Istorijat lokaliteta

Ovo izuztno slavljeno arhitektonsko ostvarenje rezultat je duge istorije razliitih okolnosti i
namera zasnovanih na verovanju u svetost mesta na kome poiva.
Istorija najvee hrianske crkve zapravo poinje oko 1300 godina pre Hrista za vreme egipatske
XIX dinastije, tanije za vreme vladavine Setija I i sina mu Ramzesa II. Oni naruuju obelsik za
hram u Heliopolisu. Sudbina je odredila da ba taj obelisk bude najstariji predmet na lokalitetu
crkve sv. Petra.
Za vreme rimske vladavine Egiptom, taj obelisk premeten je u Aleksandriju i postavljen u
okviru tamonjeg Foruma. Kako navodi Plinije stariji, njega Kaligula oko 37. A.D. prenosi u
Rim i postavlja na spinu svog stadiona. Posle poara Rima 64. A.D. za vreme Neronove
vladavine na tom su stadionu mueni hriani, mnogi od njih tu su i umrli. Po nekim predanjima
tu je skonao i sv. Petar. Zbog ovoga mesto je dobilo auru svetosti, i tu se posle stadiona, sve do
vladavine cara Konstantina nalazilo groblje.
Konstantin, kao prvi hrianski car odluuje da napravi crkvu posveenu Princu Apostola. Meu
raznim grobnicama i mauzolejima na ovom mestu, Petrov grob bio je skroman i neugledan, ali je
identifikovan po jednom natpisu na grkom jeziku. Naavi grob, poela je izgradnja crkve.
Jedino to se nikad nije menjalo jeste pozicija groba, i on je uvek bio centar cele graevine.
U Konstantinovoj bazilici on je stajao u centru kruga koji opisuje apsidu, a danas u centru
potkupolnog prostora.
Teren nije bio idealan, bio je strm i morali su ga poravnjati to je iziskivalo mnogo rada ovo
podcrtava vanost i svetost koju su pridavali grobu sveca. Ostali su grobovi takoe sauvani jer
su pri izgradnji zakopani i na taj nain konzervirani.
Konstantinova crkva bila je petobrodna bazilika sa T transeptom, polukrunom apsidom, i
atrijumom. Orijentisana je ka zapadu.
Najverovatnije nije imala figuralnu dekoraciju, ali je bila ukrena mozaikom i oplaena
mermerom.
Postojala je rupa fenestrella iznad svetiteljevog groba u koju je sputana maramica brandeum
kako bi se dobila naklonost i blagoslov sveca. Za ovakvo reenje zasluan je papa Grgur Veliki.
On u svojoj knjizi Liber Pontificalis navodi da je Konstantin Petrov grob okruijo stubovima
koje je doneo iz grke. Njihov oblik inspirisan je oblikom za kakav se verovalo da su imali
stubovi na Solomonovom hramu. Takvi stubovi bili su deo oltarske pregrade stare crkve, i
posluili su kao model za stubove na dananjem, Berninijevom baldahinu.
Crkva je bez veih izmena stajala 1200 godina. Dozidani su mauzoleji, bone kapele, i grobnice.
Meutim, sredinom XV veka crkva je bila u jako loem stanju, a Alberti je govorio papi Nikoli V
kako je juni zid pred ruenjem. Stoga je ovaj pristupio opsenoj obnovi i ojaanju crkve i
izgradnji novog hora. Ipak njemu ne pada na pamet da je rui i gradi iz poetka, u ovome se
odraava tadanje vienje da je bazilika sv. Petra sveta relikvija osnivanja hrianskog rimskog
carstva (osnivanja hrianske crkve u rimskom carstvu). Za takav poduhvat bie potrebna
smelost pape Julija II.
Zahvaljujui Bramanteovim crteima imamo veoma preciznu sliku Konstantinove bazilike.
Da se vratimo na obelisk. On je dakle, vie od 1500 godina stajao netaknut sa june strane crkve,
ali je 1586, po nareenju pape Siksta V i njegovog arhitekte Domenika Fontane premeten ispred

glavne fasade. Sam poduhvat premetanja ukljuivao je vrlo sloene tehnike i tehnologije i sam
po sebi bio udo za ono vreme.
U srednjem veku stvorena je i legenda da je u kugli na vrhu pepeo Julija Cezara. Stavivi krst na
sam vrh obeliska i postavivi ga ispred crkve, papa Sikst V je od njega napravio simbol pobede
hrianstva nad paganstvom. Ponovno korienje antikih materijala predstavlja interpretatio
christiana rimske paganske prolosti.
Takoe, u veklikom urbanistikom projektu pape i Fontane, obelisci su korieni kao fokusne
take od kojih se zrakasto ire ulice Rim je i dan-danas tako organizovan.
Papa je takoe eleo monumentalni prilaz, ali je taj prostor bio prenaseljen pa bi projekat bio
mnogo skup. I ranije je bilo nastojanja da se napravi monumentalni prilaz bazilici. Jo Alberti
savetuje papu Nikolu V, ali taj projekat nije izraen. Zbog skupoe ovog projekta, on je morao
saekati najveeg megalomana Musolinija.
Veliki bulevar koji vodi od Tibra do trga i spaja Baziliku i Castel Saint Angelo, dakle, modernog
je datuma, 1936. Musolini je eleo da od Rima antike i hrianstva stvori moderan Rim 20-og
veka koji e biti osloboen graditeljskog mediokriteta i pun veliajnosti kakvu je smatrao da
Veni grad zasluuje. Via Conciliazione rezultat je ovakvog razmiljanja. Ona je svedok
pomirenja pape i Italijanske drave. Papa je priznao Italiju (koju do tad nije priznavao jer mu je
uzela papsku zemlju i uinila je nacionalnom), a za uzvrat je dobio suverenitet nad Vatikanom.