Potpuno Isceljenje

POTPUNO ISCELJENJE
[ri Aurobindo i Majka
Sakupljeno i odabrano iz dela

[ri Aurobinda i Majke
Naslov originala:
Sri Aurobindo and the Mother, Integral Healing
2004, Sri Aurobindo Ashram Trust
Pondicherry, India
prevod sa engleskog:
Milan @ivkovi}
izdava~:
Milan @ivkovi}
{tampa:
Veliki Medved, Beograd
prvo izdanje,
Beograd, 2013.
tira`: 300
ISBN 978-86-84597-15-3
biblioteka
IFBSU!DPSF!JTTVFT!
Potpuno isceljenje
SADR@AJ
Predgovor
UVOD
JOGA, EVOLUCIJA I LJUDSKO TELO
1. Potreba za novom sve{}u
Borba sila
Stara duhovnost i nova
2. Joga u savremenom svetu
[ta je Joga?
Sinteza Jogi~kih metoda
Metod i proces Integralne Joge
Nalaènje svog sopstvenog puta
3. Integralna Joga i telo
Telo-um i istinska priroda materije
Unutra{nji preobraàj i fizi~ki otpor
Bolest u Jogi
PRVI DEO
PSIHOLO[KI UZROCI BOLESTI
1. Neuravnoteènost Bi}a
Sklad i poreme}aj
Tipovi i uzroci neuravnoteènosti
Me|urazmena sa okolinom
Mikrobi: njihovo poreklo i sile u njihovoj pozadini
Vra}anje uravnoteènosti
2. Slabost nervnog omota~a
Kako sile bolesti napadaju
Osetiti i odbiti napade bolesti
Psiholo{ka stanja i nervni omota~
3. Pogre{no razmi{ljanje
8
12
13
13
14
15
15
16
17
20
21
22
23
26
29
30
32
33
37
39
42
45
46
48
52
54
Mo} misli
Mentalitet }elija
4. Strah
Strah i zaraza
Sanitacija i zdravlje
Otarasiti se straha
5. Podsvesno
Bolesti koje se vra}aju i podsvesno
Uklanjanje psiholo{kih korena bolesti
56
58
60
62
66
68
72
74
76
DRUGI DEO
LEÊNJE UNUTRA[NJIM SREDSTVIMA
1. Upotreba volje
Delovanje volje na telo i podsvesno
Odgajanje volje
Mo} iskrenosti
2. Ma{ta i vera
Tajna Kueovog metoda
Vera, umni napor i telo
3. Odvezivanje uma
Oslobo|enje od pot~injenosti telu
Ovladavanje uma nad telom
4. Neutralisanje bola
Eliminisanje umnog faktora u bolu
Presecanje veze
Izlazak iz tela
Pomeranje centra svesnosti
[irenje sebe
5. ]utnja i mir
U}utkivanje uma
îne}i sebe praznim
Dovo|enje mira u telo
6. Promena svesti
Svest, um i telo
7. Psihi~ko bi}e
78
79
80
81
82
84
86
87
91
92
93
96
98
99
101
103
103
107
107
110
111
113
114
117
Potpuno isceljenje
Psihi~ko bi}e i spolja{nja svest

Psihi~ko opaànje i fizi~ki poreme}aji
Nesre}e i probu|ena svest
Iskustva unutra{njeg bi}a
Odlu~uju}a promena
Ose}aj ve~nosti
8. Tajne telesne svesti
Telo i njegovi gospodari
Pustiti telo da povrati svoju ravnoteù
Sigurnost izle~enja
Vibratorni proces bolesti
Prelaz u svesti
Telo kao izraz dublje stvarnosti
Tri koraka da se izle~i svaki poreme}aj
118
119
121
123
126
127
129
131
133
135
136
138
139
141
TRE]I DEO
LEÊNJE DUHOVNOM SILOM
1. Boànska Milost
Pustiti da Milost radi
Vera u Boànsko
Psihi~ka Vera i potpuna Vera
Vera i napor
ûda Milosti
Boànska intervencija
2. Duhovna Sila
Efikasnost Sile za izle~enje
Postaju}i svesni Sile
3. Prijem~ivost i otpor Sili
]utnja i prijem~ivost
Pove}avanje fizi~ke prijem~ivosti
Primenjivanje Sile od izvan tela
4. Otvaranje telesne svesti
Pasivnost i inercija
Prevazilaènje podsvesnog otpora
Potreba za istrajno{}u
143
144
147
148
149
150
151
152
155
156
158
161
162
163
165
167
168
171
172
5. Poziv i odgovor
Tajna delotvorne molitve
Predaju}i odgovornost
Predanost }elija
175
177
179
181
ÊTVRTI DEO
MEDICINA I LEÊNJE
1. Medicinski tretman i telesna svest
Fizi~ka podr{ka za delovanje Sile
Alternativni sistemi le~enja
Jaki lekovi i propratni efekti
Priroda kao iscelitelj
Medicinska nauka i mo} izle~enja unutar nas
Bolesti, poreme}aji i lekari
2. Lekari i isceljuju}a mo}
Biranje svog lekara
Osobine lekara
Joga i praksa medicine
Lekar kao instrument Boànskog
Sila, instrument i instrumentacija
Saradnja pacijenta
Le~enje neizle~ivih bolesti
3. Intuitivna dijagnoza
Umna intuicija i Jogi~ka intuicija
Davanje prognoza
4. Duhovno isceljivanje
Upotreba Duhovne Sile
Metodi i uslovi efikasnog isceljivanja
Isceljivanje rukama
Misaone formacije i molitve za druge
183
ZAKLJUÂK
S ONU STRANU BOLESTI I ISCELJENJA
1. Preobraàj patnje
Patnja kao prilika za rast
184
185
187
188
190
191
192
196
196
197
198
201
203
206
207
210
213
215
219
219
221
222
224
229
230
232
Potpuno isceljenje
Bol, zadovoljstvo i blaènstvo postojanja
7
234
Glosar
237
O autorima
242
Predgovor
Potpuno isceljenje predstavlja uvide [ri Aurobinda i Majke u
uzroke i le~enje bolesti. Ova knjiga odlomaka iz njihovih zapisa
i razgovora ispituje mehanizam bolesti prvenstveno sa
psiholo{ke ta~ke gledi{ta, uzimaju}i u obzir na{e celo bi}e,
uklju~uju}i mnogo toga {to je izvan doma{aja na{e normalne
svesnosti. Ona istraùje kako skriveni uzroci fizi~kih
poreme}aja mogu da se iskorene otkrivanjem i kori{}enjem
~ovekove unutra{nje mo}i i svesnim u~e{}em u ubrzanom
evolutivnom procesu poznatom kao Integralna Joga.
Integralna Joga je duhovna staza koju su izvorno razvili
i kojoj su podu~avali [ri Aurobindo i Majka u [ri Aurobindo
A{ramu u Pondi~eriju, u Indiji. U ovoj knjizi, sredi{nji principi
Integralne Joge i njena vizija evoluiraju}e veze izme|u materije
i Duha se obja{njava [ri Aurobindovim i Maj~inim re~ima u
Uvodu, Joga, evolucija i ljudsko telo.
[ri Aurobindo, prorok jedne vi{e evolucije, sagledao je
ovu stazu Joge kao takvu koja vodi naposletku kroz radikalnu
promenu svesti do potpune slobode od bolesti i mogu}nosti
fizi~ke besmrtnosti. Po pitanju tela i njegove sada{nje
podlo`nosti bolesti, izjavio je da cilj na{e joge nije da se otkrije
najefikasniji metod le~enja bolesti koliko da se promeni ~itava
svest ~ak i fizi~ka kako bolest uop{te vi{e ne bi mogla da
do|e. îtavo bi}e mora da se tako preobrazi da bolest postane
nemogu}a.
Potpuno isceljenje u svojoj kompletnosti podrazumeva
takav preobraàj kojim bi bolest, patnja i smrt postale stvari
pro{losti. Ali pre nego {to nas evolutivni skok prenese izvan
ljudske prirode kakvu sada poznajemo, postoje prakti~ni na~ini
da se odrì fizi~ka kao i psiholo{ka uravnoteènost i bavljenja
izazovima koje bi bolest mogla predstavljati. Ovi su glavna
tema ove knjige.
Potpuno isceljenje
Ozbiljnost problema mora da se prepozna, a nikakav

jednostavan op{ti lek za sve se ne moè o~ekivati. Kao {to je
obja{njeno u ~etvrtom delu, Medicina i Le~enje, medicinski
tretman u skladu sa ustaljenim ili alternativnim sistemima ima
svoje mesto skupa sa unutra{njim i duhovnim metodima o
kojima se raspravlja u drugom i tre}em delu, Le~enje
unutra{njim sredstvima i Le~enje Duhovnom Silom.
Bolest, patnja i smrt su bile i ostale neizbe`ne okolnosti
u pojavi ìvih i misle}ih bi}a u svetu neìve materije. Ali na
izvesnoj ta~ki, ljudska svest po~inje da postaje svesna ne~eg
unutar ili izvan nje ~ija priroda je samopostoje}i mir i
blaènstvo. Novi mo}ni ~inilac se tada predstavlja. Ovu vi{u
stvarnost su odavno doìvljavali u raznim aspektima mistici i
praktikanti disciplina koje su u Indiji grupisane pod nazivom
Joga. U ovim disciplinama, me|utim, tragalo se za duhovnim
oslobo|enjem njega samog radi, sa malo osvrta na njegovu
bitnost za materijalni ìvot.
S druge strane, postoje oblici Joge kojih se ticalo telo,
kao {to je Hata joga, koja je sada sinonim za jogu za ve}inu
ljudi. Ali ovi su imali tendenciju da se oslanjaju na tehnike koje
su preovla|uju}e fizi~ke i po sebi ograni~ene po svojim
rezultatima, ma koliko mo}nim u okviru ovih ograni~enja.
Poku{aj Integralne Joge da dovede silu sa najvi{e duhovne
ravni u dubine materije otvara granicu ~ije bi istraìvanje
moglo da izmeni jedna~inu izme|u svesti i tela koje nastanjuje,
sa neprocenjivim implikacijama za budu}nost.
I [ri Aurobindo i Majka su praktikovali isceljivanje
tokom perioda decenija tokom svog duhovnog rada, osim {to su
bili angaòvani u procesu preobraàja u svojim sopstvenim
telima. Na osnovu njihovog iscrpnog iskustva, ponekad su
govorili o bolesti i isceljivanju naro~ito samoisceljivanju ali
nisu u potpunosti sistematizovali svoje znanje na ovu temu.
Ono {to su napisali ili rekli u raznim kontekstima je sakupljeno
u ovoj knjizi i ure|eno na takav na~in da iznese povezanost i
sveobuhvatnost njihove vizije ljudske celine, uklju~uju}i
10
njihovo razumevanje tela, njegovih poreme}aja i njegovog

bezgrani~nog potencijala.
Odlomci uklju~eni ovde su reprodukovani iz raznih
izvora, formalnih i neformalnih, pisanih i izgovorenih, neki
izvorno na engleskom, a neki prevedeni sa francuskog. îtaoci
mo`da zapaze znatne varijacije u stilu i tonu od jedne stranice
do druge dok ~itaju pasuse iz [ri Aurobindovih glavnih dela i
Maj~ino izno{enje svojih iskustava }elijskog preobraàja
ispresecanim pisanim ili usmenim odgovorima na pitanja dece i
naprednih sadaka, laika i lekara. (Ova pitanja su {tampana
pisanim slovima.) Takve varijacije su bile neizbe`ne ako je
imalo da se tema knjige pokrije {to je mogu}e vi{e [ri
Aurobindovim i Maj~inim sopstvenim re~ima (ili njihovim
prevodom, u slu~aju Maj~inih razgovora).
Prirodno, materijali izvu~eni iz toliko razli~itih
konteksta nisu mogli da se organizuju sa rigoroznom logikom
knjige planirane i napisane od po~etka na datu temu. Prvi deo,
na primer, Psiholo{ki uzroci bolesti, ne svodi se strogo na
analizu uzroka kao {to naslov ukazuje, ve} predvi|a i metode
le~enja bolesti o kojima se govori u drugom i tre}em delu.
Svejedno, kompilatori su poku{ali da u~ine da struktura knjige
odraàva {to je jasnije mogu}e glavne aspekte [ri
Aurobindovog i Maj~inog doprinosa razumevanju bolesti i kako
ona moè da se le~i.
Svaki deo je podeljen u nekoliko poglavlja, a poglavlja u
odeljke u kojima naslovi ukazuju na glavne ideje. Kratki
odlomci su grupisani pod ovim naslovima, a dugi pasusi su
njima rascepkani na manje jedinice. U prvom slu~aju, ime [ri
Aurobinda ili Majke je od{tampano na po~etku niza odlomaka
od svakog od njih pod izvesnim naslovom; u drugom slu~aju,
ime se pojavljuje samo na po~etku ~itavog pasusa. Glosar i
podaci o autorima se nalaze na kraju knjige.
Nadamo se da }e Potpuno isceljenje biti od koristi ne
samo onima koji èle da le~e ili spre~e bolest na duhovnoj stazi,
Potpuno isceljenje
11
ve} svima onima koje zanima teorija i praksa holisti~kog

pristupa le~enju.
Ri~ard Harc (Richard Hartz)
___________
Napomena prevodioca: Pasusi u knjizi otpo~inju informacijom o
onome ko im je autor. Ako je, na primer, prvi pasus nekog poglavlja
uzet iz nekog Maj~inog dela, svi naredni pasusi }e tako|e biti njeni
sve dok se ne do|e do nekog gde pi{e [ri Aurobindo, i obratno.
12
Uvod
Joga, evolucija i ljudsko telo
Trenutno smo u trenutku tranzicije u istoriji Zemlje. On je tek
jedan trenutak u ve~nom vremenu, ali ovaj trenutak je dug u
pore|enju sa ljudskim ìvotom. Materija se menja kako bi se
pripremila za novo ispoljenje, ali ljudsko telo nije dovoljno
fleksibilno i pruà otpor; eto za{to broj poreme}aja i ~ak
neshvatljivih bolesti raste i postaje problem za medicinsku
nauku.
Lek leì u sjedinjenju sa boànskim silama koje rade i
prijem~ivosti punoj poverenja i miru koji olak{ava zadatak.
Majka
Potpuno isceljenje
13
1
Potreba za novom sve{}u
Majka: Jedna stvar izgleda o~igledna, da je ~ove~anstvo
dostiglo izvesno stanje op{te napetosti napetosti u trudu,
napetosti u delovanju, napetosti ~ak u svakodnevnom ìvotu
sa jednom takvom preteranom hiperaktivno{}u, takvom
rasprostranjenom uzrujano{}u, da ljudska rasa kao celina
izgleda da je do{la do ta~ke gde mora ili da se skr{i kroz otpor i
izroni u novu svesti ili, u protivnom, da se sru{i nazad u ambis
mraka i inercije.
Napetost je toliko potpuna i toliko {iroko
rasprostranjena da ne{to o~igledno mora da se skr{i. Ne moè
dalje da se nastavi ovako. Moèmo da je smatramo za siguran
znak infuzije u materiju novog principa sile, svesti, mo}i, koja
svojim samim pritiskom proizvodi ovo akutno stanje. Spolja
bismo mogli o~ekivati stare metode koje koristi Priroda kad èli
da dovede do pobune; ali postoji nova karakteristika, koja je
naravno vidljiva samo kod elite, ali ~ak je i ta elita prili~no
{iroko rasprostranjena nije sme{tena na jednu ta~ku, na jedno
mesto na svetu; nalazimo njene tragove u svim zemljama,
{irom sveta: volja da se na|e novo, vi{e, napredno re{enje,
napor da se uzdigne ka {irem, sveobuhvatnijem savr{enstvu...
Borba sila
Ova borba, ovaj sukob izme|u stvarala~kih sila
uspinju}e evolucije sve savr{enijeg i boànskijeg ostvarenja i
sve razornijih, mo}no razornih sila sila koje su pomahnitale
izvan svake kontrole je sve o~iglednija, izraènija, vidljivija i
to je neka vrsta trke ili borbe da se vidi ko }e prvi sti}i do cilja.
14
înilo bi se da su sve opre~ne, anti-boànske sile, sile vitalnog

sveta si{le na Zemlju, da je koriste kao svoje polje delovanja, a
da je u isto vreme nova, vi{a, mo}nija duhovna sila tako|e si{la
na Zemlju da joj donese novi ìvot. Ovo ~ini borbu akutnijom,
nasilnijom, vidljivijom, ali tako|e izgleda definitivnije i eto
za{to moèmo da se nadamo da }emo dosti}i rano re{enje.
Stara duhovnost i nova

