ukovi. eta je brzo narasla, naroito od omladine iz.
Nove Varoi. (U sastav ete doao je i Jezdo Lovi4 sa 7 drugova iz sjenikog sreza i sa nama su ostali do kraja rata.) Daljim
naim akcijama prethodile su svestrane vojnike-i pohtike pripreme. eta ih njeni delovi odlazili su sa pojedinim lanovima
komande u sela, odravah narodne zborove i pozivah ljude u
borbu. Primali smo sve koji su bili spremni da se bore protivu
okupatora i njihovih skutonoa. Prvi borci ete vodili su rauna o skromnosti u svojim zahtevima, naroito kad je bila u
pitanju ishrana, odea i obua. Jedno vreme plaah smo sve
to se uzimalo na terenu. Partizani su pomagali u prikupljanju
v
lehne, ne gubei ni trenutka za politiki rad.
Suprotno naem radu i ponaanju, etnici su se bahato
odnosili prema narodu, naroito prema onima koji su voleh
komuniste. Iako je Zlatarska eta iz dana u dan odravala zborove po selima, okupator se nije usuivao izii iz bunkera i
ica. etnici nisu uspevali da nas u tome ometu i pored pretnji
i batinjanja ljudi koji su dolazili na nae zborove. To i kasnija
otvorena saradnja sa Italij anima, odvratili su svakog potenog
oveka od etnika.
etnici su uporedo sa nama u nekim optinama sazivah
zborove i na njima silom mobihsali ljude u ime kralja i
otadbine. Prvih dana i mi smo prisustvovah njihovim zborovima, spreavajui ih da seju la o partizanima. etniki
komandant Vuk Kalait u dva maha je dolazio u komandu nae
ete, kasnije i u Glavni tab za Sandak i uveravao nas da se
on nee nikada boriti protiv partizana, da e samo da titi sla
Bukovik, titkovo i Boetie od napada muslimana iz Kladnice,
sa kojima su se ova sela graniila. Mi smo njega i etnike ubeivali, da treba sve uiniti da bi se to muslimansko selo otelo
od okupatora, te da se zajedno s nama bori protiv njega, da
emo zatititi sela ukoliko budu napadnuta itd. Sa istim obeanjima dolazio je i etniki komandant Vlajko urka, ali na
liniji bratstva i jedinstva nismo imah uspeha kod etnika, a
vojvoda Kalait je kasnije postao takav neprijatelj NOP-a da
je poklao i streljao nekoliko desetina rodoljuba.5 Vlajko urka
likvidiran je jo u zaetku njegove izdaje, a muslimanski prvaci
iz Kladnice do kraja rata su ostali privreni okupatoru.
Do formiranja Glavnog taba NOV i PO za Sandak komanda Zlatarske ete odravala je veze sa partijskom organizacijom u Novoj Varoi i dobij ala izvetaje o merama koje su
4 Jezdo Lovi, poginuo kao sekretar Oblasnog komiteta za Sandak
1943. godine, narodni heroj.
5 a Kalaitom i njegovom bandom obraunali smo se tek posle
osloboenja.

'725

Italijani preduzimali protiv nas. Na svaku akciju ete okupator

je odgovarao hapenjem taoca, u prvom redu porodica onih
koji su otili u partizane.
Odlukom OK za Sandak i komiteta za zlatarski srez, svaki
priliv omladine u nau etu propraen je vojnom nastavom
obuavajui ih najosnovnijim radnjama: nianjenju, rukovanju
orujem, uzimanju zaklona, razvijanju u streljaki stroj, bacanju
bombi i si. Broj novih lanova KP i SKOJ-a u eti rastao je
iz dana u dan. Zlatarska eta je pored obimnih politikih i vojnikih priprema izvodila i akcije. Prvu akciju izvela je jc-dria
desetina sastavljena od boraca Zlatarske i Mileevske ete kod
manastira Mileeva. Pod komandom Ljubie Miodragovia'1 ova
desetina imala je zadatak da uhvati igumana manastira, koji sp
bio stavio u slubu okupatora. Kako u toku noi desetina nije
uspela da izvri ovaj zadatak, ona se zadrala u blizini manastira. Istog dana, oko 150 Italijana sa dosta konja i mazgi dolo
je da pljaka selo Kosaticu. Kad su natovarili opljakano ito.
seno, slamu i drugo to su nah, vraali su se u Prijepolje. Iznad
samog manastira, sa Titerovca, desetina je napala kolonu iznenaenih Italijana koji su se brzo dali u panino bekstvo ka
Prijepolju. Ni jedan tovar nije stigao u Prijepolje jer ga je
preplaena stoka zbacila sa sebe. Itahjanski vojnici bacali u
opremu i oruje, beei ka Prijepolju. Italijani su imali 3 poginula i nekoliko ranjenih. Ostalo je dosta mrtvih konja i mazgi.
Odmah posle ove akcije jedan vod Zlatarske ete napao
je dva kamiona blizu sela Kaeva, izmeu Prijepolja i Sjenice,
koji su vozili namirnice za italijanski garnizon u Sjenici. Doekan u zasedi, posle kratkotrajne borbe, neprijatelj je poeo
da bei ka Prijepolju, ostavivi kamione koje su partizani samo
razlupah, ah ne i zapalili, jer se toga niko nije setio.
Posle prvog neuspeha u hvatanju igumana manastira Mileeva, odlueno je da se poe u manastir sa elom Zlatarskom
etom. Manastir je 26. septembra opkoljen u prvi sumrak i
iguman je uhvaen. Iz manastira smo uzeh pisau mainu jer
nam je bila potrebna, a igumanu ostavili potvrdu kako ne bi
mogao pronositi neistinu da smo uzeli i manastirski novac.
Ovoga puta doneli smo odluku da ne streljamo igumana, iako
smo znali za njegovu saradnju sa neprijateljem, ne zato to smo
verovali da e se popraviti, ve zato to je bio poetak dizanja
ustanka, a ljudi u ovom mestu nisu bili upoznati sa njegovim
neprijateljskim radom, pa bi njegovo ubistvo moglo imati i
politikog odraza na srpsko stanovnitvo. Po zavretku zadatka
eta je zanoila u selu Kosetici (dva kilometra od manastira).
6 Ljubia Miodragovi, poginuo 27. septembra 1941. godine, narodni hroj.

7-26

Ljubia MiodragoVi trebalo je da poe na'levu bal

Lima radi obavljanja partijskih zadataka. Odvojio se od ete
oko 24 asa, s njim je bila njegova drugarica Dina. Te noi
nisu uspeli da se prebace preko Lima, ve su zanoili n gumnu
slami. Kako je iguman iste noi o svemu obavestio Itahjan
oni su 27. septembra u toku noi krenuh ceo garnizon iz Prijepolja da bi nas napali u kuama gde smo zanoili sa etom.
Jedna kolona, koja je u razsvit stigla u selo Sedobru, naila
je na gumno gde je Ljubia bio zanoio. U neravnoj borbi poginuo je ovaj hrabri komunista, a njegova drugarica uspela je
da pobegne.7 Gubitak Ljubie Miodragovia, jednog od najstarijih komunista Sandaka, bio je preveliki ne samo za nas, iz
zlatarskog sreza, ve za ceo Sandak. Tog dana Italijani su
zapalili kue Bojovia, koji su bili borci Mileevske partizanske
ete, a pred samu no se povukli u Prijepolje sa opljakanom
imovinom seljaka iz Sedobre i Kosetice. Iguman je, dakle, morao biti osuen na smrt jer je produio sa izdajom.
Sledeu akciju eta je izvela na putu Priboj Prijepoljej
ispod sela Drugha, gde je uestvovao jedan vod pod komandom
Sloboana Nikaevia. U. kratkoj borbi vod je uspeo da ubaci
bombe u italijanske kamione, a jakom vatrom iz puaka i mitraljeza da ubije nekoliko faista. Sve do kraja oktobra nizale
su se akcije za akcijom ete na teritoriji zlatarskog, a delimino
i moravikog sreza. Poetkom novembra, po nareenju Vrhovnog taba NOPOJ trebalo je braniti Uice koje je sa svih strana
bilo ugroeno od etnika. U toku noi, 6/7. novembra, u jeku
proslave oktobarske revolucije, kuriri Glavnog taba za Sandak sa nareenjem za pokret nali su etu u osnovnoj koh
sela Akmaii, nedaleko od.Nove Varoi. Proslavu smo briljivo
pripremili, na optu radost i boraca i omladine zlatarskog sreza,
Ovoj naoj proslavi prisustvovalo je 20 etnika sa svojim stareinama, to nam nije smetalo. etnici su sluali govore, recitacije i pesme partizana i omladine koja je dola na proslavu.
Bilo im je krivo na ovakve pridike dece pa su na nae partizanske pesme odgovarali etnikim pesmama i psovkama. U
takvoj situaciji eta je oko 24 asa morala krenuti za Uice.
OKO UICA

Ih smo peice preko Vranea, Radoj inje, Sjenita, Draglice i stigli do Zlatibora, gde su nas, 7. novembra, partizanski
kamioni odveli za Uice. eta je u Uice stigla u prvi sumrak
i smestila se na prenoite u bivoj kasarni. Iako porueno,
Uice je, okieno zastavama i transparentima, izgledalo sveano,
7

urina Bina Vrbica poginula je kasnije u Bosni.

727.

'

jer je i ovcie proslavljen, dan Oktobarske revolucije. Od pravca

Valjeva, prethodne noi, etnici su zauzeli selo Karan (nekoliko
kilometara od Uzica); a istovremeno napadali na nau republiku od Poege i Bajiiie Bate. 8. novembra, rano izjutra, Zlatarska- eta je, primivi iz nae fabrike neto municije i bombi,
dobila zadatak Glavnog taba za Srbiju da preko Metiljke krene
u pravcu Karana, gde je Radnika eta teko odolevala etnikim napadima. Kia nas je pratila celim putem, a na samim
poloajima iznad Karana obavila nas je gusta magla.
U Zlatarskoj eti tada je bilo 120 boraca, od kojih je R
sluilo vojni rok, a ostalo su bili sve mladii pa i deaci koji
su u eti prvi put uzeli puku u ruke. Pored etvorice lanova
komande ete koji su bih stari komunisti, bio je vei broj novoprimljenih lanova KPJ. Iako bez iskustva za borbe kakve
.su je ovde oekivale, eta je bila monolitna celina. Pored
puaka prikupljenih na terenu i neto dobivenih iz nae fabrike u Uicu, eta je imala i dva pukomitraljeza brno kojesu komunisti doneli posle kapitulacije bive jugoslovenske
vojske. Jedan pukomitraljez ou sa 1000 metaka dao
nam je Glavni tab za Srbiju kada smo poli na poloaj kod
sela Karan.
Frontalne borbe, na nepoznatom terenu, praene maglom
i kiom, iziskivale su napor i boraca i komande ete. Nae neiskustvo u ovakvim borbama esto je dolazilo do izraaja..
Imali smo znake raspoznavanja u toku borbe. Njih su znali
svi borci, pa kako smo se kretali u streljakom stroju na velikoj ' razdaljini, dovikivali smo se glasno tim znacima da su ih
i etnici koristili da bi nas primamili u svoju ubitanu vatru.
Komandir i komesar morah su da budu prvi u borbi, a poslednji da je napuste. Komanda ete imala je pune ruke posla
sa borcima koji stiu prava borbena iskustva. Pribliavajui
se poloaju uli smo agor drugova iz Radnike ete s jedne
i etnikih bandi s druge strane. Kada smo izbili na poloaj
naglo je nestalo i guste magle i kie. Nali smo se par desetina metara ispred neprijatelja, koji je podilazio poloajima
Radnike ete iz pravca Valjeva. Radnika eta, premorena
i dobro iskrvavljena, rado nas je doekala. Reeno je da naa
eta iz pokreta izvri juri na neprijatelja. Prvi put smo se
nali na tako velikim poloajima sa brojno nadmonijim neprijateljem, koji. je podilazio naim poloajima po svim vojnikim pravilima, jer su to sve bili islueni vojnici, podoficiri,
andarmi i finansi.
Na nalet je, izgleda, iznenadio i brzo poremetio etniki
streljaki .stroj. Prosto smo presekli borbeni poredak neprijatelja, ali smo izloili bokove puanoj i mitraljeskoj vatri etnika. Mi smo kao jedan -juriali u raseeni etniki poloaj.
728.

Ipak smo uspeh da ih potisnemo na elom poloaju. Kao komesar ete. pratio sam kretanje borbenog poretka ete i na
6080 metara iza nas primetio jednog druga gde lei nepomino, oborene glave. Bio je to ak novovaroke gimnazije
Sreta Glievi. Na pitanje da li je ranjen- odgovorio mi je da
nije ranjen ah da ga je strah. Na moj poziv d ustane jer
svaki metak ne ubija prosto je podskoio sa zemlje,, jurnuo
u streljaki stroj ete i otada bio jedan od najboljih boraca.8
etnici su na Karanu ostavili nekohko mrtvih vojnika
i jednog stareinu u oficirskoj uniformi. Posle naeg juria
Radnika eta je vraena za Uice, nosei sa sobom ranjene
drugove, .a Zlatarska je nastavila gonjenje etnika,u pravcu
Kosjeria. Pred mrak, 8. novembra, Karan je bio osloboen,
a mi smo gonei etnike zanoili nekohko kilometara ispred
Kosjeria. Razmestili smo se u dve tri kue i kolibe, ah umesto
da se odmorimo poslah smo veinu boraca na obezbeenje.
No je bila puna vetra i susneice, a mi slabo obuem. ini me
se da mi je to bila najtea no u partizanima. Sutradan smo se
uverili da etnika nije bilo nigde do Kosjeria, to nam je bilo
najahje, jer smo se uzalud smrzavah. Kuriri Glavnog taba
za Srbiju doneli su nam u toku noi nareenje da eta krene
preko rnokose.
U rasvit 9. novembra stiemo na Crnokosu i streljakim
strojem, kroz sitnu umu, nastavljamo ka Kosjeriu. Iz kua
koje su bile u umi, kroz koju smo prolazili, ispaljeno je na
nas nekoliko metaka. I mi smo odgovorili vatrom. Na ivici
ume pao je pogoen omladinac nae ete edo Zori. Pogiboh
drugovi! bilo je sve to je mogao da kae. Pritrao sam da
ga izvuem, ali ga nisam mogao ni podii. Bila je to prva rtva
ete i vehki gubitak za nas: lep deak, jedinac u roditelja, ak
novovaroke gimnazije, vrlo prisan sa drugovima. Svima nam
je teko pala njegova pogibija, pa smo jo ee navalili na
kue iz kojih nas je zasipala puana i mitraljeska vatra. Na
2030 metara od kue viemo: Predajte se etnici!, a oni
nam iz kue odgovaraju: Ne uspeva obmana, izdajnici! Pribliivi se sasvim kuama i spremni da u njih bacimo bombe,
iz kua prestade paljba i u se: Drugovi ne pucajte, ovde su
partizani! I zaista, bila je to Ibarska partizanska eta koja je
za nas mislila da smo etnici. Oito uzbueni, punih oiju
suza, Ibarci su samo pitah: Da h je, drugovi, neko od vas poginuo? Kod nas su poginula trojica! Pokraj prozora leala su
tri mrtva druga. Nastala je prava alost na obe strane. Mnogi
su drugovi bez ustezanja plakali. Svako je za sebe mislio da
je ba on bio taj koji je ubio svog druga.
. 8 Sreta Glievi je hrabro poginuo u sastavu Sanake brigade
aprila 1943. godine na Drini, pri zavretku IV neprijateljske ofanzive.
729.

Sa Crnokose eta se bez borbe sruila u Kosjeri, odakle

su etnici jo noas pobegli. Zanoili smo u koli i okolnim
kuama Kosjeria pod jakim obezbeenjem i bez veze sa susednim jedinicama. Kad je osvanuo 10. novembar, vratili smo
se u Uice. Blizu Karana doekao nas je kamion sa toplom
branom i poto smo se okrepili, kamionima smo se odvezli za
Uice. Smestili smo se u uiku gimnaziju na prenoite, gde
nas je posetio i drug Tito. Niko od nas nije ga poznavao, pa ni
te veeri nismo znali da je to vrhovni komandant. S njim je
bio komesar Glavnog taba za Sandak Voja Lekovi, te smo
pretpostavljali da je neko iz Vrhovnog taba, jer je obiao sve
prostorije gde smo bih smeteni. Pitao nas je da li smo umorni,
imamo li dosta municije; govorio nam je o zloinima koje su
etnici izvrili u Karanu i drugim mestima ovog kraja. Nakraju
je rekao da smo se dobro borili i da treba sa jo veom estinom produiti borbu.
Sutradan, 11. novembra, odrah smo etnu konferenciju
na kojoj je vrena anahza borbi koje smo tih dana vodili. Bilo
je i kritike pojedinaca i pohvala o podvizima ovog i onog druga.
Ali je naim oseanjima dominirala tuga za poginulim drugom u sluajnoj meusobnoj borbi s ibarskim partizanima.
Ceta je 12. novembra dobila zadatak da krene ka Bajinoj Bati
i Ljuboviji gde je trebalo da se obrauna sa etnikim bandama
koje su iz tog pravca nadirale ka Uicu. Tamo su se borili delovi Posavskog partizanskog odreda i Raanska partizanska
eta. Na ulicu Uica iziao je i drug Tito da nas isprati na novi
zadatak. Naoj radosti nije bilo kraja kada smo saznali da nas
je prethodnog dana posetio na Vrhovni komandant. Jo vea
radost je bila kada je on sad izaao na uhcu da nas aspra ti.
Iz Uica smo krenuli kamionima. Sa nama su jedan
tenk i top, koje su nae jedinice otele od Nemaca pri osloboenju Uica. Skoro ne oseajui umor stigli smo severozapadno od Bajine Bate, gde smo se povezali sa drugovima na
poloaju. Posle dosta uporne borbe sa etnicima uspeh smo
da zauzmemo njihove poloaje, koji su bili utvreni i zaklonima od kamena. Ovoga puta mnogo nam je koristilo iskustvo
iz prethodnih borbi. Na ovim poloajima poginuo je odvazni
mitraljezac Suko Musi iz Nove. Varoi, ija je porodica jo u
prvim danima dala est hrabrih boraca u nae redove, a i njihovi roditelji, poput drugih porodica iz zlatarskog sreza, nisu
izostali iz revolucije.
Borci su juriajui hvatali usijane etnike mitraljeze,
potiskujui izdajnike sa njihovih poloaja i gonei u stopu, sad
kao iskusni ratnici. Na padinama Bokovca bile su neke kue
od drvene grae. Ubrzo smo stigli do njih, koristei ih kao
zaklone na novim poloajima. Nai artiljerci, pod komandom
730.

Radivoj a Jovanovia Bradonje, mislei da smo etnici, otvorili

su vatru iz topa po kuama oko kojih smo bih. Srea to niko
od naih boraca nije ulazio u kue sa kojih su letele itave
_grede, jer su pogoci artiljeraca bili tani. Signalnim pitoljima
dali smo znak da smo mi tu i paljba je odmah prekinuta.
etnici su odstupili na Bokovac i utu stenu. Prohladna no sa jakim vetrom zatekla nas je na poloajima ispred Bokovca. Neto kua bilo je u blizini ah se nismo usudili
da zanoimo u njima, ve se smestili u neke kolibe koje su
bile na istini, isturivi jaka obezbeenja. Levo od nas toga
dana borili su se Posavci i Raani. U sadejstvu s njima, naa
eta je, u zoru 15. novembra, krenula u napad na vrh Bokovca, koji je neprijatelj bio poseo. Trebalo je prvo preko bri.sanog prostora prii visokim i krevitim strminama, a zatim,
tueni neprijateljskom vatrom i puzei uz kamenjar, izvriti
juri. Zlatarska eta je uspela da bez gubitaka prie na jurino
odstojanje. Koristei prve zaklone, a uz podrku topa, eta
je otvorila vatru na etnike koji su ve bih pokolebani preciznim pogocima naih artiljeraca. Izbivi na vrh Bokovca,
izgubili smo dodir sa neprijateljem. Sputajui se ka Ljuboviji, nailazili smo na etnike zasede, sa kojima smo se brzo
obraunavah. etnici su naputali poloaje im bi nas primetili. Nismo imali nikakvih gubitaka, a zarobili smo samo dva
etnika sa velikim bradama, ukrtenim redenicima i ogromnim
ubarama na glavi, koji su bih zakleti neprijatelji nae borbe.
Stigavi u Ljuboviju, eta se postrojila. Priao mi je
Radivoj e Jovanovi, znajui da sam komesar ete i upozorio
da je jedan od zarobljenih etnika nekohko puta ve putan
-s ime treba upoznati celu etu. Nema sumnje da se izdajnicima
vie ne moe pratati! eta je zanoila u Ljuboviji, a 16. novembra, u sadejstvu sa Raanskom etom, krenula prema selu
'Graanici, gde su se, prema obavetenjima dobivenim u toku
noi, nalazile znatne etnike snage. Zadatak je bio da se etnike snage proteraju iz Graanice i da istog dana izbijemo na
komunikaciju Ljubovija Krupanj. Graanicu smo proli be
"borbe, a predvee izbili na komunikaciju LjubovijaKrupanj,
gde takoe nije bilo etnika. Time smo bili sigurni da je sa
ove strane osujeen napad etnika na Uice.
OPET U SANDAKU

eta se preko Ljubovije i Bajine Bate, 18. novembra,

ponovo vratila u Uice, gde smo odrali drugu etnu konferenciju kojoj je prisustvovao i delegat Vrhovnog taba, kao
i drug Voja Lekovi .koji se nije odvajao od ete. Na konfe731.

renciji je pohvaljeno 19 boraca nae ete poimenice i eta u.

celini, za odbranu Uica. Kroz borbe provereni borci primljeni
su za lanove KPJ, tako da ih je mali broj bio van Pavtiiei SKOJ-a.
etnici su iskoristili odsustvo ete iz zlatarskog sroza
i poeh prisilnu mobilizaciju naroda,'zato smo dobili zadatak
da iz Uica odmah krenemo za Sandak. Primivi iz magacina
Glavnog taba za Srbiju 10 000 metaka i neto bacake muniaije, kamionima smo se prebacili do Kraljevih voda (sada.
Partizanskih), a zatim peice preko Zlatibora, Draglice i Sjenita stigli u Radojinju, gde nas je doekao i komandant Glavnog taba za Sandak Vladimir Kneevi Voloa.9 U Radojinji.
je bio organizovan miting omladine iz okolnih sela, sa kojeg
se eti prikljuilo 30 omladinaca, pa je eta narasla na i()
boraca.
Sutradan, pred mrak, eta je krenula ka Pribojskoj Banji
gde je bila manja italijanska posada, koju su spolja obezbeivali etnici kaluera Zdravka Zaharija, komite iz prvog svetskog rata, koji se sada stavio u' slubu okupatora. Napadom,
koji je izvren 21. novembra, rukovodio je komandant Glavnog taba za Sandak Vladimir Kneevi Voloa. etnike smobrzo proterali i oni su se povukli u samu Banju. Italijanski
garnizon iz Priboja (udaljen 34 km) brzo je intervenisaopojaanjem, koje je dovezao kamionima. Snana artiljerijska
vatra zasula je nae poloaje, te se eta morala povui i sutradan izjutra stigla u Radojinju.
etniki vojvoda Vlajko urka, raunajui na odsutnost Zlatarske ete, sazvao je konferenciju etnikih komandanata iz pet srezova: pribojskog, prijepoljskog, zlatarskog,
sjenikog i tutinskog. Na konferenciji, koja se odravala u
koli sela Akmaii, odluivano je o nainu uvrenja etnike organizacije u ovom delu Sandaka i formiranju zajednike komande Stari Ras, na elu sa Vlajkom urkom. Doneta je i odluka o nepotednoj borbi protiv partizana na ovom
podruju. Saznavi za ovaj etniki sastanak, Glavni tab
NOPO za Sandak oneo je odluku da se etnici napadnu. Po
svemu je izgledalo da je aktivnost etnika u ovom kraju sastavni deo njihove ofanzive na Uice i prethodnica prvoj neprijateljskoj ofanzivi, to svedoe i kasnija nareenja Drae
Mihailovia.
Naa eta je bez odmora morala da krene u selo Akmacie, da bi se spreile etnike odluke. Sekretar Oblasnog ko8 Vladimir Kneevi, poginuo kao komandant 3. proleterske brigade (Sandake) kod Mrkonjia 1942. godine, narodni heroj.

732.

ixiiteta Rifat Burdevi10 odrao je govor eti u kome je istakao

da se moramo obraunati sa izdajnicima, jer su isti kao
i oni protivu kojih smo se borili oko Uica i Ljubovije. eta
je celu no provela na-putu i u zoru, 23. novembra, stigla do
kole u Akmaiima. etnici su raunali da smo jo uvek
oko Uica, Bajine Bate i Ljubovije.
Opkohh smo kolu i pozvali etnike na predaju, nata
su oni otvorili vatru na na streljaki stroj. Borba je voena
do 12 asova. Uspeli smo da priemo do ispod samih prozora
i ubacimo bombe u kolu, to je pokolebalo etnike. Predalo
nam se preko 60 etnika, a meu njima i njihovi komandanti:
Vlajko urka, Ljubo Ranitovi, Milosav Ranitovi, Drago Kaeri, Simo Despotovi, Vasihje Puri i pop Vrbicki '(kao neki
duhovni vo etnika, kojeg je Ljoti poslao u Sandak) ^ Postrojili smo razoruane etnike i objasnili im cilj nae borbe
a zatim ih pozvali da stupe u nae redove. Iako se nisu odazvali
ovom pozivu pustili smo ih kuama, a njihove komandante
poveli u Radojinju da im sud izrekne kaznu. Drago Kaeri
i Simo Despotovi puteni su takoe odmah kuama, no oni su
opet nastavili borbu protiv nas.
U koh smo nali itavo skladite sirovih koa, brana,
hleba i ostalih stvari koje su etnici opljakali od naroda. One
za koje smo utvrdili ije su, vratili smo vlasnicima, a ostalo
smo poneh. Ovim je etniki pokret u Sandaku bio skoro likvidiran, to je kasnije i uslovilo stvaranje slobodne teritorije
na koju su se povlaile partizanske jedinice iz Uica i ostalih
krajeva zapadne Srbije.
Posle razbijanja etnika u Akmaiima otili smo u muslimansko selo Isardik da bismo pridobili za nau borbu Ou
Paariza, koji se sa svojom milicijom bio stavio u slubu Italijana. eta je 25. novembra stigla u Isardik (istono od Prijepolja) gde su nas zaudo muslimanska milicija i sam Paariza prijatno doekali. Traili smo od Ode Paariza da pozove
ljude iz sela na konferenciju, da bismo se dogovorili o daljoj
borbi u naem kraju. Konferenciju smo odrali preko noi.
Iako je bila dobro poseena, seljaci su bili rezervisani prema
nama. Oda je imao velikog uticaj a na svoje ljude i samo od
njega je zavisilo hoe li selo biti uz nas. Paariz je do kraja
rata ostao uz okupatora.
U toku noi 28/29. novembra vratili smo se iz Isardika
preko Zlatara i pred samu no stigli u selo Drmanovie. Jo
preko Zlatara uli smo mitraljeske rafale negde od Zlatibora,
Draglice i Sjenita u pravcu Radojinje. Nismo ni slutili da je
usldila nemaka ofanziva na Uice i nau slobodnu teritoriju.
10 Rilat Burdevi,. poginuo 1942. god. kao komesar 3. proleterske
brigade (Sandake). Proglaen za narodnog heroja.

733.

Nou 29/30. novembra u Drmanovie su stigli kuriri Glavnogtaba za Sandak i doneli nam nareenje da eta krene u Radojinju, gde smo stigli rano izjutra 30. novembra. U Radojinji
smo nali Glavni tab, gde su ve stigle i neke jedinice iz Uica.
i posele poloaje na Uveu.
CETA PRERASLA U BATALJON

Posle dva tri dana odmora i sreivanja jedinica koje su.

stigle od Uica, napadnut je italij anski garnizon u Novoj Varoi. Zlatarska eta je dobila zadatak da postavi zasedu na
komunikaciji Nova VaroBistrica. Ovom akcijom je rukovodio komandant Glavnog taba za Sandak Vladimir Kneevi Voloa i sekretar Oblasnog komiteta Rifat Burdevi.
Borba ' za Novu Varo poela je rano izjutra, 4. decembra, i
negde oko 12 asova italijanske jedinice su naile na zasedu
nae ete. Prva etiri kamiona, koji su naili na zasedu, bili
su uniteni, a vojnici zarobljeni, meu njima i 2 via oficira, od
kojih, je jedan bio voa faistike omladine za Crnu Goru,
Dalmaciju i Sandak. ' Istoga dana je osloboena Nova Varoi u nju su ule jedinice koje su se povukle iz Uica. Naa eta,
vodei borbu sa Itahjanima koji su se izvlaili, zauzela je poloaje na prevoju izmeu Bistrice i Drenove (istono od Bitovika).
Zlatarski srez, sa manjim dolovima prijepoljskog i pribojskog, postao je isto partizanska teritorija, a Nova Varo
centar te teritorije, gde se nalo dosta partizanskih jedinica.
Ovaj, inae pasivan srez, trebalo je da nahrani, obue, obrabedi smetaj i omogui odmor, svim jedinicama iz Uica. Vrhovni tab se za prvo vreme smestio u selo Radojinju, a or; d'i
u selo Drenvu. Na taj nain Nova Varo je postala partizansko
uporite u kome je organizovan politiki rad, kulturno-zabavni
ivot, odravane konferencije po selima. Organizovano je snabdevanje jedinica, ila su se odela, pleli demperi i arape, pravih opanci i sve to je bilo potrebno za vojsku.11 Veina graana ovog sreza davala je sve od sebe za svoju vojsku sve do
4. februara, kada su se nae jedinice morale povui preko Zlatara na levu obalu Lima u prijepoljski, a potom u pljevaljski
srez, za Vrhovnim tabom koji se tada ve naao u Rudom.
Za vreme boravka jedinica koje su se povukle iz Uica,
Zlatarska eta izvravala je mnogo zadataka. Ona je bila domain slobodne teritorije, narastala novim borcima, a 24. clc11 Tu su reorganizovane partizanske jedinice, formirani proleterski
bataljoni, koji su kasnije uli u sastav proleterske brigade, 22. decembra
u Rudom.
,

734.

cembra 1941. godine, sa Mileevskom, Sjenikom i Pribojskom

etom ula u sastav Srpskog-sandakog bataljona. Omladinske ete iz Zlatarskog sreza, koje su u to vreme bile formirane, ostavljene su u Novoj Varoi radi obuke i obezbeenja
grada i okoline. Iako bez borbenog iskustva omladinske ete
su se uspeno suprotstavljale etnicima kaluera Zaharija, koji
su iz pravca sela Kratovo, Rutoe i Brezna esto pokuavali
da prodru na nau slobodnu teritoriju.
Bataljon je dobio zadatak da porui mostove izmeu Prijepolja i Bistrice i na reci Mileevci; da sprei Italij anima
saobraaj du ovih komunikacija, kao i da vri pritisak na
itahjanske snage koje su bile u Prijepolju sa dobro ytvrdenim
okolnim poloajima. Na ovom zadatku bataljon je u dubokom
snegu i nezapamenoj hladnoi ostao do pred kraj januara "
1942. godine, kada je Zlatarska eta vraena u Novu Varo,
pa je od nje, omladinskih eta i boraca iz sjenikog sreza for.miran Zlatarski partizanski bataljon, koji je imao 300 boraca.
U tabu Zlatarskog bataljona bili su: komandant Momir Pucarevi, politiki komesar Jovo Grbovi, zamenik politikog
komesara Gojko Drulovi. Prvi zadatak Zlatarskog bataljona
bio je da napadne etnike i muslimansku miliciju u selu Aljinoviima, jer su se ovi pripremali da stegnu obru oko slobodne teritorije, zajedno sa etnicima i nehevcima koji su za
sve vreme boravka jedinica u srezu zlatarskom drali poloaje
na desnoj obali reke Uvea od Bukovika do Rutoa. Stezanjem
obrua oko partizanske teritorije neprijatelj je imao nameru
unititi nae snage na tako malom prostoru.
Zlatarski bataljon je razbio etnike i muslimansku - miliciju u selu Aljinoviima i time im osujetio plan okruenja.
Bataljon se vie nije vraao u Novu Varo, jer su etnici i nedievci nou 4. februara 1942. godine na celoj duini Uvea (od
Bukovika do Rutoa) prodrli na slobodnu teritoriju. Razbijanjem neprijatelja u selu Aljinovii otvorena su vrata za povlaenje naih snaga iz Nove Varoi. Okupator i njegove sluge
usmerili su svoju panju ka Sjenici. Paariz s upravo kritine
noi (dok su se nae snage povlaile preko Zlatara, Kosatice,
Miloevog Dola i Bjelobaba na desnu obalu Lima u selo Divce)
orijentisao prema Sjenici, to nam je ilo na ruku u toku povlaenja. Dakle, da nismo uspeli u selu Aljinovii, posleice
po nas bi bile teke.
Nae jedinice koje su se iz Nove Varoi povukle na levu
obalu Lima u neposrednu blizinu Prijepolja, preanile su u
selu Divci a "da nisu-bile napadnute iz Prijepolja, gde je bio
jak italijanski garnizon. Sleee noi, 5. februara, prebacih
smo se preko Lima i to gazei nabujalu reku, jer amci i splavovi nisu blagovremeno bili pripremljeni. Voda je bila toliko
735.

ledena da sam imao utisak da mi se komadi mesa kidaju sa

tela. Dopirala mi je do pazuha, a tako .i ostalim drugovima
srednjeg rasta. Lim je tako obarao ljude i konje da se nekoliko
drugova utopilo. ete su se hvatale u lanac, grevito se drei
promrzlim rukama. Ljudi "su korak po korak savlaivah stihii u
reke, a kad smo stigli na levu obalu, tamo su nas ekali
veliki sneg, uzbrdica i bespue. No je bila vedra i vrlo hladna,
a pokvaena odea i obua ledili su se na nama.
Zlatarski bataljon je ceo dan uoi prelaza bio na poloaju prema Isardiku, a uvee, za vreme prebacivanja preko
Lima bio u zatitnici. Po prelasku na levu obalu bataljon je
ostao iznad Velike upe, kao obezbeenje od Prijepolja. Sutradan, 6. februara, na Kamenoj gori bataljon je, ojaan sa 50
partijskih radnika sa terena, preformiran u Prvi. i Drugi Zlatarski bataljon.
Zlatarski srez je do povlaenja naih snaga iz Nove Varoi imao preko 350 prvoboraca. Od tog broja preivelo je rat
56 drugova i drugarica. Iz sreza je poniklo 9 narodnih heroja,
od kojih je 5 poginulo, ne raunajui Jezdimira Lovia koji je
za sve vreme bio sa etom. Kad se ima u vidu da je ovaj mali
srez imao svega 12 500 stanovnika onda se najbolje moe sagledati kakav je uspeh imala organizacija KPJ, iji je uticaj
bio veliki iako do okupacije nije postojao sreski komitet.
Cedomir DRULOVIf:

Toma Sijakovi: PARTIZANSKA KOLONA

(ulje)

FORMIRANJE KRANJSKE ETE

I NJENA PRVA BORBA

LJ Kranju je postojao Vojnorevolueionarni komitet, formiran ubrzo posle okupacije Slovenije. lanovi CK KP Slovenije kao organizatori i instruktori pruali su pomo Vojnom
komitetu u organizovanju i pripremama za oruani narodni
ustnak u kranjskom srezu. Ove su poslove tada vrili Lojze
Kebe Stefan i Tomo Brejc Pavle.1
Tokm aprila i maja lanovi KP odrali su brojne sastanke
u Kranju i okolini da bi obavili prve pripreme za oruanu borbu
protiv okupatora. U maju smo obrazovali organizacije Osvobodilne fronte po fabrikama, a kasnije postepeno, u gradu i po selima. Radi formiranja OF u fabrici gume u Kranju, prvi sastanak odran je poetkom maja, u umi izmeu Kokrie i Nakla, a njim je rukovodio Ludvik Vitez, sekretar organizacije
KP u fabrici. Prvo je objasnio znaaj formiranja OF (27. aprila
u Ljubljani), a zatim smo doneli zakljuke i odredili zadatke.
Tom prilikom smo prvi put platili lanarinu za OF, to mi je
posebno ostalo u seanju. U fabrici gume bez tekoe smo proirili organizaciju OF u svim odeljenjima. OF je preuzela i
funkcije organizacije Crvene pomoi, koja je u fabrici postojala
ve nekoliko godina pre rata, kao veoma aktivna politika organizacija. lanovi Kulturbunda i gestapovci stalno su nas pijunirali pri izvravanju zadataka, pa je Pavel Lampe, lan
Skoja, bio uskoro uhapen i prebaen u koncentracioni logor,
gde je pao kao rtva gestapovaca. Mi predratni komunisti, lanovi naprednih sindikata i povereniei radnikih pogona, bih smo
1 Lojze Kebe tefan, lan Vojnorevolucionarnog komiteta za Gorenjsko, od aprila 1942.,prvi politiki komesar I grupe odreda u Gorenj-
skom. Poginuo 20. X 1942; narodni heroj.
Tomo Brej Pavle, lan Vojnorevolucionarnog komiteta za Gorenjsko, lan PK KP Slovenije za Gorenjsko, u 1942. sekretar PK KPS
za Slovensko primorje.

i7 Ustanak 19..

707

u stalnoj opasnosti zbog hapenja koja su sledila, posle svake

akcije. Tano se seam da smo 13. juna podelili radnicima letke
u kojima se pozivalo na oruani narodni ustanak. Bio sam uhoen da e me sledeeg dana uhapsiti, zbog ega nisam ni poao
na posao. I zaista, gestapovci su me ekah ve u 6 asova uf utro.
U Tekstilnoj zadruzi u Otoama, gde sam tada stanovao, takoe
nisam bio bezbedan, zato sam sa Stanetom Gorjancem,' kojeg
su tada takoe traili, otiao na nekohko dana u planinu Jol0vieu, gde smo iveli pod atorom.
Uskoro me je Vojni komitet odredio da na podruju Kranja organizujem prvu kranjsku etu. Pripremio sam sastanke
sa radnicima u selima Naklu, Cegelnici, Okroglom i Kokrici.
Sa "radnicima iz fabrike gume, koji su bili lanovi KP ili nai
simpatizeri ve od ranije, sastajali smo se svakog dana, a pozivali smo i druge. U to vreme nismo vie okoliali sa ljudima
pozivajui ih neodreeno na oruani ustanak, ve smo o svim
pripremama raspravljah konkretno, otvoreno i jasno. Ve u poetku iskrsla su dva najvea zadatka: pribaviti oruje i municiju i pridobiti drugove vojniki obrazovane koji bi pomogli
"u rukovoenju narodnim ustankom i borbenim dejstvima protiv moderno naoruane nemake vojske. Bio sam uveren d e
Vojni komitet komandu nad ustanicima u ovom podruju pbveriti potporuniku graniaru Radenkoviu.2 Meutim, on je
odreen za komandira Trike ete, a meni je nareeno da 2G.
jula formiram 1. kranjsku etu.
Jo te noi eta je trebalo da izvri sledee akcije: a likvidira jednog po zlu uvenog gestapovca u Naklu, spali most
preko reke Bistrice, porui telefonske stubove u okolini -Nakla,
prodre u vojno slagalite u Kranju gde e uzeti oruje i da spali
vojne garae i automobile u selu Primskovu. Ove akcije je trebalo da izvrimo istovremeno kad e u akcije poi i Trika eta.
.Za izvrenje ovih akcija trebalo je da naa eta oko 23.
jula dobije oruje iz Poljanske doline. Sa Francom Krinarom
sam celu no uzalud ekao na obali Save da bismo oruje amcem prevezli na levu obalu. No, sledee noi sam obaveten
da su drugovi, koii su nosili oruje, nabasali na nemake strae
i izgubili oruje. Tada mi je saopteno da neemo dobiti oruje
za nau etu i da treba sami da se pobrinemo kako emo ga nabaviti. Istovremeno mi je postavljen novi rok za formiranje
ete subota 2. avgust. Na sastancima koje smo ve ranije
odrali kod Kopaa u Naklu, bilo je dogovoreno ko e nam dati
oruje i municiju. Sada, meutim, kada nam je bilo potrebno,
pomenuto oruje nismo dobili; Ispriavah su nam se da je bilo
ukradeno jer ga nisu dobili na odreenom mestu. Ponovo smo
2

Stanoje Radenkovi, od 26. jula 1941. komandir Trike ete.

738.

sazvali sastanak u Cegelnici i dogovorili se da do subote prikupimo odreeni broj puaka. Takoe smo se dogovorili sa
drugovima iz Kranja da e i oni prikupiti puke i municiju
i doneti na zborno mesto.
nedelju, 27. jula navee, naa grupa na Cegelnici otila
je po oruje na Okroglo, koje je tamo pripremio mladi Franc
Krinar. Dve puke otkopali smo na Krinarovoj njivi, a dve
izvukli iz drvarnice kod susea, gde su bile prekrivene drvima
za ogrev (tih drva bilo je za nekoliko seljakih kola, koja smo
morali prebaciti da bismo stigli do puaka). Puke su bile potpuno nove, sa bajonetima. Svi smo bili zadovoljni, no bilo nas
je devet, a samo 4 puke; svaki od nas eleo je da dobije puku
i samo smo o tome razgovarali dok smo se vraali na "Cegelnicu.
Poslednje nedelje, na Cegelnici smo se jo ee sastajali. Imao sam oseaj kao da je selo postalo naa slobodna
teritorija. Do kraja nedelje prikupili smo jo nekoliko puaka,
koje smo potom u Fistrovoj tali istili, pregledavali i nastojali
da osposobimo za dejstvo. Cegelnica je naroito oivela u subotu
popodne. Dolazili su borci sa pukama i municijom i bili su
neobino raspoloeni.Ludvik Vitez i jo dva druga iz Kranja
doneli su nam sanduk municije i oko 20 bombi, koje smo radi
lakeg noenja odmah podelili meu sobom.
Drugog avgusta u 6 asova po podne postrojili smo nau
etu u umi na: brdu. Franc Mrak je ve ranije bio odreen od
Vojnog komiteta za komandira ete, a ja za politikog komesara. Doli su i roaci da se oproste od boraca. Seam se da
su bile prisutne Omanova i Fistrova porodica sa Cegelnice, Poliarova iz Nakla i Mede iz Strahinja. Kad je komandir ete
dao komandu mirno, objavio je da je time formirana eta,
a zatim naredio da krene odreenim putem. Svi prisutni opratali su se od nas maui rukama, obeavali nam svaku pomo
i poeleli srean put. Grupa iz Kranja, kojom je rukovodio
Ludvik Vitez, nije dola na zborno mesto, ve je svojim putem
otila prema Storiu. Mi smo ve bili upoznati kuda kreemo,
da je na cilj da se. sastanemo sa Trikom etom i ukljuimo
u Storiki bataljon. No, nismo tano znali gde se nalaze, u
kom kraju Storia, a ipak smo bili ubeeni da emo ih lako
pronai i uspostaviti vezu sa njima. Kasno navee stigli smo na
Stori, na neku malu livadu i uspostavili vezu sa Trikom
etom u Velikoj Poljani. Prenoili smo u Maloj Poljani, a sledeeg dana prikljuili smo se ostalima u Velikoj Poljani. Tamo
je ve bilo odreeno rukovodstvo Storikog batljona, i to:
komandant Joe Posjak, rezervni avi]atiki oficir iz Kranja, a
politiki komesar Joe Janei, radnik iz Tria. Odmah nam
je zamereno to nismo poneli dovoljno hrane za due vreme
i to smo stigli prekasno, jer su nas ekali ve nekoliko dana.
47

739

Objasnili smo im da su nam seljaci obeali dobaviti hranu i da

je jedino potrebno da im poruimo na koje mesto da je dopreme. Tada je formiran Storiki bataljon.
Posedah smo oko kue, a neto vie postavljene su strae
da nas obezbede od svakog iznenaenja. No, ipak nas je izru
nadio nemaki pijun koji je stigao do nas i poeo da bei kad
nas je ugledao. Straar, koji je bio u bhzinij otvorio je na njega
vatru. Uskoro zatim stigao je i drugi pijun koji nas boc;
gliste magle nije primetio. Zarobili smo ga i sasluah. Odmah
smo primetih da su nam na tragu nemaki gestapovci i pijuni.
Svi borci su okruili zarobljenog pijuna, a komandant mu je
okrenuo rever od kaputa i pokazao nam gestapovsku znaku.
Pri pokuaju bekstva pogoen je mecima i pao na oko 50 m
od nas, gde su ga borci i sahranili. Bila je nedelja, 3. avgust,
te je na Veliku Poljanu dolazio prilian broj ljudi: roaci, boraca, planinari, radoznalci, a verovatno i pijuni. Mnogi medu
njima su nas videli, a neki i prepoznali.
Po podne smo krenuh do severne stene Storia, a na starom mestu smo ostavili vezu. Na putii smo sreli nekog trgovca
iz Kria, koji je bio lan Kulturbunda. Neki drugovi su ga
poznah i nameravali da se s njim obraunaju po kratkom postupku. Poto se ispred ete javno zakleo da nas nee izdati
puten je na slobodu. U podnoju planine opkolili smo pastirske
kohbe, pretpostavljajui da bi se u njima mogli nalaziti Nemci.
Meutim, nali smo Prosvetni pevaki hor iz Tria. Pevai su
se jo uvek rado sastajah, iako su po dolasku okupatora prestala
da deluju i sva kulturna drutva. S njima smo dosta dugo razgovarali. Ovim razgovorima prisustvovah su i lanovi Vojnog
komiteta Rudi Pape i Franc Vodopivec, koji su doh da
pogledaju ta se kod nas deava. Navee smo se ulogorili, u
lovakoj kui. Iskopah smo rovove za odbranu i preko noi
postavili strae. Sledeeg dana uvee borci su poloili zakletvu;
politiki komesar je itao tekst zakletve dok su borci za njim
ponavljah rei. Ve je bila no kad su formirana tri voda od
vojniki najbolje obuenih boraca. Izabrani su najbolji strelci
i mitraljesci. Reeno nam je svima da emo zajedno sa Gorenjskim bataljonom napasti begunjske zatvore i osloboditi nae
drugove. Za tu akciju svi smo se oduevljavali i ve unapred
radovah. Rukovodstvo nad jednim vodom preuzeo je potporunik-graniar Stanoje Radenkovi iz Kranja. On je imao
automat, a njegov vod raspolagao je i mitraljezom, kojim su
rukovala dva dobra mitraljesca Miha Fistrov i jo iedan
drug iz Trike ete. Svi ostali borci iz njegovog voda imali su
puke i bombe. Drugi vod je preuzeo narednik-graniar Milorad
740.

Stoi,3 a trei Tone Stefe iz Tria. No, dobro se seam da

svi borci u drugom i treem vodu nisu imali puke i da su za
sluaj potrebe bili odreeni u rezervu. Sva tri voda imala su
oko 45 boraca. Pre nego to smo otili oprostili smo se meu
sobom. Zatim je komandant bataljona Joe Pesjak naredio
pokret.
U logoru je ostalo 6 drugarica i 14 drugova, na elu sa
politikim komesarom. Sledeeg dana ujutro odreeno je da
posle doruka krenemo dalje. Neki su drugovi predlagali da
odmah napustimo logor, ali se politiki komesar s tim nije
sloio. U logoru smo imali 3 puke, pa su i preko noi bila postavljena 3 straarska mesta. No je bila tamna, a dolinom je
duvala slabija bura. Rano ujutro opalila je puka u neposrednoj
blizini kue. Odmah smo ustali. Franc Mrak, koji je tokom noi
bio razvodnik strae, obavestio nas je da smo_ opkoljeni. U tom
momentu Nemci su otvorili snanu vatru. Zene su vrisnule,
jer su neke bile ranjene ve od prvih plotuna. Komesar Janei poveo je grupu od 8 drugova prema dolini, ah su ih
nemaki mitraljezi pokosili ispred same kue. Nau grupu od
5 boraca vodio je Franc Mrak krenuli smo na desno, uzbrdo
prema planini, gde smo itav dan ostali ispod jedne peine,
neotkriveni od Nemaca. Jedino se Franc Mrak probio kroz
obru i spasio, ah je pri tom bio ranjen. Kasnije smo saznali
da su se neki drugovi probili kroz obru ve rano ujutro. Ceo
dan smo osmatrali ta se dogaalo oko kue. U neko vreme iznad nas proleteh su avioni. Civili, koji su bili nemaki vodii,
zatvorili su obru sa gornje strane, na planini i dovikivah se sa
onima na suprotnoj planini. Mi smo se sakrili i stisnuli ispod
retkih grana, u strahu da nas ne pronau. Kuu, koja je bila
na logor, Nemci su popodne polili benzinom i zapalili. Potom
su gaah u ogoljene stubove sve dok se nisu sruili i izgoreh.
Odmah zatim dva seljaka dovezli su konjima-8 kovega i poginule borce odvezli u dolinu. Putem, Nemci su se stalno okretali, kao da su nasluivah nae prisustvo u svojoj neposrednoj
blizini. Smrt naih drugova duboko nas je dirnula. To su ovde
bile prve rtve .faistikih okupatora na poetku narodnog
ustanka.
Stanko TOPLAK

3 Miloraa Stoia zarobili su Nemci posle razbijanja Storikog bataljona na planini Dobrii, 6. avgusta 1941, 19. avgusta osudili na smrt i
23. avgusta javno obesili u Kranju.

ENE VODICA U USTANIKIM DANIMA

P o svojoj revolucionarnosti i borbi protiv nenarodnih reima

stare Jugoslavije, "Vodice su bile poznate mnogo godina pre
NOB. Prva organizacija KPJ osnovana je 1924. godine. U njoj
se okupilo oko 30 drugova, koji su, zbog svakodnevne borbe
protiv tadanjih reima esto zatvarani i mueni, stekli simpatije i potovanje itavog mesta. Zato je broj ljudi koji su se
oseali komunistima bio "daleko vei, a komunisti sn u svojim
metanima imali odane drugove, uvek spremne da im pomognu.
U svakoj akciji u selu, u svakodnevnom ivotu oseao se uticaj
komunista i KPJ. Skoro itavo selo ivelo je kao jedan ovek,
spremno da se odazove pozivu Partije.
U svim akcijama koje je sprovodila partijska organizacija, aktivno su uestvovale i ene, istiui se svojom odanou
i hrabrou. Pa ipak i pored toga ni pre, a ak ni 1941. godine,
ni jedna se nije nalazila u organizaciji KPJ. Takvo stanje bilo
je samo logian rezultat nepravilnih shvatanja mukaraca,
meu kojima i komunista, o eninom mestu u kui i njenoj
manjoj vrednosti. Rad ene cenio se manje, a ravnopravnost
izmeu mukarca i ene, o kojoj se mnogo prialo, nije se sprovodila u praksi. Evo. nekih primera aktivnosti--ena u godinama
pre rata.
Za vreme velikih demonstracija 30. maja 1935. godine u
borbi sa andarima i ene Vodica su bile u prvim redovima.
Ne samo da su sakupile i nosile kamenje svojim drugovima,
ve su ga i same bacale na andare. U demonstracijama povodom prve godinjice II svetskog rata u prvim redovima nalazile su se ene. Tada se naroito istakla Ivanka Miin Cura.
U prikupljanju Crvene pomoi, a posebno kada su se vee
grupe, vodikih komunista nalazile u zatvorima, glavni teret
rada pao je na ene. U vreme kada komunistima Vodica nije
742.

bilo omogueno slobodno kretanje, jer su bili pod stalnom

prismotrom andara i njihovih agenata, ene Vodica su odravale veze izmeu partijskih organizacija okolnih mesta, a
Ilinka Sprljan odlazila je kao kurir i u Split 'do Pokrajinskog
komiteta KPH za Dalmaciju.
Nakon okupacije zemlje aktivnost ena Vodica znatno je
poveana. No, poto je i u optim pripremama za oruani ustanak i u sprovoenju tog zadatka u 1941. godini bilo oscilacija,
i rad ena je bio razliitog intenziteta pa je i .davao razliite
rezultate. TJ radu partijske organizacije u Vodicama bilo je
nekoliko karakteristinih momenata, koji su ostavili vidnog
traga u sprovoenju linije KPJ na ovom terenu. Neki od odgovornih komunista Vodica nisu uvek bili dovoljno'odgovorni
ni odluni. Njihov stav se odrazio i na celu partijsku organizaciju. Tako su, na primer, odmah po okupaciji zemlje komunisti preli u ilegalnost, to je bilo pravilno, no kad je trebalo,
po ' direktivi CK, prei na oruani ustanak, oni su i dalje
nastojali da ostanu u ilegalnosti. Osim toga uvreilo se shvatanje da u borbu treba da krenu samo ilegalci. Ovo je dovelo
do neuspeha u pokretanju oruanog ustanka i krize u rukovodstvu organizacije KP Vodica u septembru 1941. Iza toga
je usledila reorganizacija partijske organizacije, a zatim formiranje i upuivanje prvih partizanskih odreda iz severne
Dalmacije u Liku (od oktobra do decembra 1941.).
Tokom cele 1941. godine, koja je protekla u pripremama
za oruani ustanak, ene su aktivno sudelovale i davale svoj
doprinos. Jedan od njihovih najvanijih zadataka bilo je sakupljanje pomoi za ilegalce, pripremanje i slanje hrane na
teren. Mnoge tekoe su bile na putu uspenog izvravanja tog
zadatka. Nije bilo nimalo lako svakodnevno doturati i slati
hranu iz dobro kontroliranog i zaposednutog garnizona za
2030 drugova, koji su se nalazili u ilegalnosti. Iako su u
poetku pomo ilegalcima davale njihove porodice i rodbina,
u kasnijem periodu prelo se na organizovano snabdevanje,
koje je omoguila organizacija KPJ preko Crvene pomoi.
Gospodarska sloga, kao "osnovna privredna organizacija za
razmenu seljakih proizvoda u nekoliko predratnih godina,
bila je sada osnovni izvor snabdevanja ilegalaca na terenu
Vodica. Rukovodeu ulogu u Gospodarskoj slozi imali su
komunisti, a njen predsednik Ivo Juriev Coto bio je ujedno i
predsednik organizacije Crvene pomoi.
U vremenu od jula do oktobra 1941. briga oko snabdevanja ilegalaca leala je na partijskoj organizaciji Vodica, koja
je na ovom zadatku angaovala preteno ene. Posebno su se
isticale Ilinka Grgurev, Luja Spanja, Ivanka Crljenak, Iva
Maras, Iva Petrov Zura i jo neke.
743.

Unitenjem i razvlaenjem imovine Gospodarske slogoc

od faistike kaznene ekspedicije 25. oktobra 1941. godine i
optim osiromaenjem stanovnitva Vodica, posebno prehrambenim artiklima, organizacija snabdevanja i ishrane ilegalaca
postajala je svakim danom sve tea. (Vjodiani su se preteno
bavili vinogradarstvom, dok su druge poljoprivredne artikle
proizvodili u neznatnim koliinama).
Partijska organizacija nije vie bila u mogunosti da
snabdeva sve ilegalce. No,, poto je u meuvremenu raieno
stanje u partijskoj organizaciji, prilo se pripremanju prve
grupe za odlazak u Liku. Poetkom novembra postavljen je
zadatak svim ilegalcima da stupe u partizanske odrede i krenu
za Liku. Na terenu Vodica ostalo je samo nekohko drugova,
organizatora NOP-a na tom podruju, dok je grupa od oko
15 ilegalaca pola novembra 1941. godine u Liku. Tako je i
problem njihovog snabdevanja bio deiimino ublaen.
Iako je stanje na terenu bilo neto izmenjeno, krajem
1941. godine zadaci nisu bili ni malo laki. Intezivno se radi
na sakupljanju i uskladitavanju oruja i municije, prikupljanju i prebacivanju opreme i materijala za partizanske odrede. Posebno se istiu Ilinka i Jelisava Grgurev, Dinka.prljan, Roka Miin, Iva Maras, Luja Vlahov i dr., a u pitanjima
snabdevanja ilegalaca u najteim sluajevima i situacijama i
Luca Vlahov.
Prikupljanje pomoi, esto se ogledala u kilogramu kukuruznog brana, pregrtu smokava, malo rie i makarona, nije
bilo lako. Trebalo je dobiti bar i najmanju koliinu, a naroito se zalagati pa da se dobije neto i od onih koji su imali
ah nisu bili skloni i da daju. Posebni napori su uloeni kad
su tri grupe Vodiana pripremane da u novembru decembru 1941. pou u Liku.
ene su preuzimale sve one zadatke koji bi mogli kompromitovati njihove poznatije drugove, smelo se uputale u
opasnosti i prkosile neprijatelju, jer su esto pred njegovim
oima izvravale zadatke.
Prihvatanje kurira i rukovodilaca NOP-a, koji su dolazili na ovaj teren, bio je takoe zadatak ena.
Kako je polovinom novembra 1941. Mesni komitet KP
Vodice preneo svoje sedite u samo mesto, sve veze sa organizacijama NOP iz susednih mesta sticale su se u Vodice i
odlazile iz Vodica. Kuriri i ilegalni partijski radnici dolaze sve
ee. Prihvat su obezbeivale ene, iji je bio zadatak da
prethodno izvide ulice i kretanje karabinijerskih i grenadirskih patrola. Pri svakom dolasku ilegalaca i partijskih radnika
u mesto ih odlasku, u pratnji i u sporednim ulicama bilo je
desetak ena, koje su davale potrebna obavetenja. Za vreme
744.

odravanja sastanaka ene su bile te koje su za itavo Vreme

budno motrile, spremne da odmah, obaveste o opasnosti.
Odravanje veza i obavljanje kurirskih dunosti i prenoenja poverljive pote, kao i prebacivanje materijala, oruja
i municije u Vodice i iz Vodica, velikim delom je palo. na ene.
U prebacivanju pukomitraljeza, koji je dopremljen iz Kaprija
u Vodice poetkom 1942. godine, uestvovalo je vie ena.
Kurirske veze odravale su: sa Prviem, preko Srime Roka
Miin; sa Tribunj om Antica piri, sa Okrunim komitetom
u ibeniku odravala sam je ja zajedno sa Lujom Vlahom,
kasnije i Ilinkom Udovii. Da bi se prebacio vaan materijal
i pota do ibenika, gde je bilo sedite OK, esto su se u povoje deteta umotavala pisma, pa tako bolesno dete nosilo
lekaru u ibenik. Gotovo redovno lanovi MK za to kritino
vreme nalazili bi se na terenu i na skrivenim mestima, dok se
ene kuriri ne bi vratile iz ibenika ili drugih mesta, kako
ne bi dolo do provale i hapenja u partijskoj organizaciji ako
bi kurir pao. Blagodarei dobro organizovanom ilegalnom radu
nije dopao u ruke neprijatelja ni jedan od istaknutih rukovodilaca NOP Vodica. U ovome je posebno bila zasluga ena.
Meutim, i pored velikog udela ena u radu na razvijanju
NOP-a trebalo je mnogo vremena da bi se savladala pogrena
shvatanja i nepravilni odnosi prema njima. Dok su ene Vodica, kao i mukarci, aktivno radile za NOP, u 1941. godini
nisu bile organizaciono obuhvaene. Bila je potrebna intervencija samog Okrunog komiteta KP za severnu Dalmaciju
da bi se prekinulo s tim nepravilnim stavom.
Na sastanku Plenuma OK KP u ibeniku februara 1942.
godine, pored ostalog, kritikovan je i rad Mesnog komiteta KP
Vodica zbog nepravilnog stava prema enama. Otada nastaje
preokret u radu. Linim angaovanjem lanova MK pristupilo
se organizovanom radu sa enama. Najpre je obuhvaeno oko
25 drugarica, koje su se naroito isticale u radu za NOP u 1941.
godini. Formirano je pet grupa, a drugarice koje su bile rukovodioci grupa sainjavali su mesni aktiv ena, koji je bio neposredno povezan sa MK. Mesnim aktivom ena je rukovodila
ilinka prljan a u njemu smo bile: Ilinka Grgurev, Roka
Miin, Luja Vlahov i ja. Luja Vlahov je ujedno bila i rukovodilac prve enske skojevske grupe u Vodicama.
Ovakav rad ena u Vodicama, nije ostao nezapaen, ni od
neprijatelja, koji poinje da preduzrma mere da bi onemoguio
njihov rad. Zato su se mnoge ene odluile da stupe u NOV.
Nas petnaestak smo otile u partizanske odrede ili postale politiki radnici na terenu Vodica.
Karmela IVAS

TRAGOVIMA ZGARITA PRKOSA I OKOLINE

S elo Prkos lei na rijeci Kupi u sjevernom dijelu Korduna,

na nekih 40 km od Zagreba. U toku narodnooslobodilakog
rata imalo je poseban znaaj za uspostavljanje veza sa hrvatskim selima s one strane Kupe i za irenje bratstva i jedinstva
koje je bilo ozbiljno narueno ustakim pokoljima i ubijanjima. Iako u neposrednoj blizini jakih ustakih uporita, podruje sjevernog Kor dima bilo je, vano arite za rasplamsavanje ustanka u Hrvatskoj a njegov je znaaj bio utoliko vei
to su u julu i avgustu 1941. arita ustanka bila rijetka i nepovezana. Zbog toga, kao i zbog neposredne blizine Zagreba, centra NDH, Paveh je bio prinuen da svoje najbolje trupe-alje
n ovo podruje radi uguen ja ustanka.
Signal za ustanak na Kordunu dat je 19. jula 1941. godine
na konferenciji u umi Abez kraj Vrginmosta, kojoj su prisustvovah: sekretar CK KPH Rad Konar, lan CK KPH Josip
Kra, lanovi OK KPH Karlovac i predstavnici kotarskih komiteta KP Gline, Vrginmosta i Vojnia i organizacija sa ovog
podruja. Odlueno je da se odmah pristupi poslenjim pripremama za-akcije koje je trebalo izvesti u raznim dolovima
Korduna 24. jula.
Do tog vremena ustae su, nakon uspostave NDH, -sprovelo
masovni teror i pobile na stotine nevinih ljudi, nastojei da
istrebe Srbe, koji su jo 19. aprila 1941. stavljeni u NDH van
zakona, dok im je 23. aprila nareeno da u roku od 5 dana napuste teritoriju NDH. Teror je zahvatio i sjeverni Kordun. Prvo
su u Lasinji, oko 25. aprila, zatvorili Branka Radanovia, srednjokolca, arka Radanovia, studenta, brau Branka i Duana
Milica, trgovce i uitelja Vjekoslava Ziljka. U Prkosu -su uhvatili Duana Bastajia (ubijen je u zatvorskoj kancelariji u Petrinjskoj ulici u Zagrebu) i Josipa Gvojia, lugara iz Lasinjskog
746.

Sjeniaka. Svi pohapeni bili su zvjerski mueni, a zatim otjerani u Liku i baeni u ponor kod Jadovnog. Doulo se da je iz
Veljuna i okolnih sela, u kotaru Slunj, pobijeno 520 ljudi, a da
je krvoprolia bilo i u drugim krajevima Korduna.
S porastom terora rasle su i ubrzavane pripreme za ustanak. Okruni komitet KPH Karlovac formirao je 16. jla 1941.
vojno rukovodstvo, kojemu je stavio u zadatak da rukovodi
organizacijom ustanka, formira oruane grupe i narod pridobije
u aktivnu borbu protiv ustake NDH. Jedan od osnovnih i najhitnijih zadataka bilo je prikupljanje oruja. Ustanak je ve
zahvatao pojedine krajeve zemlje pa je i OK nastojao da e u
Kordunu to pre otpone s oruanom borbom. U tom cilj je
odran sastanak u umi Abez.
U tim tekim danima pojavio se u Prkosu stari revolucionar Pajo Bastaji. On ukazuje na tekoe koje predstoje kad
zapone borba sa ustaama i okupatorima, no da je to i jedini
nain da se narod sauva od unitenja. Opasnost od ustakih
pokolja svakodnevno je rasla, ali je rad na organizaciji ustanka
ulijevao nove snage. Zvjerstva ustaa i pokolji nevinog stanovnitva samo su jo vie utjecali na ljude ovog kraja da se odlue, i prihvate poziv i stanu uz KPJ. U ovo vrijeme u Prkosu
ne postoji partijska elija. Na inicijativu partijske organizacije
iz Sjeniaka odran je u julu prvi sastanak oko 60 simpatizera
NOP-a u kui Milia Buana. Na sastanku su upoznati s direktivom Partije o potrebi organizovanog pristupanja NOP-a, uvanju ljudstva od ustaa, skupljanju oruja, formiranju partizanskih straa, o kopanju zemunice i sakrivanju hrane. Sastanku je od lanova partijske, organizacije iz Sjeniaka prisustvovao Stanko Maslek. vi su se prisutni izjasnili za dizanje
ustanka. Izabran je i Inicijativni odbor za organizovanje ustanka u Prkosu, u koji su uli: Rade Bastaji Lipi, Marko Bii,
Mili Buan i Mile Stopi. Inicijativni odbor i e preuzeo na sebe
da obezbijedi selo i organizira zatitu, da preko ljudi prikuplja
oruje, skuplja obavjetenja o neprijatelju i poduzima akcije
protiv njega. Poslije ovog odran je niz sastanaka i dogovora
po zaseocima.

