ZBORNIK RADOVA

Nauna konferencija Dani kriminalistickih nauka

STRUNI LANAK

UPRAVLJANJE U TERORISTIKIM VANREDNIM SITUACIJAMA

IZAZVANIM UPOTREBOM OPASNIH MATERIJA
Vladimir M. Cvetkovi1
Saetak
Opasne materije su neminovni pratilac savremenog vremena i njihova raznovrsnost posebno dolazi do izraaja kada se analiziraju mogunosti njihove teroristike upotrebe
ime bi se izazvala ozbiljna vanredna situacija. Naravno, radioaktivne, eksplozivne, zapaljive, toksine materije i bioloki agensi, po svojoj samoj prirodi predstavljaju opasne
materije koje se mogu na jednostavan nain upotrebiti u takve svrhe. Efikasno otklanjanje nastalih posledica u takvim vanrednim situacijama u velikoj meri zavisi od meusobne saradnje i koordinacije interventno-spasilakih slubi kao i podrke ire zajednice.
Generalno posmatrano, ne postoji interventno-spasilaka sluba koja moe samostalno
sa iskljuivo sopstvenim kapacitetima i resursima pruiti adekvatan odgovor. Pri tome,
potrebno je uspostaviti efikasnu organizaciju rada, tj. sistem upravljanja u vanrednim
situacijama koji e adekvatno odgovoriti svim potrebama na licu mesta. Pri tome, u teroristikim vanrednim situacijama postojae potreba za uspostavljanjem stratekog, taktikog i operativnog nivoa organizacije rada. U radu se nee analizirati strateki, ve e
se akcenat staviti na taktiki i operativni nivo organizacije rada interventno-spasilakih
slubi.
Upravo stoga, autor u radu opisuje organizaciju i meusobnu koordinaciju rada interventno spasilakih slubi, potujui proceduru od ,,8 koraka: 1. upravljanje i kontrolisanje podruja; 2. identifikacija problema; 3. evaluacija opasnosti i rizika; 4. selekcija
line zatitne odee i opreme; 5. kontrola protoka informacija i koordiniranje resursa;
6. sprovoenje prioritetnih akcija; 7. dekontaminiranje i ienje terena; i 8. okonanje
vanredne situacije. Najzad, u radu se ukazuje i na potencijalne opasnosti po ivot i zdravlje pripadnika slubi u postupku otklanjanja nastalih posledica, sa posebnim osvrtom na
mere zatite.
Kljune rei: upravljanje, opasne materije, organizacija rada, teroristiki akti, 8 koraka,
vanredna situacija, bezbednost.

Uvod
Jedan od najozbiljnijih scenarija ugroavanja bezbednosti je vanredna situacija izazvana upotrebom opasnih materija u teroristike svrhe (Cvetkovi, 2012a, s. 58). Pri tome, terorizam, kao
negativna drutvena pojava i savremena pretnja bezbednosti, oduvek je predstavljao teko reiv
bezbednosni problem kako za drave, tako i za meunarodni sistem u celini (Bajagi, 2007, s. 54).
U strunoj literaturi terorizam (lat. terror intenzivan strah, uas; fr. terroriser sejanje straha)
definie se kao: metod smiljene i sistematske upotrebe nasilja s ciljem razvijanja straha kod ljudi i predstavnika vlasti, radi ostvarivanja linih, politikih i drugih ideolokih ciljeva (Emergency
Response to Terrorism, 2000, s. 101). Terorizam, sam po sebi, izaziva strah, a naroito ako goRad je nastao kao rezultat realizacije naunoistraivakog projekta kojeg realizuje Kriminalistiko-policijska akademija
u Beogradu pod nazivom: Nacionalna bezbednost Republike Srbije i bezbednosne integracije.

63

ZBORNIK RADOVA

Nauna konferencija Dani kriminalistickih nauka

vorimo o terorizmu u kojem teroristike grupe, rukovoene maksimalizacijom rtava, poseu za