Bilo je vreme, ne tako davno, kad je duhovna te`nja
~oveka bila okrenuta ka tihom, neaktivnom miru, odvezanom
od svih svetovnih stvari, bekstvu od ìvota, upravo da bi se
izbegla bitka, da bi se izdiglo iznad borbe, umaklo svem
naporu; to je bio duhovni mir u kome je, skupa sa prekidom
sve napetosti, borbe, napora, tako|e prestajala patnja u svim
njenim oblicima i to se smatralo za istinski i jedini izraz
duhovnog i boànskog ìvota. To se smatralo za boànsku
milost, boànsku pomo}, boànsku intervenciju. I ~ak i sada, u
ovom dobu bola, napetosti, hipertenzije, ovaj suvereni mir je
najbolje prihva}ena pomo} od svih, najvi{e dobrodo{la, uteha
koju ljudi traè i kojoj se nadaju. Za mnoge je on i dalje istinski
znak boànske intervencije, boànske milosti.
U stvari, bez obzira {ta ~ovek èli da ostvari, mora da
po~ne uspostavljaju}i ovaj savr{eni i nepromenljivi mir; on je
osnova sa koje ~ovek mora da radi; ali ukoliko ~ovek ne sanja o
isklju~ivom, li~nom i egoisti~nom oslobo|enju, ne moè da se
zaustavi tu. Postoji drugi aspekt boànske milosti, aspekt
napretka koji }e pobediti sve prepreke, aspekt koji }e pogoniti
~ove~anstvo ka novom ostvarenju, koji }e otvoriti vrata novog
sveta i omogu}iti ne samo odabranoj nekolicini da imaju korist
od boànskog ostvarenja, ve} da njihov uticaj, njihov primer,
njihova mo} dovedu ostatku ~ove~anstva nove i bolje uslove.
Potpuno isceljenje
15
2
Joga u savremenom svetu
[ri Aurobindo: Svet danas predstavlja aspekt ogromnog
Medejskog kotla u koji se stvari bacaju, isfronclane na komade,
na kojima se eksperimenti{e, koje se kombinuju i prekombinuju
bilo da bi propale i pruìle ra{trkanom materijalu nove oblike
ili da bi izronile podmla|ene i izmenjene za sve` termin
postojanja. Indijska Joga, u svojoj su{tini specijalno delovanje
formulacije izvesnih velikih mo}i Prirode, i same
specijalizovane, izdeljene i raznovrsno formulisane, je
potencijalno jedan od ovih dinami~kih elemenata budu}eg
ìvota ~ove~anstva. Dete nezapam}enih eona, o~uvano svojom
vitalno{}u i istinom do u na{a moderna vremena, sada izranja
iz tajnih {kola i asketskih pribeì{ta u kojima je bila uzela
uto~i{te i traì svoje mesto u budu}oj sumi ìvih ljudskih mo}i i
upotreba. Ali mora prvo da ponovo otkrije sebe, donese na
povr{inu najdublji razlog svog bi}a u toj op{toj istini i tom
neprekidnom cilju Prirode koju predstavlja i da na|e vrlinom
ovog novog znanja sebe i uvaàvanja sebe svoju sopstvenu
oporavljenu i ve}u sintezu...
[ta je joga?
U ispravnom pogledu i na ìvot i na Jogu sav ìvot je,
bilo svesno bilo podsvesno, Joga. Jer pod ovim terminom
mislimo na metodizovan napor ka usavr{enju sebe izrazom
tajnih potencijala latentnih u bi}u i najvi{e stanje pobede u
tom naporu uniji ljudskog pojedina~nog sa univerzalnim i
transcendentnim Postojanjem koje vidimo delimi~no izraèno u
~oveku i u Kosmosu. Ali sav ìvot, kad gledamo iza njegovih
16
pojavnih oblika, je prostrana Joga Prirode koja poku{ava u

svesnom i nesvesnom da ostvari svoje savr{enstvo u vazda
rastu}em izrazu njenih jo{ neostvarenih potencijala i da se
ujedini sa svojom sopstvenom boànskom stvarno{}u. U
~oveku, njenom misliocu, ona po prvi put na ovoj Zemlji
izumljuje samosvesna sredstva i voljna ure|enja aktivnosti
kojima bi se ova velika svrha mogla brè i mo}nije dosti}i. Na
Jogu, kao {to je Svami Vivekananda rekao, bi se moglo gledati
kao na sredstvo sabijanja svoje evolucije u jedan jedini ìvot ili
par godina ili ~ak par meseci telesnog postojanja. Dati sistem
Joge, onda, ne moè biti ni{ta vi{e od izbora ili sabijanja u uè,
ali energi~nije, oblike intenziteta, op{te metode koji se ve}
koriste labavo, u velikoj meri, u leèrnoj kretnji, sa obilnijim
prividnim tra}enjem materijala i energije, ali sa potpunijom
kombinacijom od strane velike Majke i njenom prostranom
trudu ka gore.
Sinteza Jogi~kih metoda.

Ovaj pogled na Jogu je taj koji jedini moè da formira
osnovu za zdravu i racionalnu sintezu Jogi~kih metoda. Jer
onda Joga prestaje da izgleda kao ne{to misti~no i nenormalno
koje nema nikakvu vezu sa obi~nim procesima Energije Sveta
ili svrhom koju ima u vidu u svoje dve velike kretnje
subjektivnog i objektivnog samoispunjenja; otkriva se radije
kao intenzivna i izuzetna upotreba mo}i koje je ve} ispoljila ili
progresivno organizuje u svojim manje uzvi{enim, ali op{tijim
operacijama.
Jogi~ki metodi imaju ne{to od istog odnosa prema
uobi~ajenim psiholo{kim delovanjima ~oveka kao {to nau~no
baratanje silom elektriciteta ili pare ima prema svojim
normalnim funkcijama u Prirodi. I oni se, tako|e, poput
delovanja prirode, formiraju na znanju razvijenom i
Potpuno isceljenje
17
potvr|enom od strane redovnog eksperimenta, prakti~ne

analize i konstantnog rezultata....
Ali kao {to u fizi~kom znanju umnoàvanje nau~nih
procesa ima svoje mane, po{to to teì, na primer, da razvije
pobedonosnu izve{ta~enost koja prevladava na{ prirodni ljudski
ìvot pod teretom ma{inerije i da kupuje izvesne oblike slobode
i majstorstva po cenu pove}ane servilnosti, isto tako
preokupacija Jogi~kim procesima i njihovim izuzetnim
rezultatima moè da ima svoje mane i gubitke. Jogin ima
tendenciju da se izvu~e iz obi~nog postojanja i da izgubi svoj
dodir sa njim; teì da kupi bogatstvo duha siroma{enjem svojih
ljudskih aktivnosti, unutra{nju slobodu spolja{njom smr}u. Ako
stekne Boga, gubi ìvot, ili ako okrene svoje napore spolja da
savlada ìvot, u opasnosti je da izgubi Boga... Nikakva sinteza
Joge ne moè biti zadovoljavaju}a koja, po svom cilju, ne
ujedinjuje Boga i Prirodu u oslobo|enom i usavr{enom
ljudskom ìvotu ili, po svom metodu, ne samo {to dopu{ta, ve}
favorizuje sklad na{ih unutra{njih i spolja{njih aktivnosti i
iskustava u boànskom kompletiranju i jednih i drugih. Jer
~ovek je upravo taj termin i simbol vi{eg Postojanja koje je si{lo
u materijalni svet u kome je mogu}e da niè preuobli~i sebe i
da na sebe zaodene prirodu sve vi{eg i vi{eg da otkrije sebe u
oblicima nièg.
Metod i proces Integralne Joge

...Uvek kroz ne{to u nièm mi zapravo moramo da se
podignemo u vi{e postojanje, a {kole Joge sve biraju svoju
sopstvenu ta~ku odlaska ili svoju sopstvenu kapiju za bekstvo...
Ali normalno delovanje Prirode u nama je integralna kretnja u
kojoj na punu sloènost svih na{ih elemenata uti~u sva na{a
okruènja, a i ona na njih. Ceo ìvot je Joga Prirode. Joga za
kojom tragamo mora tako|e da bude celovito delovanje Prirode
i cela razlika izme|u Jogina i prirodnog ~oveka }e biti ta da
18
Jogin traga za tim da zameni u sebi integralno delovanje niè

Prirode koja radi unutra i ego i podelu integralnim delovanjem
vi{e Prirode koja radi unutra i Bogom i jedinstvom. Ako je
zbilja na{ cilj samo bekstvo iz sveta Bogu, sinteza je nepotrebna
i predstavlja tra}enje vremena; jer onda na{ jedini prakti~ni cilj
mora da bude otkriti jednu stazu od hiljadu koje vode Bogu,
najkra}u mogu}u pre~icu i ne zamajavati se istraìvanjem
razli~itih staza koje zavr{avaju na istom cilju. Ali ako je na{ cilj
preobraàj na{eg celog bi}a u izraze Bogopostojanja, to je onda
ono kada sinteza postaje neophodna.
Metod koji moramo da sledimo, onda, je da stavimo
svoje celo svesno bi}e u odnos i kontakt sa Boànskim i da Ga
zovemo unutra da preobrazi na{e ~itavo bi}e u Njegovo...
Boànsko i sveznaju}e i svedeluju}e silazi na ograni~eno i
mra~no, progresivno prosvetljava i okrepljuje celu niù prirodu
i stavlja svoje sopstveno delovanje na mesto svih izraza
inferiorne ljudske svetlosti i smrtne aktivnosti.
U psiholo{koj ~injenici ovaj metod se prevodi u
progresivnu predaju ega sa svojim celim poljem i svojim celim
aparatom Izvan-egu sa njegovim prostranim i nepreglednim, ali
uvek neizbe`nim delovanjima...
Postoje tri izuzetne odlike ovog delovanja vi{eg kad radi
integralno na niù prirodu. Na prvom mestu, ono ne dela u
skladu sa utvr|enim sistemom i sledom kao u specijalizovanim
metodima Joge, ve} sa nekom vrstom slobodnog, ra{trkanog, a
ipak postepeno intenzivnog i svrsishodnog delovanja
odre|enog temperamentom pojedinca u kome radi,
materijalima koji su od pomo}i, a koje njegova priroda pruà i
preprekama koje stavlja pred pro~i{}enje i savr{enstvo. U
nekom smislu, stoga, svaki ~ovek na ovoj stazi ima svoj
sopstveni metod Joge. Pa ipak postoje izvesne {iroke smernice
rada zajedni~ke svima koje nam omogu}uju da konstrui{emo
ne zbilja rutinski sistem, ve} neku vrstu [astre ili nau~ni metod
sinteti~ke Joge.
Potpuno isceljenje
19
Drugo, proces, budu}i da je celovit, prihvata na{u

prirodu takvu kakva stoji organizovana na{om proteklom
evolucijom i bez odbacivanja bilo ~ega su{tinskog prinu|uje sve
da pro|e kroz boànsku prirodu. Sve u nama biva zgrabljeno
rukama mo}nog Zanatlije i preobraèno u jasnu sliku onoga za
~im sada zbrkano traga da ga predstavi. U tom vazda
progresivnom iskustvu po~injemo da zapaàmo kako je ovo
niè ispoljenje konstituisano i da je sve u njemu, ma koliko
naoko deformisano ili si}u{no ili gadno, manje ili vi{e
izobli~ena ili nesavr{ena figura nekog elementa ili delovanja u
skladu boànske Prirode...
Tre}e, boànska Mo} u nama koristi sav ìvot kao
sredstvo ove integralne Joge. Svako iskustvo i spolja{nji
kontakt sa na{im svetskim okruènjem, ma koliko tri~avo ili ma
koliko pogubno, se koristi za taj rad i svako unutra{nje
iskustvo, ~ak do najodbojnije patnje ili najvi{e poniàvaju}eg
pada, postaje korak na stazi do savr{enstva.
[ta ~ovek da radi da se pripremi za Jogu?

Majka: Da bude svestan, pre svega. Mi smo svesni samo
neznatnog dela svoga bi}a; uglavnom smo nesvesni. Ova
nesvesnost je ono {to nas drì dole za na{u nepopravljivu
prirodu i spre~ava promenu i preobraàj u njoj. Nesvesnost je
ono kroz {ta neboànske sile ulaze u nas i ~ine nas njihovim
robom. Ima da budete svesni sebe, morate da se probudite za
svoju prirodu i kretnje, morate da znate za{to i kako radite
stvari ili ih ose}ate ili mislite, morate da shvatite svoje motive i
nagone, sile, skrivene i o~igledne, koje vas pokre}u; u stvari,
morate, tako re}i, da rastavite na delove ~itavu ma{ineriju
svoga bi}a. îm ste svesni, to zna~i da moète da razlu~ite i
prosejete stvari, moète da vidite koje su sile koje vas vuku
dole, a koje vam pomaù da idete dalje. A kad razlikujete
ispravne od pogre{nih, istinske od la`nih, boànske od
20
neboànskih ima da delate strogo prema svom znanju; {to }e

re}i, da odlu~no odbijate jedne, a da prihvatate druge. Dvojnost
}e vam se predstavljati na svakom koraku i na svakom koraku
mora}ete da birate. Mora}ete da budete strpljivi i istrajni i
budni besani, kako kaù praktikanti; morate uvek da
odbijate da date bilo kakvu {ansu neboànskom protiv
boànskog.
Nalaènje svog sopstvenog puta

Majka: Dràti se onoga {to verujete da znate, dràti se onoga
{to ose}ate, dràti se onoga {to volite, dràti se svojih navika,
dràti se svojih takozvanih potreba i dràti se sveta takvog
kakav je, to je ono {to vas vezuje. Morate da ra{~inite sve to,
jednu stvar za drugom. Raspetljajte sve veze. I to je re~eno
hiljadu puta, a ljudi i dalje rade istu stvar... âk i oni koji su
najre~itiji i to propovedaju drugima, d-r-`-e s-e drè se svog
na~ina vi|enja, svog na~ina ose}anja, svoje navike napretka,
koja njima izgleda kao jedina.
Bez vezivanja slobodni, slobodni. Uvek spemni da
promenite sve, osim jedne stvari: teìti, ta è|.
Shvatam vrlo dobro, ima ljudi kojima se ne dopada
ideja o Boànskom,... ali to vam ne treba! ne{to {to vam je
potrebno, Svetlost koja vam je potrebna, Ljubav koja vam je
potrebna, Istina koja vam je potrebna, vrhunsko Savr{enstvo
koje vam je potrebno i to je sve. Formule... {to manje
formula, to bolje. Ali ovo: potreba, koju jedino ta Stvar moè
da zadovolji ni{ta drugo, nikakve polovi~ne mere, samo to. A
onda, krenite!... Va{ put }e biti va{ put, to nema zna~aja koji
god da je put, nije bitno, ~ak i ekstavagancije savremene
ameri~ke omladine mogu da budu put, to nema zna~aja.
Potpuno isceljenje
21
3
Integralna Joga i telo
[ri Aurobindo: Nikad nisam imao nikakvo suzdràvanje u
kori{}enju duhovne sile za sve legitimne svrhe uklju~uju}i
o~uvanje zdravlja i fizi~kog ìvota u sebi i drugima... Stavljam
vrednost na telo prvo kao na instrument, dharma-sadhana, ili,
potpunije, kao sredi{te ispoljene li~nosti u delovanju, osnovu
duhovnog ìvota i aktivnosti kao i sveg ìvota i aktivnosti na
Zemlji, ali tako|e zato {to je za mene telo, kao i um i ìvot, deo
Boànske Celine, oblik Duha, i stoga se ne sme zapostavljati ili
prezirati kao ne{to neizle~ivo prizemno i nesposobno za
duhovno ostvarenje ili duhovnu upotrebu. Sama materija je
potajno oblik Duha i mora da se razotkrije kao to, moè se
navesti da se probudi za svest i da evoluira i ostvari Duh,
Boànsko u sebi. Po mom gledi{tu telo mora, isto kao i um i
ìvot, da se oduhovi ili, moglo bi se re}i, oboì tako da postane
podesan instrument i prijemnik za ostvarenje Boànskog.
***
Put joge koja se sledi ovde ima druga~iju svrhu od drugih jer
njen cilj nije samo izdi}i se izvan obi~ne neznala~ke svesti sveta
u boànsku svest, ve} dovesti nadumnu mo} te boànske svesti
dole u neznanje uma, ìvota i tela, preobraziti ih, ispoljiti
Boànsko ovde i stvoriti boànski ìvot u Materiji.
***
Postoje neki efekti silaska vi{e Svesti u najfizi~kije. Ona donosi
svetlost, svest, silu, Anandu u }elije i sve fizi~ke kretnje. Telo
postaje svesno i budno i izvodi ispravne kretnje, slu{aju}i vi{u
22
volju ili u protivnom automatski silom svesti koja je do{la u

njega. Postaje vi{e mogu}e kontrolisati funkcije tela i dovesti u
red bilo {ta {to ne valja, baviti se bole{}u i bolom, itd. Ve}a
kontrola dolazi nad delovanjem tela i ~ak nad onim {to mu se
de{ava od spolja... Telo postaje efikasniji instrument za rad.
Postaje mogu}e da se zamor svede na minimum. Mir, sre}a,
snaga, lako}a dolaze u ceo fizi~ki sistem.
***
Kao rezultat ovog novog odnosa izme|u Duha i tela, gnosti~ka
evolucija }e izdejstvovati oduhovljenje, savr{enstvo i ispunjenje
fizi~kog bi}a; to }e biti dovoljno za telo, kao i za um i ìvot. Na
stranu pomra~enost, krhkosti i ograni~enja, koje }e ova
promena da prevazi|e, telesna svest je strpljivi sluga i moè da
bude u svojoj velikoj rezervi mogu}nosti mo}an instrument
pojedina~nog ìvota, a malo traì za svoj ra~un: ono za ~im
vapi je trajanje, zdravlje, snaga, fizi~ko savr{enstvo, telesna
sre}a, oslobo|enje od patnje, lagodnost... Kad gnosti~ka Sila
moè da dela u telu, ove stvari mogu da se uspostave; jer
njihove suprotnosti dolaze iz pritiska spolja{njih sila na fizi~ki
um, na nervni i materijalni ìvot, na telesni organizam, iz
neznanja koje ne zna kako da iza|e u susret ovim silama ili nije
u stanju da im iza|e u susret ispravno i sa mo}i i iz neke
pomra~enosti, proìmaju}i gra|u fizi~ke svesti i izobli~uju}i
njene odgovore, koja reaguje na njih na pogre{an na~in.
Telo-um i istinska priroda materije