U meuvremenu 23. juli, izvedena je prva oruana akcija

u blizini Prkosa u selu tipanu napadnute su ustae koje
su u tipan dole u pljaku iz Lukinia. Napad je izveo metalsld
radnik rodom iz tipana, Nikola Vidovi s Milom "Vidoviem
i Milom Klikoviem. Poslije ove akcije slijedile su i druge.
Narod ovog dijela Korduna i sela Prkosa se odazvao pozivu
Partije i stupio u oruanu borbu s neprijateljem. Masovni otpor
naroda podstaknut je velikim pokoljem u glinskoj crkvi i Prekopi, 3. avgusta 1941. godine, u kojoj je poklano 1260 Srba.
747.

Dragi znaajan sastanak za Prkos odran je u avgustu u

kui Mike Bastajia, na kome je donesen plan za organizovanje
partizanskih straa, uestvovanje u vojnim akcijama i prijavljivanje boraca za jedinice. Kako nije bilo oruja, trebalo je
svaku puku zaplijeniti, od neprijatelja da bi se naoruao novi
partizan, jer su se u partizanske jedinice primah samo naoruani
borci Tada je formiran i Narodni odbor "u koji su uli: Rade
Bastaji Lipi, Radovan i Marko Bii, Mile Buan Narednik
i Mile Stopi.
Ustanak na Kordunu je u punom razvoju, a dogaaji se
velikom brzinom odvijaju i u ovom dijelu. Narod je masovno
prihvatio liniju KPJ na oruani ustanak i veliki broj ljudi eli
da stupi u partizanske redove. Na inicijativu partijske organi. zacije iz Sjeniaka formiran je u avgustu partizanski odred na
ovom podruju. Sastanku pri formiranju odreda prisustvovalo
je oko 40 ljudi od kojih se veina izjasnila da stupi u odred'.
Sastanak su vodili: Mile Martinovi, uitelj iz Sjeniaka, Mili
Dejanovi i Stanko Maslek. Odred je bio pod komandom Prvog
kordunakog partizanskog odreda.
Zbog siline razmaha ustanka neprijatelj je 13. avgusta
1941. otpoeo ofanzivu na slobodnu teritoriju sjevernog Korduna, koja je nazivana Kirinska Republika (ovaj naziv dobila
je na masovnom zboru 1. avgusta). U sklopu ove ofanzive, koja
se odvijala u dvije faze, proien je i Prkos, koji je bio u
sastavu Kirinske Republike. Kako je na podruju uz Kupu
operacije vodila jedna domobranska satnija, nitko iz Prkosa
nije stradao, jedino su seljaci prisiljeni da sa konjskim zapregama voze vojsku prema Karlovcu. Podruje Bovia, Kirina,
tipana i ostalih sela gdje su se borbe vodile pod vrlo tekim
uslovima, djelimino je spaljeno, kao i pravoslavne crkve u
Boviu, Kirinu i tipanu. Veina naroda se sklonila u umu
Kremenicu, dok svi to su ostali kod kua (preteno djeca i
starci) ubijeni su od ustaa.
Poshje neprijateljske ofanzive nastupio je period izvjesnog
bezvlaa ustaka vlast bila je unitena, a odbori koji su u
nekim selima birani nisu radili. No, ve u septembru 1941. izabrani su novi odbori na masovnim zborovima naroda pojedinih
sela (u Gornjem, Donjem i Lasinjskom Sjeniaku, Prkosu, tipanu, Dugom Selu, Kirinu i mnogim drugim selima), a do kraja
oktobra gotovo u itavom bivem kotaru Vrginmost.
Prkos je po vojnoj organizacijskoj podjeli na Kordunu
pripadao etvrtom rejonu, gdje su djelovale tri. ete, koje su
sainjavale 4. bataljon 1. kordunakog partizanskog odreda
1 U odred su uli: Miladin, Mile, Mili i Nikola Bastaji, Potar Tiii,
Cedomir, Jovo i Nikola Buan, Mile Buan Narednik, Mile Buan Cirko,
Radomir Kati, Dragan, Radovan i Mile Kora i Mile Stopi.

748.

(sjedite u Petrovoj gori)2. Rukovodstvu NOP-a bilo je veoma

vano da se ovdje ustanak razvije to vie, jer se odavde mogao
lako prenijeti na Pokuplje i dalje na Zumberak. Osim toga u
Prkos su dolazili izbjegli komunisti iz hrvatskih sela i Zagreba.
Zato je ovdje nastao dinamian politiki rad, odravaju se
sastanci, stvaraju planovi, vlada prava ratna psihoza, a sve sposobno uestvuje u radu partizanskih straa i patrola. Nema ovjeka koji se nije javno opredijeho za NOB. Na osnovu zajednikih dogovora u selu je na isturenim mjestima postavljeno
sedam straarskih mjesta s duplom straom i dvije patrole, tako
da se itave noi pazilo na kretanje neprijatelja.
U opinskom mjestu, Lasinji, postojao je ustaki tabor.
Neki njegovi slubenici nastojali su da obmanu stanovnike Prkosa i ostalih sela s pokrstom. Dolaze u selo i trae da narod
masovno doe u Lasinjske poljane i umu Brazje, da se izvri
pokrst. Kada se ti uvjeti nisu prihvatili, jer bi to znailo otii
pod ustaki no( nastojali su da bar. od svakog lana domainstva uberu po 30 dinara za pokrst, to im je djelimino i uspjelo. (Ovo je za jedno izvjesno vrijeme odgodilo teku sudbinu
Prkoana.)
Akcije partizana se sve vie pojaavaju. Mladi partizanski
odredi su ve ojaah i poprimili karakter prave narodne vojske.
Osjealo" se da je vrijeme da se ustanak prenese i preko granica
Korduna, na lijevu obalu Kupe, preko koje su ve tada vodili
prema Kordunu, i obratno, kanali najkonspirativnijih veza i
snabdijevanja. Sa ovog podruja se irilo najjae politiko strujanje prema sjeveru Hrvatske.
Ulogu irenja bratstva i jedinstva i prenoenja ustanka
na sjevernu stranu rijeke Kupe su dobili Prkoani, a veza koja
se stalno odravala na ovom uskom podruju s hrvatskim selima
i Zagrbom ila je preko Prkosa. Prkos se nalazio neposredno
izmeu ustakih uporita. Da bi se oslobodilo ovo podruje uz
Kupu, jedinice IV rejona (4. bataljon KPO) stalno, u toku
1941. godine, napadaju na ustaka uporita. Jedna od akcija
izvedena je nou 1/2. decembra, kada je, pod rukovodstvom
Nikole Viovia, u selu Banski Kovaevac, kotar Pisarovina,
od tamonjih seljaka oduzeto pet lovakih i jedna vojnika
puka, kao i jedan pitolj. U isto vrijeme pokupljeno je oruje
u Lasinjskom Novom Selu. U akciji osim Prkoana sudjelovali
su Vasilj ubra, uro Dragosavljevi, Jovan Marko vina, Simo
Vuji i drugi. Ukupno je oduzeto 12 lovakih puaka, jedan
karabin mauzer sa 150 metaka i jedan pitolj.
U toku jeseni odrano je nekoliko sastanaka u kui Miladina Biia Lake, na kojima se raspravljalo o planovima za
2 Ovakva podjela na rejone donijeta je na osnovu odluke Okrunog operativnog rukovodstva OK KPH Karlovac od 30. septembra 1941.

749.

zatitu stanovnitva. Na jednom od tih sastanaka je predlagano da' se samo mukarci povlae pred ustaama i to po jedan
iz kue, a djeca i ene da ostaju. Tu ideju su poturili jedan
bivi andarmerijski narednik i neki utjecajni seljaci. '
Ustanak se prenosi na lijevu obalu Kupe u decembru. 3.
decembra napadnuta je andarmerijska stanica u Pisarovini.
I ova akcija ila je preko Prkosa. Pripreme i izvoenje u Pisarovini su izvrili Duan Stanojevi i Mile Buan Narednik,
a akciju je izveo Odred IV rejona pod vodstvom Nikole Vidovia. Vidovi je neposredno rukovodio akcijom iz Jamniko
Kiselice gdje je u zasjedi bila vea skupina partizana, koji su
imali da tite odstupnicu pri povratku preko Kupe. U akciji
je uestvovalo preko 50 Prkoana na prevozu, zasjedi, ruenju
telefonskih stupova i linija, a mnogi su uestvovali s orujem
u neposrednom napadu (izmeu ostalih i Nikola Bastaji, Cdo,
Dragan, Ihja, Jova i Nikola Buan i drugi). Svi borci su s oduevljenjem primljeni u Prkosu i ispraeni u borbu, a pri povratku su ih. ekah topli obroci i kola za povlaenje preko ume
Bukove glave u Kordun. U ovoj akciji na uporite u neposreddnoj blizini Zagreba zaplijenjeno je 7 karabina i dosta druge
vojnike opreme. U borbi je pao Duan Stanojevi; on je u
grupi partizana koji su meu prvima iz ovog kraja dah ivote
u borbi.
Neposredno iza ove uspjele akcije napadnuta je opina
Skakavac (nou 9/10. decembra), gdje su uhvaeni opinski
biljenik i blagajnik. Ustake vlasti, da bi sprijeile prijenos
borbe u hrvatska sela, alju 13. decembra, uz desnu obalu Kupe?,
domobranske jedinice, a do poetka ustake ofanzive dolaze
dva puta Italijani da oiste ovaj teritorij od partizanskih
jedinica.
Nakon ovih uspieha partizana, jedna delegacija od 12
ustaa otila je kod Pavelia u Zagreb i traila da se unite
Prkos i okolna sela sa pravoslavnim ivljem, jer su sudjelovala u navedenim akcijama. Tako su frankovci i poi ed i ni maekovci uspjeli izdeistvovati da 19. decembra zapone lokalna
ofanziva, kada su Prkos, Dugo Selo i okolna sela bila prva na
udaru ustakim jedinicama.
Saznavi za ovu ofanzivu rukovodstvo ustanika daje zadatak Prvom kordunakom odredu da likvidira neprijateljsko
uporite Voini-kolodvor. Ovaj zadatak je preuzeo na sebe 4.
bataljon. Razoruao je i zarobio 72' domobrana sa cjelokupnom opremom. Tu je zaplenjeno 5 pukomitraljeza, oko 100 000
metaka i 36 runih bombi i mnogo drugog materijala. Za vrijeme predaje jedan andarm je ubio domobranskog oficira Tota,
koji je odravao vezu s partizanima i pomogao pri osloboenju
mjesta. andarm je pokuao bjeati, ali je uhvaen od seljaka
750.

u jednom selu i ubijen. Tako je otvoren put narodu sjevernog

dijela Korduna 1 od pruge Vrginmost Karlovac do Kupe,
da moe ispred ustaa izbjei u Petrovu goru. Ovim pravcem
je prolo preko 15 000 ljudi, ena i djece u Petrovu goru, koji
bi. inae sigurno doivjeli smrt da Vojni nije osloboen.
Neprijateljska ofanziva koja je poela 19. decembra 1941.
imala je izvjesnih rezultata u hvatanju golorukog naroda. 21.
decembra ustake trupe Pavelieve tjelesne bojne, ustake
vojnice, domobranstva i andarma uz uee domaih ustaa
opkolile su selo Prkos na desnoj obale Kupe i pohvatali
478 stanovnika (ena, djece i staraca); a na podruju Dugog
Sela do Bovia uhvatili su preko hiljadu osoba. Osvanula je
tuna nedjelja sa snijegom i tmurnim nebom, puna groze i
vriske nedunog naroda. Jedan dio naroda pobjegao je u susjedna sela Banski Kovaevac, Novo Selo i iljavi, ali su
ih nastrojeni frankovci zatvorili u podrume i sobe "i izruili
ustaama. Jedino je u Banskom Kovaevcu spasen uro Bii
Duka u kui Jakova Manceta.
2andarmerijski narednik Pero Nikoli, viegodinji ef
andarmerijske stanice u Lasinji, htio je da pomogne narodu.
Kada je vidio da je iz Zagreba doao Poglavnikov tjelesni
zdrug sa svojim poznatim koljaima, poslao je po Ciganinu,
svirau, urku -Parapatiu, pismo Nikoli Biiu, uglednom
seljaku i oninskom zastupniku. U pismu je htio saoptiti da
se narod povue na vrijeme, jer mu prijeti pogibeljna opasnost od ustaa. Ali pismo nije stiglo na odreeno mjesto. Zbog
neopreznosti Parapatia stari frankovci, Toma i Joe Sudar iz
Novog Sela, koii su znali za pripremljenu akciju ustaa, oduzeli
su mu pismo. Tako je ova plemenita namjera propala, a Prkos
se? naao 21. decembra opkoljen sa svih strana od ustakih
jedinica.

Nikoli je morao da krene u akciju sa ustaama, ali za

svaku sigurnost, da bi se stanovnici sklonili, naredio je da se
ispali prije polaska iz Lasinja desetak puanih hitaca kako bi
seljani uli i bjeali, jer nije bio siguran da e pismo stii-do
Prkosa. Zahvaljujui tome ljudi su naslutili da ustae kreu
i mukarci su poeli bjeati u umu. Nakon opkoljavanja Prkosa od ustaa i dolaska u Banski Kovaevac, Nikoli je uhapen i zatvoren u podrum kole gdje je zatvoren i jedan dio
Prkoana, a tu je dopremljena i njegova ena i dvoje malene
djece.
Ov akcija ustaa nije sasvim uspjela: oko 130 mukaraca i 2 ene uspjeli su da se izvuku iz obrua. Uz srpski ivalj
pohvatani su i Cigani na cijelom podruju opine Lasinja,
otpremljeni u Jasenovaki logor i tamo pobijeni.
751.

Nisu tu ustae tedjele nikoga: ubijalo se pri bjeanju

kue su gorjele, pljakalo se na sve strane. Pohvatani narod
Prkosa koji se sklonio u Banski Kovaevac i druga susjedna
sela, zajedno sa onima koji su uhvaeni u samom Prkosu, zatvoren je u osnovnu kolu. Tu su nastale prave orgije ustaa u
masakriranju, silovanju djevojaka, bacanju djece uvis i doekivan ju na bajonete, paljenju perja iz posteljine u zatvorenoj
sobi nabitoj narodom. Na drgoj strani kole, u kui i oko kue
Milia Bastajia, ustae su pekle svinje i volove, opijale se i
izmjenjivale u zlodjelima koja su se odvijala u koli.
Svi proustaki elementi iz susjednih sela doli su u
pljaku Prkosa. Kada su sve digli iz kua i gospodarskih zgrada
redom su palili, tako da je u cijelom Prkosu ostala samo stara
kuica Petra Dobria na brijegu iznad rijeke Kupe.
Preivjeli Prkoani gledah su sa tugom i bolom iz Sjenika kako se u obzorju preko ume die plamen i dim. Svi
Prkoani do jednog odmah su se stavili na raspolaganje
partizanskim jedinicama Korduna, ah svi nisu odmah ukljueni u jedinice, poto nije bilo toliko oruja.
Dio naroda koji nije od ustaa pobijen otpremljen je u
Lasinju po grupama, uz jaku ustaku strau. Uspio je da pobjegne samo Bogdan Juras, djeak od 15 godina, koji je skoio
kroz otvorena vrata kue Miladina Stopia i, uprkos vatri koja
je za njim otvorena, spasio se bjekstvom (poginuo je kao borac
3. kordunake brigade 1944. godine u napadu na Belaj kod
Karlovca). Veina pohvatanog naroda je otpremljena u Lasinju
i zatvorena u stari krajiki magazin.. Manji dio, meu njima i
oni koje su ustae kasnije pronale (obitelj Nikole Biia, Nikola Bastaji Niko i dr.), s jo nekolicinom za koje nije utvren identitet, zatvoren je u podrumu kole u Banskom Kovaevcu, a poshje muenja poklani u umi Matei kraj Kovaevca.
Prkoani su se nali zajedno sa Dugoseljanima u Lasinji,
u starom magazinu. Ovdje su ih muih nekih osam dana. Nisu
im davali ni vode, a o hrani se nije smjelo ni misliti. Na svako
traenje voe i snijega stizale su batine i amaranja. Jedan
dio je odmah naao smrt u umi Breziji kraj Lasinje, dok je
u susret Paveliu prevezeno preko Kupe 31. decembra nekoliko
kamiona puni zatvorenika) jer je trebalo pokazati plijen u
ofanzivi. Taj narod je potuen u Rakovu Potoku i u Hasan-Bregu.
Da bi kontrolisao operacije na Kordunu protiv partizana,
Paveli je lino doao na mjesto pogroma ustaa nad kordunakim nedunim narodom. Ovdje ga je doekao bojnik PTS,
poznati zhkova Ante Mokov, koji je rukovodio ovom operacijom ienja. Poglavnik je sa svojom pratnjom, u kojoj
752.

je bio talijanski general Oksilija, stigao do Bovia, ali dalje

nije mogao. To podruje je plamtjelo u borbi izmeu ustaa
i Prvog kordunakog partizanskog odreda. Na ovom podruju
,su Kordunai, pod vodstvom Nikole Vidovia, tukli ustake
elitne jedinice, kojima je trebalo preko 12 'dana da se probiju
do pruge Vrginmost Karlovac.
U ast poglavnika i uspjeha u ofanzivi natovarena su
i kamiona s .uhvaenim ljudima na tom podruju i iz Lasinje
odvezena u Drugo Selo, gdje su zatvoreni u seosku.kuu-drvenjaru i uz prisustvo Pavelia ivi spaljeni, pomou zapaljivih
bombi. Tu je pokazao svoje umijee Jure Topolnjak, ustaki
tabornik iz Lasinje. Sav ostali narod koji nije posluio za specijalna masakriranja, voen je u umu Brezije i tu je klan,
ubijan ekiima, cjepanicama i poluiv zatrpavan u etiri
velike jame. Sve se ovo obavljalo po mraku i duboko u no,
a preko dana su seljaci kopali nove jame i bacali ivo vapno
po leevima iz kojih je tekao ptok krvi." Tako su zavrili stanovnici sela Prkosa i Dugog Sela. Mnogi posjedi su ostali pusti,
a preivjeli su stupali u jedinice NOV.
Do kraja rata 117 boraca iz unitenog sela Prkosa uestvovalo je aktivno u kordunakim jedinicama i prolijevalo
svoju krv po Kordunu, umberku, Pokuplju, Sloveniji, Baniji,
Lici, Bosni, Srbiji i sremskom frontu.
Duan KORAC

48 Ustanak 1941.

PARTIZANSKI LOGORI
NA PODRUJU BIOKOVA 1941.

N a k o n kapitulacije stare Jugoslavije i preuzimanja vlasti, od

ustaa, na Makarskom primorju, i pored sistematskog terora i
hapenja koje je nova vlast sprovodila, partijska organizacija
ostala je brojano dosta snana, a u narodu je uivala nepodijeljeno povjerenje. To se oito vidjelo prilikom pozivanja vojnih obveznika da se prijave za odlazak u domobranstvo. Partijska organizacija, svijesna svoje odgovornosti za te ljude i
pred dogaajima koji su predstojali, postavila je sebi'zadatak
da najenerginije spreava njihov odlazak. Poduzela je iroku
akciju da objanjava i utjee na njih da se pozivima ne odazivaju, ve da odlaze u ilegalnost, govorei da e uskoro nastupiti momenat kada emo se svi zajedniki boriti protiv
okupatora i ustaa.
Pod utjecajem ovakve agitacije akcija je imala velikog
uspjeha, pa se najvei broj pozvanih, umjesto odlaska u domobrane, ' odazvao pozivu Partije i poeo se kriti oko svojih kua.
Ovakvih ljudi, koje je trebalo sauvati od hapenja i omoguiti da se sauvaju za predstojei obraun, bilo je svakoga dana
sve vie. Preko njih, pod rukovodstvom partijske organizacije
(po direktivama koje su primane od Pokrajinskog komiteta)
organizovano je sakupljanje i spremanje oruja, u emu su
postignuti dobri rezultati.
Jo prije napada hitlerovaca na SSSR ustae su prile
sistematskom hapenju istaknutih i poznatih komunista i aktivnih omladinaca. Prvo vee hapenje sprovedeno je 2. juna,
a grupa pohapenih komunista uspjela je da iz zatvora pobjegne 12. jula po noi. Tada se pred partijsku organizaciju
postavio neodloan zadatak da, u duhu direktiva o dizanju na
ustanak (primljene su odmah nakon dogaaja od 22. juna),
formira logore za prihvat i obuku pobjeglih komunista, kao i
754.

svih onih koji su ivjeli ilegalno. Od tada do jeseni 1941. stvoreno je vie partizanskih logora.
Prva organizovana grupa smjetena je u pilji Krjava,
iznad sela Veliko Brdo. U grupi je bilo 6 Makarana pobjeglih
iz zatvora,1 naoruanih pukama sa po 100 metaka. Grupa se
u Krjavi zadrala desetak dana, a potom je otila na Biokovo
gdje se takoer zadrala desetak dana. Poto sam tada bio seIcretar Okrunog komiteta KP Makarska, a Ivo Rubea, sekretar
OK SKOJ-a, a i kako se hajka zbog naeg bijega malo stiala,
nas dvojica smo se ilegalno vratili u Makarsku i nastavili da
radimo po partijskim zadacima. (U Makarsku se vrtio i Ante
Tavra; Karmelo Drvi upuen je u Pogoru da se povee s partijskom organizacijom,- a Miljenko Suti i Stipe Miloevi u
Gradac). U Makarskoj smo ostali do odlaska u partizane, 1942..
godine.
Pozivi ustakih vlasti mladiima da se jave u domobransku vojsku uestali su tokom oktobra i novembra. S njima je
rastao i broj onih koji se pozivu nisu odazvali, a poto je postalo nemogue da se pojedinano kriju oko svojih kua, partijska organizacija okupila ih je u jednu grupu i smjestila u
pilju Kraj ava. U toj grupi nalo se, pri njenom formiranju
u novembru 1941, 22 druga.2 To su bili Makarani i borci iz
okolnih sela. Od oruja grupa je imala puke i jedan pukomitraljez. Komandir je bio Anelo Puhari, a politiki rukovodilac Bare Puhari. Dok se grupa prikupljala ishrana je bila
pojedinana, a zatim je organizovana zajednika ishrana. Za
vezu s tom grupom partijska organizacija, koja je njom ujedno
i rukovodila, odredila je Toni Go jaka; on je s grupom odrao
nekoliko sastanaka.
U isto vrijeme borci iz Bake Vode, Brela, Basta i Promajne formirali su svoju grupu i smjestili se u pilju Samograd, iznad sela Bast. U grupi je bilo 9 drugova,3 naoruanih
pukama i s po 100 metaka. Komandir grupe bio je Joze Grame, a politiki rukovodilac Dragan Grani. U januaru 1942.
ova grupa prikljuila se grupi u Krjavi,
Obe grupe izvrile su nekoliko akcija (rekvizicija) radi
pribavljanja hrane i to kod seljaka koji su bili simpatizeri
ustaa. Vojne akcije grupe nisu organizovale. U logorima se
1 Ivo Rubea, Ante Tavra, Karmelo Drvi, Miljenko utic, StipeMilosevic i ja.
2 Mijo i Marinko Gojak, Nikola i Ivan Prodan, Baria, Anelo,
Kleme, Pero, Mijo i Zivko Puhari, Marko i Bepo Batini, Ivan Tuxina,
Ante Glavina iak, Boo Mikuli, Sveto Lali, Ante Tavra, Karmilo,
Lee i Ante Zarni, Mie Grabner i Mate Pirak Lucin.
3 Marinko, Mate, Ante i Mijo Matijaevi, Dragan, Zvonko i Joze
Grani, Dane Vilovi i Mate Radi.
48*

755

sprovodila vojna obuka i odravani politiki sastanci. Osim

toga borci su silazili u sela, razgovarali s ljudima grupno i
pojedinano, objanjavali situaciju i politiku Partije i tako
pridobijali ljude za NOP. Narod ih je sa simpatijama primao
i sluao, a davao je i potrebnu hranu i odjeu.
Na sektoru Vrgorske krajine u prvoj polovini novembra
formirana je grupa od 15 boraca4 u selu "Vlaka (zaselak Dumii),
dok se dio te grupe nalazio na brdu Radoviu kod "Vrgorca
(spojene su u januaru 1942). Grupa je bila naoruana pukama
i jednim pukomitral jezom. Komandir je bio Drago Vukovi,
a politiki rukovodilac Iko Dragievi. Joze Matrinac bio
rukovodilac pokreta u Vrgorskoj krajini. Grupa je imala i
radio-aparat, pa je biljeila vijesti i dostavljala ih u pojedina sela.
Ova grupa ivjela je i radila slino kao i prve dvije,
s tim to je jednom prekinula telefonsku liniju Kozica Vrgorac i Kozica Makarska. I ona je uivala nepodijeljene
simpatije u narodu tog kraja.
Na sektoru Podgore okupljeni borci logorovali su u pot
grupa rasporeenih po komilucima.5 Jedna grupa, iji. je rukovodilac bio Duan Mihoti, bila je uz komiluk Vrulje."
Druga grupa7 (rukovodilac Gajo Mri) bila je smjetena u/,
komiluk Srida Sela, trea (rukovodilac Milan Kurti) uz
komiluk Gornja Mala, etvrta9 (rukovodilac Ivan Lunjevi)
uz komiluk Marinovia, a peta10 (rukovodilac Nedjeljko Marinovi) uz komiluk Kraj.
Podgorani su u grupama imah po 4 do 5 puaka, nou
su straarili i bdjeli da ustae ili andarmi ne upadnu u sela.
I ove su grupe ivjele i radile kao ostale, posvjeujui posebnu
4 Joze Martinac, Iko i Duko Dragievi, Dinko Toli, Drago Vukovi, Ante i Mirko Grgi, Ante Radalj, Mirko Vujii, Drago Katavij
Mate i Jovica Majstrovi, Stanko i Iko Jela i Joze Antunovi.
5 Pod nazivom komiluk autor podrazumeva pojedina sela n;i
podruju Podgore, koja su obezbjeivala jednu grupu hranom i drugim
potrebama i odravala s njom tijesnu vezu. Obino su i borci grupe bili
iz tog sela (prim. red.).
6 U grupi su bili: piro Milii, Duan, Ivan i Jure Mihoti, Ivan
Anui, Josip i iro Letica i Nedjeljko Mii.
7 Gajo Mri, Bartul i Ante Krani, Anelko i Dominik Radovi,
Ivan Radojkovi, Aleksandar Nola, Vjekoslav Hrabar i Ivo Dean.
8 Milan i Nikola Kurti, Ivan i Damjan Pivac, Milo, Mijo i Petar
Sumi, Marijan i Damjan Jaki, Damjan Roi i Karmelo Drvi.
9 Ivan Lunjevi, Jure, Mate, Luka, Anelko, Rajko i Vice Bori,
Cedo i Ljubo Vodanovi i Ivan Marinovi (Marijanov).
10 Nedjeljko Marinovi, Zivko Koki, Ante, Nikola (Pavin), Nikola
(Ivanov), Andrija i Mile Vela, Joze, Lino i Ljubo Erceg.

756.

panju obuci u rukovanju orujem. Grupe su se hranile

kolektivno.
Svim grupama rukovodila je partijska organizacija i
s njima odravala najtjenju vezu, pa je i partijski rad po
grupama bio svakodnevan.
Djelovanje ovih grupa na podruju Podgore ostavilo je
trajan trag, jer je Podgora ne samo izdano pomagala prve
partizane hranom, odjeom i novcem, ve je punu pomo pruala u svim jedinicama NOV koje su se na ovom podruju stvarale ili ovdje dejstvovale od ustanka do osloboenja.
Na podruju Makarskog primorja formirano \e u ovom
periodu jo nekoliko logora. TJ zaselku Strievu, iznad luke
Ploe, nalazili su se borci iz Gradca, a u Strievu kod Baine
bili su Bainci. U selu Grneniku bili su Briani, a na brdu
Susvidu iznad ivogoa, ivogoani. Neretljani, s kojima su
odravane najtjenje veze, formirali su logore kod sela Slivna
i na brdu Rujnica. Pored navedenih bilo je jo nekoliko manjih
logora, kao- i pojedinaca koji su ivjeli ilegalno i zadravali se
oko svojih sela, odravajui veze sa organizacijom. U svim
ovim odredima (grupama), ukljuujui i pojedince, bilo je oko
400 ljudi. Svaki odred imao je svoje rukovodstvo i predstavljao
vrsto organiziranu jedinicu. Odredi su politiki snano utjecali na narod i obezbi jedili njegovu punu podrku NOP-u tokom itavog NOB-a.
U poetku formiranja ovih odreda OK KPH za Makarsku
dobio je od Pokrajinskog komiteta za Dalmaciju direktivu da
se ove grupe zadravaju u tada organizovanim logorima. Meutim, vjerovatno negdje koncem novembra, primljena je direktiva da se borci, u manjim grupama, upute u Hercegovinu u sastav partizanskih jedinica koje su tamo dejstvovale. Odmah smo
donijeli odluku da se uputi prva grupa od 5 boraca koji su
ilegalno ivjeli u Makarskoj.11 Grupa je, putem organizovanih
veza, dola preko Gradca u Bainu, ali je ovdje zaustavljena
poto smo od PK dobili naknadnu direktivu da se prebacivanje
obustavi, jer je, zbog izdaje etnika u Hercegovini, izbio sukob
izmeu partizana i njih, pa su veze postale nesigurne. Grupa
je ostala na terenu Baine da ovdje djeluje.
Da bi se oivjela aktivnost ovih grupa i poduzele mjere
za organiziranje jaih partizanskih jedinica, OK je zatraio
pomo od PK za Dalmaciju. U vezi sa ovim na na teren je
doao Ervin Klari, s kojim sam obiao sve pomenute logore.
11 Upueni su: Nikola Glavina, Niko Srzi imunov, Ivo Rafaneli,
Ante Puhari i' Anelo Ive.

757.

Poto je ustanovljeno kakvo je stvarno stanje i kolike su snage

i oruje u logorima, u februaru 1942. Okruni komitet za Makarsku donio je odluku da se sve postojee grupe prebace na
sektor Baine, a Vrgorska na sektor Grnenika i da se od grupa
na sektoru Baine formira partizanska eta. Ostvarujui, ovu
odluku u martu 1942. formirana je u Baini Prva junodalmatinska partizanska eta. Tako je iz malih odreda, rasutih na
dosta irokom i nekomunikativnom podruju, formirana prva
snana partizanska jedinica.
Toni ANDRIJAEVIC

SELO DAROSAVA 1941. GODINE

25. mart 1941. godine. Glas o potpisivanju Trojnog pakta

struji selom arosavom. Govori se apatom. Srdba stee re
u grlu. Neki misle da je to samo la. Kasno popodne. Komu; niti: Bogdan, Borisav i Morad Gruji, Velimir Velja Gerasimovi i ja, okupili smo se u kui Bosiljke Gruji. Treba
odmah objasniti narodu potpisivanje Trojnog pakta. Najpre
emo to uiniti simpatizerima, a onda i ostalim seljacima. Devet je asova uvee. U kui Mihaila Lazarevia okupilo se vie
od 30 ljudi. Sede za stolom i, uzbueni, sluaju sekretara partijske ehje Velju Gerasimovia koji govori o izdaji jugoslovenske vlade. Svi se slaemo da to znai ropstvo i uvredu
nacionalne asti. Zakljuujemo sastanak time da se jo sutra
ljudima objasni sve jer e andarmi, kmetovi i optinske ate
pokuati da lano prikau sramni akt izdajnike vlade. Kasno
u no vratismo se kuama, a sutradan pristupismo objanjavanju.
Mrnja prema vladajuem reimu i antifaistiko raspoloenje
brzo se ire. Rastu-simpatije prema komunistima.
27. mart. Selom se pronese vest da je raskinut pakt sa
Nemakom. Ljudi u Varoici ba se okupili oko radio-aparata, kad fabrike i mlinske sirene aparae vazduh. Iz kua,
kafana, mlinova i fabrika istrae ljudi na ulicu- Za kratko
vreme iskupi se preko 200 dua. Skup organizuju Bogdan Gruji i nekohko simpatizera KPJ. Parola i uzvici Bolje rat nego
pakt!, Savez sa Rusijom!, BeogradMoskva!, ivela nova
vlada!, sjedinjuju se sa zaglunim piskom sirene i eksplozijama dinamita. U popodnevnim asovima,' pred kafanom Vojislava Panteha okupila se masa seljaka. Poinje narodni zbor
na kome govore Duan Teofanovi, simpatizer KPJ i pop Aleksandar Markovi. Narod se veseh pobedi nad izdajom sve do
kasno u no.
759.

Nastaju dani strepnji. Pristiu pozivi za vojnu vobu

Ljudi neujno odlaze na elezniku stanicu i ukrcavaju se u
vozove pune obveznika iz drugih sela. Za 56 dana iz Darosave ode preko 200 obveznika. TJbrzo zatim stiu pisma kojim
javljaju da kreu prema granici, a neki ak i da su prekomandovani iz artiljerije u peadiju. Manevri su to, brajko moj
kau mnogi.
PRVI DANI RATA

Osvanu 6. april. Najpre se zau samo huka aviona, a

zatim pojavie i njihove senke. Preletee selo i izgubie se u
daljini. Ljudi izleu na oblinje breuljke. Zure u nebo. Huka
jenjava negde prema jugu. Samo sa severa, s vremena na
vrem, dopire potmula, isprekidana grmljavina. Svi se pretvorismo u uho. Oko 9 asova kroz selo projurie pranjavi automobili prepuni ljudi, ena i dece s prtljagom. Neki se za kratko
zaustavie u centru sela, a uplaeni narod se okupi oko njih.
Priaju da dolaze iz Beograda. U ruevinama je sada, kau, i
pun leeva. To je rezultat one potmule huke jutros.
Poeo je rat.
Kasno u no razilazimo se pognutih glava, ali i ozlojeeni. Svakoga kopka misao: ta e biti sutra?. U rano jutro
7. aprila nad Darosavom se razlee huka bombardera i lovaca,
zau se grmljavina nad varoicom Lazarevac i termoelektranom Vreoci. Eksplodiraju bombe. Neki tre u zgradu opline,
drugi u andarmerijsku stanicu. Svi trae ratni raspored, ali
vlast nita o tome ne zna. Na putu od Beograda, izmed brda
"Vis i Kamalj, nekoliko omladinaca uhvatilo dvojicu nepoznatih
u civilnom varokom odelu. Osumnjiene vezane vode u
andarmerijsku stanicu, mislei da su uhvatili pijune. Ispostavilo se da su to ljudi izbegli iz bombardovanog Beograda,
Ve je trei dan rata. Jugoslovenski vojnici i oficiri nailaze u selo. Zure se prema planini Rudnik. Prikljuuju im se
andarmi i,neke izbeglice iz Beograda. Seljake sve to ozbiljno
zabrinjava pa niko i ne misli na rad u polju. Jedni jure selom
i sakupljaju novosti, a drugi kopaju rupe u kuama i skrivaju
hranu i stvari. Vojska bei i za sobom ostavlja velike koliine
ratne opreme, oruja i municije. Seljaci to uzimaju i nose
kuama. Demontiraju ak i tenkove koji lee na poljima, verujui da se neki delovi mogu upotrebiti za izradu poljoprivrednih alatki. Satima tuku ekiima i razvaljuju. Optinska
uprava nareuje da se sav ratni materijal skupi i odnese u
zgradu optine, a tenkove nik'o da ne dira. Ljudi posluae
760.

nareenje samo utoliko to prestadoe da javno odnose materijal, ali to to su inili danju, sada rade nou.
Formirana je i optinska straa. Sve sami lanovi i simpatizeri KPJ: Milorad Mika Milovanovi, Duan, Milosav i
Dragoslav Rankovi, Radoje Raka Veselinovi, Miodrag Gruji,
Miroslav Radoji, ja i jo neki. Verujemo da e tenkove i
drugi vojni materijal koji uvamo uzeti naa vojska i to upotrebiti u borbi protiv neprijatelja. Ali jedinice prolaze i ne
obraaju panju na ono to uvamo. Treba li uopte braniti
ljudima da odnose ovaj materijal, pitamo se ozbiljno? Straari
prvi kre nareenje optinske uprave. Pridruuju im se i ostali.
Za nekoliko dana razgrabi se mnogo puaka, municije, vojnikeopreme, kola i konja.
10. aprila. Nemaki avioni mitraljiraju kolonu vojnika na.
putu Dragosova Venani. Vojska bei na sve strane. Za njom,
na putu i po vonjacima, ostaje mnogo oruja i nekoliko ubijenih. konja. Jedan porunik iz kolone doviknu nam da su na
mestu mitraljiranja ostala dva pukomitraljeza. Uzimamo ih.
i skrivamo. Selom se pronese vest da dolaze Nemci. Optinska
uprava rasputa strau i nareuje da se pronaeno oruje preda
Nemcima. Okupator se, kau, mora potovati. Odbegli andarmi vraaju se u selo. I dalje vre dunost kao da se nita
nije promenilo. Prete svima koji se drznu da sakriju dravnu
stvar, naroito oruje, pa ak i tuku neke to su odneli orujeAli seljaci i dalje nose oruje kuama. Ne boje se batina.
Darosavci, meu kojima i lanovi KPJ (Velimir Velja.
Gerasimovi, Milorad i Borisav Gruji) i mnogi simpatizeri,,
vraaju se iz rata u selo. Sekretar ehje Velja Gerasimovisaziva partijski sastanak i upozorava komuniste da oruje i
municiju treba sakupljati i dobro uvati, jer je to odluka.
CK KPJ.
POD OKUPACIJOM

27. ih 28. april. Nemci dolaze u Darosavu. Doekuju ih.

optinski funkcioneri i vlasnik fabrike amota Savatije Jovanovi koji im izraava i dobrodolicu. Nemaki komandant saziva optinsku upravu i daje joj uputstva za dalji rad. Objavljuje da e za jednog ubijenog Nemca biti streljano 100 Srba.
Izdaje i pismenu naredbu o sakupljanju i predaji oruja: Licekod koga se nae oruje kaznie se smru. ak i posle toga.
malo je bilo ljudi koji su predah oruje. Nemaka komanda,
objavljuje i drugu naredbu: da se prijave svi bivi jugoslovenski vojnici uesnici u ratu. Na poljani kod fabrike Alfa
osniva se .zarobljeniki logor. Za nekohko dana tu je priterano
761.

vie stotina jugoslovenskih vojnika iz Darosave i susednih sela,

meu kojima su bili Velja Gerasimovi i Milorad i Borisav
Gruji.
I optinska uprava neto radi donosi odluku o opravci
puta kroz selo i za to mobilie preko stotinu omladinaca od
16 do 20 godina. Meu njima sam bio i ja., Jedni tucaju kamen,
drugi iste kanale. Radi se od 6 do 18 asova, sa samo. pola
sata prekida za ruak, koga je svako za sebe doneo od svojo
kue.
.
Nemci ve transportu ju zarobljenike. Svakog dana odlaze
vozovi puni jugoslovenskih vojnika. Ljudi u logoru kod Alte
sve vie strahuju i kaju se to su se odazvali naredbi okupatora. Velja Gerasimovi i Milorad i Borisav Gruji dogovaraju
se da pobegnu. Inscenirali su tuu u logoru blizu straara.
I dok su Nemci gledali divljake kako se dave i cepaju, na
drugoj strani logora ljudi otvorie kapiju i pokuljae koritom
reice Petan. A kad presta tua, Nemci se zaprepastie kako
u logoru osta malo ljudi. Odmah pojaae strae, a sutradan
i logor rasformirae. Od onih to nisu pobegli neke internirae
u Nemaku, a neke uputie na rad u fabriku amota Alfa i
na kopove gline.
Nemci su sada predostroniji. Njihove patrole, zajedno sa
srpskim andarmima, krstare selom. Zalaze i u dvorita. Dok
Nemci kupuju kokoke, jaja i kajmak, andarmi zagledaju
u okove ne bi li pronali neku dravnu stvar. U selu je i
jedna nemaka peadijska jedinica od nekoliko stotina vojnika. Vebaju na poljani izmeu optinske zgrade i reice
Petan.
PRIPREME ZA USTANAK

Prvih dana maja u Darosavu je doao lan Okrunog partijskog poverenitva KPJ za okrug Aranelovac Duan Pelrovi Sane. Odmah se naao sa sekretarom partijske elije Veljom
Gerasimoviem. Dane su provodili u umi Durovac, a noi na
tali Tihomira Gerasimovia. Poto se upoznao sa svim onim
to se zbilo od dolaska Nemaca, ane odlui da sazove sastanak
partijske elije. Popodne, 15. maja, elija je poela sa radom.
Skriveni u gustoj umi kraj seoske crkve, sede okupljeni komunisti i diskutuju o narednim zadacima. Poto smo svi i'/.neli
svoja miljenja re je uzeo Sane. Govorio je saeto i konkretno.
Svi su se sloili da je i lanove KPJ obuzeo strah od Nemaca.
Neki seljaci su postali otvoreni' saradnici Nemaca, a seoski
bogatai govore o nepobedivosti nemakog Rajha, emu se ni
mi komunisti nismo otro suprotstavljali. Sakupljanje oruja
762.

i municije i organizovanje bekstva iz logora bilo je sve to je

partijska organizacija uradila od dolaska Nemaca. Do sada ima
samo dvadesetak puaka, jedan pukomitraljez, vie hiljada
puane municije, nekoliko atorskih krila i dva vojnika
kazana...
Zakljuili smo da je situacija u selu zaista muna, ali to
-ne sme da nas demoralie. Sane nas je obavestio o odluci Centralnog komiteta KPJ o pripremama za oruani ustanak. Stoga
je zadatak komunista da kod ljudi rasplamsavaju antifaistiko
raspoloenje! Treba poveavati broj lanova KPJ, naroito iz
redova omladine! Ni jedna puka niti metak ne sme se dati
okupatoru! Saradnicima okupatora treba otvoreno rei da su
izdajnici!....
Odmah iste noi sastali smo se sa simpatizerima KPJ: Radovanom i Dragomirom Grujiem, Dragoljubom i Vojislavom
Stanojloviem, Blagojem i Miloradom iriem, Jovanom Tomaeviem, ivotom Rankoviem, Miloradom, Radisavom i
"Vladimirom Milovanoviem, Vlastimirom Radojiiem, Raj kor"
Gajiem, Svetomirom Andiiem i drugima.. Odluili smo da
vie ne idemo na prinudni rad i da spreavamo svaku predaju
oruja i ostale opreme okupatoru. Sutradan, sledei primer
lanova i veine simpatizera KPJ, mnogi ljudi iz sela nisu
otili na rad, a posle nekoliko dana niko nije bio na prinudnom
radu... Partijska ehja uporno je radila na tome da se ljudi
to pre oslobode straha, a krajem maja organizovala je konferencije u umama Jezavi, Durovcu i Podvisu na koje su se
okupljah mahom omladinci. Konferencijama su rukovodili
Bogdan Gruji i Velja Gerasimovi. Prisutni se sloie s tim
da ne treba izvravati nareenja Nemaca i optinske uprave.
Tihomir Gerasimovi, Vlastimir Radojii, Milosav Rankovi
i drugi predloie da se optinski funkcioneri dernu kamenicom u rebra. Objanjeno im je da izdajnike treba najpre
raskrinkati, a kasnije se obraunati i s njima i s okupatorom.
Optinski funkcioneri i andarmi uzalud pozivaju ljude
na izgradnju puta. Ne pomau ni pretnje da e ih predati nemakoj komandi. Sluitelj Dragutin Rankovi Doda tri od
kue do kue, uruuje pozive i uplaeno pria da je stvar
vrlo ozbiljna. Nekom ak i podvikne da e ga avo odneti
ako se ne javi, jer tako kau andarmi i predsednik optine.
Ali, seljaci se ne odazivaju. Oni plaljiviji obraaju se seoskim
kmetovima, industrijalcu Savetiju Jovanoviu i trgovcima da
bi radije kod njih radili i po dvadeset sati dnevno besplatno,
nego da tucaju kamen za Nemce. Nude ak " i novac. Ovi to
prihvataju jer hoe da se obogate u ovom mutnom vremenu.
Posle nekohko dana naredie mladiima roenim 1920. i
1921. godine da se odmah jave u optinu. Sumnjalo se da je
763.

zbog kuluka. Komunisti pojurie od kue do kue, govorei da

se niko ne javlja. Mnogi posluae, a onima to se odazvae
pozivu, saoptie da e im uskoro doi poziv za odsluenje vojnog roka. Zatim poee da krue glasovi o stvaranju srpske
vlade i vojske. Optinski funkcioneri objanjavaju da je vojska potrebna da bi se obezbedilo od napada Hrvata, Arnauta
i Bugara. Neki su verovali da e se time podvaliti Nemcima,
te da emo, kada doe vreme, uz pomo Engleza i Amerikanaca
isterati okupatora iz zemlje, kao to je bilo i u prolom ratu.
Vesti smenjuju jedna drugu. Dolazi mesec jun. Govori
se o bliskom napadu Nemake na Sovjetski Savez. Navodi se
i broj divizija koje spremne ekaju na sovjetsko-poljskoj granici. To izaziva jo veu neizvesnost ljudi. Oko 20. juna opet
dolazi Sane i saziva sastanak lanova, kandidata i simpatizera
KPJ. U predveerje okupismo se u vonjaku Branislava Milinkovia iznad Behh obala. Prisutni su svi komunisti, zatim
Radovan Gruji, Blagoje, Milorad i Mladen iri, Jovan Tomaevi i Dragomir Gruji. Sane nas upoznaje sa direktivom
PK za Srbiju da svi. lanovi, kandidati i simpatizeri Partijetreba da se skrivaju, jer se oekuju jo ei progoni komunista. Potvrdio je vesti' o stvaranju srpske vlade iji je iskljuivi
cilj da pomau Nemcima u borbi protiv komunista. Na kraju
je istakao da se veruje u napad Nemake na Sovjetski Savez,
iako Sovjeti ne govore o tome nita. Upozorio nas je jo jedanput na opreznost. Odluismo da se svi lanovi i kandidati
Partije naoruaju i ne spavaju kod svojih kua, ve u umi.
Posle sastanka, sa ovim direktivama upoznali smo i simpatizere
KPJ koji nisu prisustvovali' sastanku.
Uoi 22. juna Nemci iznenada upadoe u kue eianov,-i
Partije i poee sa pretresima ali nikoga ne uhapsie, ve sutradan pue vest o ratu izmeu Sovjetskog Saveza i Nemake;.
Optinski kmetovi, trgovci i darosavaki andarmi javno priaju kako e Nemci zbrisati one (komuniste SSSR-a), a oni e
to uiniti sa ovima ovde.
Rano izjutra 23. juna Nemci napustie Darosavu. Ostadoe samo andarmi, od kojih neki ve ponudie saradnju
s komunistima. 28. juna uvee, partijska ehja odra sastanak
u umi Durovac. Velja Gerasimovi upoznaje lanove KP.J sa
porukom Okrunog partijskog poverenitva da sutra treba u
umi Proek (iza eleznike pruge) drati konferenciju na koju
moraju doi pored lanova i kandidata, i svi simpatizeri KPJ.
Tako je i bilo. Toj konferenciji od 29. juna, prisustvovali su
i simpatizeri: Blagoje, Milorad i Mladen iri, Vojislav i Dragoljub Stanojlovi, Rajko Gaji, Radoje Veselinovi, Tibomir
Gerasimovi, Bogdan i Vlastimir Radojii, Radisav, Vladimir
i Milorad Milovanovi, ivota i Milosav Rankovi, Radojica;
764.

Jakovlj evi, Jovan Tomaevi Stevan Vientijevi, Milutin,

Alempijevi, Dragomir, Radovan, ivorad, Miodrag i Milorad
Gruji, Svetomir Andri, Radisav Lazarevi, Radosav Nestorovi i jo nekolicina ijih se imena ne seam. Bilo nas je
preko 40, neki s pukama, pitoljima, bombama, a neki i bez
oruja.
Konferencija je poela oko deset asova. Poto je istakao
da je napadnuta prva socijalistika zemlja, ane je naglasio
da e na narod, pod rukovodstvom KPJ, biti u prvim redovima oslobodilake borbe protiv faizma, pa je na kraju pozvao prisutne da se odazovu pozivu Partije na ustanak. Fe
seam se da je iko sa rezervom primio ovaj poziv. Svi smo se
sloili da treba prvo napasti i razoruati andarme. KU ranim
popodnevnim asovima razili smo se sa Proeka. Svako je
izvadio skriveno oruje, a sastanci i dogovori posle ove konferencije bili su sve ei.
Poetak je jula. Zanarmi nastoje da uhvate sekretara
partijske elije Velju Gerasimovia i Duana Dugalia koji se
nalazi u Darosavi, u kui Zorke osi. Ali jedan andarm otJariva nameru svojih kolega, pa se Velja i Duan na vreme
sklanjaju ispred blokade. U kui Mihaila Lazarevia dri se
{!. jula sastanak partijske elije. Prisutan je i lan Okrunog
partijskog poverenitva za Aranelovac Milan Ili ua,1 koji
saoptava odluku CK KPJ o formiranju partizanskih odreda
i potrebi odlaska u partizane. Reeno je da se 10. jula odri
konferencija sa kandidatima i simpatizerima KPJ i da se oni
pozovu u borbu. U prvi suton 10. jula u kui Mihaila Lazarevia nalo se na konferenciji vie od 30 ljudi. Reava se ko sve
treba da krene u odred. Konferencijom rukovodi ua koji
poziva prisutne da pou u umu Lisa kod sela Gornje Trenjevice, gde se ve sakupljaju ljudi za formiranje Prvog umadijskog partizanskog odreda.
Neki od prisutnih interesovali su se da li je istina da u
umi postoje i odredi bive jugoslovenske vojske pod komandom Drae Mihailovia i generala Ljube Novakovia. ua je
odgovorio da se za sada ne moe govoriti o nekim organizovanim odredima, ve o grupama bivih vojnika i oficira koje za
sada nemaju odreeni plan. Ima znakova da oni ne ele borbu
protiv okupatora, ali to treba jo proveriti. Sad je trebalo odluiti se u odred ili ne. U sobi za trenutak zavlada tajac.
Ljudi razmiljaju. Tiinu prekide Milorad Gruji Gancer koji
izjavi odluno: Ja idem u odred. Za njim uinismo to isto
jo nas petnaestorica.
1 Milan Ili je imao i nadimak ia po kome je bio poznatiji u
umadiji.

765.

U PARTIZANSKOM ODREDU

Uesnici konferencije, a osobito oni koji su -se javili za

odlazak u umu, razmiljaju do kasno u no o onome to suuli od ie. Svanuo je 11. jul. Neki drugovi nisu se drali
uputstva da dogovor dre u tajnosti. Milovan Lazarevi p0verio se majci, a Milosav Rankovi ocu, to je bilo dovoljno
da i ostale porodice begunaca doznaju za nau odluku. Videi da molbe i sze ne pomau, pojedini oevi su pretili deci
andarmima, verujui da su oni jo uvek neka vlast u selu. ali
ni to nije pomoglo. U vedroj noi 11. jula, na poljani izmeu,
potoka Poslovica i ume Durovac, okupilo se vie od 30 ljudi.
Meu prvima su stigli: Cia, Velja Gerasimovi i Bogdan Gruji, a zatim u manjim grupama i pojedinano i ostali, sa orujem ili bez njega. Neki su poneli i hranu. Jedan je bio krvav
u hcu, jer se pri polasku otimao'od roditelja.
Bogdan Gruji pred kojim je stajala hrana poeljena na
ravne delove, pozva nas da primimo sledovanje sira i bleba
za veeru i za put. ivota Rankovi nije doao iako smo biliubeeni da e doi. Pre ponoi nareen nam je pokret. Svrstavamo se u kolonu po jedan: Bogdan i Milorad Gruji, Vojislav, Svetislav i Milutin Stanojlovi, Dragoje, Milosav i Duan Rankovi, Milovan Stanii, Milovan Lazarevi, Blagoje
iri, Duan Dugah, Petar Petronijevi, Milorad Stanojlovi,
Neboja Stanii, Zika Nestorovi itd. Ima nas 16. Veinomsmo omladinci bez ikakvog vojnog znanja.
Kolona krenu prema selu Gornja Trenjeviea. Na izlazuiz Dragosave Voja Stanojlovi bez iije dozvole opali iz raketnog pitolja. Crvena svetlost iknU u nebo. Kao po komandi
i ostah zapucae iz puaka i pukomitraljeza. Cia se naljuti
i poe da nas grdi to enluimo. Nismo svatovi, veli ia, toidu po devojku, ve vojnici koji odlaze u rat. Neki mu objanjavaju kako je ba dobro to smo pucah; neka uju darosavake ace pa nek vode rauna ta ih eka ako nam sutrabudu progonili porodice!
U selu Progoreoci, kod izvora mineralne vode Slatina,,
kolona se zaustavi i osvei hladnom vodom, a zatim krete uzstrmu kosu Vagan. Put nas vodi preko nedovoljno poznatih
sela: Garae, Jlovika i Vukosavaca. Nenaviknuti na tako naporno i teko putovanje, brzo se umorismo. ia, iako ima 50;
godina, bodri nas da izdrimo, a nekom ak i puku ponese.
Imamo utisak da je bri i laki od svih nas. Dok mu jedni zavide, drugi ga grde to se toliko uri. Premorena i pospana
kolona stie u zoru, 12. jula, u umu Lisa (j-i od sela GornjaTrenjeviea). Tu se prikljuismo borcima iz drugih sela i gradova Sumadije.
766

Darosavom se brzo pronese vest o odlasku 16 ljudi u

- -mu. Roditelji odbeglih utke su prelazili preko pitanja
radoznalih roaka i suseda. Neki zamolie Velju Geraimovia,.
Borisava i Radovana Grujia da im kau gde su im deca i kada.
e se vratiti. Najkasnije za est nedelja, bie opet ovde bioje dogovor jer e Nemci dotle biti potueni. TJveravali su ih.
da su Sovjeti ovih dana izlili milioniti tenk, da e uskoro baciti,
u Jugoslaviju padobrance, oruje, hranu i sve to treba. Nisu.
propustili da im kau i to da se naa vojska okuplja na Rudniku
i da je ima ko na gori lista. Na odlazak zbunio je andarme;
i optinsku upravu, mada su nas obasuli najpogrdnijim klevetama da su komunisti najvei neradnici, lopovi i mangupi
koje e oni ubrzo pohvatati i pobiti. Uznemirenost se brzo.
smiri i Darosavom zavlada iekivanje.
Klevete protiv ustanika prekide prva oruana akcija partizana. Nou 28/29. jula, dve ete Prvog umadijskog partizanskog odreda upadoe u selo Darosavu i neopaeno se privukoe andarmerijskoj stanici. Poto smo presekli telegrafsko-telefonske veze s Aranelovcem i Lazarevcem, pristupismo
likvidaciji andarma. Akcijom je rukovodio zamenik komandanta odreda ia Ili koji je sa jo dva borca prvi uleteo
u prostorije andarmerijske stanice. 2andarmi, njih estorica,
razoruani su bez otpora i puteni uz pretnju da e biti kanjeni ako budu i dalje sluili okupatoru. Ove noi smo popalili
arhive u optinama Darosava i Misaa, a onda smo se povukli
iz sela. Nemci su 29. jula itav dan iz Aranelovca tukli artiljerijom umovite padine Bukulje, pretpostavljajui da su se
odmetnici tamo sklonili. Verovatno ih je na ovo naveo i izvetaj komandira andarmerijske stanice upuen komesaru
unutranjih poslova, gde se -izmeu ostalog navodi: Dvaeseto.smog jula u 24,00 asa oko sto naoruanih lica napalo jena kasarnu andarmerijske stanice Darosave i na privatnestanove andarma. Zandarme u stanici i u privatnim stanovima.,
razoruali su. U samom mestu presekli su telefonske veze na
dva mesta i udaljili se u pravcu Bukulje.
PRVI NARODNOOSLOBODILACKI ODBOR U DAROSAVI

31. jula 1941. godine, u zaseoku Gajina, odran je sastanak partijske elije sela Darosave. Na sastanku je bio i Stanislav Sremevi Crni, sekretar Okrunog partijskog povere
nitva zk Aranelovac, koji je govorio o stanju u zemlji i van
nje, o potrebi rada za NOP i izboru narodnooslobodilakih odbora. Dogovoreno je i koji e ljudi ui u organ nove vlasti ui
selu. Na ovom sastanku primljen je za lana KPJ Radovan..
767.

Gruji, a za kandidate Jovia Tomaevi i Radosav Nestorovi.

Na kraju je odlueno da se u svim krajevima sela odre konferencije na kojima bi se narod upoznao sa ciljem narodnooslobodilakog pokreta, znaajem odlaska ljudi u partizane i
formiranjem narodnooslobodilakog odbora kao organa nove
vlasti.
Odmah se pristupilo realizaciji odluka konferencije. Istog
dana nekoliko stotina seljaka okupilo se na konferencije u zaseocima: Staro Selo, Gornji Kraj, Osredak i Petan. Govorili
su Stanislav Sremevi, Velja Gerasimovi, Borisav i Radovan
Gruji. Okruni komitet K P J izdao je, 15. jula, proglas kojim
se poziva narod u borbu protiv okupatora pa je i.on itan na
ovim konferencijama. Ve sutradan, 1. avgusta 1941. godine,
formiran je u kui ivomira Grujia Narodnooslobodilaki odbor sela Darosave. Zadaci odbora su bili: sakupljanje oruja,
municije, odela, obue, sanitetskog materijala i hrane; mobilizacija ljudstva za odlazak u partizane i si. Sastav odbora je bio:
Dragoljub Stanojlovi predsednik, i lanovi: ivorad Gruji.
Tihomir Gerasimovi, Bogdan Radojii, Milo Stanojlovi i
Adam Milivojevi, uglavnom siromani seljaci, antifaisti i
simpatizeri KPJ.
Odbor je odmah poeo da radi. Za svaki zaselak zadueni
su bili jedan ili dva odbornika. Samo nekohko dana posle toga
sakupljeno je vie desetina hiljada dinara, znatne koliine
hrane, preko trideset puaka i na hiljade puanih metaka. Magacin je bio u kui ivorada Grujia. Sakupljeni materijal je
predavan partizanima kada dou u selo. lanovi KPJ pomagali su NOO da organizuje nekoliko konferencija, na kojima
su metani pozivani da stupe u redove partizana. Sa konferencije u zaseoku Gajini, u partizane su otih: Radovan Z.
Gruji, Milorad B. Gruji, Milorad Milovanovi, Miroslav Radojii, Dragoslav Rankovi, Vladimir Milovanovi i Milosav
Petronijevi.
Sredinom avgusta, u umi Durovac, odran je sastanak
partijske ehje. Odlueno je da lan KPJ Borisav Gruji i kandidati Jovia Tomaevi i Radosav Nestorovi pou u partizane.
Posle toga odrane su dve konferencije: jedna na brdu utica,
a druga u zaseoku Gajina kojima je prisustvovalo vie od 300
seljaka. Tada je govorio komandant Prvog umadijskog odreda
Milan Blagojevi. On je pozvao narod da stupa u odred. Na
pitanje nekih seljaka da h e u partizane poi Velja Gerasimovi i Radovan Gruji, Blagojevi je odgovorio da e ovi drugovi jo ostati u selu, jer imaju dosta drugih zadataka. Seljaci
su uslovljavali svoj odlazak u partizane odlaskom Velje i. Radovana. Odlueno je da u odred pou svi lanovi i kandidati
768.

KP J, pa je sa konferencije odmah krenulo u partizanski odred

preko 70 Darosavaca.
Poetkom septembra, kod kole u Starom Selu formiran
je i 2. (Kolubarski) bataljon Prvog umadijskog partizanskog
odreda. Formiranju odreda prisustvovalo je nekoliko stotina
ljudi, ena, omladinaca i omladinki. Okupljenom narodu i
borcima govorili su Milan. Blagojevi, komandant i Milan 2aIcula Nedeljko, politiki komesar Prvog umadijskog partizanskog odreda.
Sredinom septembra, na sednici Narodnooslobodilakog
odbora Darosave (u kui Boane Milovanovi). reeno je da se
mobiliu ljudi za prekopavanje puteva i ruenje mostova u
selu i okolini. Odbor je povean na 9 lanova, a za nove odbornike izabrani su Blagoje Marinkovi, Milosav Rankovic i Miodrag Gruji. Odluka o prekopavanju puteva i ruenju mostova
odmah je sprovedena. Oko 100 ljudi prekopalo je put Darosava
"Veuane na dva mesta i sruilo drvene mostove na Crnoj reci
i potoku Poslovici. Ljudi su se rado odazvali pozivu da uestvuju u ovoj akciji, jer su eleli da selo zatite od upada neprijatelja. Na brdima Kamalj i Glavica seljaci su iskopah rovove kako bi onemoguili nedievcima da upadaju iz susednog
sela Venane, gde se nalazio njihov garnizon.
Po odobrenju taba 2. bataljona Prvog umadijskog partizanskog odreda, Narodnooslobodilaki odbor Darosave formirao je naoruanu strau od 10 ljudi, ija je dunost bila da
titi selo od iznenadnih upada neprijatelja ili pljakaa koji su
se poeli svuda pojavljivati. Komandir strae bio je Vlastimir
Radojii.
PRVI UPAD NEPRIJATELJA U SELO

Partizani su krenuli u akcije. I drugi put su zapalili optinsku arhivu u Darosavi, demolirali potu i izvrili smrtnu
kaznu nad estoricom izdajnika koji su sluili okupatoru. Meu strelj anima su bila i dva dezertera iz naeg odreda. Pored
toga to su obavetavali andarme o prilikama u selu, oni su
svim sredstvima nastojali da spree odlazak metana u partizane, govorei da su partizani komunisti koji ni svoju majku
ne priznaju za rod. A kad nisu .uspeli da u svoje lai uvere
ljude, poeli su da pomau etnike odrede i da agituju za
Nedia. Kanjavanje izdajnika uvrstilo je uverenje seljaka
da emo se odluno boriti do kraja.
U selo je jednog dana dola trojka Peanevih etnika na
elu sa Nedeljkom Milutinoviem da mobilise ljude i da tako
sprei njihov odlazak u partizane. A kad u tome nisu uspeli^ se49 Ust ^nak 1941.

