FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE

Banja Luka

Sadraj:
1.Uvod ..........................................................................................................
...........................................................2
2.Pojam
akciza ...........................................................................................................
..........................................3
3.Podjela
akciza ...........................................................................................................
........................................4
4.Pozitivne

negativne

strane

uvoenja

akciza ....................................................................................5
5.Obveznik
akcize ...........................................................................................................
....................................5
6.Akcize

Bosni

Hercegovini ...................................................................................................
..................6
7.Reflekcija
akcize............................................................................................................
...................................9

FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE

Banja Luka

8.Zastarjelost ................................................................................................
.......................................................9
9.Obeleavanje

akciznih

proizvoda.......................................................................................................
...10
10.Kaznene
odredbe.........................................................................................................
...............................12
11.Zakljuak..................................................................................................
......................................................13
12.Literatura..................................................................................................
.....................................................14

1.Uvod
2

FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE

Banja Luka

Sistem oporezivanja se razlikuje od jedne do druge drave zbog primjene

razliitih poreskih instrumenata.Posebni porezi, akcize ili troarine jedan su
od najstarijih poreznih oblika. Sam naziv akciza (excise tax) potie iz 16.
vijeka kada su u Holandiji posebnim porezom koji se nazivao excijsen
oporezivani pivo, eer, sol i alkoholna pia, a pretpostavlja se da rije
potie od starofrancuske rijei assise (sjednica, odluka, ugovor, namirenje
rauna ili duga, oporezivanje) (Merriam-Webster, 2002). Primjer Holandije
ubrzo slijede Njemaka i Engleska (ukljuujui i engleske kolonije) te ostale
europske zemlje. U 19. vijeku troarine su bile dio sustava opteg poreza
na dobra i usluge koji se od poetka 20.vijeka transformira u opti porez na
potronju, odnosno od 1960-ih u porez na dodatnu vrijednost. Danas su u
gotovo svim savremenim poreznim sustavima uvedeni posebni porezi ili
troarine. Proizvode koji se oporezuju troarinama moemo svrstati u tri
osnovne skupine: alkoholne proizvode, energente i duhanske proizvode, a
one se proiruju nizom drugih proizvoda i znatno se razlikuju od drave do
drave. Broj uvedenih troarina kree se od samo nekoliko proizvoda pa
sve

do

podugake

kave,sladoleda,

liste

televizora

vie
i

od

dvadeset

videoaparata,

razliitih
kuanskih

proizvoda:
aparata,

ibica,upaljaa, lososa, eera, aja, kozmetikih proizvoda, elektrinih

arulja, insekticida, herbicida pa do igraih karata, banana,kakaoa i
maslinova ulja.Porez se obraunava u apsolutnom iznosu po jedinici mjere
proizvoda (kilogramu, litri, komadu i sl.), ili u odreenom postotku
prodajne cijene. Razlozi uvoenja troarina brojni su(fiskalni, socijalni,
zdravstveni, ekoloki).Prednost tih poreza u odnosu prema drugima jest

FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE

Banja Luka

jednostavnost ubiranja, mali broj poreznih obveznika, a jedan su od

najznaajnijih fiskalnih prihoda.

2.Pojam akciza

Akcize su specijalni porezi kojima se oporezuje potronja uglavnom

monopolskih proizvoda, tj. proizvoda masovne potronje odnosno akcize su
indirektni porezi (ne ubiru se izravno od pojedinaca, ve preko
proizvoaa, prodavaa i drugih posrednika) na domaa dobra i usluge.
Razlog uvoenja akciza je prije svega fiskalni odnosno osigurava veliki
prihod dravnog prorauna.Diferencijalni poreski tretman specifinih
proizvoda rezultat je potrebe odvraanja od potronje odreenih proizvoda
(duhan i alkohol) i pojedinih usluga (kockanje i igranje na sreu ) te
eliminisanja tetnih posljedica na potroae,domainstva i drutvo.Akcize
imaju zadatak da doprinose zatiti domae proizvodnje,ekonomisanju
tranje za energijom(naftna industrija) te redukciji plaanja javnoh
trokova (zdravstveni trokovi u vezi sa puenjem i alkoholizmom) i
dodatnih taksa (upotreba puteva za vonju automobila).

