dr Nikola Fabris1

MerkantilistLNDNRQFHSFLMDHNRQRPVNHSROLWLNH

Abstrakt
0HUNDQWLOLVWLND GRNWULQD MH QDVWDOD SUH HVW YHNRYD ,DNR VD GDQDQMHJ
aspekta ona predstavlja jedan globalno neprihvatljiv sistem, prRXDYDQMH LGHMD
ekonomske politike od pre vie vekova pokazuje da mnoge ideje nisu izgubile na
svojoj aktuelnosti, odnosno da sa dananjeg aspekta jedan globalno neprihvatljiv
VLVWHP HNRQRPVNH WHRULMH L HNRQRPVNH SROLWLNH LPD QL] SRMHGLQDQR SULKYDWOMLYLK
LGHMD&LOMUDGDMHGDSULNDHGUXWYHQR-ekonomske uslove koji su uslovili pojavu
PHUNDQWLOLVWLNH NRQFHSFLMH HNRQRPVNH SROLWLNH SUHRYODGMXMXH LQVWUXPHQWH L
FLOMHYHHNRQRPVNHSROLWLNHX]NULWLNLRVYUWQDQMLKRYXYDOLGQRVW
.OMXQH UHL: merkantilizam, ekonomska politika, novac (zlato), trgovina,
intervencionizam.

.RUHQLPHUNDQWLOLVWLNHGRNWULQH

Pod pojmom merkantilizam podrazumeva se sa jedne strane privredni

sistem koji je vladao u jednom broju evropskih zemalja od XV do XVII, a negde i
do XVIII veka, a sa druge strane koncepcija ekonomske politike koja je

Ekonomski fakultet, Beograd.

primenjivana u istom periodu.2 5H PHUNDQWLOL]DP SRWLH RG ODWLQVNH UHL

mercatus (italijanski mercantile VD ]QDHQMHP WUJRYLQD 8 SLWDQMX MH SUYD
GRNWULQD HNRQRPVNH SROLWLNH NRMD XND]XMH QD ]QDDM GUDYH X FLOMX SRYHDQMD
nacionalnog blagostanja.
Merkantilizam se javlja u gotovo svim zapadnoevropskim privredama. Iako
QLVX KRPRJHQD JUXSD VYH PHUNDQWLOLVWH SRYH]XMH LQMHQLFD GD VX UDVSUDYOMDOL R
SUDNWLQLP SUREOHPLPD HNRQRPVNH SROLWLNH D WR VX ELOL SUREOHPL QDFLRQDOQH
GUDYH X QDVWDQNX 0HUNDQWLOLVWL VX UD]YLMDOL QL] SUDNWLQLK PHUD L LQVWUXPHQDWD
HNRQRPVNH SROLWLNH XVPHUHQLK ND SRYHDQMX ERJDWVWYD D FHORNXSQD DNWLYQRVW
]HPOMHMHELODXVPHUHQDNDVQDHQMXGUDYQHPRL
Najistaknutiji predstavnik merkantilizma je Englez Tomas Man, a njegovo
QDM]QDDMQLMH GHOR %ODJR (QJOHVNH RG VSROMQH WUJRYLQH $GDP 6PLW MH QD]YDR
biblijom merkantilizma.3 Pored njega istaknuti predstavnici merkantilizma u
(QJOHVNRM VX ( 0LVHOGHQ 6ORERGQD WUJRYLQD LOL VUHGVWYD NRMD H XLQLWL GD
trgovina proFYHWD L  'DYHQDQW 5DVSUDYD R MDYQLP SULKRGLPD (QJOHVNH X
paniji B. de Uloa (Obnova panske industrije i trgovine) i H. Ustarsis (Teorija i
praksa trgovine i moreplovstva); u Italiji A. Sera (Kratka rasprava o uzrocima
koji mogu izazvati obilje zlata i srebra u kraljevinama koje nemaju rudnike, s
primenom na Kraljevinu Napulj), B. Davancati (Predavanja o novcu); u
)UDQFXVNRM  %RGHQ HVW NQMLJD R UHSXEOLFL $ 0RQNUHWMHQ 7UDNWDW R
SROLWLNRMHNRQRPLMLLXMXJRVORYHQVNLP]HPOMDPD-.ULDQL3ROLWLNDLUD]JRYRUL
RYODGDODWYX19*XHWL2VWDQMXGUDYHSUHPD$ULVWRWHORYRPVKYDWDQMX
%.RWUXOML2WUJRYLQLLVDYUHQRPWUJRYFXLGUXJL4
2

Re PHUNDQWLOL]DP SUYL Me upotrebio francuski fiziokrata Mirabo u knjizi Philosophie

Rurale, koju je napisao zajedno sa Keneom, a nju je prihvatio i rairio Adam Smit u IV
tomu Bogatstva naroda (Robbins, L., 1998., A History of Economic Thought,
Princeton University Press, str. 46, 1998.).
3
Blago Engleske od spoljne trgovine je tampao sin T. Mana posle njegove smrti , a
QDSLVDQR MH L]PHX  L  JRGLQH
4

3RQHJGH X OLWHUDWXUL PHUNDQWLOLVWL VH QD]LYDMX L SDPIOHWLVWLPD 2YDM WHUPLQ VH RELQR

koristi od strane autora koji u prvi plan stavljaju nedostatke i propuste merkantilista.
,QDH SRG SDPIOHWLVWLPD VH SRGUD]XPHYD LURN VNXS SRMHGLQDFD EDQNDUL RVQLYDL
velikih kolonijalnih kompanija, industrijalci, zagovornici i protivnici pojedinih mera