769

daju u fijaker i odlaze za Aranelovae. Grupa od oko 20 Pean

evih etnika ponovo je dola u Darosavu; traila je od seljak
da predaju puke i municiju, a kad.i pored svih pretresa Vpretnji nisu dobili ni puke, uhvatili su brau Borda i Stanislava Ga~
jia i kundacima ih premlatili. Za ovom etnikom grupom 'u
selo je upala i nekakva banda arugana od 11 ljudi. Svi su
bili naoruani pukomitraljezima. Pljakali su odelo i novac
traili dobru hranu, silovali lepe devojke i ene, a ako bi Se
neka tome suprotstavila tukli bi je do nesvesti. Takav je sluaj
bio sa Darinkom iri, iju su ker Grozdanu takoe silovali
Velimira Gavrilovia teko su muiH i najzad mu uzeli novac'
Ko zna koliko bi se ova pljakaka banda zadrala u selu da
lanovi Narodnooslobodilakog odbora nisu o tome obavestili
partizane. Jedna eta 2. bataljona Prvog umadijskog partizanskog odreda dola je odmah u selo, ali su agurani bili
obaveteni te su na vreme pobegli. Ipak su ih partizani posle
izvesnog vremena likvidirali negde na Rudniku.
Drugom polovinom septembra u selo su upali Nemci sa
troje bornih kola, jednim kamionom i dva motocikla punim
naoruanih vojnika. Zaustavili su se u zaseoku Staro Selo,
Pred kuom Bogosava Veselinovia. Vojnici su brzo iskoili iz
vozila i leteli u Bogosavljevu kuu, gde su pronali dve puke i vie puane municije. Bogosava i njegovog sina Radoja
odveli su vezane, u kuu ubacili zapaljivu bombu, ah su mestarli lokalizovali poar. Nemci su sa brda Kamalj osuli iz mitraljeza i puaka vatru po Starom Selu, a usput su uhvatili
sedamdesetogodinjeg Rajka Nestorovia i odveh ga zajedno
sa Bogosavom i Radojem, uveh ih u kolsko dvorite i postavili
uza zid. Bogosav je pripadao grupi izdajnika Tihomira Tomaevia i Miloa Grujia, koje su partizani ranije osudili na
smrt kao izdajnike. Radoje se, pak, kao saradnik partizana nije
slagao sa ocem. Ba toga dana je hteo da pobegne u partizane
sa jo nekohko omladinaca, ali je Bogosav obavestio o tome
Nemce. Posle kraeg sasluanja, jedan Nemac upita Bogosava
koga da streljaju: njega ih sina. Bogosav odgovori da streljaju
Radoja jer je partizan i da su ono njegove puke. Poto ga
je Nemac odvezao, Bogosav, ne osvrui se na sina, uskoi u
nemaki kamion. TJ kolskom dvoritu odjeknue pucnji, a kolona nemakih kamiona izgubi se putem prema Arandelovcu.
Izbueno i u. lokvama krvi ostade telo omladinca Radoja Veselinovia, koga je otac prokazao Nemcima samo zato to mu je
sin voleo slobodu.
Posle ovog gnusnog zloina, u Darosavu je stigao iz
Aranelovca nemaki bhndirani voz, prm vojnika, topova i mitraljeza. Nekohko puta proao je prugom i zasipao selo granatama i mitraljeskim rafalima. Svaku umu i svaki pa i naj770.

manji bun oko pruge proeljali su zrnima. Posle toga, ispod

brda Ostenjak izala je iz voza grupa Nemaca da popravi prugu
koju su partizani nekoliko dana " pre toga razruili. Gotovo
celog dana postavljali su kolosek. Pre nego to su se vratili u
Aranelovac opljakali su i potom zapalili kuu Miloja Borevia.
Nekoliko dana kasnije Nemci su opet doli u selo i za
predsednika optine postavili Bogosava Veselinovia, ega se
ovaj otae-zloinac i izdajnik rado prihvatio.
BORBE PROTIV NEDIEVACA

Posle streljanja nekoliko narodnih izdajnika," znhtrio se

smanjila aktivnost neprijatelja u Darosavi, a broj saradnika
partizana porastao. Narodnooslobodilaki odbor ponovo je organizovao prekopavanje puteva i ruenje mostova, n emu je
uestvovalo nekoliko stotina ljudi. Prekopani su putevi Darosava Belanovica i Darosava Venane.. Most na Crnoj reci,
koji su Nemci opravili, ponovo je spaljen, ime je onemoguen
saobraaj motornih vozila. U Darosavu je sve ee dolazio 2.
partizanski btaljon, u kome se nalazilo preko 100 Darosavaca
itav narod Darosave svakodnevno je sakupljao hranu, odeu
i obuu i predavao partizanima. Seoska straa danonono je
bdila na prilazima sela, pratei kretanje neprijatelja.
28. septembra je seoska straa obavestla 5. etu 2. bataljona da od Lazarevca dolaze nedievci. eta je odmah postavila zasedu na putu izmeu eleznike pruge i Crne reke,
te je autobus pun nedievaca uleteo u zasedu. Zasusmo ga
vatrom iz puaka i pukomitraljeza. Sa Senjevog brda, koje se
izdie iznad pruge i Cme reke, zapucae nedievci koji su ili
kroz selo kao bono obezbeenje. Morali smo se povui ispred,
nadmonijeg neprijatelja. Na mestu borbe su ostala 3 ubijena
i vie ranjenih nedievaca.
Selo Darosava bilo je pravo partizansko selo. To je smetalo neprijateljima NOP-a. Zato je polovinom oktobra u Darosavu upalo preko 200 nedievaca iz Venana. Ili su od kue
do kue i hvatali ljude, ene i decu, tukli ih i zlostavljali Narod
je beao na sve strane/Partizanski straar Vojislav Petrovi obavestio je o tome 2. partizanski bataljon koji je bio smesten u
zaseoku Gornji Kraj. Odmah smo pojurili prema neprijatelju.
Nedievci poee da bee zaklanjajui se za pohvatane seljake.
Tek u zaseoku Vranjevac zauzee poloaj i otvorie vatru.
Razvi se otra borba u dosta nepovoljnoj situaciji za partizane,
jer su se nali na brisanom prostoru. Partizani nisu hteli a
pucaju na pohvatane ljude, ali ni da odstupe iako su bili M o 771.

eni preciznoj vatri neprijateljevih mitraljeza i puaka. Kre

nusmo na juri, ali su se nedievei uporno branili. Pohvatan"
seljaci se razbeae. Posle jednoasovne borbe nedievei odstupie prema Aranelovcu sa nekoliko svojih ranjenika. Nn
mestu borbe ostade teko ranjeni seljak Vlajko Jankovij z a .
tim jedan mrtav nedievski narednik i poginuli partizan Mirko
Markovi. Zaplenili smo nekoliko puaka i dosta pn.ane
municije.
Sutradan, oko jedan sat posle podne, nedievei se povratie iz Aranelovca u Venane. U Darosavi su uhvatili u mlinu
Ciganina Racu Markovia i tukli ga do iznemoglosti, ogoreni
to je ostali narod pobegao ispred njih. Istog dana je 2. bataljon Prvog, umadijskog partizanskog odreda bio u selu Progoreoci (u neposrednoj blizini Darosave) odakle ie brzo krenuo
u susret nedievcima. itavu no padala je kia i ra.skva.sila
zemlju, pa su nam se noge zaghbljavale u blato Pa ipak, zauzeli smo poloaje' na progorevakim kosama, to je iznenadilo neievce. Njihov streljaki stroj poseo je poloaje s obe
strane reke Petan (od varoice i puta Progoreoci Relanovica, pa do blizu ua Crne reke, na oko 100 metara od nas).
Razvila se borba koja je trajala nekoliko asova. Krenusmo
na juri. Iako mnogobrojni i naoruaniji, nedievei su se dali
u bekstvo. Jedan je ostao ubijen, vie ih je ranjeno, a 10 smo
zarobili. Meu njima su bila i 2 oficira. U ovoj borbi su mnogi
Darosavci s pukama pritekli u pomo partizanima. Medu prvima su bih Raca Markovi iz Varoice, Miodrag i Svetomir
Gruji iz Oglavka, Dragoj e i Milosav Rankovi iz Durovca.
Zarobili su dva nedievca i zaplenili nekohko puaka i dosta
puane municije.
POVLAENJE PARTIZANA IZ DAROSAVE

Poetak novembra bio je propraen estokim borbama u

umadiji. Samo 27. oktobra, u selu Junkovci, poginulo je u
borbi s nedievcima i 6 Darosavaca, meu kojima i Velja Gerasimovi kao politiki komesar .2. (Kolubarskog) bataliona Prvog umadijskog partizanskog odreda. Mnogobrojne snage dobro naoruanog neprijatelja potiskivale su partizane. To je
zastrailo kolebljivce i oni poee da naputaju nae borbene
rdve. Srpska vlada narodnog spasa pojaavala je propagandu protiv narodnooslobodilakog pokreta. Iznad umadijskih sela svakodnevno su krstarili nemaki avioni i bacah letke u kojima su se seljaci pozivali da se vrate kuama gde im
je zagarantovana sloboda, ivot i rad.
772.

Mnogi partizani su bili zbunjeni i nisu mogli da shvate

situaciju, usled ega nisu hteli da idu dalje od svojih sela.
jlnogi su zbog toga naseli pozivu Milana Nedia i vratili se
kuama. Prvih dana neprijatelj ih nije uznemiravao, pa su
poeli da veruju da su prie komunista o izdajstvu Nedia samo izmiljotina. Bivi partizani Blagoj e i Milorad iri ak su
objanjavah da je na elu srpske vlade pravi Srbin, te su
nagovarali ostale da budu iskreni na sasluanju, jer su oni
tak ve uradili pa su sada mirni.
Polovina je novembra 1941. godine. Zima je na pomolu.
Sneg sve umotao u belo. Iz neprijateljskih uporita: Lazarevca,
Aranelovca, Topole i drugih kreu mnogobrojne snage Nemaca, nedievaca i Ijotievaca. Njima se pridruuju i * etnici.
Hoe da unite partizane i oiste zemlju od crvene oloi.
[ako slabo naoruani, partizani ipak odolevaju u borbama kod
Belanovice, Satornje, Jarmenovaca, Garaa, Venana. Na padinama Rudnika uestvuju, pored mnogobrojne neprijateljske
peadije, avioni, tenkovi, borna kola. Partizani se bore na
ivot i smrt.
Novembar je na izmaku. Zima stee. Uz teke borbe i
ubitke s obe strane, partizani se povlae prema Sandaku,
umadijska sela preplavljuju nedievci, ljotievci i etnici.
Odred Ijotievaca i etnika stie i u Darosavu gde odmah uspostavlja andarmerijsku stanicu i optinsku upravu. Okupator
i njegovi saradnici nastoje da se to bolje uvrste i pripreme
za konaan obraun sa pripadnicima NOP-a. Protivnici partizana prikljuuju se etnicima. Seoski trgovci, optinski funkcioneri i jo neki imuniji seljaci sede svakog dana u optini ih
u tabovima Ijotievskog i etnikog odreda. Dogovaraju se
koga treba uhapsiti, izbatinati ili spasti za dobre pare. Ljotievske uniforme obukli su i bivi partizani: Miroslav Radojii,
Petar Petronijevi i odbornik Narodnooslobodilakog odbora
Blagoje Marinkovi 2uja. Da bi se dodvorili svojim gospodarima, oni optuuju sve one koji su na bilo koji nain pomagali partizane.
Udrueni saradnici okupatora jure selom, pljakaju, tuku,
hvataju i hapse bive partizane, njihove porodice i simpatizere
NOP-a. Pretresaju i prekopavaju stotine kua, koliba i tala.
U umi iza crkve, kod kue ivorada i ivomira Grujia, pronalaze 100 kilograma dinamita koji su partizani oteli od oku-,
patora. U senu Milia Rankovia pronalaze radio-aparat za koji
on. nije ni znao. Pri tome lome vrata, prozore, sve to se da
razbiti udarcima kundaka. Trae oruje i kod onih ljudi koji
ga nikada nisu imah. Omladincu Milosavu Rankoviu zabijaju puanu ce? u usta, lome mu zube, tuku ga kundacima,
773.

traei da prizna gde je sakrio oruje. Na slian nain zlostavljaju jo dosta ljudi i ena.
i'.'TI podrumu trgovca Ljubomira Tomia lei preko 50
uhapenih bivih partizana i simpatizera NOP-a, poto su im
prethodno skinuli odeu i obukli ih u rite. Ljotievcima, etnicima i andarmima u sasluanju zarobljenih partizana pomau
seoski kmetovi koji svakog partizana nazivaju mangupom
neradnikom, Iopuom. Tuku ih do nesvesti, ne gledajui gd
udarajupo glavi ih leima. Radosava Nestorovia je ljotievski komandant udarao parabelumom i izbio mu gotovo sve
zube, a kada se Radosav onesvestio, faista je nastavio da ga
tue vrhom cevi od puke koja se zabijala u izmrcvareno telo.
Radosav je krkljao kao zaklani brav. Na slian nain tukli sii
i Duana Rankovia, Svetislava i Milorada Stanojlovia, Neboju Staniia, Dragoslava Rankovia i jo neke. Pred svanue ponovo su navalili na Radosava. Zabadali su mu igle
pod nokte i kamom rezali iskrvavljeno i oteklo hce. Radosav
je psihiki bio potpuno poremeen od batina. I mnogi drugi
pohvatani partizani onesveeni su leali na podu. Iz usta i
uiju curila im je krv. Duanu Rankoviu oi su gotovo visile.
Iz Darosave su 12. decembra 1941. sproveh u- logore u
Smederevskoj Palanci i na Banjici sledee bive partizane:
Borisava, Dragomira, Radovana, ivorada, Milorada i ivomira
Grujia, Duana i Dragoslava Rankovia, Radomira, Vojislava,
Svetislava i-Milutina Stanojlovia, Vladimira Radisava i Milorada Milovanovia, Blagoja, Vojislava i Milorada Ciria, Vlastimira Radojiia, Milovana i Neboju Staniia, Radosava
Nestorovia, Radisava i Milovana Lazarevia, Milana Teofanovia, Milutina Panteha, Dragoj a Rankovia kao i mnoge simpatizere i saradnike NOP-a. Mnogi od njih su kasnije oterani u
Nemaku i Norveku.
Pogibijom partizana: Velje Gerasimovia, Voje Stanojlovia, Jovice Tomaevia, Milovana Milenkovia, Mladena Ciria, Mihsava Petromjevia, Radojice Jakovljevia, Velizara
Rankovia i' Radoja Veselinovia, narod se uplaio za svoju
sudbinu. Obistinilo se ono to su govorili komunisti, ali vie
nije bilo energinih ljudi kao to je bio Velja Gerasimovi i
drugovi koji bi se suprotstavili teroru. Mnogi, kao: Dragoljub
Stanojlovi, Tihomir Gerasimovi, Milosav Rankovi i Bogomir Radojii pobegli su iz sela. Neki su iskopali sklonita i
zemunice u tali ivomira Grujia, u suari za ljive Miladina
i Vladimira Grujia, u umi Durovac, u kui Rajka Nestorovia,
Miloa Stanojlovia, Milorada Staniia, u tali Vladimira i
ivomira Petrovia i Milivo ja Negovanovia, gde su se skrivali.
Niko se vie od preivelih partizana nije predavao neprijatelju.
Nastojao je samo da spase goli ivot do prolea. Zima 1941/1942.
7 74

godine bila je neobino duga i otra. Preko dana je padao sneg,

a nou su stezali mrazevi. Drvee je pucalo od mraza. 2ene i
deca su se tiskali pored pei, drhui od hladnoe i straha, jer
su ljotievci, andarmi i etnici esto upadali u kue, pretresali
i tukli. Traili su partizane za koje su pretpostavljali da su u
selu: Bogdana i Milorada Grujia i mene. Pod tim izgovorom
otimali su suvo meso, mast, obuu, odeu, a krevete, stolove,
stolice, vrata i prozore lomili i bacah. Nasilje i pljaka primamili su i seoske lopove, kockare i pijanice. Oni su kupili sve
to su propustili da odnesu neveti vojnici.
OptinsM funkcioneri, policijski agenti i razni bliski prijatelji etnikih komandanata i vojvoda govorili su roditeljima
pohvatanih partizana da e im pustiti sina iz zatvora^ ako donesu 100 000 dinara ili 10 dukata. Neki su poverovali obeanjima uticajnih ljudi. Prodavali su stoku, ito, drva, pokustvo da bi spasli svoje. Ali uzalud. Teror je bivao sve vei.Okupator je svim silama nastojao da pronae i uniti svakoga
ko bi pokuao da narui red, rad i mir. Za izvrenje ovog zadatka javili sii" se i dobrovoljci iz Darosave: jedni zato to nisu
vol
partizane, drugi da bi okajali grehe dok su bili u parfemima ili su s njima saraivali. Izdaja im je bila potrebna
da bi spasli svoje glave. Najvie su se u tome isticah: Radojica
Rankovi Vunjer, Dobrivoje Gruji i Bogosav "Veselinovi.
Svakoga dana su zavirivah u potoke, rupe i jazbine. Sluili su
se svim moguim sredstvima da bi otkrili mesto skrivalita
preivelih partizana, pa su ak neke istomiljenike nagovorili
da se pritaje kako bi ljudi pomislili da su preli u ilegalstvo.
Naoruane grupe okupatorovih slugu svakog dana su se zavlaile u kolibe, tale, kue, gde god bi posumnjali da se krije
partizan. Odlazile su i partizanskim porodicama, iskuavale ih
i ispitivale da li to znaju za svoje. Pri tom su izraavale elju
da bi se, toboe, rado sastale s njim. ak su spevali i pesmu:
Otkad pade prva slana,
Nema vie partizana...
Ljudi zaista nisu voleli okupatora i njegove sluge. Strah
ih je nagonio da im se pokoravaju jer su znah da im do prolea partizani ne mogu pomoi. A kada je 1942. godine uma
oliatala, sa Bukulje i Kosmaja ponovo su odjekivali slobodarski pucnji. Selo Darosava je ostalo privreno partizanima/ pa
je osloboenjem zemlje, u znak priznanja za mukotrpnu borbu,
i dobilo ime: Partizani.
Zivomir NESTOBOVIC DAROSAVAC

U OKUPIRANOM KRUEVCU 1941. GODINI?

S a nekoliko industrijskih preduzea, neto zanatskih radionica, trgovakih radnji i ustanova, dakle sa 3900 radnika i
slubenika, Kruevac je bio jedan od gradova koji je na izgled
tavorio, preputen raznoraznim buroaskim partijama, da uz
pomo policijskog aparata, osobito zaslugom policijskog pisara
Tadia, organizuje politika ubistva i vre presije na demokratska raspoloenja. Tako su platili ivotima i narodni poslanici Mihni i Pei a, ustvari, njihove idejne ubice bile su
tadanji ministri Milan Simonovi Caba i Milan Stojadinovi.
Taj politiki talog nije mogao ostati prikriven 27. marta 1941.
godine, kada se prvi put slobodno zavijorila crvena zastava
Komunistike partije Jugoslavije i transparenti sa natpisom:
Bolje rat nego pakt, a osobito kada je iz mase izronio Kista
Nikoli i u ime KPJ vatrenim govorom pozvao narod u rat
protiv faistike Nemake i sila osovine. Grupa Ijotievaca, na
elu sa profesorom Medenicom, samo se zbunjeno zagledala.
Vojska i andarmerija, smeteni oko Spomenika kosovskim
junacima u centru grada, bili su takoe zbunjeni naklonou
mase govorniku i manifestantima. Shne manifestacije? toga
dana bile su u Trsteniku, Varvarinu i mnogim drugim mestima,
koje je kao i u Krueveu organizovao Okruni komitet KPJ.
Nije sluajno to je KPJ ba u kruevakom okrugu imala
mnogo simpatizera i lanova Partije. Sela oko Kruevca, smetena u podnoju Jastrepca i Juhora, bila su siromana zbog
pomanjkanja i primitivne obrade ziratne zemlje, te je seoski
ivalj bio prinuen da silazi u grad i da tamo trai posao. Ali
zbog velikog broja ve nezaposlenih, u samom gradu, dnevnice
su bile minimalne to je uslovljavalo eksploataciju jevtine radne
snage. Seoski zelenai, po ugledu na svoje kolege iz grada, razbacah su svoje mree tako da je seljak bio veeito upleten u nji776.

hove zamke dugova, iz kojih je uspeo da se izvue tek nastankom revolucije.

Kruevac je grad sa bogatom borbenom proleterskom tradicijom. Jo 1919. godine, od 58 komunistikih poslanika u
Skuptini, jedan je bio iz kruevakog okruga. Direktivom CK
KPJ, naroito posle dolaska druga Tita za generalnog sekretara
Komunistike partije Jugoslavije, osobito se poklanjala panja
partijskoj organizaciji u fabrici, vagona i u vojnoj fabrici gasova
u Obilievu i Ravnjaku. Iako je kruevaki vojni okrug ee
obilazio pukovnik Vuk Karadi (specijalista za vojne komuniste), kontroliui delatnost tehnike inteligencije i pitomaca
u vojnom zavodu. Obilievo i Ravnjak su postali rasadnici komunista, koji su svoje znanje i hrabrost pokazali u svakoj zamisli
OK KPJ. Dobijanjem takvog kadra, koji je preko nedeljnih
posela i sportskih drutava znao da uspostavi prisan kontakt sa
omladinom u gradu, vrlo brzo se osetio uticaj i lanova KP i
SKOJ-a na iroke narodne mase. Jedna za drugom stvarane su
partijske elije.
Industrijski radnici i radnici zanatskih radnji (vie opanarskih) nali su zajedniki jezik za ostvarenje svojih ciljeva.
Zabranom Sindikata, lanovi Partije prelaze u tihu ilegalnost,
da bi jo vie sprovodili planove i ideje Partije. Buroazija je sa
svojim policijskim aparatom budno motrila na radnike koji nisu
prezali ni od trajkovanja, ni od bojkota, pa je uoi rata, uz
pomo vojne vlasti, pozvan na vebu vei broj lanova i simpatizera Partije. Svako neodazivanje vojnoj vebi znailo je najsuroviju presudu prekog suda. Ni taj metod nije mogao da
obezglavi KPJ. Naprotiv, ljudi su bili jo moiiolitniji, a zamene
vojnim obveznicima bile su brzo naene. ak i graanstvo, nezainteresovano u igri politikih kortea i iardija, bilo je na
strani proganjanih (to e se naroito odraziti u periodu 1941
1944. godine, kada je ulicama miroljubivog Kruevca odjekivao
bat krvavih izama Nemaca, Bugara i izdajnike bratije etnika,
poljske strae i Ijotievaca).
I mnogobrojna sela rasuta po okolini Kruevca imala su
svoje partijske organizacije, u ijim .se redovima moglo nai ne
mali broj imunih seljaka, koji e u toku rata dobiti lik pravih
revolucionara.
*

6. aprila 1941. godine nad Kruevac su se u popodnevnim

asovima sunovratile tuke, uz zagluujuu buku. Bombe
su unitile zavod u Obilievu i Ravnjaku, a mitraljeski rafali
kosili po narodu koji je radoznalo gledao put neba, oekujui
pomo svoje vojske. Peta kolona infiltrirana po raznim tabo777.

vima vojske uinila je svoje. Rasulo svuda. I smrt. I smrad paljevine i nezakopanih leeva civila, vojnika i zaprene stoke.
Posle aprilskog sloma, fabrike prestaju da rade. Radnici naputaju grad i odlaze u svoja zaviajna mesta. Studenti i srednjokolci takoe. I mnogi lanovi Partije trae dozvolu Okrunog
komiteta KPJ da odu iz Kruevca. OK dozvoljava samo onima
kojima je to nuno, te tako aprilskih. dana iz Kruevca odlaze:
Stevan Filipovi (u "Valjevo), Duan Petronijevi, grafiki radnik, inae kurir OK za veze sa Pokrajinskim komitetom (sa Stevom Vernerom odlazi za Beograd), iz fabrike vagona su otili
svi Uiani, Kragujevani i Poarevljani. Jedna grupa pitomaca
sa Vladom Bajeviem, saznavi da se u Bosni jo prua otpor
Nemcima, oblai vojnika ili pitomaka odela i odlazi za Sarajevo, ali doznavi odDesimira Jovovia da je zemlja kapitulirala,
odustaju od nameravanog put. Branko Perii Bada traio je
da ide za Split, ali nije dobio dozvolu partijske organizacije.
Na ovaj nain broj lanova Partije u Krueveu smanjio se na 30,
ali je broj istih po selima porastao. Okruni komitet stvara
brojna uporita i partijske aktive po selima.
Prvih dana okupacije u Kruevac stie proglas CK KPJ,
u kome su analizirani uzroci kapitulacije zemlje. Pored proglasa stie i teoretski materijal. Okruni komitet tampa letke u
svojoj tehnici, koje Desimir Jovovi Cia daje lanovima Partije i SKOJ-a da ih rasture po gradu. Jedan broj letaka je poslat
partijskim ogranizacijama, aktivima i uporitima po selima. Zanimljivo je kako je Branko Perii Bada rasturao letke: krenu
on i Steva Filipovi korzom, drei letke ispod pazuha, i im
naiu na nekog lana KPJ, SKOJ-a ih simpatizera, vade letak
i dodaju mu ga, ba kao da su agenti neke firme koja reklamira
svoju robu.
27. aprila stie u Kruevac Mirko Tomi Seljak, lan Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju, sa zadatkom da pomogne
Okrunom komitetu u radu i odmah saziva sastanak OK u kui
Bore Milojevia. Na sastanku je doneta odluka da se sakuplja
oruje, da se evidentira gde ga sve ima, da se rodoljubi povezuju sa KPJ da bi u datom momentu mogh da se okupe u borbu
protiv okupatora. Bhio se i Prvi maj. Nemci, policija i andarmi* su pojaah kontrolu. Vre se pretresi i hapenja, kako
bi se onemoguila prvomajska proslava. Mirko Tomi je privremeno morao prei u okolinu Varvarina.
Poetkom maja u Kruevac stie Nedeljko Karaii Brka
i po odluci PK KPJ preuzima dunost sekretara OK, na mesto
Desimira Jovovia ie, koji je trebalo da ode na nove zadatke
u Kraljevo. Milo Mini, koji se takoe naao u Krueveu, poetkom maja odlazi za Valjevo. Poto se Mirko Tomi vratio
iz Varvarina, Okruni komitet 4. maja dri novi sastanak. Ana778.

lizirana je akcija prikupljanja oruja, omasovljenja partijskih

organizacija i stvaranja novih uporita. Posle ovog sastanka
Mirko Tomi odlazi za Beograd.
Poto u Kruevcu nisu postoj ah mesni i sreski komiteti,
Okruni komitet je neposredno rukovodio radom partijskih organizacija u gradu, meu kojima su bile najaktivnije: Obilievo, Fabrika vagona, Loionica, Merima, upa, zanatskih
radnika i intelektualaca. Partijske organizacije, aktivi i uporita vain grada bili su u sledeim selima: Bogdaiiju, Parcanu,
Kapidiji, Gaglovu, Lomnici, -Gornjem Stepou, Garima, Vuaku, itluku, Kaoniku, Malom iljegovcu, Bovnu, Pasjaku,
Dedini, Stalau, Stopanji, Stublu, Garevini, Poljni, Velikoj Drenovi, Stragaru, Kamenaru, Kupcima, Mudrakovcu, 'Paranovcu,
Kukljrnu i varoicama: Aleksandrovcu, Brusu, Varvarinu i Trsteniku.
DII SE NARODE RADNI...

22. juna 1941. godine pre podne, brzo se po gradu i selima

irila vest o napadu Nemake n SSSR. Da bi zastraio narod
okupator hapsi komuniste. Preko 20 lanova i simpatizera KPJ
uhapeno je toga dana u Kruevcu, meu kojima su i doktor
Dragoljub Vueti, advokat Mikica Todorovi, apotekar Atanackovi. Policija ipak nije mogla da razbije partijske organizacije . . . 24. juna u Kruevac stie Mirko Tomi sa novim instrukcijama PK KPJ i istog dana odran je sastanak Okrunog
komiteta u kui doktora Vuetia. Sastanak je trajao do duboko
u no i na istom je doneta odluka da se formira Rasinski partizanski odred. Vreme formiranja odreda nije utvreno; diskutovalo se o komandnom sastavu odreda, ah ni o tome nije doneta
definitivna odluka.
25. juna, po odluci PK KPJ, Desimir Jovovi ia odlazi
za Kraljevo, poto je predvien za politikog komesara Kraljevakog partizanskog odreda. Jovovi dolazi u Kraljevo (gde je
10 godina radio kao partijski funkcioner) i ne znajui da je 24.
juna zbog masovnog hapenja ceo Okruni komitet izaao iz
grada da ne bi pao u ruke okupatoru. ia je clog dana traio
veze po gradu, pa kako nikog nije naao, a da ne bi pao policiji
u ruke, vraa se za Kruevac da eka drugu odluku Pokrajinskog komiteta. Prve nedelje jula vrene su zavrne pripreme za
formiranje odreda. Nije se radilo samo na prikupljanju oruja,
odee i drugih potreba, ve i na pripremanju masovnog odlaska rodoljuba i komunista u odred. Usred tih priprema stie
vest da je 7. jula u zapadnoj Srbiji ustanak zapoeo, to je dalo
nov polet pripremama u Kruevcu. Ilo se od oveka do oveka
779.

i agitovalo za odlazak u odred. Od omladinaca koji su bili

spremni da krenu u odred, odmah, su formirane desetine. Prijavilo se stotinu omladinaca, spremnih na izvrenje svih zadataka
do polaska u odred. Razgovaralo se o polasku ne samo sa lanovima KP, SKOJ-a i simpatizerima, ve i drugim rodoljubima.
Cia Jovovi je razgovarao i sa nekim podoficirima koji su s
drali dobro u danima kapitulacije.
Okruni komitet je odrao niz sastanaka u gradu (na Bagdah, Moravi i Rasini), na kojima je analizirao pripreme za ustanak . . . 10. jula na sastanku Okrunog komiteta konano je
odlueno da se odred formira 22. jula, sa dve ete: Rasinska
(u Tekijskkn umama) i Trstenika (u Ljubostinjskoj umi).
Odreen je tab odreda, u. sastavu: komandant Mihajlo ivi, inenjer, inae vazduhoplovni kapetan bive jugoslovenske
vojske; zamenik komandanta Radoje Krsti iz sela Popme,
veoma popularna hnost u trstenikom kraju; politiki komesar Desimir Jovovi Cia. Za komandira Rasinske ete odreen je Miloje Zaki Bliher, veoma energian i sposoban
lan KPJ. ^(Njegova je dunost bila da pomae u radu ivicu,
koji je bio zlabog zdravlja..) Dunost pohtikog komesara ete
vrio bi Desimir Jovovi ia. Za komandira Trstenike ete
odreen je Radomir Milunovi Mura, advokat, a za pohtikog
komesara Zivadin Apostolovi, uitelj (inae sekretar partijske
organizacije u Bogdanju). Odlueno je da ete operiu samostalno na svojim teritorij ama, a da im zborno mesto bude na Jastrepcu. Staib odreda je neposredno potinjen Okrunom komitetu KPJ. Na sastanku je odlueno i ko e od lanova Partije da
krene u odred, a ko da ostane u gradu, jer je veliki broj lanova
Partije eleo da krene u odred, te bi rad partijske organizacije
u masama za pomo odredu bio oslabljen.
Uoi 22. jula Okruni komitet je odrao kratak sastanak
na Rasini, nedaleko od mesta gde je zakazano zborno msto za
one koji kreu u odred. Poto je konstatovano da su pripreme
potpuno izvrene i grupe poele da se okupljaju, odlueno je da
grupe krenu na zborno mesto. Jednu e povesti Miloje Zaki. a
dve e preko Dedine, ii ka Tekijskim umama. Na zborno mesto za formiranje odreda stiglo je 36 drugova. Ali je naoruanie
odreda bilo slabo, iako je u toku priprema samo u Lazarici evidentirano 40 puaka. Od toga su donete 4 puke, koje su sa
Zakievim pitoljem i 6 bombi inile prvo naoruanje odreda.
Sutradan 23. jula, Boidar Stankovi Pope se vratio iz odreda
i doneo 1 ispravnih puaka koje su neki vojnici pri rasformiranju njihove jedinice predali pop Stankoviu na uvanje. Pronaen je i jedan neispravan mitraljez oa.
24. jula tab odreda odluuje da vrati u grad 20 drugova,
koji nisu bih kompromitovani sa zadatkom da organizuju di780.

verzantske akcije u gradu, pa je u odredu ostalo svega 16 drugova: Desimir Jovovi Cia, Miloj e Zaki Bliher, Vlada Bajevi, Aleksandar Radovanovi najca, Stanislav Zaki ikaz,
Miodrag Jovanovi Kelja, Boidar Stankovi Pope, Blaa Dumovi, Dragoljub oM Kant, Nikola oki, Ljuba Raki Brica,
Srba Vuksanovi Glava, azim Mehmedovi, Ljubia Savi
Maks, Ljuba Milosevic Baje i Tihomir Gligorijevi Dika. Meu
njima je bilo samo tri lana KPJ koji su odmah formirah partijsku organizaciju odreda. Kroz mesec dana, po izvoenju diverzantskih akcija u gradu, u odred stie jo 8 drugova, veinom
lanova KP: Branko Perii Bada, Pane uki Limar, Velizar
Stankovi Koragin, Stevan Milanko, Mila Ili Junak, Aca Aleksi, Zika Mihailovi Tonja i Boginja Mihajlovi.
Trstenika partizanska eta je takoe formirana 22. jula
u Ljubostinjskoj umi, iznad sela Bogdanja. Brojala je 30 boraca, naoruanih sa 2 puke, 3 pitolja i nekoliko bombi, a meu
prvim borcima bili su: Radoje Krsti, Radomir Milunovi Mura,
ivadin Apostolovi i drugi . . . 25. jula Okruni komitet je odrao sastanak kome je prisutvovao i Desimir Jovovi ia, gde
je analizirano stanje u odredu. Poto Trstenika eta nije poveala svoje prvo naoruanje, komanda ete 29. jula donosi odluku
da' se eta rasformira i borci vrate svojim kuama. Okruni komitet je rasformiranje ete ocenio kao krupnu pogreku, ah
eta nije ponovo formirana.
Rasinski partizanski odred brzo je otpoeo sa akcijama.
Nemaki komandanti i njihove sluge nisu ni nasluivali kakve
e ih sve tekoe oekivati u borbi protiv slobodarskih tenji
okupiranog naroda. Ulaskom u Kruevac oni su smatrali da je
grad za uvek njihov. Nisu ni slutili da ba tu, usred grada, u
kui i kafani Dragutina Gajia, teku veze okupiranog grada sa
slobodnom partizanskom teritorij om. Gajieva kua bila j e na
izgled sasvim obina kua, samo to je graena za kafanu, sa
velikim dvoritem, u blizini crkve na Grtaku. Imala je reklamnu tablu sa natpisom Rasina. Njen vlasnik Dragutin Gaji,
bio je stari lan KPJ, inae stolarski radnik, koji je po zadatku
Partije i otvorio kafanu. Svoju ulogu solidnog kafedjije
drug Gaji odigrao je dobro. Uoi rata OK je zahtevao da se u
kafani napravi bunker. Rad na gradnji bunkera zahtevao je
najstroiju konspiraciju, ah i veliku vetinu majstora. (U Gajievoj kafani je nekoliko puta vren sistematski pretres od
strane Gestapoa, specijalne policije i Bugara, ah bunker nikada
nije otkriven, to najbolje svedoi o vetini majstora koji g je
radio.) Gaji je sa svojom suprugom, tri sina i erkom obavio
odgovorne zadatke: skrivali su lanove OK, nesmetano su kod
njih odravani sastanci i si. Kafana Rasina je u okupiranom
Kruevcu bila jedan od retkih punktova NOP-a. ak i posle
781.

smrti druga Gajia bunker je ostao netaknut, onako kako su ga

poslednji put ostavili lanovi Okrunog komiteta KPJ. (Gaji
posle provale partijske organizacije .1943. godine pobegao u svoje rotilo mesto, selo Kobilje, gde su ga uhvatili bugarski poLj_
cajci i na najkrvoloniji nain ubili. Grob ovog vemog sina
revolucije, naalost, ni do danas nije pronaen.)
Tako je okupirani Kruevac za sve vreme ustanka, ak
i u uslovima najeih hapenja i ubijanja rodoljuba, bio u vezi
sa partizanskim odredom koji nikada nije prestajao da radi.
Partijska organizacija ovog slobodarskog grada je svoje proreivane redove uvek popunjavala novim lanovima radnicima
diverzantima koji su ginuli, svesni da to ine za bolji ivot,
za socijalizam.
Nedeljko KAHAIIC BEKA
Bore MATI KIKERAN

BORBA KOD BRAJIA 18. JULA 1941.

Posle prvih, asova tririaestojulskog ustanka, partijske ehje

istonog dela bokokotorskog sreza na zajednikom sastanku donele su odluku da se ustanici povuku van osmatranja Itahjana
i dejstva njihove brodske artiljerije. Tako su se, po padu mraka,
povukli sa morske obale i sklonih iza prvih prevoja ispred Cerovice, Golog vrha, Main-Gradine i Oble glavice.
Komunisti su odmah preduzeli mere da se uspostave veze
sa Mesnim komitetom u Kotoru, kao i Budvom i susednim ustanikim grupama (u Crmnici i Ljubotinju), da se organizuje borbena obuka, i obuka u rukovanju orujem, izvianje? mora i svih
puteva koji sa obale izvode u dubinu kopna, da se formiraju
gerilske grupe i izaberu njihova rukovodstva, da se organizuje
sluanje radio-vesti Moskve i Londona i drugo. Pri tome se
nastojalo da za rukovodioce grupa budu izabrani sekretari
partijskih ehja.
Sve se ovo deavalo 16. jula do popodne. Istog dana po
podne iz Budve je stigao kurir sa izvetajem, koji je na skupu
komunista i najbliih saranika proitao sekretar ehje Mikovi,
da je u Budvu stiglo nekoliko stotina italijanskih vojnika sa oficirima, koji lumpuju i priaju da idu za Crnu Goru i da e na
putu razbiti i unititi libele (ustanike).
Zakljueno je da e Italijani najverovatnije nastupati
pravcem Maine Brajii Obzovica i dalje ka etiriju, i da je
klisura na brajikoj visoravni najpogodnije mesto gde ih treba
doekati i napasti. Poto je u isto vreme odlueno da se uspostavi veza sa barskim i virpazarskim komunistima i trai da i oni
uestvuju u borbi, to su sekretari ehja sa grupom komunista
jo u toku iste noi (16/17. jula) krenuh u Crmnicu, gde su u
* Podaci iz line belenice (Rad budvanske partijske elije) i usmenih izjava preivelih komandira i desetak boraca uesnika.
783.

s. Podgoru uhvatili vezu sa virpazarskim komitetom. Tu je na

sastanku napravljen zajedniki plan dejstva.
Ujutro 17. jula, kada su se sekretari ehja vratili i u poznah ustanike sa odlukom da se Italijani doekaju kod Brajia
i da e u tome uestvovati i Crmniani, odmah se pristupilo organizovanju i posedanju poloaja. Svaka grupa i pojedinci dobili
su uputstva kako e postupiti pri nailasku neprijatelja. Seljaci
iz Brajia snabdeli su ustanike hranom. Oni su, uglavnom,
jedan deo porodica i stoku ve bili evakuisali.
Sutradan, 18. jula oko 7 asova ujutru izviai su javili
da se od Budve uz Maine kree neprekidna kolona kamiona.
Odmah je nareeno da se posednu poloaji, s tim to e se vatra
otvoriti tek na prvi dui rafal brede sa brda Eve. U isto
vreme drugovi iz virpazarskog komiteta javih su da i Ljubotinjani poseaju poloaje du komunikacije od Graba preko Scoca
ka Obzovici. Ovo je veoma povoljno uticalo na moral naih
Primoraca.
Dok je motorizovana kolona sporo oko (6 km na as) nastupala uz Maine usput je zapalila kolu avijacija je izviala Brajie i, uz sadejstvo mornarice, teko ih bombardovala.
Neto pre devet asova. kolona vrlo udne formacije (etvora
sanitetska kola, etiri tenka, izviaka kola, motocikli i kamioni
sa peadijom) upala je preko prevoja Oe u Brajie.
Tu je neprijateljska peadija iskoila iz kola i poela nemilosrdno paliti kue i ubijati pohvatane seljake, dok su ustanici, dobro skriveni u prirodnim zaklonima, teka srca posmatrali prosijavanje lemova i oruja pri poarima svojih kua.
Morali su saekati da kolona ue u pripremljenu zasedu, pa da
joj se tu naplate za sva zlodela. Zato su preko svojih niana
strpljivo i disciplinovano pratili pokrete kolone, ekajui ugovoreni rafal brede sa brda Eve.
Ne znajui za zasedu, italijanska kolona je prilino komotno izbijala pred Grab na izlazu iz Brajia. Njeni komandiri,
koji su, izgleda, bili posebno zadovoljni paljenjem i pljakom
preko etrdeset brajildh kua, nisu bili svesni da su kolonu
uveli u zasedu u potkovicu smrti. A kada je na prepreci kolona zastala da saeka da se raisti put i pristignu i poslednji
vojnici iz spaljenih Brajia, za ustanike je doao oekivani trenutak. U 9 asova se sa brda Eve oglasila breda kandidata
Partije Dura Ivanevia, seljaka iz Brajia, a za njom je planulo
48 puaka ustanika sela Brajia, oko 40 puaka i 2 pukomitraIjeza Crmniana i 38 puaka i pukomitraljeza Mainana. Zasuli
su smrtonosnom vatrom kolonu dugu blizu 3 kilometra.
Neprijatelj, obmanut pogrenim izvetajima avijacije da je
komunikacija slobodna, naao se u gotovo bezizlaznoj situaciji.
Uzalud je njegova peadija, rasuta po, jarkovima pored puta,
784.

Vojo

Dimitrijevi:

NA

SPALJENOM

OGNJITU

(linorez)

pokuavala da sasredi vatru na ustanike i da ih natera na

povlaenje. Isto tako bih su uzaludni i svi pokuaji da nadmonijom ratnom tehnikom rastera ustanike i otvori put ka Cetinju.
Minobacai, ukoliko bi i uspeli da se navrat-nanos postave pozadi kamiona, tukli su rastrganom, nesreenom vatrom daleko
iznad ustanikih glava; topovi su besciljno rasipali municiju, a
avioni, koji su samo kruili iznad poloaja, nsu kao ni
brodska artiljerija mogli precizno bombardovati, zbog malog
rastojanja izmeu svojih i ustanikih snaga. Tako ni brojna ni
tehnika nadmonost neprijatelja nije mogla doi do izraaja.
Oko 10 asova Italijani su ka Martinoviima ubacili drugi
eelon, oko 10 kamiona peadije, sa namerom da se po svaku
cenu probiju. Meutim, njihovo dejstvo se nije ni osetHo. Samo
su ih uzaludno izlagali ubitanoj vatri ustanika. Bilo je delova
koji su pokuavali da se sklone u zapaljene kue, ali su ih brzo
naputah, da ne bi izgoreli u poaru koji su sami izazvali. Situ.acija im je postajala sve bezizlaznija.
Neto pre 11 asova dve peadijske grupe su pokuale da
se klisurom zabace ustanicima iza lea. No u to vreme pristie
Niko Anus Kuljaa sa 35 Patrovia (33 puke i 2 pukomitraljeza) i preko Mrtvice i Kosmaa iz pokreta juriaju u nezatieni bok italijanske kolone. Za neprijatelja, ija je kolona
istovremeno bila preseena ispod Martinovia, ovo je bio
smrtonosan udar.
Ubrzo vatra neprijatelja poinje naglo da slabi, to ustanici koriste i prelaze u protivnapad. Dok su delovi brajikih
grupa i Patrovii i dalje pritiskali na bokove, dotle vei deo
ustanika Brajii i Crmniani sa brda Eve i Graba poinje
ienje i zarobljavanje u zahvatu komunikacije.
Neprijatelj se jo uvek grevito branio i poeo je izvlaiti glavninu kolone, koristei otvoreno zalee. Naime, mainska
grupa, koja je takoe prela u protivnapad ka istoku, ostavila je
otvorenu komunikaciju preko prevoja Oe u pravcu Budve.
Meutim, zahvaljujui uspehu patrovike grupej koja je presekla kolonu zapadno od Martinovia, deo italijanske kolone
izmeu Graba i Martinovia (16 kamiona, 1 putnika i etvora
sanitetska kola, 1 tenk, 12 motocikla, etvora izviaka kola i
vei deo peadije) nije uspeo da se izvue. Svi pokuaji avijacije
i brodske artiljerije da dejstvom po ustanikim poloajima
iznad klisure omogue proboj i izvlaenje i ovih delova bili su
potpuno besciljni. Na. stranama i vrhovima iznad klisure nije
vie bilo ustanika.
Jedan od ranjenih i zarobljenih itahjanskih oficira izjavio
je da ga je, po upadu u Brajie, komandir eskadrile obmanuo
izvetajem da ustanika nema na okolnim vrhovima.
50 Ustanak 1941.

70c

Neprijatelj je ipak uspeo da preko Maina, gde ustanici nisu

organizovali jau odbranu, izvue za Budvu oko 20 kamiona,' 2
tenka, sva teka orua i neto peadije.
Oko 13 asova borba, u kojoj je uestvovalo preko deset
ustanikih grupa iz Primorja, Crmnice i Ljubotinja; privedena
je kraju. Neprijatelj je na bojitu ostavio oko 150 mrtvih vojnika, 16 kamiona sa hranom i ratnim materijalom, 1 putnika
i etvora sanitetska kola, 12 motocikla i etvora izviaka kola-guseniare, dok su ustanici imali jednog mrtvog i dva ranjena
borca i nekohko ubijenih i zaklanih seljaka. U kaznenoj ekspediciji neprijatelj je neto kasnije spalio Brajie i internirao
mnoge stanovnike.
Marko STANII

UNITENJE USTAKE POSADE U SELU KRUPI

i^Ia jugozapadnom poloaju planine Velebita, pred uem reice Krupe u Zrmanju prostire se ravnica zvana Polje. Na
istonom dijelu Kolja, na desnoj obali Krupe die se istoimeni
manastir, sazidan 1371. godine. Manastir je imao svoje velike
posjede i bogatstvo, koje su koristili kalueri.
Rijeka Zrmanja bila je demarkaciona linija izmeu italijanske okupacione zone i NDH. Teritorij jugozapadno od rijeke Zrmanje pripao je Italiji, ije su okupacione jedinice
smjestile jedan svoj mitraljeski bataljon u selo Donji egar
(dio sela zvan Katel). Bataljon, naoruan minobacaima i velikim brojem tekih mitraljeza, bio je smjeten u novo sagraene
drveno-betonske barake. Osim njega u Zegaru se nalazila jedna
baterija lakih topova. U andarmerijskoj stanici bilo je 10 do IZ
karabinijera, a njima su se prikljuila! dva biva andarma sa
ove stanice. Sam egar bio je utvren kameno-betonskim bunkerima i opasan bodljikavom icom i drugim preprekama.
Na mostu preko Zrmanje postojale su italijanske i ustake strae, koje su kontrolirale i onemoguavale ljudima prelaz
iz jedne drave u drugu.
Sela Gornji egar i Krupa, kao i ostali teritorij sjeverozapadno od rijeke Zrmanje potpao je pod NDH. U selu Krupi
smjetena je posada od 60 ustaa i domobrana, pod komandom
Petra Tojia Opanara. Posada se smjestila u bivu anarme-'
rijsku kasarnu, ah kako se u njoj nije najsigurnije osjeala, tose nakon nekohko dana preselila u manastir Krupu, raunajui
da e u manastirskim zidinama najbolje biti zatiena od napada. Ustae su dovele i biveg komandira andarmerijske stanice iz sela Krupe, podnarednika Marka uka, koji je dobro
poznavao ovaj kraj.i,ljude u njemu, kako bi im pomogao u
pripremama za pokolj.
787

Prvih dana po dolasku ti podvelebitska sela, ustae su

selu-Golubiu, zaseoku Popina, ubile mladia Miu Dragi evia
Saznavi za ovaj i druge njihove zloine koje su poinile po Lici
narod je iz Krupe i Golubia odmah poeo masovno bjeati i
skrivati se u velebitske ume. U selu je ostalo samo staro i nejako. Ustae su pokuavale pomirljivom politikom da nagovore
narod da se vrati svojim kuama, da preda oruje, obeavajui
miran ivot. Meutim, ljudi nisu nasjedali obeanjima, ve su
sve vie izbjegavali u Velebit.
Kada su vidjele da se narod na njihov poziv ne vraa kuama, ustae su uurbale sa pripremama za pokolj onog stanovnitva koje nije moglo da bjei u ume. Pored navedenog, ustae su u Krupi i Golubiu imale zadatak da sprijee bjobstvo
naroda iz Like, koji je masovno pokuavao da se skloni od
ustakog pokolja na podruje Bukovice i dalje u unutranjost
Dalmacije, koju je okupirala Italija.
Dok su ustae pripremale pokolj, ljudi koji su izbjegli
u Velebit spremali su se da se sa orujem suprotstave ustakom
nsilju. Uspostavljene su veze sa drugovima iz Like, koji su
radili na pripremanju ustanka u pograninim selima Like i Dalmacije. U tim pripremama protekao je skoro cijeli jul. U drugoj
polovini mjeseca pojaan je priliv izbjeglica iz Like u Bukovicu,
jer je otkrivena ustaka tajna odvoenja ljudi na rad u Njemaku. Naena su mnoga mjesta, gdje su ustae ubijale ljude i
bacale ih u jame, umjesto da ih otpreme u Njemaku, kako im
je obeano. Ve se pronosio glas o narodnom ustanku u nekim
krajevima nae zemlje, a govorilo se i o Proglasu CK KPJ, koji
je pozivao narode nae zemlje na opi ustanak protiv faistikih
okupatora i njihovih slugu.
Kod izbjeglica iz Krupe i Golubia u Velebit je dolazio
Bio Kesi (od Graaca) i uitelj Ilija Cvetianin, kao i jo neki
koji s donijeli strane vijesti o ustakim zloinima u unutranjosti Like. Tada se u Velebitu nalazilo preko 100 izbi eglih
ljudi, od kojih je vie od polovine bilo naoruano.
27. jula otpoela je borba likih ustanika sa ustaama na
Paleiu, na sjevernim obroncima Velebita, iznad Litice Koia.
Tu je prekinuta eljeznika pruga i zaustavljen ustaki oklopni voz, koji je iz Graaca hitao prema Otriu i Zrmanji, sa
zadatkom da ugui ve zapoeti oruani ustanak. Pored toga,
prekinute su sve veze izmeu Obrovca i Graaca i poruena
cesta na nekoliko mjesta/Poetak ustanka u Lici prenio se i na
pogranina sela Bukovice. To je bio signal i za izbjeglice u Velebitu.
1. avgusta oko 12 asova u izbjeglikom logoru iznad Mnndievih Stanova, u kome se nalazilo oko stotinu naoruanih
ljudi, nastalo je vjeanje kako napasti ustae u Krupi. Nakon
788

dueg dogovaranja odlueno je da se u toku dana poalje patrola od 3 ovjeka, koja e preko obana koji su uvali, mana-,
stirsku stoku; prikupiti tane podatke jaini i naoruanju
ustake posade u manastiru, kao i to kako se nou osiguravaju,,
gdje postavljaju strae i zasjede, kuda alju patrole, i druga
obezbjeenja. Po dobijanju ovih podataka trebalo je. stvoriti
konkretan plan za napad.
Odreena patrola vratila se predvee sa podacima koja je
preko manastirskih obana prikupila i iz kojih se doznalo:
da se u zgradama manastira Krupe nalazi ustako-domobranska posada od oko 60 vojnika; od kojih je 810. stalno
u slubi na graninom mostu preko rijeke Zrmanje kod egara;
da je posada naoruana pukama i sa 3 do ^pukomitraljeza, velikom koliinom municije, kao i runim bombama;
' da se nou posada obezbjeuje deurnim u zgradi i
jednim straarskim mjestom pred vratima zgrade u kojoj spava.
Zasjede se u toku noi ne postavljaju. Povremeno se alju patrole cestom prema graninoj strai u egaru;
da ustae i domobrani obino ustaju u 4 sata i 30 minuta, te izlaze na rijeicu Krupu na umivanje i izvoenje fiskulture.
Na osnovu ovih dosta tanih podataka poelo s dogovarati
0 planu za napad. Jedni su predlagali da se napad izvede iznenadnim upadom u manastirske zgrade u toku noi. Drugi su
predlagali da se izvri frontalni napad na zgradu i ustae primoraju na predaju. TJ diskusiji je zakljueno da frontalni napad
na manastirske zgrade, sa kamenim zidinama debljine do-jednog
metra, ne dolazi u obzir, jer bi se pretrpjeli, osjetni gubici.
Trebalo bi se posluiti nekom varkom, ratnim lukavstvom, pa
bez rtava postii cilj.
, . . . Oko 20 asova 1. avgusta ustanici su konano, usvojili
shjedei plan za napad na posadu u manastiru Krupa: .
da se 80 naoruanih ustanika podijeli na tri grupe:
dvije jae, sa po jednim pukomitraljezom, za napad, a trea
slabija za obezbjeenje, koje e pod zatitom noi posjesti .odreene poloaje;
. prva grupa od oko 35 boraca sa jednim pukomitraljezom pod komandom Miljenka von je (starog solunskog dobrovoljca), da se u toku noi prebaci iz Mandievih Stanova u Kaluerski gaj, iznad manastira, sa zadatkom da ostane u tajnosti
1 saeka dok ustae i domobrani ustanu i izau na reicu, pa
kada se ponu umivati i raditi fiskulturu, dati znak drugoj
grupi za napad i tada zajedniki iznenadno otvoriti vatru na
njih sa' svih strana.
druga grupa, takoe od oko 35 boraca, sa jednim pukomitraljezom, pod komandom Nikole Guvice (simpatizera
789

X P J i starog solunskog dobrovoljca) da se u toku noi spusti

preko zaselka Jovanevia, izbije jugozapadno od manastira na
poloaj Pirevite i spusti se kod mosta na rijeci Krupi neposredno pred manastir, te ostane u zasjedi dok ustae i domobrani
ne iziu na umivanje i fiskulturu, pa poto prva grupa da znak
za napad, da otvori vatru na ustae zajedno sa prvom grupom;
da' se na putu prema egaru, u rejonu Mijievog Stana
ispod kapele postavi zasjeda od 4 do 5 naoruanih ljudi, sa
zadatkom da obezbijedi napad ustanika od eventualne intervencije Talijana sa ovog pravca.
Poslije ovako razraenog plana ustanici su u kolonama
poli na izvrenje predvienog zadatka.
Nou 1/2. avgusta odreene grupe spustile su se do predvienih taaka. Sve se odvijalo po predvienom planu. Grupe
su se u toku noi-neprimjetno pribliile manastiru i neposredno
uz njega zauzele poloaje. Meutim, neko je izvijestio posadu da
e u toku noi uslijediti napad, pa je jedna grupa od oko 25
ustaa i domobrana, sa jednim pukomitraljezom, u samu zoru
pobjegla prema egaru, a drugi dio od oko' 35 vojnika ostao
u manastiru i rijeio da se brani iz manastira. Negdje oko 6
asova 2. avgusta ustanici su se pribliili manastiru i sa sjeveroistone strane, sa groblja, otvorili puanu i mitraljesku vatru,
na koju su ustae i domobrani estoko odgovorili, ne dozvoljavajui ustanicima da se priblie. Nastala je obostrana estoka
pucnjava. Dugi mitraljeski rafali i eksplozije runih bombi odjekivah su dolinom rijeke Krupe. Ustanici su pozivali ustae
na predaju, one su odgovaral vatrom iz zgrade. Pukaranje
je trajalo satima. Ustanici su uzaludno napadali na zgradu i
troili municiju, jer je bilo nemogue puanom vatrom i runim
bombama probiti debele manastirske zidine i savladati ustao
u njima. Svi manevri i pokuaji ustanika da prodru u ustaku
zgradu ostali su uzaludni.
Negdje oko 11 asova prikupilo se oko manastirskih zgrada
preko 150 ustanika. Uzalud su ustae, ponovo pozivane na predaju. Komandir prve grupe, Miljenko vonja, stvorio je novi
plan po kome je trebalo prii manastiru, popeti se na krov otkriti ga i kroz otvor ubaciti bombe. Pero Ljubii, Miljenko
3 vonj a i jo neki uspjeli su da se popnu na krov zgrades otvorili
ga i poeli ubacivati bombe i snopove upaljenog ita, no ustae
su se i dalje branile. Meutim; situacija je za njih postajala
sve tea i oko 16 asova traile su pregovore to su ustanici
prihvatili. Ustae su pristale na predaju pod uslovima: da im se
garantuje bezbednost ivota i da ih ustanici sprovedu prema
Graacu, kako ih narod ne bi napao.
790

Meutim, ustanici su postavili slijedee uslove predaje:

da ustae prestanu sa otvaranjem vatre, da iz zgrade iziu bez
oruja i da sa sebe svuku sve, sem donjeg vea.
Ustae su se ispoetka nekale, a naroito zbog posljednjeg uslova. No, poslije nekoliko upozorenja da e, ukoliko se
u roku od pola sata ne predaju, izgorjeti u zgradi, pristale su
na predaju. Poslije toga, kao po komandi, prekinuta je paljba
i nastao je tajac. Cuo se silazak ustaa niz stepenice zgrade, iako
su bili bosi. Oko 16 asova pred manastir je izalo oko 30 ustaa
i domobrana, dok je nekolicina, koji su bili na nonoj strai i
patrolama, uspjela da pobjegne.
Meutim, jedan ustaa koji je u odjei i sa orujem ostao
u zgradi, pojavio se na izlaznim vratima. Zatraeno je'da preda
oruje, pa poto je odbio, jedan ustanik ga je ubio. Kada su to
vidjele ustae, jedan od njih je skoio preko zida u batu gdje
je bio sakriven jedan pukomitraljez iz kojeg je pokuao da otvori vatru na ustanike. Meutim, jedan od brih i spretnijih
ustanika ubio ga je prije no to je ustaa uspio da otvori vatru.
U tom momentu ostale ustae i domobrani, ugledavi masu ustanika oko. sebe, uplaili su se da e ipak odgovarati za svoje zloine, pa su pokuale da se bijegom na sve strane spasu. Nastala
je guva i pucnjava odasvuda. Pukomitraljezi, koje su ustanici
postavili na podesne poloaje, otvorili su vatru na bjegunce i
prvim rafalima oborih 7 do- 8 ustaa i domobrana. Druga grupa,
koja je poela bjeati prema Zegaru, takoer je bila likvidirana
od ustanika, samo su dvojica pobjegla. Jedna grupa od 6 do 7
domobrana nije bjeala, ve je ostala meu ustanicima. Ah,
masa raspaljena i revoltirana ustakim zloinima, a podstrekauta izvjesnim ovinistikim elementima, napala je i ovu grupu
domobrana i likvidirala ih."
,
U ovoj borbi ustanici su imali dva mrtva i dva ranjena,
dok je pobijeno 33 ustaa i domobrana. Zaphjenjena su 2 pukomitraljeza i 31 puka, velika kohina municije, vojnike opreme i dosta materijala.
Po zavrenoj likvidaciji posade ustanici su sakupili poginule i sahranili ih. Oekujui da e Tahjani iz egara i ustae
iz Graaca krenuti u pomo posadi u manastiru, ustanici su
napustili dohnu Krupe i povukli se u velebitske ume. Tahjani
nisu reagirah.
Ovu borbu registrirah su i Tahjani. U jednom izvjetaju
ete karabinijera iz Zadra N. 1/55 do 2. avgusta 1941. stoji:
Juer poslije ppne 1. ov. mj. u selu Krupa (Obrovac), oko etiri
kilometra od nae granine linije, sukobili su se Srbi i Hrvati. (Nije
voena nikakva borba izmeu Srba i Hrvata, ve su to bili ljudi, ustaniki narod, koji se digao da brani- svoje ivote od ustakih pokolja
O. E.)
791

Ubijen je 21 ustaa i jedan Srbin, a ranjena 4 Srba, od kojih jeilnr,

teko; bio je preneen u Obrovac.
Na nau granicu dolaze Srbi, koji trae pomo i zatitu molei
aneksiju Krupe Italiji.
Prole noi 7 vojnika i 2 andarma redovnih hrvatskih trupn p.-0_
bilo se je na na teritorij, odlomak Zegar (Obrovac), da bi izbjegli
Srbima.
_
"
Komandant mitraljeskog bataljona dao ih je razoruati i zatvoriti
1
u tamonju tamnicu.

Poto su se ustanici povukli u velebitske ume, svoj

front su okrenuli prema Graacu i skoro cijeli avgust vodili
borbu sa ustaama. Jednoga dana u istom mjesecu jedna grupa
od 70 dobro naoruanih ustaa i domobrana voena od nadlugara Paviia iz Graaca, koji je dobro poznavao ovaj teren,
zaobila je lijevo krilo ustanika i preko sela Vraa neprimjetno
se zabacila ustanicima iza lea. U zaseoku Jabukovac nalazila
se ustanika pozadinska baza, iz koje su se ustanici snabdijevali hranom i drugim potrebama. Jedna drugarica iz baze pVimjetila je pribliavanje neprijatelja, pa je blagovremeno javila
ustanicima na poloaju da im je neprijatelj zaao iza leda i
ugrozio bazu. Dio ustanika napustio je poloaj, brzo izbio na
Crni vrh, te snanom mitraljeskom i puanom vatrom nanijeo
neprijatelju gubitke od 22 mrtva i ranjena, ubijen je i joan
oficir. Pretrpjevi osjetne gubitke ustae su pobjegle u Graac,
a pri bjeanju uhvatile su i odvele omladinca Luku Dragievia i ubile ga.

Ustae i domobrani iz Graaca pokuali su nekoliko puta

da frontalnim napadom potisnu ustanike sa njihovih poloaja,
ali u tome nisu uspjeh. Traili su pomo od Talijana. Oni "su
ih pomogli artiljerijom, koja je nemilosrdno obasipala ustanike poloaje. Poslije izvjesnog vremena artiljerijska vatra
primorala je ustanike da se sa svojih poloaja povuku u solo.
Ustae se nisu usuivale da upadaju u ustanika sela Krupu
i Golubi.
U ovakvoj situaciji, narod je uplaen ustakim zvjerstvima i pokoljima, poeo masovno da prelazi (naroito ene
sa djecom i starci) iz Golubia i Krupe na talijansku okupiranu
teritoriju: u Biliane, Donji Zegar, Zelengrad, Medveu i dr.,
dok su odrasli mukarci naoruani i nenaoruani ostajali i dalje
u selu da ga brane od eventualnih ustakih i talijanskih napada.
Pod utjecajem talijanske propagande i poto su ustaki
napadi prestali nastupio je period previranja kod ustanika,
koji nisu imah dobro rukovodstvo. Veina ih je zahtijevala da
1 Zbornik Vojnog istorijskog instituta, tom V, knjiga 1, dokument br. 112.

792

Nikola Guvica, kao najutjecajniji ovjek, bude komandant.

Meutim, on se nije osjeao spremnim da prihvati ovaj vrlovaan i odgovoran zadatak. Pored toga, jedna grupa pljakaa
i anarhista iz ustanikih redova protivila se ovom predlogu, jer
su znah da e im on onemoguiti samovolju i pljaku. I tako,,
naoruana masa ostala je due bez rukovodstva. Ostala je i
bez partijskog i drugog konstruktivnog utjecaja.
1 Ovo previranje i bezvlae meu ustanicima u selu Krupi
i Golubiu, koje je trajalo do duboko u jesen 1941. iskoristili
su velikosrpski elementi: Savatija Maibrada2, kaluer, te
braa Miljui i Desnice3 trgovci iz Obrovca. Oni uspijevaju
preko talijanskih okupatora da se Obrad Bjanko,4 bivi andarmerijski narednik (inae rodom iz Golubia), prebaci iz Zadra
u Krupu i naturi ustanicima za komandanta. I zaista, Bjanko>
podran od grupe ovinistikih elemenata i pljakaa u kasnu,
jesen 1941.. godine namee se ustanicima za komandanta. On.
po direktivi Savatija Maibrade i drugih velikosrba priprema
ljude za prelazak u etniku organizaciju, a sam se proglaava,
za komandanta krupskog etnikog bataljona.
Evo ta o tome, pored ostalog, pie Bjanko u jednom iz~
vetaju komandantu talijanske vojske u Graacu:
Na dan 30. novembra 1941. godine, na seoskom zboru kod manastira Krupe osnovan je etniki bataljon, koji se sastojao od ljudstva, iz:
sela Krupe, Golubia i odlomka nadvode 2egara. Za komandanta novoosnovanog etnikog bataljona postavljen je Bjanko N. Obrad iz Krupe(Krvodoli).
Kad je ovaj etniki bataljon osnovan bilo je nareeno svim lanovima boljeg imovnog stanja da se naoruaju sa vojnikim orujem..
2 Prije ustanka bio je kaluer i upravnik manastira u Krupi. Kad
su dole ustae on je pobjegao i sklonio se u manastir Krka kod Kistanja. Tamo je ostao dok ustanici nisu oslobodili Krupu i Golubi, kada.
se vratio u Krupu. Odmah je, zadojen velikosrpskom i ovinistikom-,
ideologijom, poeo da meu ustanicima iri mrnju protiv Hrvata, tematerijalno i duhovno priprema ustanike za prelazak u etnike. Kasnije
je i sam postao komandant neke etnike jedinice na podruju Obrovca
i Graaca. Poetkom 1943. godine, kao etniki komandant uhvaen jeod partizana i osuen.
3 Vaso i Uro Milju, Duan i Pero Desnica, trgovci i verceri iz.
Obrovca, velikosrpski ovinisti, od prvih dana okupacije aktivni talijanski suradnici. Bili su materijalni i duhovni organizatori etnika na,
obrovaltom podruju. Svi se nalaze u emigraciji, sem Uroa Miljua,
koji je strijeljan.
* Odmah po okupaciji Dalmacije otiao je u Zadar i bio talijanski,
pijun. Pred konac novembra 1941,. na traenje velikosrpskih ovinista,
iz Obrovca i kaluera Savatija Maibrada iz Krupe, Talijani ga alju,
u selo Krupu i Golubi, sa zadatkom da organizuje etnike i da postanenjihov komandir. Uz podrku navedenih elemenata on to i uspijeva. Postao je opasan protivnik narodnooslobodilakog pokreta. Negdje 1946.
godine, pritisnut od organa UDB-e i Narodne milicije, u velebitskim,
piljama gde se sakrivao, izvrio je samoubistvo

793

n to veim brojem municije. Naoruanje je izvreno, ali uslijed slaboe

dmovnog stanja seljaka, nije se-mogao postii povoljan rezultat.
Ovaj etniki bataljon osnovan je u cilju samoodbrane siromanog
.stanovnitva oznaenih sela od ustaa i komunista partizana.
Pojedine partizanske voe pozivale su na pregovore komandanta i
komandira iz bataljona jo ranije.... Na pregovore nismo pristali iz razloga to smo saznali da partizani imaju namjeru da vre napade na'nojedine italijanske osamljene odrede.5

Meutim, nikakav seoski zbor nije odran, nego je slva j a Maibraa, sa pomenutim velikosrbima iz Obrovca koji su
jo odranije imali velikog utjecaja na ljude iz ovih sela, kori.stei odsutnost lanova K P J u ustanikim redovima, pripomio
da se uz viku grupe grlatih pljakaa Bjanko izabere za komandanta.
Manja grupa ustanika na elu sa Nikolom Guvicom,
-pirom VuMceviem, Stevom Ljubiiem (simpatizerima Partije) i jo nekolicinom naprednijih boraca, bila je suvie slaba
da se suprotstavi' Maibradi i drugim ovinistikim elementima
i da izmijeni situaciju. Poslije izvjesnog vremena, kad je i
njima postalo nepodnoljivo, jer su od Bjanka, Veselinovia i
drugih etnika bili maltretirani, napustili su etnike rodove
i prikljuili se ustanikim grupama u Erveniku i Donjem egaru, s kojim su produili dalji rad na proirivanju narodnoosloboilakog pokreta u ovom dijelu sjeverne Dalmacije, a
meki ustanici prikljuili su se jedinicama Treeg likog partizanskog odreda u kojima su ostali do zavretka rata.
Tako su etnici, iskoristivi nedovoljan partijski uljecaj
na ustanike u Krupi i Golubiu i odsutnost politikog djclo-vanja, pridobili za sebe izvjestan broj dobrih boraca, koji su u
ustanikim danima odigrah vrlo vanu ulogu u razbijanju
ustake vlasti u ovom dijelu Dalmacije. Pored toga, oni. su osloboenu Krupu i Golubi, kao prirodno uporite u Velebitu,
zadrali due u svojim rukama. Time su Partija i NOP izgubili vrlo podesnu bazu, koja je mogla biti od neprocenjive koristi za narodnooslobodilaku borbu u sjevernoj Dalmaciji, to
je imalo vrlo tetnih posledica, koje su ispravljene tek u kasnijem razvoju NOB-a u ovom dijelu Dalmacije.
Obrne! EG1

Dokument u Sekretarijatu unutranjih poslova kotara Z;id:!i\

OI KOJE NE UMIRU

Iako ve etvrti dan leim u eliji zagrebake policije, jo

se ne mogu podii sa tvrdog betona, koji lagano uteruj e zimu
u promrzlo telo. Tabani mi gore, meso i kosti me bole. Znam
za sebe, ali ne znam kako izgledam i na ta liim.' Ono to vidim na sebi, sve je plavo, nabreklo i ran javo.
To je posledica jedne od stotine noi, jedne od hiljade
jednakih istraga u ustakom zatvoru, kada se svaki sat ekipe
smenjuju u batinanju, kada pale'tabane i upaju nokte.
Jutro je i septembar 1941. godine. Svi ustaju, a oni koji
ne mogu ostaju nepomini na tvrdim daskama ili betonu. Leim tako, gledam i sluam desetine i stotine sudbina koje prolaze kroz pretrpane ehje. Nemoan sam i bez snage da ustanem. Iz hodnika iz koga se ve izgubio apat noas pohapenih
i bat njihovih koraka, dopro je nov zvuk. On je toliko poznat
i snaan da se lako probija kroz vrata i podie ljude, a njegovi
zvonki i potmuli tonovi podilaze do- sri i diu na noge.
Ramljui bolno puzao sam prema vratima, da bih kroz
pijunku video okovanog. Prolazio je sporo-, vukui debele
lance; promicao je hodnikom, da bi proao i pored nae elije.
Na jednoj nozi oko glenja imao je veliki zavoj, natopljen
sveom krvlju. Naglo se trgoh. Bolovi mojih rana za trenutak
su iezli: protrljam oi ne verujem sam sebi. Moda mi se
privida ovako isprebijanom? "Pogledam jo jednom, a u meni
neto uskipi; vrisnuo bih, lomio," juriao, s v e . . . sve, samo to
ne bih hteo da vidim . . . Jer, to je on! Nemoguno! Ali danas,
danas je sve mogue. Njegovo elo, hce, uvek vedre i stroge
oi. On je. Dan je, vidi se dobro.
Povukao sam se na leaj i nestao u razmiljanjima punim
bola i strave, nemono traei reenja i odgovore.
795

Kako se to moglo dogoditi? Zato je on pao? Da imam sto

ivota, sve bih dao za njega! On je bio moj uitelj, gotovo otac.
Zveket Nikolinih1 okova gubi se u dubini uskog Uimnikog hodnika, kada je kljuar otvorio vrata nae elije da
bismo je poistili i umili se. Vukao sam se sa ostalim, ne mislei na umivanje, ve na Nikolu.
Iza ugla u hodniku, pred vratima kancelarije, gde su policijski- slubenici uzimali otiske prstiju gnipi noas pohapenih,
u drugom redu, stajao je Nikola u okovima. Poao sam prema
njemu, ali me njegove oi brzo zaustavie. Opomena na opreznost sinu mu u zenicama, a kad je video da sam ga razumeo.
gledao me je tako da mi se inile? kao da mi govori: Dri. se
hrabro! Ne priznaj nita! Oni ne smeju znati da se nas dvojica
poznajemo. Sa mnom je svreno. Jedan dug i topao pogled na
kraju bio je pozdrav meni i svima koji e moda ostati da se
bore... do pobede.
Jo dugo i uvek jednako snano iskrsavale su preda mnom
te oi i hiljadama puta sam osetio kako m obasipa poslednji
pogled heroja.
*

Jue, uoi tog tmurnog septembarskog susreta, Nikola je

jo jurio gradom s jednog posla na drugi, izvravajui zadatke
svoje Partije i naroda.
Imao je i vaan sastanak Gradskog komiteta. Poao je
obino, poslovno, u skladnom odelu i tamnim naoarima koje
su mu sluile kao brana da se poheijske oi ne zadri; na
njemu. Sumnjivi su oni drugi, bez mani, neispeglani i poderani, oni koji se otmenim odelom ne mogu predstaviti kao gospoda vredna ustakog potovanja.
Pohcija i njeni agenti trae ga ve vie od dva me.seca,
ali on im bei, preruava se i ivi ilegalno, menjajui pravce
kretanja, i mesta sastajanja.
U Zagrebu je ve petu godinu i ima mnogo poznanika,
to mu oteava ivot u ilegalnosti.
A kad je siao s tramvaja i krenuo prema Trenjcvki,
radnikoj etvrti- grada, prema mestu sastanka Gradskog komiteta, on vie nije bio sam. Nepiimetno, u stopu, pratila su ga
dva agenta. Prepoznali su ga i poh za njim, ali nisu imali hrabrosti da mu pristupe i da ga uhapse. ekali su priliku da pozovu pojaanje, pa da ga onda otrgnu s revolucionarnog puta
i strpaju u zatvor. Kad je Nikola uao u jednu kuu ukazala
1 Nikola aki roen u Brnjeui srez Glina vrtlarski tehniar. lan.
MK Zagreb, streljan 1941. u Zagrebu. Posle rata proglaen za narodnog
heroja.