3.Podjela akciza

Podjela akciza po vrstama proizvoda su sljedei:

1.derivati nafte
2.alkoholna pia
3.duhanske preraevine
4.alkohola (etanola)
5.kafe (sirove,prene,mljevene i ekstrakt kafe)
6.luksuzni proizvodi odnosno proizvodi vieg standarda
7.soli za ishranu
4

FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE

Banja Luka

Podjela akciza sa aspekta troenja su:

1.Akcize na potronju
2.Akcize na upotrebu odreenog proizvoda
Podjela akciza prema vrsti stopa dijele se na:
1.Akcize ad volarem
2.Specifine akcize
Akcize ad volarem su akcize po vrijednosti, koje se obracunavaju u %
maloprodajne cijene proizvoda.Uloga specifinih akciza( osim duhanskim
preraevinama i motornih vozila) mnogo je izraenija.Prioritet specifinih
akciza moe se objasniti na osnovu sljedeih injenica:
-kod alkoholnih pia gdje je udio specifine akcize u maloprodajnoj cijeni
oko 50%,prelazak na ad volarem stopu stvorio bi problem poreske evazije.
-kod duhanskih preraevina argument o diskriminaciji proizvoda boljeg
kvaliteta govore protiv ad volarem akcize.U praksi se primjenjuje
kombinacija specifinih akciza i ad volarem akciza.
Poreska obaveza po osnovu akcize nastaje stavljanjem prizvoda u
promet od strane proizvoaa ili njihovim uvozom.

4.Pozitivne i negativne strane uvoenja akciza

Pozitivni razlozi uvoenja akciza u poreski sistem su:

-fiskalni (izdani),uz male administrativne trokove;
- jednostavnost ubiranja,
-mali broj poreznih obveznika
- progresivnije oporezuju potroae luksuznih proizvoda (krzna,nakit i
slino)

FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE

Banja Luka

-pozitivno djeluju na ekologiju,nia cijena kod bezolovnog benzina u

odnosu na obian benzin,povoljniji poreski tretman sa ugraenim
katalizatorom.
Negativne strane akcize su:
-regresivne su jer oporezuju masovnu potronju u kojoj uestvuju lica sa
malim zaradama
-sistem ubiranja i kontrole prihoda od akciza je dosta skup,te one kre
princip ekonominosti odnosno racijonalnosti.

Prometom proizvoda smatra se prodaja proizvoda kao i :

1.davanje proizvoda bez naknade (poklon,ustupanje) ili razmjena za drugi
proizvod ili uslugu,
2. iskazivanje manjka proizvoda koji se ne moe pravdati viom silom,
3. iskazivenje rashoda (kalo,rastur,lom i kvar) iznad odreene koliine
4. koritenje proizvoda spostvene proizvodnje.

5. Obveznik akcize

Obveznik akcize je proizvoa koji izvri promet proizvoda ili lice koje
uveze te proizvode.Obveznik akcize je i pravno lice ,preduzetnik koji od
fizikog lica-proizvoaa otkupi proizvode na koje se plaa akciza.
Pravno lice ili prduzetnik je obavezn da obezbijedi dokaz o tome da je
akciza plaena.Obveznik je duan da proizvod obelei akciznom markicom.

6. Akcize u Bosni i Hercegovini

U posljednjih pet godina od osnivanja Uprave za indirektno oporezivanje
(UIO) trend naplate indirektnih poreza u BiH se kretao uzlaznom putanjom.
Nakon uspjene implementacije PDV-a i snanog porasta naplaenih
6

FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE

Banja Luka

prihoda, kao rezultat jednokratnih efekata uvoenja novog sistema

oporezivanja potronje, dolo je do usporavanja rasta prihoda od PDV-a. To
je i bilo oekivano,uzimajui u obzir iskustva zemalja koje su prije BiH
uvele PDV. Pored toga, primjena Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju
(SSP) oekivano je donijela znaajno smanjenje prihoda od carina i
pripadajueg dijela PDV-a. U cilju odravanja fiskalne stabilnosti i
dostignutog nivoa prihoda od indirektnih poreza fiskalne vlasti u BiH su
odluile da BiH krene u proces harmonizacije politike akciza sa minimalnim
stanardima EU. Poredei stope akciza u BiH sa minimalnim stopama u EU
primjeuje se znaajno zaostajanje BiH. Meutim, naglo poveavanje stopa
akciza na energente i cigarete moglo bi da ugrozi makroekonomsku
stabilnost BiH.
Akciznim proizvodima smatraju se:
1.
2.
3.
4.
5.
6.