upotrebom opasnih materija. Naravno, radioaktivne, eksplozivne, zapaljive, toksine materije i
bioloki agensi, po svojoj samoj prirodi predstavljaju opasne materije koje se mogu zloupotrebiti
(Cvetkovi, 2013, s. 123).
Vanredne situacije izazvane upotrebom opasnih materija jesu dogaaji koji zahtevaju realizaciju
posebnih mera od strane jedne ili vie interventno-spasilakih slubi i generalno podrazumevaju
uee velikog broja spasilaca (Cvetkovi, 2012b, s. 47). S obzirom na karakteristike takvih vanrednih situacija, sve interventno-spasilake slube imae zajednike ciljeve kao to su (Mlaan i
Cvetkovi, 2012, s. 535): spasavanje i zatita ljudskih ivota; ublaavanje patnje; kontrolisanje VS
ograniavanjem njene eskalacije; upozoravanje javnosti i preduzea, savetovanje i pruanje informacija; zatita zdravlja i bezbednosti osoblja interventno-spasilakih slubi; ouvanje ivotne
sredine; zatita materijalnih dobara (imovine) koliko je to mogue; odravanje ili obnova kritinih
aktivnosti; odravanje uobiajenih usluga na odgovarajuem nivou, itd.
U takvim teroristikim vanrednim situacijama, oslanjanje na standardizovane procedure donee
doslednost u taktikim operacijama, bez obzira na interventno-spasilake slube koje su ukljuene u pruanju odgovora (Cvetkovi, 2013a, s. 31). Ustanovljavanje i implementacija kljunih
koraka pri uspostavljanju organizacije rada moe u velikoj meri olakati posao interventno-spasilakim slubama. Stoga bi osnovni algoritam pri otklanjanju posledica takvih vanrednih situacija
mogao da sadri sledee kritine take (Kramer, 2009, s. 74): organizacija rada se mora ustanoviti
od strane interventno-spasilake slube koje prve stignu na mesto vanredne situacije i on se
mora odravati da bi pri pristizanju drugih slubi i jedinica mogla adekvatno da se izvri koordinacija svih, trenutno i naknadno, raspoloivih resursa uz neophodne instrukcije uesnicima;
neophodno je uspostaviti jedinstvenu organizaciju kljunih slubi i u zavisnosti od prirode vanredne situacije naglasiti koja od njih predstavlja glavnu vodeu slubu; uspostaviti jedinstveno
komandno mesto; svaki propust u bezbednosti moe dovesti do ljudskih rtava; definisati osnovne strateke ciljeve i prioritete; fokusirati se na trijau pacijenata, pronalazak i identifikaciju svih
rtava i uspostavljanje sistema prioriteta pri leenju pacijenata i njihovog transporta; sprovoditi
kontrolu nad rtvama, objektima i odgovornim slubama na jedinstven nain i uz upotrebu jedinstvenih metoda; nijedna sluba ne moe sama efikasno da rukovodi vanrednom situacijom,
sprovodi programe obuke na regionalnom i irem nivou; potuje organizaciju rada i kontrole
ne samo u vanrednim situacijama ve svakodnevno (FEMA, 2004, s. 29). Sama procedura od 8
koraka obezbeuje fleksibilan taktiki sistem upravljanja koji prua dosledne upravljake strukture bez obzira na vrstu opasne materije. U sutini postoji osam osnovnih koraka koji moraju biti
preduzeti i koji obino prate vremensku liniju teroristike vanredne situacije. Ti koraci su (Cvetkovi, 2013a, s. 13): upravljanje i kontrola podruja vanredne situacije; identifikacija problema;
ocena opasnosti i rizika; odabir zatitne odee i opreme; upravljanje informacijama i resursima
za odgovor; sprovoenje strategije odgovora; operacije dekontaminacije i ienja; i okonavanje
vanredne situacije.
Shodno tome, autor u radu detaljno opisuje proceduru upravljanja u teroristikim vanrednim
situacijama izazvanim upotrebom opasnih materija. Imajui u vidu formalna ogranienja rada,
nee se opisati strateki, ve e se akcenat staviti na taktiki i operativni nivo organizacije rada
interventno-spasilakih slubi.

Mogunosti zloupotrebe opasnih materija u teroristike svrhe

Redovni i neminovni pratilac savremenog vremena jesu opasne materije. Neke od njih su poznate vekovima, a neke su pronaene relativno skoro. Razvojem nauke i tehnologije, njihov broj se
svakodnevno poveava i do danas je poznato oko 14 miliona (Radi, 2011, s. 47). Njihova proizvodnja, primena, promet, skladitenje i transport definisani su posebnim zakonima, uputstvima
i reimima, a rad sa tim materijama je dozvoljen samo kolovanim i osposobljenim specijalistima
(Cvetkovi i Popovi, 2011, s. 161; Lesak, 1999). Pod opasnim materijama podrazumevaju se materije koje za vreme proizvodnje, transporta, prerade, skladitenja ili korienja u tehnolokom