796

im se mogunost da potrae pojaanje. Dok se oh peo na sprat,

jedan od agenata, pojurio je na telefon i zatraio pomo iz policijske centrale.
Poeo je sastanak desetak drugova. Prisustvovao je skoro
ceh Mesni komitet, neki drugovi iz CK Hrvatske i Rade Konar. Nekoliko minuta kasnije, vrata njihove sobe iznenadno su
otvorili agenti. Mada su imali oruje u rukama, uplaili su se
i ne stigavi da zatvore vrata, sjurili se niz stepenice! Oekivah
su da e nai jednog, a naili su na grupu.
Traili su Nikolu, a naleteli na mnogo krupniji zalogaj.
Na sastanku je brzo doneta odluka: odmah se ukloniti
odavde! Kua na Trenjevki zatutnjala je pod nogama desetine
drugova. U asu svi su bili na ulici. Svako je izmicao u drugom
pravcu, kako bi se razbile policijske snage i izbeglo padanje
drugova.
U tom meteu policajci su se zbunili i, sem dvojice koji
su otvorili vatru za Nikolom, gotovo se niko nije snaao. Nikolu su poznavali i pojurili za njim. Njima su se uskoro pridruili i ostali. Nastala je trka nejednakih snaga: desetak agenata gonilo je i pucalo na jednog oveka. Skoro svi ostali
drgovi uspeli su brzo da zametnu trag.
Nikola je jurio, preskakao tarabe i kanale i kada je ve
bio na putu da im zavara trag, metak iz policijskog pitolja ga
je pogodio i gleanj.
Stao je i pao.
Sada je u zatvoru, jedini u okovima meu hiljadu pohapenih, provodi svoje poslednje dane.
Sve se brzo svrilo.
Na prvoj istrazi na traenje da kae svoje ime i da druge
podatke, odgovorio je: Ima ih u vaim kartonima!
Na ostala pitanja dao je samo jedan odgovor: Na ovom
mestu ja nemam sa vama ta da razgovaram!
Poznavali su ga dobro. Jo stara jugoslovenska policija
imala je posla s njim. Godine 1940. kaznili su ga izgonom iz
Zagreba na tri godine, a ta kazna ostala je na snazi i u okupiranoj NDH. Nijednog dana nije odsustvovao iz grada. Naredbu
i kaznu zagrebake polici je nije potovao. Ostao je radei na
zadacima svoje Partije. A u ovoj Pavelievoj policiji ostali su
mnogi stari strunjaci koji Nikolu poznaju i koji su ocenili
da je dalja istraga beskorisna. Prestali su da ga sasluavaju,
nisu ga ak ni muili, ali da bi bih sasvim sigurni da im nee
pobei iz debehh zidina zatvora, ak i iza gvozdenih reetaka,
stavili su ga u okove.
Posle dva dana, na zahtev jednog od efova policije, pozvali su ga jo jednom na sasluanje. Zeleli su da saznaju za
njegov stan, za ljude i organizaciju. Na istragu su doli i speci797

j alisti. Verovali su da e ipak neto uspeti. Izvrili su solidne

pripreme,. smislili zamke, podvale i uene.
Okovi na Nikolinim ranjavim nogama ponovo su zveali
hodnikom do islednikove kancelarije, ah su se ubrzo zauli
povratku.
Istraga opet bez rezultata. Stavljali su pred Nikolu hrpu
propagandnog materijala i namemo nisu odmah poeli da postavljaju pitanja, kako bi pratili njegovo dranje kad ugleda
ta je pred njim.
Letimice i neprimetno Nikoline oi prele su po stolu
prepoznajui najnovije letke, biltene i broure, da bi HC brzo
zadrale na liku islednika kao da bi ga zapitale:
Zato je ovo potrebno? Zato ste me ponovo pozvali''
Poznajete li taj materijal? upita istraitelj pa je
odmah sam odgovorio: Znam da ga poznajete, jer smo ga
0
nali u vaem stanu.
Moj stan neete nikada pronai, a ostala pitanja mi ne
postavljajte! Uzalud gubite vreme. Od mene neete dobiti
odgovor!
I ovoj odabranoj ekipi policijskih strunjaka, Nikolini
odgovori i njegovo hladno i hrabro dranje koje govori o oveku koji se ne boji smrti, jer mu je ivot ukraavala sama
borba, bih su dovoljno ubedljivi. Bilo im je jasno da je svako
dalje nastojanje da se doe do ma kakvog priznanja., uzaludno.
Prekinuli su istragu s neizbenim pitanjem: odakle tim
ljudima takva snaga, takva vera i odanost stvari za koju se
bore?
I samo je jo jedan dan proao posle ove kratke i neuspele
istrage, a Nikola je nestao iz policijskog zatvora. Tog dana,
kasno uvee, hodnikom i stepenicama ustakog zatvora u Petrinjskoj ulici poslednji put se uo zveket okova na njegovim
nogama. Desetak minuta kasnije, zabrujal je maina blindiranog poheijskog automobila. Crna marica odvezla je Nikolu
daleko od grada u tamu u nepoznato. Negde, tamo iza Maksimira ili Rakovog potoka, u umu, ije je lie venulo u jesenjim bojama. Te noi uli su se potmuli pucnji puaka.
Kasno po ponoi, tiinu noi, punu strave u etvrtastom
policijskom dvoritu, naruio je reski zveket okova baenih iz
automobila.
Bolovi- -mojih rana prestali su i nestah, ali je ostala tuga,
jaa od svih bolova, potkrepljena i zalivena poslednjim pogledima iz snanih oiju palog heroja koje ue, bore se i ne
umiru.
Dragutin IJ4NARD

USTANIKO SELO BRUSNIK U 1941. GODINI

Selo Brusnik nalazi se na sjeverozapadnim padinama planine Psunj, udaljeno od Pakraca oko 5 km. Prije poetka,
drugog svjetskog rata imalo je svega 54 kue, ratrkane na n e koliko zaselaka sa oko 300 stanovnika.
Do poetka rata u selu nije bilo ni jednog lana KPJ,
ni SKOJ-a, mada su za to postojali uslovi. Uslijed toga rat jestanovnitvo zatekao neobavjeteno i nespremno da se u samom
poetku ustake najezde snae i odupre. Ispremlaeno je nekoliko nevinih, ljudi, a njih desetak odvedeno je u logor u K o privnicu; ni- jedan od njih nikada se nije vratio. Pojedinci su
poeli sami da se kriju ispred terora zloinaca i to je bilo svesto se preduzelo. Neizvjesnost je trajala sve do jula 1941. kadi
je u Brusnik doao Pavle Gregori Bri i u dogovoru sa Bogdanom Crnobrnjom Toijom organizovao partijsku organizaciju,,
koju su sainjavah: Mio, Ivo i uro Uzur, Cvijo Dakula,
Dragan Vujanovi, Bogdan Crnobrnja Tolja i Vaso Vujani..
Kasnije su primljena jo trojica: Stevo Uzur, Stojan Bosanac.'
i Stojan Lonarevi. Uskoro je partijska 'elija.pristupila osnivanju skojevske organizacije, u koju su primljeni: Slava i
Cvijo Vujani, Petar, Dragan, Milka, Stoja i Kaja Uzur,. Dragan Nikoli, Pero Kojadiliovi i Pero i Zdravko Kovaevi.
Osnivanjem partijske i skojevske organizacije situacija,
u seiu brzo se izmijenila. Poduzete su mjere predostronosti
i budnosti i povedena vrlo iva propagandna djelatnost. Pri.,
tome su se komunisti sluili ustanikom tampom iz Srbije i
drugih krajeva nae zemlje u kojima je otpoeo oruani ustanak. Svaki prispjeli Bilten, Proglas KPJ i letak javno su itani;
na svakom i najmanjem skupu ljudi, a naroito za vrijeme v r idbe ita, gdje se uvijek okupljalo vie riaroda. Sem toga,
i komunisti i skojevi su u grupama i pojedinanim razgovo
799

rima upoznavali ljude sa situacijom, objanjavali im to treba

da rade i pripremali ih za jo tee dane predstojeeg ustanka.
Tako je narod postepeno shvatio da je jedini nain da se ouva
ivot stupanje u borbu protiv okupatora i njegovih slugu.
Bojkotovaiije ustaa na svim sektorima pohtikog i ekonomskog ivota sve je vie zauzimalo maha. Ali, rad se nije odvijao bez tekoa. lanovi partijske i skojevske organizacije do
tada jednaki sa ostalim graanima u pogledu izobrazbe, imali
su dosta tekoa da se stave na elo KOB i da za sobom povodu
narod. Stoga se prilo sistematskom prouavanju partijskog
materijala, koji se redovno dobijao od Kotarskog komiteta
Pakrac.
' Sveobuhvatnim i organizovanim radom u kojem su se
isprephtah teoretsko uzdizanje sa rjeavanjem svakodnevnih
praktikih problema ubrzo smo se afirmisali kao politiki radnici. Uvidjevi to, nae kotarsko i okruno partijsko rukovod stvo povjeravalo nam je sve sloenije i odgovornije zadatke i
prualo ham pomo u njihovom izvravanju.
Naa partijska organizacija prihvatila je ustanike koji su
-doli iz Srbije da pomognu podizanje ustanka u Slavoniji. To
su bih: Duan Marijan Zuco, Jovan Zec Jole i Marko Kljaji.
Njih smo prebacili na Papuk da bi se sastali sa grupom rodoljuba koji su se odmetnuli u umu. To je bila prva partizanska
.grupa, u naem kraju. Po njihovom dolasku izvrena je oruana
akcija n opinu Raji razoruana je opinska straa i spaljena arhiva. Uskoro zatim izvrena je akcija i n opinu Buje,
gdje je takoer razoruana straa i spaljena arhiva, a zaplijenjeno je i 265 000 kuna.
U okviru raznih zadataka naa partijska organizacija sakupljala je oruje i municiju i osposobljavala oruje za upotrebu. Tako je u Brusniku, neposredno prije poetka oruanog
ustanka, instalirana pukarska radionica u kojoj je jedan skojevac iz Pakraca, po zanatu strojobravar i pukar, opravljao
neispravno oruje.
Koncem oktobra u Brusniku je formiran i narodnooslobodilaki odbor, kao organ narodne vlasti, da bi se, pored ostalog, bolje organizovalo snabdevanje sve veeg broja partizana
raznim ivotnim potrebama. Odbor od 5 lanova1 izabran je na
sastanku kome je prisustvovalo dvadesetak ljudi iz sela i Bogdan Crnobrnja Tolja.
Tih dana formirala se i druga partizanska grupa kod
Banove Jaruge, pod rukovodstvom Pere Cara, Rade Palovia
Jakoba Fi j ana i Tarasa, ijeg se pomenutog imena vie ne sjeam. Ta grupa je izvrila oruanu akciju na opini Gaj i spalila
1 Izabrani su: Vaso Vujanovi za predsjednika, a Stojan Lonarevi,
Staja Bosanac, Pavle Kovaevi i Petar Kosjer za lanove odbora.

800

arhivu. U ovoj grupi bilo je 20 drugova i jedna drugarica. Po

povratku iz akcije oni su se zadrali u Brusniku gdje su po
odluci partijske organizacije odrali miting kome su prisustvovali svi mjetani. Govorili su Pero Car i Rade Pavlovi. Narod
je bio oduevljen, a naroito omladina. Partizani su obilno
snabdjevani ivotnim namirnicama, a omladina ih je s pjesmom
ispratila prema selu Kusonjama. Nakon dva dana ova grupa
digla je u vazduh 4 vagona eksploziva u kamenolomu Sira.
Neposredan susret izmeu partizana i ostalih mjetana,
kao i pomenute akcije, podigli su ugled nae partijske organizacije i narodnooslobodilakog odbora, tato da vie nije bilo
naroitih tekoa za snabdevanje partizana. Zato je naronooslobodilaki odbor mogao uz pomo partijske organizacije da
preduzme niz organizacijskih, politikih i ekonomskih mjera.
U poetku je to bilo organizovanje snabdijevanja partizana,
politiko objanjavanje NOB-e i rjeavanje raznih pravnih
pitanja, proisteklih iz meusobnih odnosa mjetana2.
Uz pomo nae partijske organizacije i narodnooslobodilakog odbora u blizini Brusnika smjeten je tab 1. slavonskog bataljona. Pored ostalog NOO je organizovao danonone
seoske strae koje su budno kontrolisale sve prilaze selu, tako
da su i partizanski tab i mjetani uvijek na vrijeme obavjetavani o pribliavanju ustaa.
'
.
Odbor je u toku ovog perioda zabranio! svaki odlazak
mjetana u uporite i uveo izdavanje propusnica odreenim
ljudima koji bi naim kanalima i preko simpatizera u Pakracu
donosili raznu rolbu iroke potronje.
Partijska organizacija i NOO, aktivno izvravajui pomenute zadatke, nisu mogli ostati nezapaeni od ustakih vlasti.
Ustae su se sluile svim sredstvima da bi se domogle lanova
Partije ili odbornika. Tako su nekako uspjele da meu mjetanirna Brusnika angauju dvojicu pijuna koji su ih o svemu
obavjetavah. Zahvaljujui budnosti partijske organizacije ova
dva izdajnika otkrivena su na vrijeme.
Tako je ustaniko selo Brusnik moglo da doeka 1942.
godinu ponosno na svoje uspjehe i spremno za izvravanje jo
teih zadataka.
Vaso VUJANI,

2 Za nain raa odbora karakteristian je primjer parnice koju su

braa Stevan i Favle Kovaevii vodili kod kotarskog suda u Pakracu.
Odbor je u sporazumu sa Karlom Mrazoviem i Pavlom Gregoriem sastavio komisiju koja jq izala na lice mjesta i spor meu braom rijeila
tako da su oni ve sutradan otkazali dalje voenje parnice.

51 Ustanak 1941.

801

FATNICA U PRVOJ USTANIKOJ GODINI

U oi samog rata doao sam kui u selo Fatnicu iz Sarajeva,

gdje sam pohaao gimnaziju. Imao sam 19 godina. Bio sam
lan Saveza komunistike omladine Jugoslavije. Znao sam, to
nam je esto govoreno, da naa zemlja nee biti poteena od
faistike agresije. U to sam se jo vie uvjerio u martovskim
dogaajima, kada su demonstranti po gradovima odluno ustali
protiv saveza sa Nemakom.
Nevjerovatno brzi slom monarhistike vlasti i opte rasulo jugoslovenske.vojske iznenadilo je svakoga.
Ljudi su se u udu pitah: Sta bi? Kako brzo propade
drava? Iz tog kratkotrajnog rata vraali su se pred rat mobilisani seljaci. Prolazili su i mnogi koji nisu bili iz ovih krajeva.
Neki u uniformama sa pukama, a neki' ve preobueni u civilnu odjeu i bez oruja. Pristizali su i oni koji su prije rata iz
naih seia otili u razne krajeve zemlje, tjerani siromatvom
i krtou prirode ovog kraja, da potrae neko zaposlenje. Ogromna veina ovih prolaznika i domaih ljudi bila je zabrinuta. Priah' su o kapitulaciji,- osuivali izdaju, govorili o onom
to su vidjeli i doivjeli u tih nekoliko dana rata.
Bilo je i takvih koji su destruktivno djelovah, irili paniku i defetizam i, pod uticajem dotadanjih Hitlerovih pobjeda,
isticali nepobjedivost njemake sile. Poneki, oito izdajniki,
petokolonaki elementi isticah su se od poetka kao pobornici
ropskog pokoravanja tuinu.
Mnogi je tada priao i prepriavo ono to je vidio ili
uo od drugoga, dodajui poneto svog, kako je konie konveniralo, tako da se u tom vrtlogu pria bilo teko snalaziti.
U Fatnici je, jo prije rata, postojala partijska elija.
Osnovao ju je Miro Popara, jedan od poznatijih predratnih
hercegovakih revolucionara i organizatora KPJ u Hercegovini.
802

Iz Fatnice, Kalca, Potklanca i Orahovica poznavao sam od lanova KP: Halida omia, Tripa arenca, Vlada Radovanovia,
Dura Cabrila, Vlada Duia i Milana Cabrila, lana SKOJ-a.
Pored ovih. veoma bliskih KP neM su od njih ve bih kandidati KP bili su: edo Popara, Radovan Nasti i Rilo i Sajto
Bajramoivi. Bilo r je i drugih politiki naprednih ljudi ne samo
u navedenim, nego i u drugim selima tadanje divinske optine.
Sem dvojice trojice mlaih, svi ostali od ovih drugova
bili su u vojsci. Zato je povratak svakog od njih unosio neto
vie jasnoe u situaciju. Tada je i inae nastao krai period
neizvjesnosti. Na svakom koraku mogla su se uti pitanja: ta
e sada biti? ta oekivati od okupatora? Kakva e biti nova
vlast i kako se prema njoj odnositi?
Dolaskom navedenih drugova iz vojske, mi smo se po
grupama sastajali u svojim sehma i dogovarah ta treba da
radimo. Valja rei da i nama samima mnogo tota nije bilo
jasno. No, negdje odmah poetkom okupacije dobih_ smo prva
uputstva za rad d Radovana Papia (preko Halida omia) da
se utie na narod da ne nasjeda okupatorskim laima, da se
pribavlja i sklanja oruje i uvaju ljudi i da e se uskoro dobiti
dalje direktive za rad.
U maju je u Fatnicu stigao i Miro Popara. Njegov dolazak znaio je za nas mnogo i ne samo za nas, ve i za cijelu
istonu Hercegovinu. Miro je donio- vijesti da e i ovi krajevi
pripasti/ Pavehevoj ustakoj dravi. Na prvim primjerima
ugnjetakog odnosa okupatora uopte i posebno; ustaa prema
srpskom- stanovnitvu, koji su mu ve bili poznati iz zapadne
Hercegovine, a u duhu ustake parole Srbe na vrbe, Miro
nam je govorio o situaciji i komadanju Jugoslavije. Od njega
smo saznali mnogo toga to do tada nijesmo znali o ustaama
i njihovom programu za istrebljenje Srba, o tome da e oni
pokuati- da u svakom hrvatskom i muslimanskom selu nau
izvrioce te politike i da uvuku u zlodjela to vei broj ljudi
iz muslimanskih i hrvatskih redova.
Sa arom revolucionara; Miro je upoznvao i nas i druge
o stavovima nae Partije u vezi sa nastalom situacijom i pripremama koje ona vri u zemlji za ustanak. Od njegovog dolaska mi smo se bolje i lake snalazili. Perspektiva ustanka
bila nam je jasnija i u vezi s tim zadaci za pripremu odreeniji i konkretniji. Uspenije i ivlje smo djelovali u narodu,
objanjavah situaciju i uticali na ljude da nabavljaju oruje
kako bi, to spremnije doekah ustanike dane. Mnogi ljudi, u
srpskim selima, .jo tada su i sami uviali, da ne govorim o
tome da su i po tradiciji znali cijeniti oruje, da e puke uskoro biti potrebne.
51*

803

U drugoj polovini maja se po selu i uokolo medu nar

dom uveliko prialo da Talijani predaju vlast ustaama u Tier"
cegovini, da se formiraju ustaki tabori po optinama, i cla
se i na Divinu formirati takav tabor. O ciljevima 'ustatv^
narod jo nije mnogo znao.
"L a
Jo ranije, uz pomo Talijana, formirane su u bivim
andarmerijskim stanicama orunike postaje. Od ranijih andarma u slubi su i dalje ostajali Hrvati i muslimani. Ali poV
ovih nije bilo dovoljno, uurbano je vrena popuna, koja ie
dolazila odnekud sa strane. Postaje su imale po 1020 orunika. Na Divinu ih je bilo oko 15. Te orunike poslaje bile
su prvi predstavnici Pavelieve vlasti kod nas. One su obezbjeivale, pod okriljem okupatora, dalju organizaciju i uspostavljanje ustake vlasti. Poznato je da je okupator od poetka
smiljeno radio i primjenom gesla zavadi pa vladaj-; sijao
razdor izmeu muslimana i Srba i utirao put ustakoj vlasti.
U tom periodu preuzimanja i formiranja ustake vlasti,
po Hercegovini su se razletjeli ustaki emigranti i razni pobornici ustatva da, prije svega prolivanjem krvi nedunog
srpskog stanovnitva, nastavljajui okupatorsku politiku trovanja odnosa meu muslimanskim i srpskim ivljem, osnuju
logore, tabore, uspostave vlast i obezbijede oslonac za svoju
zloglasnu politiku. Taj oslonac u ovim krajevima Hercegovine,
slino kao i u mnogim krajevima Bosne, svugdje tamo gdje ive
pomijeano Srbi. i muslimani, trebalo je da budu muslimani.
Zato su muslimani prekono postali cvijet Pavelieve drave. Muslimanske mase, koje su pod ranijim reimima sluile
za potkusurivanje interesa srpske ili hrvatske buroazi je, zavisno od toga kome su ih prodavali bivi muslimanski politiari, bile su dosta zaostale, naroito''na .selu. Te mase grupisane na vjerskoj osnovi, najveim dijelom vrlo siromanog
stanja, nijesu ni slutile kakvu im je ulogu u ovim krajevima
namijenio ustaki pokret. Tek po otpoinjanju trijeb ljenja i
unitavanja srpskog ivlja po Hercegovini, ove mase su uviale u ta ih guraju ustae, i u najmanju ruku postale pasivne
prema toj politici.
Pred nama se tih dana postavljao ozbiljan i krupan zadatak: kako ^prijeiti ustaama da stvore svoje uporite i
uvuku u zlodjela mjesno stanovnitvo? Kako obezbijcditi na
uticaj i preduhitriti ustae?
Odgovor na ova pitanja dao je Miro Popara. On je uoio
svu opasnost po srpski ivalj, ako se na elu ustaa nade neko
ko e bez razmiljanja i pogovora sprovoditi nareenja pretpostavljenih ustakih foruma. Pozvao je Halida Comia i postavio mu partijski zadatak da se (aktivira kao- musliman,
da postane ustaa i -ustaki tabornik na Divinu. Na osnovu
804

te odluke, mi smo vjeto agitovali meu seljacima i isticali

Comica kao najpodesniju linost za tabornika. Uskoro se pokazalo da je i veina drugih ljudi bila za njegov izbor. Seljaci
nijesu znali da je Halid lan KP, ali su ga odranije poznavali
kao protivnika biveg reima. Poto je ranije bio hapen zbog
nekih sporova sa nekim susjedima, mnogi su raunah da je
kivan na sve i eljan vlasti. Izgled smionog i preduzimljivog
ovjeka i sve drugo uinilo je da ba on bude prihvaen od
muslimanskih masa i predloen za tabornika divinske optine.
Koncem maja Hahd je poeo da obavlja dunost ustakog tabornika. To je u kasnijim zbivanjima, kada su ustae unaokolo poele da orgijaju, imalo veliki znaaj za nau optinu, pa
i za cio bileki srez.
Tako smo mi u samom poetku uspostavljanja ustatva
u ovim krajevima onemoguili ma kakva vea iznenaenja od
strane ustaa. Njihova glavna hnost i poluga u ostvarivanju
mranih planova (takvu ulogu, u manjim mjestima, imali su
ustaki tabornici) bio je na ovjek.
Da bi privukle to vie muslimana na svoje pozicije, ustake voe su pribjegavale svemu to .bi im u tom pravcu olakalo posao. Tako su, na primjer, u svim poetnim akcijama
pljake, ubijanja, paljenja itd., u ovom dijelu Hercegovine,
upotrebljavali, kao sastavni dio uniforme, fesove (kapa koju
nose religiozni muslimani). I orunici, bez obzira da li su bili
muslimani ili Hrvati, obavezno su nosili fesove. Ta taktika
korienja fesa, primjenjivana je i u Bosni. Evo ta o tome kae
u jednom proglasu upuenom muslimanima od strane Komande odreda Narodnooslobodilake vojske Bosanske krajine
:>... nema te snage i sile koja moe zavaditi nas radne ljude
muslimane, Hrvate i Srbe. Prezrite one koji pod fesom pljakaju i ubijaju i otimaju, strijeljaju i sijeku neduan narod*...
I time su ustae! nastojale da stvore i to vie prodube jaz izmeu Srba i muslimana, da ustaka zlodjela svale n lea

svih muslimana i da k o d srpskih masa izazovu m r n j u p r e m a

svemu to je muslimansko.
Pored toga nosioci ustatva, dajui primjer ostalim ljudima, upuivali su i pozivah na pljaku i otimanje stoke, imanja i drugih srpskih dobara, na ubijanja nezatienog srpskog
stanovnitva i druga zloinaka orgijanja. Meutim, za takvu
politiku muslimanske mase kod nas nijesu bile. Naprotiv, odnosi meu muslimanima i Srbima, unato svemu, bili su dobrosusjedski. Znale su to i ustake glaveine pa su u ove krajeve
uputile znatan broj kvalifikovanih ustaa zlikovaca, da ot-

* Bilten taba Narodnooslobodilakih i partizanskih odreda BiH

br. 2 od 20. septembra 1941. godine (Muzej NR BiH Sarajevo, br. 1522/b,
1341 god.).
805

ponu krvavo kolo. Bili su to mahom ustaki emigranti ko'i

su oko sebe okupljah olo iz mushmanskih redova i odmah
prelazili na zloinaka djela.
To je bila ona ista politika koju je provodio i okupator
Da bi je to bolje obezbijedili, ustaki protagonisti su znali d

koriste i pojedine ranije dogaaje. U svojim govorima isticali

su vrijeme od 1918. do 1924. godine, kada je u ovim krajevima
Hercegovine bila aktivna komitska banda Maja Vujovia, koja

je pljakala muslimansku sirotinju i ubijala pojedine ljude

Ustaki propagandisti i agitatori, meu kojima je naroito bio
aktivan profesor Ah ja uljak, vii ustaki funkcioner, vjeto
su koristili te i druge momente: zaostalost, vjerski primitivizam, raniju pohtiku bespravnost, tadanje favorizovanje i
ukljuivanje muslimana u vlast itd. Brao muslimani, kucnuo
je pravi as, dolo je i vae vrijeme.. ., odjekivalo jc po naim varoicama iz usta toga i drugih zloinaca tadanjeg
vremena.
Oslanjajui se na znatan broj potenih i razboritih muslimana u fatnikim selima, jedan od naih osnovnih zadataka
bio je da onemoguimo zlodjela ubijanja i pljaku srpskoj;
stanovnitva i dolazak ustaa sa strane. Toga smo se naroito
bojali, jer smo znali da i po naim selima ima poneki probisvijet i pokvarenjak, koji bi u pogodnoj situaciji, nadojen. ovinizmom i rukovoen pobudama za materijalnom koristi, inio zlodjela. U tome se dobro uspijevalo u itavom bilekom
srezu. U divinskoj optini mjesne ustae (tu stvarno nije bilo
pravih ustaa, bila je to mjesna milicija) su pod Halidovom komandom izvravale samo ono to je on nareivao. U nekohko
sluajeva bilo je razoruavanja onih koji ga nisu htjeli sluati.
Sakupljanje oruja i druge vojnike opreme po srpskim
selima bio je jedan od prvih zadataka te vlasti. Da bi se neto
u tom pravcu' uradilo i stvari zamaskirale Halid je sam pojedinim Srbima davao stare puke, pa onda slao patrole da ih
donesu. Raeno je dosta smiljeno, tako da se niko ne bi dosjetio i posumnjao u njega. Osim toga, oduzimane su lovake
puke od onih za koje je svak znao da ih imaju.
U Fatnici su dva ovjeka imali radio-aparate na baterije.
Da bi se mogli koristiti njima, a s obzirom da je postojala opasnost da se zaplijene i odnesu, dogovoreno je sa vlasnicima
Veljkom Poparom i Bogdanom Krnjeviem, na njihovu inicijativu da se ti aparati sklone u muslimanske porodice, .ledali od njih dat je meni, a jedan Juku Zihu. Ti radio-aparati
su nam kasnije, a naroito poetkom napada Njemake na
SSSR, dobro doh, jer smo sluah Raio-Moskvu i znali za situaciju. Miro Popara je od mene traio dok je bio u Fai ni ci
(u junu je Miro otiao na dui put) da ga kao i ostale drugove
806

iz Fatnice redovno obavjetavam i upoznajem sa vijestima. To

je bilo moje osnovno zaduenje u tom periodu.
Tih. dana injeno je sve da se sauva jedinstvo naroda
u ovom kraju. To pokazuje i primjer spaavanja Mitra Radovanovia, trgovca sa Divina, koga su neke ustae iz Stoca, koje
su dole jednog dana na Divin, odvele sa sobom u zatvor. Kad
ie za to saznalo, odmah su preduzete mjere za njegovo spaa-vanje. Prikupljeno je preko stotinu potpisa meu muslimanima, kojima su potpisnici garantovali za Mitra kao lojalnog
ovjeka i traili od stolakih ustakih vlasti da se on pusti iz
zatvora i vrati na Divin. Potom je s tim potpisima i molbom
otila u Stolac, jedna delegacija muslimana da izbavi .Mitra.
Saznao sam poslije rata da su istovremeno u pravcu spaavanja Mitra i putanja iz zatvora radili i neki njegovi hni prijatelji iz Stoca, koji su imah uticaja meu ustaama. Sta je u
tom spaavanju bilo odluujue ne znam, ali znam da se Mitar
ubrzo vratio na Divin.
Najtei period po srpski narod u itavoj Hercegovim otpoeo je poetkom juna da bi dostigao kulminaciju u vrijeme
napada Njemake na SSSR. To je period jama i klanja, pljake, silovanja, orgijanja i bezakonja svake vrste. Gotovo svakog
dana su pristizale vijesti o neuvenim zloinima ustaa. Te vijesti su stizale sa raznih strana. Po naim selima se proulo
za Koritsku jamu. Ta jama nalazi se u rejonu Kobilje glave
na automobilskom putu Gacko Bilea. U nju su ustae poetkom juna bacile preko 200 ljudi, Srba iz Korita i nekih susjednih sela, koje su pohvatale na prevaru kod kua. Poznate
su iz tog perioda i mnoge druge jame po itavoj Hercegovini
u koje su povampirene ustae pobacale hiljade ljudi, ena i
djece iz mnogih srpskih sela.
Jame su tada u Hercegovini postajale zajednike grobnice
stotine nedunih ljudi, ena i djece.
Da bi se spasili od pomahnitalih ustaa, tamo gdje je postojala opasnost, ljudi su bjeali u brda, u zbjegove. "Vodili su
djecu, ene i tjerali stoku. Naputali su domove, pa su mnoga
sela ostajala pusta i alosna. U zbjegovima je takoe bilo velikih tekoa, naroito u vruim ljetnim danima, kada je ponestajalo vode, pa se ono malo po atrnjama dijelilo uz strogo
voenje rauna o svakoj kapi. U tim najteim vremenima, kada
su svuda unaokolo bjesnile ustae, u bilekom srezu je onemoguen svaki pokuaj pokolja, pljake i razdora izmeu muslimanskog i srpskog stanovnitva.
Meutim tih pokuaja je bilo i u naem srezu. Jedna grupica ustaa iz Prijevora, blizu Bilee, pokupila je oko 50 ljudi
iz Meke Grude i zatvorila ih u' kolu. Meu zatvorenim je bio
i uitelj Rajko Miloevi koji je na neki nain uspio da preda
807

jedno pismo eni. Rada Miloevia Fimiji, s porukom da -Ta

to prije dostavi do Halida omia. Fimija je donjela pismo u
selo Kalac i predala ga Slavki Radulovi, a ova Halidu. Saznavi o emu se radi, Halid je odmali uputio ajta Bajram.ovia na Planu, poto Meka Gruda nije pripadala pod njegovu
upravu, da angauje neke svoje prijatelje, koji su bili od uti_
aja i u vlasti na Planoj, da se_ ljudi puste dok nije pala krv.
Tako je angaovan Arif Avdi Colo a preko njega i neki drugi
sve do tadanjeg predstojnika sreza, koji se nije slagao sa pokoljima, i ta akcija je uspjela. Ljudi su spaeni.
I u Bilei je na osnovu povjerljivih ustakih nareenja
trebalo praviti spiskove srpske inteligencije, trgovaca i drugih
uticajnih ljudi, koji bi bili zatvarani, a zatim ubijani kao
taoci. Tako je, poshje ubijanja 13 vienijih ljudi u Trebinju
1. juna, na jednom sastanku ustakih tabornika bilekog sreza,
ustaa Omer Kreini iznio spisak takoe 13 vienijih Srba iz
Bilee i okoline, koje je trebalo likvidirati, a to su zahtijevali
i neki ustaki emigranti koji su prolazili kroz Bileu, ali su
se tome suprotstavili Bileani: Zaim Mutovi, Salko Drljevi,
Halid omi sa Divina i drugi i sprijeili takve akcije.
Bilo je i takvih sluajeva kada je lako moglo doi do ozbiljnijeg zaotravanja odnosa izmeu muslimana i Srba u pojedinim selima, da se nijesu angaovali svi razboritiji ljudi na
koje se moglo uticati i koji su shvatili emu vodi meusobno
trvenje. U junu je kod sela Trnovice ubijen Alija, sin Beira
Avdia iz sela Krivae. Nalazio se kod ovaca kao1 oban. To je
prilino naelektrisalo situaciju, ali zalaganjem potenih ljudi,
nije dolo do osvetnikih akcija prema susjednim srpskim
selima.
*

Poetkom i u toku juna otpoele su prve ustanike borbe

u istonoj Hercegovini. Narod je uvidio da nema drugog izlaza
nego da se na zloine "ustaa odgovori oruanim otporom. Planule su prve ustanike puke u nevesinjskom srezu, kod sela
Drenja, kada su se naoruani seljaci oduprli pokuaju ustaa
da hvataju ljude, da ih odvode i da pljakaju selo. Bilo je to
jo 3. juna. Brzo se pronosio glas o ovoj akciji ustanika u okolna sela i srezove. Bio je to opti zov i signal da se narod die-:
na oruje, da se brane goli ivot i sela od ustakih zloina, paljevina i pljaki.
Ta prva uspjena akcija ustanika imala je snanog odraza na ostala sela i ne samo u nevesinjskom, ve i u susjednim srezovima. Neposredno iza ove, otpoele su borbe i u gatakom srezu. Ovdje su bile pospjeene i Koritskom jamom.
808

Na glas napada Njemake na SSSR, ustanike borbe su prerasle u masovniji junski ustanak u ovom dijelu HercegovineTome su doprinijeli i pokuaji Ustaa, koji su tokom juna pre
uzeli itav niz represalija i kaznenih ekspedicija, da kaznepobunjena sela i ugue ustanak.
Od 24. juna do poetka jula voene su ee borbe ustanika sa ustakim snagama oko Nevesinja, Gacka, na Trusini i
oko Dabra, izmeu Trebinja i Bilee itd. U tim borbama je-.
Nevesinje bilo opsjednuto nekoliko dana. Bio je zauzet Avtovac i itav niz orunikih postaja kao: Lukavac 1 Rilje u nevesinjskom, Krstae u bilekom, Fojnica u gatakom i Zmijinac u trebinjskom srezu. Pokuaj da se zauzme Divin nijeuspio, jer su brzo intervenisali domobrani i orunici^iz Bilee
(nijesu bile prekinute telefonske veze). Sem toga pokuaj napada na Divin bio je dosta neorganizovan, izvoen usred dana,,
bez prethodne pripreme i organizacije komandovanja i "slino.
U toku ovih junskih ustanikih borbi u rejon Dabar -
Trusrna stigla su ustaama pojaanja koja je predvodio jedan,
od poznatih ustakih emigranata, oficir tjelesne Pavelievebojne Mijo Babi. S njim je bio i ustaki zloinac Antun Podgorelac i drugi. Ove listae, potpomognute nekim ustaama iz:
Stoca, izvrile su straan pokolj na Berkoviima 25. i 26. juna,
ubijajui odreda sve to nije uspjelo pobjei iz dabarsMh selar
djecu, ene i ljude. Tada je masakrirano oko 260 srpskih itelja. U borbama koje su se razvile izmeu ustanika s jedne i
ustaa i domobrana s druge strane (na Berkoviima se nalaziodomobranski garnizon) oko Dabra i po Trusini ustanici su
uspjeli da razbiju ustae i da ih vrate na polazne poloaje. U"
tim borbama poginuli su ustaki zloinci Babi i Podgorelac.
Paveli je naredio optu alost u itavoj NDH zbog pogibije
koljaa Babia.
Neposredno iza ovih dogaaja na Berkoviima, jedna grupica ovih ustaa-koljaa dola je i na Divin da i ovdje pokau
kako se treba obraunavati sa vlasima, da uvuku mjesno
stanovnitvo u zloine, ali im to nije uspjelo. Vraeni su natrag"
neobavljena posla.
Krajem juna u Hercegovini se ponovo pojavljuju Talijani, koji lociraju svoje trupe po gradovima radi obezbjeenja
komunikacija. Uz njihovu pomo ustae su uspjele da odre
svoju vlast koja je bila ozbiljno poljuljana junskim ustankom.
I kod nas je, po selima i zaseocima nastanjenim muslimanima, bilo sitnijih, prodanih dua koje bi inile i najgore
da im se za to pruila prilika. Meutim, ogromna veina ljudi
bila je potena i ona se suprotstavljala svakoj pomisli da seine zlodjela. To je i omoguavalo Halidu kao ustakom taborniku da kanalie sve akcije i rad tih mjesnih ustaa
809

-uglavnom onako kako bi bilo najmanje opasno po srpski narod

Time se i moe objasniti injenica da u naoj optini, a i u
itavom bilekom srezu nije bilo ustakih zloina u cijefom
-periodu uspostavljanja i postojanja ustake vlasti. Pojedinci
su, koji su istina; bili vrlo rijetki, dizah glavu posije prvih ustanikih borbi krajem juna i u julu. Koristili su svaku pogodnu
priliku da razbiju dobrosusjedski odnos i jedinstvo muslimanskih sa srpskim masama i da dovedu do krvoprolia, ali su
ostajali usamljeni i nijesu se smjeh usuditi na takav korak.
Sjeam se kada sam jednog petka odluio da odem u damiju
(svakog petka se kod muslimana u damijama obavlja podnevna zajednika mohtva duma) jer sam znao da e se tu poslije mohtve voditi razgovori o dogaajima. I zaista kada je
zavrena molitva, svi ljudi, bilo ih je dosta, posjedali su ispred
damije u neki ljivik i kao na kakvom skupu zapojeli razgovor o situaciji. Neki su govorili kako muslimani tih naih
sela u svemu zaostaju, pa i u osveti nad vlasima. Isticali su
Koritsku jamu kao primjer na koji se treba ugledati. Veina
ljudi se suprotstavljala tome govorei prosto i jednostavno, ali
poteno i ljudski, da ne valja to to se ini u okolini i da je to
veliko zlo. Poto sam i ja istupio i otvoreno napadao ustaku
i okupatorsku politiku i zloine, podran od veine prisutnih
ljudi, bio sam od nekih agenata optuen ustakom poglavarstvu
u Bilei kao komunistiki agitator, odakle je brzo doao nalog
orunicima na Divinu da me uhapse i sprovedu za Bileu.
Negdje oko 10 asova 7. avgusta dotrao je mojoj kui
"Radivoje (sin Obrada Popare). im mi je rekao dvije rei,
znao sam o emu se radi. Halid, koji je saznao o nalogu za hap,enje, po ranije utvrenom dogovoru javio mi je zna se. To
je znailo da moram odmah da bjeim. Radivoj e je otiao. Ja
.sam malo razmiljao, znao sam kuda da idem, ali! da li da ka.em roditeljima, ili da se izgubim i da ih ostavim u neizvjesnosti, da moda nita ne znaju o meni krae ili due vrijeme,
da se brinu i pomiljaju i na najgore. Mislio sam i na to, ako
kaem da odoh u brda, u ustanike, koji se tamo okupljaju, moda e se iznenaditi, opirati i pokuavati da me zadre. Mislio
sam i rijeio: kazati i ii bez obzira na stav roditelja. I rekao
sam im: Po mene e uskoro doi orunici da me hapse, ja moram u brda, u ustanike. Kazao sam im, da sam protiv ove
vlasti i protiv okupatora nae zemlje. Jo am neto priao s
njima i kasnije kroz NOB i poshje rata, vie puta sam se sjeao
.stava oca i majke, koji su poshje toga uskoro poginuli od zlikovake ruke, a koji su me poslije kazivanja prigrlili i rekli,
ljubei me u elo, po starom obiaju: Hajde sine, hairli ti bilo.
Kroz jedan sat sjedio sam u strani iznad sela i ugledao dva
810

orunika i jednog komiju koji su stizali pred kuu. Produio

sam prema Potklancu, kui Tripa arenca.
Do tada nisam nikada iao u Potklanac, pa sam krenuo
ulijevo kui Stojana ubrila, koji je bio kum moga oca. Tamo
sam zatekao nekoliko ljudi i omladinaca,' koji su se veoma zaudili kad su me ugledali i prepoznali. Ispriao* sam im da bjeim od ustake vlasti i da idem u ustanike. Poto smo se dobro
ispriali (ljudi su se interesovali za situaciju u Fatnici i na Divinu), otpratila su me dva omladinca u Potklanac.
U Potklancu, u kome sam se najve zadravao, upoznao
sam sve ljude i omladinu. Svi su me zavoljeli i odnosili se
prema meni kao da sam bio lan ma koje od tamonjih porodica. Zajedno sa ostalim drugovima iz potklanca iao sam na
zborove po okolnim selima i zbjegovima, kao i na obezbjeenje
sela. Na Duima sam se upoznao sa Hakom Selimoviem iz Bilee, koji je na nekoliko dana prije mene izaao u ustanike.
Hako je bio prvi od muslimanske omladine iz bilekog sreza,
koji je stupio' u ustanike, odnosno u NOB.
Mira Poparu, koji se povratio u ove krajeve negdje polovinom jula, viao sam vie puta. On je tih dana iao unaokolo
po svim zbjegovima, gdje se odvijao intenzivan politiki rad,
objanjavala masama odluka CK KPJ o dizanju ustanka,, vrila
organizacija seoskih eta narodne vojske, formirali sreski tabovi i vrile pripreme za ponovne oruane akcije, koje su imale
uskoro da ponovno otponu kod nas.
Na zborovima i seoskim konferencijama istupali su i drugi, koji su bili protiv borbe s Talijanima, a izjanjavah se za
borbu protiv ustaa i svih muslimana. Bili su to razni petokolonaki i ovinistiki elementi kasnije etnici, koji su raspaljivali mrnju protiv svih muslimana, koristei ustaka "zlodjela injena u fesovima nad srpskim stanovnitvom. U zbjegovima je bilo ljudi koji su izbjegli ispred ustakog noa, zatim
onih kojima su nastradale itave porodice. Bilo je podosta biviv andarma i ljudi drugih profesija i zanimanja koji su ovamo
doli iz raznih krajeva bjeei ispred ustakog terora. Neki od
ovih su bili nosioci takvih stavova. Ti razni elementi su neprekidno rovarili i okupljali oko sebe nedovoljno svjesne i zaostale
ljude, tj. oko . svoga miljenja, pripremajui ih tako za borbu
protiv svih muslimana. U mnogo emu su ti elementi radili
potajno, tako da se nije ni znao njihov stvarni uticaj, niti se
pretpostavljao da e se kasnije, za ,vrijeme daljih ustanikih
borbi, toliko razbuktati strasti mrnje kod jednog dijela ustanikih masa protiv muslimanskog stanovnitva. Ti elementi su
"uspjeh uskoro da, poput ustaa u susjednim srezovima, pone
masovni zloin nad nedunim muslimanskim stanovnitvom
TI bilekom srezu
811

Krajem avgusta otpoele su kod nas masovne oruane

akcije. Ustanici iz Dabra i okoline napali su na Berk ovi e i
zauzeli ih. Poslije je uslijedio napad na Divin, koji se prodao
bez borbe. Jedan dio mjetana pobjegao je sa porodicama u
pravcu Plane i Biiee, dok su neki ostali sa svojim porodicama
kod kua. Poslije Divina, ustanici su napali na Planu, gdje je
voena dvodnevna borba. Po zauzimanju Plane dejstv ustanika su produena prema Bilei, koja je, izuzev vojnog logora,
takoe zauzeta, ah je potom naputena, jer su se od Trebinj
probili Talijani i zaposjeli Bileu. Ustanici jo nijesu bili politiki dovoljno pripremljeni za borbu sa Talijanima. Na Berkoviima i Pianoj bilo je domobrana, koji su se predali ustanicima i koji su poslije razoruavanja puteni.
Uoi napada na Divin i tokom akcije preduzimano su
mjere da muslimani ne bjee i da se ne boje, pri emu su uvjeravani da im nee nita biti itd. U tome pravcu djelovali smo
i mi i Srbi susjedi koji su za sve vrijeme ustake vlasti veinom
ostali u Fatnici, na Divinu, Kalcu itd., kojima se nije -nita desilo, To su inili i pojedini uticajniji muslimani koji nijesu
imah nikakvog razloga da bjee. Tako je vei dio muslimana
divinske optine ostao i vratio se svojim kuama.
Neposredno posh je likvidiranja Plane i obustavljanja akcije u Bilei, uslijedila je tragedija ovog muslimanskog stanovnitva koje je ostalo. Razni ovinistiki i pljakaki elementi odmah su poeli sa pljakom, paljenjem i ubijanjem po muslimanskim selima. Nastala je muna situacija.
Poto se uvialo da nema drugog izlaza za taj narod,
rijeeno je da se evakuie i spasi od pokolja. Miro Popara je
pozvao nekoliko ljudi iz ovih muslimanskih sela i objasnio
im nastalu situaciju, kao i potrebu da se, uz pomo pouzdanih
ljudi, sav preostali narod prebaci za Bileu. Meutim, veina
prisutnih muslimana bila je za to da ne idu za Bileu, nego
za Stolac. Uprkos Mirovom protivljenju, koji im je govorio da
se ide preko Berkovia, gdje su ustae ranije izvrile pokolj
nad srpskim stanovnitvom i gdje su za vrijeme osloboenja
Berkovia i likvidacije ustaa nastradali i mnogi neduni, muslimani, uglavnom ene i djeca prisutni su ipak bili za to
da idu za Stolac. Tako je i rijeeno. Poslije toga Miro je poslao
jedno pismo Savu Beloviu na Hrgud da im on sa svojim ljudima obezbijedi prolaz preko Berkovia za Stolac. Meutim,
to pismo nije stiglo do Sava, jer su ga neki zloinaki elementi
oteli od kurira odmah nie Divina. Istovremeno dok je Miro
radio na organizovanju spasavanja i prebacivanja ovog naroda,
ovinistiki elementi, su okupljajui se prema Berkoviima,
vrili pripremu da ga pobiju, a dijelom su to ve bili i uinili
po selima. Tako je u Djeu, na Orahovicama, u Kalcu i u
812

Fatnici ubijeno 37 ljudi, ena i djece prilikom pljakanja i

vrljanja raznih naoruanih pljakakih bandi.
Na putu od Divina do Berkovia, oko nemone kolone
ena, djece i ljudi okupljah su se nitkovi sa raznih strana i.
prijetnjom potisnuli malobrojnu pratnju potenih ljudi koji
su pratili ovaj narod. Na Berkoviima je ubijeno nekohko ljudi
i pobacano u Septiku jamu, a svi ostali (oko 375) odvedeni su
prema Trusini, gdje su masakrirani i pobacani u jamu avkaricu. Prialo se kasnije da su mnogi u jamu baeni poluivi,
udareni i onesvijeteni kundacima i kamenjima. Neke ene i
djevojke skakale su ive u jamu ne bojei se smrti, koliko silovanja, sramoenja i poniavanja od pomahnitahh zlikovaca.
Tu kobnu smrt ovog naroda preivjela je jedna djevojka,
Hadera Catovi, koja je nekim udom u jami Ostala iva oko
dva mjeseca. Kada se saznalo da u jami ima neko, a to su najprije saznali obani, koji su unutra esto bacali kore hljeba,
upuena je jedna grupa partizana i izvadila Haderu pomou
konopaca i odnijela je u Fatnicu. Tamo je oporavljena i poshje
prebaena za Bileu.
Potresna je pria o Haderi i o hiljadama drugih djevojaka, majki, ljudi i djece nad kojima su u to teko vrijeme i
kasnije, sve do potpunog osloboenja zemlje, ustako-etniki
zlotvori sa svojim gospodarima, faistikim okupatorima, isprobavali vjetinu muenja svake vrste. To su vremena kada je
ovjek bio jeftiniji od ma ega, osuen na ponienje i unitenje.
Teko je bilo i nasluivati da je neto tako mogue, da
ovjek toliko pobjesni, poludi da drugom ovjeku nanosi takva
zla, kakva ni zvijer ne ini.
Tih prvih mjeseci po okupaciji zemlje nestajali su ljudi
kao lie kada ga vjetar u kasnu jesen raznosi. Nestajale su
itave porodice zajedno sa kuama i kolibama kao da nikad
nijesu ni postojale. Onome koji je kao avet zabadao no, udarao
maljem, bacao u jamu na stotine ivih i mrtvih, bilo je sve
jedno na kome iskaljuje svoje divljatvo: na mladom i nejakom,
na trudnoj majci, na odraslom ili staibm ovjeku.
Ipak su pojedine komije Srbi uspjeh da uz velike tekoe
spase nekohko muslimanskih porodica: iz Orahovica porodice
Hajdera Bajramovia i brata mu Galima; iz kolone, kod sela
Bijeljahi na putu za Berkovie, Jevto i Milan Popovi, Ljubo
Grk, Vlado Duka i jo neki odveli su porodice Muha i Ahmeda
Habote, po koje su bih poli na Divin po odluci svih seljana
da ih dovedu nazad u selo Milavie. Ove porodice su uz pomo
svojih susjeda, koji su ih uvali, ostale oko mjesec dana u Milaviima. Gotovo za sve to vrijeme neke grupe samovoljnika
koje su pljakale opustjele kue i traile tursku stoku poku813

avale su da ih pobiju. Ah, po cijeni ivota susjedi ih nijesu

dali. Poshje su ove porodice prebaene u Stolac.
Porodica Hahda omia a dijelom i Hajdera Bajramovia
prevedene su u selo Vranjska, gdje su due ostale, izuzev Halida koji je upuen u Bileu.
Jednog od moje brae koji se krio negdje u Fatniei spasili su susjedi od sigurne smrti.
Jedan od najhumanijih primjera spasavanja muslimanskog
stanovnitva je i postupak Janka Dobrania iz Dabra. Jo za
vrijeme napada na Berkovie, neki ovinistiki i vjerski zadojeni ustanici hvatah su, isto kao ranije ustae, muslimanske
porodice i ubijah ih. Janko kome su u junsMm dogaajima
ustae ubih djecu i enu spasio je jednu grupu dabarskih muslimana od 42 osobe, traei da ih on pobije. Umjesto da ih
bije, teko oaloeni otac je i u najveoj tuzi za svojima znao
da razlikuje neduan narod od ustakih zlikovaca i da ga skloni
i spasi od sigurne pogibije*
U biltenu taba narodnooslobodilakih partizanskih odreda Bosne i Hercegovine od 20. septembra 1941. godine u
jednom izvjetaju o ovim akcijama se, izmeu ostalog, kae:
Akcija koja je prije 10 dana poela na Dabru poslije
uspjenog zavretka izazvala je takvo stanje u masama da se
nije mogla izbjei frontalna borba sa ustakom vlasti u itavom
ovom kraju. Odredi narodne vojske poneseni pobjedom na Dabru krenuli su se, spontano praeni ogromnom masom naroda,
dalje preko Bilekog sreza. Bez borbe je razoruana postaja
Divin. Pobjegla je vojska sa postaje Meka Gruda i pridruila se
postaji na Planoj. Njima su se pridruile odbjegle ustae muslimani i tu su se svi utvrdili i organizovah otpor. Bilo je uslova
da se pitanje Plane (najjae muslimansko selo u Bilekom .srezu)
likvidira bez borbe predajom ustaa zlikovaca narodnoj vojsci da se nijesu umijeale crnogorske komitske ete koje; su
poele da vre pokolj nad svim muslimanima. Bitka je pola sad
krivim putem i postavila, se kao borba narodne vojske i muslimana . . .
I s obzirom da su ovinistiki elementi ve bili izvrili
svoj uticaj na jedan dio ustanika, bilo je jasno da ni mi (Halid
omi, Hako Selimovi i ja) nijesmo mogli bez rizika opstati
za izvjesno vrijeme na osloboenoj teritoriji. Zato smo upueni
u Bileu gdje smo ostali neko vrjeme dok se nijsu stvorili
uslovi za ponovni izlazak na osloboenu teritoriju i stupanje u
jedinice Narodnooslobodilake vojske.
.

Asim PERVAN

* Bilo je i takvih sluajeva spasavanja pojedinih porodica, koji

su bazirali na pljaki. Tako, na primjer, ulja Pervana sa porodicom su
vratili iz Dabra neki pljakai kada su saznali da mu je negjde u Fatniei
ostao zlatni nakit, kojim je otkupio sebe, djecu i enu.
814

OKO LESKOVCA 1941. GODINE

UBIJEN JE PRVI IZDAJNIK

10. jula 1941. godine zatekao sam se u rodnom meste

Gajtanu, srez leskovaki i ba razgovarao sa grupom omladinaea i seljaka o najnovijim dogaajima, kad nam je priao
Radovan Kovaevi.1 Nasmejan i veseo, kao to je uvek bio,
izdvojio me iz grupe i poveo'u hlad jedne divlje kruke. Najpre
mi je priao o svom putu u Dobru Vodu, odakle se vratio dan
ranije, a onda me upitao da li bih mogao da izvrim jedan
partijski zadatak. Odgovorio sam, da u i po cenu ivota izvriti svaki zadatak Partije. Imao sam utisak da je Radovanu bio
potreban samo moj pristanak, jer ni on nije znao o kakvom
se zadatku, radi. Dodao je, da e mi zadatak saoptiti KrstoMiljani iz Dobre Vode, kome smo otili sutradan, 11. jula.
Krsto nije okohio, ve je odmah preao na zakazanu temu.
razgovora.
: Drugovi iz Okrunog komiteta rekao je smatraju,
da bi ti Vujadine mogao uestvovati u jednoj diverzantskoj'
akciji. Ta akcija ne sme da otkrije ni organizaciju, ni pojedince,,
ak i u sluaju da padne u ruke neprijatelju.
Poto sam ga uverio da Partiju i drugove neu izdati, ma
u kakvim okolnostima se naao, Krsto me je upoznao sa pojedinostima akcije. Ispriao je da u Leskovcu ivi andarmerijski
vodnik uro Pitalo, komandir andarmerijske. stanice, koji se
prvi u naem kraju stavio u slubu okupatora. Dobro je poznavao komuniste, napredne ljude i sve simpatizere Partije. Bio
je poznat kao germanofil i muitelj komunista u bivoj Jugoslaviji. Zbog toga su nai drugovi ve ranije pripremali atentat
r Narodni heroj, poginuo 1943. godine u borbi sa Bugarima, u selu;
Gajtanu.

815

ma njega, jednom je bio ranjen, ali je glavu uvek izvlaio itavu. Sada ga dodao je na kraju Krsto svakako treba
ubiti, da bismo lake mogli delovati u leskovakom okrugu.
Krsto me je zatim doveo u vezu sa dvojicom drugova (Miloem Manojloviem i Borom Damjanoviem), narednicima bive
jugoslovenske vojske, koji su sa mnom trebali da uestvuju u
-ovom zadatku. Dva-tri dana spremali smo se za akciju u Dobroj Vodi. Tu smo dobili 2 pitolja i 3 defanzivne bombe, a 15.
jula krenuli preko Puste reke za Leskovac. Uz put smo svratili
u selo Konjuvce, u kuu Boka Krstia (mislim da je on tada
bio lan Okrunog komiteta), gde nm je njegova snaha dala
jo jedan pitolj. Istog dana oko 21 as bili smo u Leskovcu kod
"Vojina Petrovia, koji je dobio zadatak da nam obezbedi smonta j i hranu; da nam kae gde Pitalo stanuje, kojim ulicama,
u koje vreme i s kime najee ide.
Vojinova kua bila je na periferiji Leskovca i iz nje smo
mogli izlaziti i vraati se neopaeno. Svake veeri smo od 7
-asova (nekad sva trojica zajedno, a nekad pojedinano) pratili
Pitala i utvrdili da skoro svake veeri navraa u hotel, u centru grda i da tamo pije sa Nemcima. U tom hotelu je stanovalo
desetak Nemaca, pa je zbog toga na ulazu bio straar. Narednika Pitala su svake druge noi pratili do kue agenti, ili andarmerijske patrole. Za izvrenje atentata najpogodnija je bila
jedna sporedna ulica, kojom je Pitalo prolazio kad se vraao
"kui. Nezgoda je bila samo u tome to su u susestvu stanovala 2 Nemca. Jedan je s automatom dolazio kui, obino oko
"22 asa, kad i Pitalo.
Voa nae grupe (Milo Manojlovi) je bio neodluan, pa
smo sedam noi uzalud postavljali zasede Pitalu... 25. jula
"Vojin nas je doveo u vezu sa dvema drugaricama, koje su nam
donele 3 defanzivne bombe, ukazale nam na neodlunost i da
se akcija mora izvriti. Milo je predloio da se akcija odloi
dok nas ne snabdeju bar jdenim automatom, jer je pitoljima
teko ubiti Pitala. Odmah, sam na to reagovao, da je sigurni je
"izvriti akciju iz pitolja, u emu su me podrale i one dve dru-garice. (Kasnije sam saznao, da je jedna od njih bila Leposava
rStamenkovi Lenka, sekretar Okrunog komiteta.)
Dogovoreno je da ja preuzmem izvrenje zadatka. Reio
sam da 27. jula uvee ekam Pitala na uglu ulice kojom treba
da proe, naravno skriven u kapiji jedne zgrade, a da njih
dvojica budu nekih 150 metara dalje od mene i motre odakle
ixeba da naie Pitalo. Oko 20 asova, pre postavljanja zasede.
krenuo sam u centar grada koji je od mesta zasede bio udaljen
oko jedan kilometar. Pred hotelom Prag etao je jedan Nemac s automatom, a na samom ulazu u hotel bio je' andarm
maoruan pitoljem. Uao sam u hotel, trudei se da ne budem
816

upadljiv. Hteo sam da vidim da li je Pitalo unutra. Za stolovima je bilo tridesetak ljudi, meu njima pet-est Nemaca i
nekoliko andarma. Nijedan nije imao in narednika. Produio
sam u malu salu. Tamo su bila tri civilna lica, dva nemaka
oficira i dva andarma, od kojih je jedan bio Pitalo. Odmah
sam se vratio da o tome obavestim drugove.
Zauzeli smo svoja mesta, reeni da izvrimo atentat ako
Pitalo naie, ak i sa pratiocem. Oko 22 asa Pitalo je naiao
iz suprotnog pravca i u pratnji jednog civila uao: u svoju kuu,
koja je bila na nekih 300 metara od nas. Sutradan 28. jula opet
smo bih- u zasedi, u istom rasporedu. Oko 22 asa Nikom ulicom je naila andarmerijska patrola. Dvojica od njih su od
ugla ulice u kojoj smo ekah produili ka periferiji, dok je
trei krenuo ka nama. Bio j to Pitalo. Zurio je kui. Kad je
proao ispred kapije u kojoj sam bio skriven, izaao sam jedva
ujno i na tri-etiri metra pratio ga u stopu. Kod kapije u
kojoj je bio skriven Milo potegao sam pitolj. To je bio znak
da obojica odjednom ispalimo u Pitala po pet metaka. Ah moj
drug se nije javljao. Pribliavali smo se jednoj uhnoj svetiljci i Pitalovoj kui. Nisam vie mogao da ekam. Nanianio
sam i ispalio 5 metaka zlikovcu u lea. On je jauknuo i sruio
se na trotoar. Tek tada se pojavio moj drug, ispalio jedan metak
i pogodio Pitala u butinu leve noge (kako su sutradan pisale
novine, ' dajui podatke kakvim je kalibrima Pitolo pogoen).
Trei lan nae grupe Bora Damjanovi, koji je imao zadatak
da baci bombu i time zastrai neprijatelja koji bi pohitao ka
mestu pucnjave, nije izvrio zadatak. Obojica su preko nekih
taraba odjurili ka ugovorenom mestu. Nisam mogao da poem
za njima, jer se na tom pravcu ula pucnjava iz puaka, ve
sam krenuo u suprotnom pravcu gde je bila jedna ulina svetili ka i kua u kojoj su stanovali Nemci. Uao sam u jednu
batu, 'opalio metak i pogodio sijalicu. Istog trenutka oglasio
je automat iz zgrade u. kojoj su bili Nemci. Po jakoj pomrini,
praen pljuskom kie, proao sam preko bata, izaao iz grada
i stigao na zakazano mesto koje je bilo u kukuruzu pored njive
zasejane konopljem. Tamo su ve bili dvojica mojih drugova
iz grupe, koji su mi prvo estitali na uspehu, a zatim poeh
pravdati svoj postupak da nije bilo potrebno praviti alarm
bombom jer nas je titila pomrina. Milou, koji je trebalo
sa mnom da gaa iz pitolja, se okliznula noga pri izlasku iz
kapije, a i da sam ja preuranio sa pucnjima.
Pred zoru 29. jula stigli smo u selo Maga i tu se odmarali ceo dan, a 30. jula stigli smo* u Dobru Vodu i sastali se sa
Krstom Miljaniem, koji je ve bio obaveten o uspehu akcije.
Istog dana su srpske novine pisale o pogibiji Pitala. Izmeu
ostalog, zaibeleeno je da je pogoen u lea sa pet metaka iz
52 Ustanak 1941.