derivati nafte;
duhanske preradevine;
bezalkoholna pica;
alkohol i alkoholna pica;
pivo i vino
kafa (sirova, prena, mljevena i ekstrakti kafe)

Poreska osnovica odredena je:

1. kolicinom, za akcizne proizvode za koje se akciza placa po mjernoj
jedinici;
2. maloprodajnom cijenom u ko ju nije uracunat porez na dodatu
vrijednost,a
do njegovog uvodenja porez na promet proizvoda za duhanske
preradevine.
Akciza se placa u apsolutnom iznosu po mjernoj jedinici ili po proporcionoj
stopi.
Na promet derivata nafte akciza se placa po litru, i to na:
1. petrolej 0,30 KM;
2. dizel-gorivo 0,30 KM;
3. ulje za loenje ekstra lako (ES) i lako specijalno (LS) 0,30 KM;
4. motorni benzin - bezolovni 0,35 KM;
5. motorni benzin 0,40 KM.
Na promet derivata nafte placa se putarina po litru u iznosu od 0.15 KM.
Na promet sljedecih akciznih proizvoda akciza se placa po litri i to:
1. bezalkoholna pica 0.10 KM;
2. pivo 0.20 KM i vino 0.25 KM.
Bezalkoholnim piima ne smatraju se prirodni sokovi bez konzervansa i
prirodne mineralne, gazirane i negazirane vode.

FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE

Banja Luka

Na promet alkohola i alkoholnih pica akciza se placa po litri apsolutnog

alkohola, i to:
1. alkoholna pica 15 KM;
2. etil-alkohol 15 KM.
Na promet kafe akciza se placa po kilogramu, i to za:
1. sirovu kafu 1,00 KM;
2. prenu i mljevenu kafu 2,50 KM;
3. ekstrakt kafe, prene ljuspe i opne 3,50 KM.
Na promet duhanskih preradevina akciza se placa po stopi od 49%
Poreske evidencije
Poreski obveznik duan je da saini:
1. mjesecni obracun poreske obaveze i dostavi ga poreskom organu
najkasnije do desetog dana u mjesecu za prethodni mjesec;
2. godinji obracun poreske obaveze i dostavi ga poreskom organu
najkasnije do 10. marta tekuce godine za prethodnu godinu.
Poreski obveznik je duan obezbjediti i podatke o koliini
zaliha,proizvedenih ili uvezenih proizvoda ,koliini primarne sirovine te o
obraunatoj i uplaenoj akcizi.
Obveznik je duan da vodi i posebnu evidenciju o uvozu,prometu,potronji
i stanju akciznih proizvoda,teposjedovati urednu i aurnu knjigovostvenu i
vanknjigovostvenu dokumentaciju.
Duhanske preradevine u prometu u BiH moraju da budu oznacene
poreskim markicama. Alkoholna pia i vino, koji su u prometu u BiH,
moraju da budu oznaceni kontrolnim markicama osim alkoholnih pia koja
sadre do 5% alkohola mogu da se stavljaju u promet bez kontrolnih
markica.Poreske i kontrolne markice izdaje Uprava na za htjev poreskog
obveznika. Duhanske preradevine, alkoholna pica i vino bez poreskih,
odnosno kontrolnih markica smatraju se akciznim proizvodima na koje nije
obracunata akciza, izuzev alkoholnih pica. Kontrolu obracuna i uplate
akcize vri Uprava.
Od obaveze plaanja akcize su osloboeni proizvodi:

koji se izvoze;

isporuuju diplomatskim i konzularnim predstavnitvima i

njihovm osoblju;

isporuuju u bescarinske prodavnice radi prodaje putnicima

koji odlaze u inostranstvo;
8

FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE

Banja Luka

proizvodi koji se unose,uvoze ili primaju iz inostranstva,a koji

su po carinskim propisima osloboeni od plaanja uvoznih
dadbina;

gorivo za avione i brodove u meunarodnom saobraaju;

proizvodi koji se isporuuju licima koja su po osnovu

Dejtonskog sporazuma i Aneksa uz taj sorazum osloboeni;

proizvodi osloboeni prema

ugovorima i konvencijama;

uvoz ili izvoz alkohola koji se koristi kao repromaterijal za

proizvodnju alkoholnih pia licu registrovanom za proizvodnju.