64

Vladimir M. Cvetkovi

ZBORNIK RADOVA

Nauna konferencija Dani kriminalistickih nauka

procesu isputaju ili stvaraju zarazne, nadraujue, zapaljive, eksplozivne, korozivne, zaguljive,
toksine ili druge opasne praine, dimove, gasove, magle, pare ili vlakna, kao i tetna zraenja u
koliinama koje mogu ugroziti ivot i zdravlje ljudi, materijalnih sredstava i okolinu na manjoj ili
veoj udaljenosti od objekata u kojima se nalaze (Vodi za odgovor na udes, 2008). Prema meunarodnoj klasifikaciji opasne materije se svrstavaju u sledee klase (Cvetkovi, 2012, s. 123):
klasa 1 eksplozivne materije; klasa 2 gasovi pod pritiskom, u tenom stanju ili rastvoreni pod
pritiskom; klasa 3 zapaljive tenosti; klasa 4 zapaljive vrste materije; klasa 5 oksidirajue
materije; klasa 6 otrovne (toksine) i infektivne materije; klasa 7 radioaktivne materije; klasa
8 korozivne (nagrizajue) materije; klasa 9 meovite opasne materije. Postoji mnogo dokaza
da teroristi tragaju za potencijalnim modalitetima upotrebe raznovrsnih opasnih materija kako
bi izazvali masovne rtve, a do danas je zabeleeno vie od 25 teroristikih napada korienjem
nuklearnog, hemijskog i biolokog oruja (Cvetkovi, 2013a, s. 13). Nesporna je injenica da je
prethodna nabavka opasne materije preduslov za realizaciju bilo kakvog napada od strane terorista. Realizacija teroristikog napada, vezana i uslovljena je sa 3 koraka: u prvom koraku teroristike grupe moraju doi do smrtonosne materije koja njima omoguava da naprave oruje
za masovno unitenje; u drugom koraku potrebno je staviti smrtonosne materije u funkciju tj.
napraviti od njih oruje. Takvi ureaji mogu biti napravljeni na najprostiji mogui nain kao to
je npr. plastina kesa puna sarina koja je probodena kiobranom od strane lana grupe Aum Shinrikyio u tokijskom metrou, ili pak dramatinije, kao planirana eksplozija voza koji prevozi hlor,
dok se kree kroz zaspali grad na srednjem zapadu; u treem koraku potrebno je biti svestan da
individualne akcije pokazuju da svaki od ovih osnovnih koraka varira u zavisnosti od smrtonosnog
materijala koji se koristi, tako da se sve etiri kategorije oruja moraju pojedinano prouavati
(William, 2007, s. 101). Upotrebi biolokih opasnih materija od strane terorista pogoduje njegova
dostupnost, pre svega u klinikim i mikrobiolokim laboratorijama, zatim u vladinim ustanovama,
odreenim kolama i slino. Pored toga, bioloke opasne materije ine atraktivnim, jednostavna i jevtina proizvodnja, prikrivena i efikasna primena, specifino dejstvo, izazivanje masovnog
oboljenja, izazivanje panike, nastanak problema, nemogunost potpune kontrole, zavisnost od
raznih uslova, strunjaka i nedostatak informacija (obelji i sar., 2003, s. 9). Nadalje, specifinosti ogledaju se i u sledeem: kontaminacija moe trajati od nekoliko sati do nekoliko nedelja;
efekti i simptomi koji izazivaju onesposobljavanje ili smrt su zakasneli; veina tenih agenasa se
brzo razlae; efekti agenasa su esto nepredvidljivi (podlonost uticaju temperature i vremenskih uslova); nain upotrebe agensa odreuje stepen opasnosti po rtve (Cvetkovi, 2013b, s. 8).
Njegova odlika jeste i sposobnost da se iri na primer, malom koliinom bilokog oruja rtva
se moe inficirati i postati izvor infekcije za nove rtve (Mauer, 2009, s. 12).. Pri tome, teroristike
grupe u posed biolokih agenasa mogu doi na razliite naine: kraom iz zvaninih institucija;
kupovinom na crnom tritu; dobijanjem od prijateljskih vlada i sopstvenom proizvodnjom u
opremljenim ili improvizovanim laboratorijama (Clarke, 1970, s. 85).
Hemijsko oruje nazivaju tihim i nevidljivim ubicom jer ono moe biti bezbojno i bez mirisa odnosno bez bilo kakvih svojstava koja bi omoguila da se ona primete pre nego to izazovu posledice veih razmera. Pojedine opasne hemijske materije imaju dui period inkubacije pa se lako
moe dogoditi da zaraena osoba ode sa lica mesta gde je dolo do upotrebe oruja za masovno
unitenje i prenese zarazu na druga lica. Sa druge strane, veliki broj komercijalnih hemikalija
predstavlja rizik, jer se moe iskoristiti kao potencijalni improvizovani hemijski ureaj. Recimo,
fozgen koji je korien kao hemijsko oruje u Prvom svetskom ratu, upotrebljava se kao masovna
hemikalija u proizvodnji komercijalne plastike. Soli cijanida se u velikoj koliini koriste u procesima vaenja ruda metala, dok se koncentrovani hlor obino transportuje kroz velike gradske
oblasti (Bowman, 2007, s. 16). Pozitivne karakteristike hemijskog oruja poveavaju rizik njegove
upotrebe u teroristike svrhe. Dokumenta koja su oduzeta iz kua u kojima su boravili pridanici Al
Kaide u Avganistanu ilustruju napore teroristike grupe da upotrebi hemijsko oruje. U pronaenim planovima, predviena je proizvodnja ogromnih koliina hemijskog oruja sa detaljnim nacrtima i vodiima, kako proizvesti sredstva punjena hemijskim agensima, koja e usmrtiti hiljade
ljudi. Pojedina dokumenta objanjavaju naine na kom mestu treba postaviti sredstvo ili hemijski
agens da bi bio to delotvorniji (Cindy, 2003, s. 272). Karakteristike hemijskog oruja, koje kao
magnet privlai teroristike grupe da ga iskoriste u svrhe svojih ciljeva su sledee: ovo oruje ne
UPRAVLJANJE U TERORISTIKIM VANREDNIM SITUACIJAMA
IZAZVANIM UPOTREBOM OPASNIH MATERIJA

65

ZBORNIK RADOVA

Nauna konferencija Dani kriminalistickih nauka

prouzrokuje fizika oteenja; moe se iskoristiti za dejstvo po objektima, iako se ne zna njihova
precizna lokacija; savreno je za korienje u otvorenom prostoru kao i u vozilima, objektima,
sklonitima koja nisu hermetiki zatvorena i pod nadpritiskom; u stanju je da nanese ozbiljne
zdravstvene probleme i patnje velikom broju ljudi koji zahtevaju za zbrinjavanje i leenje velike
bolnike kapacitete; vreme delovanja je vremenski ogranieno i moe se priblino proraunati, a
svaki napad izaziva paniku; po isteku vremena dejstva ne zahteva se dekontaminacija.
Upotreba radiolokih disperzionih ureaja u teroristike svrhe danas se povezuje sa opasnou
upotrebe takozvane prljave bombe. Zabrinutost od ovakvog napada je znaajno porastao nakon
napada na Svetski trgovinski centar u septembru 2001. godine. Ova bomba sadri radioaktivni materijal koji je povezan sa eksplozivom (Byman, 2008, s. 12). Prilikom detonacije eksploziva radioaktivni materijal se iri u okruenje, uz naravno nii intenzitet toplote i nii nivo radijacije nego nuklearno oruje. Efekti detoniranja prljave bombe zavise od vrste radioaktivnog materijala, koliine
istog koja je upotrebljena, pravca i jaine vetra. to je krae vreme izloenosti i to je dalja udaljenost od izvora, posledice e biti manje. Kofer koji sadri radioloki materijal, to predstavlja primer
upotrebe radiolokih emisionih ureaja, ukoliko se ostavi u podzemnoj eleznici, na ulici ili u zgradi,
moe ozraiti prolaznike i bez njihovog znanja. Kada se prisustvo takvog ureaja konano otkrije,
dolazi do irenja panike to dalje prouzrokuje jo veu indirektnu tetu. Izbor vrste opasne materije
od strane teroristikih organizacija uslovlen je velikim brojem faktora kao to su: nedovolni finansijski fondovi, nedovolno znanja i razvijene tehnologije, manjak vremena za proizvodnju, posledice
upotrebe oruja, cil teroristike organizacije, obuenost ludstva itd. Ekstremizam teroristikih grupa kao i subverzivna dejstva pojedinih drava utiu na poveani stepen rizika da se ideje ozbilnih
teroristikih grupa o upotrebi takvih materija mogu sprovesti u delo. U prolosti teroristike grupe
su sprovodile nasile na manjem broju nedunih civila kako bi se ostvario efekat zastraivanja na veem i irokom auditorijumu posmatraa i sve to radi ostvarenja svojih politikih cileva. Pozamaan
broj teroristikih grupa koje su bile aktivne u poslednjih nekoliko godina ukazuje na veliko interesovanje za nabavljanjem opasnih materija (Cannisttraro, 2007, s. 23).
Pripadnici interventno-spasilakih slubi navikli su da se suoavaju sa pretnjama koje mogu da
vide, dodirnu, uju, osete (Barr i Eversole, s. 2003). Meutim, takve vanredne situacije su u potpunosti drugaije i pretnje koje su nevidljive menjaju njihovu percepciju usled ega njihov strah
u velikoj meri raste. esto e podsvesno biti optereeni pitanjem da li su ve udahnuli nevidljivu
supstancu koja e ih ubiti, i da li e se pokazati fatalnom sutradan ili za 10 godina. Pri tome, znaajna karakteristika upotrebe opasnih materija je da imaju potencijal sekundarne kontaminacije
ambulanti, bolnica, kua i drugih ljudi koji dou u kontakt sa kontaminiranim rtvama. Ozbiljan
problem sa kojima e se susretati osoblje tih slubi je utvrivanje supstance koriene u napadu,
tj. prioritet je da se identifikuje fiziko svojstvo supstance koriene u napadu. Upravo stoga, takve slube moraju imati razvijene procedure postupanja. Jedno od takvih uputstava je da osoblje
interventno-spasilake slube (Mlaan i Cvetkovi, 2012, s. 71): sumnjati na najgore pri svakoj
vanrednoj situaciji, pre nego to se vazduh testira; koristiti bilo koja zatitna sredstva i opremu
sve dok se oblast ne ispita i ne ustanovi kao bezbedna; napraviti to pre stanice za dekontaminaciju; zaustaviti sve odlaske sa lica mesta, kao i protok vode dok traje dekontaminacija; potrebno
je biti u pripravnosti za naknadna ruenja; mora se voditi rauna o sekundarnim eksplozivnim
ureajima i izvriocima krivinog dela.. Interventno-spasilake slube uvek moraju imati na umu
pravilo ,,vreme rastojanje tit, tj. neophodnost da provedu to je mogue manje vremena u
zoni opasnosti, da dre razdaljinu i da zatite sebe od opasnosti u svako doba, kao i da vre dekontaminaciju to pre i to detaljnije.