817

vojnodravnog pitolja, kalibra 7 mm, i jednim 'metkom u butinu iz pitolja tajer. Bila je to prva oruana akcija u leskovakom kraju, kojom je, izmeu ostalog, izdajnicima stavljeno do znanja da se ne prihvataju uloge kakvu je imao Pitalo.
NA LEBANSKOM KRU

5. novembra 1941. .godine stigao je u Leskovac zloglasni

major Kenig sa oko 40 feldandarma i istoga dana obiao Vlnsotince, selo Kozare i Grdelicu, a ve 7. novembra pripremio
za ofanzivu protiv naih snaga jednu motorizovanu kolonu,
jaine oko dva bataljona peadije, baterije topova i ete srednjih tenkova. Oko 180200 vojnika, koje Nemaca koje andara
i etnika, krenulo je 9. novembra u nasilno izvianje Leskovakog partizanskog odreda, koji je izmeu 6. i 7. novembra
a svojom 2. etom izvrio diverziju kod eleznike stanice
orevo. Tom prilikom je dignut u vazduh nemaki transportni
voz, u kome je poginulo 6, a ranjeno oko 50 nemakih vojnika
i oficira.- Tri dana i tri noi bio je prekinut saobraaj na pruzi
Leskovac "Vranje.
Zamenik pohtikog komesara naeg odreda Borko eki
je, 7. "i 8. novembra, sa 1. etom obiao nekohko sela izmeu
Leskovea i planine Kukavice i tom prilkom na seoskim zborovima formirao pomone desetine, narodne odbore, omladinsko
1 druge organizacije. Jedan vod 3. ete je 7. novembra kod sela
Igrista i Sumana napao razbijene etnike koji su beah iz
Lebana. Babiki partizanski odred je sa VLasotinakom elom,
pod komandom Miloa Dimania, 7. novembra napao bugarsku
strau kod mosta na Moravi, nizvodno od Leskovea (ubijena su
2 i ranjena 2 bugarska vojnika), dok je jedan vod ove ete
razoruao etniku strau na Vlasini, kod samih Vlasotinaca.
Poto je uao u deo grada i izazvao veliku paniku, ovaj vod
se povukao tek kad je stupilo u akciju oko 80 etnika i 30 andarma. Poto su uplaeni etnici u Vlasotincu zatraili pomo
od Bugara, Nedieva vlada je izdejstvovala od bugaske okupacione komande u Srbiji da posle 5 dana postavi bugarsku ispostavu u Vlasotincima.
Jablaniki i Topliki partizanski odred su pored politikih
zborova, stvaranja odbora, omladinskih i drugih organizacija
izvrili i tri krupne-akcije: 8/9. novembra zauzeli Lebane, vano
vojniko i pohtiko uporite u kome je bilo oko 200 etnika i
50 andarma. U napadu na Lebane, kojim su rukovodili Milo
Manojlovi, komandant odreda, Vaso Smajovi, lan Okrunog
komiteta, Radovan Kovaevi, komesar odreda i Gojko Drako818

vi, zamenik komandanta odreda, uestvovalo je oko* 8.0 boraca

(po 40 iz Jablanikog i Toplikog odreda). Pasjakom etom
Toplikog odreda komandovao je tada Vojin Bajovi Vuk. :
8. novembra uvee odredi su napali rudnik olova Lece, u
kome su Nemci pripremali proizvodnju. U napadu na Lee,
kojim je rukovodio zamenik politikog komesara Jablanikog
partizanskog odreda Milija Radovanovi i komandir Kosanike
ete Ratko Pavlovi, uestvovalo je oko 70 partizana: tri- dsetine Jablanikog i Kosanika eta Toplikog odreda. Posle
krae borbe sa specijalnom rudnikom straom i aridarme^
rijom, zaplenjen je 1 mitraljez, 3 pukomitraljeza, 80 puaka,
oko 10.000 metaka i velika koliina raznih namirnica, odee,
obue, benzina, petroleja i drugog raznog materijal. Jedan
deo namirnica, materijala i maina partizani su uzli za sebe,
a ostatak (oko 10 tona hrane, soli i gasa) podelili narodu okolnih
sela. Tada su ranjena 2 partizana, dok je neprijatelj imao 2
poginula i 1 ranjenog. Istovremeno su dve desetine Jablanikog
odreda zauzele Medveu i to bez borbe, jer su andarmi' i et:
nici pobegli, a neki se i predah.
Nedieve vlasti u junoj Srbiji su uvidele da bez pomoi
Nemaca i Bugara nee moi izai na kraj sa partizanima,..a i
Nemci su imali razloga da se jednom ozbiljnijom, akcijom, pod
rukovodstvom majora Keniga, konano obraunaju sa partizanima u leskovakom kraju. Tako je 9. novembra poela.neprijateljska ofanziva na Leskovaki i Jablaniki partizanski.odrd.
Poto su Nemci zauzeli Lebane, nae snage su se, ojaane
sa dve desetine Jablanikog i jednom desetinom Babikog od'reda, izbacile na poloaj Goli Rid Nova Topola Cernice
i obezbedile predstraom na Lebanskom kru. Na poloajima
nas je skupa bilo oko 120 boraca. Predstrae sa Lebankog
kra su nam 9. novembra javile da se jedna nemaka kolona
kree putem od s. Bonjaka prema Lebanima. Kad su ; stigli
do bonjakog groblja, Nemci su se razvili u strelce prema naim poloajima na Lebanskom kru. U isto vreme grupa nedir
evaca razvila se desno od puta, a grupiea etnika uputila se
prema Cernici i Novoj Topoli. Tog momenta smo primetili
kako 3 Nemca izaoe iz automobila, koji se vratio prema bonjakom groblju, gde su se nalazila jo 4 nemaka kamiona.
Nemce i nedievce saekali smo na oko 500 metara i otvorili
vatru. Posle petnaestak minuta ona 3 Nemca koja su izila iz
automobila, krenula su preko njiva u selo Konj ina. Drugovi iz
taba Jablanikog odreda doli su do zakljuka da ova trojka
verovatno ima zadatak da uspostavi vezu sa nekom drugom
njihovom kolonom, koja se od "Vojilovaa i Sumana kree uz
desnu obalu Jablanice, zato nareuju desetaru Sivku Tomano52

819

viu da sa svojom omladinskom desetinom2 brzo pregazi Jablanieu nizvodno od Lebana i doepa se poloaja prema selu Sumarni, Igritu 'i desnoj obali reke. Sa ovom desetinom ide i komandant Jablanikog odreda Milo Manojlovi. Kad je desetina
izbila na jednu uzviicu, obasuta je vatrom iz automata i puaka na koju je odmah odgovorila. Nae snage sa Lebanxkcvj
kra i od Nove Topole izvrile su protivnapad i prinudile neprijatelja na odstupanje. Na bojitu su ostali mrtvi: 5 Nemaca
3 nedievca i 2 etnika. Mi smo imah samo 1 mrtvog i 3 ranjena. Meutim, nemaka trojka, koja je iz sela Konjine sa lve
bale Jablanice vatrom obasipala omladinsku desetinu, umesto
da odstupi sa ostalim Nemcima i nedievcima, jurnula je preko
njiva iznad sela Konjine u pravcu omladinske desetine. U isto
vreme su se izdvojila tri druga: Milo Manojlovi, ika Kovaevi mitraljezac i eda Markovi i krenuli u susret Nemcima
poto su predhodno pregazili Jablanicu blizu jedne vodenice. U
toku borbe jedan Nemac je poginuo, dok se jedan zaklonio iza
velike gomile ubreta. Tada se edo Markovi uputio oko 100 m
desno, Milo Manojlovi levo, a Branko Kovaevi pravo prema ubretu. Nemac je dobro gaao i omladinci su mu se s
mukom pribliavali. TJ jednom trenutku Nemac je pomolio
glavu iznad ubreta, ali ga je metak ede Markovia pogodio
posred ela. Utvrdilo se da je poginuh upravo zloglasni major
Kenig, organizator kragujevakog pokolja. Trei Nemac, inae
podoficir iz pratnje majora Keniga, predao se tvrdei da nije
ni metak opalio. Tu je od oruja zaplenjeno: 1 automat, 1. puka, 1 pitolj i Kenigov parabelum, kao i nekohko sekcija.
tab Jablanikog partizanskog odreda dodelio je Vuksanu Bulatoviu eki mauzer, a Kenigov oficirski opasa Cedi
Markoviu, dok su dokumenta i parabelum zadrali u tabu
odreda. Posle ovog neuspeha Nemci su snagama koje su 9.
novembra uvee stigle u Leskovac, sutradan oko 10 asova
ponovo napale nae poloaje na Hebanskom kru. Poto se nisu
mogle odupreti nemakim tenkovima, nae snage su se povukle
prema selu Prekopelici i Novoj Topoh. Posle borbe na Lobanskom kru i ispod sela Golog Rida, Nemci su sa tenkovima
prodirali do Lebana, ali su imali oko 12 mrtvih i preko 20 ranjenih, dok smo mi imali 4 mrtva i 7 ranjenih. Oni su pokupili
mrtve od prvog dana i odneli ih u Leskovac, meu kojima i
majora Keniga, kome su preko noi psi oglodali lice. Ovde srno
zarobili 8 etnika i 3 nedievca. Interesantno je da Nemci ovde
nisu vrili odmazdu za pogibiju majora Keniga i oko 15 svojih
2) U omladinskoj desetini su bili: desetar ivko Tomanovi, edo
Markovi, Vuksan Bulatovi, Dragia Burainovi, Milorad Smajovi,
Lazar Radovi svi iz Tulara, Branko Kovaevi, doao u Jablauicn,
iz Crne Gore (narodni heroj), i Gojko Roganovi Jug iz Vidovae.

820

vojnika, kao to su to inili u drugim mesitima. Ima mesta

pretpostavci da Nemci nisu vrili odmazde u Jablanici i Pustoj
Reci jer nam je pre toga pao u ruke bivi senator Milo Dragovi, koji je sa Milutinom Dragoviem, bivim poslanikom,
obeao nemakoj komandi da moe u svako doba skupiti dovoljan broj etnika da oiste Jablanicu od partizana. Nedievska komanda iz Leskovca i Nia je zbog toga poslala delegaciju
kod partizana u Jablanicu da pregovara o putanju na slobodu
senatora Miloa Dragovia, zarobljenog nemakog narednika
i 11 nedievaca. Na elu nae delagacije bio< je Vojin Bajovi
Vuk (komandir Pasjake ete iz Toplikog odreda). Nedievska delegacija je utvrdila da je nezakonito uhapen senator
i rezervni pukovnik Milo Dragovi, nata je Vuk upozorio da
je senator Dragovi u uniformi pukovnika 1. novembra potajno
doao u selo Gajtan i organizovao etnike odrede u gornjoj
Jablanici, ne za odbranu svog naroda, ve za borbu protiv partizana. Hapenje Dragovia je zakonito i njemu e suditi narodni sud bio je nedvosmislen odgovor Bajovia-, Nemaka
komanda nije htela da oslobodi tri zarobljena partizana, pa su
se ovi pregovori i zavrili bez uspeha.
Vuj adiri BL.EI

U SELU STARI SIVAC 1941. GODINE

S tari : Sivac, selo u kome sam se i rodio, tipino je bako

sete sa preteno srpskim stanovnitvom. Komunisti u naem
selu.elovali su samo kao pojedinci, bez partijske organizacije,
sve do jeseni 1939. godine kada su formirane partijske elije!
Postojanje partijske organizacije ubrzo se osetilo u politikom
i kulturnom ivotu sela. Partija se polako omasovljavala i proirivala svoj uticaj. I ja sam 1940. postao kandidat, a 1941.
lan KPJ. Komunistika partija je meu stanovnitvom sela
St. Sivac imala sve vei broj pristalica.
Okupacijom. zemlje naa partijska organizacija brzo je
reagovala na dogaaje. Napadom Nemake na SSSR, organizovali smo akciju pisanja parola, u kojoj je uestvovalo oko 80
drugova. Na svim istaknutijim mestima u selu osvanule su
ispisane parole protiv Hitlera i faizma. Partijska organizacija
je u toku leta i jeseni 1941. veoma aktivno politiki radila, a
sem toga izvedeno je i niz akcija: pisane su parole, paljeno je
ito itd. -lanovi KPJ, SKOJ-a i njihovi simpatizeri ostali su
neotkriveni, iako su andarmerijski organi inili ogromne napore da razbiju partijsku organizaciju. U tome nisu uspeh samo
zahvaljujui visokoj politikoj svesti naroda St. Sivca. Jednom
prilikom su isledni organi i andarmi doveli u Sivac provokatora Janoa Domanjija, biveg lana Okrunog komiteta, da bi
prokazao lana Mesnog komiteta koji je dolazio na sastanke
Okrunog komiteta u Somboru. U stvari, trai li su Simu
Stojakova, koji je u to vreme bio u nemakom zarobljenitvu.
Preko 30 drugova bilo je suoeno sa Domanjijem, pa kako
omanji nije poznavao ni jednog drugog lana Partije u naem
mestu osim Stojakova, na partijski aktiv je ostao potpuno netaknut.
822

Prvih dana decembra 1941. doli u kao ilegalci u Sivac

drugovi Kamenko Gagrin, sekretar i arko Ljubojev, lan Okrunog komiteta za zapadnu Baku. U to vreme mnoge partijske organizacije u somborskom okrugu bile su dobrim delom
provaljene, ime je i boravak ilegalaca bio znatno otean.
Gagrin i Ljubojev su mi poverih zadatak da otputujem u Novi
Sad, da u odreenoj kui predam poiljku i bez zadravanja
krenem natrag u Sivac. Vrativi se u Sivac, na eleznikoj
stanici ekala me je Nevenka Saakov i neposredno po izlasku
iz voza saoptila da ne svraam kui, nego da preem u ilegalnost, jer su uhapeni drugovi Vlajko Lanuki i Nenad
popov, sekretar Mesnog komiteta. Ah istog dana dobio sam
poruku od Nenada Popova da je on puten, pa prema tome
nema razloga ni da se ja krijem, nego da mogu da se vratim
kui. Tako sam i postupio. Tek to sam stigao kui iznenada su
upali andarmi i uhapsili me.
Bilo je to usred dana. andarmi su me sprovodili sa uperenim pukama i bajonetima, ne. govorei usput ni jedne rei.
Rastojanje od moje kue do Sokolskog doma, gde su me sprovodili, nije bilo vie od pet minuta hoda. Za to relativno kratko vreme u mojoj svesti veoma brzo su se rojile razliite misli.
Nizale su se razne pretpostavke: Zato me hapse? Ko li je sve
uhapen? Gde me vode? Sa kim e me i zato suoiti? Utonuo
u takva razmiljanja, stigli smo pred Sokolski dom. Neko je
iznutra naglo otvorio vrata, a andarmi su me snano gurnuli
napred; naao sam se u jednoj maloj, polumranoj sobici, licem u hce sa 6 agenata, koji su me odmah bez ikakvih pitanja
obasuli batinama. Udarci .rukama, pendrecima i nogama pljutah su po meni sa svih strana, kako je kome bilo zgodnije da
zahvati. Posrtao sam, padao, diza se; ponovo su me obarali na
zemlju, podizali me, da bi me novim udarcima opet oborili.
Zanosio sam se i posrtao, oseajui kao da sam u nekom polisnu; nisam imao ni toliko snage da se priberem i sreenije
sagledam ta se sve to sa mnom dogaa. ,
U jednom manjem predahu, agenti su mi postavili pitanje
da li sam lan Partije? Odgovorio sam da nisam. Da li poznajem Gagrina, Ljubojeva i Plavia? Kada sam im i na to odreno odgovorio, oni su se sa jo veom estinom oborili na
mene, ah sada sa novim metodom zlostavljanja: bio. sam potpuno svuen, skoro go; vezanih ruku nazad, leao kam razapet
na klupi. To je bio omiljen metod maarskih islednika. Gotovo
su me prilepih za klupu i vezali noge tako da su stopala virila
izvan klupe. Jedan agent mi je seo na grudi i gnjeio polne
823

organe, dok me je drugi tukao po tabanima. Jednog momenta

potpuno sam izgubio svest. Koliko je to trajalo, ni priblino
ne mogu da kaem. Odvezali su me i skinuli sa klupe; teturao
sam se jedva dolazei k svesti. Stavili su moje izme na sredinu sobe i naterali me da oko njih pravim krugove, oslanjajui se na ruke i noge, poput etvoronone ivotinje. To su oni
nazivali medved tane. Ovaj nain kretanja veoma iznurava,
a svrha mu je da ubrza rad krvotoka kako bi splasnule otekline
koje su na telu nastale usled udaraca.
Izmoren i psihiki rastrojen, jedva sam se vukao oko
izama. A kad je ponestajalo snage, agenti bi me novim udarcima primoravali da se vrtim u krug. Pa ipak, za vreme ovog
krunog kretanja poele su da mi se razbistravaju misli.
Postajao sam svestan gde sam, ta se sa mnom dogaa i u kakvoj se opasnosti nalazim. Pomisao da me ovakvim torturama
ele moralno slomiti, da ele iznuditi od mene priznanje i prisiliti na izdaju svojih drugova bila je vie nego strana. Dok
sam se kretao ukrug, s mukom se oslanjajui na ruke, suoen
sa mogunou da me svakog momenta razapnu ponovo na
klupu, a skoro na izmaku snage, bio sam spreman da im neto
kaem samo da prekratim muke. Meutim, pomisao da tako
neto uinim dovodila me je do uasa, jer sam oseao ljubav
prema svojim drugovima i bio im privren. Muenje faista
i ljubav prema drugovima lomili su se u meni. ta da uradim
u ovoj situaciji? Bilo mi je jasno da me oni nee po kratkom
postupku ubiti i tako spasiti stranih muka.
Odluio sam da beim, iako nisam bio uveren da u
umai estorici naoruanih ljudi; mislio sam da u prilikom
pokuaja bekstva biti ubijen i da u tako skratiti svoje patnje,
a ostati ist prema drugovima. Dok sam se, tuen od agenata,
neprestano kretao ukrug bacio sam za trenutak pogled na
vrata. Nisam imao vremena da mislim na drugo. Hitro sam se
ispravio i podskoivi, za tren oka se naao pred vratima. Snano sam udario po bravi. Vrata su prosto lupila po agentima,
koji su se uplaeni pruili na pod, a ja sam istrao na ulicu.
Napolju je bio sneg, a ja samo u gaicama; po telu su se
videli tragovi muenja. Pojurio sam kao krilima noen, ulicom
koja je vodila ka groblju. Kada sam se okrenuo, video sam
agente kako na oko 100 metara tre iza mene. uo sam pucnje,
to mi. je dalo jo vie snage da trim. Bilo- je to bekstvo od
smrti, a ja sam dobio neku silnu volju da ivim. Na prvom
raskru naglo sam skrenuo u drugu uhcu i na taj nain poveao rastojanje izmeu svojih gonilaca. Utrao sam u dvo824

rite jedne poznate mi porodice, zatvorio vrata, pa beei iz;

dvorita u dvorite, jo vie odmicao. Gonioci su mi sledili
trag samo po otiscima krvavih nogu u snegu.
U svakom dvoritu domaini su mi pomagali da preem
preko plotova i ograda, utirali moje tragove i krivo obavetavali agente. Ubrzo sam se naao u groblju i skrio u jednoj kupi
kukuruzovine. Tamo sam ostao do duboko u no, kad sam bio
siguran da su se .gonioci povukli.
Bio sam srean, ne samo to sam izbegao smrt, ve i to
sam ouvao neokaljan lik komuniste.
Buro BOGDANOV BABA.

PARTIZANSKA BOLNICA U KOLAINU

T i h julskih dana ulagalo se mnogo napora da se kolainska

bolnica, kapaciteta do 60 bolesnikih postelja, osposobi za prijem i leenje ranjenika. Istina, ona je bila suvie mala da
smesti sve ranjenike, raunajui tu i Italijane koji su nastradali u borbi protiv naih ustanika, a koji nisu mogh biti evakuisani za Podgoricu. Mladi lekar dr Rua Rip, lan Partije,
imala je pune ruke posla oko prijema ranjenika, odailjanja
sanitetskog osoblja u Mateevo i dalje u pravcu Podgorice i
drugog. Stigla je tih dana preko akora, peice, skoro bosa.
prebacujui se ilegalno od Beograda do Crne Gore. Sa njom
su u bolnici radile Jela uni, Boba Seli, Ljubica Toi i
mnoge druge omladinke. vi su shvatili ozbiljnost situacije i
da e borba biti teka i duga.
Omladina iz itavog kolainskog sreza, koja je sa oduevljenjem prihvatila poziv Partije na ustanak, dobrovoljno se
javljala i na front i na rad u bolnicama. Prilian broj omladinki bio je na kursevima po kolama i donekle upoznat sa
osnovama sanitetske slube ukazivanjem prve pomoi ranjenicima, zatitom od zaguljivih gasova i si. Tako su se tih
ustanikih dana, odmah po osloboenju Kolaina, mogle vieti
mlade devojke sa trakama Crvenog krsta na ruci i sanitetskom
torbom, o pojasu. Meu njima bile su i Stanka Radovi,1 lan
Partije, Darinka Aneli2 i druge. Za dvadeset i jedan dan,
koliko je Kolain bio slobodan, prikupljan je sanitetski materijal i pripremalo se kao da e se godinama ostati tu, u slobodnom gradu, iako su svi znah da ga okupator moe svakog asa
zauzeti.
1
2

Poginula na Sutjeci 1943. sa svoje tri sestre.

Ubijena u kolainskom zatvoru 1942.
826

Rad saniteta bio je ovako intenzivan i prilikom ponovnog osloboenja Kolaina, poetkom januara 1942. godine.
Samo, sada se radilo pod mnogo teim uslovima : grad j bio
siromaniji, ranjenici brojniji i iscrpljeniji. Pa ipak, i pored
opte iscrpljenosti boraca, gladi, prestravljenog i izmuenog
stanovnitva represalijama okupatora i ve orgnizovanih etnika, stalne oskudice u lekarima i drugom strunom sanitetskom osoblju i sanitetskom materijalu bolnica je radila
organizovano. Dr Rua Rip je ponovo tu, a korieni su i zarobljeni lekari. Ovu bolnicu smo zaplenili u celini, jer Italijani
nisu imali vremena da je evakuiu ili unite prilikom ponovnog osloboenja Kolaina. Ostali su i hirurki instrumentima
i osoblje koje se zateklo prilo je nama. Pored toga,- i Milika
Vujsi je uporno radio na osposobljavanju devojaka za sanitetske radnike. Odravani su sedmodnevni kursevi za ukazivanje prve pomoi na frontu. Omladina je mobisala stotinu
mladia i devojaka za prenoenje ranjenika i sakupljanje
brane.
U tim danima broj ranjenika se poveavao. Stizali su sa
svih strana sa Pljevalja, iz Bara Kraljskih, Lubnica i sa
drugih bojita Crne Gore. Uz to, i glad je ve bila poela da
hara, a i zima je te godine bila strana. Sneg je dostigao visinu
od nekoliko metara. Bilo je prilino ranjenika sa promrzlinama
koje su se teko leile. I pritisak etnika bivao je sve jai. ni
su imali sve: okupatorsku bolnicu u Podgorici i Beranama sa
itahjanskim lekarima i svim sanitetskim potrebama, dovoljno
hrane, oruja i municije, pa i prevoznih sredstava. A nai
borci: gladni, sa nedovoljno municije (po 23, a najvie 5
metaka na puku), slabo obueni - u tankim graanskim i
seljakim odelima, bez tople obue, bez dovoljno hrane.
Uz, sve te nedae i vremenske nepogode dolo je do prodora neprijatelja i stezanje obrua oko Kolaina. Nae jedinice
prinuene su na urno povlaenje, a bolnica na evakuaciju ranjenika u pravcu Lipova.
No 23. februara 1942. godine bila je strano hladna i
mrana. Mraz je tipao lice i ui. Ja sam, kao i obino, oko 19
asova urila na deurstvo kod teih ranjenika. U bolnici je
"bilo smeteno oko 40 vrlo tekih, nepokretnih ranjenika i bolesnika, a i u zgradama osnovne i zanatske kole bilo ih je
preko 50. Sem bolnice u 2abljaku, do koje se teko moglo doi,
zbog velikog snga i neprohodnih puteva, jedina naa u Crnoj
Gori bila je ova u Kolainu.
Posebnu tekou predstavljali su bolesnici sa promrzlinama. ; Seam se Jefta Sepanovia aja i Miloa Kua, ije
su noge promrzle na Lubnicama prsti su im otpadah: :827

Kada sam stigla na deurstvo, u bolnici sam zatekla dr

Ruu Rip,. Sava Makovia, Ljubicu Toi, Miliku Vujsia i
druge, koji mi rekoe da se po direktivi Okrunog komiteta
i Komande grada moramo hitno spremiti za pokret i evakuaciju ranjenika iz Kolaina. Trebalo je ii ka mostu na Tari,
gde emo dobiti nareenje za dalji pokret. Bile su ve formirane grupe za prikupljanje sanki, ebadi i nosila, koja su pravljena na primitivan nain od motaka i ebadi. Jedna grupa
otila je sa Ljubicom i Dukom Tati da prikuplja ene za noenje ranjenika, jer su svi mukarci bih na poloajima. Od oko
30 ena iz grada, koje su se dobrovoljno javile, formirana je
grupa za noenje ranjenika pod rukovodstvom Duke Tati.
Od ranjenika mnogi su bili nepomini, sa gipsom na rukama i nogama, a svi su eleli da se to pre krene, da ne bi pali
u ruke zloglasnim etnicima Ljuba Minia i petokolonaima.
Znah su ta ih eka ako bi ostali u Kolainu na milost i nemilost ovim izdajnicima i zloincima. Pored ranjenika i bolesnika, trebalo je poneti i sve instrumente i sanitetski
materijal.
U takvoj urbi ja nisam stigla da odem da se oprostim
sa svojima, iako mi je kua bila udaljena svega oko 300 metara
od bolnice.3
Krenuh smo oko 21 as. Kolona je bila prilino- duga
jer se tu nalazila sva omladina iz sreza kolainskog, a bilo
je i dosta naprednih metana (radnika, zanatlija). Meu tekim
ranjenicima bili su i Milo Pajkovi, ukovi, Vujoevi, Tomovi i drugi, veina intelektualci, predratni lanovi Partije, ranjeni u borbama protiv okupatora i njegovih slugu.
Druga kolona sa lakim pokretnim ranjenicima, sa kojima je
pola i dr Rua Rip,4 otila je u pravcu manastira Morao. U
naoj koloni su teke ranjenike nosili na nosilima. Kada smo
stigli na most na Tari, morali smo dugo ekati nareenje u
kom pravcu da produimo. Najzad je nareeno da krenemo
prema bistrikoj koli u selu Donja Lipova. Poetak pokreta
bio je dosta dobro organizovan i ranjenici su bili raspoloeni.
ula se i pesma sa nosila. Poeo je Radomir Popovi, a drugi
su je prihvatili. Klicalo se Partiji i slobodi, pozivalo na istrajnost do kraja u borbi sa okupatorom i domaim izdajnicima.
Meutim, to se vie odmicalo kretanje je zbog ravog puta i
3 Sa braom se nisam nikad vie viela. Jedan je bio tee ranjen
jo u ustanku, ali se mogao kretati. Kasnije sam saznala da je otiao
u pravcu manastira Morae sa drugom kolonom ranjenika. Drugi je bio
sekretar Sreskog narodnog odbora u Kolainu i poginuo je od etnika
1942. godine. I kua je spaljena posle pete ofanzive. Nemci su bacili zapaljive bombe.
1 Nikad je vie nisam videla. Uskoro je zarobljena u borisi n;i
Crkvini i zajedno sa urom Vlahovi obeena u Kolainu 1942. godine

828

snenih nanosa bilo sve tee. Sanke sa volovskom zapregom

(bilo ih je 45) zaglavljivale su se, ranjenici esto padah, te
je omladina i njih morala da nosi na leima. Zene su posrtale
pod teretom nosila. Uz to smo poh bez rezervne hrane. U Kolainu je nije bilo dovoljno, naroito otkada je u julskom
ustanku okupator prekinuo izdavanje svakog sledovanja.
Mada je od Kolaina do bistrike kole bilo svega 7 km,
kolona je stigla tek pred zoru. Moja grupa drugarica, koja je
prikupljala zaostale ranjenike, stigla je poslednja, tako da smo
ule zvona na uzbunu kada su etnici ulazili u Kolain. Pourile smo i oko 8 asova stigle u kolu, gde smo nale Boka
Raovia, Milutina Lakievia, komesara odreda, Mura Toia
i jo mnoge drugove. Ranjenici su ve bih smetenr u tople
uionice, a omladina je prikupljala dobrovoljne priloge (mleko,
hieb i sir) od seljaka, koji su se jo uvek odazivah'. Na brzinu
smo organizovali previjanje teih ranjenika (bilo ih je 47) i
spremah se za dalji pokret. Zbog prodiranja neprijatelja situacija se naglo pogoravala. Meu seljacima, pa i meu sanitetskim osobljem, ve se oseala kolebljivost. Bilo je sluajeva
beanja jo iz Bistrice. ene su se vraale kuama, a i seljaci
su prikupljali svoje sanke i naputali ranjenike. Borci su poh
na poloaj da zadre neprijatelja. Izvrene su zadnje pripreme za pokret u pravcu Lipova. Ranjenici su skoro svi previjeni sterilnim zavojima napravljenim od starih arava. Vukain Vlahovi, lekarski pomonik, uz pomo ostalog sanitetskog osoblja uurbano i vrlo veto skidao je gips sa ruku i
nogu ranjenika, da bi se u sluaju potrebe mogli lake kretati.
Krenulo se oko podne u pravcu kole u Gornjem Lipovu.
To je bila jedina zgrada koja je mogla da primi toliko ranjenika i itavo, osoblje. Zbog snenih nanosa kretanje je bilo sve
tee. Ranjenici su noeni na leima. Nosila' ih je uglavnom
omladina. Tu su bile i omladinke, od kojih se danas seam
Jehce Makovi; omladinke iz sela Bakovia, Vukosave Kujovi, sestara Zorke i Jelice etkovi, Ljubice Toi, Vukosave
Vujsi, Gene i Blagote Seli sa snahom Olgom, koja je bila u
drugom stanju. Seam se stalno je zaostajala, trpala sneg u
usto, nije mogla da izdri e i glad. Gena ju je stalno pridravala da ne bi ostala na putu.
Ilo se vrlo sporo i stiglo se u lipovsku kolu, tek kasno
uvee. Ranjenici su bih mokri i iscrpljeni. Omladina im je pripremila leita na stolovima i kolskim klupama. Mnogi su
leali i na patosu, pokriveni seljakim ponjavama koje smo
dobili jo u Kolainu, kao dobrovoljni prilog. Omladinci su
zatim poli da prikupljaju hranu. Meutim, u ovom selu mnogi
seljaci nisu rado. davali priloge. Sam na izgled reito im je
govorio da se povlaimo pred neprijateljem koji moe svakog
829

asa stii. S mukom se prikupilo neto hleba, jedva za ranjenike, dok su omladinci ostali gladni'. Ranjenici su ponovo previjani, a njihova obua i odea je suena. Bilo je toplo i od
isparavanja veoma zaguljivo.
Za to vreme neprijatelj se sve vie pribliavao Lipovu.
etniki bataljoni na elu sa Ljubom Miniem pretih su da e
unititi sve to je partizansko. Borci su drali poloaje, ah je
municije bilo veoma malo. Meu seljacima -nastali su panika
i komeanje, nameravali su da preu na stranu jaega. Odustali su od svake dalje pomoi ranjenicima. Neprijatelj se pribliavao. ulo se ve i pukaranje u blizini kole. Sneg je zavejavao stazu, put je bio zatrpan, nije se moglo vieti u kom
pravcu treba odstupati U daljini, preko- strmog prelaza Vrati a,
nazirala -se Sinjajevina. No je bila tamna, spasavao se ko se
mogao spasti u divljoj planini. Ranjenici su traili puke da
prekrate ivot, a oruja nigde nije bilo. Ukoeni pogledi ostajali su nemi. Neprohodna Sinjajevina nije pruila spas svima,
mnoge su zverski dotukli etnici.
Stojka DREKALOVIC

RAZVOJ NOB NA PODRUJU ILIRSKE BISTRICE

1941. GODINE

STVARANJE . ORGANIZACIJA OF

Istra i Slovenako primorje Rapalskim ugovorom, posle I

svetskog rata, nepravedno su pripojeni Italiji i vie od dve
decenije bili su pod talijanskim faistikim reimom. Mere
koje je tadanji reim sprovodio u ovim krajevima protiv slovenskog ivlja bile su vrlo okrutne. Denacionalizacija, talijanizacija i zlostavljanje naih, ljudi bili su na dnevnom redu.
U toku dugogodinje okupacije, faistiki reim stvorio je odreeni okupacioni sistem, koji se postepeno uvlaio u sve pore
ivota stanovnitva. Ovakav sistem inio je najvie tekoa u
borbi za ouvanje nacionalne svesti, jer se nemilosrdno obraunavao sa ma kakvom naprednom manifestacijom, pokretom
ili otporom. Tada na ovom podruju nije postojala takva politika partija koja bi se stavila na elo narodnih masa.' Istina,
postojale su neke organizacije, pa i Komunistika partija Italije, ah su one imale zasebne ciljeve, poglede i stavove u odnosu na nacionalne tenje naih ljudi i kao takve nisu mogle
ispoljiti svoj uticaj, jer su ubrzo kompromitovane i elimimsane.
Do raspada stare Jugoslavije na podruju Istre i Slovenakog primorja delovala je. nacionalistika organizacija Istrana : TIGR (Trst, Istra, Gorica, Rijeka), koja je imala zadatak
da se bori protiv talijanskog faistikog reima, a za pripajanje ondanjoj Jugoslaviji. Ova organizacija poela je da delu je negde od 1935. godine i okupila je prilino brojno nacionalno svesno lanstvo za borbu protiv talijanizacije i faizacije domaeg ivlja. Narod ovog kraja pruao je Talijanima
otpor na svakom koraku, da bi sauvao svoje nacionalno
obeleje.
.
831

Organizacija TIGR postigla je uspeh time to je povezala

i organizovala sve istaknute antifaiste na ovom podruju
Naroito snaan rad ove organizacije ispoljio se 1937193g
.godine, kad je organizovana pomo Spanskoj republici, a prelio ilegalne tampe (asopisa Svoboda i dr.), na slovenakom
jeziku, stanovnitvo se upoznalo sa borbom protiv faizma.
Po raspadu stare Jugoslavije organizacija TIGR je rasputena. U stvari, ova organizacija je do tada pozitivno dolovaia, a lanstvo je bilo za beskompromisnu borbu protiv faizma. Meutim, meu onima koji su rukovodili organizacijom
bilo je i agenata strane obavetajne slube, naroito poslednje
godine pred rat. U stvari, vrhovi su lavirah od jedne do drugo
obavetajne slube, da bi izvukli to vie novca. Takav je bio
i Vinko Bobek iz Ilirske Bistrice (jedan od voa organizacije
TIGR na ovom podruju), koga je krajem 1940. godine uhapsila talijanska policija, a kasnije je streljan u Italiji. Utvreno
je da je od 1935. do 1939. godine bio vrlo pozitivan, ali da je
"kasnije radio za jugoslovensku i englesku obavetajnu slubu,
za to je primao novac. (Ovakvih hca moglo bi se vie navesti.)
Po rasputanju organizacije TIGR veina njenih lanova
odmah se prikljuila NOB i Osvdbodilnoj fronti (OF) i istakla
se u organizovanju oruane borbe na ovom podruju. Manji
"broj lanova organizacije zauzeo je stav iekivanja.
Do aprila 1941. godine na ovom podruju nije postojala
organizacija KPJ. lanovi Partije bih su pojedinci koji su dolazili i odlazili u staru Jugoslaviju, veinom emigranti. Postojale su i pojedinane veze preko tadanje granice, a naroito
preko Kastavtine i Suaka, koje su odravali lanovi KPJ i
istaknuti prvoborci tih krajeva. Preko tih veza i drugim nainom dolazilo se do razne napredne literature, stvarane su
pojedine simpatizerske grupe, bilo je i pojedinaca koji su tumaili napredne ideje i dalje svojim kanalima i vezama prenosili ih na narodne mase. Ovakav rad bio je strogo ilegalan
zbog represalija koje je sprovodio okupator. No, nedostatak
organizacije KPJ nadoknauju organizacije OF, koje se stvaraju odmah nakon raspada bive Jugoslavije i KPJ organizujc
oruanu borbu kroz OF. Na elo. ove borbe odmah se stavljaj a
pojedini lanovi KPJ.
Siri rad na stvaranju organizacija OF poinje od avgusta
1941, iako je i do tada postojao, ah je bio tek u razvoju.
Naroito jak uticaj ispoljili su na ovo podruje dogadaji
koji su se odvijah tokom leta i u jesen 1941. godine u Hrvatskom primorju Kastavtini, Gorskom kotaru i Prezidu
O akcijama i borbama koje su voene u tim krajevima vrlo
"brzo se saznalo preko postojeih veza i prvih biltena i litera832

ture koja se donosila. Svaka akcija i borba protiv okupatora

bila je za ovaj narod novposticaj, izvor novih, snaga.
Rad Kastavskog i Suakog komiteta, kao i -Okrunog komiteta KP za Hrvatsko primorje bio je usmeren i na podruje
Rijeka Ilirska Bistrica. lanovi tih komiteta dolazili su preko
stare granice, koja je bila zaposednuta brojnim formacijama
talijanske vojske (skoro da nije bilo sela na pravcima Rijeka
Trst i Rijeka Ilirska Bistrica Postojna Gorica, u kojem
nije bilo lociran vojni garnizon), na postojee veze u Rijeku,
Juie, Matulje i Ihrsku Bistricu. Odravani su esto sastanci
na kojima su davani zadaci i direktive za rad i dr. Ovim putevima donoena je hteratura i ostali propagandni materijal. Do
septembra 1941. podruje Ilirske Bistrice bilo je, uglavnom,
vezano sa rukovodstvom NOP-a preko sela Juia i Rijeke.1
Vezu sa Juiima i Rijekom uspostavio je Vinko Brozina,
iz sela Jelane. On je jo pre rata odravao vezu preko Kastva
sa Franjom Mateiem Cetinom i Lovrom Mileniem Silvijom.
U avgustu 1941. Brozina se povezao sa Antonom Dolganom
Brankom i Josipom Zidarom Jadranom i tako su uspostavili
stalnu vezu izmeu dela hrvatske Istre i Slovenakog primorja
(Rijeka Juii Jelane Ilirska Bistrica).
Radi ovih veza odlazio je u Ihrsku Bistricu (u Topolec)
Vinko Brozina do Antona Dolgana i Josipa Zidara, a sa njim su
vie puta odlazili Franjo Matei Cetina i Vjekoslav Peri
Lojzo. Oni su se esto sastajali i dogovarah kako da organizuju
oruanu borbu na ovom podruju. U toku septembra i oktobra
na ove veze, pored Vinka Brozine, dolazili su i Ivan Brozina
Slovan i Stoj an Surina iz Jelana. Oni su vie puta prenosili
literaturu i letke iz Juia od Vinka Brozine do Antona Dolgana u Toplec, u Vrbicu do Rudolfa Kalca, Antona Slosara
i Antona Valenia iz Novokraine i drugih.
U avgustu 1941. u umici povie Matulja odran je znaajan sastanak kojeni su prisustvovah istaknuti prvoborci tog
kraja, kao i delegati iz Rijeke i sa podruja Ilirske Bistrice.
Na sastanku su donete odluke o daljem radu na razvoju NOB,
stvaranju novih simpatizerskih grupa i ehja u svim slima,
sakupljanju oruja, municije, sanitetskog materijala i drugih
potreba za partizane, kao i novane pomoi za zatvorenike. Sem
1 U Rijeci je prva elija K P J formirana poetkom avgusta 1941.
u brodogradilitu, a na dah oktobarske revolucije' formiran je i mesni
komitet. Rijeko rukovodstvo organizovalo je veze i a ostalim krajevima Istre i-dela Slovenakog primorja ka Ilirskoj Bistrici, preko kojih
je ispoljavalo svoj uticaj na organiziranju NOP-a.
Rijeka, Matulji i Juii bili su povezani'sa podrujem Ilirska Bistrica direktno ili indirektno. Do kraja septembra 1941. godine, podruje
Ilirske Bistrice uglavnom se naslanjalo na veze prema Hrvatskoj, jer
veze sa Notranjskom, preko stare granice, nisu jo bile uspostavljene.

53 UstanaE 1941.

833

toga, na sastanku je izvrena raspodela rada, data pojedinana

zaduenja i izabrano rukovodstvo za podruje Matulja i Juia.
Jedan od glavnih zadataka OF na podruju Ilirske Bistrice
bio. je da se pridobije to vie lanova za formiranje odbora i
poverenika (zaupnika) OF po selima. U tom pravcu prvoborci
tog kraja, Anton Dolgan i Josip Zidar, na elu jedne grupe
simpatizera stvaraju u Topolecu prve veze i poinju rad na
organizovanju OF. Prvi njihov zadatak je bio da se pov'o/.u
sa organizacijama KPJ i OF u Lokoj dolini, s druge, strane
bive granice. Stvorili su prve _simpatizerske grupe i veze u
selu Mala Bukovica sa Ivanom Cekadom i Vojom Znideriem.
iz sela Dobro Polje, Antonom Frankom iz sela Kilove i Rudijem Kaiem iz sela Vrbice.
Poetkom septembra u organizaciju NOP-a ukljueni su
novi lanovi na Pivki, i t o A n t o n Samsa iz embija,. Joe
ednik iz Zagorja i Gstin ajn iz Baa. Oni su kasnije bili
odgovorni za organizaciju na Pivki, a rukovodio je Samsa. koji
je bio povezan sa organizacijom u Topolcu. Sa njim i nekim
drugovima prvi sastanak je odran u razvalinama Vilkarjovog
grada na Bau. U istom mesecu primljeni su novi lanovi i u
Brkinama. Ovde su rukovodili Anton Gustini iz Erjava,
Rudolf Ludvik iz Gaberka, Ivan Mahne iz Preloa i Janez Mrnik iz Smrje. Oni su bih povezani sa Antonom Frankom iz
Kilova, a ovaj sa Topolecem. Prvi sastanak sa ovim drugovima je bio na Janeovom brdu (u vinogradarskoj kui). Sastanku je prisustvovalo vie prvoboraca. Pored Antona Dolgana, Antona Gustinia i drugih iz tog kraja, sa hrvatske
strane bio je Vinko Brozina.
Sredinom septembra dobij ene su od Rudolf a Kalca prve
slike slovenakih ilegalaca iz Loke doline. Kale je doneo i
literaturu iz Slovenije koja je za ovu organizaciju bila vrlo
vana, poto je do tada primana iz Hrvatske. S njim su dola
jo dva partizana, pa je odran iri sastanak aktivista u razvalini Jablanskog grada u Podgori (Ilirska Bistrica), kojem je prisustvovalo i nekoliko seljaka iz Podgore. Ovaj sastanak je bio
od velike vanosti za ovu organizaciju. Pored ostalog, raspravljalo se o, programu Osvobodilne fronte, dogovorene su i uspostavljene redovne veze preko kojih je kasnije dostavljana literatura, primane direktive o organiziranju terenskih odbora,
sabiranju pomoi za partizanske jedinice i primanju novih boraca za NOV. Postavljen je zadatak da se i dalje sarauje sa
Rijekom.
Tako je uspostavljena direktna veza i sa NOP Slovenije.
U ovom mesecu izvrena je i prva podela zaduenja modu
lanovima organizacije. Tako su obavetajnu slubu preuzeli
Josip Cehgoj i Franc Baa, oba iz Topoleca, a za pisanje; izve834

taja i redovno slanje podataka na Rijeku (stalni kurir bio je

Leopold Oblak) zaduen je Voja nieri. Krajem septembra
na ovaj teren (po nalogu CK KP Slovenije)' doli su ilegalci
Franc Bovan, student iz Planine kod Rakeka i Klemeni
Franc iz Ljubljane, koji su vrlo malo ostali na ovom terenu.
Krajem septembra 1941. u selu Kilove (Kraj Ilirske Bistrice) oformljen je prvi terenski odbor OF: predsednik odbora
je bio Franc Kateli, a lanovi: Joe Dolgan, Franc Futur,
Anton Kocjani i Anton Frank.
Za poverenike (zaupnike) OF za pojedine grupe sela bili
su postavljeni sledei drugovi:
Anton Samsa (iz Sembija) za 1 podruje Pivke (sela
embije, Kneak, Ba i Zagorje).
Rudolf Kale (iz Vrbice) za'sela: Tornovo, Jasen, Vrbicu, Vrbovo, Trepane, Kuteevo, abicu, Gornji Zemon i
Ilirsku Bistricu. On je odravao veze i preko stare granice sa
Notranjskom, kao i sa Hrvatskom (preko sela Saroni). K njemu
su dolazili na sastanke i vezu Vinko i Ivan Brozina i Stoj an
Surina.
Ivan Brozina i Stoj an Surina (iz Jelana) bili su odgovorni za sela Jelane, Novokrainu, Lipu, Rupu i Dolenje. SeloJelane bilo je jedan od centara za razvoj NOB na ovom
podruju, a preko njega je odravana veza izmeu Ilirske Bistrice, Rijeke i Istre. Tu su dolazili na vezu i sastanke Vinko
Brozina iz Juia, Franjo Matei Cetina iz Kastavtine, Vjekoslav Peri iz Permana, Slavko i Anton Brozina iz Rijeke i
drugi.
Anton Gustini bio je odgovoran za sela u Brkinama.
a Anton Frank' za ona oko Kilova (Topolec, Bitnja, Janeovo
Brdo, Preloe, Suvnje, Dobro Polje, Rateevo Brdo, Gaberk i
Kozese).
Za celo podruje Ilirske Bistrice bili su odgovorni za organizaciju OF Anton Dolgan Branko i Josip Zidar Jadran.
Pored navedenih, odravane su takoe veze i prema Podgradu, Trstu, Vevu, Postoj ni i Vipavskoj dolini.
Tako su do kraja godine sva sela na ovom podruju bila
obuhvaena i organizovana u NOP i uspostavljeni prvi odbori
Osvoboilne fronte. Istaknuti prvoborci bili su odgovorni za
pojedina sela i rejon gde su organizovah grupe simpatizera,
uspostavljah odbore OF, pripremali omladince za odlazak u
partizane, prikupljah podatke obavetajnog karaktera i o dranju pojedinaca, obezbeivali materijal za potrebe partizana
tumaili liniju borbe i davah uputstva za rad i dr.
Aktivisti i rukovodioci NOP-a povremeno su odravah
sastanke na kojima su se dogovarali o metodu rada, o organizaciji i sprovoenju direktiva za razvoj NOP-a. Na ovakve sa53

835

stanke dolazili su i drugovi sa podruja Rijeka Juii

dogovarali .se o koordinaciji rada izmeu hrvatskog i slove*
nakog dela ovog podruja.
Prvih dana novembra 1941. odran je prvi koordinacioni
sastanak Sa Hrvatima u Brezi kod Klane, radi objedinjavanja
rada na terenu i povezivanja sa prvom Kastavskom partizanskom jedinicom. Organizaciju OF zastupali su Zidar i Dolgan"
a od Hrvata Cerni, Vinko Brozina, Milan Turk (komesar Kastavke ete) i jo dva druga. Na sastanku je zakljueno a se
zajedniki delu je na ovom terenu i alje sanitetski i drugi materijal sa slovenakog terena u Kastavsku partizansku" etu
Sastanci su se otada esto odravah.
Slian sastanak odran je istog meseca u Trnovu (fl. Bistrica), kod gostioniara Andrije Urbania. Sa hrvatske strano
bila su dva zastupnika, a od slovenake tri. Sastanak je vodio
Franc Bovan.
P R V E PARTIZANSKE " J E D I N I C E U SLOVEN AKOM PRIMOR.1U

Negde poetkom novembra 1941. CK KP Slovenije uputio

je na Slovenako primorje Ervina Dougana Janeza (rodom iz
Ilirske Bistrice), Milka Puntara (rodom iz okohce Trsta), Budi ja
Grajfa (rodom iz Gorenjske) i jo nekoliko drugova. Oni su
sainjavah prvu partizansku grupu na Primorju, koja je imala
zadatak da se povee sa postojeom organizacijom na terenu,
da organizira i razvija NOB, da organizuje partizanske jedinice
i akcije protiv neprijatelja itd._Grupa je dola iz Loke doline
u Brkine. Ona je prvo dola u embije, odavde u Novu Suicu,
pa onda u Ostrono Brdo. Terenska organizacija povezala se
sa ovom grupom preko Antona Franka iz Kilove, i od tada je
s njom postojala stalna veza.
Krajem 1941. i poetkom 1942. godine u prvu partizansku
grupu stupio je dobrovoljno vei broj no-vih boraca i tada je;
formirana Prva primorska partizanska eta Tomieva.
U njoj su se nalazili: Ervin Dougan Janez, rukovodilac, Milko
Puntar, komesar ete, Rudi Grajf, komandir ete, Karlo Maslo
Drago, Janko Premrl Vojko, Tone Ferjani Zvonko,1 Josip
Grbac Kriks, Pavle (mitraljezac), Janez (pukomitraljezac),
Preern, Ivan Brozina Slovan, Slavko Frank, Anton Princ,
jedan student i jedan drug iz tajerske.
Ova eta svakodnevno je jaala primajui sve nove borce
iz ovih krajeva, tako da se iz njenog sastava u aprilu 1942.
formiraju na Nanosu nove jedinice, i to: Brkinska eta, koja
1

Maslo, Premrl i Ferjani proglaeni su za narodne heroje.

836

je imala zadatak da dejstvuje na podruju Brkina (II. Bistrica)

i Pivke (komandir Karlo Maslo), "Vipavska eta (komandir Janez Premrl Yojko), koja je dejstvovala na podruju Vipavske
doline,- Krasa i u okolini Gorice i Prva istarska partizanska
grupa (komandir Ivan Brozina Slovni), koja je imala zadatak
da deluje na podruju Uke i grebena Giarije (ova grupa poinje
da deluje u Istri u junu 1942, a formirana je iz sastava Brkinske ete).
Ove jedinice sainjavale su jezgro, od kojih, su se u toku
NOB razvile brigade i divizije NOV i POJ u Slovenakom primorju i Istri.
Prva primorska eta u toku 1941. i poetkom 1942. krstari
na podruju Brkina (II. Bistrice), Pivke i Vipavske doline. Pokret je vren preteno nou, od sela do sela, od veze do veze,
odbora ih poverenika, po mestima gde su postojali simpatia
zeri NOP, odbornici i poverenici OF. eta j svugde nailazila
na veliko gostoprimstvo i ubrzo je postala veoma popularna,
a naroito posle nekoliko uspenih akcija. Narod je u' svojim
borcima-partizanima video svoj spas i jedinu snagu za konani
obraun sa okupatorom i domaim slugama. Zato je priliv
novih boraca bio< sve vei, a naroito onih koje su Talijani mobilizirali u svoju vojsku; mnogi od njih pobegli su iz Italije i
stupili u partizane.
Uslovi za dejstva partizanskih jedinica i grupa na ovom
podruju u ovo vreme bili su veoma teki. Pre svega, dugogodinjom okupacijom Ovih krajeva Talijani su stvorili snaan
aparat vlasti, koji je jo delovao. Zatim, podruje je bilo prekriveno obavetajnom mreom (s kojom su se nai organi i
odbori veoma uspeno borili) i nizom jaih ih manjih garnizona (garnizoni talijanske vojske i karabinijera nalazili su se u:
Ilirskoj Bistrici, Kneaku, Zagorju, Sent Petru, Neverkama,
Gornjoj Koani, Premu, Podgradu, Raicama, Mune Vele, Vrbovu, Vrbici, Jablanici, abiu, Maloj Bukovici, Jelanu, apjanu, Rupi, IsM, Klani, Brezi, Skalnici, Muiima i nizu mesta
juno od ovog prema Kastavu, Opatiji i Rijeci). Bilo je zaista
veoma teko izbei poterama koje su na prvi glas o pojavi
partizana organizovane iz mnogobrojnih najbliih, pa i udaljenijih garnizona. Zato su se partizani u svojim dejstvima morah
oslanjati na odbore, poverenike i simpatizerske grupe, koje su,
po mogustvu, nastojali da formiraju u svakom mestu i zaselku i u emu je 1941. godine postignut izvanredan uspeh, koji
je omoguio kasniji snaan razvoj NOP-a (odbori i grupe formirani su u oko 55 sela i zaselaka).
Pojava prvih partizana na podruju Slovenakog primorja
unela je mnogo zbrke i panike u talijansku vojnu i civilnu vlast.
Prve i i j e iznenadile su neprijatelja, koji svoje garnizone brzo
837

pojaava novim snagama, a naroito du granine liniji; bive

jugoslovensko-talij anske granice. Talijani su jo bolje obe/.bedili staru granicu, sve ceste, vane puteve, raskrsnice i pruge,
na vorna mesta postavili su stalna obezbeenja, udvostruili
jake pokretne patrole, garnizone ojaali bunkerima i ogradili
bodljikavom icom, svaki izlaz dobro kontrolisali. Pojedine dolove zemljita i ume esto su pretraivali jaim snagama (tzv.
rastrelamento). Lica na koja su sumnjali da su naklonjena
NOB-i drali su pod jakom prismotrom, a mnoga su uhapena
i oterana u zatvore i logore. Sem toga, zabranili su izlazak iz
kua u odreeno vreme preko noi (kopri fuoko od 1R.00 do
06.00 asova). Preduzeli su i sve ostale mere da bi spreili
irenje NOB u ovim krajevima. Meutim, simpatije koje je
narod gajio prema oslobodilakoj borbi i mrnja prema okupatoru obezbedili su da razvoj NOB u ovim krajevima niko
nije mogao- da zaustavi. Bilo je ponegde pojedinaca naklonjenih Talijanima, ali je u toku razvoja NOB vei broj likvidiran,
tako da se moe rei da je narod ovih krajeva bio jedinstven.
Prvu akciju izvela je partizanska grupa u novembru 1941.
na pruzi Ilirska Bistrica - Pivka (izmeu sela Kilove i Nepin). Napadnut je iz zasede, kod tunela, voz sa nemakim
avijatiarima koji su se vraali sa odmora iz Opatije. Tu je
zaplenjen teki mitraljez.
Poetkom 1942. godine izvedeno je niz akcija, od kojih
je bila veoma znaajna konfiskacija imovine Talijana na Turn u
kod Ilirske Bistrice. Naime, talijanske vlasti su jo pre rata
oduzimale zemlju, pa i stoku naim ljudima i delile je talijanskim naseljenicima kolonima. Konfiskacija imovine ovih
kolona izvrena je u selima Sobonje (kod Podgrada) i Razdrto
(Postojna). Tahjani su denacionalizaciju naih krajeva nastojali
da sprovedu tako to su uporno nastojali da se infiltriraju i u
naa sela i da ih na taj nain postepeno tahjaniziraju. Likvidacija poseda ovih kolona bila je opomena i ostalima, tako da
su naseljene talijanske porodice naputale neke krajeve im bi
se pojavili partizani. Zatim je zaplenjena stoka u Trnovu (kod
II. Bistrice), koja je pripadala talijanskoj vojsci.
Krajem marta 1942. kod Ribnice (Pivka) napadnuta je
karabinijerska patrola i ubijeni su jedan porunik i jedan podoficir, a jedan karabinijer je ranjen (u akciji su uestvovali:
Karlo Maslo, Ludvik, Princ i Ivan Brozina). Zaplenjene su 2
puke i 2 pitolja.
Do juna 1942. godine izvedeno je jo niz akcija prema
staroj granici (kidanje telefonskih linija, prekopavanje puteva
itd.). Likvidirano je i nekohko pijuna, a polovinom juna napadnuta je postojanka (vojnika stanica) u Maloj Bukovici.
Napad je izveden onog istog dana kad je na stanicu doao u
838

inspekciju jedan major s nekoliko vojnika. U napadu je grupa,

partizana iz Brkinske ete razoruala posadu. Zarobljeni su:
major, porunik i podoficir, dok su ostali vojnici (oko 15) razoruani i puteni. Ove akcije snano su odjeknule po elom
Primorju i Istri.

Veliki uticaj na razvoj NOB u ovom podruju tokom 1941.

godine imali su dogaaji u Kastavtini, Hrvatskom primorju,
Prezidu i aibarskom kotaru sva zbivanja u tim krajevima
odrazila su se na Slovenako primorje i Istru, znalo se za sve
uspehe i borbe koje su tamo vodili partizani i za sve mere koje
je neprijatelj preduzimao protiv naroda. Uporedo sa razvojem
oslobodilake borbe u tim krajevima, preko nekadanje granice
izmeu Jugoslavije i Italije razvijala se NOB i u Slovenakom
primorju i Istri.
Ivan BROZINA SLOVAN

RAD PARTIJSKE ORGANIZACIJE U BETINI

K a d su se poslije neslavnog aprilskog rata i rasula bive

jugoslovenske vojske vojnici poeli vraati svojim kuama,
komunisti u Betini nisu izgubili orijentaciju. Odmah su poeli
sa akcijom za prikupljanje oruja govorei narodu da ga sakrije i uva. U toj tekoj situaciji sramnu ulogu odigrali su
lanovi tzv. Hrvatske seljake zatite koju su sainjavah ekstremni maekovci i ustaki nastrojeni seljaci. Tijenjanska
Zatita doekivala je, na primjer, vojnike na mostu u Tijesnu pa im oduzimala oruje i drugu ratnu opremu. Ustae u
selu Murteru razoruavali su vojnike na samim poloajima.
U Pirovcu je Zatitom rukovodio jdan ustaa i oni su ak
tukli i maltretirah vojnike koji su se vraali kuama sa fronta.
Taj voa je po dolasku Talijana pobjegao u Zagreb.
Organizovana akcija komunista za spasavanje oruja nastavila se i kasnije se uspjelo sakupiti 20 puaka, 2 pukomitraljeza, nekoliko pitolja i bombi.. lanovi Partije su u stalnom
meusobnom kontaktu i odravaju veze sa viim partijskim
forumom.
Kad su doli Talijani oni odmah u prvim danima okupacije ubacuju manje vojne snage po svim mjestima. U Tijesnu
i Murteru postavili su finansijske stanice smatrajui da e tu
moi bezbrino ivjeti i bez smetnje vriti svoju okupatorsku
misiju. Odmah im se stavio na raspolaganje njihov dravljanin
Joco Jadrei, a stari pijuni iz doba prve talijanske okupacije
19181921. (Simo Radoni, Bare i Toni LuMn) nastavljaju
svoju pijunsku rabotu. Pripadnici ranijih pohtikih stranaka,
naputeni od svog vodstva veinom su bili dezorijentisani. Tada
su se komunisti pribliili radnim ljudima, pa se sa puno volje
i optimizma govorilo o predstojeoj borbi protiv okupatora i
domaih, izdajnika.
840

Redovno su se po dobro organizovanoj vezi dobij ali leci

i proglasi CK KPJ, CK KPH i PK za Dalmaciju, kao i drugi
propagandni materijal.
Aprila 1,941. partijska organizacija osnovala je vojnu kombiju koja je imala zadatak da vri vojne pripreme za dizanje
narodnog ustanka. U komisiju su uli: Slavko i Josip Bili, Mile
Jakovev, Ante Markov i Ratomir Zuri.'
Prvog maja izvrena je i prva akcija, u kojoj su uestvovali lanovi Partije i SKOJ-a. U toku noi skinuta je sa javnog"
stega u Betini talijanska zastava, pocijepana i baena u more..
Sutrdan su Talijani uhapsili komuniste Milu Jakoveva i Stipu
Sladia, kao i nacionalistu Matu Jakoveva. Prilikom sasluanja brigadir finansijske stanice iznio je komunistifna itavu1,
njihovu prolost i rad za vrijeme bive Jugoslavije. Time im.
je htio dati do znanja da u selu ima svoje ljude koji ga o svemu
izvjetavaju. Po sasluanju i upozorenju komunisti su puteni
na slobodu, -ali su od tada poeli da ive polulegalnb.
U toku ljeta 1941. lanovi Partije prestali su da se bave
svojim profesionalnim poslovima i djeluju kao politiki radnici.
Izvrena je raspodjela terena, tako da je svaki lan Partije
dobio zaduenje za rad u odreenom mjestu. Mjesta sela
bila su podijeljena na rajone, a na rajonima je djelovalo nekohko grupa simpatizera i kandidata. Na elu grupa stajali,
su lanovi Partije i SKOJ-a. U junu 1941. primljen je za lana.
Partije Nikola kevin koji je imao veliki uticaj na mjetane.
Kad je Njemaka napala SSSR odmah su odrani sastanci,
sa komunistima, kandidatima i skojevcima. Na tim sastancima,
raspravljalo se o situaciji i, pored ostalog, odreena je stroga. *
pripravnost radi to potpunije gotovosti za predstojee zadatke
i akcije. Izmeu vodikog i tribunjskog terena, s jedne, i Beline preko Tijesna, s druge strane, postavljena je relejna stanica u Ivinju. Na odreeno mjesto svakog dana su dolazili,
kuriri. Vezu su odravah lanovi KP i SKOJ-a iz Betine, Tribunja i Vodica.
S obzirom da je svakom komunisti prijetila opasnost od"
hapenja, partijsko rukovodstvo dalo je direktivu da svi oni
aktivisti za koje se misli da su kompromitovani budu.krajnje
oprezni, da ne spavaju kod svojih kua i da se ne kreu pojavnim mjestima. Polovinom jula uslijedila su vea hapenja,
u ibeniku, Vodicama i Prviu, pa su ove mjere predostronosti
u Betini imale korisne rezultate : niko nije uhapen.
esnaestog jula izvrena je probna mobilizacija svih onih.
za koje se pretpostavljalo da bi poh zajedno sa nama na ustanak. Tada se uspjelo mobihsati: u Betini 80 drugova, u Murteru.
55, Tijesnu i Pirovcu po 40, a oko 20 u Jezerima. Tijenjani
su se okupili u Kamena, Murterani na Raduu,- Betinjani vi
841

Bistrici, a Pirovani na MaMrini i Teici. Trebalo- je da te

;grupe onesposobe turistiku cestu izmeu Zadra i ibenika i
srue telefonske stupove izmeu Modrava i puta za T i j e s n o .
U to je od Rajonskog komiteta "Vodice Zaton (u koji smo i.
mi spadali) dola direktiva da se ne poduzimaju nikakve akcije,
ve da se ljudstvo uputi, kuama, s tim da bude pripremno kad
se pozove na opti narodni ustanak. Razlog tome odlaganju
nismo znali.