ratifikovanim

meunarodnim

Pravo na povrat plaene akcize imaju preduzetnik i pravna lica:

koja koriste lo ulje za zagrijavanje stambenih i poslovnih objekata i

objekata za poljoprivrednu proizvodnju( staklenici i plastenici);
lica koja koriste alkohol za proizvodnju ljekova u medecinske svrhe;

lica koja etil alkohol koriste kao repromaterijal u proizvodnji

sredstava za ienje i pranje,kozmetikih proizvoda na koje se ne

plaa akciza;
lice koje je izvezlo akcizne proizvode na koje je predhodno plaena
akciza.
Rok za povrat je maksimalno 30 dana.

7. Reflekcija akcize
Refakcija u poreskkom pravu oznaava zahtjev poreskog dunika prema dravi za povraaj
vie plaene akcize. Nastanak refakcije akcize se vezuje za situaciju kada je prvobitno
potraivanje bilo sasvim u redu, ali se od drave zahtjeva vraanje uplaenog iznosa pod
odreenim uslovima.Rafakcija nastaje u sluaju kada lice koje nije proizvoa izvozi
proizvod na koji je plaena akciza. Tada to lice ima pravo na refakciju akcize. Lice koje ima
pravo na refakciju akcize, to pravo moe ostvariti na osnovu pismenog zahtjeva ( uz zahtjev
se podnosi dokaz o plaaenoj akcizi I dokaz das u proizvodi izvezeni) Zahtjev za refakciju
akcize se podnosi nadlenom poreskom organu. Obveznik koji ostvaruje prava na refakciju
9

FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE

Banja Luka

akcize, to ini na osnovu pismenog zahtjeva koji podnosi Poreskoj upravi. Uz zahtjev za
refakciju akcize se podnosi:
- raun dobavljaa koji mora sadrazi iznos obraunate akcize pri nabavci proizvoda radi
izvoza
- nalog za prenos ili drugi document o bezgotovinskom plaanju rauna
- jedinstvenu carinsku ispravu ili drugi document kao dokaz das u proizvodi izvezeni.
Ako obveznik ispuni sve predhodne uslove i uz zahtjev za refakciju akcize podnosi traena
dokumenta, izvrie sepovraaj akcize.Prema uslovima koji su propisani u Zakonu, ministar
finansija je donio pravilnik o uslovima za ostvarivanje prava na refakciju plaene akcize na
dizel gorivo, nainu, postupku ostvarivanja refakcije, uslovima za dobijanje ovlaenja za
distribuciju dizel goriva, normativima potrebnih koliina za pogon traktora, graevinskih
maina i brodova za prevoz tereta Ovim pravilniukom su utvreni uslovi za ostvarivanja
prava na refakciju plaene akcize na dizel gorivo, kao i nain i postupak refakcije. U
pravilniku su propisani sljedei elementi:
- Uslovi za ostvarivanja prava na refakciju
- Normativi potrebnih koliina
- Nain i postupak nabavke dizel goriva za pogon traktora, graevinskih maina i
brodova za prevoz tereta
- Nain i postupak refakcije plaene akcize na dizel goriva za pogon graevinskih
maina i brodova za prevoz tereta
Pravo na refakciju plaene akcize na dizel gorivo ima pravno lice, odnosno preduzetnik
ako je registrovan za obavljanje djelatnosti. Pismeni zahtjev za refakciju akcize se podnosi
Upravi za javna plaanja prema mjestu upisa gazdinstva u registar (dizel gorivo za pogon
traktora), dok se zahtjev za refakciju plaene akcize na dizel gorivo za pogon graevinskih
maina i brodova za prevoz tereta, podnosi Centrali Poreske uprave. Refakcija plaene
akcize na dizel gorivo, vri se licu sa umanjenjem za 1,00 dinara po litri dizel goriva na
ime manipulativnih trokova.1

8. Zastarelost
Zastarelost kao institucija koja postoji u poreskom pravu, regulisana je u zakonu o poreskom
postupku I poreskoj administraciji. U osnovi, zastarelost je jedan od naina gaenja dug
poreskog dunika. Zastarelost je prestanak nekog prava zbog njegovog nevrenja u vremenu
koji je predvien u Zakonu.Prema odredbama Zakona o poreskom postupku i poreskoj
administraciji, a koji se odnosi i primjenjuje na akcize, pravo za naplatu akcize zastarjeva za
tri godine od dana kada je zastarelost poela da tee, zastarelost se odnosi na:
-