0HUNDQWLOL]DP VH MDYOMD X SHULRGX GRPLQDFLMH WUJRYDNRJ L ]HOHQDNRJ

kapitala. To je period nestajanja ogromnih samodovoljnih feudalnih gazdinstava,
SHULRG MDDQMD QDFLRQDOQH GUDYH SHULRG X NRMHP VH WUDH QDLQL GD VH SRYHD
PRLERJDWVWYRGUDYH3ROMRSULYUHGDMHELODVSXWDQDSROXIHXGDOQLPRNRYLPDD
zanatstvo je bilo cehovski organizovano. To je period koji karakteriu velika
JHRJUDIVND RWNULD QDJOL UD]YRM SURL]YRGQLK VQDJD UD]YRM WHKQRORJLMH VYHWVNRJ
WULWD L YHOLNH HNVSDQ]LMH PHXQDURGQH WUJRYLQH 7UJRYLQD MH X SHULRGX YHOLNLK
previranja na prelasku iz feudalizma u kapitalizam SRVWDODYRGHDQDMQDSUHGQLMD
privredna grana, nosilac privrednog razvoja; u okviru nje se uglavnom odvijao
proces prvobitne akumulacije. Trgovinski kapital je bio jedini slobodan oblik
NDSLWDODLOMXGLVXVHEU]RERJDWLOLEDYHLVHWUJRYLQRP,DNRMHRYRperiod prelaza
iz feudalizma u kapitalizam, feudalna klasa nije nestala i jo dugo vremena je
vladala; ili, kako je umpeter istakao, to je bio feudalizam koji je funkcionisao na
NDSLWDOLVWLNLPRVQRYDPD5

,QWHUYHQFLRQLVWLNDNRQFHSFLMDPHUNDQWLOL]Pa
6D SRMDYRP PHUNDQWLOL]PD QD VFHQX VWXSD GRNWULQD LQWHUYHQFLRQLVWLNH
HNRQRPVNH SROLWLNH ,DNR VX RGUHHQL SULPLWLYQL REOLFL GUDYQH LQWHUYHQFLMH
SRVWRMDOL L X $QWLNRM *UNRM L X 6UHGQMHP YHNX WHN VD SRMDYRP PHUNDQWLOL]PD L
QMHJRYLK WHRUHWLDUD MDYOMD VH RUJDQL]RYDQD GUDYQD LQWHUYHQFLMD 8SUDYR ]ERJ
WRJD PQRJL VPDWUDMX PHUNDQWLOLVWH URGRQDHOQLFLPD LQWHUYHQFLRQL]PD =D
RVWYDULYDQMHVYRMLKFLOMHYDSURWHNFLRQLVWLNHSROLWLNHPHUNDQWLOL]PXMHELODSRWUHEQD
VQDQD GUDYQD YODVW L RQD MH VYRMH RWHORWYRUHQMH dobila u apsolutnim
monarhijama.

HNRQRPVNH SROLWLNH L GUXJL =ERJ SRUDVWD PRJXQRVWL ]D WDPSDQMH ELOL VX HVW

i

radovi

HNRQRPVNH SULURGH NRML QLVX SUHGVWDYOMDOL QLWD YLH RG RELQH SXEOLFLVWLNH SDPIOHWL 1D
SULPHU VDPR X 1HPDNRM SRHWNRP ;9,,, YHND SRVWRMDOR MH  QRYLQD L DVRSLVD NRML VX

se bavili ekonomskom problematikom.

5
Schumpeter, J., 1975., Povijest Ekonomske analize, Informator, Zagreb, str. 120.

Merkantilisti su polazili od pretpostavke da je ukupno svetsko bogatstvo

ILNVQR 2GDWOH MH L]YXHQ ]DNOMXDN GD GRSRUDVWDERJDWVWYDMHGQH]HPOMHPRH
GRL VDPR XNROLNR VH VPDQML ERJDWVWYR GUXJH ]HPOMH =ERJ WRJD MH SR
merkantilistima spoljna trgovina bila osnovni izvor bogatstva. Smatrali su da se u
VIHUL SURL]YRGQMH GRELW PRH RVWYDULWL VDPR SURGDMRP URED L]QDG QMLKRYH
YUHGQRVWL 7R ]QDL GD WR MHGDQ SRMHGLQDF GRELMD - drugi gubi, tako da unutar
zemlje nema porasta blagostanja; zbog toga, prema merkantilistima, proizvodan
MH UDG VDPR RQLK JUDQD LML VH SURL]YRGL SODVLUDMX X LQRVWUDQVWYR L NRML ]HPOML
L]YR]QLFLGRQRVHYHLQRYDFQHJRWRVDPLYUHGH
=D PHUNDQWLOLVWH GR ERJDWVWYD VH GROD]L SUHNR LVWRYUHPHQRJ SRYHDQMD
proizYRGQMH L L]YR]D L SUHNR VPDQMHQMD GRPDH SRWURQMH Ukoliko je manja
GRPDD SRWURQMD XWROLNR H VD MHGQH VWUDQH SUHRVWDWL YLH GRPDLK SURL]YRGD
]DL]YR]DVDGUXJHVWUDQHELHPDQMDSRWUHED]DXYR]RP
.DR DUJXPHQWH ]D YRHQMH SURWHNFLRQLVWLNH HNRQRPVke poltike autori
PHUNDQWLOLVWLNRJ SUDYFD QDMHH QDYRGH RGEUDQX ]HPOMH ]DWLWX PODGH
LQXGVWULMH]DWLWXNOMXQHLQGXVWULMHSRUDVW]DSRVOHQRVWLHIHNDWPXOWLSOLNDFLMHLGU
0HUNDQWLOLVWLNH LGHMH VX HVWR ELOH LVSUHSOHWDQH L VDRGUHHQLPSROLWLNLP
iGHMDPDSUHVYHJDMDDQMDQDFLRQDOQHGUDYHNRMDMHLPDODPQRJRSRWHQFLMDOQLK
neprijatelja. U takvim uslovima uvoz luksuznih i nekih drugih proizvoda javljao se
kao supstitut ulaganju novca u stvaranje vojske i proizvodnju, odnosno kupovinu
RUXMD6 Sa druge strane i apsolutnim monarhijama tog perioda je pogodovala
PHUNDQWLOLVWLNDSROLWLNDMHULPMHRODNDYDODFHQWUDOL]DFLMXYODVWL19XRLVWLHGD
VX RYH GYH SRYH]DQH NRPSRQHQWH LPDOH VQDQR X]DMDPQR GHMVWYR X SUDYFX