Prvo vee hapenje u Betini faisti su izvrili 12. avgusta. U toku noi oni su upali u selo, opkohli kue komunista
koje su namjeravali da uhapse i pristupili pretresu stanova.
Na listu za hapenje bilo je 16 drugova, a pronali su samo
etvoricu: Antu Markova, sekretara SKOJ-a, Anela i Matu
Jakoveva i Matu Ravia. Ante Markov je pokuao da bjei,
ali se nije mogao probiti. Pri tom je bilo i pucnjave, jer su
faisti otvorili vatru.
Poslije te racije rad je nastavljen u potpunoj ilegalnosti.
'Osnovan je logor ilegalaca u kojem su se nalazili svi oni dru.govi koje su hteli da pohapse. U ilegalnosti su se nalazili lanovi Partije: Slavko Bili, Mile Jakovev, Ante Pavi, Nikola
kevin, Ratko 2uri i kandidati: Frane Bili, Jakov Jadrei,
Petar i Stipe Sladi. Ostali logorai su bih simpatizeri. Logor
se nalazio najprije u Modravama, a kasnije na Kornatskom
otoju. Bio je vojniki organizovan i u njemu se izvodila obuka.
Za vojnu nastavu odgovarao je Petar Sladi, a za politiku
'Mile Jakovev.
Neki lanovi Partije i kandidati ostali su da u Betini ivo
legalno. Sem toga, u Betini i Murteru postojale su jake skojevske organizacije, te i pored svih tekoa na koje se nailazilo
rad nije trpio. .
. Koncem avgusta Marko Marov iz Tijesna odnio je usred
podneva iz optinske zgrade 16 puaka i 2 pukomitraljoza.
'Ovo oruje nalazilo se u potkrovlju optine, a Talijani su ga
dobili od Zatite jo prilikom okupacije. U blizini se nalazila
i karabinijerska stanica. No, potom je bilo podne i vruina, vojnici i civili su se slabo kretali ulicama, tako da se Marko uspio
sporednom ulicom prebaciti u brdo Broicu i da oruje sakrije
na sigurno mjesto. Nakon ovoga on se sa Matom Salamunom
Sultanom prikljuio ilegalcima u Kornatima.
Septembra 1941. osnovana je partijska organizacija u
Murteru. Sainjavali su je: Ivo Vodopija Sreko, Tomo Mudronja, Miro Skrai i Drago Juraga. U tom mjestu djelovala je i
jaka skojevska organizacija od 16 lanova. Ove organizacije
razvile su iroku politiku aktivnost meu seljacima koji su
prihvatili liniju NOB-a i odluili se za borbu protiv okupatora
i domaih izdajnika. Organizirani drugovi i simpatizeri pri842

premali su se za odlazak u umu. Grupa. Murterana, predvoena komunistima, koncem 1941. vadila je iz mora u predjelu
Kornata mine, a iz njih eksploziv. Ukupno je izyadila preko
150 kg eksploziva koji je preko Vodica otpremljen u Liku.
U septembru 1941. vie partijsko rukovodstvo donijelo
je odluku da se svi ilegalci upute u partizane i da odu u Liku.
Prve grupe su pole poetkom novembra 1941. To su bili drugovi iz Vodica, Tribunja, ibenika, Zatona, Prvia i Srime.
Poslije nekoliko dana trebalo je da i mi poemo, ali kako smo
okasnili to je naoj partijskoj organizaciji dat zadatak da izvri
sve pripreme kako bismo poli sa slijedeom grupom. To nije
bilo teko, jer su skoro svi drugovi koji su ivjeli u ilegalnosti
bili spremni da pou u partizane, mada su vie voljeli Ha ne
idu u Liku, ve da se otpone sa akcijama na naem terenu.
U vezi sa pripremama za odlazak sekretar elije, Mile
Jakovev, sastao se sredinom novembra sa Josom Cvitanom;
elanom Rejonskog komiteta KP Vodice, podneo izvjetaj o stanju na terenu i u partijskoj organizaciji, kao i o spremnosti
ilegalaca za odlazak u Liku. Izvjestio je da e se moi stvoriti
grupa od 812 ilegalaca koji e otii u partizane. Primio je
zadatak da pripremi grupu da to prije krene, to je i prenio
pri povratku. Ratko Zuri se nije sloio da krene u Liku, ve
je zahtjevao da ostane na terenu kao profesionalni politiki
radnik. Jo dvojica su zauzela isti stav. Zatim je odran poseban sastanak ilegalaca i tu su svi pristali da krenu u Liku.
Radi hvatanja veze sa partijskom organizacijom u Tribunju i
organizovanja prebacivanja grupe, Jakovev je sa Kornata
otiao u Modrave, uspostavio vezu i dogovorio se da grupa krene
preko Pirovca na vodiki teren u noi, 9. decembra 1941.
Meutim, zbog ponovnog kolebanja nekih oportunista, a i velikog nevremena koje je ushjedilo te noi, ilegalci se nisu
mogli prebaciti na Modrave ribarskim brodom. Kada su se
sutradan odluili da, uprkos nevremenu, ipak krenUj grupa
s kojom je trebalo da se poveu i zajedniki krenu, ve je
bila otila i tako ni ovog puta nije se krenulo u Liku.
Zbog ovakve situacije i kolebljivosti pojedinih lanova
u Betinu je 27. decembra doao Marko Jurlin, sekretar
Okrunog komiteta KPH za sjevernu Dalmaciju, sastao se sa
Josom Biliem i preko njega uputio otru kritiku n rad komunista, a naroito na stav oportunista. Kao osnovni zadatak
partijskoj organizaciji postavio je da se obezbedi odlazak ilegalaca u Liku.
Meutim, zbog nepredvienih okolnosti i nastalih tekoa,
prva grupa iz Betine otila je u partizane tek u februaru 1942.
godine.
Mile JAKOVEV

OMLADINA SELA MURTERA 1941.

O mladina sela Murtera,1 jo prije izbijanja rata, u veini je

prihvatila napredne ideje i esto se suprotstavljala nenarodnim
reimima. Krajem 1939. i poetkom 1940. godine svi omladinci napustili su organizaciju Soko, unitili inventar i demontirali zgradu drutva. Njihova napredna shvatanja ispoljavala su se i u nizu drugih, spontanih, i neorganizovanih
manifestacija. Zbog slabog rada grupe simpatizera KP (mjesna
partijska organizacija nije postojala) omladina nije dobila potrebno ideoloko vaspitanje, niti je stvorena organizacija
SKOJ-a. Nastojanja naprednih omladinaca da. svojom aktivnou skrenu na sebe panju nisu dala potrebne-rezultate, pa je
tako rat zatekao selo bez omladinske organizacije, a drutvo
kriara (klerikalna organizacija) jedva je okupilo dvadesetak
omladinaca, od preko 200 u Murteru.
Nakon kapitulacije Jugoslavije uspio sam da se s grupom mjetana, vojnika, poslije raznih peripetija, probijem do
sela i spasem od zarobljenitva. To je bilo oko 13. aprila. U selu
jo nije bilo talijanske vojske, a kasarne i ratni materijal bive
vojske prigrabili su kriari. Pirlikom pokuaja jedne grupe
drugova (meu kojima su bili i Zvone Zorzin, Vatroslav Jeina,
Tomo Mudronja i Jozo Vodopija) da uzmu neto od oruja, kriari su pucali na njih i sprijeili ih.
Stav nekih starijih drugova u partijskoj organizaciji nije
se prema omladini promijenio ni u uslovima okupacije. Neki
su zastupali gledite da nije vrijeme da se ojaa organizacija
SKOJ-a i omladina masovno okuplja, kao ni da se preduzimaju
neke akcije. Oko ovih pitanja vodila se borba unutar partijske
organizacije. Ali,, pored ovoga, grupa u kojoj nas je bilo petna1 Selo Murter nalazi se na jadranskoj obali, petnaestak kilometara
zapadno od ibenika.

844

estak omladinaca, poela je s pripremama koje su imale da

nas poveu s revolucionarnom borbom u naoj zemlji. U avgustu 1941. doznali smo, preko Vjeke Stipanela,. da su neki
stariji drugovi u dane kapitulacije zakopali kod groblja neke
marksistike knjige. I stvarno u zidu smo pronali neke knjige
sovjetskih pisaca, koje smo podijelili i u grupama od 34
prouavali, nekada i po cijelu no. Kasnije smo od partijske
organizacije (preko Ive Vodopije) dobili u tabacima Moriju
SKP(b). Tako smo poeli sa ideolokim radom.
Nekako u ovo vrijeme bili smo od partijske organizacije
obavjeteni da se svakog dana eka na znak za ustanak, te smo
preduzeli i druge mjere. Ive Vodopija, Milan Juran i ja pravili
smo, po etama, spiskove buduih boraca, u koje smo'uvrtavali
sve one za koje smo znali da su rodoljubi. Razvijen je i ivlji
politiki rad, a zbog potrebe da se napredni omladinci okupe
oko SKOJ-a razvila se upornija borba i u partijskoj organizaciji, tako da je u septembru u selu bilo ve oko 30 dobrih
skojevaca. U ovom radu posebno se istakao Ive Vodopija, a u
politikom radu imah smo naroitu pomo od lana Opinskog
komiteta Rate uria.
U septembru je skojevska organizacija poela sa manjim
akcijama protiv okupatora. Tako su talijanski vojnici svakog
dana na velikom jarbolu dizah i sputah svoju zastavu, a mjetane su tjerah da ovaj in pozdrave faistikim pozdravom.
Mi smo se u to vrijeme okupljah oko jarbola, pa kad bi otpoelo dizanje ili sputanje zastave^ odjednom bi smo se razbjeali na sve strane i za sobom povlaili ostale mjetane. Talijani
bi nas onda jurili i tukli koga uhvate, to je meu narodom
stvaralo nezadovoljstvo. Milan Juran i ja napravili smo. peat
sa srpom i ekiem i taj otisak stavljah po svim vidljivim
mjestima, a naroito na ulazna vrata zgrada gdje su stanovali
talijanski vojnici. Jednom, u novembru, mi smo pregradili
icom put gdje je obino uvee oko 10 asova prolazila talijanska vojna patrola i sakrili se nedaleko od toga mjesta. Kad
je patrola od desetak vojnika naila, iznenada smo ih napali
kamenjem. Bjeei od nas naletjeli su na icu i popadah, a
onda su, bjeei dalje, opalili u naem pravcu nekoliko metaka.
Sutradan su pohapsili jednu grupu seljana i pretukli ih u zatvoru, to je izazvalo jo veu mrnju u narodu.
Naroito nam je smetala kriarska grupa, pa smo njene
lanove svakodnevno napadah. Zbog toga su uvijek bili zajedno-,
pa su zajedno ak i spavah. Jednom je kod mene doao njihov
lan, Frarie Skrai, da mi se poah (rekao je da je saznao da
sam omladinski rukovodilac) kako ih omladinci napadaju i tuku,
pa je predloio kompromis da ih ne napadamo, a da ni oni
nee nas napadati i da tako ostane i poshje zavretka rata.
845

Traio sam da podijelimo oruje koje su imali, na to mi je

odgovorio da ga nemaju, ali e dobiti. Naravno, na sporazum
nisam pristao. Jednog dana u novembru saznali smo da e
cijela grupa spavati u Rameinoj kui. Dogovorili smo se da
ih pohvatamo, pa smo u toku noi opkolili kuu i pokuali da
prodremo. unutra, no, morali smo da provaljujemo ulazna
vrata; kriari su nas osjetili i preko krovova ostalih kua pobjegli iz sela i iste noi otili u Zagreb; vie se u Murter nisu
vraali.
O jaini i utjecaju skojevske organizacije govori i ovaj
podatak. Negdje pred kraj 1941. talijanske vlasti pozvale su
mlaa godita na regrutaciju za svoju vojsku. Pozvani omladinci obratili su se za.pomo skojevskoj organizaciji, pa im je
savetovano da se ne jave i da se sakriju na Kornatske otoke,
to su i uradili.
U decembru smo ve imali jaku i dobru organizaciju
SKOJ-a, sa preko 30 lanova, koja je aktivno radila na prikupljanju oruja, municije, hrane, odjee, obue i drugog potrebnog materijala. Organizacija je bila podijeljena na dvije
grupe; jednu u selu, a jednu na Hramini. Obino su u nedolju
odravani zajedniki sastanci obeju grupa. Na njima su itane
vijesti, vjebalo se u rukovanju orujem, donosili zakljuci o
prikupljanju oruja i drugog materijala, o primanju omladinaca u SKOJ i si. Naroita je aktivnost razvijana u prikupljanju hrane, pa smo krajem 1941. sakupili preko 600 kg ulja
i 1500 kg smokava, to je poslato borcima. U novembrusmo
u ir ju za ulje dobili jednu puku, a u decembru smo u ibeniku kupili 27 pari cipela za nae borce.
Najvei polet u politikom radu s omladinom dostignut
je krajem 1941. godine. Rezultat je bio da smo 1. januara pre
podne odrali na Hramini, u kui Krune Markov, sastanak u
prisustvu preko 50 skojevaca, na kojem smo primili 18 omladinaca u organizaciju. Na istom sastanku podijelili smo organizaciju u sedam grupa, odredili njihove rukovodioce, podijelili politiki materijal za prouavanje po grupama, odredili
pojedine lanove SKOJ-a za rad sa nekim jo neorganizovanim
omladincima; svakoj grupi dodijeljeni su i rejoni za prikupljanje hrane i drugog materijala. Odreeni su kuriri za Kornate,
gdje su se nalazili ilegalci, zatim za Modrave, Betinu, Tijesno,
Jezera, Tribunj i Vodice. Ve 1. februara 1942. organizacija je
imala 115 lanova, a u daljem radu omladina Murtera svrstala
se po svojoj organizovanosti i revolucionarnosti u najbolju
omladinu kotara. Za ovakav poetak u radu organizacije SKOJ-a
najvee zasluge ima Ive Vodopija Sreko, koji je upornom borbom odstranio oportuniste iz mjesne partijske organizacije i
omoguio organizovan politiki rad s omladincima.
846

Pomaui partijskoj organizaciji, SKOJ je dobrim dijelomi

zasluan to je u toku 1942. godine stvorena organizacija AF-a
(sastanke su odravali i neki skojevci) i pionira (sa oko 20'
lanova), koja se istakla u odravanju kurirskih- veza, prikupljanju raznog materijala, prenoenju vijesti i u spreavanju
Talijana da meu kolskom djecom organizuju balile, kao.
i u unitavanju faistikog propagandnog-materijala proglasa, slika i si. Ovakav rad razvijala je organizacija SKOJ-a
sve do odlaska veine drugova u partizane, kad je teite rada
baeno na pripreme za taj odlazak. Napor je urodio plodom i
oko 60 boraca iz Murtera otilo je s prvom grupom dobrovoljaca u partizane.
Miro JEINA.

OMLADINSKA GRUPA CRVENI PUPOLJAK.

U USTANKU 1941. GODINE

jAktivnost naprednih aka realne gimnazije u Bihau uoi

rata je pojaana. Studenti sa Beogradskog univerziteta, komunisti, ee kontaktiraju sa acima Bihake gimnazije, donose
literaturu, letke i drugi materijal, iz koga se saznaje situacija
u zemlji i svijetu. aci su se obino sastajali ilegalno po grupama, i prouavali dobijen materijale i tako se ideolokopolitiki i teoretski uzdizali. Sa takvoni jednom grupom (zvala
se Crveni pupoljak) povezan sam 1940. godine. Grupu su
sainjavali: Vojo Stanarevi, Sava Popovi, Mirko Turi, Racija Kovaevi i Jozo Kralj uenici VI, VII i VIII razreda gimnazije. Sastanke smo odravali u kui Rade . Mandia1 i to u
sobi u kojoj smo stanovali Vojo Stanarevi i ja. Meni je kao
aku IV razreda gimnazije, u koga . policija najmanje moe
sumnjati, povjerena dunost bibliotekara. Imao sam zadatak
'da uvam knjige u tajnom sklonitu u koli, da ih. donosim na
sastanak grupe, a poslije vraam nazad. Sva moja bibhoteka
sastojala, se od nekoliko knjiga: Porijeklo porodice, privatnog
vlasnitva i drave od Engelsa, Mati od Gorkog, Ustav
SSSR-a i dobijeni leci iz Beograda. Prva broura koja mi je
odreena da proitam bila je: Djeca umjetnici u Sovjetskom
savezu a, zatim, knjige Mati od Gorkog, Selo Demetrovo
od Silaija, Berai pamuka od Travena. Iako je bilo malo
literature, ipak smo nastojali da je rasporedimo tako da je
svaki od nas proita vodei rauna o naem uzrastu.
Pored uenja u koli kao i naeg ideolokog i teoretskog
uzdizanja lanovi grupe su dobijali i konkretne zadatke: da se
nabavi neka knjiga, prenese vaan ilegalni materijal, rasture
leci, napiu parole itd. Ipak je sve ovo bio miran period, po1

Ova kua se nalazi u ulici Petra Koia.

848

Franjo

Mraz:

NONI

NAPAD

KOD

SUNJE

(drvorez)

malo bezbrian naroito za nae godine i naa shvatanja o snazi

SSSR ukoliko, doe do rata sa njemakim faizmom.
Ovako miran i relativno bezbrian rad grupe ubrzo su
prekinuli krupni dogaaji aprilska katastrofa Jugoslavije i
na prekid kolovanja.2
Pred naim oima odvijala se tuna predstava kapitulacija vojske i dravne uprave. Isprekidane i oamuene kolone
jugoslovenske vojske kretale su se umorno, rezignirano i besciljno komunikacijom Biha Bos. Betrovae. Pojedinano i u
grupama vojnici su se izdvajah iz kolone, navraah u sela i
traili hranu i civilnu odjeu u zamjenu za oruje i vojniku
opremu. Zatim su bjeali kud koji. Ovu razbijenu vojsku pratila je grmljavina topova i dugake motorizovane njemake
kolone. Posmatramo kako izmeu Lipe i Teoaka izbija dugaka kolona njemakih tenkova, bornih kola i ostale motorizacije, koja je u punoj brzini jurila iz Bihaa u pravcu Bos.
Petrovca. Jugoslovenski vojnici, koji su se zatekli na cesti,
sklanjali su se ustranu i stajali kao okamenjeni. Nemci iz
prvih tenkova nisu ni obraah panju na njih, kao da ih nisu ni primjeivah. Ah kad je u Vrtokim dolinama jedan vojnik
pokuao da bjei, odmah je bio izreetan rafalom iz mainke
sa njemakog kamiona. Jedan andarm u Vrtou iz kasarne je
ispucao nekoliko metaka na prve njemake tenkove i tee ranio jednog trgovca (odranije poznat kao ustaa i hitlerovac) koji
je iziao a sveano doeka i pozdravi Nijemce. I to je bilo
sve. Vie nijednog pucnja, niti kakvog drugog otpora od strane
obezglavljene jugoslovenske vojske. U ehk okovana njemaka kolona, poput zahuktale adaje, protegla se tutnjei dan
i no cestom Biha Bos. Petrovac, i dalje. Vojnici zateeni
na cesti, bili su zarobljeni i otjerani u Njemaku. Situacija je
bila jasna. Jugoslavija je za nekohko dana bila okupirana.
*

Vojo Stanarevi je u povjerenju govorio ljudima da se

uzdaju u Rusiju i Komunistiku partiju Jugoslavije. Poneki
starac, inae vojnik iz I svjetskog rata, mahao bi glavom i izraavao sumnju, u Rusiju i njenu vojsku koju poznaje sa
Galicije. Vojo bi tada objanjavao da je to bila carska Rusija
koja je propala kao i naa trula monarhija, da sada postoji
socijalistika Rusija radniko-seljaka drava i njena' nepobjediva Crvena armija; da mi imamo Komunistiku partiju ko2 Dva lana nae grupe (Razija i Jozo) ostala su privremeno u Bihau kod svojih kua. Sava je otiao na Hrgar, Mirko u Cazin, a Vojo
i j smo se nali u selu Teoaku.

54 Ustanak 1941.

849

ja e znati ta treba raditi u ovoj situaciji, te da treba uvati

oruje dok se ne dobiju dalja uputstva od Partije.
Odmah po proglaenju NDH u koju je ukljuena i Bosna
i Hercegovina, otpoeo je ustaki pokolj nad nevinim 'ljudima.
aci su bih, pored utieajnijih ljudi, prvi na ustakoj meti i
traeni su po selima. Ustae su se naroito raspitivale za "Voju,
koji se nije nalazio kod roditelja u Ripu, nego kod roaka u
Teoaku. Za njega su ve imale informacije (od aka frankovaca iz Bihake gimnazije sa kojima je Vojo dolazio u sukob)
da je komnista. Zato smo se morah kriti od prvih ustakih
patrola, koje su seljaci u poetku nazvali uckorima. Prva
ubistva nevinih ljudi i oduzimanja otkupnine za glave od imunijih seljaka jo su vie zabrinula narod. U toj situaciji Vojo je
objanjavao da je Partija pozvala sve rodoljube da se pripremaju za oruan ustanak, da se ljudi uvaju i to manje izlaze
na oi ustaama.
Poshje napada Njemake na SSSR, ustake bajke na
ljude, njihovo hvatanje, odvoenje, ubijanje i bacanje u jame,
naglo su se pojaale. Ve 24. juna nali smo se u Grmeu sa jo
nekohko seljaka. Te noi u umi razgovori su se najvie vodili
u vezi sa ulaskom SSSR-a u rat. Vojo je bio oduevljen i priao je o snazi Crvene armije i njenom naoruanju. Bili smo
uvjereni da e Crvena armija brzo pobijediti i da emo se
uskoro sa njom sastati. Ve se znalo da Vojo zajedno sa jednim
roakom ima sakrivena dva karabina i sanduk municijo, jedan
seljak ima karabin bez zatvaraa, ali ja imam pored pitolja
i zatvara, pa emo kompletirati, itd. Potrebno je samo na
poziv Partije uzeti oruje, staviti petokrake zvijezde 11a kape
i stupiti u borbu dok stigne Crvena armija sa kojom emo se
udruiti i poi dalje u revoluciju. Ah, nije trebalo mnogo vremena da se iluzije i mata omladinaca entuzijazista razbije o
surovu stvarnost.
*

Narod je ve vie puta masovno bjeao u umu, zaplaen

ustakim hajkama i sudbinom uhvaenih ljudi koji se nisu
vraah ni uz otkup glave kao u poetku. Od polovine jula Grmc
je prm zbjegova mukaraca, ena i djece, koji se vie ne
vraaju kuama ni poshje prolaska ustaa. Od granja se prave
nastrenice bajte i zasnivaju nova ognjita. U umu se izvlai hrana i stoka. Iz sklonita se vadi skriveno oruje, a otresitiji omladinci, po ugledu na Voju, stavljaju crvene petokrake
zvijezde na kape. Pokazalo se da je puaka ipak malo sakriveno, da se pored nekohko karabina u svakom selu nade jo po
koja kremenjaa i runa bomba. Ustae su na vrijeme oduzele
850

lovake puke od onih koji su ih ranije imali prijavljene vlastima. Pojedini seljaci su imali po nekohko zakopanih karabina, ah su kasnije pali u ruke ustaama i ubijeni, tako da to
oruje nikad nije ni pronaeno. Isto tako pojedinci su, bojei
se da ih neko ne izda, prodali karabine ustakim postajama,
koje su prijetile smrtnom kaznom onom kod koga se nae oruje. Zato je u selima ostalo manje oruja nego to je bilo sakriveno poshje kapitulacije bive jugoslovenske vojske.
Narod je u zbjegovima prozvao naoruane ljude pukarima. Prvi zadatak pukara bio je da uvaju strau na ivici
ume i da daju otpor ustaama ako pou prema zbjegovima.
Tada Vojo dobij a vijest iz Drvara da e za nekohko dana
otpoeti ustanak, samo se dan poetka i mjesto prvog1 organizovanog udarca krije u najveoj tajnosti. Ah, jo ima iekivanja,
neizvjesnosti i iluzija. Tako, na primjer, u zbjegove iznad Lipe
i Teoaka neko donese vijest da se u umi izmeu Drvara i Bos.
Petrovca sakupio veliki broj boraca, da uskoro Komunistika
partija die ustanak, da se samo eka na ruske avione koji e
baciti oruje. Toj novosti poneko je dodavao ono to mu je bila
elja. Izmeu ostalog pronese se i to da Rusi imaju avione koji
mogu da prenose tenkove i da ih spuste gdje god hoe. U stvari,
Partija je organizovala napad na Drvar i sakupljala borce sa
pukama i drugim naoruanjem, a o ruskim avionima nije bilo
ni govora. Orijentacija je bila jasna: otpoeti ustanak sa ono
malo vatrenog oruja, te pomou njega i raznog naoruanja,
poev od sjekira i rogulja, otimati oruje od neprijatelja i naoruavati nove borce. Vojo je dobio uputstva koja su nagovjetavala dugotrajni rat protiv okupatora.
I, doao je 27. juli - dan osloboenja Drvara, poetak
oruane borbe na ivot i smrt, poetak narodnog ustanka i
narodne revolucije i tako se i ovaj kraj pridruuje Srbiji,
Crnoj Gori i drugim krajevima nae zemlje. Grme je stupao
u odluni boj u koji je KPJ pozvala sve narode Jugoslavije.
Rukovodstvo ustanka u Drvaru upuuje na na teren
Slavka Rodia, koji se odmah povezuje sa Vojom a zatim sa
Savom Popoviem na Hrgaru kod Bihaa i organizovani pukari i roguljai izvode prve akcije na ustake postaje. U kratkom roku likvidirana su neprijateljska uporita u Vrtou, Lipi,
Ripu i Krnjeui. itavo podruje izmeu Bihaa i Bos. Petrovca bilo je osloboeno, a Drvar je bio dragulj slobode u
ovom kraju. Na istoj komunikaciji na kojoj je, svega prije
nekoliko mjeseci, zarobljena kolona bive jugoslovenske vojske, pobjedniki su krstarili borci za slobodu.
Ve u prvim akcijama poveava se broj pukara, koje
u poetku starci i babe, po tradiciji, nazvae etnicima. Ali,
ubrzo, to se uutka i prodrije iz Drvara naziv gerilci i gerilski
54"

851

odredi. Ni to ne potraj a dugo i zavlada opti naziv koji je Partija dala partizani i partizanski odredi. Crvene petokrake
zvijezde nosili su na kapama ne samo borci nego i mnogi omladinci u selima, a ime etnika postalo je kroz kratko vrijeme
^ve ujesen 1941. godine, ime najveih izdajnika srpskog nara!
-da, jer se ve tada oito vidjela njihova tenja za saradnjom
sa okupatorom.
Zahvaljujui Partiji parola bratstva i jedinstva je otpoela da tiijumfuje i u ovom kraju. Ona je bila tako snana, da
nprkos okupatorsko-ustakim zvjerstvima, u bihakom srezu
nije bilo krvne osvete. Partija je relativno brzo uspjela tla
objasni ciljeve narodnooslobodilake borbe, da objasni kako je
i zato dolo do toga da na Garavicama, pokraj samog B i h a a ,
bude pobijeno i pokopano oko 12 000 nevinih ljudi sa bihakog
i susjednih srezova, koji su od ustaa muki pohvatani i odvedeni na klaonicu. Pojave pljake i maltretiranja muslimanskog
stanovnitva, prilikom akcije na ukove, i hrvatskih porodica,
prilikom akcije na Krnjeuu, od strane pridruenih pojedinih
najzadrtijih roguljaa, bile su odmah, u zaetku, energine
osuene i suzbijene. Partija je stalno, uporno i strpljivo radila
na razvijanju bratstva i jedinstva, na podizanju svijesti masa.
Vojo je bio neumoran na tome poslu, a seljaci su znali da su
ustae uhvatile i ubile njegovog oca Luku i jedinog brata
"Svetozara.
Pored rada Voje i Save, koji su bih sa ovog podruja,
djelovanje Slavka Rodia bilo je od velikog znaaja za organizaciju i pravilnu orijentaciju ustanka u ovom kraju.
Od kad je, u januaru 1942. godine, kroz sela izmeu
Bihaa i Teoaka proao i odrao politike konferencije dr Mladen Stojanovi, partizanski komandant sa Kozare, ovaj kraj se
definitivno uvrstio na liniji KPJ i NOB i takav ostao do svretka rata. U prihvatanju ideje bratstva i jedinstva, i uopto
linije Partije, naroito se isticala omladina.
U ovom periodu omladinci idu uz naoruane borce da bi
to prije doli do puaka. Veina seoske omladine organizuje
se u omladinske aktive i radne jedinice. Omladina izvodi akcijc
na prekopavanju ceste i ruenju Ripakog klanca da bi se i na
taj nain sprijeili ih bar "zadrali neprijateljski ispadi iz Bihaa. Iz ovih omladinskih aktiva, kako su jednostavno nazvani
u poetku, naroito u zimu i proljee 1942. godine primani su
u SKOJ najbolji omladinci i omladinke. Iz njih su nicali aktivi
SKOJ-a u selima bihakog sreza. Istovremeno su stvarane i
prve partijske ehje, prve organizacije AF-a, i prvi naronooslobodilaki odbori, kao privremeni organi narodne vlasti i
ujedno organi Narodnooslobodilakog fronta.
>852

Lokalne neprijateljske ofanzive iz Bihaa, pred kojima

se narod iz osloboenih sela povlaio u umu, uspijevale su da"
povremeno uznemire osloboeno podruje. Neprijatelj je nemilosrdno tukao zbjegove u umi tekom artiljerijom.
Posebna radost je zavladala kada su partizani zarobili
u Vrtou domobransku poljsku haubicu kahbra 105 milimetara sa municijom. Devojke su okitile top vezenim maramicama i pekirima i zajedno sa borcima pratile, ga dok je sa ceste
izvlaen u umu. Izgledalo je kao da smo u svatovima. Ova
poljska haubica prebaena je u Drvar i upotrijebljena u -borbi
sa Talijanima koji su u jesen 1941. godine nadirali iz Bos.
Grahova.
Od prvih partizanskih jedinica sa ustanikog podruja
bihakog sreza (Teoak, Lipa, Doljani, Gorjevac, Hrgar, Ripa,.
Rai, Pritoka, Lohovo) i dijela petrovakog sreza (Vrtoe,
Krnjeua) formiran je 2. bataljon Sloboda. Jedinice ovog
bataljona ostajale su na svojim podrujima a samo povremeno
je obezbjeivano; njihovo sadejstvo pod komandom Slavka
Rodia, komandanta bataljona.
Krajem septembra 1941. godine nadmone snage italijanske vojske uspjele su da ponovo okupiraju Drvar, a zatim
da prodru preko Bos. Petrovca i spoje se sa jakim garnizonom
u Bihau. Tada dolazi do udruene akcije izdajnika (etnika)
i Talijana. etnici silaze u Drvar i Bos. Petrovac i zajedno sa
Tahj anima dre ta uporita.
Kada je, nakon dvomjesene slobode, Drvar ponovo pao
u neprijateljske ruke, dolo je do privremenog malaksavahja
i zastoja ustanka. Pored paktiranja sa etnicima, Tahjani su
iz poetka nastupili vrlo oprezno i taktiki prema ustanikom
stanovnitvu. Oni nastoje svim sredstvima da se prikau kaozatitnici srpskog ivlja od ustakog pokolja; ne trae da partizani predaju oruje, zahtijevaju mir, pozivaju seljake da se
slobodno vrate iz zbjegova u svoja sela, nude makarone, so i
druge ivotne namirnice. Oni, zatim, dozvoljavaju seljacima u
bihakom srezu da slobodno silaze u plodnu dolinu Une i beru
kukuruze sa naputenih njiva. Uvidjevi da ni ustae pod italij anskom komandom nita ne preduzimaju, seljaci, postepeno,,
jedan za drugim, u veem broju silaze u neposrednu okolinu
Bihaa i izvlae danonono puna kola i pune konjske tovare
nabranih kukuruza.
U novonastaloj situaciji Partija je u ovom kraju morala
da uloi ogromne napore da se masama objasne prave namjere
Talijana, da se prve partizanske jedinice, nikle u ustanku^
odre, reorganizuju, uvrste i pripreme za nastavljanje oruane borbe protiv okupatora i s njima udruenih etnika popa
Momila ujia i Mana Rokvia. Osim toga, privremeni zastoj
>853

poleta ustanka koristi se za pripremanje hrane i odjee za

partizane, jer uskoro nastupa zima. Uspijeva se da seljaci sklone duboko u umu izvuene kukuruze iz bihake dohne, kao
i veinu plodova sa svojih njiva. Djevojke organizovano rade
na pletenju odjevnih predmeta za partizane.
U bihakom srezu istovremeno se radi na formiranju regularne vojne jedinice Bihake partizanske ete, u koju
treba da se okupe svi borci sa sreza, potpuno odvoje od svojih,
sela i da u formaciji stalne ete zauzmu poloaje u neposrednoj
blizini Bihaa. U radu na formiranju ete naroito se istiu,
uz pomo Slavka Rodia, Vojo Stanarevi, njen politiki komesar, i Gojko Doenovi, njen komandir, obojica energini i
neustraivi borci. Gojko se isticao, kako bi se to obino reklo,
vojniki, a Vojo politiki. Vojo je bio u pravom smislu rijei
dua ete, njen idejni i politiki rukovodilac. I ovom prilikom
omladina je odigrala krupnu ulogu. Deavalo se da pojedini
stariji ljudi, naroito oni optereeni veom porodicom, pokau
nespremnost za odlazak u stalnu etu i na poloaje dalje od
svojih porodica i sela. Nenaoruani, zdravi i jaki omladinci su
jedva ekali da neko pokae takvu nespremnost pa da uzmu
od njega oruje, udrue se i pou s nama, svojim vrnjacima
i mlaim od sebe, koji ve imaju puke. Tako je upravo i bilo
u tim sluajevima opravdanog i neopravdanog povlaenja starijih ljudi. Omladinci su objeruke prihvatali oruje, a mnoge
je teko bilo sprijeiti da pou s etom i bez oruja, da podu
s Vojom koga su mnogi voljeli.
U decembru 1941. godine privodi se kraju rad na formiranju Bihake ete. Lugarska kua na Hrgaru je odreena za
komandu ete i u njoj su ve napravljene palae za borce.
Partija: je savladala problem privremenog splanjavanja ustanka
i izvrila politike i vojnike pripreme u ovom kraju za napad
na Tahjane. Prolom je bio u Medenom polju kod Bos. Petrovca.
Nevjerovatnom brzinom, bez radija i telefona, prola je vijest
od Drvara do Bihaa o napadu partizana na Tahjane i pobjedi
u toj akciji u kojoj se naroito istakao Nikola Karanovi (Nekolika metka iz talijanskog mitraljeza prosvirala su mu kroz
grudi oko samog srca. Pukim shiajem ostao je tada iv).
Borba, dakle je nastavljena protiv Talijana i etnika,
uprkos svim njihovim nastojanjima da zavaraju mase.
Na Novu 1942. godinu Bihaka eta je definitivno u punom sastavu zauzela poloaje prema Bihau. Komanda ete sa
jednim vodom bila je na Hrgaru, a poloaj linija: Hrgar
Pritoka Lohovo, znai, sa obe strane Une. Tu, na pet kilometara od Bihaa, zalogorovala je eta danonono drei strau
prema utvrenom neprijateljskom garnizonu, a njene patrole
>854

silazile su do same periferije grada. Grad Biha i dio sreza iza

njega bio je pod okupacijom. Otuda smo imah svega nekoliko
boraca.
eta je ula u sastav 1. krajikog narodnooslobodilakog
partizanskog odreda pod nazivom 5. bihaka eta. tab odreda
bio je u Podgrmeu.
U eti su se nala tri lana Crvenog pupoljka (Vojo
Stanarevi, Sava Popovi, Boko Kecman).
U januaru 1942. godine vladala je velika zima. Duboki
snijeg je, kao rijetko kada, napadao i u bihakoj dolini. Borci
su snabdjevani vunenom odjeom i obuom koju je liferovala
omladina. Ipak, na straarskim mjestima, naroito nou, bilo
je vrlo hladno, mada se smjena vrila svaka dva sata., Intendantura su bila sva sela u pozadini, koja su na smjenu slala
hranu borcima na poloaju. Neprijatelj se zabarikadirao u Bihau
i postavio predstrae u Golubiu, Cekrhjama i Vinici. On i ne
pokuava da makne dalje u dubok snijeg i januarsku hladnou,
jer otuda motri budna partizanska eta. Ipak se jednom usudila jedna kolona da pokua prodor u Ripa. Proputena je kroz
Pritoku, a zatim osuta paljbom iz zasjede i razbijena. Pomogli
su nam da poveamo broj naoruanih boraca, a zatim su se
opet uutjeh iza bunkera. eta je izvela i akciju na predstrau
u Cekrhjama. (Borci su se tada teko primjeivali u snijegu,
jer je veina imala bijele ogrtae, koje smo dobili saivene od
posteljnog platna iz naih sela). Neprijateljsko uporite bilo je
likvidirano, ali tada je pao omladinac Lazo trbac iz Teoaka
prvi gubitak nae ete.
U januaru 1942. godine, u eti, je bio razvijen intenzivan
rad na pohtikom, vojnikom i kulturno-prosvjetnom uzdizanju boraca. eta je postala pravi vojno-pohtiki kurs. Putem
predavanja, koja je najvie drao Vojo, i diskusija borci su
upoznavani sa: ulogom KPJ, ciljevima NOB, znaajem bratstva
i jedinstva; sa nastankom faizma i ciljevima faista, sa vojnopolitikom situacijom, itd. Omladinci su obuavani u rukovanju
orujem i sticali osnovna vojna znanja. Sauvane su i nekolike
knjige iz bibhoteke Crvenog pupoljka, koje su itane po italakim grupama u itavoj eti. Najznaajnije su bile Mati
od Gorkog i Selo Demetrovo od Silaija. Svi borci sii nauili i gromko pjevah razne borbene pjesme (Padaj silo i nepravdo, Partizan sam tim se diim, Po umama i gorama nae
Bosne ponosne, Crven je Istok i Zapad, itd.), koje su bile na
stalni i vjerni drug u borbi.
Jednog januarskog dana 1942. godine u eti je zavladala
opta radost. Saznali smo da dolaze dr Mladen Stojanovi,
komandant partizana sa Kozare, i Stojan Mati, partizanski
komandant iz Like. eta je povuena sa poloaja, ostavljajui
>855

samo strae, i kompletna postrojenja na.snijenoj poljani u

selu Raiu, deset kilometara udaljenom od Bihaa. II I ari on
i Stojan,- u pratnji Slavka Rodia, izvrili su smotru ete. Mladen je iao na elu i vrio smotru na neuobiajen nain. Otprilike svakom desetom borcu postavio je po jedno pitanje, kao
na primjer: zato nosimo petokraku zvijezdu, ta je KPJ, ta
je SSSR, ta je faizam, itd. Borci su odgovarali kratko i besprijekorno. Mladen je bio zadovoljan i po zavretku smotro
odrao je govor. Rezultati rada u eti vidljivo su doli do izraaja. Svi smo se dugo ponosili ovom smotrom i uspjesima u
uenju, koje su za tako kratko vrijeme postigli seoski omladinci.
Nije prolo ni mjesec dana kada smo uli da je u borbama na Lapcu, u Lici, poginuo Stojan Mati. U proljee 1942.
godine etnici su napali partizansku bolnicu u Joavci i ubili
ranjenog Mladena, koji se tamo lijeio sa jo nekoliko boraca.
Za kratko vrijeme izgubili smo oba proslavljena komandanta,
koji su izvrili smotru nae ete, sa kojima smo se ponosili
i tada i poslije njihove smrti.
Tako je iz ustanka nikla, razvila se i uvrstila prva bihaka partizanska eta. Ona je u prolj ee 1942. godine uestvovala u borbi za osloboenje Prijedora pod komandom Operativnog taba za Bos. krajinu. Uprkos jakom garnizonu i
utvrenjima, ovaj Pavehev alkazar, kako su ga ustae zvale,
bio je tada uniten, a grad Prijedor osloboen. Peta (bihaka)
eta 1. Krajikog narodnooslobodilakog partizanskog odreda
bila je desetkovana u tim borbama. Veina lanova Partije
i SKOJ-a izginula je u ovoj velikoj akciji. Pali su i hrabri
borci: Gojko Doenovi, komandir ete, Rade Rai, najbolji
strelac u eti, Rade Blanua, Hi ja Balaban, Nikodin Krtini,
Duan Pihpovi, Ljubo Stanarevi i drugi. Gotovo svi borci
ove ete nali su se krajem 1942. godine uglavnom na rukovodeim vojnim i politikim, dunostima, u sastavu 8. krajike
brigade, formirane poshje osloboenja Bihaa, Cazina i Kladue, od novih boraca sa toga podruja, veinom omladinaca
muslimana.
Svi lanovi omladinske grupe Crveni pupoljak stupili
su u NOB i bih siguran oslonac Partije u ovom kraju, naroito
u radu na okupljanju i organizovanju omladine za borbu protiv
okupatora i domaih izdajnika.
Boko KECMAN

U KRALJEVAKOJ FABRICI VAGONA

HAPENJE RADNIKA

B i l a je nedelja 22. juna 1941. godine - pria Vojislav

Simi. Nemaka je napala Sovjetski Savez. Na ljudima se itala radost, jer je poraslo uverenje da e sa nemakom.
soldateskom biti brzo okonano, ali i zabrinutost zbog iznenadnog napada. Iao sam ulicama Kraljeva, susretajui po kojeg komunistu. Oprezno bismo razmenili prve vesti o napadu
i rastajali se. Pored ostalih, sreo sam i Dobrivoja Peia, koji
mi ree da sutra, 23. juna, doem na sastanak u Borjak (kod"
stare elektrine centrale).
Radio sam kao kovaki radnik u Fabrici vagona. Ujutru.
sam, kao i obino doao na posao. Rad je poeo normalno.
Meutim, nije dugo prolo, kad je ef mog odeljenja saoptio
da svi preemo u lokomotivsku halu. Radoznali zbog toga,
upitah smo ga zato da se tamo skupimo, kad to do tada nijebilo uobiajeno. Samo je odgovorio: Nemci hoe da vam neto saopte... Nemoj neko da pokua da bei, jer e sve nas
pobiti.
Kad sam naiao u lokomotivskoj hali ve se bilo okupilomnogo drugova iz ostalih odeljenja. Na sredini hale stajali su
krajskomandant, naelnik sreza, policijski pisari, vie Nemaca.
sa raznim oznakama i efovi naih odeljenja. Zgledali smo* se..
ta to treba da znai? Ovo nije mirisalo na dobro. Nastala jetiina kada je naelnik sreza istupio kooperno i saoptio da
e poeti prozivka i svaki koji je prozvan neka se; odmah
odazove! Od prvih pet prozvanih niko se nije odazvao. Na.
pitanje Nemaca gde su ovi, efovi odeljenja su odgovorili da.
niko od njih nije doao na posao.. Odmah su njihovim kuama.
upuene patrole u sastavu jedan Nemac i dva andarma. Sesti
>857

po redu Ti prozivci bio sam ja. Okupljen mislima ta e biti sa

onima po koje su upuene patrole utao sam i odazvao se tek
na upozorenje vratara zato se ne odazivam kada me prozivaju? Nareeno mi je da preem iz hale u suseno odeljenje,
.gde me je doekala grupa Nemaca sa uperenim pukama. Tek'
"kada su me postavili uza zid bilo mi je jasno da se neto ozbiljno sprema. U hali odakle sam doao, prozvali su i mog
poslovou, koji je poeo da negoduje obraajui se naelniku
sreza, da mu je ena Nemica, nata Nemci nisu obraali panju,
ve su mirno nastavili sa prozivkom, uglavnom lanova KPJ.
"Tako su odvojili nas dvanaestoricu a ostale otpustili iz hale.
Pod jakom straom izveli su nas do fabrikog izlaza i tu
-zadrali sve do 13 asova, oekujui povratak upuenih pat:rola. Meutim, patrole su se vratile ne naavi nikog od onih
"koje su traili. Uz pretnju naoruanih Nemaca i andarma
-odvedeni smo u zatvor sreskog naelstva. Izmeu ostalih, tamo
smo zatekli Olgu Jovii Patu, Nikolu Bugaria i ikicu Stojanovia, a sutradan smo saznah da je onoj petorici drugova,
nou 22/23. juna, preko partijske veze saopteno da se sklone,
jer se preko naih saradnika u pohciji saznalo da predstoji
hapenj e aktivista.
U zatvoru su nas paljivo uvali udvojeni straari jedan Nemac i jedan andarm. Bili smo odvojeni od ostalih
.-zatvorenika. U zatvorsku etnju pustili su nas izmeu 12 i 13
ili 17 i 18 asova. Naroito smo se radovah popodnevnoj etnji,
jer smo se tada sastajali sa lanovima porodica i preko njih
.saznavali vesti iz grada. Posebno nas je interesovao podatak
-da se formira partizanski odred. Desetak dana posle hapenja,
oko 17 asova, u na zatvor je doao naelnik sreza sa oficiriTom Krajskomandanture. ikica Stojanovi, lan SKOJ-a, dobro je govorio nemaki i iskoristio' priliku da upita nemakog
-oficira zato smo uhapeni, nata mu je ovaj demagoki odgovorio:
Mi Nemci iz Berlina ne znamo, ko ste vi. To vas vaa
-vlast hapsi.
Za vreme dok smo bih u zatvoru, partijska organizacija
i odred pripremah su se da nas oslobode. Jednog dana, izmeu
12 i 13 asova, dola je u zatvor grupa drugova, meu njima
i Duan Milii, jedan od lanova MK KPJ, sa planom da
ubiju straara i tako da nas oslobode. Od te namere su odustali, jer im je Sofija Kanovi rekla da ne moe da bei iz
.-zatvora poto se boji da bi joj zbog toga streljali brata. Videi
-da nismo jedinstveni za bekstvo, Duan mi se obratio reima:
Bolje bi bilo da vas mi pobijemo, nego Nemci. Ipak niko
mije "otkrio ove namere Mesnog komiteta, iako je bilo sumnje
>858

u to kad su Nemci odmah pojaali obezbeenje sa po jo jednim straarskim mestom.

Polovinom jula Nikola Bugari, lan SKOJ-a, prilikom
jednog odmora prilazio je pojedinano svakom od uhapenih
i objanjavao da treba da potpie kolektivni zahtev upravi
zatvora za putanje na slobodu. Zahtev bi se svodio na to da
ako smo krivi izvedite nas na sud, a ako nismo krivi, pustite
nas na slobodu. Uvee, takoe za vreme etnje, prilazio je
zatvorenicima iMca Stojanovi i svakog upozoravao: Sutra
e nas verovatno sprovoditi na sasluavanje u Krajskomandanturu. Na pitanja odgovarajte samo nisam i ne znam.
Sutradan 17. ih 18. jula prvi je odveden na sasluanje Ljubia Petrovi, pravnik, i tamo zadran ceo dan: Kasno *u no,
poto je vraen u ztvor, doviknuo nam je: Zbogom drugovi,
vie se neemo nikada videti! (Iste noi je sproveden za Beograd, a nakon dva dana Novo vreme donelo je u saoptenju br. 1 spisak streljanih na Skeli, a prvi na spisku bio je
Ljubia Petrovi, pravnik iz Kraljeva, komunistiki bandit.
Meu ostalima, u istom spisku bio je i Slobodan Lukovi Graie, lan KPJ.)
Nas ostale odvodili su u Krajskomandanturu na sasluanje, ali nas nisu sprovodili za Beograd. Drali su nas odvojene od onih koje jo nisu sasluah. Po zavrenim sasluanjima i posle 40 provedenih dana u zatvoru, nemake vlasti su
zatraile od nas da potpiemo izjavu, koju su diktirale preko
tumaa: Da smo bili osumnjieni kao komunisti, ali da je
istragom utvreno da to nismo i da se putamo na slobodu uz
garanciju graana pod uslovom da budemo lojalni prema nemakim vlastima i njihovoj vojnoj sili. Uz ovo nam je saopteno da se vratimo na svoj posao i da se ne smemo udaljavati iz grada bez urednih propusnica Krajskomandanture. Prihvatili smo ovaj zahtev, ah im smo se nali van zatvora, ve
sutradan smo dobili vezu i prebacili se u odred Jovo Kursula, koji je logorovao na Gou, ime smo se pridruili partizanima.
AKCIJE U FABRICI

U vreme kapitulacije radio sam u fabrici vagona na raiavanju eleznikog mosta na Kamidori pria Dragoljub Nikoli Dambas. Iskoristio sam tu okolnost da po direktivi Partije, sa drugovima iz fabrike, sakupljam iz obijenih
vagona hranu, odelo i oruje. U samoj fabrici vagona meu
radnicima je postojala partijska organizacija. Neposredno posle napada Nemaca na Sovjetski Savez dobili smo direktivu
>859

za sabotae i oruane akcije, kojima smo odmah i pristunili

Poelo je hapenje drugova iz fabrike vagona. Meu uhapenima bio je i Radovan Miloevi arapan, u ijoj sam kui
stanovao. Poto je u kui bilo neto partijskog materijala i pisaa maina, pourio sam da to sakrijem. itavu no sam s
muio gde bih sakrio pisau mainu, i tek pred zoru odluio
da je odnesem u jednu grobnicu. Sutradan, posle rada, otiao
sam drugovima u zatvor i izvestio arapana da ne brin o materijalu, to ga je obradovalo jer bi to bio veliki argumonat
pohcije protiv ovog istaknutog komuniste.
Izlaskom drugova iz zatvora na rad u fabrici vagona na
sakupljanju oruja bio je jo intenzivniji. Jednom prilikom
prola su tri vagona municije iza Grdike Kose. Ugledao sam
u vagonu Duana Miliia, radnika fabrike, kao sprovodni In
vagona. Odmah smo shvatili da e se vagoni ustaviti pozadi
tunela Grdika Kosa, radi istovara municije i pourili smo
tamo. Da nas Nemci ne bi primetili, ili smo na istovar kao
u etnju po parovima, jer su sa nama bile i ene. Poto prve
noi nismo istovarili svu municiju, akciju smo ponovili i".sledee noi, a jutrom, u odreeno vreme odlazili na posao. Poto sam se neprestano kretao u krugu fabrike to sam od Gojka
Rodia, bravara, dobio zadatak da potraim klju od uvara
tzv. ar kapije, da bismo kroz istu izneli oruje iz dva vagona,
na koloseku kod kapije, gde su bile puke i teki mitraljezi
varcloze. Otiao sam straara Radovanu Crnogorcu i na zahtev da mi da klju od ar kapije poeo je da vie: ta, zar
vama mangupima da dam klju, pa da izgubim slubu! ime
onda da doekam starost? Poto sam ga upozorio da ovakvom
svojom revnou pomae okupatora i da je to izdaja -,svog naroda, otiao sam i izvestio Gojka Radia, koji vie nije insistirao na pridobijanju Radovana Crnogorca za nau akciju,
ve mi je naredio da voskom uzmem otisak brave, na osnovu
ega je napravljen klju. U pripremama za preuzimanje navedenog oruja trebalo je da nam pomogne i jedna eta partizana aanskog odreda Dragia Miovi. Meutim, kada smo
nas tridesetak odreenog dana doli na brdo izmeu starog i
novog tunela, aanska eta je zakasnila i dola tek oko pola
noi. Odmah smo se podelili u tri desetine, koje e upasti u
krug fabrike vagona, a partizanska eta bi nam sluila kao
obezbeenje.
Prva i druga desetina su krenule polako napred, a ja sam
sa mojom desetinom (bio sam njen komandir) poslednji uao
u krug fabrike i susreo se sa prvom i drugom desetinom, koje
su se vraale nazad jer nisu nale vagone na mestu gde su
ranije bili. Zakljuili smo da su Nemci bili obaveteni o naoj
akciji, pa smo se najpre vratili na zborno mesto, a zatim ra>60

zili svaki na svoju stranu. Sutradan, ponaajui se kao da

nita nije ni bilo poli smo redovno na posao i u prolazu videli da vagoni koje smo traili stoje pred upravom fabrike.
Ja sam uglavnom radio na raiavanju eleznikog mosta na Kamidorut koji je bio miniran prilikom povlaenja
nae vojske. Sa arapanom smo diskutovali o sabotai na
Kamidorinom mostu. Nemci s pored ovog gvozdenog mosta,
odmah napravili drugi drveni preko koga je prolazila elezriika praga. Kako se gvozdeni most nagnuo na ovaj drveni,
predlagao sam Gvozdenu Paunoviu (organizacionom sekre' tra OK) i Carapanu da preseem tezne preko sredine mosta
na kome se jedino drao, ime bi se i sve zakovice na mostu
pokidale. Gvozdeni most bi pao preko drvenog, te bi saobraaj
za due vreme bio preseen. Drugovi su mi preporuili da
prvo poseem sve zakovice, pa kada to zavrim da predloim
sefu sekcije inenjeru oreviu, inae simpatizeru NOP-a,
da se preseku tezne i po duini mosta.
arapan i Gvozden su ubrzo posle ovog dogovora otili
u odred a ja sam ostao sam. Jedne noi partizani su doli i zapalili drveni most preko koga je prelazila eleznika pruga.
Sa mostom su izgorele i nae barake, u kojima je bio alat i
materijal. Kako nismo imali alata za rad, Nemci su naredili
da nam se iz fabrike vagona poalje drugi alat, ali su nam
sada uputili i svog poverljivog oveka inenjera Vaselina Vesnia. On nas je na mostu gonio da to bre radimo na raiavanju. Kako je most ubrzo osposobljen, naao sam inenjera
Borevia nasamo i rekao mu da most treba to pre da ruimo, jer jesen je na pragu pa nam vremenske prilike nee
dozvoliti da to uradimo kasnije. Predloio sam mu da iseem
pomenute tezne, posle ega e most pasti u vodu. Inenjer
Borevi mi je. rekao da ne moe da me pusti da seem pomenuto gvoe, jer je isto narengovano i da e me ubiti prilikom seenja. Rekao sam mu da se za mene ne brine, da u
ga isei paljivo i da u biti vezan konopcima, a i da padnem
drugovi e me izvui. Inenjer orevi se saglasio sa
mnom. Kad sam isekao tezne, drugovi su me izvukli van mesta
opasnosti. Samo to sam seoda se odmorim, naiao je teretni
voz na drveni most, pri emu je gvozdeni most poeo da se
ljulja i klati. Taman je poslednji vagon proao, a gvozdena
konstrukcija se sruila na drveni most, ime je saobraaj bio
potpuno ukoen. Nemci su odmah doli sa mainkama i dugo
razgovarali sa inenjerima Vesniem i oreviem, dok smo,
rastureni po vrbacima ekali ta e dalje biti. Pored mene, na
raiavanju su bih: Dragan Rankovi, Dimitrije Petkovi
Mitke, Dragan Ghgori, ika Sekuli i dr. ijih se imena ne
seam, dakle, petnaest do dvadeset radnika. Dragan Rankovi
>861

je bio najblii Nemcima i mogao je uti kako nareuju da se svi

radnici pobiju, jer su komunisti.
Kada smo sutradan doli na posao, ljotievac Zika Sekuli napao me je na mostu: da sam ja za sve ovo kriv i a
me treba streljati. Dragan Rankovi mi je priskoio u odbranu, odbrusivi Sekuliu da gleda svoj posao. Demonstrativno
izgovarajui se da se ne slaem sa Vesiem i Sekuliem, napustio sam posao i otiao u fabriku, a ubrzo zatim dobio sam
nareenje taba odreda Jova Kursula da u daku iznesem
partijski materijal, zakopan u dvoritu kue Radovana Miloevia arapana.1 Ugovoreno je da materijal donesem kod
Mirine esme gde e me ekati Novica Joli iz odreda u tri
sata popodne. Zadatak sam poverio Bogoljubu Mirkovi.u, radniku Fabrike vagona, zaduujui ga da motri na andarme. Bogomir je odbio ovo zaduenje, ali me nije bdao.
Posle zavrenog rada u fabrici doao sam u stan, uzeo
jedan dak, poprskao ga branom koje smo takoe uzeli iz
vagona i materijal strpao u dak. Sa branjavim dakom na
leima, poao sam u pravcu kafane Zeneva (koja je bila u
blizini Mirine esme). Joli me je ekao pored obale Ibra. Nisam imao nikakvih smetnji i prosto sa uivanjem sam promatrao Jolia kako se sa dakom, uzetim od mene, ualjujo ka
njivama zasejanim kukuruzom. Cim je Joli uao u kukuruz,
okrenuo sam se i u neposrednoj blizini video andarme. Sklonio sam se brzo u jedno usko sokae i pourio prema svom
stanu, gde sam doao tek uvee. Posle nekoliko dana dobio
sam nareenje da idem na Go, stim da me Borka Popovi odvede do odredskog punkta u selu Ribnici. Svi prilazi bili su
blokirani, ali smo mi, stigavi do elektrine centrale, iskoristili
momenat da, dok je Nemac dvogledom gledao preko Ibra,
po kukuruzima i brdima, ba pored njega proemo i stignemo
do mosta. Na mostu je bila nemaka straa, ali nas na opte
iznenaenje nisu zadrali te smo sretno stigli u Ribnicu a odatle i na Go.
Vojislav SIMIC
Dragoljub NIKOLIC D2AM3AS

1 Limena kutija u kojoj je bio partijski materijal i sada so uva

u toj kui.

VALJEVCI NA TARI

Desetak sela poredanih u cik-cak liniji ispod valjevskih planina bilo je gotovo zatrpano dubokim snegom. Krajem 1941.
godine ta sela bila su jedina slobodna teritorija Valjevskog"
partizanskog odreda. Ispred nas je put za Valjevo posednut od
etnika i Nemaca a iza nas planinski grebeni. Stie se utisak
da smo u nekom ograenom prostoru. Sneg neprekidno pada-,
ve 20 dana. Od vejavica i niske temperature puke nam zaleene i funkcioniu jedino poto se raskrave kraj vatre.
Hladno je i u srcu partizana. Odelo slabo i pocepano, a obua,
jo gora. Od hrane najee dobij amo pro ju i krompir, netotvrdog sira, a rede pasulj s ovetinom. Pogledi veine boraca,
su uprti u sela oko Kolubare i Ribnice.
Ipak nije sve tako crno. Veina boraca su omladinci pa.
i tekoe lako podnose. Zametne se igra, otpone pesma, za~
svira frula, a uz muziku sve se zaboravi. Takav je bio svaki
dan partizanski; u iekivanju novog mealo se radosno sa tunim, dobro sa zlim i vreme je promicalo. Na desetak dana.
pred Novu 1942. godinu pronese se glas da je na planini Tari
rasformiran Raanski partizanski odred. Dobro su i do sada
izdrali dobacuju jedni. Ba su kukavice, to se nama nee'
desiti primeuju drugi. Istog dana rukovodstvo Valjevskog'
odreda odlui da se ide u potragu za rasturenim Raanima.
Nama, borcima, ne rekoe cilj mar-rute, ve,samo upozorieda e put biti izuzetno teak i neizvestan.
Svako da se dobro pripremi! Ko misli da ne moe da.
izdri velike napore neka ostane ovde - objanjavao je nakomandir.
Kao i uvek, niko nije hteo da ostane. Pored 2. ete Kolubarskog bataljona, izdvojena je eta umadinaca i neto Raevaca, da krenu na naporan mar. Komandant kolone je Ra>863

divoje Jovanovi Bradonja, a sa nama poe i Milo Mini

Crni. Rano- ujutru, 19. decembra, krenusmo u pravcu Debelog
brda, upravo iza nae slobodne teritorije. Nisam mogao ni slutiti ta e mi se sve desiti na tom putu za Taru. Oekivao sam
po obiaju, borbe, duga peaenja, malo gladovanja i nove
pejzae pokrivene debelim naslagama snega. Ili smo po partizanskim preicama, to je zahtevalo probijanje kroz dubok
sneg. Prvi dan proosmo bez borbe, to nas je pomalo udilo,
ali ve drugi dan, iznad Kostojevia, zapucae etnici. Liili
su nam u to vreme na buve: taman pomislimo da nas vie nee
dirati (peckati) a oni am, um! I tako u nedogled. Bilo
nam je ao to nismo imali municije i bolje oruje da ih se
jednom za svagda otarasimo.
Dodasmo nekako svi ivi i zdravi do ispod Tare, a od Raeana ni traga ni glasa. Protivrene izjave seljaka uverie nas
da ih ne moemo okupiti. Zanoismo u malom zaseoku, smetenom u zavetrini stoletne bukove ume, ija su stabla napola
suva, veina sa ogolelom korom i tek po kojom granom koja
tri kao goh kostur, pa cela uma usred dana hi na aveti.
Kroz etu se pronese glas da je neprijatelj u blizini. Te noi
ba na mene doe red da budem u patroli. No sjajna, a okolina i poloaj sela potpuno nepoznati. U patroli sa mnom je
samo Beli (mislim da se preivao Radovanovi, pekarski radnik iz aka ih G. Milanovca, a poginuo od etnika u s. Skakavci kraj Kosjeria.) Jedina orijentacija nam je puteljak koji
kroz stravinu umu vodi do prvih kua. Sa zaleenim pukama i ukupno 15 metaka idemo puteljkom, a oko nas sneg
do pojasa. Bukve od mraza pucketaju, pa nas obuze strah, jer
nam se ini kao da nam se neko prikrada. Osvremo se oko
sebe, ali ne kreemo dalje. Nazad u etu ne smemo, da idemo
napred strah nas je, a da stojimo gde smo, ne da nam mraz.
Poee i kolena da klecaju. utimo jedan kraj drugog, ali se
odlino razumemo. Povremeno duvamo u zatvarae puaka du
se sasvim ne zalede, a vreme kao da ne odmie. No se protegla u beskonanost. Prsti nam se od mraza krute na nogagama. Hteoh od muke da pucam u bukvu to se ispreila
ispred nas, ah nisam imao snage. Iz apatije me tre apat Belog da je vreme da se vratimo. Ubrzan korak prija promrzlu
oveku, a kad stigosmo pod krov nae ete, kao a ugledah
carsku palatu iz bajke. Bila je to moja najtea patrola u partizanima.
Rano ujutro, 21. ili 22. decembra, krenusmo ka Tari. Tek
to smo napustili gostoljubivi zaselak, kad na ivici druge ume
pripucae na nas. Neprijatelj je tukao iz jedne drumske kafanice. Mitraljeska zrna ite pored nas. Ispred ume je bela
istina, brisani prostor, a jutarnje sunce bljetavo bije pravo
>864

u oi pa nije mogue zadrati pogled na jednoj taki. Komandant Bradonja, kome se po gustoj bradi i kosi uhvatilo inje,
naredi nam da se prebacujemo ba preko istine: Prvo se kolebamo, ah kad se jedan izdvoji i krenu napred, mi svi, u koloni
po jedan, poosmo za njim. Na beloj povrini bili smo odlina
meta za neprijatelja. Nai mitraljesci se mue oko zaleenog
oruja i ne mogu da nas podravaju. Pognut skoro do zemlje
koraao sam iza druga ispred mene, zapadajui do pojasa u
sneg iz koga sam jedva vadio noge. Od bljeska beline nisam
nita razaznavao ispred sebe, samo primetih da drug ispred
mene nestade dok su zrna dizala snenu prainu oko mene.
Htedoh da se okrenem kad mi tie ispod nogu nestade i svom
snagom poletoh negde u ambis. Udarih u neto crno i osetih bol
u glavi. Pogledah ispod sebe i vidim kako se moj prednjak psujui mui da se iskobelja iz gomile snega. Taman da se ja pridignem, kad se crna masa srui ha moja lea. Trajalo bi to
due da se linija naeg prebacivanja nije pomerila udesno. O
emu se radilo? Bila je to rupetina vertikalno zaseena, duboka
preko 3 metra, a nije se primeivala u ovoj belini. Kad sam
propadao, pomislio sam da sam pogoen, ah kako da me nita
ne boli! Zar je smrt od kuruma tako laka! Tek kad sam glavom
udario o cev puke druga "ispred mene, uverih se da sam iv,
da nisam na onom svetu.
Iupasmo se iz snega i ugledasmo politikog komesara
nae ete Baraa koji nam ree da je ranjen u lea, kako su
mu borci i predskazivali jer je imao iroka lea. Tek to krenusmo dalje, mitraljeska zrna ponovo nas prikovae za strminu
umskog puta. Desno od mene zajauka Kuzmanovi iz Valjeva.
Metak mu proao kroz miicu leve ruke. Iz torbe izvadi rezervnu koulju, te mu ja! njome previh ranu, a onda uzeh njegovo
oruje i krenusmo dalje. Pred nama se die skoro vertikalna
strmina sa koje se sputao planinski potoi upola zatrpan snegom. Okrenuti leima neprijatelju, ne mislei na kurume,
poesmo se verati njome. Hvatajui se za otro kamenje i korenje, gazei po vodi i snegu, ruke su mi bile krvave, a itavo
telo u znoju. elja da se to pre naem u zaklonu savladala
je natoveanske muke.
Mrtvih nismo imali, a ranjeni drugovi nisu nepokretni,
ak se i ne ale na bolove. Guste etinarske ume Tare, pritisnute debelom naslagom snega, okruile nas sa svih strana.
Sedoh na panj poseenog stabla i setih se majke, setih se bajki
koje je priala O' zimskim idilama. Mokrog do gole koe, obuze
me arka elja da se povratim u rano detinjstvo i ponovo sluam prie moje dobroudne majke. Ali stvarnost je bila surova. Mrtvu tiinu s vremena na vreme poremeti samo poneki
kurum. Poto ranjenom Kuzmanoviu bolje previe ranu, na55 Ustanak 1941.