Faze taktikog sistema upravljanja u vanrednoj situaciji

izazvanoj upotrebom opasnih materija
Nakon dolaska interventno-spasilakih slubi na lice mesta teroristikog dogaaja, potrebno je
odrediti fiziku rasprostranjenost vanredne situacije, jer iskustva pokazuju da je to veoma bitno u
cilju ne pogoravanja bezbednosne situacije. Navedena faza se naziva upravljanje i kontrola podruja vanredne situacije. Ne moe se bezbedno i efektivno kontrolisati takvo podruje, ako ne po-

66

Vladimir M. Cvetkovi

ZBORNIK RADOVA

Nauna konferencija Dani kriminalistickih nauka

stoji kontrola i nad samom lokacijom (Hawley, Noll i Hildebrand, 2001, s. 113). Takoe, iskustvo
je pokazalo da vanredne situacije, koje nisu pravilno tretirane pri poetnim stadijumima, postaju
sve tee za kontrolu kako situacija progresira, jednako i u vremenu i u kompleksnosti (Mlaan,
Velikovi i Cvetkovi, 2012, s. 90). Upravljanje i kontrolisanje lokacije je kritina polazna taka i
baza na koju se nadograuju sve znaajne funkcije u vidu odgovora na situaciju, kao i izgradnja
taktike. U ovom koraku potrebno je (Cvetkovi, 2012a. s. 58): prii lokaciji vanredne situacije i
pozicionirati interventno-spasilake slube; uspostaviti kontrolu i aktivirati sistem upravljanja u
vanrednoj situaciji (prva inteventno-spasilaka sluba koja je pristigla aktivira sistem upravljanja);
izvriti koordinaciju ostalih interventno-spasilakih slubi; odrediti zone opasnosti (unutranji,
spoljanji i saobraajni kordon; ako se ne izoluje oblast vanredne situacije doi e do naruavanja
bezbednosti) i primeniti sve mere u cilju zatite stanovnitva (sprovoenje evakuacije ili sprovoenje zatite). Cilj upravljanja podrujem je brzo uspostavljanje kontrole nad mestom vanredne
situacije i odvajanje ljudi od problema koji se u narednom koraku utvruje i procenjuje. Upravljanje i kontrola podruja ostvaruju se formiranjem kordona.
U takvim vanrednim situacijama, postavljaju se tri kordona, i to: unutranji, spoljanji i saobraajni kordon, odnosno lice mesta vanredne situacije se deli na tri zone: 1. zabranjena zona; 2. zona
ogranienog pristupa i 3. bezbedna zona (Mlaan i Cvetkovi, 2012, s. 535). Zabranjena zona
je oblast koja neposredno okruuje lice mesta, a prostire se na dovoljnoj udaljenosti da sprei
tetne efekte dejstva opasnosti od isputenih opasnih materija na ljude van te zone i njoj mogu
pristupiti iskljuivo interventno-spasilake slube sa specijalnom opremom. Navedena zona ima
po jedan ulaz i izlaz, kako bi se spreilo ulaenje bez line zatitne opreme. Ona e biti obeleena
crvenim i belim trakama. Osoblje interventno-spasilake slube koje ulazi u ovu zonu, mora biti
zabeleeno kako bi se njihova pozicija mogla znati u sluaju potrebe za hitnom evakuacijom iz te
oblasti. Kada je faza spasavanja okonana, policija preuzima odgovornost da iz ove oblasti prenese preminule i smrtne ostatke, izvri forenziko istraivanje i prikupi dokaze.
Zona ogranienog pristupa, naslanja se na restriktivnu zonu i obuhvata prostor gde nema tetnih efekata zagaenja od isputenih opasnih materija na ljude, ali oprema i ljudi koji izlaze iz
restriktivne zone mogu biti kontaminirani. Bezbedna zona je prostor u kome nema zagaenja.
Veoma je znaajno i neophodno da policija proveri sve sumnjive objekte i lica u sva tri kordona.
Policija mora registrovati sve svoje pripadnike koji ulaze u unutranji kordon na mestu koje se
zove zborno mesto.
Dakle, unutranji kordon se postavlja oko zabranjene zone. Njime se obezbeuje neposredna
bezbednost. Spoljni kordon zatvara iroku oblast oko unutranjeg kordona, tj. njime se obezbeuje zona ogranienog pristupa. Saobraajni kordon se postavlja van spoljnog kordona radi onemoguavanja neovlaenog pristupa vozila u oblast zahvaenu vanrednom situacijom (Cvetkovi,
2012b, s. 67).