Utvrivanje poreza I sporednih poreskih davanja

Pokretanje prekrajnog postupka
Pravo poreskog obveznika na povraaj poreza i sporednih poreskih davanja

Dr Slavko Vuka, dr arko Risti, dr Petar Belokapi Utvrivanje i naplata javnih

prihoda , Beograd 2011 str 149

10

FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE

Banja Luka

Za pet godina zastareva naplata akcize od dana kada je zastarelost poela da tee. Isti ovaj
period od pet godina predvien I za sluaj kada poreski obveznik ne podnosi poresku prijavu,
odnosno izbjegava plaanje akcize. Pod ovu zastarjelost se podvodi i pravo na utvrivanje
akcize i sporednih davanja, kao i pokretanje prekrajnog postupka.2

9. Obeljeavanje akciznih proizvoda

1. Proizvodja je duan da pre stavljanja u promet, duvanske proizvode i alkoholna pia
obelei kontrolnom akciznom markicom;
2. Kontrolna akcizna markica za duvanske proizvode mora biti nalepljena na ambalau tako
da bude vidljiva i da se ne moe odstraniti;
3. Duvanski proizvodi koji se izvoze obeleavaju se posebnom izvoznom markicom;
4. Uvozne cigarette i uvozna flairana alkoholna pia moraju imati oznaku i naziv uvoznika
koji se utiskuje na kutiju odnosno na flai;
5. Posedovanje i prodaja duvanskih proizvoda i pia iznad koliineutvrdjene zakonom nije
dozvoljeno.
Kontrolne akcizne markice
Kontrolne akcizne markice predstavljaju posebnu zatitu pojedinih proizvoda odzloupotrebe,
ime drava nastoji da evaziju kod akciza svede na najmanju moguu meru. Ovemarkice se
propisuju za one proizvode, gde se na odgovarajui propisan nain moguzalepiti, tako da su
vidljive i ne smetaju u manipulaciji i korienju proizvoda. U zakonu oakcizama, kontrolne
akcizne markice su propisane za cigarete i alkoholna pia, osim piva.Kod cigareta, kontrolna
akcizna markica se lepi ispod zatitnog omota i mora bitiuoljiva tako da se kutija ne moe
otvoriti a da se markica ne pocepa, a kod alkoholnih pia,markica se lako preko zatvaraa na
flai, koja je originalno zatvorena tako da se flaa nemoe otvoriti a da se markica ne pocepa.
Ukoliko na cigaretama i alkoholnom piu nemakontrolnih akciznih markica, to znai da su iz
proizvodnje, odnosno uvoza proli bez propisane procedure i naplate ne samo akcize nego i
poreza na dodatu vrednost, kao i carine icarinskih dabina.Proizvoa, odnosno uvoznik
duan je da pri proizvodnji, odnosno pre uvoza cigaretai alkoholnih pia, osim piva, obelei
kontrolnom akciznom markicom svaki od tih proizvoda posebno.Ministarstvo nadleno za
poslove finansija odobrava izdavanje kontrolnih akciznihmarkica i vodi evidencije o izdatim
kontrolnim akciznim markicama. Narodna banka Srbije Zavod za izradu novanica i
kovanog novca tampa i izdaje kontrolne akcizne markice i vodievidencije o izdatim
2

Dr Slavko Vuka, dr arko Risti, dr Petar Belokapi Utvrivanje i naplata javnih

prihoda , Beograd 2011 str 146

11

FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE

Banja Luka

kontrolnim akciznim markicama.Vlada republike Srbije je propisala izgled kontrolne akcizne