865

stavismo put utrtom stazom do Kaluerskih bara, gde nas doeka razoarenje. Vile i hoteli prazni. Naosmo malo sitnog
krompira, naloismo vatru i otpoe ivot. Sreten Nosonja'
inae pre dolaska u partizane kasapin i keiner, nade neccie
ovcu i zakla je. Moglo bi se ostati koji dan radi odmora,' ali
rukovodstvo odlui da se vratimo na nau slobodnu teritoriju
. Rano zorom, 24. decembra, naa kolona se vraae istini
putem kojim smo i doh. Bila je no kad smo prelazili drum
za Bajinu Batu. Sa grebena jedne kose ugledasmo vatru u jaruzi. ulo se neko klopranje. Bradonja naredi naem komandiru ete Njegovanu Maksimu (pre rata podoficir u hidroavijaciji) da ispita okolinu, a ovaj u patrolu odredi mene sa jednim starijim drugom. Ve je svitala zora kada smo, sa pukama
na gotovs, prilazili vatri. Pred nama se ukaza vodenica, a kaci
joj priosmo i zavirismo unutra, ugledasmo vodeniara. eketalo odskae od kamena, a ispod rvnja u kratkim mlazovima izlazi brano u nave. Odluili smo da ispitamo vodeniara ta zna o etnicima. Odbijao je da ita kae, molei da
odmah napustimo vodenicu. Bili smo eljni hleba, jer ga nismo
jeli nekoliko dana, pa zamohsm vodeniara da nam na brzinu
ispee jednu malu proju, to on ne odbi i proja se zaas nade
u pepelu. Nismo ni saekali da se ispee, ve je upola, ivu
pojedosmo u slasti. A za to vreme gore na kosi padale su razne pretpostavke, pa kad smo se vratili, komandir ete nam
uzrujan ree da emo dobiti to smo zasluili. Tek tad sam bio
svestan greke koju smo uinili. Po svemu je izgledalo da e
nam proja doi glave. A bar da nismo kazali za proju jer je
to saznanje jo vie iscrpljivalo gladne drugove.
31. decembra 1941. godine, tano na moj osamnaesti roendan, doosmo na Painu ravan, gde prenoismo u oveoj
kafani. Nas dvojica smo u iekivanju zasluenog. Oko podne
svi borci uoe u kafanu, gde je na sredini bio postavljen sto.
a ispred njega desetak klupa. Saoptie da e nam biti suenje. Trojicu sudija izabrae iz mase boraca, a tuilac je Milo
Mini. Nama za branioca javi se na vodnik Milivoje Stefanovi. Prvo je govorio tuilac i bez dvoumljenja traio smrtnu
kaznu za obojicu. Zagor publike prostruji salom, a mene
lenu oko srca. Prvi put ugledah smrt pred sobom. Zar da mn
ubiju moji drugovi? Ne, to je ala, to nije mogue, to bi, kako
bi moja mama kazala, bio skandal. Rei branioca nisam ni
uo, niti pak vie sluao tuioca. Zaokupljen mislima kako e
me drugovi vezana izdvojiti iz kolone, zai u celac, narediti da
stanem, da se okrenem leima prema njima i . . . kao da ujem
reski rafal, kao da gledam kako padam pogoen kurumom.
kako iz grudi tee krv i boji sneg poda mnom, a ja? Taman
to pomislih da jo nisam mrtav, kad me iz tih mranih misli
>866

tre: Ja na kraju predlaem da obojicu razoruamo i najurimo iz odreda, neka idu kuda znaju. Srce mi, zalupa i prosto
vrisnuh:
Ne! Bolje nas ubijte nego to! Ja nemam kud.. ili sa
vama ih u smrt.
Sud utiava agor partizana u sah, a branilac Mihvoje
povienim tonom iznosi protivrazloge. Opet ga ne ujem, ve
se mislima prenosim u novu situaciju: hvataju me etnici i
zverski mue; upola mrtvog dovode me kui gde mue i mene
i majku; svet se iskuplja pred naom kuom. etnik otri kamu
i meni isprebijanom prilazi, pipa za grlo i . . . tre me lupanje
kundakom o sto. Partizanski sud proglaava da je pretres za1
vren i izrie kaznu. Svi se pretvorili u uho.
Ovaj sluaj neka svima slui za primer, ali pred nama
su nai borci koji do sada nisu imali ni jednu greku i ne
moemo od njih da se odvojimo. Tako- je vie neko iz
publike. Zato se kanjavaju sedam dana poarstva kod kuhinje i sedam dana da idu u svaku patrolu.
Ura, ivio sud! poee da viu drugovi, a neki prioe i poljubie nas. Plakao sam od radosti. Traio sam naina da se oduim drugovima. Opet se setih majke, setih se
koliko me ona voli i da bi joj upravo najtee pala izreena mi
kazna. Zato i moja reenost da istrajem kroz napornu borbu
upravo je bio dar mojoj majci. Naa kolona kree ka ultra
plavom horizontu, izbila je na uvik; okupili smo se oko jedne
bukve gde nas tuilac Mini slika... Kolona nastavlja put,
a ja u sebi obeavam majci da neu nikada vie greiti makar
se put do Tare i nazad ponovio.
Branko BUlClC

55*

SA KORDUNAKIM BORCIMA

APRILSKI DANI

B io. je hladan aprilski dan sa susnjeicom 1941. godine.

306. eskadrila 4. vazdnhoplovnog puka nalazila se na pomonim
aerodromima u Bosanskom Aleksandrovcu, kraj Banje Luke.
Upravo smo dorukovali. Iznenada su se zauli jaki zvui, avionskih motora, a zatim se pojavilo oko desetak aviona sa
kukastim krizom, koji su nas osuli jakom mitraljeskom vatrom.
Poskakali smo u zemljane rovove natkrivene pleterom od prua,
jo ranije pripremljene, jer se rat mogao oekivati, poto su
sve njemake obitelji u blizini aerodroma (oko stotinu), dobi io
prije desetak dana putnice sa pozivom da smjesta napuste svoje
domove i isele se u Njemaku.
Avioni su produili prema naim pomonim aerodromima,
udaljenih oko kilometar, i tonim pogocima gotovo su unitili
sve nae avione, iako su ovi bih dobro maskirani granjem i
grmijem. Kad smo se nakon pola sata, potpuno blatnjavi i smueni, izvukli iz rovova nai pretpostavljeni nisu nam dah nikakva objanjenja. Isti napad ponovio se jo dva dana uzastopce. Sada smo ve znali da treba da se sklonimo u rovove
im ujemo zvuk motora.
Trei dan je dolo nareenje da se vojska povue u pravcu
Mrkonji-Grada. Postavili smo naim oficirima zahtjev da nain
se dodijeli potrebna municija i ostala oprema. Kad su izjavili
da nisu trebovah ni municiju, ni opremu i da nam to nije potrebno, odbili smo da se bilo kuda povlaimo. A kad su neki
oficiri poeli skidati, epolete' i presvlaiti se u odijela obinih
vojnika, nastala je opa dezorganizacija. Poeli smo se razilaziti svaki svojim pravcem.
>868

Pranjavom cestom povlaile su se grupice pripadnika

razbijene jugoslavenske vojske. Tek po djelovima uniforme
moglo se zakljuiti da su pripadali nekoj vojnoj jedinici. Vlakovi nisu saobraali, a valjalo nam se Moniti njemakih jedinica, ako smo htjeh da se probijemo do svojih domova. Usput
smo rasprodavali nau vojnu opremu da bismo kupili neto
hrane ili stare civilne odjee. Iako smo se klonili glavnih drumova, etvrtog dana nas je, iznenadila jedna njemaka motorizirana kolona. Potpuno iscrpljeni i umorni nismo imah snage
da se bilo kuda sklonimo, ve smo posjedali na rub ceste i nijemo promatrah neprijateljsku motorizadju. Kad je njemaka
kolona ve podaleko odmakla, ree jedan izmeu nas: *
Iako nam seljaci putem govore da je rat za nas gotov,
jer se nema tko. boriti i jer se njemakoj sili ne moe oduprijeti, ja vam kaem: rat nije gotov i nee biti tako dugo dok ovi
Nijemci nee prolaziti cestom ovakvi kakvi smo mi sada.
U maju 1945. godine sjetio sam se ovih rijei.
U Novoselec-Kriu uspjeh smo se ukrcati na jedan teretni
vlak, kojim smo nakon 5 sati stigli do Zagreba. Zagrebake
ulice bile su krcate njemakom vojskom. Ponegdje su odvodili
po koju hrpicu vojnika, koje su, kako smo saznah od prolaznika,
trpah u kasarnu u Ljubljanskoj ulici. Bih smo sretni to smo
skinuli uniformu.
Vlakom se ruje dalje moglo, jer je pruga bila poruena.
Saznah smo od graana da se na Savskom mostu moemo ukrcati na kamion. Sakupili smo neto novca i ukrcah se u jedan
automobil. Do Karlovca smo se probijah itav dan, jer je cesta
bila zakrena njemakim kolonama, kojima smo se morah
sklanjati.

'

Bivi maekovci u Karlovcu razoruavali su ostatke bive

vojske i prikupljah oruje. Izbjegavao sam svaki susret s njima,
jer su me ve otprije znali kao pripadnika radnikih organizacija (URS-a, SBOTI-a i drugih). Prvih desetak dana prolo
je bez naroitih dogaaja. Gomilale su se neprijateljske vojske,
jer je Karlovac oduvijek bio vaan vojniki centar. Talijanske
trupe nadirale su od Suaka preko Lujzij anske ceste, kao i od
Duge Rese, a Nijemci glavnom cestom od Zagreba. Pojavile su
se ustae u zelenoj uniformi. Prvih dana nisu imale vremena
za akcije morale su uvrivati vlast i ugrabiti to bolje
poloaje.
>869

Gledajui sve to postao sam maloduan. Konano, javio

sam se bivim rukovodiocima radnikih organizacija koji su
me rasporedili u trojku sa Macom Majstorovi i Vilkom Strausom. (Obino je u svakoj trojci bila po jedna drugarica). Zadatak nam je prvih dana bio da po gradu ispisujemo parole
protiv okupatora. Parole smo ispisivali nou, po zidovima i
ogradama. Prethodno je jedna druga trojka imala zadatak da
naini kratki spoj na elektrinom vodu koji je vodio iz centrale u Ozlju. Tako bi se grad naao u mraku i mi smo mogli
0
siguriij obavljati zadatak.
PRVE PRIPREME

U maju smo dobili zadatak da prikupljamo oruje. Ovom

akcijom rukovodio je Veco Holjevac koji je u to vrijeme bio
vojni rezervista u garnizonu na Svari. Preko njega je izvrena
priprema da iz vojnih magazina na Svari i Jamodolu kradomiee izuzmemo prvo oruje. Bilo je tu 10 puaka, nekoliko
stotina metaka i desetak bombi. Za ovo oruje trebalo je pronai pogodno mjesto gdje da ga sakrijemo, pa smo izabrali
jednu grobnicu na pravoslavnom groblju. Groblje se nalazilo
izvan grada, u zelenilu, gdje smo mogli u svako doba da doemo. U mrkloj noi donijeli smo oruje, podigli teku cementnu plou, oistili jedan kut u grobnici i tii smjestili oruje
koje smo umotah u atorsko krilo. Plou smo zatim paljivo
namjestili, da se ne bi primijetilo da je bila pomerana.1
Poshje nekohko dana dobio sam zadatak da iz Bosiljeva
prebacim u Karlovac izvjesnu koliinu eksploziva, koji je trebalo da dobijemo od ondanjeg trgovca Marjanovia. Za ovaj
zadatak dobio sam u stanu majke Vece Holjevca novu domobransku uniformu, kako bih se slobodnije kretao. Rano ujutro
obukao sam uniformu i uputio se biciklom za Bosiljevo. Ponio
sam veliku praznu naprtnjau i jednu ceduljicu koju sam dobio
od Mace Majstorovi. TJ Bosiljevo sam stigao rano, no u trgovini je ve bilo nekohko ena i mukaraca. Predao sam ceduljicu i naprtnjau i rekao Marjanoviu da u ga priekati pred
trgovinom. Tek to sam iziao oslovi me jedna seljanka:
Je h vi radite u Karlovcu u trgovini kod NN?
utio sam nekohko sekundi, a onda odgovorio:
Ne. Vi ste me zamijenili s mojim bratom. On radi u toj
trgovini.
Kak ste si slini! odvrati ona
1 U. ovoj akciji sudjelovali smo: Veco Holjevac, Nenad Matijevi
Coco, Mato Vohalski, Rafko Tabor, Boo Pikuri, Josip Matasi (on jt'
tada bio domobran i pomogao nam da doemo do oruja) i ja.

>870

 Kako ne bi bili slini, kad smo braa.

U to je izaao Marjanovi, preuzeo sam naprtnjau i natovario na lea. Bila je prilino teka. Oprostio sam se od trgovca i tek to sam okrenuo bicikl, opazio sam kako u .mom
pravcu dolaze dva andarma. Zanijemio sam od straha, no za
tren oka naao sam se na biciklu i krenu prema Karlovcu. Nisam se uope osvrnuo sve dok nisam doao do raskra puta
koji vodi za Novigrad, na rijeci Dobri. Tu sam odluio da ne
idem glavnom cestom za Karlovac, ve ovim drugina. putem.
Tek u svom stanu pogledao sam u naprtnjau da vidim ta sam
nosio. Bilo je tu 10 kilograma dinamita, jedna rola od.oko 50 m
korde i dvije kutije kapisla za paljenje (oko 200 komada). Spremio sam sve u drvarnicu u jedan ovei sanduk, gdje sam ve
prije stavio dvije bombe i jedan pitolj. Zatrpao sam sve piljevinom, a sanduk pokrio drvima. Uniformu sam isti dan vratio.

Nijemci su vrili masovne pokrete motorizacijom i tenkovima. Tenkisti, u crnim uniformama sa mrtvakim glavama
stacionirah su se na promenadi i drugim istaknutim mjestima.
Tu su primah i obilnu hranu, koju su namjerno uzimah pred
graanstvom. Svoju aktivnost u Karlovcu njemaka komanda
je zapoela progonom idova, s tim to su taj posao za njih
ovdje obavljale ustae. Akcija je u poetku vrena pojedinano,
hapenjem pojedinih lanova idovskih obitelji i zaplijenom
njihove imovine. U konfiscirane trgovine postavljani su ustaki
povjerenici, birani iz redova neradnika i kriminalaca. Kad je,
nakon ovoga, ustaka vlast pristupila pogromu Srba, a uporedo
s ovim i naprednih Hrvata, narodu je bilo jasno koga ima pred
sobom. Zato nikakva ustaka propaganda, kojom se pozivao
hrvatski narod da stupi u ustake redove, nije naila na odziv.
U Karlovcu i okolini njima su se prikljuili samo pojedinci i
to zbog svojih mranih pobuda.
Dani koji su dolazih donosih su nove nemire i strepnje.
Ustae su prele na masovnu pljaku i teror. Oduzimale su svu
pokretnu i nepokretnu imovinu idovskim i srpskim obiteljima,
ije su lanove, bez obzira na starost, pol i zdravstveno stanje,
trpale u zatvore, a odavde deportovale u logore Staru Gradiku
i Jasenovac. U okohci Karlovca, gdje je stanovnitvo bilo preteno pravoslavne vjere, dogaala su se nezapamena zvjerstva.
Tano po planu okupatora.
Jednog dana zatekao sam na vratima tekstilne, tvornice
u Dugoj Resi proglas, u kojem je stajalo da svi Zidovi, Srbi i
komunisti u roku od 24 asa napuste tvornicu i mjesto boravka.
U protivnom bie protjerani. Jedino mogu ponijeti 5 kg bilo
>871

hrane ih odjee. Nekoliko puta proitao sam taj proglas. Da

je netko idov ih Srbin to se znade po vjeri, ali kako da se
komunist pozna? Nakon zavrenog posla vraao sam se na
eljezniku stanicu. Pod jednim kestenom primijetih mladu enu
sa dvoje djece: djevojicom od oko etiri i djeakom od osam
godina. ena je plakala, a djeca su bila uznemirena. Priao
sam joj i saznao da joj je mu Slovenac i, poto je bio lan
URS-a, otputen je iz tvornice. Nemaju dovoljno novaca da
kupe kartu do svog rodnog mjesta, a ovo moraju da napuste
pa ne znaju kuda e.
Stanica je bila puna talijanskih vojnika, a vidio se i p(>
koji ustaa. Uao sam u vlak mislei na teror koji ustae sve
otvorenije sprovode i proiruju na sve napredne ljude. Za njih
je sada dovoljan razlog da nekog radnika uhapse ako je samo
bio organizovan u nekoj radnikoj organizaciji.
U to vrijeme radio sam kao trgovaki putnik za jednu
malu tvornicu trikotae u Karlovcu (Kohorn), Moje radno
podruje bio je teren juno od Karlovca, do Knina, a po mogunosti i podruje Splita i ibenika (koje je Paveli ustupio
talijanskim okupatorima). Poetkom juna, uz kolekciju uzoraka koju sam pripremio za put, u dvostruko dno kofera stavio
sam sveanj letaka dobivenih od rukovodstva partijske organizacije. Leci su sadravah proglas srpskom narodu da se skloni
na sigurna mjesta kako bi izbjegli ustaki teror, kao i apel
vojnim obvezniima da se n odazivaju u ustaku i domobransku vojsku, koja rasplamsava bratoubilaku borbu. Tako sam
se sa malim putnim koferom zaustavio u Generalskom Stolu.
Tu sam naiao na desetak kola natovarenih enama, djecom i
najnunijim kunim potreptinama. Bio je meu njima i gdje
koji stariji mukarac. I opet suze i pla;
Savjetujem im da se sklone u zaselke koji su udaljeniji
od glavnih puteva.
Oko podne pronaao sam Simu Vreicu, vlasnika trgovine. Obavio am posao i izmeu ostalog upitao ga ta misli
o postupku prema ovim protjeranim ljudima.
To je neovjeno i to ne valja. Ovaj narod bio je
neobino dobar i poten. Ne bi se smjelo prema njima ovako
postupati. To se nee dobro zavriti. Ne smijem nita da govorim, jer ustake vlasti i na mene prijeko gledaju. Neki dan
odvele su ustae kamionom nekohko mladia u nepoznatom
pravcu i vie o njima nema ni traga ni glasa.
Neto slino tome uo sam i u Plakom. Vlasnik gostionice, gdje sam prespavao, tuio se:
Ustae su mi odvele obadva sina, zajedno s njihovim,
enama. Nisu se vie vratili, a niti javih. uo sam od nekih
izbjeglica da su ubijeni. Mi jesmo pravoslavci, ali smo poteni
>872

ljudi i volimo se s ovim narodom. Neki su nam ljudi ve prije

savjetovali da se nekud sklonimo, ali smo mislili: zato da bjeimo iz svoje vlastite kue? Nismo nikome nita skrivili! Sinova
vie nema, a ja sam ne znam to da inim. Ne moemo se sad
pod stare dane povlaiti po tuim pragovima...
Nou sam uo jauk i zapomaganje. Ujutro sam saznao da
su ustae opet odvele nekoliko obitelji.
I drugdje sam nailazio na sline prizore. U trgovinama,
iji su vlasnici bili idovi ili Srbi, zatekao sam ustake povjerenike. Nudio Sam im uzorke govorei:
Uzmite, jer robe nee biti!
Oni su odgovarali:
'
ta nee biti? Bie robe vie nego ikada!...
Nisam se htio s njima objanjavati, jer bi to za mene bilo
opasno.
U Otocu sam prisustvovao razgovora izmeu vlasnika
trgovine i etvorice ih petorice mladih, krnih momaka. Momci
s priah kako su bili na nekom teaju u Austriji, gdje su se
nauili rukovati orujem, a pokuat e da ovdje pridobiju
momke Hrvate da pristupe ustakom pokretu, kako bi oistili ovaj kraj od Srba. Sa sobom su donijeli specijalne noeve,
kojima e Srbima. rezati vratove. Nisam se usudio upustiti
s njima u bilo kakav razgovor, ali sam nastojao d u tom mjestu razbacam to vie letaka.
U Gospiu se upravo pripremao zbor kojem je trebalo
da prisustvuje i ustaki doglavnik Mile Budak, rodom iz ovog
kraja. Po itavom mjestu bih su nalijepljeni plakati s proglasom
i pozivom na zbor. Prije zbora ustae su prolazile mjestom i
opominjale ljude da je vrijeme da idu na trg gdje e se zbor
odrati. I ja sam stao postrance. Budak se popeo na malu tribinu i poeo govoriti. Nije birao rijei protiv Srba, pozivao je
otvoreno na klanje i ubijanje. Jo mi danas zuje u uima njegove rijei: Srbe na vrbe!... Svinje preko Drine! . . . Sakupljena masa ostala je skamenjena. Nikakvog odobravanja niti
pljeska nije Budak mogao dobiti od ovih ljudi. Iako razliitih
vjera Srbi i Hrvati ivjeli su tu godinama, dobro se slagali,
mnogi bili i rodbinski povezani. I sad dolazi jedan izrod i poziva
ih na klanje i ubijanje! Masa se utei razila, predosjeajui
da se od ovakvih nikakvo dobro ne moe oekivati.
Kad sam stigao u Sisak zatekao sam jeziv prizor. Prelazei preko mosta na Kupi opazio sam kako vodom pliva nekoliko leeva. Na jednom je icom bila privezana drvena ploa
sa velikim slovima: Sretan ti put za majku Srbiju!
>873

U prvoj polovici jula pripremala se jedna vea akcija, ali

gdje i kada nije se znalo. Naime, bilo nam je saopeno da so
uvaju u tajnosti svi razgovori, a posebno uputstva i nareenja!
Koliko se sjeam, bila je subota. Pikuri me obavijestio da
doem u nedjelju naveer tano u 20 asova u umicu iznad
pravoslavnog groblja i da ponesem jedan smotak kore i kutijicu sa upaljaima. Na odreenom mjestu sakupilo se nas 12.
Veco nam je ukratko saopio o kakvoj se akciji radi, a za
vou je odreen Slavko Klobuar ort. Trebalo je minirati
prugu izmeu Karlovca i Duge Rese, negdje u rej onu zaselak
Mrzlo Polje, na osamljenom mjestu koje je za to pogodno.
Prugu je trebalo dii u zrak u momentu kad oko 21.30 naie
ubrzani vlak iz Karlovca za Suak, u kojem se pretpostavljalo
da e se nalaziti vea talijanska jedinica.
Krenuli smo neto poslije 20 asova i stigli na vrijeme.
Iskopali smo ispod tranice zemlju na etiri mjesta, u razmaku
-od po dva metra i u te udubine ort je stavio eksploziv, u.srni
njega kapisle, za koje je privrstio kordu. etiri druga su bila
na osiguranju, na cesti po kojoj je jedan sipao velike kovano
cveke (avle posebno pripremljene za tu svrhu). Vlak je
naiao u predvieno vrijeme. Bio je potpuno osvijetljen, a iz
vagona je dopirala pjesma talijanskih vojnika. Rafko i Pikuri zapalili su kordu. Mi, ostali, bih smo na rubu ume i sa
..strepnjom oekivah eksploziju. Ali, na nae veliko razoaranje,
vlak je projurio, a eksplozija je uslijedila tek to je proao
posljednji vagon. Korda je bila preduga. Nismo jo imali nikakve prakse. Iako nam nije uspjelo da sruimo vlak, bar smo
razorili oko desetak metara pruge i poremetili saobraaj.
Eksplozija je bila dosta jaka, a u neposednoj blizini razruene pruge (na oko 2 km), na Svari, nalazio se jak talijanski motorizirani garnizon, koji se nije ni makao s mjesta.
Sakupili smo se i krenuh natrag. Padala je kia, sitna i gusta,
u umi je bila potpuna tama. Vrtjeli smo se u krug i jedva pred
svanue izbili u predgrae Lui. Razili smo se pojedinano,
radi opreza.
U toku dana u gradu je nastalo komeanje. Tek oko 10
asova jedna talijanska kolona izila je na mjesto eksplozije.
Na cesti su naili na posipane cveke, koje su se arile u gume
i izazvale vie defekata.
Ustae su pojaale patrole u gradu, a isto tako i domobrani. Doznali smo da ustae spremaju mobilizaciju veeg broja
ljudi, s namjerom da izvre ienje terena na Kordunu, Lici
i Bosni od ostataka bive jugoslavenske vojske. Uprkos toga
>874

naa trojka/ je nastavila s rasturanjem letaka i pisanjem parola.

U isto vrijeme Talijani su izveli fingirani napad na zidine
starog grada Dubovca. Prije napada izvrili su opirne pripreme: dovukli su vei broj topova raznih kalibara, tenkove i
konjicu, pored oko 5000 pjeaka u ratnoj opremi. Svuda naokolo stajale su specijalne filmske kamere, koje su'snimale
herojsku borbu talijanskih oruanih snaga. (Poslije su i sami
govorili kako e im ovaj film sluiti u domovini kao dokumentacija za borbu oko Karlovca).
U RUKAMA USTAA

Jedne noi probudila me zvonjava na ulaznim vratima

stana u kojem sam u Karlovcu ivio. Moja stanodavka je otvorila vrata i dok se jo nisam ni snaao, dva ustaka agenta
nala su se na vratima mog sobika. Rekli su mi kratko:
Vi ste uhapeni! Poi ete s nama na magistrat (gradsku vijenicu).
Josip Kra mi je jednom prilikom dao savjet: izbjegavati
hapenje, ivjeti ilegalno, a ako doe do hapenja- nita-ne priznati. Uhvatili su me na spavanju i.sad mi je samo preostalo
ovo posljednje mogunosti za bijeg nije vie bilo. Obukao
sam se na brzinu i poao s njima. Bio sam sretan to nisu
izvrili pretres stana, jer su mogli pronai skriveno oruje.
U zatvoru su ve bili neki nai drugovi, a meu njima i
moj brat Joa. Tu sam saznao da je Nikola avur zateen kod
rasturanja letaka u blizini vojnog garnizona, ranjen i uhapen.
Pod mukama odao je sedmoricu drugova koji su s njim suraivah. Ja sam kod prvog suoenja uporno tvrdio da ga uope
ne poznam i kod toga sam ostao, uprkos estog batinanja i
muenja. Sjeao sam se Kraovih rijei da kod ispitivanja treba
uvijek ostati kod iste izjave i nikako se ne smije mijenjati
U ehji sam bio sa jo sedam ljudi. Idueg dana ubacili
su u nau eliju jo jednog rekao je da se zove Pavh, da
je poslanik u skuptini u Maekovoj grupi. Ispriao je da i sam,
zapravo, ne zna zato je uhapen, ali sumnja da je vjerovatno
zbog toga to je kritizirao ustake metode proganjanja Srba i
idova, a naroito ena i djece. Njegova govorljivost bila nam
je udna, a jo vie kad je od ustaa dobio dvije slamarice sa
potpuno svjeom slamom, dok smo mi spavali na neto ostataka
stare, razdrobljene, sa mnogo buha. Mi smo, naravno, nae
buhe podijelili s njim, ali on svoju slamaricu nije podij eho
s nama. Uskoro sam od njega doznao da je ovih dana bio u
susjednoj ehji, gdje se nalazio i moj 'brat, kojeg su ustae
>875

svaki dan mrcvarile, a da je jutros nekamo odveden. Kad su

nas drugi dan istjerali u zatvorsko dvorite na etnju, mog
brata, kao ni petorice drugova s kojima sam bio povezan u
ilegalnom radu, nije bilo tu. (Pavlia su taj isti dan pustili
kui). Uznemirenost se poveala. Osjeao sam strane bolove
od. povrijeenih i razbijenih zuba. Mislio sam: da me sada
pozovu na batinanje, slabo bih se proveo. Osjeao sam da ne
bih mogao podnijeti ni najmanji napor. Stalno smo zapitkivali
jedan drugoga to je s naim drugovima, a mene je posebno
morila zla slutnja za brata. Veeru smo vratili. Nije bilo razgovora, svi smo utjeh. Tu je utnju poshje osam sati prekinuo
slubujui vratar. Strepjeli smo kad smo jo sa hodnika uli
njegove korake. Zaustavio se ba kod naih vrata, otkljuao ih
i uao. S njime je bio i jedan straar, s papirom u rukama.
Zurili smo u njih kao i uvijek kad bi doh, ali nam je bilo
svejedno. Danas ili sutra. Prozvao je:
Stefanovi, pokupite svoje stvari! Milaini isto!
Odveli su nas najprije u jednu manju sobu i tu obojicu
vezali icom, a potom iz zatvora pjeice u pravcu Radieve
ulice, prema centru. Ponovo sam se naao u Gradskoj vijenici,
na mjestu gdje sam sasluavan prije dovoenja u zatvor. Unutra smo zatekli dvojicu: jednog inovnika za pisaim stolom i
jednog ovjeka etrdesetih godina, grubog izgleda. Grubijan je
prvi progovorio.
Dali smo vas dopremiti iz zatvora i pustit emo vas
kui. Samo da vas na neto upozorim.
Slijedila je poduga lekcija, poznata iz svakodnevne ustake propagande. Odvezah su nam icu kojom smo bili vezani
jedan za drugog. inovnik mi prui komad papira na kojem
je1 bilo neto mainom napisano.
Potpii to!
Preletjeh pogledom odtampan tekst: Obavezujem se da
se vie neu baviti komunistikom propagandom i da u biti
vjeran Nezavisnoj Dravi Hrvatskoj i ustakim naelima . . . itd.
Odbacio sam da to potpiem s motivacijom da se komunistikom propagandom i politikom nisam nikada bavio, pa ne
u ni da to potpiem. I pored prijetnje da me nee pustiti dok.
to ne potpiem, uporno sam odbijao.
Nakon pola sata odvezah su mi icu s ruku i rekli:
Moe ii, ali da zna da emo te pratiti i paziti na
tebe.
(Kasnije sam doznao da su neke, koji su potpisali takvu
izjavu, optuili da su se bavili komunistikom propagandom i
osudili).
Nisam vjerovao da sam slobodan. Kako sam bio jo uvijek zbunjen, upitao am:
>876

 A mogu ii sada izai?

Svakako da moe odgovori mi onaj grubijan: A ako
ti se ovdje svia, moe i dalje ostati.
Prosto sam izletio iz Vijenice, jo zbunjen i kao u nekom
komaru zbog svega to se dogodilo.
Iao sam tako naprijed, ni sam ne znam kuda. Najednom
sam se naao pred zgradom biveg Sokola. Pod svjetlom uline
svjetiljke pao mi je u oi povelik plakat na zidu. Najprije velika slova P R O G L A S , a ispod toga tekst:
. . . po ustakom prijekom sudu
osueni su na smrt
strijeljanjem slijedei:
Trebalo je skupiti snage da itam dalje. Magla mi je- do1
lazila pred oi. Zle slutnje. Da li da itam dalje?
Ipak sam podigao oi. Nisam se prevario: meu strijeljanima proitao sam imena sedam naih drugova, meu njima i
ime .moga brata Joe. Nisam vie skidao oi sa plakata. Sjetio
sam se svih dogaaja u posljednje vrijeme... i Pikuria dok
je s nama bio u istoj ehji. Rekao je: Strano me m u e . . .
Ako se ne izvuem iv iz ovog pakla, tko e se izvui, neka
me osveti. I njegovo ime bilo je na ovom plakatu. Bio je dobar
drug. Kao i svi ovi ostali.
Ne znam kako i kada sam doao kui. Oko 11 asova posjetila me je sestra Ljubica. Zaudio sam se kako je ve doznala
da sam puten.
ula sam ree mi ona. Dobivamo vijesti o svima u
zatvoru. I za one koji su strijeljam uli smo da su se u zatvoru
dobro drali i nisu nikoga odali. A avura nisu jo odveli na
Sitand. Valjda misle da e od njega jo neto saznati, no svi
oni koje je poznavao, ve su pobijegh iz Karlovca. I Veco je
pobjegao. Nai su organizirah ljude u okolici Sjeniaka. Gojko
Nikoli ima ve oko dvije stotine naoruanih boraca, pa su se
svi oni kojima je prijetila opasnost povezali s njime.-Ustae su
ih ve napale, ali su ih nai ispraili. Pria se da su dvojica
ustaa ubijena, a est ranjeno.
Sluao sam je pun radosti. Dakle, poelo je. Poeo je as
osvete i obrauna. Zaboravio sam na bolove. Zatim mi je ispriala ta je s ostalom naom braom i sestrama. Doznao sam
da je jedna sestra otila na Kordun, a druga se sklonila iz Karlovca jer je prijetila opasnost da e je uhapsiti. Posebno me je
obradovalo kad mi je ispriala da se iz Francuske vratio brat
Stevo,2 panski borac, koji je bio zatoen u jednom francuskom
logoru. Kad je 1935. godine odlazio nije. nikome rekao svoju
namjeru. Javio se tek iz Francuske i napomenuo da ide u pa2 Stjepan Milainovi Siljo, poginuo u noi 12/13. novembra 1941.
kao komandant 3. bataljona pri napadu na italijansku posadu u selu
Plavca Draga (Kordun); proglaen za narodnog heroja.

>877

Zatim se javio iz panije, a 1937. godine iz logora V e r n e !

u Francuskoj. Otada za njega nismo uli. Upitao sam L j u b i c u
gdje je sada.
Nije vie u Karlovcu. Doao je istog dana kad je Joa
strijeljan. Vidio je zatvoreni automobil kojim su ih vodili na
strijeljanje. Bilo mu je strano. Spremio se da ode na K o r d u n
Prije odlaska rekao mi je: Ja u vjerovatno odmah otii iz
Karlovca, a ako se Grga vrati, neka im prije i on ode, da mu
se ne dogodi kao i Joi. Nije stigao ni da ode u Pribi, do
roditelja.
Ljubica je otila, a ja sam ostao da razmiljam o tolikim
novim vijestima. Vijest da je Njemaka napala na SSSR posebno
me je okupirala. Od mojih stanodavaca doznao sam i druge
novosti. Priah su o strahotama ustakog terora, o mobilizaciji
ljudi, o odailjanju vojnih jedinica u Bosnu i Kordun, na takozvano ienje i borbu protiv etnika. Raspriali su se
0 napadu Njemake na Rusiju, o masovnom protjerivanju Zidova. Ustae su izdale nalog da svi Zidovi obavezno nose ute
trake preko lijeve ruke, kao oznaku. Stanodavac je idov, pa
strepi. No i on misli na nekakav otpor.
Nijemci navaljuju na trgovine i kupuju sve. Zahtijevaju da im se roba upakuje, da je mogu odmah potom slati
kui. Robu plaaju ratnim rahsmarkama (tampaju ih u automobilima), koje mi zamjenjujemo u banci 1 :10. Dobili smo
nareenje od ustakih vlasti da ove marke primamo i da svakoj
elji Nijemaca udovoljimo. Izgleda da u velikom Rajhu ba ne
tee med i mlijeko. emu bi onda praznih nae trgovine? Ispraznali su na Zrinjskom trgu i sve vojne magazine. Po svemu se
ini da emo ostati gladni, goli i bosi. Moda bih mogao neto
robe sakriti? Ne treba sve da im bude oku na domak.
Pokuavam da sluam vijesti na radiju. Domae i njemake stanice javljale su o velikim uspjesima njemake vojske; ostale stanice nisam mogao uti, zbog smetnji. Nekohko
dana nisam nikud izlazio. Jednog dana izaao sam a malo
proetam i opazio da me prati agent. Na posao nisam vie mogao
ii. Kohorn je nestao, a tvornicu je preuzeo ustaki povjerenik..
Kod nae simpatizerke, zubarice Grosovke, na brzinu sam popravio razbijene zube. Znala je zato mi se uri i u nekohko
dana je obavila svoj posao. Ove odlaske zubaru iskoristio sam
1 da uspostavim veze s drugovima. Spremao sam se da napustim Karlovac.
Iliju.

NA PARTIZANSKOM PUTU

Konano jedne srijede u julu donijela mi je Ljubica nalog

da se spremim za. odlazak na Kordun i objasnila ta sve treba
>878

da ponesem. U ugovoreno vrijeme dola je po mene. I samomi

sebi izgledao sam smijean u sportskom odijelu, ispod koga sam.
imao vestu i dva para rublja, s visokim cipelama na nogama,,
dok je sunce vani nemilosrdno peklo.. Lagano sam krenuo za.
Ljubicom, na neupadljivom odstojanju. Na sajmitu nas je e kala taka Defilipis Bjeli,. sa seljakim zaprenim kolima. Sio
sam kraj nje, a Ljubica je produljila. Krenuli smo prema
Turnju.
* Pribliavali smo se Mostanju i Turnju, u kojima je bilo
dosta talijanske vojske. Proli smo barake, u kojima je bila.
smjetena talijanska konjica. Nekuda su se spremali, bilo ih.
je nekoliko stotina. Bojali smo se da ne krenu za nama, jer binam zakrili cijelu cestu. Krenuli su prema Karlovcu-. Proli
smo selo Cerovac i pribliavali se Tuiloviu, opinskom mjestu, u kojem se nalazila posada od kojih 25 domobrana. taka,
mi je ispriala kako su nai prije neki dan napali andarme,
svukli im uniforme i zaplijenili 4 puke i nekoliko bombi. Zatosu sad pojaali posadu.
Nekoliko vojnika lei na travi u vrtu kraj zgrade. Proli,
smo bez- smetnje. Odmah iza toga skreemo u brdo i uskoro stiemo pred Stakinu kuu, u selu Brezova Glava. Pozdravljam,
se s njenim ukuanima, a odmah zatim skidam sa sebe sve do~
potkoulje. Sad se dobro osjeam. Razgovaram sa Stakinim_
drugom, mladim ovjekom.
Radio sam u pamunoj tvornici, u Dugoj Resi. Svi mi
Srbi morali smo napustiti posao i samo mjesto u roku od".
24 asa.
Ukuani me obasipaju raznim pitanjima, a najvie ih z a nima kako stoji na ruskom ratitu. Shvatio sam ih. Njihovenade vezane su za ruske uspjehe. Stakin svekar, starac od kojih.
60 godina, vajka se:
Ako se na tom frontu ne dogodi udo, mi smo gotovi..
Ovi ustaki gadovi sve e poklati. Pred desetak dana doli su
sa tri kamiona, erali ljude, koji su mirno radili na svojim
poljima, u hrpu, vezali ih icom i udarajui ih kundacima ugurali na kamione. Odveli su ih prema Krnjaku. Stali su kod
jedne uvale zove se Ivanijarak. Oko dvadesetak njih.
jaih odvezali su i natjerah da kopaju vehku jamu. Ljudi su .
vidjeli ta ih eka i neki od onih to su kopah jamu, dali su.
se u bijeg. Samo je jedan uspio pobjei. Sve su postrijeljah.
Ostala je samo jedna tee ranjena ena, koja se uspjela zavui ,
pod jedan grm i tako ostala nezapaena. Sve pobijene zakopah
su u tu jamu. Kako priaju ti to su ostali stradalo, je vie oL
150 mukaraca i ena. Kada su ih trpah u kamion, govorili su
im da ih vode na rad. Naih drugova, na nesreu, nije bilonigdje u blizini. Bio sam u I svjetskom ratu i nisam neto>879

slino vidio. Bilo nas je razne narodnosti u jednoj regimenti

"bilo nas je svakakvih vjera. Meu nama nije bilo razlike. Danas
mlade bjei u goru kad se priblie ustae, a ja sam star i ne
mogu da bjeim. Da nam je barem dovoljno puaka i municije, pa da je i meni jedna. Dolaze komunisti iz Karlovca i obeavaju nam da e povesti borbu. Jedino u njih imamo nado.
Dok smo razgovarah dola je jedna djevojka da me odvede dalje. To je bila Zorka Opai. Putem mi je priala da su
njena dva brata u partizanskom odredu. Od nje sam uo da se
u tom odredu nalazi i moja sestra Milica. I Zorka je sa svojom
sestrom traila da ide u partizane, ali je nisu pustih.
Priala mi je kako je kroz njihovu kuu proao i moj
brat Stevo, zvan iljo. uli su od njega da se borio u panskoj
* republikanskoj vojsci.
I u Zorkinoj kui uvjerio sam se da su Kordunai vrlo
gostoljubivi. Uskoro se kua napunila susjedima koji su doli
da porazgovaramo. Tu su se nala i dva mladia, koji su krenuli
da se prikljue odredu. Bio je to moj prvi politiki razgovor sa
seljacima. Upoznali su me kako je stvoren prvi partizanski
-odred na ovom terenu Debela kosa (nazvan po umi u kojoj
se nalazio logor). Odred je formiran u njihovoj neposrednoj
blizini. Govorili su mi o zvjerstvima ustaa, Nijemaca i Talijana, koja su se dogaala i u njihovoj blizini. Interesirali su
se za stanje na frontovima u Africi i Sovjetskom Savezu,
-o oruanoj borbi u naoj zemlji. Pitali su me i o naim buduim planovima. Tako smo razgovarah sve do ponoi.
Ujutro me je domain, Svetan, odveo u ljivak, gdje me
je ve ekao partizanski kurir Stevan. Trebalo je saekati
.sumrak da bi se krenulo u partizanski logor. Sjedimo u ljiviku. Stevan se raspriao o formiranju odreda, o uspjesima koje
je postigao u prvim akcijama, a posebno kod Vilinog Toka
(na cesti izmeu Vojnia i Krstinje), gdje su iz zasjede ubijena
dvojica ustaa. (Otkako je Veso, sa Dragicom Opai i Nikolom
Bipalom, donio iz Karlovca onih 10 vojnikih puaka, odred
s puno sigurnosti kree u akcije). Na povratku za Vojni ustae
su zapalile selo Toak. Nai opet spremaju jednu veu akciju,
ah to se zasad jo dri u tajnosti. Osnovan je i odred u kotaru
Vrginmost, od preko 30 ljudi. Formirao ga je Gojko Nikoli.
I on je ve izvrio jedan napad, u kojem su trojica ustaa ubijena, a zaplijenjeno je nekohko puaka. Sada skoro svi borci
imaju puke, kao i desetak bombi.
.U toku dana pridruila su nam se jo etvorica drugova.
ujem kako jedan razgovara sa Stevanom:
Kada bih mogao poi s tobom u odred... Rado bi iao
i Mirko. Sto u kod kue tumarati? Ne mogu podnositi da se
>880

skrivam kao kurjak pred patrolama. To isto govore i ostali

mladii. Porazgovaraj s drugovima, mi emo biti namah spemni
da poemo.
U PARTIZANSKOM LOGORU

Svetari mi pokazuje preko ceste, gdje se protee uma

Loskunja:

Cesta koja ide pravo to je za Krnjak, Slunj, Plitvika

Jezera, a ova ispod,'to je za Vojni. Kada proete Loskunju,
izbit ete u selo Grabovac. Iza toga prvo selo u koje ete ui
jeste Svinjarica odatle ima ve nekoliko momaka u odredu.
Od Svinjarice do logora, u umi Debela, kosa, ima oko dvadesetak minuta.
Pred vece oprostih se od svojih domaina i krenusmo'seoskim klancem u pravcu ceste koja vodi za Vojni. Za pola
sata laganog hoda stigli smo do ume.
Sada smo u Loskunji, kae Stevan.
Penjali smo se uz jedan proplanak, u potpunoj tami koju
je pojaavala gusta uma bukovih i hrastovih debaia. Za nepun
sat proh smo Loskunju i stigli na rub, do ulaza u selo Grabovac. Zaobili smo selo i jednim proplankom spustili se na
cestu, a malo poshje uli smo u selo Svinjaricu. Stevan je pretpostavljao da e u selu biti partizana, no od nekih seljaka smo
doznali da su bih u.selu, ah su as prije otili u pravcu logora.
Produili smo do zaselka Viia i tu zatekli etvoricu drugova
iz odreda.
To je bio i moj prvi susret s partizanima. Tu su bih: Milutin Koari Ciko, Mile i Nikola Basara i Mile Lepovi, rodom
iz sela Brezova Glava (iz kojeg smo krenuli u logor). Pozdravismo se, a Stevan im ree da sam doao iz Karlovca i da sam
Siljin brat
ika primjeti:
Ba teta! Siljo je bio s nama sve dosad i svratio je
na jedan vaan sastanak, u logor. Kod nas je i tvoja sestra
zovemo je Mala Mica. Ona je prva ena borac meu nama. Svi
je volimo. Kada odravamo sastanke po selima uvijek ide s nama. Vole je seljaci sluati, dobro se razumije s njima.
Gledao sam borce koji su me okruili. Nisu imali vojnika odijela. Ciko i Mile Basara imah su eire, dok su Mile
Lepovi i Nikola Basara nosili kape od vojne oje, skrojene na
tri valovite uzviice (tri roga), a na sredini od crvenog sukna
petokraku zvijezdu, na kojoj sam najvie zadrao pogled.
Dakle, prvi odjevni predmet narodne vojske. Osjetio sam se
veoma sretnim.
58 Ustanak 19.

881

U Vidicima smo prespavali na sijenu. Kad sam ustao

sunce je ve bilo podosta visoko, a drugovi ve davno budni
Spazio sam jo etvoricu novih. Jedan od njih bio je brat
Zorke Opai. Upitao me je kako je kod kue, a zatim mi ispriao kako je s bratom u logoru ve dvije nedelje, da su ih
ustae napale prije 4 dana, ali da se otada ne pojavljuju u
umi (onda su sa sobom odvukli petoricu mrtvih ili ranjenih)'
Tu i tamo patroliraju uz cestu i navrate u koje selo, ispituju
da to doznaju. Kratko se zadre i odlaze natrag u Vojni.
Spremili smo se da krenemo u logor. etvorica su ostala
u patroli: dvojica u pravcu Krnjaka, dvojica prema Vojniu
Ako bi se koja neprijateljska jedinica pojavila u pokretu sa
ceste Vojni Krnjak prema logoru, seljaci bi to odmah preko
pastira, ili sami, 'brzo javili u logor. U logoru se onda prikupi
odred i krene u pravcu odakle prijeti opasnost. Napadalo se
samo ako je bilo sigurno da e se uspjeti, a u protivnom se samo
pripueavalo, da neprijatelj osjeti blizinu partizana. Najee bi
se tada neprijatelj povukao, u emu su prednjaili Tahjani.
Nesmetano smo krenuh u pravcu logora. Uli smo u gustu
mladu umu, izmijeanu s mladim borovima, a zatim smo jednom stazom izbili na vrh i na glavni put do logora. Logor se
nalazio ispod jedne uzviice, ureen na brzinu za smjetaj tridesetak ljudi. Zatekli smo desetak boraca koji su istili oruje-,
a ostali su bih u osiguranju na rubu ume.
Iako smo u logor stigh nou odmah sam meu drugovima
prepoznao dvojicu: mog-brata Stevu i Veu Holjevca. Nesposoban da bilo ta kaem zagrlio sam brata, a zatim sam se
pozdravio s Veom i ostalima. Laganim koraima poao sam
s bratom u stranu sjeh smo na lie. Jo uvijek nisam mogao progovoriti ni rijei. Stevo je prvi poeo. Pitao me je kako
smo ivjeli od kako se nismo vidjeli, aho se to nije imao
mogunosti da navrati u Pribi do majke i oca, jer se morao
to prije maknuti iz Karlovca. Ree mi da je dobio zadatak da
radi na organiziranju ustanka u kotaru Slunj i da je na
ovom terenu ve desetak dana. I priao sam mu o naima
onoliko koliko sam znao. Oito bio je zadovoljan to smo svi
poli primjerom koji nam je dao, to smo pripadali radnikom
pokretu i borili se i prije, i sada da se ostvare socijalna prava
0 kojima matamo. Napomenuo sam mu da je za mene zatvor,
a i svi ovi dogaaji otkako su ustae preuzele vlast, dobra kola
1 da znam da je borba jedini izlaz iz ovog zla. Kad sam zavrio,
Stevo mi ree: .
Za ovih 25 dana to se nalazim ovdje, vidio sam medu
borcima vrlo hrabrih i sposobnih ljudi. Osjeam da e se borba
kod nas sigurnije razvijati nego u paniji. Mi ve posjedujemo
neka iskustva. Ima stvari koje su dobre, a ima i momenata koji
>882

bi mogli za nas biti tetni. Zato treba steena iskustva to bolje

primijeniti. Rat u koji ulazimo za na narod je ispit hrabrosti,
a time se nai narodi odlikuju, no ujedno i rat za ostvarenje
bolje budunosti. Rat e biti pun uasa i stradanja. Ovo je tek
poetak, ah e biti jo veih i gorih neprijateljevih svireposti
i nasilja. Zato e se i neki meu nama kolebati i pekulirati,
pa e se i nai zadaci utoliko tee sprovoditi. No, narod je nepobjediv.
*

Meu drugovima u logoru nalazili su se i panski borci

Robert Domijani, Sreko Manola i Ivo Rukavina. im sam stigao u logor, Robert me je poeo poduavati:
Sada nam je prva dunost da organizujemo oruani
ustanak po selima i pokrajinama, a momenat je vrlo povoljan.
Narod mrzi ustaki reim, a zamrzit e ga jo vie radi zlodjela.
Isto tako i okupatore. Ja sam uvjeren da emo sa irenjem
ustanka uspjeti i da emo za manje od godinu dana postii
vidne rezultate. Imat emo velikih potekoa, a o naporima da
i ne govorim, no u poetku je najvanije da postignemo neke
uspjehe. Neprijatelja treba tui i unitavati i to iza busija, a
voditi rauna da nam plijen padne u ruke. To e biti nae zasad
jedino sljedovanje; time emo dii borbenost boraca i naoruati nove drugove, a tako i poveati u narodu vjeru u nau
borbu. Onda emo dobiti njegovu podrku, prii e nam mnogi
novi borci.
Tog istog dana kad sam stigao prisustvovao sam razgovoru izmeu Roberta i Steve o predstojeim akcijama koje bi
trebalo poduzeti na sektoru sela Tobolia i Zbjega, a poslije
podne krenuh smo uskim umskim putem u pravcu sela Buria (Boii). Putem sam sluao Roberta kako pria svoje doivljaje sa fronta iz panije, koje je protkao humorom.
Od Steve sam doznao da emo danas u prvi sumrak krenuti na na sektor, gdje vre pripreme za borbu, a gdje se
nalazi oko 40 ljudi koji imaju lovake puke. U Boriima je
odrano neko savjetovanje na kojem je postavljen dosta obiman
plan vojne aktivnosti, pri emu se raunalo i na iroku podrku stanovnitva.
Kad smo se vraah u logor na putu nas je dostiglo desetak
boraca. Svi su imali karabine osim jednoga, koji je imao hjepu
lovaku dvocjevku. .Robert mi pokae tu puku i ree:
Vidi, ova puka bolja je za zasjedu nego karabin. Ona
baca olovo u irinu i moe da rani i po trojicu odjednom.
Poshje veere, iljo je sa dvojicom Spanaca krenuo na
put. Pratilo ih je pet boraca, koji su dobili zadatak da ih spro56

883

vedu preko Skrada do obale Korane i da se jo u toku noi

vrate u logor. Te noi legli smo u jednu zemunicu. Svi su ubrzo
zaspali tvrdim snom, a meni se kroz glavu rojilo stotinu misli
o dogaajima posljednjih dana, o ovom logoru i drugovima
s kojima u poi u borbu protiv svega zla koje je zadesilo na
narod.

ujem kako se straa smjenjuje. udno sam raspoloen

i vedar. Postao sam partizan.
Grga MILAINCIC TODOEIC

PRVA PARTIZANSKA ETA U HERCEGOVINI

P oslije aprilskog sloma na putevima kroz Lastvu i okolna sela

nastao je pravi mete. Vojnici su se vraali sa fronta, bjeei
od Italij ana da ih. ne uhvate i odvdu u logore. Ustae ubrzano
preuzimaju vlast i otpoinju otvorenu propagandu za pohod na
srpski ivalj. Veliki pokolji su izvreni poetkom juna i trajali
su do kraja jula. Za ovo vrijeme ustae su pobile vie od 10 000
Srba po Hercegovini. Narod je bjeao u planine, u zbjegove.
Tako je srpski ivalj iz sela oko Trebinja i Lastve napustio svoje
domove i pobjegao u dva zbjega Bijelu goru oko mjesta Begovih korita i Skoa-goru na teritoriji optine Grahovske, dok su
se neki sklonih i u sehma Nudolu, Dolovima i Zaslapu. Poshje
ovih pokolja i bjeanja Srba, ustae su nastavile da pljakaju
naputene srpske kue, da pukaraju po selima, i prave planove
za napad na zbjegove. U zbjegovima su ve bile organizovane
grupe naoruanih boraca, koje su obezbjeivale zbjeg i spremale
se za oruane akcije. Ve 15. juna grupa naoruanih boraca sa
Majom Benderaem1' pola je iz zbjega Skoa-gora niz selo
Klobuk i kod sela Ua i Jazine otvorila puanu vatru na ustake patrole koje su pljakale sela Zupu, Jazinu i.Ue. Ovo je bio
prvi oruani sukob sa ustakom vojskom u Lastvi. Ovaj napad
je unio strah meu ustae, te se nijesu smjele tako slobodno
kretati i pljakati sela, nego su u njih zalazile u veim grupama. Naoruana grupa boraca stalno je drala dnevne i none
strae prema Lastvi, na mestu Zastram, izmeu lijeve obale
Trebinjice i rijeke Suice. ee se otvarala puana vatra na
ustake patrole, a pozivalo se muslimansko stanovnitvo a ne
prilazi ustaama.
1 Manojlo Majo Bendera, kasnije komandant bataljona Luka
Vukalovi, poginuo 10. IV 1942. god. prilikom napada na italijanskoustako utvrenje Golo Brdo kod Trebinja, narodni heroj.

>885

Oko 450 ustaa krenulo je iz Trebinja 19. juna u napad na

Bijelu goru. Jedna kolona ila je preko sela Zubaca, a drugu
preko Lastve. Kolona koja je ila preko Zubaca uhvatila je U
seljaka iz oblinjih zaselaka i povela ih sa sobom. U zoru 20
juna stigla je blizu mjesta Begova korita i narod u zbjegu nala
na spavanju. Ustae su uhvatile brau Vidaka i Nikolu Grubaa
i povele ih. Oni su uspjeh da pobjegnu i u bjeanju su alarmirali
da je zbjeg napadnut. Duan aji je sa nekohko seljaka stigao
do katuna Jarita i pozvao sve seljake, koji su imah oruje, da
idu u pomo opkoljenom zbjegu. Kad su se pribliili zbjegu i
vidjeli da ustae tjeraju narod i stoku, otvorili su puanu vatru.
Iznenaene ustae odmah su poele da se povlae. U povlaenju
su kod mjesta Milanov Osijek ubile onih 11 seljaka koje u
prethodnog dana povele iz sela Zubaca. U ovoj borbi poginule
su dve ustae a nekoliko ih je ranjeno.
Zbjegove Bijela gora i Skoa-gora i susjedna crnogorska
sela u koja se sklonio srpski ivalj iz optine Lastva eslo je
obilazio Vlado egrt, a povremeno je dolazio i Sava Kovaovi.
Na njihovu inicijativu u zbjegovima su pojaane seoske none
i dnevne strae, prikupljeno je oruje" i pruana pomo tee
postradalim porodicama iz udaljenih mjesta Hercegovine. Ve
se uurbano radilo na pripremama za ustanak.
Poshje napada Njemake na Sovjetski Savez italijanski
garnizon u Vilusima i Grahovu, kao i domobranski u Lastvi, poeo je sve vie da se utvruje i da pojaava posadu. Italijanske
patrole esto dolaze i do zbjegova i zalaze u sela. Tragaju za
komunistima, trae podatke o njima i mjesta gdje se nalaze.
Odluku Centralnog komiteta KPJ od 4. jula o dizanju
ustanka protiv okupatora saznala je partijska organizacija Lastve i narod u zbjegovima 14. jula. Direktive su prenijete preko
Okrunog komiteta KPJ za Niki. Tada je prenijeta i direktiva
da svi rukovodioci i lanovi Partije koji su izbjegli iz Hercegovine treba da se vrate na svoj teren i otponu sa organizovan jem
oruanih grupa. Na Bojanjem brdu iznad sela Nudola 16. jula
je odran sastanak jednog broja lanova Partije optine grahovske i lastvanske.
Odmah poshje ovih direktiva poelo se sa pripremama za
napad na italijanske garnizone u Grahovu i Vilusima. Ustanike
gerilske ete iz optine Grahovo, oko 200 boraca, pod komandom
Save Kovaevia, napale su italijansku karabinijersku posadu u
Grahovu 22. jula. Tom prilikom poginula su 4 karabinijera, 7 ih
je ranjeno i 57 zarobljeno. Zarobljeni vojnici su sjutradan upueni preko Bijele gore italijanskoj komandi u Dubrovnik.
Vijest o osloboenju Grahova uzbudila je stanovnitvo u
zbjegovima optine Lastve. Gerilske grupe optine Grahovo i
Lastva poeli su se prikupljati prema garnizonu Viluse. Borci sa
>886

terena Klobuka, Aranelova, Vuje, koji su imali oruje, prikupili su se (kod kue Stevana Babia) 26. jula u Skoa-gori. Jedna
grupa, oko 30 boraca, dobila je zadatak da u sadejstvu sa crnogorskim gerilcima obezbjeuje pravac prema Trebinju na sektoru Gornjeg i Donjeg Klobuka i porui automobilski put. Druga
grupa od oko 20 boraca imala je da krene u pravcu sela Vilusa
radi pripremanja napada na karabinijersku posadu. Borci iz s.
Zaslapa, Dolova, Klobuka, Aranelova i Vuje poruili su u selu
Klobuku, na nekoliko mjesta, u duini od nekoliko stotina metara, automobilski put Trebinje Niki.
27. jula prikupile su se i rasporedile snage iz grahovske i
lastvanske optine za napad na italij ansku posadu u-zgradi
osnovne kole u Vilusima. Sjutradan Italijani su pozvani na predaju, ali su to odbili. im je poeo na napad, pojavila su se
dva italijanska aviona, koji su u niskom letu mitraljirah i zasipah lakim bombama nae poloaje. Napad je trajao 4 dana.
Avioni su svakog dana napadali i neprijatelj se grevito branio
iz bunkera, zasipajui nae poloaje i pristupe mitraljeskom vatrom. U ovom napadu ranjeno je i poginulo nekohko Itahjana.
Sa nae strane poginuo je Milan O. Vujai.
Italijanske kolone pole su sa nekohko strana u pomo posadi u Vilusima: od Nikia, Boke Kotorske i Trebinja. Ustanici
su morah da odustanu od daljeg napada, a itahjanska kolona od
Nikia prodrla je 2. avgusta u Viluse. Jo pre njenog dolaska
u Viluse, jedna grupa federahsta (Crnogoraca) i onih kontrarevolucionara koji nijesu bili pristalice ustanka protiv okupatora
doekala je Italijane i izrazila im lojalnost i pokornost, obeavajui da e se boriti protiv komunista. Kolona koja je nadirala
od Trebinja sa Italijanima iz divizije Marke i ustaama dovukla je bateriju topova kod damije u Gornjoj Lastvi, a na
Crveno brdo u selu Skoegrm bateriju minobacaa. Oni su 4.
avgusta osuli topovskom i minobacakom vatrom na sela Aranelova, Nudol i Klobuk. U selu Aranelovu sruih su kuu Vlada
egrta, a u selu Nudolu kuu Kujaia i ranih jednu enu. Pred
Itahj ane na Crvenom brdu izih su dr Jovan Kujai iz Nudola
i Obren Sredanovi iz Vuje, molei ih da ne pale i rue sela.
Kao taoci pali su tada u ruke Italijanima Mato Antunovi2 i
uro Vueti iz sela Nudola. Ovu etvoricu Itahj ani su otjerah
u zatvor u Trebinje.
Itahj anska kolona iz Nikia vratila se i povukla sve Italiane za Niki. Ponovo, 9. avgusta, Viluse su zaposjele italijanske jedinice iz divizije Taro. Nastala je paljevina i odvoenje naroda u logore. Iz Grahova su uhapsili i odveli u logore
- Mato Antunovi, kasnije pomonik komesara bataljona u Petoj
crnogorskoj brigadi poginuo aprila 1943. godine na Planoj kod Bilee
>887

ko 20 ljudi, ena i omladine. Ustanici su bili u tekom poloaju.

Zavladala je panika u narodu. Partijsko rukovodstvo nalo se u
tekoj situaciji. Protivnici ustanka sa teritorije optine grahovske i lastvanske dolazili su u zbjegove i propagirali protiv ustanka. Govorili su da nije potrebno dizati ustanak i boriti se protiv
Itahjana, da je jo rano, da smo mi mali, da se treba boriti
samo protiv ustaa, a isto tako i' protiv komunista. Italijani iz
Grahova i Vilusa 15. avgusta su preduzeli gonjenje komunista
po Bijeloj gori, Jastrebici i Orjenu, specijalnim alpskim .jedinicama.
Odmah poslije neuspjelog napada na Viluse, dola je direktiva od partijskog rukovodstva da treba formirati nove
jedinice gerilske odrede. Te odrede su sainjavali lanovi
Partije, kandidati, lanovi SKOJ-a, kao i dobri ugledni i pouzdani borci. Ovi odredi brojali su od 10 do 15 boraca. U optini
Lastva polovinom avgusta formirana su tri gerilska odreda:
Klobuki, Aranelovaki i Orahovaki. Kako je u Klobukom
odredu lan KPJ bio samo Majo Bendera, a po direktivi Partije
je trebalo poveati broj lanova u ovim odredima, tih dana su
primljeni za kandidate Partije: Simo Babi, inenjer, Veljko J.
Bendera i Slavko T. Stijai, uenik srednje tehnike kole.
U odredu iz Aranelova i Vuje bih su lanovi Partije: Vlado
egrt, Luka Sredangvi3, Mihvoje Gradinjac, Boo Maksimovi,
Ljubica Krivokapi, Milorad Gobovi4, Sekule Sredanovi3, Boidar Gobovi6 i Risto Vaskovi, lan SKOJ-a. U Orahovakom
odredu: Radovan akoti7, Boo Dereti8, Spiro Mrdi i Alija
erimagi.
Ovi odredi su se razlikovah od ranijih ustanikih grupa
jer su bih formirani na mnogo uoj osnovi, sa zadatkom da u
novim uslovima nastave borbu protiv okupatora i svih onih
koji je osporavaju. Odredi su se povezah sa narodom i poveavah, tako da su do kraja avgusta bih osposobljeni za ponovne
akcije protiv okupatora. Po direktivi Partije od 26. avgusta od
3 Luka Sredanovi, zamjenik komandanta bataljona tuka Vukalovi i terenski partijski radnik, lan K P J od 1939, ubijen od etnika
u zatvoru Konjsko-Zupci maja 1943.
4 Milorad Gabovi, komandant mjesta Lastva, interniran i ubijen od Italijana, u Boki Kotorskoj u ljeto 1942. godine.
5 Sekule Sredanovi, komandir voda iz Vuje, poginuo prilikom
bombardovanja Lastve januara 1942. godine.
6 Boidar Gabovi, potpredsednik Narodnog odbora Lastva, poginuo novembra 1944. godine.'
7 Radovan akoti, komandant brigade, poginuo maja 1945. Narodni heroj.
8 Boa Dereti, komandir ete, poginuo u bici na Boru 17. IV
1942. godine:

>888

ova tri odreda formirana je prva partizanska eta u Hercegovini

Lastovska eta. Za komandira ete izabran je Manojlo Majo
Bendera, a za politikog komesara Vlado egrt. Borci su na
kape stavili partizanske znake nacionalnu zastavu i iznad
nje crvenu petokraku zvezdu. etu su sainjavali vodovi: Klobuki, Aranelovo sa Vuijom i Orahovski.
Dva voda Lastvanske partizanske ete (Klobuki i AranelovoVuje), zatim Nudolski, Zaslapski i Dolovski, ukupno
oko 40 izabranih boraca, veinom lanova KP i SKOJ-a, pod
komandom Save Kovaevia, 31. avgusta napali su ustaku andarmerijsku stanicu u Lastvi. Pored predvienih 40 boraca u
napadu je uestvovalo i vie dobrovoljaca. Uoi 31. augusta u
selu Aranelovu su se iskupih borci. Tu je izvren raspored i
dobijeni su zadaci za napad. Najtei zadatak dobila je Lastvanska partizanska eta. Komesar ete Vlado egrt sa vodom Veljka
Stijaia prebacio se ispod Donje Lastve na mjestu Poklonae,
iznad Gvozdene uprije na rijeci Trebinjici, da obezbijedi pravac od Trebinja, kao i da saeka ustae kad budu odstupale iz
kasarne prema Trebinju. Drugi vod Mie Gobovia sa komandirom ete Majom Benderaem imao je zadatak da od sela Ua,
lijevom stranom Trebinjice obezbijedi prelaz preko mosta u
Donjoj Latvi, doeka neprijatelja prilikom odstupanja ka eljeznikoj stanici Lastva, da se prebaci preko mosta i napadne
voz koji dolazi od Trebinja. Dolovski, Nudolski i Zaslapski vod,
sa kojima je bio Sava Kovaevi, nastupali su od sela Skoegrma i Gornje Lastve. Ova tri voda zaposjela su. poloaje iznad
same kasarne oko Salkovia vrela. Sava je pozvao andarme na
predaju. Rekao je da onima koji su zavedeni i koji nijesu okaljah ruke u ubistvima nee biti nita, ve da e ih pustiti na
slobodu. Oni nijesu prihvatili predaju. Otvorila se puana vatra sa svih strana na andarmerijsku kasarnu. Kasarna je zaista
bila tvrda (austrougarska graevina), napravljena za neposrednu
samoodbranu. Iz nje su andarmi otvarah vatru iz puaka i
jednog pukomitraljeza. Ponovo su uglas pozivani da se predaju.
Jedan glas sa sprata kasarne ree da hoe da se preda. To je
bio stariji ovek, domobran, neki Oviha od Bilea. Poto su pobacali puke i municiju kroz prozore, uzdignutih ruku izili su
9 domobrana. Meu njima je bio i jedan ustaa, koga oni svezanog izvedoe iz kasarne. Ustaa je osuen na strijeljanje, a domobrani su puteni na slobodu. Bih su to veinom stariji ljudi,
bivi andarmi, sa porodicom. Obeah su da vie nikad nee
stupati u Pavelievu vojsku, i rekoe da su im komunisti poklonili ivote. U kasarni je naeno oko 100 puaka, 20 sanduka
municije, 3 sanduka bombi, a u zgradi optine jedan radio-aparat
i. tri pisae maine.
'
>889

Dok se borba vodila na kasarni, oko deset sati doao je

voz iz Trebinja. Majo Bendera prebacio se sa jednom desetinom preko Trebinjice da ga saeka. Pred ulazak u eljezniku
stanicu voz je napadnut. Zaustavio se, a ustae su iz njega otvorile vatru. Zatim se vratio za Trebinje.
Vod boraca prema Pokloncu i Gvozdenoj upriji zapalio
je optinsku zgradu u Donjoj Lastvi, odbio proustake elemente
koji su davali otpor od pravca Gvozdene uprije, Poklonca i
Glumine.
Veina muslimanskih porodica iz optine Lastva odstupila
je prvog dana i noi prema Trebinju. Ostalo je nekohko muslimanskih porodica u Donjoj Lastvi, koje je Alija erimagi, na
terenski radnik, uspeo da zaustavi. Cijela optina Lastva bila je
osloboena 31. avgusta. To je bio prvi vehki uspjeh Lastvanskc
ete.
Dok smo evakuisali zaplijenjeni materijal, stigao je izvetaj od naih predstraa da se od pravca Trebinja prema Lastvi
kree velika kolona tenkova i kamiona. Nae jedinice su morale da odstupe iz Lastve i da zauzmu poloaje u brdima ispod
sela Klobuka, Dolova, Nudola i Bijele gore. Itahjanske motorizovane jedinice iz garnizona Trebinje prodrle su u Lastvu. Sjutradan jedna motorizovana kolona alpskog bataljona Val Peskare iz garnizona Vilusa upuena je pravcem Klobuk Lastva. Kolona je imala 10 tenkova i nekohko kamiona sa
vojnicima. Sa puta su tenkovi otvorili vatru na selo Gornje
Grnarevo. U selu se tada nalazio Banjsko-vuedolski gerilski
odred. On se povukao u pravcu sela Petrovia. Itahj anska kolona
je nastavila pokret u pravcu Lastve i spojila se sa kolonom koja
je dola iz Trebinja.
Napad na Lastvu je prva velika partizanska akcija u ovom
dijelu Hercegovine. Ona se razlikuje od onih julskih ustanikih
akcija po Hercegovini u pogledu komandovanja i disciphne boraca. Poshje borbi na Lastvi partijska organizacija je preduzela
vie mjera da pripremi dalje borbe. Narod je redovno obavjetavan o politikim- i vojnim dogaajima u Jugoslaviji i svijetu
preko radio-vijesti, koje su kuriri donosili. Bili su to teki
dani. Slualo se kako Nemci silovito napreduju preko sovjetske
teritorije i zauzimaju grad po grad, a ovdje, u dalekoj pozadini,
napadane su sile osovine. Trebalo je narodu podii moral i spremiti ga za sledee borbe. To nije bilo lako. Ah mi nijesmo
prezali od tekoa. Naa borba se nastavljala sve jaa i organico vani ja. Tako smo 6. novembra izveli napad na elektrinu
centralu na Trebinjici, kod sela Parea, i na voz i poruili
eljezniki most na Trebinjici kod Korove luke. U ovoj akciji
uestvovah su borci Lastvanske partizanske ete-(vodovi Klohuki i Aranelovaki) i Grahovske (Dolovski i Nudolski), oko
>890

80 boraca, preteno lanova Partije i SKOJ-a. ete su se iskupile

uvee u zaseoku Bretani, kod kua Sredanovia. Tu je napravljen detaljan plan napada. Plan je izradio Sava Kovaevi sa
komandom Lastvanske i Grahovske ete. Jedan vod je imao
zadatak da napadne domobransku strau 11a eljeznikom mostu
Korova luka, drugi da titi i obezbjeuje pravac od Lastve na
poloajima prema selu Uu i Jazini, a dva voda da napadnu
voz i centralu u Pareu. Trebalo je prezidati eljezniku prugu
uzvodno iznad mosta, da bi se zaustavio rani putniki voz iz
Trebinja. Kd je otvorena vatra, mainovoa je primjetio da je
i pruga prezidana, pa je zaustavio voz. Italijanski vojnici su
iskoili. Meutim, voz je naglo krenuo natrag ostavljajui vojnike i putnike. U velikoj brzini, vraajui se u eljezniku"stanicu
Lastva, voz je iskliznuo iz ina. Od elektrine centrale domobrani su otvorili vatru u pravcu napadnutog voza. Nai su jurnuli prema centrali i preko mosta na samoj brani zarobili oko
30 domobrana, a kod mjesta gdje je napadnut voz 20 Italijana.
U borbi je poginulo 6 italijanskib vojnika, dok je bilo 8 mrtvih
i ranjenih domobrana. Centrala je zapaljena i demolirani su
generatori. Od naoruanja je zaplijenjeno 40 puaka, nekoliko
sanduka municije, runih bombi i vea koliina opreme. Zarobljene Itahjane i domobrane nae jedinice su povele sa sobom
da im nose opremu i municiju prema Skoa-gori i s. Vilusima.
Povlaenje je trebalo izvriti to bre jer su na nas sa tri strane
nadirale italijanske kolone. Poto su nam prenijeli plijen do
mjesta Skoa-gora, ove zarobljenike smo pustih i poslah za
Trebinje.
Itahjani iz garnizona Bilee, Trebinja, Nikia i Grahova
pripremah su napade da bi protjerah partizanske snage sa ovog
terena. 26. novembra na nas je krenula jedna itahjanska kolona9
iz Bilee u pravcu Vilusa. Kolona je naila na razruen put u
selu Petroviima, ispod Straita poela je da ga opravlja i tu
zanoila. Iste'noi sa jednom manjom grupom partizana Sava
Kovaevi i Vlado egrt napali su ovu kolonu. U toj borbi je
uniten jedan kamion i ubijeno je nekoliko itahjanskih vojnika.
Kolona koja je stigla do Vilusa nije naila na svoju posadu, jer
je ona jo prije nekoliko dana, od straha da je partizani ne zarobe, pobjegla u Grahovo. Kad je naila na razruen put prema
s. Osjeenici, kolona je skrenula drugim putem, preko sela
Klobuka, u pravcu Trebinja. U Klobuku je takoe bio razruen
put na nekoliko mjesta. Kolona se iz Klobuka vratila nazad
preko Vilusa i skrenula putem u pravcu Bilea. Meutim, kolona od Petrovia ila je preko Vilusa do blizu Osjeenice i do
9 Kolonu su sainjavala 4 tenka, 4 kamiona, 2 motocikla i oko 143
vojnika i oficira.