[ri Aurobindo: Postoji tako|e mra~ni um tela, samih }elija,
molekula, najsitnijih ~estica. Hekel (Heackel), nema~ki
materijalista, negde je govorio o volji u atomu, a skorija nauka,
bave}i se neizra~unljivom individualnom varijacijom u
aktivnosti elektrona, dolazi blizu toga da zapazi da ovo nije
Potpuno isceljenje
23
figura, ve} senka koju je bacila tajna stvarnost. Ovaj telo-um je

vrlo opipljiva istina; zahvaljuju}i svojoj mra~nosti i
mehani~kom drànju za stare kretnje i olaki zaborav i
odbacivanje novog, nalazimo u njemu jednu od glavnih
prepreka za proìmanje nadumnom Silom i preobraàj
funkcionisanja tela. S druge strane, ~im se jednom efikasno
preobrati, bi}e jedan od najdragocenijih instrumenata za
ustaljivanje nadumne Svetlosti i Sile u materijalnoj Prirodi.
Majka: Postoji svest u }elijama: to je ono {to zovemo telesna

svest i u celini je uvezana sa telom. Ova svest ima mnogo
te{ko}e da se promeni, zato {to je pod uticajem kolektivne
sugestije koja je apsolutno suprotstavljena preobraàju. Tako
da ~ovek mora da se bori sa ovom kolektivnom sugestijom, ne
samo sa kolektivnom sugestijom dana{njice, ve} sa kolektivnom
sugestijom koja pripada zemaljskoj svesti kao celini, zemnoj
ljudskoj svesti koja seè skroz do najranijeg formiranja ~oveka.
To mora da se prevazi|e pre nego {to }elije mogu da budu
spontano svesne Istine, Ve~nosti materije.
***
Kako silazite u to carstvo, carstvo }elija, ~ak same konstitucije
}elija, kako to izgleda manje te{ko! Ova vrsta teìne Materije
nestaje po~inje opet da biva fluidna, vibriraju}a. Ovo bi teìlo
da dokaè da je teìna, gustina, inercija, nepokretnost ne{to
nadodato, nije osobina su{tinska za nju... la`na Materija je ta
koju mi mislimo i ose}amo, ali ne sama Materija, kakva jeste.
Unutra{nji preobraàj i fizi~ki otpor

Majka: Sila koja dolazi dole u nekoga ko radi Jogu i pomaè
mu u njegovom preobraàju deluje du` mnogih razli~itih
24
smernica i njeni rezultati variraju u skladu sa prirodom koja je

prima i radu koji ima da se obavi. Pre svega, ona ubrzava
preobraàj svega u bi}u {to je spremno da bude preobraèno.
Ako je otvoren i prijem~iv u svom umu, um, dotaknut mo}i
Joge, po~inje da se menja i napreduje brzo. Moè postojati ista
brzina promene u vitaloj svesti ako je ona spremna, ili ~ak u
telu. Ali u telu preobraàvaju}a mo} Joge je operativna samo
do izvesnog stepena; jer prijem~ivost tela je ograni~ena.
Najmaterijalnija ravan univerzuma je jo{ uvek u stanju u kome
je prijem~ivost pome{ana sa velikom koli~inom otpora. Ali brz
napredak u jednom delu bi}a koji nije pra}en ekvivalentnim
napretkom u drugim delovima stvara nesklad u prirodi, neko
izme{tenje negde; a gde god ili kad god da se to izme{tenje
desi, ono moè da se prevede u bolest. Priroda bolesti zavisi od
prirode izme{tenja. Jedna vrsta nesklada uti~e na um i
naru{enje koje stvara moè ~ak da dovede do ludila; druga
vrsta uti~e na telo i moè da se pokaè kao groznica ili visoka
temperatura ili bilo koji drugi ve}i ili sitan poreme}aj.
S jedne strane, delovanje sila Joge ubrzava kretnju
preobraàja bi}a u onim delovima koji su spremni da prime i
odgovore na mo} koja radi na njemu. Joga, na ovaj na~in, {tedi
vreme. Ceo svet je u procesu postepenog preobraàja; ako se
latite discipline Joge ubrzavate u sebi ovaj proces. Rad kome bi
trebale godine obi~nim tokom, moè da se uradi Jogom za par
dana i ~ak za par sati. Ali va{a unutra{nja svest je ta koja je
poslu{na ovom ubrzavaju}em impulsu; jer vi{i delovi va{eg bi}a
rado slede brzu i koncentrisanu kretnju Joge i lak{e se podaju
stalnom prilago|avanju i adaptaciji koje ona ~ini nu`nim. Telo,
s druge strane, je obi~no gusto, inertno i apati~no. I ako imate
u ovom delu ne{to {to ne daje odgovor, ako ovde postoji otpor,
razlog je {to je telo nesposobno da se kre}e onoliko brzo kao
ostatak bi}a. Njemu nu`no treba vremena, ono mora da hoda
svojim sopstenim korakom kao {to to ~ini u obi~nom ìvotu.
Ono {to se de{ava je kao kad odrasli ljudi hodaju prebrzo u
odnosu na decu koja su sa njima; moraju da stanu povremeno i
Potpuno isceljenje
25
pri~ekaju dok ih dete koje zaostaje za njima ne sustigne i ne

prestigne. Ovo odstupanje izme|u napretka kod unutra{njeg
bi}a i inercije tela ~esto stvara izme{tenje u sistemu, a to se
ispoljava kao bolest. Eto za{to ljudi koji se late Joge ~esto u
po~etku pate od neke fizi~ke nelagodnosti ili poreme}aja. To
nema potrebe da se de{ava ako su na oprezu i ako paze. Ili ako
postoji ve}a i neuobi~ajena prijem~ivost u telu, onda se tako|e
izvuku. Ali nepome{ana prijem~ivost koja ~ini da fizi~ki delovi
tesno prate korak unutra{njeg preobraàja jedva da je mogu}a,
ukoliko telo nije ve} pripremljeno u pro{losti procesima Joge.
U obi~nom ìvotu ~oveka progresivno izme{tenje je
pravilo. Umna i vitalna bi}a ~oveka slede najbolje {to mogu
kretnju univerzalnih sila, a struja svetskog unutra{njeg
preobraàja i evolucije ih nosi izvesnim putem; ali telo vezano
za zakon najmaterijalnije prirode kre}e se vrlo sporo. Nakon
ne{to godina, sedamdeset ili osamdeset, sto ili dvesta a to je
mo`da maksimum izme{tenje biva tako ozbiljno da se
spolja{nje bi}e raspada. Odstupanje izme|u zahteva i
odgovora, rastu}a nesposobnost i nemogu}nost tela da reaguje
dovode do pojave smrti. Jogom se unutra{nji preobraàj koji je
u sporom stalnom procesu u tvorevini na~ini intenzivnijim i
brìm, ali korak spolja{njeg preobraàja ostaje skoro isti kao u
obi~nom ìvotu. Kao rezultat, nesklad izme|u unutra{njeg i
spolja{njeg bi}a kod onoga ko radi Jogu teì da bude sve ve}i,
ukoliko se ne preduzmu mere opreza i osigura za{tita koje }e
pomo}i telu da sledi unutra{nji mar{ {to je bliè mogu}e. âk i
tada sama priroda tela je da vas zadràva. Upravo iz ovog
razloga smo primorani mnogima da kaèmo: Ne vucite, ne
ùrite; morate da date svom telu vremena da prati.
***
Bolest je uvek pad nazad u nesvesnost kroz nesposobnost da se
odrì kretnja preobraàja. A smrt je ista stvar ista stvar, samo
malo totalnija.
26
***
Svaka bolest ima svoj sopstveni vibratorni mod; ona predstavlja
celo polje vibracija koje valja ispraviti. Ona je ta~na mera onoga
{to se u Materiji opire boànskom Uticaju ta~na mera, do u
atom.
Bolest u Jogi
Majka: Postoji te`nja unutar vas (govorim sada o ljudima koji
rade jogu ili barem znaju {ta je duhovni ìvot i poku{avaju da
kora~aju stazom), unutar vas postoji deo bi}a bilo umni ili
vitalni ili ~ak ne{to fizi~ko koji je dobro shvatio, ima mnogo
te`nje, svoje specijalne sposobnosti, koji prima sile dobro i
dobro napreduje. A onda ima drugih koji ne mogu, pa onda
drugih koji ne èle (to je, naravno, vrlo lo{e), ali ipak ima i
drugih koji jako èle, ali ne mogu, nemaju kapacitet, nisu
spremni. Tako da postoji ne{to {to se podiè ka gore i ne{to {to
se ne mrda. To prouzrokuje uàsnu neravnoteù. A ovo se
obi~no pretvori u neku bolest ili ne{to sli~no, jer ste u takvom
stanju unutra{nje napetosti izme|u ne~ega {to ne moè ili
ne~eg {to se ka~i, {to ne èli da se mrdne i ne~eg drugog {to
èli: to stvara zastra{uju}u nelagodnost i rezultat je obi~no
bolest...
Vi radite jogu u skladu sa svojom sposobno{}u. Re~eno
vam je: Otvorite se, primi}ete Silu. Re~eno vam je: Imajte
veru, budite dobre volje i bi}ete za{ti}eni. I uistinu se kupate u
Svesti, kupate se u Sili, kupate se u Za{titi i do mere u kojoj
imate veru i otvarate se, primate sve to i to vam pomaè da se
dobro drìte i da odbacite mala unutra{nja uznemirenja i da
ponovo uspostavite poredak kad do|u, da se za{titite protiv
malih napada ili udesa koji su se mogli desiti. Ali ako negde u
va{em bi}u bilo u va{em telu ili u va{em vitalu ili umu, u
Potpuno isceljenje
27
nekoliko delova ili ~ak u jednom jedinom postoji

nesposobnost da se primi silaze}a Sila, ovo deluje kao zrno
peska u ma{ini. Znate, fina ma{ina radi sasvim dobro i sve ide
kako treba, a vi stavite u nju samo malo peska (ni{ta vi{e, samo
zrno peska), iznenada se sve o{teti i ma{ina stane. Pa, samo
malo pomanjkanja prijem~ivosti negde, ne{to {to nije u stanju
da primi Silu, {to je potpuno zatvoreno (kad ga ~ovek pogleda,
ono postaje kao tamna mrlja negde, si}u{na stvar~ica tvrda kao
kamen: Sila ne moè da u|e u nju, ona odbija da je primi ili
ne moè ili ne}e) i smesta to stvara veliku neravnoteù; i ova
stvar koja se kretala ka gore, koja je tako divno cvetala, na|e
sebe bolesnom i to ponekad ba{ kad ste bili u normalnoj
ravnoteì; bili ste dobrog zdravlja, sve je bilo fino, niste imali
ni{ta na {ta biste se poàlili. Jednog dana kad ste shvatili novu
ideju, primili novi stimulans, kad ste imali veliku te`nju i
primili veliku silu i imali ~udesno iskustvo, prelepo iskustvo
koje otvara unutra{nja vrata, daju}i vam znanje koje pre niste
imali; bili ste sigurni da }e sve i}i dobro... Narednog dana ste se
razboleli. Pa kaète: I dalje to? To je nemogu}e! To ne treba
da se desi. Ali to je ba{ bilo naprosto ono {to sam upravo
rekla: zrno peska. Bilo je ne~eg {to nije moglo da prima; to
smesta dovodi do neravnoteè. Premda veoma malo, ono je
dovoljno i vi se razbolite.
***
Ali zar bolesti nisu ponekad rezultat mikroba, a ne deo
kretnje Joge?
Gde po~inje Joga i gde se zavr{ava? Zar nije ceo va{ ìvot Joga?
Mogu}nosti za bolest su uvek u va{em telu i oko vas; vi nosite u
sebi ili se roje oko vas mikrobi i klice svake bolesti. Kako to da
iznenada pokleknete pred nekom bole{}u koju niste imali
godinama? Re}i}ete da je to usled depresije vitalne sile. Ali
odakle depresija dolazi? Dolazi iz nekog nesklada u bi}u, iz
28
pomanjkanja prijem~ivosti prema boànskim silama. Kad sebe

odse~ete od energije i svetlosti koje vas odràvaju, onda je
prisutna ta depresija, stvara se ono {to medicinska nauka zove
povoljno tle i ne{to to iskoristi. Sumnja, neraspoloènje,
pomanjkanje samopouzdanja, sebi~no okretanje sebi je ono {to
vas odseca od svetlosti i boànske energije i daje napadu ovu
prednost. To je ono {to je uzrok va{eg razboljevanja, a ne
mikrobi.
***
Da li su bolesti testovi u Jogi?
Testovi? Ne uop{te.
Daje vam se bolest namerno da bi vas navela da
napredujete? Svakako da nije tako. To jest, moète to da
izokrenete i da kaète da ima ljudi ~ija te`nja je tako stalna,
~ija dobra volja je tako potpuna da {ta god da im se desi oni to
smatraju za probu na stazi da bi napredovali. Znala sam ljude
koji bi, kad god se razbole, to shvatali kao dokaz Boànske
Milosti da im pomogne da napreduju. Govorili su sebi: to je
dobar znak, prona}i}u uzrok moje bolesti i na~initi neophodan
napredak. Znala sam nekolicinu od ovakve vrste i oni su
veli~anstveno napredovali. Ima drugih, naprotiv, koji, daleko
od toga da to iskoriste leè ni~ice na zemlji... Ali istinski stav
kad je ~ovek bolestan je da kaè: Nema ni~eg pogre{nog;
vide}u {ta je to.
Potpuno isceljenje
29
Prvi deo
Psiholo{ki uzroci bolesti
Bolest tela je uvek spolja{nji izraz i prevod poreme}aja,
nesklada u unutra{njem bi}u; ukoliko se ovaj unutra{nji
poreme}aj ne izle~i, spolja{nje izle~enje ne moè da bude
potpuno i trajno.
Majka
30
1
Neuravnoteènost bi}a
Majka: Kad bi celo bi}e moglo da istovremeno napreduje u
svom postepenom preobraàju, drè}i korak sa unutra{njim
hodom univerzuma, ne bi bilo bolesti, ne bi bilo smrti. Ali to bi
moralo da bude bukvalno celo bi}e integralno od najvi{ih ravni,
gde je fleksibilnije i popu{ta u traènoj meri pred
preobraàvaju}im silama, skroz do najmaterijalnijeg, koje je po
prirodi kruto, stati~no, opiru}i se bilo kakvoj brzoj
preuobli~avaju}oj promeni.
Postoje izvesni regioni koji pruàju mnogo ja~i otpor od
drugih delovanju Jogi~kih sila, a bolesti koje ih poga|aju je
teè le~iti. To su oni delovi koji pripadaju najmaterijalnijim
slojevima bi}a i bolesti koje se odnose na njih, kao, na primer,
ko`ne bolesti ili lo{i zubi. [ri Aurobindo je jednom govorio o
Jogiju koji je, i dalje uìvaju}i u robusnom zdravlju i sjajnoj
fizi~koj kondiciji, ìveo skoro jedan vek na obalama Narmade.
Kad mu je jedan u~enik ponudio lek za zubobolju, on je
primetio, odbijaju}i, da mu jedan zub zadaje muke poslednjih
dvesta godina. Ovaj Jogi je osigurao toliko kontrole nad
materijalnom prirodom da poìvi dvesta godina, ali za sve to
vreme nije bio u stanju da savlada zubobolju.
Neke od bolesti koje se smatraju najopasnijim je
najlak{e izle~iti; neke koje se smatraju za veoma malo bitne
mogu da pruè najtvrdoglaviji otpor.
***
Svaka ta~ka tela simbolizuje neku unutra{nju kretnju; tamo
postoji ~itav svet suptilnih poklapanja... Odre|eno mesto u telu
pogo|eno bole{}u je pokazatelj prirode unutra{njeg nesklada
Potpuno isceljenje
31
koji se desio. Ukazuje na poreklo, znak je uzroka boljke.