Slika 1. Prikaz regulisanja stanja na podruju vanredne situacije izazvane upotrebom opasnih materija
(Cvetkovi, 2013a, s. 67).

UPRAVLJANJE U TERORISTIKIM VANREDNIM SITUACIJAMA

IZAZVANIM UPOTREBOM OPASNIH MATERIJA

67

ZBORNIK RADOVA

Nauna konferencija Dani kriminalistickih nauka

Regulisanje stanja na podruju vanredne situacije podrazumevae formiranje (Mlaan & Cvetkovi, 2012, s. 536): 1. zabranjene zone (vrue zone); 2. zone ogranienog pristupa (tople zone);
bezbedne zone (hladne zone); 4. unutranjeg kordon; 5. spoljanjeg kordona; 6. saobraajnog
kordona; 7. operativnog taba (zajedniki kontrolni centar); 8. kontrole pristupa mestu vanredne
situacije; 9. zbornog mesta; 10. kontrolne take pristupa unutranjem kordonu; 11. kontrolne
take pristupa spoljanjem kordonu; 12. policijske oblasti; 13. mesta za medije; 14. centralnog
biroa za rtve; 15. mesta za dekontaminaciju; 16. mesta za logistiku; 17. prihvatnog centra za
prijem prijatelja i roaka; 18. prihvatnog centra za preivele; 19. centra za odmor; 20. centra za
humanitarnu pomo; 21. mrtvanice.
Nakon odreivanja fizike rasprostranjenosti vanredne situacije i adekvatnog obezbeenja u
skladu sa zonama opasnosti, potrebno je identifikovati opasne materije koje su izazvale vanrednu situaciju (faza identifikacije problema). Ovo pitanje je od presudnog znaaja za dalje odvijanje
scenarija na licu mesta. Osnovni principi u identifikaciji bazirani su na prepoznavanju, identifikaciji, klasifikaciji i verifikaciji opasne materije (Thomas, 2008, s. 139). Delovanje se vri na sledei
nain: detektovanje prisustva opasne materije; identifikovanje opasne materije koje su ukljuene; ukoliko nije mogue da se one tano identifikuju, pokuaj klasifikacije i odreivanja vrste
opasnosti (npr. nagrizajua materija, otrovni gas, itd.); nakon dolaska na lice mesta uvek potvrditi
informaciju koja je inicijalno obezbeena. Nikada ne uzimati primarnu dobijenu informaciju kao
tanu. Uobiajene metode prepoznavanja i identifikovanja opasne materije su (Paulun, 2003,
s. 201): mesto i rasprostranjenost delovanja; oblici kontejnera u kojima su skladitene; oznake i
boje; table, etikete i liste opasnosti; transportna i druga dokumenta; instrumenti za snimanje i
detekciju; reakcija ula; simptomi nastalih bolesti i oboljenja itd.
Procena opasnosti i rizika je najkritinija funkcija koju obavljaju interventno-spasilake slube
(faza evaluacije opasnosti i rizika). Ocena informacije o opasnostima i mogunostima potencijalnih rizika je kritina taka u odluivanju pri uspenom upravljanju. Primarni cilj procesa
ocene rizika je da se odredi da li preduzeti ofanzivne ili defanzivne mere i radnje, i koji strateki ciljevi i taktike opcije treba da budu sprovedene da bi se problem na licu mesta mogao
kontrolisati (Cvetkovi, 2012b, s. 105). Ovo apsolutno ne sme da bude loa procena. Pri tome,
opasnost (hazard) odnosi se na pretnju koja ide do ugroavanja ivota. U hitnim sluajevima,
svi ovi elementi se smatraju kao konstantne vrednosti, (tj. ne menjaju se bez obzira na lokaciju vanredne situacije) i mogu da budu crpljeni iz izvora kao to je vodi za odgovor na udes
ili podaci o bezbednosti materijala. Rizik je mogunost trpljenja konsekvenci ili gubitka. Rizici
od opasnih materija su neopipljive vrednosti koje variraju od dogaaja do dogaaja i moraju
biti procenjene od strane strunog osoblja. Meu faktorima koji utiu na nivo rizika su (Heyer,
2006, s. 42): vrsta opasnosti i koliina ukljuene materije; efekat izloenosti, ukljuujui obim
nezgode, veliinu i stepen hemijskog zagaenja koje moe ugroziti ukljuena lica, graane,
zemlju, okolinu; raspoloivi resursi.
Znaajna faza koja se odnosi na bezbednost angaovanih pripadnika slubi bezbednosti se odnosi na selekciju line zatite odee i opreme. Lina zatitna oprema je bilo koja vrsta odee ili
ureaja koju nose pripadnici interventno-spasilakih slubi kako bi se zatitili od opasnosti koje
mogu biti prisutne na licu mesta. Zatitne mere ovih pripadnika mogu varirati u zavisnosti od
zadataka koje bi trebalo izvriti, kao i od same lokacije vanredne situacije, a mogu se promeniti
u zavisnosti od aktivnosti na licu mesta. Ona mora biti prioritet od najvee vanosti. Zatitna
sredstva, neposredno zavise od fizikih i hemijskih osobina opasnih materija koje su prisutne na
licu mesta. Od prioritetne vanosti je da pripadnici ovih slubi koje uestvuju u intervenciji imaju
odeu na odgovarajuem nivou za linu zatitu, kao i adekvatnu opremu za oekivane zadatke.
Prilikom odabira zatitne odee mora se uzeti u obzir o kojoj opasnoj materiji se radi, kao i da se
razmotri strategija odgovora koja se treba sprovesti. Zatitna odela e se menjati u zavisnosti od
vie faktora, a najee u zavisnosti od zadatka, tj. da li e policijski slubenici preduzimati ofanzivne, defanzive zadatke ili e preduzimati odreene mere i radnje uz odsustvo odgovarajue
intervencije (Law enforcement officers guide, 2003, s. 51).
Nakon navedne faze, sledea faza se odnosi na kontrolu protoka informacija i koordiniranje
resursa. Naime, protok informacija i koordinacija resursa, odnose se na proces determinisa-