>891

Klobuka i ponovo" se vratila prema Bilei. Ovu kolonu su saekali dijelovi Grahovske i Lastvanske partizanske ete 26. novembra u selu Broaneu, na mjestu Dugi do. U ovoj borbi
Italijani su se grevito branili, tukui iz tenkova po naim
poloajima. Poshje due borbe poeli su da odstupaju u pravcu
Vilusa da bi se to prije doepah utvrenja koja su sagradili
prilikom junskih borbi. Jedan tenk_ se izdvojio iz kolone. "Na
njemu su se nalazili Vlado egrt i ile Kovaevi. Oni su primorah tenkistu na predaju. Kada su Italijani vidjeli da je tenk
zaplijenjen, poeli su masovno da se predaju, iskaui iz ostalih
tenkova i kamiona. U ovoj borbi zarobljeno je 77 vojnika, 5
oficira, od kojih jedan potpukovnik (komandant garnizona u.
Bilei) i jedan major. Italijani su imah 11 mrtvih. Zaplijenjena
su 3 tenka, od kojih 2 ispravna, 1 motocikl i 110 puaka..
Istoga dana dok se borba vodila u selu Broaneu ispod.
Vilusa, iz Trebinja je preko Lastve pola druga kolona od 4
tenka, 25 kamiona i 40 motocikla, a trea od Bilee u pomokoloni koja je ve bila zarobljena. Iz Lastve je kolona nastavila
pokret prema Donjem Klobuku. Kada je elo kolone, motociklisti, dolo do prvih kua Kujaia na Gornjem Klobuku, naeete, koje su bile zauzele poloaje oko puta, otvorile su vatru.
Itahj anski motociklisti su zauzeli poloaje i odgovorili vatrom.
Glavnina kolone sa kamionima zaostala je u Donjem Klobuku,
a tenkovi su sa mjesta Velji kuk stalno obasipah vatrom nae
poloaje. Dijelovi Lastvanske partizanske ete i vodovi iz stila
Dolova, Nudola i Zaslapa jurnuli su na itahj anske poloaje, teu Italijani poeh da odstupaju prema Lastvi. Bilo je dosta
partizana bez oruja, koji su morah golim rukama da otimaju
oruje od neprijatelja. Tako je Kosto Stijai iz Lastvanske
partizanske ete kamenicom napao itahj anskog faistu i uspio
da mu otme puku i pitolj. U ovoj borbi zaphjenjeno je: 21
motocikl, 2 pukomitraljeza, 10 puaka, 4.000 metaka, oko 100
bombi i dosta ratne opreme. Zarobljena su 2 vojnika, dok su 2
ranjena i 2 mrtva naeni na poloaju.
Poshje ove borbe na Klobucima pripremah smo napad na
Lastvu. Nae prethodnice su otile do sela Ua i Jazine. Izvianjem su ustanovile da su se itahj anske snage iz Lastve i posada,
sa eljeznikog mosta Korova luka povukle, te je u andarmerijskoj kasarni u Gornjoj Lastvi ostalo samo oko 20 ustaa i domobrana. Lastvanska i Grahovska eta, koje su prethodnih
dana uestvovale u borbama na Vilusima i Klobuku, prikupile
su se u.noi 28. novembra kod zgrade osnovne kole u Donjem
Klobuku. Sava Kovaevi je te noi doao od Vilusa u tenku
koji je u prethodnim borbama bio zaphjenjen. Rano u zoru 29..
novembra izvren je napad na andarmerijsku kasarnu Lastva,.
i to sa tri strane: preko Gornje Lastve, Ivanova guvna i u pravcu.
>892

Donje Lastve. Na poziv partizana andarmi nijesu htjeli da se

predaju, ve su pruih otpor. Stigao je i na tenk sa Savom.
Na Savinu komandu zarobljeni italijanski tenkista osuo je mitraljeskom vatrom po kasarni. Poshje borbe od dva dana kasarna je zauzeta.
Dok su se borbe vodile na kasarni, jedan dio naih snaga
obezbjeivao je poloaje prema Trebinju, na Pokloncu. Za to
vrijeme porueni su mostovi na Trebinjici: Gvozdena uprija,
most u Lastvi i eljezniki most na Korovoj luci. Ovim je prekinut automobilski i eljezniki drum Trebinje Niki.
Dok je napadana kasarna u Lastvi, iz Trebinja su joj u
pomo pole ustake i italijanske snage sa 7 tenkova i nekoliko
kamiona. U susret ovim tenkovima poao je i na tenk do Gvozdene uprije, pa je iz njega Sava otvorio vatru na tenkove koji
su dolazili od Trebinja. Ta borba izmeu italijanskih tenkova
i partizanskog tenka trajala je oko jedan sat, a zatim su se neprijateljski tenkovi vratili prema Trebinju. Ustae i domobrani
izgubili su. svaku nadu u pomo, pa su sjutradan molili za predaju. Dvojica ustaa su osuena i strijeljana. Ostalih 8 bih su
domobrani, koji su puteni da idu gdje hoe: u Trebinje, Bileu,
ih da ostanu u partizanima. Meu ovim zarobljenim domobranima bio je opet stari domobran Ovina, koji je i ovoga puta
puten kui.
U osloboenoj Lastvi 1. decembra odran je veliki narodni
zbor. Na njemu je o naim uspjesima i daljim zadacima govorio
Sava Kovaevi. Toga dana izabran je i Narodnooslobodilaki
odbor optine Lastva. U odbor su uli: Simo Babi, inenjer iz
s. Klobuka, Alija erimagi iz s. Lastve, Marko Sredanovi iz
s. Vuje, Radovan Gruba iz s. Orahovice, Milo egrt iz s.
Aranelova i Pa vie Ninkovi iz s. Necvjea. Ovo je bio prvi
optinski narodnooslobodilaki odbor u Hercegovini.
Slavko T. STIJAClC

KOANSKA OPTINA U ORUANOM USTANKU

1941. GODINE

Partijska organizacija koanske optine usmerila je svoj rad

na organizovnje naroda za borbu protiv okupatora i njegovih
pomagaa. Poela je sa prikupljanjem i skladitenjem oruja,
municije, sanitetskog materijala i druge vojne opreme, a istovremeno je pripremala gerilce i uvebavala omladince u rukovanju orujem. Prikupljanje oruja nije predstavljalo neke
naroite tekoe ljudi koji su ga imali rado su davali. Meutim, pohtika borba bila je mnogo tea i sloenija, pa je zahtjcvala smiljeniji i organizovaniji rad. Zbog toga je partijska
organizacija od poetka organizovala rad na vie sektora: sa
omladinom, sa starijim ljudima, sa enama, sa elezniarima
na pruzi Niki Bilea. Zatim je sprovela optu agitaciju i
propagandu, raspravljala o vojnim pitanjima koja se nadovezivala na rad Partije pred rat i u toku aprilskih dogaaja, o
prikupljanju materijalne pomoi NOP-u itd.
Sastanci partijske organizacije odravani su u selu Blaca
i eleznikoj stanici Stuba, odakle se i razvijala njena aktivnost. Stanica Stuba, iji je ef oko Savievi i sam bio lan
Partije, nalazila se ha veoma pogodnom mestu za ovakav rad
postala je sredite za povezivanje ilegalaca, za kontrolu transporta okupatorovih trupa i materijala na pruzi Niki Bilea, za
planiranje i uspeno izvrenje napada na eleznike transporte
i dr. Pored toga, ona je sluila kao jedno od mesta za prikupljanje i prenoenje informacija, radio-vesti i drugih obavetenja.
to je u ono vreme bilo od posebnog znaaja za blagovremeno i
pravilno informisanje masa o dogaajima u zemlji i svetu. Jedan
obavetajni kanal iao je direktno od stanice Stuba za Niki,
a drugi, preko koga sido bili vrlo dobro obavetavani, naroito
posle splan javan ja ustanka, iao je preko partijske organizacije
susedne optine Gornje Polje sa kojom je bio povezan lan
>894

nae organizacije Andrija Nikoli koji je stanovao na granici

ovih dveju optina.
Naa partijska organizacija je usmeravala rad Skoja i
imala-jak oslonac u omladini, aktivistima koji su radili na okupljanju ena, simpatizerima, meu kojima su se nalazile i itave
porodice, a naroito one iz kojih je bilo lanova Partije i Skoja.
Sve je ovo omoguavalo da se razvije iri pohtiki rad. u masama. Na sastancima partijske organizacije i Skoja analizirana
je pohtika situacija, kontrolisano izvravanje svakog pojedinca, odreivani novi zadaci i dr. Organizovani su omladinski
sastanci kao i pojedinani ili grupni razgovori sa aktivistima i
simpatizerima Partije a neto kasnije odravane su ue ili ire
konferencije po selima. Korieni su, gde god je to bilo mogue,
i razni drugi skupovi po selima za nau pohtiku aktivnost. Sve
ove forme rada omoguavale su iroko povezivanje Partije sa
paasama. Meutim, to nije teklo lako, a ni ravnomerno na celoj
teritoriji optine, naroito po onim sehma koja su bila na domaku nikikog garnizona. Pored toga, rad partijske organizacije bio je jo vie otean zbog raznih, nama suprotnih gledanja
0 uzrocima propasti stare Jugoslavije, perspektivama osloboenja zemlje, stavu prema okupatoru, odnosima prema Zapadu,
a naroito odnosu prema Sovjetskom Savezu. Nosioci nama
suprotnih gledanja bili su ve poznati pojedinci oko kojih su se
obino koncentrisale grupice kolebljivaca i manje ih vie potpadale pod njihov uticaj. Meutim, aktivan pohtiki rad partijske organizacije, a i sama okupacija, doveli su do breg raspleta
1 diferenciranja dva nama suprotna politika pravca, od kojih
je svaki, na svoj nain, podravao okupatora. Jedan, federalistiki, odmah se stavio u slubu italijanskog okupatora i doekao ga
kao oslobodioca, irei vesti o stvaranju tzv. Nezavisne Crne
Gore. Oni nisu imali uspeha jednostavno zbog toga to je takvu
politiku narod osudio kao izdaju. Drugi velesrpski pravac,
koji je kasnije jo vie doao do izraaja, bio je nosilac propagande oslonca na Zapad, orijentacije ekanja osloboenja od
strane zapadnih sila, bez Sovjetskog Saveza. Sada su urovali
sa federalistima, plaei se njihove osvete zbog meusobnog
oruanog obrauna 1918 1919. god., u vezi sa stvaranjem stare
Jugoslavije.
Nosioci takve pohtike nisu imali neke jae i trajnije podrke u masama, koje su se sve vie vezivale za politiku Komunistike partije Jugoslavije, za politiku oruane borbe protiv
okupatora i njegovih slugu.
Partijska organizacija koanske optine borila se, reju i
delom, protiv jednog i drugog pravca, igoui njihove nosioce
kao otvorene ih prikrivene saradnike i pomagae okupatora.
Zbog toga su ne samo lanovi Partije, nego i skojevci i simpati>895

zeri bili izloeni stalnoj opasnosti od denunciranja i progona.

Meutim, ukoliko su ti napadi bili jai, utoliko su vie rasli
ugled i snaga Partije, tako da je politika situacija U optini
ba u stvari u njenim rukama. Stanovnici su odbijali i sabotirali
svaki zahtev okupatora.
U to vreme partijska organizacija koanske optine brojala
je dvanaest1, a SKOJ, iji je rukovodilac bio Novica Perovi,
devetnaest lanova. Negde 11. jula 1941. na partijskom sastanku
u selu Blace, Krsto Popivoda Rajko, sekretar, i Milinko urovi,
lan OK KPJ Niki, preneli su odluku CK KPJ o poetku oruane borbe protiv okupatora. Prema ovoj direktivi trebalo je da
se od oruanih grupa odmah formiraju gerilski odredi koji e to
pre otpoeti s akcijama protiv neprijatelja: napadati na njegove
transporte i kolone, unitavati karabinijerske i finansijske stanice, ruiti komunikacije i dr.
Sutradan po odranom sastanku formirana su od grupa
ranije organizovanih, tri gerilska odreda: Koanski (od gerilaca
zaseoka Blaca, Poklonaca i Stube), Miloanski i Grebiko-mokronjivski. Na drugom delu nae optine tzv. Prekovou nismo
zbog kratkog vremena tada organizovah ni jedan gerilski odred,
a pored toga, tamo nismo imah ni jednog lana Partije. Tu je
partijska ehja organizovana tek u jesen 1941. godine, kada je
po odluci OK Niki na pohtiki rad tamo upuen Marko Perovi.
Odredi su broj ah do 20 gerilaca, a bih su naoruani pukama, po nekom bombom i pitoljem, a Grebiko-mokronjivski
i Koanski imali su i po jedan pukomitraljez. Vojne stareine
i hca za vezu sa narodom (pohtiki komesar) bih su lanovi
Partije.
Odmah po formiranju odreda poelo se sa diverzantskim
akcijama. Poto na naem terenu nije bilo okupatorskih snaga,
ove prve akcije svele su se uglavnom na ruenje komunikacija,
a izvoene su kao i one kasnije pod rukovodstvom OK Niki i
taba Nikikog partizanskog odreda. Tako se odmah pristupilo
ruenju eleznike pruge Niki Bilea, kidanju telefonskih
linija i zapleni 11 puaka na pilani Ombla. Akciju na ovu
pilanu izvrili su Grebiko-mokronjivski gerilci pod rukovodstvom lanova Partije: Pera Giljena, Janka Buria i ura Po. povia. Pored toga nai gerilci su doekah slabije neprijateljske
snage koje su iz Nikia krenule u pravcu Koana i" Grebice i
poterah ih u garnizon. Vesti o oruanim borbama i uspsima
gerilaca uticale su na stalni priliv novih boraca i brzo narastanje
1 lanovi Partije bili su: Marko Perovi, Nikola Perovi, Rade Muratovi, Ljubima Perovi, Radomir Mili, Pero Giljen, uro Popovi,
Novica Perovi, oko Savievi, Janko Buri, Drago Boii i Andrija
Nikoli.

>896

gerilskih odreda u optihi. U meuvremenu usledilo je i paljenje

optinske arhive, tako da nije imao podataka o ljudima, a posebno o onima koje su kao sumnjive evidentirah bivi reimi.
U ovoj optini okupator nije uspostavljao optinsku vlast sve
do leta 1942.
OK Niki i tab Nikikog odreda pripremili su napad
na blokirani garnizon u Nikiu. Sastavljen je bio plan napada
po kome je svaka jedinica dobila konkretan zadatak. U Nikiu
je u to vreme bila takva situacija da se svakog dana oekivala
predaja ili pokuaj bekstva okupatora. Za ovaj napad koanska
optina je od gerilskih odreda formirala jednu etu, iji je komadir bio Nikola Perovi, a hce za vezu sa narodom Marko
Perovi. Prema planu eta je trebalo da u toku noi, uoi napada, pregazi reku Zetu i da preko Studenakih glavica napadne
na jugozapadni sektor Nikia, jednovremeno kad ostale ustanike jedinice budu napadale sa svojih sektora. U tom smislu
bila je negde oko 25. jula izdata i zapovest za napad. Meutim,
do napada nije dolo, jer su jae italijanske snage (divizija Kaatore dele Alpi), posle proboja na Veljem brdu, izbile na Stubicu, oko 26. jula, i deblokirale opkoljeni garnizon u Nikiu,
i to ba uoi dana kada je bio planiran poetak naeg napada.
Mada je intervencija jakih italijanskih snaga, posle uspeha
i poleta u julskom ustanku, demobilizatorski delovala na one
koji su se spontano ukljuili u oruanu borbu, a u isto vreme
dala snage unutranjim neprijateljima naroda da ponovo dignu
glavu, ona je ipak pokazala da se Partija, s obzirom na snage
okupatora, u poetku ustanka pravilno orijentisala na taktiku
gerilskog ratovanja. No, bez obzira na nastale posledice, masovno uee je pokazalo rukovodstvu ustanka da je narod nepomirljivi neprijatelj ropstva i svih saradnika okupatora. To su
dokazali i dogaaji koji su usledili nepuna dva meseca posle
italijanske intervencije, kada je oruani ustanak' ponovo dobio
u masovnosti i poletu.
Gerilci koanske optine su i posle prodora novih italijanskih snaga u Niki ostah pod orujem i dalje izvodili akcije na
ovom, zbog eleznike pruge, posebno vanom podruju. To
vreme smo obilno koristili i za intenzivan politiki rad sa masama, pratei budno kretanje okupatora, njegove dalje namere, a
posebno mere u vezi sa bezbednijim korienjem eleznike
pruge Niki Bilea. Preko efa stanice Stuba uspostavili smo
vezu sa eleznikim osobljem tako da smo bih obavetavani o
pripremama gotovo svih transporata na ovoj pruzi. Tako smo
saznah da okupator priprema dalje prebacivanje novoprispelih
trupa u Niki. Meutim, gerilci koanske optine su poruili
ovu prugu tako da je okupator za due vreme nije mogao koristiti,- ve je trupe morao peice prebacivati za Trebinje.
57 Ustanak 1941.

897

Takoe je bilo od znaaja i ruenje eleznike pruge u

blizini stanice Kuside, koju je okupator, posle ranijeg ruenja
tek bio osposobio za saobraaj. Akcija je usledila posle obavetenja da se priprema prevoz vojske, opreme i hrane, radi pojaanja garnizona u Crnoj Gori. Znajui da je pruga jako nesigurna i, takorei, u rukama gerilaca, Italijani su najpre uputili
samo lokomotivu, koja se na mestu gde je pruga bila poruena
prevrnula i okupator je za punih pet dana nije mogao podii.
Ovo je primoralo itahj anske trupe iz Nikia da se i ovog puta
prebacuju peice do Trebinja. Koliko je ova akcija poremeLila
plan Italijanima moe se oceniti i po otrini mera koje su ubrzo
preduzeh. Pored ostalog, pohapsili su otpravnike vozova izmeu
stanice Stube i Nikia, a od seljaka su zahtevali da prime oruje i organizuju stalne strae za uvanje pruge, pretei im najteim represalijama.
Sasluavanja otpravnika vozova i efova stanica Stuba i
Kuside vrili su, u karabinijerskoj stanici u Nikiu, dva e[a
nikike eleznike stanice jedan Itahjan i jedan federalista.
Pri tome su pokuavah da raznim trikovima izazovu meusobno
optuivanje uhapenih. Meutim, zahvaljujui dranju optuenih, a posebno efa stanice Stuba, koji je uspeo da krivicu za
ovaj udes prebaci na ova dva islednika, koji se pri organizaciji,transporta iz Nikia nisu drali saobraajnih propisa, ova.
istraga je propala i pohapeni elezniari su vraeni na svoja
mesta. No, i pored ovih hapenja i pretnji represalijama, ruenja
pruge nisu prestajala. A kada se rukovodstvu gerilaca nae
optine jednog dana obratila grupa seljaka pitajui da li da
prime oruje od okupatora, odgovoreno im je da t ne ine.
U prvim jesenjim danima Itahj ani su ee vrili pr epa dona neka sela koanske optine. Kada su jednom poli da pljako ju selo Grebice, doekala ih je vatrom grupa grebiko-mokronjivskih gerilaca2 i naterala na povlaenje. Neto kasnije ustanici nae optine su, zajedno sa Nikikom etom pod rukovodstvom Milinka Burovia, eksplozivom poruili most na reci
Motanici.
U periodu avgustoktobar situacija na teritoriji optine
bila je potpuno u naim rukama. Ustanak se sve vie rasplamsavao, priliv boraca bio je iz dana u dan sve vei, tako da smo
u jesen 1941. mogh formirati partizanski bataljon. Naime za to
vreme partijska organizacija je ojaala za jo jedanaest novih,
lanova, Skoj za preko dvadeset omladinaca i omladinki, organizacija AFZ je takoe narasla, a posebno gerilski odredi koji
su za sve vreme ostali kompaktni pod orujem i vrsto povezani
2 Grupu su sainjavali: Pero, Joko, Nikola i Gojko Giljen, uroPopovi, Janko Buri, Mio Drakovi, Vojo Pavievi i Stanko Niko-

li.

>898

sa masama. Ve u oktobru gerilski odredi su prerasli u ete

Koansku i Miloansku. Neto kasnije formirane su i dve ete
na terenu Prekovoe i to Kusidsko-plainska i Stedimsko-rianska, koje su ule u sastav Koanskog partizanskog bataljona,
formiranog krajem oktobra 1941. godine.3 Bataljon je bio u
sastavu Nikikog partizanskog odreda iji je komandant bio
Sava Kovaevi a politiki komesar Milinko urovi.
Razgaranje ustanka i sve vei priliv boraca jo Ane je
razbesneo saradnike okupatora, koji su poeli otvoreno agitovati
da se primi italijansko oruje i organizuje borba protiv partizana. Bo im je naroito stalo da izoluju komuniste, skojevce i
aktiviste, ija su imena dostavljali Italijanima. Meutim, njihova izdajnika uloga je brzo raskrinkavana,, tako da niko, ak
ni federalisti iz koanske optine, nije smeo prihvatiti oruje.
Bilo je odlueno i objavljeno da e oni koji prime puke biti
kanjeni najteom kaznom.
Ni pristalice izbeghke vlade nisu mirovahe. Sto se
ustanak vie irio, sve tenje su se vezivale za okupatora, tako
da su krajem 1941. poetkom 1942. otvoreno istupile kao etnici
i sa orujem u ruci poh u borbu protiv partizana. Krajem 1941.
i poetkom 1942. godine Koanski bataljon je bio potpuno sposoban ne samo za vee oruane akcije na svom terenu, ve i da
delom snaga uestvuje u akcijama na drugim sektorima.
Prva takva vea akcija bila je oruana borba protiv Italijana i federahsta zv. krilaa, na eleznikoj stanici Stuba, 8.
novembra 1941. god. Ona je dola kao posledica ruenja prugeNiki Bilea koja je u zajednici sa Nikikom partizanskom
etom, izvedena u znali proslave oktobarske revolucije. Naime,
tada smo na relaciji Stuba Kuside Slanske strane temeljito'
poruili prugu i drum, posekh gotovo sve telefonske stubove,
pokidah linije i unitili telefonske ureaje na stanicama Kuside
i Stuba. Sutradan italijanska komanda u Nikiu uputila je na
hce mesta oko 60 dobro naoruanih vojnika, kojima se pridruiloi 12 krilaa sa Tomom Poekom na elu. tab bataljona odmah
je odluio da se Itahjani i krilai napadnu pri povratku. Poto,
nismo imah dovoljan broj boraca na okupu, to je na brzu ruku
sakupljeno oko 1520 partizana iz sela Blaca, Poklonaca, Stube,.
Miobare, Miloana i Grebice, koji su poseh elezniku prugu
u useku Prijevor, blizu eleznike stanice Stuba i u zasedi ekah
Itahjane i krilae. Meutim, neprijatelj se, verovatno obaveten o zasedi, pri povratku iskrcao na eleznikoj stanici Stuba
3 Komandant bataljona bio je Milan Abramovi, politiki komesar
Nikola Perovi, zamenik komandanta Milan Pavlovi i zamenik politikog komesara Raomir Mili.
'

57*

899

i u streljakom stroju uputio prema nama. U takvoj situaciji i

mi smo napustili zasedu i razvijeni u strelce krenuli mu u susret.
Dolo je do otre borbe, tako rei,- prsa u prsa, u kojoj smo naterali neprijatelja da se u neredu povue prema stanici Stuba.
Gonei ga u stopu uspeli smo da ga sateramo u samu stanicu,
gde se razvila estoka borba. Meutim, mainovoa je iskoristio
priliku i vozom ispred stanice pobegao u pravcu Nikia. U useku (u selu Grebice) naleteo je na stene kojima smo prepreili
prugu i jedan vagon je iskliznuo iz ina, usled ega se voz
prevrnuo. U vozu je bilo devet mrtvih i ranjenih Itahjana iz
borbe na stanici Stube, a tu su se nalazila i dva seljaka iz zasooka Aluge, koje su Italijani uhapsih i poveh. Ovi seljaci su iskoristili priliku i uspeh da se vrate u bataljon.
Borba na stanici Stuba voena je sve do kasno u no, kada
;su pristigli itahj anski tenkovi iz Nikia i mi smo morah da se
povuemo. Tako se intervencijom tenkova spasao, od potpunog unitenja izvestan broj Itahjana i krilaa. U ovoj borbi
Italijani su. imali oko 40 mrtvih i ranjenih, meu kojima i jedan
oficir, dok je od 12 krilaa preko polovine poginulo. Mi smo
imah samo dva ranjena. Zaplenili smo dva pukomitraljeza i
neto puaka, pitolja, bombi i municije. Ovi pukomitraljezi
su nam odlino posluili u daljim borbama protiv Itahjana, koji
su ve sutradan pokuah da, zbog poraza na Stubi, izvre odmazdu i represalije na naa sela.
Akcija na Stubi, bila je prva vea oruana borba protiv
Itahjana i domaih izdajnika u koanskoj optini i jedna od
najznaajnijih na teritoriji nikikog okruga posle trinaesto;julskog ustanka. Ona je imala viestruki znaaj. Prvo, to su
.kroz nju partizani sagledah svoju snagu i vrstu povezanost sa
narodom, a to se naroito ispoljilo u borbama koje smo neposredno posle ove itahjansko-krilake pogibije vodili protiv
Itahjana i separatista; drugo, to su stanovnici koanske optine
lino videli domae izdajnike kako se sa pukom u ruci, rame
"uz rame sa Itahj anima, bore protiv partizana i svog naroda tako
da se vie nisu mogh kamuflirati tzv. nacionalizmom i, tree,
to je odbranom teritorije optine od paljenja i represalija jako
porastao uticaj partizana u narodu i mobilizatorski delovao i
van optine. Najzad, likvidacijom krilaa osloboena su okolna sela njihovog terora a partizani i istaknuti komunisti nonih
prepada i lova, koje je ova krilaka grupa vrila pod okriljem
okupatora.
Itahj ani i krilai nisu mogh da zaborave poraz na Stubi.
Zbog toga su Itahj ani ve sutradan uputili jednu kaznenu ekspediciju u Koane i Ribnjak. Oni su, predvoeni federalistima,
.opkolili selo Ribnjak i pohvatah seljake koje su zatekli kod
kua s namerom da ih streljaju. U to vreme jedan vod, sastav>900

ljen od gerilaca iz sela Blaca, Poklonaca i Miobare, nalazio

se na poloaju Gola glava, iznad zaseoka Makovita (oko 2 km
cd Ribnjaka). uvi kuknjavu u selu vod je pojurio u tom
pravcu i zauzeo poloaj Gola glava i ostale breuljke iznad sela
Ribnjaka. Na Goloj glavi nalazio se i Niko Vujoevi sa jednim
od pukomitraljeza zaplijenjenih prethodnog dana u Stubi.
Ispod uzbunjenog sela videla se gomila ljudi opkoljena Italijanima. im smo otvorili pukomitraljeku vatru, nae poloaje
i selo su obasuh itahj anski tenkovi, koji su nam spreavah prilaz selu. Mi smo se prebacili na pogodnije poloaje, blie neprijatelju, prisilivi ga da se povlai u pravcu Nikia. Pozadi
kolone u kojoj su sprovodili i seljake kretah su se tenkovi,
otvarajui vatru na nae poloaje. Jedna naa grupa se trkom
prebacila pored koanske kole i Vodnog dola, na odstupnicu
neprijatelja, dok su ga ostali napali sa zaelja. Naavi se izmeu dve vatre Itahj ani su poeh da bee. To su iskoristili pohvatani seljaci i prebegh u nae redove, dok su Italijani pod
zatitom mraka pobegh u Niki. Tako ih je ova akcija, u kojoj
u uestvovah ak i tenkovi, stajala nekohko mrtvih i ranjenih
i zavrila se samo spaljivanjem jedne tale. "
Videi da imaju posla sa ozbiljnim i dobro organizovanim
protivnikom, Italijani su iz Nikia krenuli u koansku i trebjeku optinu sa jaim tenkovskim i peadijskim snagama. Pored naeg bataljona, koji je drao poloaje na pravcima od Nikia prema selima Koane i Grebice, i tab Nikikog odreda
nam je poslao u pomo grupu boraca iz upe i Ozrinia sa Milisavom Raieviem i Obradom Bojoviem na elu. Posle borbe
koja je trajala ceo dan Italijani su se uvee povukli u Niki,zapahvi u naoj optini samo dve tale. Koristei se tenkovima,
iza kojih je ila peadija, Italijani su uspeh da se drumom probiju i u Gornje Polje i da opljakaju i zapale nekohko kua.
Meutim, nisu se usudili da zau dublje u sela, ve su se pod
zatitom tenkova drali uglavnom druma i ravnice.
;
Pored navedenih akcija borci Koanskog bataljona izvrili
su i jednu dosta retku, ah za ondanje prilike veoma znaajnu
akciju. Zahvaljujui ljudima koji su nas obavetavah, negde
kasno u jesen 1941: godine saznah smo da je okupator doterao
u Niki veliki broj stoke koju je sakupio po naim planinama.
Kada je ova stoka poterana drumom Niki Trebinje, partizani Rade Krivokapi, Milan Vukoti, Mirko Vujoevi i Novica
Perovi presreh su je u selu Kuside, oteh i, po nareenju taba
bataljona, poterah u brdo Zla gora. Tu smo je uvah nekohko
dana, a onda je raspodelih po jedinicama. Neto je dato i siromanim seljacima. To je bio ogroman plen od preko hiljadu i
po grla sitne stoke i vie stotina goveda, veinom volova. Ova
je stoka posluila za ishranu Nikikog partizanskog odreda u
>901

zimu 1941/1942. godine, dok je od volujskih koa pravljena

obua za partizane, a od vune pleteni demperi i arape. Jedan
deo je poslat Glavnom tabu partizanskih odreda za Crnu Goru.
Odmah posle ustanka, partijska organizacija nae optine
radila je i na formiranju narodnooslobodilakih odbora. Naime,
po direktivi koju smo dobili preko OK za Niki, trebalo je odmah pristupiti organizovanju NOO-a, kao khce budue narodne
vlasti. U novembru i decembru 1941. godine formirani su na
celoj teritoriji koanske optine seoski narodnooslobodilaki
odbori, a u meuvremenu formiran je i optinski NOO.4 U seoske odbore birani su po jedan ih vie starijih, pokretu odanih
ljudi iz svakog sela i zaseoka.
Poto ranije nije bilo organizovanog rada sa enama u
ovoj optini, a na njenoj teritoriji sve do poetka priprema za
ustanak, nije bilo nijedne ene lana KPJ, to je u poetku sa
ovim radom ilo prilino teko. Ah, zahvaljujui radu Partije,
a naroito u jesen 1941. i kasnije, organizacija AFZ bila je u
stanju da mobilie veliki broj ena na zadatke koje su Partija
i rukovodstvo NOB postavljah. Organizacijom i radom AFZ od
poetka je rukovodila Ljubima Perovi Zrenjanin, iz Vrca,
kojoj je to pored ostalog, bilo i partijsko zaduenje. Svojom
aktivnou posebno se istakao izvestan broj ena iz sela Poklonaca, Miloana, Blaca, Zavrha, Kusida, Bubreka, Riana i
tedima.
U zimu 1941. godine itahjanski garnizon u Nikiu je,
zbog blokade, ostao i bez hrane i bez ogreva. Itahjani su pokuavah da se probiju u bilo kom pravcu, a posebno u pravcu
Grahova, da bi se spojili sa svojim snagama na tom podruju.
Pored toga, oni su preko svojih saradnika traili da im seljaci
iz Motanice, tedima, Riana, Klaine, Kusida i Crnodola u
roku od tri dana isporue oko 2.000 kilograma mesa za boine
praznike, a oni e im u zamenu dati so u kojoj se tada naroito
oskudevalo u celoj Crnoj Gori. Kada je u vezi s ovim u tab
bataljona dola delegacija seljaka, tab je energino odbio da
se ma ta da okupatoru, naredivi jedinicama da budu spremne
4 Odbornici seoskih odbora bili su: za sela Koane, Ribnjak, Blaca,
Pklonaca i Stuba epan Stevovi, Petar Vujoevi i Milutin Drekalovi, koji su bili i prvi odbornici na teritoriji optine; za sela Grebice
i Mokru Njivu uro Popovi, Nikola Giljen i Mio Drakovi; za
Miloane Boko Nikoli, Radosav Mili i Rade Muratovi; za Motanicu,
Stedim, Radane, Klaina, Kuside, Crnodoli i Bubreak Savo Markovi,
Mirko Bojani, Rade Perovi, Obren urovi i Jovan Andrijaevi.
Prvi NOO koanske optine sainjavali su: Spasoje ukanovi,
predsednik, Rade Muratovi, sekretar, Petar Vujoevi, Bogdan Domazetovi, Janko Bojii, Savo Markovi, Andrija Vukoti, Janko Miunovi i Bego Todorovi lanovi odbora.

>902

za odbranu sela. Tako je, negde oko 25. decembra 1941, dolo
do bobre na sektoru Gornje i Donje Motaniee.
Da bi probili blokadu Nikia i omoguili spajanje posada
nikikog i grahovskog garnizona, Italijani su uputili specijalne
jedinice iz Boke Kotorske. Oni su, najzad, posle dugih, borbi
na sektoru Crkvice Grahovo, u kojima su imah velikih gubitaka, uspeh da se, nou 26/27. decembra, spoje sa garnizonom
u Grahovu, ah su se ve sledee noi morah povui zajedno sa
posadom ovog garnizona. Sutradan 28. decembra, Grahovo su
poseli partizani.
Jednovremeno sa pokuajem neprijatelja'da se iz Grahova
probije ka Nikiu, jedan kompletan bataljon potpomognut sa
est tenkova, krenuo je iz Nikia u pravcu sela tzv. Prekovoa
kojima su prethodnih dana postavili zahtev o isporuci mesa.
Neprijatelj se kretao u dve kolone jednom prema Gornjem
tedimu i pravcu novoga mosta na Motanici, a drugom prema
Donjem tedimu u pravcu starog motanikog mosta. Oko 50
boraca iz dve tamonje ete, potpomognuti seljacima, poseh su
selo Krnjau, zaselak Vitalac i Motaniku glavicu do starog
motanikog mosta. im je otpoela borba tab bataljona im
je poslao u pomo jednu jedinicu sa drugog dela optine, s kojom je poao i Milan Pavlovi, zamenik komandanta bataljona,
da u ime taba rukovodi ovom akcijom. Nai su bih prilino
naoruani, imali su i jedan pukomitraljez, ah su oskudevah
u municiji.
Rano uj utro Itahj ani su se razvili u strelce du leve obale
reke Motaniee i po Kapinom polju. Nekohko njihovih vojnika
koji su uspeh da se prebace preko novog mosta na Motanici,
doekah smo vatrom i prinudili ih da se vrate. I pored artiljerijske vatre sa Studenikih glavica, kojom su tukli po naim
poloajima i kuama oblinjih sela, nai borci su drali neprijatelja pod stalnom vatrom tako da su njegovi vojnici bih prosto prikovani za smrznutu zemlju. Dan je bio veoma hladan,
sa snegom i meavom, pa je neprijatelj, pored, prihnog broja
mrtvih i ranjenih, imao i promrzlih vojnika. Mi smo imah dva
ranjena borca.
I sledeih dana Itahj ani su pokuah da probiju blokadu
u drugim pravcima, ah su svuda bih odbijeni. Uspevali su samo
da zapale po neku kuu ih zaselak. Blokirani garnizon je jo
tri puta bezuslovno pokuavao da se probije u pravcu Motaniee: jedanput sa jednim vodom i etiri tenka; drugi put istog
dana sa preko 200 vojnika i trei put sa jakim snagama u pravcu
Gornje i Donje Motaniee.
Neuspeh Itahjana na Motanici i odbrana sela ovog dela
optine od represalija imah su veliki moralno-pohtiki i voj>903

niki znaaj. Prvo, uz partizanske jedinice borili su se i stanovnici ovoga kraja i odbranili ga od paljenja, pljake i represalija, i drugo, to je na ovom pravcu slomljen svaki pokuaj
blokiranog garnizona da se probije i rei krizu snabdevanja
hranom, ogrevom i drugim potrebama. Sve ovo se veoma povoljno odrazilo na priliv novih boraca, tako da je, pored daljih
akcija na svom terenu, bataljon mogao da sa veim brojem
boraca pomogne i drugim naim jedinicama.
Poetkom 1942. uspeh smo da na pilani Ombla zaplenimo veliku koliinu ita (ovsa), remenja (kaia) sa postroj anja i gatera, nekoliko puaka i 20 tegleih konja, a kao najvanije iznesen je i jedan drebang koji je partizanima veoma
korisno posluio za opravku oruja i izradu mitraljeskih postolja. U ovoj akciji, kojom je rukovodit) tab naeg bataljona,
bio je angaovan, pored gotovo celog bataljona, jo i veliki broj
ljudi i ena iz ove optine. Tako je, u toku jedne kine i snene
noi, nedaleko od blokiranog garnizona u Nikiu, izvedena ova
znaajna akcija. Od zaplenjenog ita veliki deo podeljen je siromanim porodicama, a ostalo je posluilo za ishranu partizana. Od remenja su pravljeni opanci za borce. '
Poetkom marta 1942. godine tab naeg bataljona dobio
je nareenje taba Nikikog partizanskog odreda da sa jednim
zaplenjenim topom organizuje gaanje nekih objekata u blokiranom Nikiu.5 Kada su 17. marta, sa poloaja Kupa na Kulini iznad sela Blaca, poele padati granate na objekte kod Vojnog stana i na staru tursku tvravu aalicu, Itahjane i etnike
u Nikiu je zahvatila panika. Pretpostavljah su da se priprema
napad jaim snagama i sredstvima. Sa poloaja smo dvogledom
videli jednu veu grupu Itali j ana kako se razbeala sa raskra
kod Vojnog stana kad je tamo pala i eksplodirala jedna naa
granata.
Borci naeg bataljona uestvovah su u borbama i na drugim sektorima nikikog i drugih srezova. Tako su se 1941. god.
borili protiv etnika i ustaa u Hercegovini na podruju Gacka.
U decembru 1941. i januaru i februaru 1942. god. ponovo su
ih za Gacko u poteru za nekim etnikim organizatorima iz
nae optine, koji su sa pukama u ruci poh da se prikljue
etnicima popa Periia u borbi protiv partizana. Sem toga
uestvovah su, u sastavu jedne kombinovane ete, sa borcima
upskog i Lukovskog bataljona u akcijama na sektoru Grahovo Ledenice Krivaije, kojima je komandovao Sava
Kovaevi. Sava ih je pohvalio i eti dodeho jedan zaplenjeni
pukomitraljez.
s Top su zaplenili crnogorski i hercegovaki partizani u zasedi,
na putu Bilea Trebinje u jesen 1941. god.

>904

U akcijama protiv etnika popa Periia u Hercegovini

uestvovao je, u zimu 1941/1942, i jedan vod boraca iz sela
sa Preko voa, a jedan na vod se iste zime borio u sastavu kombinovane ete protiv brojno jaih Vasojeviih etnika na
sektoru Lijeva Rijeka Trenjevik i na Sinjajevini, i to pod
veoma tekim uslovima. Jedna naa eta sa veim brojem omladinaca uestvovala je i u borbama na Pljevljima. U omladinskim bataljonima, koji su se pod tekim uslovima (otra zima
i slaba ishrana) borih na Sinjajevini, po Morai i oko Kolaina,
bilo je i omladinaca iz koanske optine. U prolee 1942, nai
borci su, u sastavu Treeg udarnog bataljona, tukli Itahjane i
etnike na Ostrokim gredama, oko upe nikike i na Zirovnici. I, najzad, u sastavu 1. i 3. bataljona Pete crnogorske proleterske brigade bio je i veliki broj boraca iz nae optine, koji
su se hrabro borili i ginuli u mnogim borbama irom nae
zemlje.
Nikola PEROVlC
Marko PEROVI
Bore SAVIEVIC

SA 3. ETOM 1. BATALJONA
KRAGUJEVAKOG ODREDA

TZ
11 raj novembra 1941. godine. Ve nekoliko dana je 3. eta 1.
bataljona na poloaju u umi zvanoj Lipa, iznad sela Vukovice.
Daras je zatije. uje se agor umornih, iskislih i neispavanih
boraca. Jedan zamiljeno pria o svom selu, drugi o svojim
drugovima koji su ostali u okupiranom gradu. Njih etvorica
tiho pevue Bileanku.
Selo, utonulo u magh, uti. Nigde ive due. Pusto. Iz
nekog dvorita povremeno zalaje kue i sve se opet utia. Teki,
puni kie, oblaci sve vie pritiskuju umu, selo, raskaljani seoski put, razbacani kuerci, crne gole njive. .. Posle podne je.
Neko tiho dobaci da e skoro 3 sata. Drugi ga dopimi u ah
da svakog trenutka treba da naie smena. Smeh.
Odjednom brzo pukaranje i nekoliko jaih detonacija,
najverovatnije od minobacaa, dopree od Ravnog Gaja. Ceta
se uskomea. Pukaranje ne prestaje. Borci se zgledaju. Komandir Miloje Milojevi izmenja nekohko rei sa komesarom
i odmah pade komanda: Pokret.
Teak teren i blato nastalo od kie koja je do jue padala,
oteavah su kretanje. Gusto blato lepilo se za obuu. Neki borac
je glasno psovao. Selo Ravni Gaj i bolnica kao da su se pribliavah oima umornih boraca. Pukaranje se jo ulo. Ali
iskusnije u eti je bunila nova situacija umesto da pukaranje i povremene detonacije budu razgovetnije, kao da su se
udaljavah i gubili negde daleko prema selu Guberevcu. Komandir zavrte glavom, kiselo se osmehnu i zaustavi etu da
osmotri teren.
Kod bolnice nikakvih tragova skore borbe. Trebalo je
predahnuti i pripremiti se za novi pokret u pravcu odakle je
dopiralo pukaranje. Poredani pored jarka du puta, borci su
se odmarah. Opet ala, smeh i zadirkivan je. Cigareta je ila
>906

od ruke do ruke. Po jedarx-dva dima - koliko samo da se Oseti

miris duvana. Odjednom sa Ljubike kose puana paljba zasu
etu. Bez iije komande borci polegae u jarak. Tajac. Meci su
se zarivali u zid, koji je opasivao dvorite bolnice. Ko je to?
bilo je jedino pitanje koje je kljucalo u umornim glavama
boraca. Iz jednog umarka ponovo ih zasu strahovita paljba.
Teki mitraljez je brektao . . . Sapatom, od borca do borca, prenela se komanda da se polovina ete prebaci desno od bolnice,
do prvih kua koje su se nazirale, a druga levo, pored elektrine centrale, do ljivara koji je zasecao Ljubiku kosu. Odatle
u napad...
Deo ete koji je poao prema ljivaru zaustavi seljak,
srednjih godina, skriven iza velikog stabla bukve.
'
Hajdet ovamo progovori i uuri se da bude to
manji.
Ja, kao vodnik ove polovine ete, saoptavam ostalima da
stanu, pa se uputih seljaku. Sa mnom poe i Mia Koragin.
Ostali nas nisu isputah sa oka. ujem gde jedan samo procedi:
Ovo mi mirie na klopku, videete.
Niko mu ne odgovori.
Ja i Mia Koragin izmenjasmo nekoliko rei sa seljakom,
a zatim pozvasmo i ostale. Otresit seljak, na izgled veseljak,
govorio je:
To su nedievci. Ima ih tri ete. Dobro sam ih video.
Hajdete za mnom, ovuda, da izbijemo na groblje. Odatle ete
ih sve posei. Zatim se okrete Mii Koraginu, koji je nosio
ou, i vie u ah ree mu: Pazi, momak, ta radi, ako
ima oko tvoji su.
Za to vreme nedievci su zasipah sve jaom vatrom deo
ete koji je poao desno od bolnice. Seljak provede deo nae
ete kroz umarak, zatim kroz neko pusto dvorite i kada borci
izbie na groblje, pred njima, na dohvat ruke, ugledae nedievce. Bilo ih je mnogo vie od umornih partizana. Pucah su
u pravcu kua, gde je ve trebalo da stigne drugi deo ete. Brisan prostor od groblja, na koji je izbio deo nae ete sa seljakom vodiem, pruao je divnu mogunost da nedievce iznenadimo napadom. Mia Koragin se sa svojim pukomitraljezom
pope na jedno stablo. Ostah, uz najveu tiinu, zauzee najpogodnija mesta odakle su mogli najbolje da dejstvuju. Izdadoh
komandu za napad. Vazduh prolomi teko brektanje oe i.
brza puana paljba. Iznenaeni tim napadom, nedievci se
uskomeae. U istom trenutku zasu ih i brza paljba sa druge
strane, od dela ete koji je otiao prema kuama. Meu borcima se apatom prenosilo da se tedi municija, da se ne puca
nasumice. Ugledah u jednom zaklonu seljae, skoro dete, koje
>907

je radoznalim oima pratilo ta se u njegovoj blizini dogaa i

pozvah ga:
Zna li gde je bolnica?
Znam uplaeno odgovori seljae.
U bolnici ima naih partizana, nastavih. Tri tamo
to najbre moe i kai im da te je poslao Raa. Neka hitno
alju municiju.
Pucnjava nije prestajala. Mia Koragin ukljeten izmeu
dve rakije na stablu, poe da psuje i da nervozno povlai ruicu zatvaraa. Soa je utao. Brzo pritrah do stabla, zatim
se na Miin poziv popeh do njega i uzeh ou. Najbre to
sam mogao izbacih zaglavljeni metak i ponovo se zau ubistveno brektanje oe. Municije je bilo sve manje. Pojedinci
su ve poeli da pre tura ju depove. U tom, obliveno znojem i
kaljavo do oiju, dotra seljae. Nosilo je dve torbice pune
metaka. I dok se municija delila borcima, seljae opet odjuri . . .
Bravo mah do viknu mu jedan borac i isprati ga
pogledom, sve dok se ono ne izgubi iza groblja, u pravcu
bolnice.
Sumrak e lagano sputao. Prvi svetlei meci ispisivah
su sjajnu putanju. Seljak vodi smejui se privede jednog nedievca, koji je bio ranjen u nogu i pokuao da pobegne. Bio
je to mlad ovek, skoro deak i uplaeno je gledao oko sebe.
Poto Su se pribliavah odluni trenuci za konani napad, a
kako nije bilo dovoljno boraca da se obezbedi zarobljenik, to
je po seljaku vodiu odmah upuen u bolnicu da ga tamo prihvate. Sa pucnjavom, koja je bila sve jaa, meali su se i jauci
ranjenih nedievaca i njihovo zapomaganje.
Uskoro, kao da se sve utia. Soa se javi jo jednom.
Od nedievaca niko ne odgovori. Borci osetie da je to najpogodniji trenutak, izletee iz. svojih zaklona i pohrlie na juri.
U sumraku su se videle samo siluete boraca kako neustraivo
jure prema kosi. Silovit napad slomi svaku pomisao nedievaca
na dalji otpor i oni u paninom bekstvu napustie svoje poloaje. Na popritu bitke ostalo ih je oko dvadesetak mrtvih, a isto
toliko ranjenih i zarobljenih.
Mrak se lagano prikradao iz svakog buna, iz okolne ume,
sa groblja i potoka, koji je strmim obalama oiviavao Ljubiku
kosu. Vlani, crni oblaci, kao da su dodirivah kronje najviih
stabala. Mokra zemlja je gnjeckala. Mia Koragin prie seljaetu koje je sakupljalo prazne aure i upita ga kako se zove?
Mia veselo odgovori deak i pusti pokupljene aure
na zemlju. Mia ga neno, oinski, pomilova po razbaruenoj
kosi... Deo ete zatim lagano napusti poprite borbe.
Branislav JANKOVI RACA

PRILOG

DOKUMENTARNE FOTOGRAFIJE

Borci pratee ete Vrhovnog taba

Grupa partizanskih boraca iz Pasjake ete

IgprciLivanjskog partizanskog

odreda

Proleterski baialjon Zdravico elar u Slavoniji

Borci etvrte proleterske

brigade

Borci bataljona Boidar Adija u zasedi

V.

...

; , - - ^m

Grupa boraca Drugog

krajikog

partizanskog

odreda

Borci Pokljukog bataljona na Pokljuki

|li,l,',WWIIHill! lUlilIIIilBBWHBWWBMKftlfllllll'llililllHWIBII'MIlill

msmmmm^miasmsm^mmmmmmL'iP:!

Desetina

Frukogorskog partizanskog odreda

Partizanska ela Janka Sekirnika Simonva, u Dolenjskoj

fi

>

B^pSSfi^

PREGLED LIKOVNIH PRILOGA

Sorde Andrejevi Kuri: KOLONA (ulje)

Franjo Mraz: PRE VEERE (drvorez)
Vanja Radau: IZ MAPE MI PAMTIMO (linorez)
Vladimir Jeli: BJEGUNAC (ulje)
uro Tiljak: DRUGA DALMATINSKA BRIGADA PRELAZI
(tu)
France Miheli: PARTIZANSKI LOGOR (ulje)
Frano imunovi: OKUPATOR U ZAGORICI
Martin Solarik: POLITIKI AS U SUMI
orde Andrejevi Kun: PORED POGINULOG DRUGA (crte)
Marjan Detoni: ODMOR U UMI (lavirani tu)
Edo Murti: TENKISTI .
Andrija Honda: SCENA IZ NOB-a
Toma ijakovi: PARTIZANSKA KOLONA (ulje)
Vojo Dimitrijevi: NA SPALJENOM OGNJITU (linorez)
Franjo Mraz: NONI NAPAD KOD SUNJE (drvorez)

DRINU

PREGLED DOKUMENTARNIH FOTOGRAFIJA

FOANSKA OMLADINSKA ETA PRVE PROLETERSKE BRIGADE
BORCI PRATEE ETE VRHOVNOG TABA .
GRUPA PARTIZANSKIH BORACA IZ PASJAKE ETE
BORCI LIVANJSKOG PARTIZANSKOG ODREDA
PROLETERSKI BATALJON ZDRAVKO ELAR U SLAVONIJI
BORCI ETVRTE PROLETERSKE BRIGADE
BORCI BATALJONA BOZlDAR ADIJA U ZASEDI
GRUPA BORACA DRUGOG KRAJIKOG PARTIZANSKOG ODREDA
BORCI POKLJUKOG BATALJONA NA POKLJUKI
NAROD I VOJSKA NA PROSLAVI PRVOG MAJA U KORENICI
DESETINA FRUKOGORSKOG PARTIZANSKOG
ODREDA
PARTIZANSKA
ETA
JANKA
SEKIRNIKA
SIMONOVA, U DOLENJSKOJ
ETA SUVOBORSKOG PARTIZANSKOG ODREDA U SLAVKOVICI
SEDNICA NOO U VOJKI (SREM) 1942. GODINE

SADRAJ
Strana
Mirko Cukovi: SANDAK U USTANKU 1941. GODINE
9
Veselin Bulatovi: PRIPREME I RAZVOJ USTANKA U BJELOPOLJSKOM SREZU _
_
44
Marica epe: NARODNA POMO
70
Marijan Zuvi Karlo: PRIPREME ZA USTANAK I NEKE AKCIJE
U KOTARU ZADAR
79
Ante Roje: OD BARIKADA DO

UDARNIH GRUPA

Lepa Perovi: OD BEOGRADA, PREKO

STARA

. _ _ - _ .

SARAJEVA,

89

DO MO_

94

Dura Mati: IRIG 1941. GODINE

oko Vukievi:
LJUBOTINJSKO-GRASANSKA
OPTINA
U
JULSKOM USTANKU

128

Sava Mileusni: DONJI LAP AC U USTANKU/

167

151

Bozo Kali: EMIGRANTI ISTRE I SLOVENAKOG PRIMORJA

189

Rade Pavlovi: SUSRETI S RADOM KONAROM

Relja Luki: ETA RUDARA IVA KOZARI
'

194
198

Krsto Filipovi: U KOSOVSKOJ MITROVICI JULSKIH

1941. GODINE '

226

DANA

Vojislav Voja Radi: SA 1. BAT ALJON OM KRAGUJEVAKOG

PARTIZANSKOG ODREDA
_
Svetislav Miienkovi Tisa: GESTETNER ZA TEHNIKU OK ZAJEAR

237

Joveta Bobii: SJECANJE NA USTANIKE DANE 1941. GODINE

241

Beka Frnti i Santo Gabrijel: PRVA ISKUSTVA

250

Milan Pavlovi: KIRINSKA REPUBLIKA

261

268

Ristovski: KANJAVANJE DVOJICE IZDAJNIKA U PRILEPU

271

Vlado Knifi: SENJ 1941. GODINE

Kiro

231

S t r a n a -

Svetislav Savkovi: BORBE TOPLIKOG PARTIZANSKOG ODREDA PROTIV ETNIKA KOSTE PECANCA 1941. GODINE
_ _ _ _ _ _ __
Anton Deman Tonek: PRVA BORBA CANKARJEVOG BATALJONA NA JALOVICI

276

Rade Grmu Sa: USTANAK U JUGOZAPADNOJ BANIJI

294

Jovo Bogdanovi: JABUKE ILI KNJIGE

_ _ _ _ _ _
Slobodan Kezunovi: PRVE BORBE KALINOVIKOG PARTIZANSKOG ODREDA
_ _ _ _ _ _ _ _
Sima Poznanovi,.Milo Mija Filipovi, Dobrosav M. Pavlovi, Bogamir Mia Markovi, Drago uri, Milivoje Mitrovi: DOGAAJI OKO KOSJERIA
_ _ _ _ _ _ _ _ _
Spiro Lagator: MEU PRVIM USTANICIMA

Stanko Radovanovi Udarnik: OD PRVIH

KO-KRNDIJSKOG ODREDA _

AKCIJA

Josip Cuculi: HRELJIN U USTANKU 1941. _

DO
_

310

gi4

323

33-7

PAPU-

291

345

356

Tomo Mikuli: PRVI NARODNOOSLOBODILAKI ODBOR U POKUPLJU _ ' 360

Jovo Rosi, Milo Konjikui i oro Jovi: USTANAK U DONJEM
LIVANJSKOM POLJU
_ _ _
365
Boidar Stankovi Pope, Vladislav Bajevi, Aleksandar Radovanovi najca, Janko Milojevi ema: IZ RASINSKOG PARTIZANSKOG ODREDA
_ __ _ _ _

375

Milko Starevi: MELJAKA OPTINA U USTANKU 1941. _

Franc Pirkovi: POETAK STVARANJA NOP U DOLENJSKOJ

394
408

Stanko Gabri: RAZVOJ USTANKA U SEVERNOM PODRUJU

KORDUNA
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
Stevo i Spiro Bjedov: SELO MOKRO POLJE U USTANKU 1941.
Slavko Uzelac Igor: SELO VELIKE LIVADE 1941. GODINE
Milovan Radojevi: BORBA KOLUBARSKE ETE ZA LJIG _
Petar Veovi: PRVI SUKOBI SA IZDAJNICIMA U BERANAMA
Milan Majstorovi i Mio Medi: DOLJANI U NARODNOM
USTANKU
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _
Josip Augustinovi Dugi: FORMIRANJE PARTIZANSKOG ODREDA SLOGA
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
Ratko Peri: N A MAJEVICI

Ljubica Deli Batahovi: ENE MAVE U USTANKU

414
421
435
444
447
456
471

475

496

Ivan Mikovi: RAD SKOJ-a U OKRUGU SLAVONSKI BROD

D O USTANKA
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
Pero Drai: OD USTAKOG NOA DO BANIJSKOG ODREDA
Mirko Prodanovi Sever: BORBA NA VRHOVCIMA
Aleksa uki, Nikola Gai, Aleksa Nenadi: RAZVOJ USTANKA
U OPSTINI CRNI LUG _ _
_

510
517
527
531

StranaJosif Trajkovi: VRANJSK1

PARTIZANSKI

ODRED

552r

Milojica Panteli: DRAGAEVCI 1941. GODINE

Iko Mirkovi: PRIPREMALI SMO SE ZA NASTUPAJUE DOGAAJE _. _. _

558-

Milan Slani: SUAK U PRVIM DANIMA USTANKA

Alojz Debeljak: RUDARI IZ KLENOVCA 1941.
Dmitar Macura: SELA BUKOVICE
Duan Peki: ORUJE

USTANIKIM

575-

581

DANIMA

Ilija

Belianac: TAMPARSKA TEHNIKA PRILEPSKE PARTIJSKE ORGANIZACIJE U 1941. GODINI

ore Andrejevi Kun: ZGRADA ILEGALNE TAMPARIJE CK
KPJ
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _
Milenko Beljanski: SOMBOR U USTANKU _

569-

Vojo Popovi: IZ USTANIKIH DANA U PIPERIMA

Franc

586
590
594600
603
-613

Stadler Pepe: POKUAJI SPASAVANJA TONETA

TOMIA IZ ZATVORA
Bogdan Crnobrnja: RAD KOMUNISTA . PAKRAKOG KRAJA
1941. _ _ _ _ _ _
ukrija Bijedi: ELJEZNIARI PREBACUJU U PARTIZANE
Vojin Bobar: U SELIMA OKO BIJELJINE
_ _ _ _ _
Milorad Rade Mitrovi: U OKUPIRANOM KRAGUJEVCU
Vjekoslav Spoja Vjeko: SA RAEVSKOM PARTIZANSKOM ETOM _ _ _ _ _ _ _ _

'673-

oko Nedi: BERANE U USTANKU 1941.

680-

Milan Trenji: DIVOSELO U USTANKU

622'
628
640
651
666~

696

Rade Mrvo: OMLADINA VOJNOG TUKA U USTANKU

Ignjat Mari: PRIPREME USTANKA I PRVE PARTIZANSKE AKCIJE U OKOLINI KUPRESA

712
718

eomir Drulovi: U ZLATARSKOM SREZU 1941. GODINE

722"

Stanko Toplak: FORMIRANJE KRANJSKE ETE I NJENA PRVA

BORBA

737

Karmela Ivas: ENE VODICA U USTANIKIM DANIMA

742

I OKOLINE

746

Duan Kora:

TRAGOVIMA

ZGARITA

PRKOSA

Toni Andrijaevi: PARTIZANSKI LOGORI NA PODRUJU BIOKOVA 1941.

754

ivomir Nestorovi Darosavac: SELO DAROSAVA 1941. GODINE

759

Nedeljko
Karaii 1941.
Brka iGODINE
orde Mati
U OKUPIRANOM
KRUEVCU
Kikeran:


Marko Stanii: BORBA KOD BRAJIA 18. JULA 1941.
Obrad Egi: UNITENJE USTAKE POSADE U SELU KRUPI
Dragutin Lenar<i: OCl KOJE NE UMIRU _ -

783
.783:
787
795-

"Vaso Vujani: USTANICKO SELO BRSNIK U 1941. GODINI

-Asim Pervan: FATNICA U PRVOJ USTANIKOJ GODINI
~Vujadin Blei: OKO LESKOVCA 1941. GODINE _

Strana799
802
815

-uro Boganov Baba: U SELU STARI SIVAC 1941. GODINE

822

-Stojka Drekalovi: PARTIZANSKA BOLNICA U KOLAINU

.Ivan Brozina Slovan: RAZVOJ NOB NA PODRUJU ILIRSKE BISTRICE 1941. GODINE

.Mile Jakovev: RAD ,PARTIJSKE ORGANIZACIJE U BETINI

826

Mro Jeina: OMLADINA SELA MURTERA 1941. _

Boko Kecman: OMLADINSKA GRUPA CRVENI PUPOLJAK
U USTANKU 1941. GOD.

844

831
840

848

"Vojislav Simi i Dragoljub Nikoli Dambas: U KRALJEVACKOJ

FABRICI VAGONA

.Branko Ruii: VALJEVCI NA TARI

__

8 57

863

-Grga Milaini Todori: SA KORDUNASKIM BORCIMA

Slavko T. Stijai: PRVA PARTIZANSKA ETA U HERCEGOVINI
-Nikola Perovi, Marko Perovi i ore Savievi: KOANSKA OP, TINA U ORUANOM USTANKU 1941. GODINE

894

^Branislav Jankovi Raa: SA 3. ETOM 1. BATALJONA KRAGUJEVAKOG ODREDA ' .

gio

FBILOG DOKUMENTAHNE FOTOGRAFIJE

PREGLED LIKOVNIH PRILOGA

PREGLED DOKUMENTARNIH FOTOGRAFIJA

868
825

PIU UESNICI

USTANAK NARODA JUGOSLAVIJE 1941.

OMOT I KORICE
Bogdan Kri
*
VINJETE
ore Andrejevi Kun,

Pivo Karamatijevi,

Ismet Mujazinovi

REDAKTORI
Ivan

Gligorijevi, Zivojin Ljubinkovi, Radomir Petkovi,

Ivan Reeti, Abdulah Sarajli
*

LEKTORI
Stevan Koji, Stana Stani, Blagoje Svorcan,
Radmila Brajovi, Veljko Aleksi
*

TEHNIKI UREDNIK
Andro

Strugar
*

KOREKTORI
Vera uri, Biljana orevi, Gordana Rosi
*
tampanje zavreno jula 1964.
TIRA2: 15.000