Tako|e otkriva prirodu otpora koji spre~ava celo bi}e da
napreduje istom visokom brzinom. Ukazuje na tretman i lek.
Kad bi ~ovek mogao da savr{eno shvati gde je gre{ka, otkrije
{ta je bilo neprijem~ivo, otvori taj deo i stavi silu i svetlost
tamo, bilo bi mogu}e ponovo uspostaviti u trenutku sklad koji
je naru{en i bolest bi smesta oti{la.
Poreklo bolesti bi moglo biti u umu; moè da bude u
vitalu; moglo bi biti u bilo kom od delova bi}a. Jedna te ista
bolest bi mogla biti usled raznoraznih uzroka; moè da iznikne
u razli~itim slu~ajevima iz razli~itih izvora nesklada. A tako|e
moè negde da postoji privid bolesti tamo gde uop{te nema
stvarne bolesti. U tom slu~aju, ako ste dovoljno svesni, vide}ete
da postoji samo trenje negde, neko ko~enje kretnje i
dovo|enjem toga u red bi}ete smesta izle~eni. Ova vrsta bolesti
nema istinu u sebi, ~ak i kad izgleda da ima fizi~ke efekte. Ona
je upola sa~injena od ma{te i nema isti stisak na materiju kao
istinska bolest.
Ukratko, izvori bolesti su vi{estruki i sloèni; svaka
moè da ima mno{tvo uzroka, ali uvek ukazuje na to gde je
slab deo u bi}u.
***
U stvarnosti, bolest je samo neuravnoteènost; ako ste tada u
stanju
da
uspostavite
drugu
uravnoteènost,
ova
neuravnoteènost nestaje. Bolest je naprosto, uvek, u svakom
slu~aju, ~ak i kad lekari kaù da ima mikroba u svakom
slu~aju, neuravnoteènost u bi}u: nesklad me|u raznim
funkcijama, nesklad me|u silama.
Iz ovoga ne proisti~e da nema mikroba: ima ih, ima ih
mnogo vi{e nego {to ih je sada poznato. Ali to nije ono za{to
ste bolesni, jer oni su uvek tu. Doga|a se da su oni uvek tu i
danima vam ne ~ine ni{ta, a onda iznenada, jednog dana, jedan
od njih vas se do~epa i razboli vas za{to? Naprosto zato {to
32
otpor nije bio onakav kakav je obi~no, zato {to je postojala

neka neuravnoteènost u nekom delu, funkcionisanje nije bilo
normalno. Ali ako, unutra{njom mo}i, moète da ponovo
uspostavite uravnoteènost, onda je to kraj toga, vi{e nema
te{ko}e, neuravnoteènost nestaje.
Nema drugog na~ina da se le~e ljudi. Jedino kad
naprosto vidite neuravnoteènost i kad ste u stanju da ponovo
uspostavite uravnoteènost ~ovek biva izle~en.
Sklad i poreme}aj
Da li su bolesti i nesre}e rezultat ne~eg lo{eg {to je ~ovek
pomislio ili u~inio, pada u ~ovekovoj svesti? Ako je uzrok gre{ka
koju je ~ovek na~inio, kako moè da otkrije koja je?
Majka: To nema nikakve veze sa kaznom, to je prirodna i
normalna posledica gre{ke, nedostatak ili mana koja nu`no ima
svoje posledice. Zapravo, sve na svetu je pitanje
uravnoteènosti ili neuravnoteènosti, sklada ili poreme}aja.
Vibracije sklada privla~e i ohrabruju skladne doga|aje;
vibracije
neuravnoteènosti
stvaraju,
tako
re}i,
neuravnoteènost u okolnostima (bolesti, nesre}e, itd.). Ovo
moè biti kolektivno ili individualno, ali princip je isti a takav
je i lek: kultivisati u sebi red i sklad, mir i uravnoteènost
predaju}i se bezrezervno Boànskoj Volji.
***
Hajde da kaèmo da se grupa }elija pokvari; iz nekog razloga
(ima bezbroj razloga), pot~ine se poreme}aju poslu{aju
poreme}aj i izvesna ta~ka postane bolesna prema obi~nom
gledi{tu na bolesti. Ali taj upad poreme}aja ~ini da se oseti
svuda, ima reperkusije svuda: gde god da postoji ta~ka koja je
slabija ili manje otporna na napad, ispoljava se. Uzmite nekoga
Potpuno isceljenje
33
ko ima naviku da dobija glavobolju, ili zubobolju, ili ka{alj, ili

neuralgi~ne bolove, bilo {ta, gomilu takvih malih stvari, koje
dolaze i odlaze, pove}avaju se i smanjuju. Ali ako postoji napad
poreme}aja negde, ozbiljan napad, sve ove male nevolje se
smesta ponovo pojave, ovde, onde, tamo... To je ~injenica koju
sam zapazila. A suprotna kretnja sledi isti obrazac: ako ste u
stanju da dovedete do napadnute ta~ke istinsku Vibraciju
Vibraciju reda i sklada i zaustavite poreme}aj... sve druge
stvari se dovedu nazad u red, kao automatski.
A to nije kroz zarazu; nije da, na primer, krv prenosi
bolest tamo ili vamo, to nije to: to je... skoro kao duh
opona{anja.
Ali istina je da je Sklad koji sve drì na okupu
napadnut, poklekao je, tako da je sve naru{eno, svaka stvar na
svoj sopstveni na~in i u skladu sa svojom sopstvenom navikom.
To je ne{to {to sam zapazila na nivou telesnih }elija na
stotine i stotine puta. A onda, vi{e nemate uop{te taj umni
utisak jednog poreme}aja nadodatog na drugi, {to ~ini problem
jo{ teìm to uop{te nije to, to je... ako doprete do centra, sve
ostalo }e prirodno da se vrati u red. I to je ~injenica: ako se
vrati red u centru poreme}aja, sve ostalo prirodno sledi, bez da
mu posve}ujete bilo kakvu posebnu pa`nju.
Tipovi i uzroci neuravnoteènosti

Majka: Rekla sam vam... da sve bolesti, sve, koje god bile
(dodala bih ~ak i nesre}e), dolaze od prekida uravnoteènosti.
To jest, ako su svi va{i organi, svi ~lanovi i delovi va{eg bi}a u
skladu jedan sa drugim, vi ste savr{enog zdravlja. Ali ako
postoji i najmanja neravnoteà negde, smesta postanete ili
samo malo bolesni, ili ba{ bolesni, ili ~ak vrlo te{ko bolesni, ili
vam se desi nesre}a. To je uvek kad postoji unutra{nja
neravnoteà.
34
Ali onda uravnoteènosti tela morate da pridodate

uravnoteènost vitala i uma. Da biste bili u stanju da radite sve
vrste stvari sa imunitetom, a da vam se ne desi nikakva
nesre}a, morate da imate trostruku uravnoteènost umnu,
vitalnu, fizi~ku i ne samo u svakom od ovih delova, ve}
tako|e u ova tri dela u njihovim uzajamnim vezama... Ako ste
radili malo matematiku, trebalo bi da su vas nau~ili koliko je to
kombinacija i koliko to te{ku stvar predstavlja! Tu leì klju~
problema. Jer kombinacije su bezbrojne, a kao posledica toga
uzroci bolesti su isto bezbrojni, uzroci nesre}a su tako|e
bezbrojni. Ipak, poku{a}emo da ih klasifikujemo kako bismo
mogli da shvatimo.
Pre svega, sa stanovi{ta tela samo tela postoje dve
vrste neuravnoteènosti: funkcionalna i organska. Ne znam da
li ste svesni razlike izme|u te dve; ali imate organe i onda
imate sve delove svog tela: nerve, mi{i}e, kosti i sve ostalo.
Sad, ako je organ po sebi u neuravnoteènosti, to je organska
neuravnoteènost i kaè vam se: taj organ je bolestan ili je
mo`da lo{e formiran ili nije normalan ili mu se desila nesre}a.
Ali organ je taj koji je bolestan. Pa ipak organ moè biti da je u
vrlo dobrom stanju, svi va{i organi moè biti da su u vrlo
dobrom stanju, ali ipak postoji bolest po{to ne funkcioni{u kako
treba: postoji pomanjkanje ravnoteè u funkcionisanju... Onda
imate bolest usled funkcionalne neravnoteè, ne organske
neravnoteè.
Generalno, bolesti usled funkcionalne neravnoteè se
le~e mnogo brè i lak{e od drugih. Druge su malo ozbiljnije.
Ponekad postanu ba{ opasne. Tako da ve} postoje dva domena
koje treba videti i znati, ali ako imate malo znanja o svom telu i
naviku da opaàte njegov rad, moète da znate kakvu vrstu
neravnoteè imate.
Naj~e{}e kad ste mladi i vodite normalan ìvot,
neravnoteà je ~isto funkcionalna. Ima samo mali broj
nesre}nih ljudi koji su pretrpeli nesre}u ili neuravnoteènost
pre svog ro|enja, ovi sa sobom nose ne{to {to je mnogo teè
Potpuno isceljenje
35
izle~iti (nije da je neizle~ivo; teoretski, ni{ta nije neizle~ivo, ali

postaje teè).
Sada, {ta su uzroci ove neravnoteè, koja god ona bila?
Kao {to sam vam ba{ sad rekla, uzroci su bezbrojni; zato {to,
pre svega, postoje svi unutra{nji uzroci, to jest, oni koji su li~ni
u odnosu na vas, a onda svi spolja{nji uzroci, oni koji vam
dolaze od spolja. To ~ini dve glavne kategorije.
Unutra{nji uzroci:
Rekli smo: imate mozak, plu}a, srce, èludac, jetru, itd.
Ako sve obavlja svoju funkciju i radi normalno i ako se svi
kre}u zajedno u skladu u traènom trenutku i na pravi na~in
(obratite pa`nju da je to veoma komplikovano; kad biste morali
o svemu tome da mislite, bojim se da stvari ne bi i{le ba{ dobro
sve vreme! sre}om, to ne zavisi od na{e svesne misli), ali
recimo da su u dobrom skladu jedni sa drugima, dobri
prijatelji, u savr{enom dogovoru i svako ispunjava svoj zadatak,
svoju kretnju u pravo vreme, u korak sa ostalima, ni prerano, ni
prekasno, ni prebrzo, ni presporo, ukratko, svi su dobro, vama
je zadivljuju}e dobro! Pretpostavimo sada da se jednom od
njih, iz ovog ili onog razloga, desi da je lo{e raspoloèn: ne radi
sa neophodnom energijom u traènom trenutku, manje ili vi{e
{trajkuje. Nemojte da verujete da }e se sam razboleti: ceo
sistem }e krenuti naopako i ose}a}ete se sasvim lo{e. A ako,
naàlost, postoji vitalna neravnoteà, to jest, razo~arenje ili
isuvi{e nasilna emocija ili prejaka strast ili ne{to drugo {to
uzrujava va{ vital, to dolazi i pogor{ava stvar. A ako uz to va{e
misli tumaraju i po~nete da imate mra~ne ideje i formuli{ete
zastra{uju}e stvari i pravite katastrofalne formacije, onda je
nakon toga sigurno da }ete se ba{ razboleti... Vidite
komplikaciju, zar ne, samo si}u{na stvar moè da krene
naopako i ovo kroz unutra{nju zarazu moè da dovede do
ne~eg vrlo ozbiljnog. Tako da ono {to je bitno jeste kontrolisati
stvari smesta. ôvek mora da bude svestan, svestan rada svojih
organa, svestan bilo kojeg koji se ne pona{a kako treba,
govore}i mu smesta {ta da se uradi da bi doveo sebe u red...
36
Pretpostavimo, na primer, da va{e srce po~ne ludo da lupa;

onda morate da ga smirite, kaète mu da to nije na~in kako da
se pona{a, a u isto vreme (tek da biste mu pomogli) di{ete
veoma dugim, veoma pravilnim ritmi~nim uzdasima, to jest,
plu}a postaju mentor srca i u~e ga kako da radi kako treba. I
tako dalje. Mogla bih vam dati bezbroj primera.
U redu. Kaèm onda da postoji neravnoteà izme|u
razli~itih delova bi}a, nesklad u njihovom radu. To je ono {to
sam vam upravo rekla. A onda postoje unutra{nji sukobi. Ovo
su sva|e. Postoje unutra{nje sva|e me|u va{im razli~itim
delovima. Pretpostavimo da postoji organ (to se vrlo ~esto
de{ava) kome je potreban odmor, a postoji drugi koji èli akciju
i to oba u isto vreme. Kako }ete da iza|ete na kraj s tim? Po~nu
da se sva|aju. Ako uradite ono {to jedan èli, drugi protestuje!
Pa tako morate da na|ete sredinu da biste ih doveli u sklad. A
onda, povremeno, ako fizi~kom dodate vitalno i umno... imate
boji{te, a ovo boji{te moè da postane uzrok svih mogu}ih
bolesti. Bore se veoma nasilno. Jedan ho}e ne{to, drugi ne}e,
sva|aju se, a vi ste u nekoj vrsti unutra{njeg kovitlaca. To moè
da vam zada groznicu (obi~no to i uradi) ili vas u protivnom
{~epa unutra{nje drhtanje i nemate vi{e kontrolu. Jer najva`niji
od svih uzroka telesne bolesti je {to telo po~inje da biva
nemirno; trese se, a tre{enje se pove}ava sve vi{e i vi{e, sve vi{e
i vi{e i ose}ate da vi{e ne}ete mo}i da ponovo uspostavite
ravnoteù, ona vam izmi~e. Onda u tom slu~aju morate da
znate oko ~ega je rasprava, razlog za raspravu i da otkrijete
kako da pomirite ljude unutar sebe...
Vidite da postoje razlozi! mnogi razlozi, nebrojeni
razlozi. Jer sve se ove stvari kombinuju na izuzetno sloèn
na~in, a kako bi znao, kako bi bio u stanju da izle~i bolest,
~ovek mora da otkrije njen uzrok, ne njen mikrob. Jer de{ava
se da (izvinite, nadam se da nema lekara ovde!), de{ava se da
kad su mikrobi tu, oni na|u veli~anstvene lekove da ubiju
mikrobe, ali ovi lekovi izle~e neke, a u~ine da drugima bude
mnogo gore! Niko ne zna za{to... Mo`da ja znam za{to. Zato
Potpuno isceljenje
37
{to je bolest imala druga~iji uzrok od ~isto fizi~kog; bilo je

ne~eg drugog, ovo je bio samo fizi~ki izraz druga~ijeg
poreme}aja; i ukoliko ne dotaknete to, ne otkrijete taj
poreme}aj, nikad ne}ete mo}i da spre~ite bolest da do|e...
Me|urazmena sa okolinom
Tako smo ukratko videli, vrlo brzo, sve unutra{nje
uzroke. Sad postoje spolja{nji uzroci koji dolaze i komplikuju
stvari.
Kad biste bili u savr{eno skladnom okruènju gde je sve
u stanju potpune i savr{ene dobre volje, onda biste o~igledno
mogli da krivicu prebacite samo na sebe. Ali te{ko}e unutra su
tako|e spolja. Moète, do izvesne mere, da uspostavite
unutra{nju uravnoteènost, ali ìvite u okruènjima punim
neuravnoteènosti. Ukoliko se ne zatvorite u kulu od slonova~e
({to ne samo da je te{ko, ve} nije uvek ni preporu~ljivo),
primorani ste da primate ono {to dolazi od spolja. Dajete i
primate; udi{ete i upijate. Tako da postoji me{avina i eto za{to
~ovek moè da kaè da je sve zarazno, jer ìvite u stanju
neprekidnih vibracija. Emitujete svoje sopstvene vibracije i
primate zauzvrat vibracije drugih, a ove vibracije su vrlo
sloène prirode. Postoje opet (re}i}emo da bismo pojednostavili
terminologiju) umne vibracije, vitalne vibracije, fizi~ke vibracije
i mnoge druge. Dajete, primate, dajete, primate. To je stalna
igra. âk i pod pretpostavkom da nema lo{e volje, nu`no
postoji zaraznost. I kao {to sam ba{ sad pri~ala, sve je zarazno,
sve. Gledate rezultat nesre}e: upijete izvesnu vibraciju. A ako
ste ultra-osetljivi i povrh svega upla{eni ili zga|eni ({to je ista
stvar, ga|enje je samo moralni izraz fizi~kog straha), nesre}a
moè da se prevede fizi~ki u va{em telu. Prirodno }e vam biti
re~eno da su ljudi u stanju nervne nestabilnosti ti koji imaju
takve reakcije. Nije ba{ sasvim tako. Oni su ljudi sa nekom
vrstom vitalne preosetljivosti, to je sve. I to nije uvek dokaz
38
inferiornosti, naprotiv! Jer kako napredujete duhovno, izvesna

hiperosetljivost nerava se razvije i ako se va{a samokontrola ne
pove}a skupa sa va{om osetljivo{}u, sve vrste nepodesnih stvari
bi mogle da vam se dese.
Ali to nije jedina stvar.
Naàlost, ima mnogo zle volje na svetu; a me|u
razli~itim vrstama zle volje postoji mala vrsta koja dolazi iz
neznanja i gluposti, postoji velika vrsta koja dolazi iz
pokvarenosti i postoji zastra{uju}a vrsta koja je rezultat antiboànskih sila. Tako da je sve to u atmosferi (ne govorim vam
ovo da vas upla{im, jer razume se da ~ovek ne treba ni~eg da se
pla{i ali je to svejedno tu) i ove stvari vas napadaju, ponekad
namerno, ponekad nenamerno. Nenamerno, kroz druge ljude:
drugi budu napadnuti, oni to ne znaju, prenesu to dalje da ~ak
toga nisu svesni. Oni su prve `rtve. Prenesu bolest dalje
drugima...
Postoje u fizi~koj atmosferi, zemaljskoj atmosferi, brojni
mali entiteti koje ne vidite, jer va{e vi|enje je isuvi{e
ograni~eno, ali koji se kre}u po va{oj atmosferi. Neki od njih su
ba{ fini, drugi veoma pokvareni. Generalno ove male entitete
stvara raspadanje vitalnih bi}a oni se kote i ovi formiraju
ba{ neprijatnu masu. Ima onih koji rade vrlo fine stvari.
Verujem da sam vam pri~ala pri~u o malim bi}ima koja su
vukla moj sari da mi kaù da mleko samo {to nije provrilo i da
sam morala da odem i postaram se da ne pokipi. Ali nisu sva
ona tako dobra. Neka od njih vole da izvode ru`ne male
trikove, pokvarene male zvr~ke. Tako da su naj~e{}e ona ta
koja su u pozadini nesre}e. Ona vole male nesre}e, vole ~itav
kovitlac sila koje se okupe oko nesre}e: mnogo ljudi, znate, to
je veoma zabavno! A onda im to daje njihovu hranu, zato {to
se, zapravo, ona hrane ljudskom vitalno{}u izba~enom iz tela
putem emocija i uzbu|enja. Tako da kaù: samo mala nesre}a,
kako fino, mnogo nesre}a!
Potpuno isceljenje
39
Mikrobi: njihovo poreklo i sile u njihovoj pozadini