U periodu feudalizma vojska je bila malobrojna i imala je zadatak da titi vladara i

teritorije kojima je on vladao. Paralelne vojske su postojale i na dvorovima feudalnih
YD]DOD NRMH VX HVWR ELOH YHH i bolje opremljene nego vojska vladara. Trokovi ovih
YRMVNL QLVX ELOL YLVRNL ]D GUDYQX EODJDMQX MHU VX XJODYQRP ELOL ILQDQVLUDQL VD IHXGDOQLK
LPDQMD 0HXWLP DSVROXWQH PRQDUKLMH XYRGH YHOLNX GUDYQX DGPLQLVWUDFLMX L YRMVNX 'D

bi se obezbedila sredstva za njihovo finansiranje bilo je neophodno podsticati razvoj

trgovine i zanatstva, a kasnije i manufakture da bi se putem poreza i carina obezbedila
VUHGVWYD ]D IXQNFLRQLVDQMH DSVROXWLVWLNLK PRQDUKLMD

MDDQMD HNRQRPVNH PRL DSVROXWQLK PRQDUKLMD L DILUPLVDQMD PHUNDQWLOLVWLNH

ekonomske politike.7
Merkantilizam predstavlja pravac koji razvija veliki broj autora; oni nemaju
KRPRJHQHLGHMHDOLWUL]DMHGQLNHNRMHGHOHVYLPHUNDQWLOLVWLVX

Izvor bogatstva je novac (odnosno zlato i srebro),

do novca se dolazi putem spoljne trgovine i

XVSROMQRMWUJRYLQLL]YR]PRUDELWLYHLRGXYR]D8
Merkantilisti su bili fascinirani zlatom (novcem). U tom periodu neretko su

ELOHSULVXWQHPDNVLPHQRYDFMHPHVRNRMHKUDQLGUDYXNUYNRMDMRMGDMHLYRWL
QHUYQLVLVWHPNRMLMHSRNUHH9 Zlato i srebro su bili jedini materijalni oblik u kome
VH PRJOD VDXYDWL YUHGQRVW VYH RVWDOH UREH VX ELOH NYDUOMLYH L QLVX LPDOH WUDMQL
karakter.10 0HUNDQWLOLVWH QLMH LQWHUHVRYDOD XSRWUHEQD YUHGQRVW ]ODWD L VUHEUDYH
pre VYHJD QMHJRYD SURPHWQD YUHGQRVW 8QLYHU]DODQ QDLQ ]D SRYHDQMH ]ODWD L
sreba za sve zemlje koje nisu imale svoje rudnike bila je spoljna trgovina, a
jedino su panija i Portugalija imale rudnike zlata i srebra u prekomorskim
kolonijama. Zato je jasno zaWR MH SDQMD PHUNDQWLOLVWD XVPHUHQD ND VSROMQRM
trgovini.
0HXWLPnovac je u periodu merkantilizma podsticao radinost. Kako
/D]DU 3HML LVWLH za merkantiliste novac iz inostranstva je bio bogatstvo ne
samo zato to je punio kraljevsku blagajnu ili zato to su oni dogmatski smatrali
GD SOHPHQLWL PHWDOL SUHGVWDYOMDMX MHGLQL REOLN ERJDWVWYD YH L ]DWR WR MH QRYDF
podsticao radinost, odnosno to je predstavljao jedinu robu koja se mogla trajno
VDXYDWL11 8NROLNR EL VH YUHGQRVW L]UDDYDOD X QHNLP SRNYDUOMLYim robama - to

9XR

1



'UDYQD LQWHUYHQFLMD X SULYUHGL,

Savremena administracija,

Beograd, str. 54.

8

ekonomske misli, Ekonomski fakultet, Beograd, str. 17.

'UDYQD LQWHUYHQFLMD X SULYUHGL, Savremena administracija,

-DNL 0  Razvoj

9XR

1



Beograd, str. 55.