68

Vladimir M. Cvetkovi

ZBORNIK RADOVA

Nauna konferencija Dani kriminalistickih nauka

nja vremenskog i efektivnog upravljanja, koordinacije i irenja svih postojeih podataka, informacija, kao i resursa meu svim uesnicima (National Fire Protection Association, 1994, s.
134). Uspenost koordinacije direktno je povezana sa implementacijom pomenutog sistema
za upravljanje u vanrednoj situaciji i njegovom procedurom. Ukoliko nisu sprovedeni elementi
komande identifikovani na samoj lokaciji upravljanja vanrednom situacijom, bie veoma teko
za sve prisutne predstavnike na samom licu mesta da operiu na bezbedan i efektivan nain.
Koordinacija informacija i resursa u takvim vanrednim situacijama moe biti kompleksan zadatak koji iziskuje vreme. Koordinacija informacija takoe igra ulogu i nakon samog incidenta,
kao podrka rukovodiocu u vanrednoj situaciji. Kao i kod mnogih vanrednih situacija vano je
da se osnuje ,,papirni trag koji sledi dogaaje koji su se odvijali. Osnovne smernice koje treba
uzeti u obzir su (Cashman, 2008, s. 54): potvrditi nareenja u okviru vanredne situacije i pratiti
tok deavanja da bi se osiguralo da su potpuno primljena i sprovedena na pravi nain. Odrati
situaciju pod strogom kontrolom;osigurati da postoji kontinuirani progres prema reavanju
problema u vremenskom okviru. Ne kasniti sa zvanjem dodatne asistencije ukoliko doe do
eskalacije; osigurati da su svi glavni akteri razumeli akcioni plan i da su shvatili proces; loe
vesti ne poboljavaju se s vremenom; ne dozvoljavati spoljnim faktorima da slobodno deluju u
okviru unificirane komande.
U fazi sprovoenje prioritetnih akcija interventno-spasilake slube postupaju po usvojenim strategijama koje reguliu takvu oblast. Zajednike strategije za zatitu ljudi ukljuuju spasavanje, javne akcije zatite, upravljanje poarom i operacije oporavka. Jednostavno reeno, takve strategije
obino izvravaju vatrogasno-spasilake jedinice sa policijom koja je odgovorna za sva bezbednosna pitanja. Ako se vanredna situacija deava posle faze hitnog reagovanja, fokus osoblja tih
slubi verovatno e postati ouvanje lica mesta. Specifini zadaci e ukljuivati (Cvetkovi, 2013a,
s. 59): poetni ulaz na lokaciju i praenje radi odreivanja stepena sadanje opasnosti; procenu
lica mesta vanredne situacije kako bi se pronali dokazi koji bi mogli da se koriste u rekonstrukciji
dogaaja; identifikaciju faktora koji su uzrokovali vanrednu situaciju; intervjuisanje osoblja koje
je prisustvovalo licu mesta i svedoka da bi se ustanovile dobijene informacije i miljenja koja su
formirana na osnovu raspoloivih podataka; dokumentaciju preliminarnih rezultata.
U osnovi, kada se dogodi takva vanredna situacija, rukovodilac intervencije moe se odluiti za
jedan od ova tri modela (Combs, 2003, s. 76): ofanzivni model (model napada) koji ima za cilj
usmeravanje resursa ka suzbijanju irenja tetnih efekata opasnih materija; defanzivni model
(model odbrane) koji usmerava resurse (ljude, opremu i materijale) manje agresivnim ciljevima.
Defanzivni plan moe da zahteva oznaavanje odreenih teritorija kao zatvorenih i pogoenih
opasnim materijama, dok se odgovor na nezgodu sadri u naporima da se ogranii dalje delovanje materije; neinterventni model znai nepreduzimanje akcije. Osnovni postulat neintervencije
je da nadleni dozvoljavaju vanrednoj situaciji da prati svoj prirodan tok dok rizik intervenisanja
nije sveden na prihvatljiv nivo.
Nakon sprovoenja priroritetnih akcija potrebno je izvriti sveobuhvatnu dekontaminaciju. Dekontaminacija je proces u kojem se oprema, kadrovi i zalihe oslobaaju uticaja opasnih materija
koje su prisutne prilikom ulaska ili rada u zagaenim oblastima. Na licu mesta potrebno je sprovesti dekontaminaciju iji je cilj da se osigura bezbednost intervetno-spasilakih slubi i javnosti smanjivanjem koliine kontaminacije na osobama, opremi i u ivotnoj sredini. Sama dekontaminacija mora biti u koordinaciji sa taktikim operacijama policije i adekvatno postavljena.
Dekontaminacija u vanrednoj situaciji trebalo bi da bude deo svakog plana delovanja. Njeno
sprovoenje nad velikim brojem ljudi bie izazov za pripadnike interventno-spasilakih slubi.
Jedan od najznaajnijih metoda dekontaminacije je svakako svlaenje odee. Skidanje spoljanje
odee uklanja do 80% kontaminirajue materije (Bellany, 2007, s. 101). Sa druge strane, ispiranje
vodom tri minuta, takoe prua izuzetne efekte uklanjanja materije. Nju je potrebno sprovesti
brzo i bez odlaganja. U odreenim sluajevima dekontaminacija odee moe biti veoma sloena pa e se izvriti odlaganje istog. Dekontaminaciju vre vatrogasno-spasilake slube ili druge
slube koje budu odreene za izvrenje tog zadatka. Cilj same dekontaminacije je da se povea
i osigura bezbednost na mestu vanredne situacije kroz minimiziranje potencijala za nastajanje
sekundarnog zagaenja izvan mesta vanredne situacije. Oblast dekontaminacije se obino nalazi
UPRAVLJANJE U TERORISTIKIM VANREDNIM SITUACIJAMA
IZAZVANIM UPOTREBOM OPASNIH MATERIJA