Sad, ako postoji grupa takvih malih entiteta, oni mogu
da se sukobe jedni sa drugima, zato {to me|u sobom oni
nemaju ba{ miran ìvot: sukobljavaju}i se jedni sa drugima,
bore}i se, uni{tavaju}i, razaraju}i jedni druge. A to je poreklo
mikroba. Oni su sile raspadanja. Ali nastavljaju da budu ìve
~ak i u svojim podeljenim oblicima i to je poreklo klica i
mikroba. Stoga ve}ina mikroba u svojoj pozadini ima zlu volju i
to je ono {to ih ~ini tako opasnim. I ukoliko neko ne zna
osobinu i vrstu zle volje i nije u stanju da dela na nju, postoji
devedeset devet procenata {anse da ne na|e istinski i potpuni
lek. Mikrob je veoma materijalan izraz ne~eg {to ìvi u
suptilnom fizi~kom svetu i eto za{to vam upravo ti mikrobi...
koji su uvek oko vas, unutar vas, ne naude godinama, a onda
vas, sasvim iznenada, razbole.
Postoji jo{ jedan razlog. To je da postoji nesklad,
prijem~ivost bi}a po pitanju opre~ne sile koja je poreklo i
potpora mikrobima. Ispri~a}u vam jednu pri~u... jer }e vam dati
ilustraciju.
Bila sam u Japanu. Bio je po~etak januara 1919. To je
bilo vreme kad je uàsan grip besneo tamo, u celom Japanu,
koji je ubio na stotine hiljada ljudi. To je bila jedna od onih
epidemija kakve se retko vi|aju. U Tokiju, svakog dana je bilo
na stotine i stotine novih slu~ajeva. Bolest je sledila ovaj tok:
trajala je tri dana, a tre}eg dana pacijent bi umro. A ljudi su
umirali u tako velikom broju da ~ak nisu mogli da budu
kremirani, shvatate, bilo je nemogu}e, bilo ih je previ{e. Ili u
protivnom, ako neko ne bi umro tre}eg dana, po isteku sedam
dana bio bi potpuno izle~en; malo iscrpljen, ali svejedno
potpuno izle~en. Bila je panika u gradu, jer epidemije su vrlo
retke u Japanu. Oni su veoma ~ist narod, veoma pa`ljiv i sa
finim moralom. Bolesti su vrlo retke. Ali svejedno se tako
desilo, kao katastrofa. Bio je uàsan strah. Na primer, videli su
se ljudi kako idu ulicama sa maskom preko nosa,
40
pre~i{}avaju}om maskom kako vazduh koji su disali ne bi bio

pun mikroba bolesti. Bio je op{ti strah... Sad, tako se desilo da
sam ìvela sa nekim ko nikako nije prestajao da me gnjavi: Ali
{ta je ova bolest? [ta je u pozadini ove bolesti? Ono {to sam
radila, znate, je bilo naprosto da se okruìm svojom silom,
svojom za{titom kako je ne bih zaka~ila i nisam vi{e razmi{ljala
o njoj i nastavila sam da radim svoj posao. Ni{ta se nije desilo i
ja nisam razmi{ljala o tome. Ali sam stalno slu{ala: [ta je ovo?
Oh, ba{ me zanima {ta je u pozadini ove bolesti. Zar ne moè{
da mi kaè{ {ta je ova bolest, za{to je tu?... itd. Jednog dana
me je pozvala u drugi kraj grada jedna mlada èna koju sam
poznavala i koja je èlela da me upozna sa nekim prijateljima
ili da mi ne{to pokaè (ne se}am se sad ta~no {ta je bio razlog,
ali u svakom slu~aju morala sam da pre|em ceo grad
tramvajem). A bila sam u tramvaju gledaju}i ove ljude sa
maskama preko noseva, i bio je ovaj stalni strah u atmosferi, i
bila je onda ova sugestija; po~ela sam da se pitam: Stvarno,
{ta je ova bolest? [ta je u pozadini ove bolesti? Koje su sile u
ovoj bolesti?... Stigla sam u tu ku}u, provela sat vremena tamo
i oti{la. A vratila sam se ku}i sa uàsnom groznicom. Zaka~ila
sam je. Do{la vam je tek tako, bez upozorenja, trenutno.
Bolestima, bolestima od klica i mikroba, generalno treba par
dana u sistemu: do|u, do|e do male bitke unutra; pobedite ili
izgubite. Ako izgubite zaka~ite bolest, to nije komplikovano. Ali
ovde, tek {to primite pismo, otvorite koverat, hop! puf!
Slede}eg minuta imate groznicu. Pa, te ve~eri sam imala
uàsnu groznicu. Pozvan je lekar (nisam ja bila ta koja ga je
pozvala), pozvan je lekar i rekao mi je: Apsolutno moram da
vam dam ovaj lek. To je bio jedan od najboljih lekova za
groznicu, imao je samo malo (sve zalihe su im bile potro{ene,
svi su ga uzimali); rekao je: Jo{ uvek imam nekoliko
pakovanja, da}u vam malo. Molim vas, nemojte mi ga davati,
ne}u ga uzeti. Sa~uvajte ga za nekog ko ima vere u njega i ko
}e ga uzeti. Bio je sasvim zga|en: Dàbe sam dolazio ovamo.
Pa sam rekla: Mo`da je bilo dàbe! I ostala sam u svom
Potpuno isceljenje
41
krevetu, sa svojom groznicom, silovitom groznicom. Sve vreme

sam se pitala: [ta je ova bolest? Za{to je tu? [ta je u njenoj
pozadini?... I na kraju drugog dana, dok sam leàla sasvim
sama, jasno sam videla bi}e, sa odse~enim delom glave, u
vojni~koj uniformi (iliti ostacima vojni~ke uniforme) kako mi
prilazi i iznenada mi se baci na grudi, sa to pola glave, da usisa
moju silu. Dobro sam pogledala, onda shvatila da }u tad da
umrem. Izvla~io mi je sav ìvot (jer moram da vam kaèm da
su ljudi umirali od upale plu}a za tri dana). Bila sam potpuno
prikucana za krevet, bez kretnje, u dubokom transu. Nisam
mogla vi{e da se mrdnem, a on je vukao. Pomislila sam: Ovo
je kraj. Onda sam pozvala svoju okultnu silu, zapodela veliku
borbu i uspela da ga oteram, tako da nije mogao da ostane tu. I
probudila sam se.
Ali sam videla. I nau~ila sam, shvatila sam da je bolest
nastala od bi}a koja su bila izba~ena iz svojih tela. Videla sam
ovo tokom prvog svetskog rata, ka njegovom kraju, kad su ljudi
ìveli u rovovima i bili ubijani bombardovanjem. Bili su
savr{eno dobrog zdravlja, savr{eno fino, a u sekundi bi bili
izba~eni iz svojih tela, nesvesni da su mrtvi. Nisu znali da vi{e
nemaju telo i poku{avali su da na|u u drugima ìvot koji nisu
mogli da na|u u sebi. To jest, pretvoreni su u bezbrojne
vampire. I vampirisali su na ljudima. A onda, pored toga,
postojalo je rastakanje vitalnih sila onih koji su se razboljevali i
umirali. @ivelo se u nekoj vrsti gustog, lepljivog oblaka
sa~injenog od svega toga. Tako da su se oni koji bi uneli u sebe
ovaj oblak razboljevali i obi~no oporavljali, ali oni koji su bili
napadnuti bi}em te vrste bez izuzetka bi umirali, nisu mogli da
se odupru. Znam koliko je znanja i mo}i meni trebalo da mu se
oduprem. Bilo je nemogu}e odupreti mu se. To jest, ako bi bili
napadnuti bi}em koje je bilo sredi{te ovog kovitlaca lo{ih sila,
umirali su. A mora biti da je bilo mnogo ovih, veliki broj. Videla
sam sve to i shvatila.
Kad je neko do{ao da me vidi, traìla sam da me ostave
na miru. Leàla sam }utke u svom krevetu i provela dva ili tri
42
dana apsolutno }utke, u koncentraciji, sa svojom sve{}u. Nakon

toga, jedan na{ prijatelj (japanac, ba{ dobar prijatelj) je do{ao i
rekao mi: Ah! Bila si bolesna? Dakle, ta~no je ono {to sam
mislio... Zamisli samo, poslednja dva-tri dana nije bilo ni
jednog jedinog novog slu~aja bolesti u gradu, a ve}ina ljudi koji
su bili bolesni su izle~eni i broj smrtnih slu~ajeva je postao
skoro neznatan, tako da je sve gotovo. Bolest je potpuno pod
kontrolom. Onda sam ispri~ala {ta mi se desilo, a on je oti{ao i
to rekao svima. âk su objavili i ~lanak o tome u novinama.
Dakle, vidite, svest je delotvornija od paketa lekova!...
Situacija je bila kriti~na. Samo zamislite, bilo je ~itavih sela gde
su svi pomrli. Bilo je jedno selo u Japanu, ne ba{ veliko, ali ipak
sa vi{e od stotinjak ljudi, i desilo se, usled neobi~ne slu~ajnosti,
da je jedan od seljana trebalo da dobije pismo (po{tar je i{ao
tamo samo ako bi bilo pismo; prirodno, to je bilo selo daleko u
unutra{njosti). Tako da je oti{ao do sela; bio je sneg; celo selo
je bilo pod snegom... a nije bilo ni jedne ìve osobe. Tako je
bilo. To je bila takva vrsta epidemije. I Tokio je tako|e bio
takav; ali Tokio je veliki grad i stvari se nisu de{avale na isti
na~in. I eto kako se epidemija zavr{ila. To je moja pri~a.
Vra}anje uravnoteènosti
Sad nas ovo dovodi prirodno do leka. Sve to je vrlo
dobro, sad imamo znanje; pa, kako da spre~imo bolesti da
do|u, pre svega, i kad se bolest ipak desi, kako je izle~iti?
ôvek moè da proba obi~na sredstva i ponekad to
uspe. To je obi~no kad je telo uvereno da su mu dati uslovi pod
kojima treba da mu bude dobro; re{i da bude dobro i izle~i se.
Ali ako va{e telo nema volju, re{enost da se oporavi, moète da
poku{avate {ta vam volja, ne}e se izle~iti. Ovo tako|e znam iz
iskustva. Jer sam znala ljude koji su mogli da budu izle~eni za
pet minuta, ~ak od ne~eg {to se smatralo za veoma ozbiljno, a
znala sam ljude koji su imali bolest koja nije bila fatalna, ali
Potpuno isceljenje
43
koji su je gajili sa takvom istrajno{}u da je postala fatalna. Bilo

je nemogu}e ubediti njihovo telo da pusti bolest.
I ovo je ono gde ~ovek mora da bude vrlo pa`ljiv i da
gleda sebe sa velikim razlu~ivanjem da bi otkrio mali deo u sebi
koji kako to da sro~im? uìva {to je bolestan. Oh, ima
mnogo razloga! Ima ljudi koji su bolesni iz inata, ima ljudi koji
su bolesni iz mr`nje, ima ljudi koji su bolesni iz o~aja, ima
ljudi... A ove kretnje nisu ni{ta zastra{uju}e. To je sasvim mala
kretnja u bi}u; ~ovek se naljuti i kaè: Vide}ete vi {ta }e da se
desi, vide}ete posledice onoga {to ste mi uradili! Neka do|e!
Ima da se razbolim. ôvek to ne kaè sebi otvoreno, jer bi
izgrdio sebe, ali ima ne{to negde {to misli na taj na~in.
Tako da ima dve stvari koje morate da uradite kad
otkrijete poreme}aj, nesklad, veliki ili mali. Prvo, rekli smo da
ovaj nesklad stvara neku vrstu drhtavice i pomanjkanje mira u
fizi~kom bi}u, u telu. To je neka vrsta groznice. âk i ako
groznica nije op{ta, ima malih lokalizovanih groznica; ima ljudi
koji postanu nemirni. Tako da je prva stvar koju valja u~initi da
se smirite, donesete mir, }utnju, opu{tenost, sa potpunim
pouzdanjem, u ovaj mali ugao (ne nu`no u celo telo). Nakon
toga vidite {ta je uzrok poreme}aja. Gledate. Ima ih mnogo, ali
i dalje poku{avate da otkrijete pribli`no uzrok ovog poreme}aja
i kroz pritisak svetlosti i znanja i duhovne sile ponovo
uspostavite sklad, prikladno funkcionisanje. I ako je pogo|eni
deo prijem~iv, ako ne pruà nikakav trvdoglavi otpor, moète
biti izle~eni za nekoliko sekundi.
Ovo nije uvek slu~aj. Ponekad postoji, kao {to sam
rekla, zla volja: vi ste manje ili vi{e u {trajku, barem èlite da
bolest ima svoje posledice. Tako da treba vi{e vremena.
Me|utim, ako se desi da niste naro~ito zle volje, nakon nekog
vremena Sila deluje: nakon par minuta ili sati ili najvi{e za
nekoliko dana budete izle~eni.
Sad, u specijalnom slu~aju napada opre~nih sila, to se
vi{e zakomplikuje, zato {to morate da se pozabavite ne samo sa
voljom tela (obratite pa`nju da ne prihvatam argument onih
44
koji mi kaù: Ali ja ne èlim da budem bolestan!, jer va{a

svest uvek kaè da ne èli da bude bolesna, morali biste da
budete upola ludi da kaète: @elim da budem bolestan; ali
nije va{a svest ta koja èli da bude bolesna, to je neki deo va{eg
tela ili, u najboljem slu~aju, deli} vitala koji je zastranio i èli
da bude bolestan, i ukoliko ne zapaàte sa dobrim delom
pa`nje, vi to ne prime}ujete). Ali kaèm da se situacija
komplikuje ako je u pozadini ovoga napad, pritisak od opre~nih
sila koje zbilja èle da vam na{kode. Moè biti da ste otvorili
vrata kroz duhovnu gre{ku, kroz kretnju ta{tine, ljutnje, ili
mr`nje ili nasilja; ~ak i ako je to tek kretnja koja dolazi i odlazi,
to moè da otvori vrata. Ima uvek klica koje posmatraju i samo
~ekaju priliku. Eto za{to morate da budete veoma pa`ljivi. U
svakom slu~aju, iz ma kog razloga, uticaj je prodro kroz
za{titnu lju{turu i deluje tamo hrabre}i bolest da postane {to je
mogu}e gora. Onda prvi metod nije ba{ dovoljan. U tom slu~aju
morate da dodate ne{to; morate da dodate Silu duhovnog
pro~i{}enja koja je jedna tako apsolutno, savr{eno
konstruktivna sila da ni{ta {to je i najmanje destruktivno ne
moè da opstane u njoj. Ako imate ovu Silu na svom
raspolaganju ili ako moète da je traìte i dobijete, usmerite je
na ta~ku i opre~na sila obi~no smesta pobegne, zato {to ako se
zadesi u sred ove Sile biva rastvorena, nestaje; jer nijedna sila
raspadanja ne moè da opstane unutar ove Sile. Stoga
poreme}aj nestaje i opre~na sila nestaje s njim. Mogla bi se
promeniti u konstruktivnu silu, to je mogu}e, ili bi se mogla
naprosto rastvoriti i svesti na ni{ta. A sa tim bolest ne samo {to
biva izle~ena, ve} se tako|e elimini{e svaka mogu}nost njenog
povratka. Bivate izle~eni od bolesti jednom za svagda, nikad se
ne vrati.
Potpuno isceljenje
45
2
Slabost nervnog omota~a
Majka: Usled ma kog razloga bila bolest, materijalnog ili
umnog, spolja{njeg ili unutra{njeg, mora, pre nego {to bude
mogla da pogodi fizi~ko telo, da dotakne jedan drugi sloj bi}a
koji ga okruùje i {titi. Ovaj suptilniji sloj se naziva u razli~itim
u~enjima razli~itim imenima eteri~no telo, nervni omota~. On
je suptilno telo, a ipak maltene vidljivo. Po gustini ne{to poput
vibracija koje vidite oko veoma vru}eg predmeta koji isparava,
on izbija iz fizi~kog tela i tesno ga pokriva. Sve komunikacije sa
spolja{njim svetom se vr{e kroz ovaj medij i to je ono {to prvo
mora da bude napadnuto i da se kroz njega prodre pre nego {to
bi telo moglo da bude pogo|eno. Ako je ovaj omota~ apsolutno
jak i celovit, moète da idete na mesta zaraèna najgorim
bolestima, ~ak kugom i kolerom, i da ostanete sasvim imuni.
On je savr{ena za{tita protiv svih mogu}ih napada bolesti, sve
dok je ceo i ~itav, temeljno konzistentan po svom sastavu,
svojim elementima u nepogre{ivoj ravnoteì. Ovo telo je
sa~injeno, s jedne strane, od materijalne osnove, ali radije od
materijalnih uslova nego od fizi~ke materije, s druge, od
vibracija na{ih psiholo{kih stanja. Mir i uravnoteènost i
samopouzdanje, vera u zdravlje, nenaru{ena pribranost i radost
i vedro raspoloènje sa~injavaju ovaj element u njemu i daju
mu snagu i supstancu. Ono je veoma osetljiv medij sa lakim i
brzim reakcijama; spremno prima u sebe sve vrste sugestija i
ove mogu brzo da promene i maltene preoblikuju njegovo
stanje. Lo{a sugestija deluje veoma sna`no na njega; dobra
sugestija operi{e u suprotnom smislu sa istom silom. Depresija i
obeshrabrenje imaju veoma negativan efekat; one prosecaju
rupe u njemu, tako re}i, u njegovoj samoj gra|i, ~ine ga slabim
46
i neotpornim i otvaraju ga za neprijateljske napade na svakom