Merkantilisti nisu jasno razlikovali zlato, odnosno novac od bogatstva.
11
3HML /  Jugoslovenski merkantilisti, Savremena administracija, Beograd,
str. 16.
10

]QDLGDSRMHGLQFLQHELWHLOLQMHQRPJRPLODQMXL]QDGOLQLKSRWUHEDLVOHGVWYHQR
ELPDQMHUDGLOLMHUELQMLKRYUDGELRREH]YUHHQNYDUHQMHPUREH
1HJDWLYQX VWUDQX PHUNDQWLOLVWLNRJ IRUVLUDQMD SR]LWLYQRJ SODWQRJ ELODQVD
objasnio je D. Hjum2QMHLVWDNDRGDQLMHGQD]HPOMDQHPRHNRQVWDQWQRLPDWL
pozitivan platni bilans u uslovima zlatnog (srebrnog) novca. Pozitivan platni
bilans rezultira u prilivu zlata i srebra, to ima za posledicu inflaciju u zemlji sa
pozitivnim platnim bilansom. To zQDL GD X QHNRM GUXJRM ]HPOML NRMD LPD
negativan platni bilans dolazi do odliva zlata i srebra i pada cena. U zemlji sa
YLLP FHQDPD ]ERJ WRJD H GRL GR VPDQMHQMD L]YR]D L SRYHDQMD XYR]D D
VXSURWDQ WRN H VH RGYLMDWL X ]HPOML VD QLLP FHQDPD 8SUDYR ]Eog toga zemlje
NRMHVXVHSULGUDYDOHPHUNDQWLOLVWLNLKSUDYLODELOHVXVXRHQHVDW]YFHQRYQLP
UHYROXFLMDPD]ERJQHVUD]PHUDL]PHXUREQLKLNXSRYQLKIRQGRYD
Dok je krajnji cilj kod svih merkantilista bio istovetan, sredstva za
postizanje tog cilja su bila vrlo raznovrsna. Zbog toga se o merkantilizmu i ne
PRH JRYRULWL NDR R MHGQRP KRPRJHQRP SUDYFX X HNRQRPVNRM PLVOL12 9HLQD
YDQLKPHUNDQWLOLVWLNLKLGHMDQHQDOD]LVHXUDGRYLPDLVWDNQXWLKPHUNDQWLOLVWDYH
X ]DNRQVNLP DNWLPD GRNXPHQWLPD SUDNWLQLP instrumentima i merama
HNRQRPVNH SROLWLNH LWG 9HOLNL ]QDDM PHUNDQWLOL]PDMHWRMHXSUDYRUD]YLRYHOLNL
EURMSUDNWLQLKLGHMDRHNRQRPVNRMSROLWLFL1DSULPHU7RPDV0DQMH]DRSRUDYDN
HQJOHVNH WHNVWLOQH LQGXVWULMH SUHGODJDR PHUX NRMX GDQDV HVWR NRULVWe
PXOWLQDFLRQDOQH NRPSDQLMH NDGD XOD]H QD QHNR ORNDOQR WULWH 2Q MH SUHGODJDR
da se cena snizi ispod trokova proizvodnje da bi se unitila strana konkurencija,
DRQGDVHSRUDVWRPFHQHQDGRNQDXMHL]JXEOMHQSURILW-XUDM.ULDQLMHSUHGORLR
niz mera ekonomske politike kojima bi trebalo da se reformie Rusija. On je
predlagao da trgovinu od stranih trgovaca pod svoju kontrolu preuzme car, da se
XUHGH WULWD QD PRUVNLP REDODPD GD VH RUJDQL]XMX QHGHOMQL VDMPRYL SXWHYL
RLVWH RG UD]ERMQLND RSUDYH SXWHYL i mostovi, da ratna mornarica prati i titi
WUJRYDNH EURGRYH L LWDY QL] GUXJLK PHUD13 Svaki brod koji je isplovljavao iz
12
13

-DNL 0  Razvoj

ekonomske misli. Ekonomski fakultet, Beograd, str 29.

Razvoj ekonomske misli, Ekonomski

=D YLH GHWDOMD YRGHWL -DNL 0 .,

fakultet, Beograd.