markice, vrstu podatakana markici, nain i postupak odobravanja i izdavanja markica,
voenja evidencije oodobrenim i izdatim markicama i obeleavanja akciznih proizvoda.
Markica za obeleavanje cigareta, sadri sledee podatke:
Slovnu oznaku:
U za cigarete iz uvoza,
D za cigarete koje su proizvedene u zemlji,
EC za cigarete koje proizvoa, odnosno uvoznik otprema radi prodaje u
avionima i brodovima koji saobraaju na meunarodnim linijama,
rei: ,,Republika Srbija Ministarstvo finansija,
oznaku serije i serijski broj markice
Markica za obeleavanje cigareta je pravougaonog oblika, veliine 45mm x
19mm, atampa se u posebnim bojama, i to:
u plavoj za cigarete iz uvoza (oznaka U),
u crvenoj za cigarete koje su proiyvedene u zemlji (oznaka D),
u u t o j z a c i g a r e t e k o j e p r o i z v o a , o d n o s n o u v o z n i k o t p r e m a r a d i
p r o d a j e u avionima i brodovima koji saobraaju na meunarodnim linijama (oznaka EC)
Markica za obeleavanje alkoholnih pia iz lana 12. Zakona sadri sledee podatke:
slovnu oznaku:
za alkoholna pia proizvedena u zemlji

R za rakije od voa, groa i specijalne rakije,

P za rakije od itarica i ostalih poljoprivrednih sirovina,
za estoka alkoholna pia i likere,
N za niskoalkoholna pia,

za alkoholna pia iz uvoza:

UR za rakije od voa, groa i specijalne rakije,
UP za rakije od itarica i ostalih poljoprivrednih sirovina,
U za estoka alkoholna pia i likere,
UN za niskoalkoholna pia,
EA za alkoholna pia koja proizvoa, odnosno uvoznik otprema radi prodaje
uavionima i brodovima koji saobraaju na meunarodnim linijama,
rei: ,,Republika Srbija ministarstvo finansija,
oznaku serije i serijski broj markice

Markica za obeleavanje alkoholnih pia je pravougaonog oblika,

v e l i i n e 8 4 m m x 19mm, a tampa se u posebnim bojama, i to:
u sivoj za alkoholna pia proizvedena u zemlji (oznake R, P, i N),
u narandastoj za alkoholna pia iz uvoza (oznake UR, UP, U i UN),

12

FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE

Banja Luka

u ljubiastoj za alkoholna pia koja proizvoa, odnosno uvoznik otprema

radi prodaje u avionima i brodovima koji saobraaju na meunarodnim linijama

(oznakaEA).
Slovna oznaka markice ispisuje se velikim irilinim tampanim slovima. Izdavanje markica
vri Zavod po prethodnom odobrenju ministarstva. Ministarstvo finansija vodievidenciju o
izdatim, iskorienim, oteenim i neiskorienim markicama za cigarete,odnosno alkoholna
pia, za svakog proizvoaa, odnosno uvoznika pojedinano.

10. Kaznene odredbe

lan 41.(Prekraji)
(1) Novanom kaznom u iznosu od 1.000 KM do 200.000 KM kaznit e se za prekraj pravno
lice a novanom kaznom u iznosu od 1.000 KM do 20.000 KM preduzetnik ako:
a) se na dokumentu koji prati akcizni proizvod ili na akciznom proizvodu ne nalaze podaci o
sirovinskom sastavu, vrsti, kvalitetu i drugim svojstvima bitnim za utvrivanje poreske
obaveze ili ako su ti podaci netani;
b) ne obrauna ili netano obrauna akcizu;
c) stavi u promet akcizne proizvode prije izvrene registracije iz lana 13. ovog zakona;
d) ne prijavi maloprodajne cijene duhanskih preraevina UIO prije putanja u promet ili ako
ih prodaje po cijenama viim od prijavljenih;
e) vri promet lo-ulja suprotno odredbama lana 33. ovog zakona;
f) ne prijavi skladite kod UIO i ne vodi evidencije o nabavljenim i prodatim koliinama loulja;
g) koristi lo-ulje kao pogonsko gorivo za pogon motornih vozila, plovnih objekata na
motorni pogon ili drugih transportnih sredstava na motorni pogon, odnosno ako se lo`-ulje
koristilo suprotno njegovoj osnovnoj namjeni;
h) duhanske prera|evine, alkoholna pia, vone prirodne rakije, vina i kafu stavi u promet, a
da akcizni proizvod nije na propisan nain obiljeen akciznom markicom;
i) akcizne proizvode stavi u promet bez vjerodostojne dokumentacije;
j) ne plati akcizu u roku predvi|enim lanom 23. ovog zakona;
k) ne vodi evidencije propisane lanom 26. ovog zakona;
l) crvenom bojom uz dodavanje indikatora ne oboji isporuene koliine lo-ulja;
m) ne izvri popis zaliha u smislu lana 45. ovog zakona.
13

FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE

Banja Luka

(2) Novanom kaznom u iznosu od 300 KM kaznit e se za prekraj pravno lice i preduzetnik
ako ne podnesu prijavu akcize u roku iz lana 27. ovog zakona.
(3) Za prekraj iz st. (1) i (2) ovog lana kaznit e se i odgovorno lice u pravnom licu
novanom kaznom u iznosu od 300 KM do 10.000 KM.
(4) Novanom kaznom u iznosu od 1.000 KM do 3.000 KM kaznit }e se fiziko lice koje
koristi lo-ulje kao pogonsko gorivo za pogon motornih vozila, plovnih objekata na motorni
pogon ili drugih transportnih sredstava na motorni pogon.
lan 42.(Zatitna mjera)
(1) Uz novanu kaznu pravnom i fizikom licu izrei e se i zatitna mjera oduzimanja
akciznih proizvoda kojima je uinjen prekraj iz lana 41. stav (1) take h) i i) ovog zakona.
(2) Postupak s oduzetom robom propisat e posebnim aktom Upravni odbor.

11. Zakljuak :
Moemo zakljuiti da su akcize sastavni dio poreskog sistema . Akcize su specijalni porez na
potronju I one terete potronju, odnosno upotrebu tano odreenih proizvoda ili grupa
proizvoda. Osnovni razlozi za uvoenje akciza su fiskalne prirode, a razlozi mogu biti I
zdravstvene prirode ( duvan, alkoholna pia I dr) ili preraspodjela dohodka (luksuzna dobra)
One se stalno mjenjaju i dopunjuju Zakonom o akcizama.U Zakonu o akcizama uvedene su
novine, tako to su sada ,,objedinjene sve dabine na naftu, naftne derivate, cigarete i
alkoholna pia. Sve akcize su propisane u apsolutnom iznosu, sa izuzetkom akcize na
luksuzne proizvode..Akciza se plaa po proporcionalnim stopama, a iskazana je u procentima.
Osnovicu akcize predstavlja jedinica mere, odnosno prodajna cena proizvoda.
Obveznik akcije je lice koje proizvede i stavi u promet, ili uveze akcizne proizvode. Nastanak
obaveze po osnovu akcize nastaje putanjem akciznog proizvoda u promet. Smatra se da je
nastala obaveza onog dana kada je proizvod otpremljen iz fabrike, odnosno kada je izvren
uvoz dobara koja podlau plaanju akcize.
Akciza se utvruje u fiksnom iznosu, a mogu se odrediti i procentualno, primjenom
proporcionalne stope na poresku osnovicu. Poreski obveznik je po pravili proizvoa,
odnosno uvoznik dobara koji podleu plaanju akcize.
Akcizom se oporezuju sljedei proizvodi:
- derivati nafte
- duvanske preraevine
- alkoholna pia
kafa(sirova, prena, mljevena i ekstrakt kafe).
U procesu pripreme Zakona o akcizama fiskalne vlasti u BiH su planirale
njegovom primjenom ouvati postojei nivo prihoda od indirektnih poreza,
budui da se oekivalo da e se pozitivnim fiskalnim efektima novog
Zakona kompenzirati gubici na prihodima zbog primjene Sporazuma sa EU.
Meutim, pojavom globalne krize porast prihoda uzrokovan porastom
stopa akcize na cigarete i putarine se pokazao nedovoljnim da se saniraju
14

FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE

Banja Luka

negativne posljedice krize.Globalna ekonomska kriza istakla je sve

nedostatke Pakta i monetarne unije,te fiskalna politika ostaje jedini
instrument kojim se stabilnost moe
odrati.

12. Literatura:
1. Dr.Jovan Sjemenovi,Jovana Gligi"Javni prihodi"Univerzitet za poslovne studije
Banjaluka 2007..
2. Dr,Slavko Vuka,dr.arko Risti,dr.Petar Belokapi"Utvrivanja i naplata javnih
prihoda"Beograd 2011.
3. Dr.ore Pavlovi,drarko Risti,dr.Jovan Sjemenovi,dr.Miroslav Dini"Utvrivanje i
naplata javnih prihoda" Beograd 2008.
4.Dr.arko Risti,Fiskalni menadment,Beograd1998.
5.http:/www.carnskatarifa.com/propisi/poreski/akcizehtm.

15