koraku.
Kako sile bolesti napadaju

[ri Aurobindo: Napadi bolesti su napadi niè prirode ili
opre~nih sila koje iskori{}avaju neku slabost, otvaranje ili
odgovor u prirodi poput svih drugih stvari koje dolaze i
moraju da se odbace, oni dolaze od spolja. Ako ~ovek moè da
ih oseti kako tako dolaze i dobije snagu i naviku da ih odbaci
pre nego {to mogu da u|u u telo, onda moè da ostane
slobodan od bolesti. âk i kad izgleda da se napad podiè
iznutra, to samo zna~i da nije otkriven pre nego {to je u{ao u
podsvesno; ~im je u podsvesnom, sila koja ga je donela podiè
ga odatle pre ili kasnije i on navaljuje na sistem. Kad ga osetite
ba{ nakon {to u|e, to je zato {to iako je do{ao direktno, a ne
kroz podsvesno, ipak niste mogli da ga otkrijete dok je jo{ bio
napolju. Vrlo ~esto tako stiè... probijaju}i put kroz suptilni
vitalni omota~ koji je na{ glavni odbrambeni oklop, ali moè da
bude zaustavljen tu u samom omota~u pre nego {to prodre u
materijalno telo. Onda ~ovek moè da oseti neku posledicu,
npr. povi{enu temperaturu ili sklonost ka prehladi, ali jo{ uvek
nema pune invazije boljke. Ako moè da se zaustavi ranije ili
ako se vitalni omota~ sam od sebe odupre i ostane jak, poletan
i ~itav, onda nema bolesti; napad ne stvara nikakvu fizi~ku
posledicu i ne ostavlja nikakve tragove.
***
Ako je to pitanje sila, kako ili gde ovi milioni bacila i
virusa ulaze? Da li svaka sila ima ta~no odre|en bacil kao svog
agenta?
Potpuno isceljenje
47
U ~emu je problem? Vi ste kao nau~nici koji kaù ili su imali

obi~aj da kaù da ne postoji takva stvar kao {to je um ili misao
nezavisno od fizi~kog mozga. Um i misao su samo imena za
mo`dano treperenje. Ili da ne postoji takva stvar kao {to je
vitalna sila, zato {to sve kretnje ìvota zavise od hemikalija,
`lezda i ~ega sve ne. Ove stvari i klice su samo minorna fizi~ka
instrumentacija za ne{to nadfizi~ko.
Ili da li sile umanjuju op{tu otpornost tela na okultni
na~in, a klice u skladu sa svojim individualnim karakteristikama
poku{avaju da zarobe telo?
One prvo slabe ili se probijaju kroz nervni omota~, auru. Ako je
to sna`no i celo, hiljadu miliona klica ne}e mo}i ni{ta da vam
u~ini. îm se omota~ probu{i, one napadaju podsvesni um u
telu; ponekad tako|e vitalni um ili um po sebi pripreme
bolest kroz strah ili misao o bolesti. Sami lekari su rekli da se
kod gripa ili kolere na Dalekom Istoku 90 procenata razbolelo
kroz strah. Ni{ta ne odnosi otpor tako kao strah. Ali ipak je
podsvesno glavna stvar.
Ali bolesti poput kolere, kuge itd. trebalo bi da izbijaju
putem zaraze.
Ako je suprotna Sila jaka u telu, ~ovek moè da se kre}e usred
kuge i kolere i da se nikad ne zarazi...
Postoji fizi~ki aspekt stvari, a postoji okultni nadfizi~ki
aspekt nema potrebe da se ispre~uju jedan drugom. Sve
fizi~ke stvari su izraz nadfizi~kih. Postojanje tela sa fizi~kim
instrumentima i procesima ne pori~e, kao {to se u 19. veku
uzaludno zami{ljalo, postojanje du{e koja koristi telo, ~ak i ako
je tako|e njim uslovljena. Zakoni Prirode ne pori~u postojanje
Boga. înjenica materijalnog sveta prema kojem su na{i
instrumenti uskla|eni ne pori~e postojanje manje materijalnih
48
svetova koje izvesni suptilniji instrumenti mogu da nam

pokaù.
Osetiti i odbiti napade bolesti

[ri Aurobindo: Ako ìvimo samo u spolja{njoj fizi~koj svesti,
obi~no ne znamo da }emo se razboleti dok se simptomi boljke
ne objave u telu. Ali ako razvijemo unutra{nju fizi~ku svest,
postajemo svesni suptilne okolinske fizi~ke atmosfere i moèmo
da osetimo sile bolesti kako dolaze ka nama kroz nju, osetimo
ih ~ak na distanci i, ako smo nau~ili kako da to uradimo,
moèmo da ih zaustavimo voljom ili na neki drugu na~in.
Osetimo tako|e oko sebe vitalni fizi~ki ili nervni omota~ koji
zra~i iz tela i {titi ga i moèmo da osetimo opre~ne sile koje
poku{avaju da se probiju kroz njega i mogu da se ume{aju,
zaustavimo ih ili oja~amo nervni omota~. Ili moèmo da
osetimo simptome bolesti, groznicu ili prehladu, na primer, u
suptilnom fizi~kom omota~u pre nego {to se ispolje u grubom
telu i uni{timo ih tamo, spre~avaju}i ih da se ispolje u telu.
***
Sve bolesti prolaze kroz nervni ili vitalno-fizi~ki omota~
suptilne svesti i suptilno telo pre nego {to u|u u fizi~ko. Ako je
~ovek svestan suptilnog tela ili sa suptilnom sve{}u, moè da
zaustavi bolest na njenom putu i da je spre~i da u|e u fizi~ko
telo. Ali mo`da je do{la, a da ~ovek to ne opazi, ili kad spava,
ili kroz podsvesno, ili u naglom naletu kad ~ovek nije na
oprezu; onda nema ni~eg drugog da se uradi, ve} da se borbom
izbaci sa terena koji je zauzela u telu. Samoodbrana ovim
unutra{njim sredstvima bi mogla da postane toliko jaka da telo
postane prakti~no imuno, kao {to mnogi jogiji i jesu. Ipak ovo
prakti~no ne zna~i apsolutno. Apsolutan imunitet moè
jedino da do|e sa nadumnom promenom. Jer ispod nadumnog
Potpuno isceljenje
49
on je rezultat delovanja Sile me|u mnogim silama i moè biti

naru{en prekidom uspostavljene uravnoteènosti u
nadumnom on je zakon prirode; u supramentalizovanom telu
imunitet od bolesti bi bio automatski, uro|en u njenoj novoj
prirodi.
Kad [ri Aurobindo kaè da bolest dolazi od spolja, {ta je

ta~no to {to dolazi?
Majka: To je neka vrsta vibracije sa~injena od umne sugestije,
vitalna sila poreme}aja i izvesni fizi~ki elementi koji su
materijalizacija umne sugestije i vitalne vibracije. A ovi fizi~ki
elementi mogu biti ono {to su se sloìli da nazovu klicama,
mikrobima, ovim i onim, i mnogim drugim stvarima.
Ona moè biti pra}ena osetom, moè biti pra}ena
ukusom, moè biti pra}ena tako|e mirisom, ako ~ovek ima vrlo
razvijena suptilna ~ula. Postoje ove formacije bolesti koje daju
poseban ukus vazduhu, poseban miris ili poseban mali oset.
Ljudi imaju mnogo ~ula koja su uspavana. Oni su
uàsno tamasi~ni. Kad bi sva ~ula koja poseduju bila budna,
ima mnogo stvari koje bi opaàli, koje mogu naprosto da pro|u
kraj njih, a da oni ni{ta ne posumnjaju.
Na primer, mnogi ljudi imaju neku vrstu gripa trenutno.
Veoma je rasprostranjen. Pa, kad se primakne, ima poseban
ukus, poseban miris, i donosi vam izvestan kontakt (prirodno,
ne kao udarac, ne{to malo suptilnije), izvestan kontakt, ta~no
kao kad pre|ete rukom prekon ne~eg, unazad preko nekog
materijala... Nikad to niste radili? Materijal ima zrnastu gra|u,
znate; kad pre|ete rukom u pravom smeru ili kad pre|ete
ovako (pokaè pokret ruke), pa, to ~ini da vi... to je ne{to {to
pre|e preko va{e koè, ovako, unazad. Ali prirodno, mogu da
vam kaèm, ne dolazi kao zapanjuju}i udarac. Veoma je
suptilan, ali veoma jasan...
50
Postoji uvek na~in da se ~ovek izoluje atmosferom

za{tite, ako zna kako da ima krajnje }ute}u vibraciju, tako
}ute}u da ona stvori maltene neku vrstu zida oko vas. Ali sve
vreme, sve vreme ~ovek vibrira kao odgovor vibracijama koje
dolaze od spolja. Ako postanete svesni toga, sve vreme postoji
ne{to {to radi ovo, ovo, ovo, ovo (gestovi), {to odgovara na sve
vibracije koje dolaze od spolja. Nikad niste u apsolutno }ute}oj
atmosferi koja zra~i iz vas, to jest koja dolazi od iznutra ka
spolja ne ne{to {to dolazi od spolja ka unutra ne{to {to je
poput omota~a oko vas, veoma u}utano, ovako, i moète da
idete apsolutno bilo gde, a ove vibracije koje dolaze od spolja
ne po~inju da rade ovo (gest) oko va{e atmosfere.
Kad biste mogli da vidite tu vrstu plesa, plesa vibracija
koji je tu oko vas sve vreme, videli biste, shvatili biste vrlo
dobro na {ta mislim...
Ono ~emu se treba ~uditi je nesvesnost sa kojom ljudska
bi}a idu kroz ìvot; ne znaju kako da ìve, ni u milion nema
nekog ko zna kako da ìvi, a ìve tek tako, ovako il onako,
}opaju}i, snalaze}i se, ne snalaze}i... Svejedno, ~ovek treba da
nau~i kako da ìvi. To je prva stvar koju ~ovek treba da nau~i
decu: da nau~e kako da ìve.
***
Bolesti ulaze kroz suptilno telo, zar ne? Kako mogu da
budu zaustavljene?
Ako je ~ovek veoma osetljiv, veoma osetljiv mora da bude
veoma osetljiv onog trenutka kad dotaknu suptilno telo i
poku{aju da pro|u, on to oseti. To nije poput ne~eg {to
dodiruje telo, to je neka vrsta utiska. Ako ste u stanju da ga
opazite tog trenutka, i dalje imate mo} da kaète ne, i on
ode. Ali za ovo ~ovek mora da bude krajnje osteljiv. Me|utim,
to se razvija. Sve ove stvari mogu da se razviju metodi~no
voljom. Moète da postanete sasvim svesni ovog omota~a, a
Potpuno isceljenje
51
ako ga dovoljno razvijete, ne morate ~ak ni da gledate i vidite,

osetite da vas je ne{to dodirnulo...
ôvek moè vrlo lako da oseti neku vrstu malene
nelagodnosti (to nije ne{to {to se name}e sa velikom silom),
malene nelagodnosti koja vam prilazi od negde: napred, iza,
iznad, ispod. Ako ste u tom trenutku dovoljno na oprezu,
kaète ne, kao da odsecate kontakt sa velikom silom i to se
zavr{i. Ako niste svesni u tom trenutku, narednog minuta ili
par minuta kasnije dobijete neko uvrnuto bolesno ose}anje
unutra, jezu u le|ima, malu nelagodnost, po~etak nekog
nesklada; ose}ate nesklad negde, kao da je naru{en op{ti sklad.
Onda morate sve vi{e da se koncentri{ete i da sa velikom silom
volje odràvate veru da ni{ta ne moè da vam na{kodi, da ni{ta
ne moè da vas dotakne. Ovo je dovoljno, moète da zbacite
bolest tog trenutka. Ali ovo morate smesta da uradite, shvatate,
ne smete da ~ekate pet minuta, to mora da se uradi odmah.
Ako predugo ~ekate i po~nete da ose}ate stvarnu nelagodnost
negde, ako ne{to po~ne da stvarno biva uznemireno, onda je
dobro sesti, koncentrisati se i zvati Silu, koncentrisati je na
mesto koje biva uznemireno, {to }e re}i, koje po~inje da postaje
bolesno. Ali ako ne uradite ni{ta uop{te, bolest se zbilja negde
smesti; a sve ovo zato {to niste bili dovoljno na oprezu. I
ponekad ~ovek mora da isprati ~itavu krivulju da bi ponovo
na{ao povoljan trenutak i otarasio se te stvari. Rekla sam negde
da je u fizi~kom domenu sve pitanje metoda metod je
neophodan za ostvarivanje svega. A ako je bolest uspela da
dotakne fizi~ko-fizi~ko, pa, morate da pratite proceduru koja je
potrebna da je se otarasite. Ovo je ono {to medicinska nauka
zove tok bolesti. ôvek moè da ubrza tok uz pomo}
duhovnih sila, ali svejedno mora da se prati procedura. Postoje
neke ~etiri razli~ite faze. Sama prva faza je trenutna. Druga
moè da se obavi za par minuta, tre}oj bi moglo da ustreba
nekoliko sati, a ~etvrtoj nekoliko dana. A onda, kad se stvar
smesti tamo, sve }e zavisiti ne samo od prijem~ivosti tela, ve}
jo{ vi{e od voljnosti dela koji je uzrok poreme}aja. Vidite, kad
52
ne{to dolazi od spolja, ono je u afinitetu sa ne~im iznutra. Ako

uspe da pro|e unutra, da u|e bez da ga ~ovek bude svestan, to
zna~i da negde postoji afinitet, i taj deo bi}a koji je odgovorio
je onaj koji mora da bude ube|en.
Psiholo{ka stanja i nervni omota~

Majka: Vitalno telo okruùje fizi~ko telo nekom vrstom
omota~a koji ima skoro istu gustinu kao vibracije vru}ine koje
~ovek moè da opazi po veoma vru}em danu... To je ono {to
{titi telo od svekolike zaraze, umora, iscrpljenosti i ~ak od
nesre}a. Tako da ako je ovaj omota~ potpuno ~itav {titi vas od
svega, ali malo prejaka emocija, mali umor, neko
nezadovoljstvo ili {ok bilo koje vrste je dovoljan da ga ogrebe,
tako re}i, a najmanja ogrebotina dopu{ta bilo kakvu vrstu
upada. Medicinska nauka tako|e sada prepoznaje da ako ste u
savr{enoj vitalnoj uravnoteènosti ne zaka~injete bolesti ili u
svakom slu~aju imate neku vrstu imuniteta od zaraze. Ako
imate ovu uravnoteènost, ovaj unutra{nji sklad koji odràva
omota~ ~itavim, {titi vas od svega. Ima ljudi koji vode savr{eno
obi~an ìvot, koji znaju kako da spavaju onako kako treba, jedu
kako treba, i njihov nervni omota~ je tako ceo da oni prolaze
kroz sve opasnosti kao da ih se ni{ta ne ti~e. To je sposobnost
koju ~ovek moè da uzgaji u sebi. Ako postanete svesni slabe
ta~ke u svom omota~u, par minuta koncentracije, pozivanja
sile, unutra{njeg mira su ponekad dovoljni da se dovede u red,
izle~i, a da nepoèljna stvar i{~ezne.
***
[ta su uzroci
neuravnoteènosti?
nesre}a?
Da
li
su
one
usled
Potpuno isceljenje
53
Ako ~ovek odgovara dubinski... Spolja ima mnogo uzroka, ali

postoji dublji uzrok koji je uvek tu. Rekla sam pre neki dan da
ako je nervni omota~ ~itav nesre}e mogu da se izbegnu, a ~ak i
da vam se desi nesre}a ne}e imati nikakve posledice. îm
postoji ogrebotina ili nedostatak u nervnom omota~u bi}a i u
skladu sa prirodom ove ogrebotine, tako re}i, njenim mestom,
njenim karakterom, do}i}e do nesre}e koja odgovara smanjenju
otpora u omota~u. Verujem da je skoro svako psiholo{ki
svestan jedne stvari: da se nesre}e de{avaju kad ~ovek ima
neku vrstu nelagodnog ose}aja, kad nije potpuno svestan i nije
sasvim svoj, kad se ose}a nelagodno. U svakom slu~aju, ljudi
generalno imaju utisak da nisu ba{ onakvi kakvi ina~e jesu, da
nisu potpuno svesni onoga {to rade. Kad bi ~ovek bio potpuno
svestan, svest skroz budna, nesre}e se ne bi de{avale; napravio
bi ba{ onaj pravi potez, neophodnu kretnju da izbegne nesre}u.
Stoga, kao maltene apsolutno pravilo, to je olabavljenje svesti...
Ako iz ovog ili onog razloga na primer, pomanjkanja
spavanja, pomanjkanja odmora, upijaju}e prezauzetosti ili
svakojakih stvari koje vas umaraju, {to }e re}i, kad niste iznad
njih ako se vitalni omota~ malo o{teti, on ne funkcioni{e
savr{eno i bilo koja struja sile koja prolazi je dovoljna da
dovede do nesre}e. U krajnjoj analizi, nesre}a uvek dolazi od
toga, to je ono {to ~ovek moè da zove nepa`nja ili olabavljenje
svesti. Ima dana kad se ose}ate sasvim... ne ba{ nelagodno, ali
kao da poku{avate da uhvatite ne{to {to vam izmi~e, ne moète
da se dovedete u red, kao da ste upola razvodnjeni; ovo su dani
nesre}a. Morate da budete pa`ljivi. Prirodno, ovo ne govori da
se zatvorite u svoju sobu i da ne mrdate kad se tako ose}ate! To
nije ono na {ta mislim. Ali mislim da morate da gledate jo{
pa`ljivije, da budete jo{ vi{e na oprezu, da ne dopustite upravo
ovoj nepa`nji, ovom olabavljenju svesti da se desi.
54
3
Pogre{no razmi{ljanje
[ri Aurobindo: Ose}anje bolesti je isprva samo sugestija;
postaje stvarnost zato {to je va{a fizi~ka svest prihvati. To je
poput pogre{ne sugestije u umu ako je um prihvati, postaje
zamra~en i zbunjen i mora da se borbom vra}a u sklad i
jasno}u. Tako je sa telesnom sve{}u i bole{}u. Ne smete da je
prihvatite, ve} da je odbacite svojim fizi~kim umom i tako
pomognete telesnoj svesti da zbaci sugestiju. Ako je neophodno
na~inite protiv-sugestiju: Ne, bi}e mi dobro; dobro mi je i bi}e
mi dobro.
Majka: Najva`nija stvar za dobro zdravlje je kontrola nad