panije bio je u obavezi da u zemlju vrati istu vrednost u zlatu i srebru. Izvoz
]ODWD L VUHEUD L] ]HPOMH ELR MH NDQMDYDQ VPUWQRP Naznom.14 Britanija je
podsticala razvoj sopstvene brodogradnje posebnim povlasticama - na primer,
pravo trgovine sa kolonijama i uvoz strane robe u Britaniju mogao se vriti samo
britanskim brodovima (britanskim brodovima su se smatrali oni brodovi koji su
SURL]YHGHQL X %ULWDQLML L LML MH NDSHWDQ L WUL HWYUWLQH SRVDGH EULWDQVNH
nacionalnosti). Propisivanjem maksimalne najamnine titili su se interesi
manufakturne klase. Na crkvenim skupovima je propagirano da je obavezna
NXSRYLQD GRPDLK SURL]YRGD (GXDUG 9, GD EL SRYHDR SURGDMX ULEH GRQHR MH
SURSLVGDVH]DYUHPHSRVWDPRHMHVWLVDPRULED'DELVHSRGUDODSURL]YRGQMD
YXQH L RYDUVWYD (QJOHVNL SDUODPHQW MH  JRGLQH GRQHR SURSLV GD VH XPUOL
PRJX VDKUDQLWL VDPR DNR VX X NRXOML L SUHNULYDX RG LVWe vune. Postojale su i
PHUH NDR WR VX ]DEUDQD XYR]D UDGL ]DWLWH GRPDH SURL]YRGQMH L VSUHDYDQMD
QH]DSRVOHQRVWLX]HPOML]DEUDQDL]YR]DPDLQDLDODWDUDGLVSUHDYDQMDUD]YRMD
manufakture u konkurentnim zemljama, zabrana izvoza sirovina potrebnih
GRPDRM PDQXIDNWXULLGU3RVRNRYMHSUHGODJDRLVWDLYDQMHUXGQLKERJDWVWDYD
SRGVWLFDQMHPDQXIDNWXUHL]JUDGQMXIDEULNDLUDGLRQLFDRGUDYQRPWURNXNRMHEL
kasnije bile predate trgovcima. U Francuskoj, ministar finansija Kolber je uveo niz
olakica za manufakturnu industriju: doveo je strane zanatlije, odobravao je
NUHGLWH PDQXIDNWXUL RVQLYDR MH NRORQLMDOQH NRPSDQLMH D VYH X FLOMX RJUDQLHQMD
XYR]D RGQRVQR SRYHDQMD VSROMQRWUJRYLQVNRJ VXILFLWD 7DNRH .ROEHURYRP
LQLFLMDWLYRP L]JUDHQH VX QRYH OXNH L EURGRJUDGLOLWD SURLUHQH SRVWRMHH OXNH
QDVWDYOMHQL VX UDGRYL QD L]JUDGQML YHOLNH SXWQH PUHH X )UDQFXVNRM L]JUDHQ MH
YHOLNLEURMPRQXPHQWDOQLKJUDHYLQDLGU15
1D SURVWRUX GDQDQMH 1HPDNH L $XVWULMH UD]YLR VH VSHFLILDQ REOLN
merkantilizma, koji je pozQDWNDRNDPHUDOL]DP2QYRGLSRUHNORRGODWLQVNHUHL
cammera QHPDNL kammer VD ]QDHQMHP NUDOMHYVND EODJDMQD 8 NDPHUDOL]PX
GROD]LGRLGHQWLILNRYDQMDEODJRVWDQMDYODGDUDVDEODJRVWDQMHPLERJDWVWYRPLWDYH
14

Iako su ove mere bile rigorozne one nisu bile u potpunosti uspene u zaustavljanju

RGOLYD ]ODWD L VUHEUD 1RYDF MH RGOD]LR L] SDQLMH NULMXPDUHQMHP SRGPLWOMLYRX GYRUVNLK

VOXEHQLND L HVWLP QDSDGRP SLUDWVNLK ODD QD SDQVNX IORWX
15

Ovaj skup mera poznat je i pod nazivom kolberizam.

GUDYHDOLYODGDULPDLSDWHUQDOLVWLNXXORJX Kameralisti polaze od pretpostavke

GD VH VMHGLQMDYDQMHP YROMH QDURGD YUL SUHQRHQMH PRL QD YODGDUD NDR
mandatora naroda.16 Najistaknutiji predstavnici ovog pravca su J. fon Zonenfels
1DHOD SROLWLNLK WUJRYLQVNLK L ILQDQVLMVNLK QDXND - + * IRQ -usti (Sistem
javnih finansija), L. fon Zekendorf i drugi.
.DPHUDOL]DP VH UD]YLR NDR UH]XOWDW RGUHHQLK LVWRULMVNLK VSHFLILQRVWL
1DLPH WDGD MH SRVWRMDR YHOLNL EURM PDOLK UD]MHGLQMHQLK QHPDNLK L DXVWULMVNLK
NQHHYLQD NRMH VX HVWR PHXVREQR UDWRYDOH Da bi uspeo da odbrani svoju
teritoriju vladar je morao da bude dovoljno bogat kako bi mogao da finansira
YRMVNX 2WXGD GROD]L GR SRLVWRYHHQMD NUDOMHYVNRJ ERJDWVWYD VD RSWLP
blagostanjem.
.DPHUDOLVWLNH L PHUNDQWLOLVWLNH PHUH HNRQRPVNH SROLWLNH VX ELOH
XVPHUHQH ND LVWRP FLOMX MDDQMX PRL GUDYH 5D]OLND L]PHX PHUNDQWLOL]PD L
NDPHUDOL]PD SRVWRML X WRPH WR NDPHUDOLVWL ]DVWXSDMX YHL VWHSHQ
LQWHUYHQFLRQL]PD WR MH L SULURGQR LPDMXL X YLGX GD MH PHUNDQWLOL]DP QDVWDR X
Engleskoj, koja je kao ostrvska drDYDELODXSXHQDQDUD]PHQXVDNRQWLQHQWRP
,DNRVXVHLPHUNDQWLOLVWLLNDPHUDOLVWL]DODJDOL]DSRYHDQMHEURMDVWDQRYQLNDRQL
VX  ]D WR LPDOL UD]OLLWH PRWLYH 0HUNDQWLOLVWL UDGL SRYHDQMD EURMD ]DSRVOHQLK X
manufakturi i mornarici, a kameralisti zbog SRYHDQMD]DSRVOHQLKXSROMRSULYUHGL
0HUNDQWLOLVWLUD]OLNXMXERJDWVWYRSRMHGLQFDLGUDYHDNDPHUDOLVWLJDLGHQWLILNXMX

3. Model ekonomske politike merkantilista

2NUXHQMH Promene u drutveno-ekonomskom sistemu, to jest raspad

URERYODVQLNRJ VLVWHPD L QDVWDQDN IHXGDOQRJ VLVWHPD XWLX QD SURPHQH NDNR X
RUJDQL]DFLML GUDYH WDNR L X LQVWUXPHQWLPD HNRQRPVNH SROLWLNH L SULYUHGQLP
GHODWQRVWLPD 2YRPH WUHED GRGDWL L SROLWLNH WHQMH ]D IRUPLUDQMHP VQDQH
QDFLRQDOQHGUDYH
16

9XR 1 

'UDYQD LQWHUYHQFLMD X SULYUHGL, Savremena administracija, str. 66.