69

ZBORNIK RADOVA

Nauna konferencija Dani kriminalistickih nauka

u zoni ogranienog pristupa, a poeljno je da je lokacija uz vetar. Ona je dobro oznaena i identifikovana. Metode dekontaminacije mogu biti podeljene na fizike i hemijske. Fizike metode
obuhvataju (Carus, 2002, s. 131): etkanje i struganje; razreivanje; apsorpciju; zagrevanje; upotrebu niskog ili visokog vazdunog pritiska (vazduh pod pritiskom moe prouzrokovati da se kontaminacija odvoji od zemlje i rezultira povoljnom prilikom za udisanje i irenje kontaminacije).
Hemijske metode za dekontaminaciju sadre: hemijsku degradaciju (upotrebu belila, rastvaraa,
istilaca itd.); neutralizaciju; ovrivanje; dezinfekciju i sterilizaciju.
U fazi okonanja vanredne situacije vrie se prebacivanje komande odgovarajuoj slubi odgovornoj za koordinaciju i aktivnosti koje slede nakon vanredne situacije. Interventno-spasilake
slube moraju proveriti svoje osoblje i opremu, sprovesti ispitivanje u vezi sa vanrednom situacijom i prebaciti komandu vodeoj slubi odgovornoj za operacije po njenom zavretku. Aktivnosti
koje se preduzimaju nakon zavretka vanredne situacije mogu se podeliti u tri grupe (Levy, 2010,
s. 111): podnoenje izvetaja o vanrednoj situaciji; analiza vanredne situacije; kritika vanredne
situacije. U toku poslednje faze okonanja vanredne situacije ili nakon rasputanja osoblja tih
slubi podnosi se izvetaj o vanrednoj situaciji.
Podnoenje izvetaja o vanrednoj situaciji je najefikasnije kada je pojedinac odabran da ga vodi.
Takav izvetaj bi trebalo da bude saet, da pokrije samo glavne aspekte vanredne situacije i ne
traje due od 30 minuta. Preporuene sadrajne teme su (Cvetkovi, 2013a, s. 51): informacije o zdravlju; problemi koji zahtevaju momentalnu akciju (neuspesi procedura, veliki problemi
osoblja i zakonsko uee u operacijama oporavka); isticanje korektno sprovedenih aktivnosti i
priznanje od rukovodioca u vanrednoj situaciji za dobro obavljen posao. U njemu bi trebali da
se predstave ciljevi, a to su (Cvetkovi, 2012b, s. 105): informisati osoblje interventno-spasilake
slube o moguoj izloenosti otrovima i prateim znacima i simptomima; identifikovati kvarove
opreme, koji zahtevaju momentalnu panju ili izolaciju radi daljih ispitivanja; odrediti dunosti
sakupljanja informacija za analizu i kritiku vanredne situacije; sumirati izvedene aktivnosti svakog
posebnog odeljenja ili sektora unutar sistema upravljanja u vanrednoj situaciji; isticati pozitivne aspekte odgovora na vanrednu situaciju. Analiza treba da se usmeri na 5 relevantnih tema
(George, Jane i Damon, 2011, s. 41): sistem upravljanja u vanrednoj situaciji; taktike operacije;
planovi i planiranje; servisi podrke i izvori prihoda. Cilj kritike je da pokae nedostatke sistema
upravljanja, a ne da se nalaze greke osoblja angaovanih slubi. Zavretak kritike o operacijama
poboljae performanse i planiranje poveanjem efikasnosti u otklanjanju nedostataka.

Zakljuak
Veliki broj opasnih materija koje se nalaze u svakodnevnoj komercijalnoj upotrebi mogu se na
razliite naine iskoristiti u teroristike svrhe. Imajui u vidu takvu injenicu, neophodno je na
stratekom, taktikom i operativnom nivou preduzeti odgovarajue pripremne mere. U takve
mere svakako spadaju obuka i opremanje interventno-spasilakih slubi u cilju njihovog efikasnijeg rada. Pored obuke i opremanja, neophodno je da postoji utemeljen sistem organizacije
rada takvih slubi poznat kao sistem upravljanja u vanrednim situacijama. Samo upravljanje u
teroristikim vanrednim situacijama izazvanim upotrebom opasnih materija je vrlo kompleksno,
jer je potrebno iskoordinirati rad interventnih i ostalih slubi u to kraem vremenskom periodu,
vodei rauna o njihovoj bezbednosti i efikasnosti otklanjanja posledica nastale vanredne situacije. Rukovodioci u takvim vanrednim situacijama moraju biti kvalitetno obueni i pripremljeni
za veoma stresan i sloen rad. Na licu mesta takve vanredne situacije, u to kraem vremenskom
periodu, moraju stii obuene jedinice policije, vatrogasno-spasilakih jedinica i slube hitne medicinske pomoi. Najbitnija stvar je da rukovodioci i osoblje interventno-spasilakih slubi shvate, da se teroristiki napad moe dogoditi u svakom trenutku i na bilo kom mestu. Takvo osoblje
takoe mora imati razvijen minimum svesti u vezi fenomenologije terorizma, jer oni moraju biti
u stanju da prepoznaju znake teroristikih dogaaja.
Zatititi graane od moguih posledica teroristikih vanrednih situacija e nesumnjivo biti jedan
od najizazovnijih zadataka sa kojim e se suoiti osoblje interventno-spasilakih slubi. Obuka i

70

Vladimir M. Cvetkovi

ZBORNIK RADOVA

Nauna konferencija Dani kriminalistickih nauka

planiranje, u cilju osiguravanje uspene koordinacije i postizanja najvee mogue bezbednosti tih
slubi e pomoi u tome da njihovi odgovori budu to je mogue efikasniji. Uspeno upravljanje
u teroristikim vanrednim situacijama zavisi od nekoliko kljunih taaka: neophodnost postojanja
plana za reagovanje na teroristiki napad; obuka uz planiranje kako da se osigura njihova funkcija;
upotreba specijalizovane komande.