umom, zato {to telo slu{a maltene potpuno ono u {ta verujete.
Kad verujete da ste bolesni, postajete sve vi{e i vi{e bolesni.
Ako verujete da }e ovo ili ono da vas izle~i, ima mnogo {anse
da ho}e. Ispravno mi{ljenje je krajnje neophodno za dobro
zdravlje.
***
Um... je gospodar fizi~kog bi}a... Jedino {to ~ovek ne zna kako
da koristi svoj um, ba{ naprotiv. Ne samo {to ne zna kako da ga
koristi, ve} ga koristi {to je gore mogu}e. Um ima znatnu mo}
formacije i direktno delovanje na telo, a ~ovek obi~no koristi
ovu mo} da sam sebe razboli. Jer ~im najmanja stvar krene
naopako, um po~inje da uobli~uje i gradi sve mogu}e
katastrofe, da se pita da li bi to moglo biti ovo, da li bi moglo
biti ono, da li je to ono kako }e biti i kako }e se zavr{iti. Pa,
umesto da ~ovek pusti da um obavlja ovaj pogubni rad, kad bi
Potpuno isceljenje
55
koristio istu sposobnost da pravi povoljne formacije naprosto,

na primer, da da samopuzdanje telu, da mu kaè da je to samo
prolazno uznemirenje i da to nije ni{ta i da ako u|e u pravo
stanje prijem~ivosti, boljka moè da ode podjednako lako kao
{to je do{la i da ~ovek moè da se izle~i za par sekundi ako
~ovek zna kako to da uradi, dobija ~udesne rezultate.
***
Ako ìvite normalno, pod sasvim normalnim uslovima bez da
imate ekstravagantne ideje i deprimiraju}e obrazovanje pa,
kroz va{u celu mladost i obi~no dok ne do|ete do tridesete
godine, imate apsolutno poverenje u ìvot. Ako, na primer,
niste okruèni ljudima koji, ~im imate nazeb u glavi, odmah
dignu frku i pojure kod lekara i daju vam lekove, ako ste u
normalnom okruènju i desi se da imate ne{to nesre}u ili
blaù bolest postoji ova sigurnost u telu, ovo apsolutno
poverenje da }e sve biti u redu: To nije ni{ta, pro}i }e. Sigurno
}e oti}i. Bi}e mi sasvim dobro sutra ili za par dana. Sigurno }e
biti bolje. {ta god bilo to {to ste zaka~ili. To je uistinu
normalno stanje tela. Apsolutno poverenje da sav ìvot leì
pred njim i da }e sve biti dobro. A to pomaè u ogromnoj meri.
ôvek se izle~i u devet od deset slu~ajeva, izle~i se vrlo brzo sa
ovim pouzdanjem: To nije ni{ta; {ta je to, napokon? Samo
nesre}a, pro}i }e, to nije ni{ta. A ima ljudi koji odràvaju ovo
jako dugo, jako dugo, neku vrstu pouzdanja ni{ta ne moè da
im se desi. Njihov ceo ìvot je pred njima i ni{ta ne moè da im
se desi. A ono {to im se de{ava nije uop{te ni od kakvog
zna~aja: sve }e sigurno i}i dobro; imaju ~itav ìvot pred sobom.
Prirodno, ako ìvite u okruènju gde su morbidne ideje i gde
ljudi provode svoje vreme govore}i vam pogubne i
katastrofalne stvari, onda mo`da budete razmi{ljali pogre{no. A
ako razmi{ljate pogre{no, to reaguje na va{e telo...
Vi|ala sam takve slu~ajeve, decu koja su imala ove male
nesre}e koje se de{avaju kad neko tr~i unaokolo i igra se: nisu
56
~ak ni mislila o tome i to bi odlazilo smesta. Vi|ala sam druge

~ije su im porodice popovale, ~im bi bili dovoljno veliki da
shvate, da je sve opasno, da ima mikroba svuda, da morate da
budete vrlo pa`ljivi, da se najmanja rana moè pokazati kao
pogubna, da morate apsolutno da budete na oprezu da se ni{ta
ozbiljno ne desi... Tako da moraju rane da im se previju,
moraju da se isperu sredstvom za dezinfekciju, i sednu tamo
pitaju}i se: [ta li }e mi se desiti? Oh! [ta ako dobijem tetanus,
sepsu?... Prirodno, u takvim slu~ajevima ~ovek gubi poverenje
u ìvot i telo èstoko ose}a efekte. Tri ~etvrtine njegovog
otpora nestaje. Ali normalno, prirodno, telo zna da treba da
bude zdravo i zna da ima sposobnost da reaguje. A ako se ne{to
desi, ono kaè ovom ne~em: To nije ni{ta, oti}i }e, ne misli o
tome, gotovo je, i ono ode.
Mo} misli
Majka: Mo} misli nad telom je ogromna! Ne moète da
zamislite koliko je ogromna. âk misao koja je podsvesna, a
ponekad sasvim nesvesna, dela i proizvodi fantasti~ne
rezultate...
Si}u{ne, si}u{ne umne ili vitalne reakcije tako male da
se na{oj obi~noj svesti ~ine kao da nemaju ni najmanji zna~aj
delaju na }elije tela i mogu da stvore poreme}aje... Kad pa`ljivo
posmatrate, iznenada postanete svesti slaba{ne nelagodnosti,
koja je maltene ni{ta (ako ste zauzeti, ~ak je ni ne primetite), a
tada ako sledite ovu nelagodnost da vidite {ta je ona, opaàte
da dolazi iz ne~eg sasvim neuo~ljivog i bezna~ajnog za na{u
aktivnu svest ali je dovoljna da u~ini da se telo ose}a
nelagodno.
Eto za{to je, ukoliko ne moète da po svojoj volji i
stalno budete u onome {to se zove Brami~ka svest, prakti~no
nemogu}e to kontrolisati. A to je ono {to daje utisak da se
Potpuno isceljenje
57
izvesne stvari de{avaju u telu nezavisno od... ne samo od na{e

volje, ve} i od na{e svesti to nije ta~no.
Jedino {to postoji sva{ta {to dolazi od spolja to je ono
{to je najopasnije. Stalno, stalno jedete, zaka~ite to... kakva
masa vibracija! Vibracije stvari koju jedete, dok je bila ìva
(one uvek ostanu), vibracije osobe koja ju je kuvala, vibracije...
Sve vreme, sve vreme, nikad ne prestaje di{ete, to ulazi...
Prirodno kad po~nete da pri~ate s nekim ili da se druìte sa
ljudima, onda postanete malo svesniji onoga {to dolazi, ali ~ak i
kad samo mirno sedite, ne obra}aju}i pa`nju na druge, to
dolazi. Postoji skoro potpuna me|uzavisnost izolacija je
iluzija. Oja~avaju}i svoju atmosferu (Majka pokazuje gestom,
kao da gradi zid oko sebe), moète da zadrìte ove stvari na
ditanci do izvesne mere.
Ali apsolutno znam da ~im se ovom celom masom
fizi~kog uma ovlada i Brami~ka svest se dovede u nju na stalan
na~in, vi moète... postajete gospodar svog zdravlja.
I eto za{to govorim ljudima (nije da o~ekujem od njih
da budu u stanju da to urade, barem ne sada, ali dobro je to
znati) da to nije stvar sudbine, da to nije ne{to {to potpuno
izmi~e na{oj kontroli, da to nije neka vrsta zakona Prirode
nad kojim nemamo nikakvu mo} nije tako. Mi smo uistinu
gospodari svega {to je okupljeno da stvori na{u prolaznu
individualnost; a mo} kontrole nam je data, ako znamo kako da
je koristimo.
***
Moje sopstveno iskustvo se odvija do najsitnijih detalja. Ovi
detalji su neprimetni po sebi, ali ukazuju u izvesnom smeru koji
je, sve vi{e i vi{e, ovaj: kad zauzmete pogre{an stav, on smesta
pokrene svaki poreme}aj. To je skoro kao da ste ubacili u
pogre{nu brzinu to nije to, zato {to je brzina isuvi{e kruta
ali recimo da se ceo univerzum kotrlja glatko i jedino kad idete
ovako ili onako (Majka ukazuje promene poloàja kao neku
58
vrstu menjanja brzina) pojavljuje se taj poreme}aj. Ima mnogo

na~ina da se ima pogre{an stav. To je kao da ste malkice
promenili brzine: stvari i dalje rade (pod pretpostavkom da je
mehanizam naro~ito fleksibilan), ali se krzaju krzaju se i
stoga se istro{e i propadnu i pokvare. Ali kad bi bile u pravom
poloàju, ne bi bilo trenja.
Ose}aj trenja je taj koji vi{e ne postoji nestaje, nema
vi{e trenja. Trenje rezultira samo iz pogre{nog ugla, iz ne~eg
kao {to je promena poloàja.
Naravno, ovo je mnogo lak{e objasniti psiholo{kim
terminima psiholo{ki, to je vrlo prosto, kristalno jasno ali
~ak materijalno to je tako.
Mentalitet }elija
Majka: [Nekome sa cistom:] Znate, trik (postoji trik) je u tome
da se kaè }elijama da ovo uop{te nije ono {to se o~ekuje od
njih... da ono {to se o~ekuje od njih nije da se skupe tamo na
gomilu, tek tako; nije njihova du`nost da rade to morate da
ih ubedite.
To je prili~no ~udno. To je poreklo navika; one imaju
utisak: Ovo je ono {to moramo da radimo, ovo je ono {to
moramo da radimo, ovo je ono... (Majka vrti prst u krug).
Ista stvar je sa mnom, ali ja sam im rekla. Jedino,
morate da budete svesni kretnje, a onda vrlo tiho, ali vrlo, vrlo
samopouzdano, vrlo samopouzdano, re}i im kao {to biste deci:
Ne, nije va{a du`nost da radite to; to nije va{a du`nost.
Sve hroni~ne bolesti dolaze iz ovoga. Moè da do|e do
nesre}e (ne{to se desi, nesre}a) i onda postoji neka vrsta
pot~injavaju}e i nesvesne dobre volje koja uzrokuje da se on
[rezultat nesre}e] ponavlja: Moramo da ga ponavljamo,
moramo da ga ponavljamo, moramo da ga ponavljamo...
(kru`ni pokret prstom). A to prestaje jedino ako postoji svest u
kontaktu sa njima koja moè da u~ini da shvate: Ne, u ovom
Potpuno isceljenje
59
slu~aju, ne smete da nastavite sa ponavljanjem! (Majka se

smeje).
Ima slu~ajeva gde je ova mo} ponavljanja krajnje
korisna. âk mislim da je to ono {to daje stabilnost obliku,
ina~e bismo menjali oblik ili izgled, ili bismo postali te~ni. To je
ono {to radi u svrhu trajnosti.
Postoji ova navika ponavljanja, a onda ose}anje
fatalnosti. Na primer, primite udarac ili ne{to nije u redu u
vama, a onda je tu ovaj ose}aj fatalnosti: Ah, sad je tako, sad
je tako... (isti kru`ni pokret prstom). Tako i ovde (sve se ovo
de{ava u svesti }elija), ovde isto morate da im kaète: Ne! To
nije nepopravljivo: ako uradite ovo (na primer, ne{to se
nesre}nim slu~ajem uvrnulo), ako na~inite pokret u drugom
smeru, to moè da se dovede u red.
To uop{te nije kroz briljantan prikaz volje i mo}i, to nije
to: to je vrlo, vrlo tiha mo} ube|ivanja primenjena veoma
ne`no, ali veoma samopouzdano i veoma istrajno. Nijedna od
vitalnih stvari ne radi one imaju trenutan efekat, onda je to
gotovo.
O, to je veoma zanimljivo. Ali ~ovek mora da bude
veoma skroman da bi obavio ovaj rad, ne moè da voli sjajno
razmetanje vrlo skroman. I vrlo tih.
60
4
Strah
Majka: Devedeset odsto bolesti su rezultat podsvesnog straha
tela. U obi~noj svesti tela postoji manje ili vi{e skrivena strepnja
u vezi posledica ~ak i najmanjeg fizi~kog naru{enja. Ona se
moè prevesti ovim re~ima sumnje po pitanju budu}nosti: A
{ta }e se desiti? Ova strepnja je ono {to se mora obuzdati.
Uistinu ova strepnja je pomanjkanje poverenja u Milost
Boànskog, nepogre{iv znak da posve}enje nije potpuno i
savr{eno.
Kao prakti~no sredstvo prevazilaènja ovog podsvesnog
straha svaki put kad ne{to od njega do|e do povr{ine,
prosvetljeniji deo bi}a mora da utisne na telo neophodnost
potpunog poverenja u Milost Boànskog, izvesnost da ova
Milost uvek radi za ono najbolje u nama kao i u svemu, i
re{enost da se pot~ini potpuno i bezrezervno Volji Boànskog.
Telo mora da zna i da bude uvereno da je njegova
su{tina boànska i da ako se nikakva prepreka ne ispre~i na
putu delanju Boànskog ni{ta ne moè da nam naudi. Ovaj
proces mora da se postojano ponavlja dok se ne zaustavi svo
ponovno pojavljivanje straha. A onda ~ak i ako bolest uspe da
se opet pojavi, njena snaga i trajanje }e biti znatno umanjeni
dok ne bude definitivno savladana.
***
Nemojte da mu~ite sebe i nemojte da brinete: iznad svega
poku{ajte da odagnate sav strah; strah je opasna stvar koja
moè da da zna~aj ne~emu {to ga uop{te nema. Puki strah od
vi|enja izvesnih simptoma kako se obnavljaju je dovoljan da
dovede do ovog ponavljanja.
Potpuno isceljenje
61
***
Strah je skriveni pristanak. Kad se ne~eg bojite, to zna~i da
priznajete njegovu mogu}nost i tako oja~avate njegovu ruku.
Moè se re}i da je to podsvesni pristanak.
***
Draga Majko, kad ~ovek vidi bolest kako dolazi, kako
moè da je zaustavi?
Ah! Pre svega, ne smete da je èlite i ni{ta u telu ne sme da je
èli. Morate da imate vrlo jaku volju da ne budete bolesni. Ovo
je prvi uslov.
Drugi uslov je zvati svetlost, svetlost uravnoteènosti,
svetlost mira, }utnje i ravnoteè i gurati je u sve }elije tela,
uìvaju}i {to se ne pla{e, zato {to je to drugi uslov.
Prvo, ne èleti da budete bolesni, a onda se ne pla{iti
bolesti. Ne smete ni da je privla~ite, ni da drhtite. Ne smete
uop{te da èlite bolest. Ali ne sme biti da je ne èlite zbog
straha; ne smete da se pla{ite. Morate da imate smirenu
sigurnost i potpuno poverenje u mo} Milosti da vas zakloni od
svega, a onda da mislite na ne{to drugo, da se vi{e ne brinete
oko toga. Kad uradite ove dve stvari, odbijaju}i bolest sa svom
svojom voljom i ulivaju}i poverenje koje potpuno elimini{e
strah u }elijama tela, a onda zaokupljaju}i sebe ne~im drugim,
ne misle}i vi{e o bolesti, zaboravljaju}i da ona postoji... ako
znate kako da to uradite, moète ~ak da budete u kontaktu sa
ljudima koji imaju zarazne bolesti, a ipak ih ne}ete zaka~iti. Ali
morate da znate kako da to uradite.
Mnogi ljudi kaù: Oh, ne, ne pla{im se. Nemaju strah
u umu, njihov um se ne pla{i, jak je, nema strah; ali telo drhti,
a oni to ne znaju, zato {to su }elije tela ono gde se drhtanje
nastavlja. Ono drhti od uàsne strepnje i ovo je ono {to privla~i
62
bolest. To je ono gde morate da stavite Silu i }utnju savr{enog