1DXQD RWNULD SRGVWLX UD]YRM pomorstva, koje dovodi do velikih

JHRJUDIVNLK RWNULD NRMD VD MHGQH VWUDQH GDMX SRGVWLFDM UD]YRMX WUJRYLQH L
pomorstva, a sa druge strane predstavljaju osnov za sticanje bogatstva pojedinih
zemalja i osvajanje prekomorskih kolonija.
6SROMQRSROLWLNR RNUXenje i dalje deluje neprijateljski. Iako su relativno
UHWNL GLUHNWQL VXNREL YHOLNLK VLOD LURNR VX UDVSURVWUDQMHQL WUJRYDNL UDWRYL NDR L
kolonijalna osvajanja prekomorskih teritorija.
Kreatori ekonomske politike  0HUNDQWLOLVWLND SROLWLND MH SROLWLND
sQDQRJSURWHNFLRQL]PDLGUDYQRJLQWHUYHQFLRQL]PD0HUNDQWLOLVWLVXVPDWUDOLGD
SRVWRML VXNRE L]PHX SULYDWQRJ LQWHUHVD L EODJRVWDQMD GUDYH WH MH RQGD
QHRSKRGQDGUDYQDLQWHUYHQFLMDNRMDELSUHXVPHULODSRMHGLQDQHLQWHUHVHXMDYQX
NRULVW ,PDMXL X YLGX da je takvu politiku najlake sprovoditi u uslovima visoko
FHQWUDOL]RYDQLKGUDYDQDMHHQDHOXGUDYHVHQDOD]LDSVROXWQLPRQDUKNRML
samostalno ili po preporuci svojih savetnika sprovodi ekonomsku politiku.
Instrumenti ekonomske politike 1DMYDQLMe delatnosti koje se
favorizuju su trgovina i pomorstvo, a tek od perioda poznog merkantilizma se
SRGVWLX]DQDWVWYRLL]YR]QHLQGXVWULMH
U

spoljnotrgovinskoj

politici

osnovni

cilj

je

podsticanje

izvoza

RJUDQLDYDQMH XYR]D FDULQDPD NYRWDPD VXEYHQFLMDPa, porezima i drugim

sredstvima u cilju ostvarenja pozitivnog platnog bilansa. Visoke carine su bile
XYHGHQH ]D VYH ILQDOQH SURL]YRGH L] LQRVWUDQVWYD RVLP X VOXDMX VLURYLQD
Izvoznim monopolom spoljna trgovina je primoravana da ide kroz propisane
kanale, zbog stvarne ili umiljene koristi

za zemlju i sa namerom da se

RQHPRJXL RVWYDULYDQMH SURILWD VWUDQFLPD LOL UDGL QDQRHQMD WHWH VWUDQFLPD17

7DNRHXRYRPSHULRGXMHELODVSHFLILQDGHYL]QDNRQWURODNRMDMHQHNDGDELOD
vrlo primitivna i njom su se jednostavno zabranjivali svi oblici izvoza zlata (novca)
do lepeze vrlo sofisticiranih mera. Za krenje propisa sankcije su bile vrlo stroge i
ile su do smrtne kazne.

17

U merkantilizmu, u periodu stalnih ratova ili ratnih pretnja, naneta teta stranoj naciji je
koristila i vojna sila
da bi se trgovinski rival istisnuo iz nekog regiona.
ELOD JRWRYR MHGQDNR YUHGQD NROLNR L GRELWDN YODVWLWH QDFLMH HVWR se