Literatura
Arnold, H. i Robyn, P. (2003). Countering Terrorism, Dimension of Preparedness. Cambrige: Mit Press.
Bajagi, M. (2007). Osnovi bezbednosti. Beograd: Kriminalistiko-policijska akademija.
Barr, R. i Eversole, J. (2003). The Fire Chiefs Handbook. USA: Pennwell Corporation.
Bellany, L. (2007). Terrorism and Weapons of Mass Destruction, Responding to the Challenge. USA:
Routledge.
B
lum, A., (2002). Nonstate Actors, Terrorism and Weapons of Mass Destruction. New York: Universtity
of Maryland.
Bowman, S. (2007). Weapons of mass destruction, the terrorist threat, CRS report for congress, USA.
B
yman, D. (2008). Iran, terrorism and weapons of mass destruction. USA: Center for peace and Security studies.
Cannisttraro, V. (2007). Terrorism and weapons of mass destruction. USA: Routledge.
Carus, W. (2002). Bioterrorism and Biocrimes. New York: CRS Press.
C
ashman, R. (2008). Emergency Response Handbook for Chemical and Biological Agents and Weapons.
USA: CRS Press.
Cindy, C., (2003). Terrorism in the Twenty First Century. New Jersey: Pearson Education.
Clarke, R. (1970). We all Fall Down. The Prospect of Bilogical and Chemical Warfare. New York: RAND.
Combs, C. (2003). Terrorism in the Twenty First Century. New Yersey: Prentice, Hall, Pearson Education.
C
vetkovi, V. (2012a). Upravljanje u vanrednim situacijama izazvanim zloupotrebom oruja za masovno
unitavanje. Beograd: Kriminalistiko-policijska akademija.
C
vetkovi, V. (2012b). Zadaci vatrogasno-spasilakih jedinica u teroristikom napadu izazvanom upotrebom oruja za masovno unitavanje. U: Zbornik radova Kriminalistiko-policijska akademija, 146160.
C
vetkovi, V. (2013a). Interventno-spasilake slube u vanrednim situacijama. Beograd: Zadubina Andrejevi.
C
vetkovi, V. (2013b). Mogunosti zloupotrebe biolokog oruja u teroristike svrhe. Bezbednost, godina LV, 1/2013, 122-140.
C
vetkovi, V., Popovi, M. (2011). Mogunosti zloupotrebe oruja za masovno unitavanje u teroristike svrhe. Bezbednost, 2 /2011, 149-168.

obeli, M., Kapulica, N., Mirovi, V., Lako, B., Bulaji, N., Ristanovi, E., ulagi, V., Jovanovi, D. i
Lazi, D. (2003). Bioloko oruje. Beograd: Vojnoizdavaki zavod.
E mergency Response to Terrorism (2000). Job Aid. U.S. Department of Justice, Office of Justice Programs, Bureau of Justice Assistance, and Federal Emergency Management Agency, United States Fire
Administration National Fire Academy, FEMA/USFA.
F ederal Emergency Management Agency (2004). Emergency Management Guide for Business & Industry, Internet Edition.
H
awley, C., Noll, G. i Hildebrand, M. (2002). Special operations for terrorism and hazmat crimes. USA:
Red Hat Publishing.
H
eyer, R. (2006). Introduction to CBRNE Terrorism, an Awareness Primer and Preparedness Guide for
Emergency Responders. New Jersey: Red Hat Publishing.
UPRAVLJANJE U TERORISTIKIM VANREDNIM SITUACIJAMA
IZAZVANIM UPOTREBOM OPASNIH MATERIJA

71

ZBORNIK RADOVA

Nauna konferencija Dani kriminalistickih nauka

K
ramer, M.(2009). Disaster Planning and Control. USA: Pennwell Corporation.
Law enforcement officers guide for responding to chemical terrorist incidents (2003). Prepared by the
U.S. army soldier and biological chemical commands improved response program for the Department
of Justice Office of justice programs.
Lesak, M. (1999). Hazardous Materialas Strategies and Tactics. New York: Prentice Hall.
Levy, J. (2010). The first responders field guide to hazmat and terrorism emergency response. USA:
Firebelle production.
Mauer, M. (2009). WMD Terrorism, Science and Policy Choices. London: Mit Press.
Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja Republike Srbije (2008). Vodi za odgovor na udes
vodi za slube koje reaguju u poetnoj fazi udesa prilikom transporta opasnih materija. Beograd:
Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja Republike Srbije.
Mlaan, D. i Cvetkovi, V. (2012). Police Deployment in Emergency Situations Caused by the Abuse of
Weapons of Mass Destruction. U: Meunarodni nauni skup ,,Dani Aribalda Rajsa (533-547). Beograd: Kriminalistiko-policijska akademija.
National Fire Academy (1997). Emergency Response to Terrorism: Basic Concepts. New York: Mit Press.
Paulun, M.(2003). Weapons of Mass Destruction, the First Responder. USA: Oxford Press.
Radi, V. (2011). Opasne materije. Beograd: Pan plast.
Thomas, P. (2008). Emergency Management and Tactical Response Operations Bridging the Gap. New
York: Oxford.
William M. K. (2007). Disaster pllaning and control. FESHE model curriculum for the disaster planning
and recovery course. USA: Routledge.

72

Vladimir M. Cvetkovi