8 UDQRP PHUNDQWLOL]PX LQWHUYHQFLRQLVWLNRP SROLWLNRP VH VSUHDYD VYDNL

odliv novca iz zemljHRGQRVQRXYRGLVH]DEUDQDXYR]DLFLOMMHSR]LWLYDQQRYDQL
ELODQVVDVYDNRPSRMHGLQDQRP]HPOMRP0HXWLPXSR]QRPPHUNDQWLOL]PXFLOM
HNRQRPVNHSROLWLNHYLHQLMH]DEUDQDXYR]DLSR]LWLYDQQRYDQLELODQVVDVYDNRP
SRMHGLQDQRP ]HPOMRP YH RVWYDULYDQMH pozitivnog trgovinskog bilansa da
XNXSDQ L]YR] EXGH YHL RG XYR]D18 Spoljnotrgovinska politika razvijenog
PHUNDQWLOL]PDSRWSRPDHHNVSDQ]LMXL]YR]DLRJUDQLDYDQMHXYR]DQHNUR]NUXWX
NRQWUROX YH NUR] MHGDQ UD]XHQLML LQVWUXPHQWDULMXP PHUD HNRQRPVNH Solitike.
Tako se, na primer, na strani izvoza javljaju subvencije, premije, a na strani
uvoza pored zabrana i carina i drugi instrumenti kojima se favorizuje potronja
GRPDLKSURL]YRGD3R]QLPHUNDQWLOLVWLVXVYHVQL]DQDWVWYDLSURL]YRGQMHMHUEH]
njih nHH SRVWRMDWL QLWD WR EL VH PRJOR L]YR]LWL (NRQRPVND SROLWLND SR]QRJ
merkantilizma je dala podsticaj razvoju trgovine, brodogradnje, izvozne industrije.
2QLVXSUHQHOLWHLWHL]VIHUHQRYDQRJSURPHWDXVIHUXUREQHUD]PHQHLXFLOMX
stvaranja povoljnijih uslova za razvoj trgovine predlagali su: razvoj zanatstva,
ubrzani razvoj brodogradnje i izvoznih industrija, slobodno formiranje kamate, a
RVXLYDOL VX VDNXSOMDQMH EODJD WHGQMX MHU VH QRYDF SUHPD QMLKRYRP PLOMHQMX
sve vreme morao nalaziti u prometu.
Sa politikom forsiranja izvoza komplementarna je bila otra fiskalna
SROLWND8PHUNDQWLOLVWLNRMNRQFHSFLMLQLMHFLOMSRWURQMDQHJRSURL]YRGQMDWDNRGD
se ona bazirala na siromatvu irih slojeva. Zalagali su se za politiku visokih
SRUH]D LPH EL VH GDR GRSULQRV SRYHDQMX L XEU]DQMX SUYRELWQH DNXPXODFLMH
NDSLWDOD 7DNRH PHUNDQWLOLVWL VX VH ]DODJDOL ]D QLVNH QDGQLFH GD EL GRPDD
SURL]YRGQMD ELOD NRQNXUHQWQD QD VWUDQLP WULWLPD .DR DUJXPHQW ]D QLVNH
QDGQLFH PHUNDQWLOLVWL VX LVWLFDOL GD EL X VOXaju viih nadnica radnici smanjivali
svoje radno vreme (kasnije u literaturi poznato kao dohodni efekat), tako da bi
ukupna nacionalna proizvodnja opadala.
Jedna od glavnih teza merkantilizma je da su monetarni faktori, a ne
UHDOQL WL NRML SRNUHX HNRQRPVku aktivnost i ekonomski rast. Odnosno,
18

8 SULORJ RYH WYUGQMH HVWR MH GDYDQ SULPHU ,QGLMH L] NRMH VX XYRHQH MHIWLQH VLURYLQH ]D

Englesku industriju.

VPDWUDOL VX GD SURPHQH X NROLLQL QRYFD XWLX QD SURPHQH RELPD SURL]YRGQMH
2YDNYR PLOMHQMH MH SUHRYODGDOR VYH GR SRMDYH NODVLQLK HNRQRPLVWD NRML VX
jasno ukazali da ekonomska aktivnost zavisi od realnih faktora: NROLLQH UDGD
prirodnih resursa, kapitala, institucionalne strukture i dr.
Merkantilisti su bili otri protivnici spoljnog investiranja. Oni su u stranim
LQYHVWLFLMDPD YLGHOL LVNOMXLYR MDDQMH SULYUHGH VWUDQH ]HPOMH - potencijalnog
neprijatelja, a nisu uYLGHOLSUHGQRVWLNRMHELWRPRJORLPDWL]DGRPDXSULYUHGX
Ciljevi ekonomske politike  1DMYDQLML FLOMHYL HNRQRPVNH SROLWLNH VX
MDDQMH PRL GUDYH L SRYHDQMH NROLLQH ]ODWD L VUHEUD ,] QMLK VH NDR SRVUHGQL
FLOMHYL L]YRGH VWYDUDQMH PRQH PRUQDULFH SRYHDQMH EURMD VWDQRYQLND
SRYHDQMHEURMD]DSRVOHQLKLGU
Slika 4.1. pokazuje ematski model ekonomske politike merkantilista.

Slika 1. Model ekonomske politike merkantilista

=DNOMXQDUD]PDWUDQMD

D. Irvin je preko teorije igara pokazao da VH PHUNDQWLOLVWLND NRQFHSFLMD

primenjuje i u savremenim uslovima. Ukoliko postoje dve firme -GRPDDLVWUDQD
-NRMHL]YR]HQDWUHHWULWHPHUNDQWLOLVLNDSROLWLNDVHPRHSRND]DWLXVSHQRP
1DSULPHUXNROLNRYODGDRGREULVXEYHQFLMHGRPDRMILUPLRQDPRHVQL]LWLFHQHL
SRYHDWL SURL]YRGQMX 6WUDQD ILUPD H ELWL SULQXHQD GD VPDQMXMH VYRM RELP
SURL]YRGQMH 6XEYHQFLMH RPRJXXMX HNVSDQ]LMX GRPDH ILUPH QD UDXQ VWUDQH
NRPSDQLMHLRQHHELWLXYHNHILNDVQHXNROLNRMHRELPWDNRRVWYDUHQRJSURILWDYHL
od iznosa subvencije.19
PROHU MH RSLVDR NDUDNWHU PHUNDQWLOL]PD VOHGHLP UHLPD 6utina
VLVWHPDQHOHLXGRNWULQLQRYFDWUJRYLQVNRJELODQVDQLWLXFDULQVNLPEDULMHUDPD
]DWLWQLP FDULQDPD LOL QDYLJDFLRQLP ]DNRQLPD YH X QHHP PQRJR YHHP X
totalnoj transformaciji drutva i organizaciji u zameni lokalne i teritorijalne
HNRQRPVNHSROLWLNHHNRQRPVNRPSROLWLNRPQDFLRQDOQHGUDYH.20
1HJDWLYQH VWUDQH PHUNDQWLOL]PD MH XRLR MR L $ 6PLW 1MHJRYH NULWLNH
VHXJODYQRPED]LUDMXQDVOHGHHWULWDNHDPHUNDQWLOLVWLka teorija trgovinskog
ELODQVD MH DSVXUGQD MHU WYUGL GD QDFLMD PRH NRQVWDQWQR REH]EHLYDWL YHX
NROLLQXEODJRVWDQMDQXGHLXUD]PHQLPDQMXYUHGQRVW]DYHXEPHUNDQWLOLVWLVX
SRPHDOLEODJRVWDQMHVDQRYFHPF]DQHPDULOLVXUDVWGRPDHSURL]YRGQMH.21
PrREOHPSULGDYDQMXRFHQHPHUNDQWLOL]PDRJOHGDVHXWRPHWRVHYHLQD
autora koncentrisala na samo jedno pitanje, dok je vrlo mali broj autora analizirao
YHL EURM SLWDQMD 1LMHGDQ PHUNDQWLOLVWLNL SLVDF QLMH SULND]DR VKYDWDQMH
funkcionisanja ekonomije kao celine. Oni su se pre svega bavili pitanjima
19

Za vie detalja videti Irwin, D., 1991.,Strategic Trade Policy and Mercantilist Trade
Rivalries, Journal of Political Economy.
20
Robbins, L., 1998., A History of Economic Thought, Princeton University Press, str.
47.
21
Perrota, C., 1991., Is the Mercantilist Theory of the Favorable Balance of Trade
Really Erroneous, History of Political Economy, br. 23. str 301.

HNRQRPVNHSROLWLNHLUHDYDOLLKNRQNUHWQRLSUDNWLQR=DPHUNDQWLOLVWHVHPRH
UHL GD SUHGVWDYOMDMX SUYX NROX NRMD LPD ]DRNUXHQH NRQFHSFLMH L WYUGR MH]JUR
RVQRYQLK LGHMD 0HXWLP PHUNDQWLOLVWL VH QH VPDWUDMX RVQLYDLPD HNRQRPVNH
nauke, jer se - kako je istakao Marks - ]DGUDYDMX QD SRMDYQRP D QH QD
sutinskom. 1DMYHD VODERVW PHUNDQWLOL]PD MH WR QLMH L]DDR L] VIHUH
prometa.,SDNPHUNDQWLOL]DPVHQDMEROMHPRHVKYDWLWLNDRUHDNFLMDQDSUREOHPH
tog vremena.
Dugo

vremena

merkantilizam

je

smatran

potpuno

pogrenom

koncepcijom. Tako, na primer, u XIX veku ekonomisti su razvili praksu prema

kojoj je bilo dovoljno da se izvestan rad diskredituje tako to mu se pripiu
primese merkantilizma.22 I pored niza propusta u ekonomskoj politici,
svakako se pozitivno mogu oceniti neki stavovi merkantilista koji
SUHGVWDYOMDMX ]QDDMDQ QDSUHGDN X RGQRVX QD VUHGQML YHN NDR WR MH
SUHVWDQDN WUDJDQMD ]D SUDYHGQRP FHQRP L RVXLYDQMD WUJRYLQH L NDPDWH
naputanje veze nauke i SULYUHGH VD ERJRP QDSXWDQMH PRUDOLVWLNLK
normi i naturalne proizvodnje i dr.0HUNDQWLOLVWLVXSUYLSULPHWLOLL]X]HWDQ]QDDM
NDSLWDOD 0HXWLP VSROMQD WUJRYLQD MH MHGQRVWUDQR SURJODHQD MHGLQLP L]YRURP
akumulacije kapitala, iako je ona stvarno bila samo jedan od izvora.
3R]LWLYQH VWUDQH PHUNDQWLOLVWLNH NRQFHSFLMH HNRQRPVNH SROLWLNH RJOHGDMX
se i u tome to je merkantilizam predstavljao prvi korak u razvoju teorije
PHXQDURGQH WUJRYLQH 0HUNDQWLOLVWLND LGHMD R SR]LWLYQRP WUJRYLQVNRP ELODQVX
ali ne i YHLQD LQVWUXPHQDWD ]D QMHQR RVWYDUHQMH GDQDV MH YUOR DNWXHOQD NRG
YHLQH]HPDOMDXUD]YRMXLNRGYHLQHYLVRNR]DGXHQLK]HPDOMD

22

teorija i doprinos ekonomskoj misli, magistarska

teza, Ekonomski fakultet, Beograd, str. 9.
6LPL 1  0HUNDQWLOL]DP

LITERATURA

1. Colander, L., 1994., History of Economic thought.

2. Irwin, D., 1991.,Strategic Trade Policy and Mercantilist Trade Rivalries, Journal
of Political Economy.
3. -DNL 0  Razvoj ekonomske misli, Ekonomski fakultet, Beograd.
4. 3HML /  Jugoslovenski merkantilisti, Savremena administracija,
Beograd.
5. Perrota, C., 1991., Is the Mercantilist Theory of the Favorable Balance of Trade
Really Erroneous, History of Political Economy, br. 23.
6. Robbins, L., 1998., A History of Economic Thought, Princeton University
Press, 1998.
7. 6LPL 1  0HUNDQWLOL]DP teorija i doprinos ekonomskoj misli,
magistarska teza, Ekonomski fakultet, Beograd.
8. Schumpeter, J., 1975., Povijest Ekonomske analize, Informator, Zagreb.
9. 9XR 1  'UDYQD LQWHUYHQFLMD X SULYUHGL, Savremena administracija,
Beograd.