mira i aposlutno poverenje u Milost. A onda ponekad morate
da oterate sa sli~nom silom u svojoj misli sve sugestije da je,
napokon, fizi~ki svet pun bolesti i da su one zarazne i da }ete,
zato {to ste bili u kontaktu sa nekim ko je bolestan, vi sigurno
da je zaka~ite i da onda unutra{nji metodi nisu dovoljno mo}ni
da delaju na fizi~ko, i svakojake vrste gluposti kojih je vazduh
pun. Ovo su kolektivne sugestije koje svako prenosi s jednog na
drugog.
Strah i zaraza
Majka: Kad je ~ovek u normalnom stanju uravnoteènosti i ìvi
u normalnom fizi~kom skladu, telo ima sposobnost otpora, ima
unutar sebe atmosferu dovoljno jaku da se odupre bolestima:
njegova najmaterijalnija supstanca ispu{ta suptilne vibracije
koje imaju snagu da se odupru bolestima, ~ak bolestima koje se
nazivaju zaraznim u stvari, sve vibracije su zarazne, ali ipak,
izvesne bolesti se smatraju naro~ito zaraznim. Pa, ~ovek koji je,
~ak sa krajnje spolja{nje ta~ke gledi{ta, u stanju sklada po
funkcionisanju njegovih organa i dovoljnoj psiholo{koj
ravnoteì, u isto vreme ima dovoljno otpora da zaraza ne uti~e
na njega. Ali ako iz nekog razloga izgubi ovu uravnoteènost ili
ga oslabe depresija, nezadovoljstvo, psiholo{ke te{ko}e ili
nepotreban premor, na primer, ovo smanjuje normalan otpor
tela i on biva otvoren prema bolesti...
Sa obi~ne ta~ke gledi{ta, u ve}ini slu~ajeva, obi~no je
strah strah, koji moè biti umni strah, vitalni strah, ali koji je
skoro uvek fizi~ki strah, strah u }elijama strah je taj koji
otvara vrata svekolikoj zarazi. Umni strah svi koji imaju malo
kontrole nad sobom ili imalo ljudskog dostojanstva mogu da ga
odstrane. Vitalni strah je suptilniji i traì ve}u kontrolu. [to se
ti~e fizi~kog straha, istinska joga je neophodna da bi se on
prevazi{ao, jer se }elije tela pla{e svega {to je neprijatno ili
Potpuno isceljenje
63
bolno, i ~im postoji bilo kakva neudobnost, makar bila

bezna~ajna, }elije tela po~nu da strepe; ne svi|a im se da im
bude neudobno. A onda, da bi se to prevazi{lo, neophodna je
kontrola svesne volje. Obi~no je ova vrsta straha ta koja otvara
vrata bolestima. A ne govorim o prva dva tipa straha koje, kao
{to sam rekla, bilo koje ljudsko bi}e koje èli da bude ljudsko u
najplemenitijem smislu te re~i mora da prevazi|e, jer to je
kukavi~luk. Ali fizi~ki strah je teè prevazi}i; bez njega bi se ~ak
i najnasilniji napadi mogli odbiti. Ako ~ovek ima minimum
kontrole nad telom, moè da smanji njegove posledice, ali to
nije imunitet. Ova vrsta drhtanja materijalnog, fizi~kog straha u
}elijama tela je ono {to pogor{ava sve bolesti.
Neki ljudi su spontano slobodni od straha ~ak i u svom
telu; imaju dovoljno vitalne uravnoteènosti u sebi da ne budu
upla{eni, da ne strahuju, i prirodan sklad u ritmu svog fizi~kog
ìvota koji im omogu}ava da spontano smanje bolest na
minimum. Ima drugih, s druge strane, kod kojih uvek postaje
najgore {to moè, ponekad do ta~ke katastrofe. Postoji ceo
raspon i ovo moè vrlo lako da se vidi. Pa, ovo zavisi od neke
vrste radosnog ritma kretnje ìvota u njima koji je dovoljno
skladan da se odupre napadima bolesti od spolja, ili koji
naprotiv ne postoji ili nije dovoljno jak i zamenjuje ga to
drhtanje od straha, ta vrsta instinktivnog gr~a koja pretvara i
najmanje neprijatan kontakt u ne{to bolno i {tetno. Postoji ceo
raspon, od nekoga ko moè da ide kroz najgoru zarazu i
epidemiju, a da nikad ni{ta ne zaka~i, do onog ko se razboli na
najmanju priliku. Tako da prirodno to uvek zavisi od
konstitucije svake osobe; a ~im èlite da na~inite napor da
napredujete, to prirodno zavisi od kontrole koju ste stekli nad
sobom, do trenutka kad telo postane poslu{ni instrument vi{e
Volje i budete mogli da od njega dobijete normalan otpor
prema svim napadima.
Ali kad moète da elimini{ete strah, prakti~no ste
bezbedni. Na primer, epidemije, ili takozvane epidemije, poput
onih koje trenutno besne devedesetdevet puta od sto dolaze
64
iz straha: straha koji, onda, ~ak postaje umni strah u svom

najturobnijem obliku, koji promovi{u novinski ~lanci,
beskorisna pri~a i tako dalje.
***
Koja je razlika izme|u umnog, vitalnog i fizi~kog straha?
Ako ste svesni kretnje svog uma, kretnje svog vitala i kretnje
svog fizi~kog, vi to znate.
Umni je vrlo jednostavan: to su misli. Po~nete da
mislite, na primer, da postoji ova bolest, a ova bolest je vrlo
zarazna i mo`da }ete je zaka~iti, a ako je zaka~ite to }e biti
uàsno, i {ta da se radi da se sa~uvate da je ne zaka~ite?... I
tako um po~inje da drhti: {ta }e se dogoditi sutra? itd.
Vitalni ose}ate. Ose}ate ga u svojim ~ulnim opaàjima.
Odjednom ose}ate da ste vru}i, da ste hladni, preznojavate se
ili se svakojake vrste neprijatnih stvari de{avaju. A onda
ose}ate kako vam srce ubrzano tu~e i iznenada imate groznicu,
a onda cirkulacija staje i postanete hladni.
Fizi~ki, pa... Kad vi{e nemate ova druga dva straha,
moète da postanete svesni fizi~kog straha. Generalno, druga
dva su mnogo svesnija. Oni kriju fizi~ki strah od vas. Ali kad
vi{e nemate nikakav umni ili vitalni strah, onda ga zapaàte.
On je naro~ita mala vibracija koja dopre u va{e }elije i one
po~inju tako da se tresu. Ali }elije nisu poput srca koje po~inje
da tu~e veoma brzo. On je u samim }elijama: one drhte,
si}u{no podrhtavanje. I vrlo ga je te{ko kontrolisati. Pa ipak se
moè kontrolisati.
***
Jedna stvar koju sada po~inju svi da prepoznaju, ~ak i
medicinska profesija, je da su higijenske mere, na primer,
efikasne samo do one mere do koje ~ovek ima poverenje u njih.
Potpuno isceljenje
65
Uzmite primer epidemije. Pre mnogo godina ovde smo imali

epidemiju kolere bilo je lo{e ali glavni medicinski slu`benik
u bolnici je bio vrlo energi~an ~ovek i odlu~io je da vakcini{e
sve. Kad je otpu{tao vakcinisane ljude, rekao bi im: Sad ste
vakcinisani i ni{ta vam se ne}e desiti, ali kad ne biste bili
vakcinisani sigurno biste umrli! Govorio im je ovo sa velikim
autoritetom. Obi~no takva epidemija traje dugo i te{ko ju je
zaustaviti, ali za nekih dve nedelje, mislim, ovaj je doktor
uspeo da je obuzda; u svakom slu~aju, to je ura|eno ~udesno
brzo. Ali on je znao vrlo dobro da je najbolji efekat njegovog
vakcinisanja bilo poverenje koje je ono dalo ljudima.
Sad, ba{ nedavno, prona{li su jo{ ne{to i ja to smatram
divnim. Otkrili su da za svaku bolest postoji mikrob koji je le~i
(zovite ga mikrobom ako èlite, u svakom slu~aju, neku vrstu
klice). Ali ono {to je tako izuzetno je da je ovaj mikrob krajnje
zarazan, ~ak zarazniji od mikroba bolesti. A generalno se
razvija pod dva uslova: kod onih koji imaju neku vrstu
prirodnog dobrog raspoloènja i energije i kod onih koji imaju
jaku volju da ozdrave! Iznenada zaka~e mikrob i izle~e se. A
ono {to je divno je da ako se jedan izle~i u epidemiji, jo{ troje
se smesta oporave. A ovaj mikrob se nalazi kod svih koji se
izle~e.
Ali re}i }u vam ne{to: ono {to ljudi smatraju za mikrob
je naprosto materijalizacija vibracije ili volje sa jednog drugog
sveta. Kad sam saznala za ova medicinska otkri}a, rekla sam
sebi: Zbilja, nauka napreduje. ôvek bi maltene mogao da
kaè sa jo{ ve}im razlogom: Materija napreduje, postaje sve
prijem~ivija za vi{u volju. A ono {to se prevodi u njihovoj nauci
kao mikrobi vide}e se, ako ~ovek ode do korena stvari, da je
naprosto vibracioni mod; a taj vibracioni mod je materijalni
prevod vi{e volje. Ako moète da dovedete ovu silu ili ovu
volju, ovu mo}, ovu vibraciju (zovite je kako ho}ete) u dati niz
okolnosti, ne samo {to }e delovati u vama, ve} }e delati, kroz
zaraznost, na sve oko vas.
66
Sanitacija i zdravlje
Ali zar nije otkriveno da se pobolj{anom sanitacijom
zdravlje prose~nog gra|anina popravlja?
Majka: Medicina i sanitacija su nezaobilazne u obi~nom
ìvotu... Pa ipak postoji ova mana sanitacije da dok umanjujete
{ansu da zaka~ite bolest, umanjujete tako|e svoju prirodnu
mo} otpora. Osoblje u bolnicama, koje se uvek pere sredstvom
za dezinfekciju, nalaze da im se ruke lak{e inficiraju i da su
mnogo podlo`nije od ruku ostalih. Ima ljudi, naprotiv, koji ne
znaju ni{ta o higijeni i rade najnesanitarnije stvari, a ipak
ostaju imuni. Njihovo samo neznanje im pomaè, zato {to ih
zatvara za sugestije koje dolaze sa medicinskim znanjem. S
druge strane, va{e verovanje u sanitarne mere predostro`nosti
koje preduzimate im pomaù da rade. Jer va{a misao je: Sad
sam dezinfikovan i bezbedan i u toj meri vas to ~ini
bezbednim.
Ali za{to onda treba da preduzimamo sanitarne mere
predostro`nosti kao {to je pijenje samo filtrirane vode?
Da li je iko od vas dovoljno ~ist i jak da na njega ne uti~u
sugestije? Ako pijete nefiltriranu vodu i pomislite: Sad pijem
ne~istu vodu, imate sve {anse da se razbolite. I ~ak iako takve
sugestije mo`da ne}e u}i kroz svesni um, cela va{a podsvest je
tu, maltene bespomo}no otvorena da primi bilo kakvu vrstu
sugestije. U ìvotu delovanje podsvesnog je ono {to ima ve}eg
udela i dela sto puta mo}nije od svesnih delova. Normalno
ljudsko stanje je stanje ispunjeno strepnjama i strahovima: ako
duboko posmatrate svoj um deset minuta, na}i}ete da je devet
od deset pun strahova nosi u sebi strah u vezi mnogih stvari,
velikih i malih, bliskih i dalekih, vi|enih i nevi|enih, i mada
obi~no ne obra}ate svesno pa`nju na to, to je svejedno tu. Biti
Potpuno isceljenje
67
slobodan od sveg straha moè do}i samo kroz postojan napor i

disciplinu.
A ~ak i ako ste disciplinom i naporom oslobodili svoj um
i svoj vital od strepnje i straha, teè je ubediti telo. Ali i to
tako|e mora da se uradi. îm stupite na stazu Joge morate da
se otarasite svih strahova strahova svog uma, strahova svog
vitala, strahova svog tela koji su sme{teni u njegovim samim
}elijama. Jedna od koristi od raznih udaraca koje primate na
stazi Joge je da vas otarase od sveg straha. Uzroci va{ih
strahova ska~u na vas stalno iznova, dok ne budete mogli da
stanete pred njih slobodni i ravnodu{ni, nedotaknuti i ~isti.
Jedan ima strah od mora, drugi strah od vatre. Ovaj drugi }e
na}i, mo`da, da }e morati da se suo~ava sa poàrom za
poàrom dok ne bude tako utreniran da ni jedna od njegovih
telesnih }elija ne zadrhti. To ~ega se uàsavate dolazi stalno
iznova dok uàsavanje ne ode. Onaj koji traga za preobraàjem
i sledbenik je Staze, mora da postane skroz naskroz neustra{iv,
da ne bude dotaknut ili uzdrman apsolutno ni~im ni u jednom
delu svoje prirode.
***
Pa ~ak i tako, ima mikroba u vodi?
Vi|ala sam, ovde u ovoj zemlji, seljane koji nisu imali ni{ta da
piju sem vode koja vi{e nije bila voda, bila je puko blato. Vi|ala
sam to svojim sopstvenim o~ima. To je bilo ù}kasto blato u
kojem su se krave kupale i radile sve ostalo i ljudi su gacali
kroz njega nakon hodanja po putu. Bacali su svoje sme}e tamo
i sve je bilo u njemu. A onda sam videla ove ljude. U{li su u
njega; to je bilo ùto blato, a tamo na kraju je bilo mal~ice vode
to nije bila voda, to je bilo ù}kasto, znate nagnuli su se,
skupili ovu vodu u dlanove i popili je. A bilo je i nekih koji ~ak
nisu pustili ni da se slegne. Neki su znali {ta da stave u nju,
biljke potrebne da se slegne, i postane malo bistrija ako se
68
ostavi da odstoji dovoljno dugo. Ali bilo je nekih koji nisu znali
ni{ta uop{te i pili su je onakvu kakva je. Otkrila sam da je bila
epidemija kolere ba{ tad u okolnoj oblasti i rekla sam: Ima jo{
uvek ìvih ljudi u tom selu sa ovakvom vodom? Re~eno mi je:
Mi nemamo ni jedan jedini slu~aj kolere... Postali su imuni,
navikli su na nju. Ali da ju je jedan jedini slu~ajno zaka~io,
verovatno bi svi pomrli; zato {to bi onda u{ao strah, a usled
straha vi{e ne bi imali otpornost, jer su bili siroti jadnici...
Ima sadua, znate, koji prihvataju prljave uslove za ìvot
usled sveta{tva. Nikad se ne peru, ne rade ni{ta {to higijena
zahteva. @ive u istinski prljavom stanju a slobodni su od svih
bolesti. Verovatano zato {to imaju veru i to rade namerno.
Njihov moral je veli~anstven... Govorim o iskrenim ljudima, a
ne o onima koji se pretvaraju. Imaju veru. Ne misle o svom
telu, misle o ìvotu svoje du{e. Nemaju bolest. Ima nekih koji
su do{li u stanje u kome se ruka ili noga ili neki deo tela
potpuno ukrutio usled njihovog asketskog poloàja. Ne mogu
vi{e da se pomeraju; bilo ko drugi bi umro pod takvim
okolnostima; oni nastavljaju da ìve zato {to imaju veru, zato
{to to rade namerno, zato {to je to ne{to {to su oni sami sebi
nametnuli.
Stoga, moralno stanje ljudi je mnogo va`nije od
fizi~kog. Kad biste bili u okruènju gde su svi ~isti, a da se tri
dana ne okupate, razboleli biste se. Poruka ovoga nije da ne
treba da se kupate! Zato {to mi ne èlimo da budemo sadui, mi
èlimo da budemo jogiji. To nije ista stvar. I èlimo da telo
u~estvuje u jogi. Tako da moramo da radimo {ta god da je
neophodno da ga odrìmo u dobrom stanju. Me|utim, poruka
ovoga je da je moralno stanje mnogo va`nije od fizi~kog.
Otarasiti se straha
Majka: Postoji jedan mali lek koji je vrlo, vrlo lak. Jer zasniva
se naprosto na jednom malom pitanju li~nog zdravog razuma...
Potpuno isceljenje
69
Morate da obavite jedno malo posmatranje, da kaète sebi da

kad se pla{ite, to je kao da strah privla~i stvar koje se pla{ite.
Ako se pla{ite bolesti, to je kao da privla~ite bolest. Ako se
pla{ite nesre}e, to je kao da privla~ite nesre}u. A ako malo
pogledate u sebe ili oko sebe, uvide}ete ovo; to je dokazana
~injenica. Tako da ako imate samo malo zdravog razuma,
kaète: Glupo je pla{iti se bilo ~ega, jer to je kao da dajem
znak toj stvari da mi do|e. Kad bih imao neprijatelja koji èli
da me ubije, ne bih oti{ao do njega i rekao mu: Zna{, ja sam
onaj kojeg èli{ da ubije{. To je tako nekako. Pa, po{to je
strah lo{, ne}emo da ga imamo. A ako kaète da ste nesposobni
da ga spre~ite svojim razumom, pa, to pokazuje da nemate
kontrolu nad sobom i morate da na~inite malo napora da se
kontroli{ete. To je sve.
Oh! Ima mnogo na~ina da se ~ovek izle~i od straha. Ali
na kraju, svako na|e svoj sopstveni na~in koji je dobar za
njega. Ima ljudi kojima bi bilo dovoljno re}i: Tvoj strah je
slabost, i oni bi smesta na{li na~in da gledaju na njega sa
prezirom, jer se uàsavaju slabosti. Ima drugih kojima moète
da kaète: Strah je sugestija od neprijateljskih sila, morate da
ga oterate od sebe kao {to terate od sebe neprijateljske sile, i
to funkcioni{e ba{ dobro. Jer svako je druga~iji. Ali pre svega
morate da znate da je strah veoma lo{. On je lo{a stvar; on je
razgra|iva~, on je kao kiselina. Ako je kapnete na ne{to, ona
izjeda supstancu. Prvi korak je ne dopustiti mogu}nost straha.
Da, to je prvi korak. Znala sam ljude koji su se hvalisali u vezi
svog straha. Ti su neizle~ivi. To jest, oni bi sasvim prirodno
rekli: Ah, zamisli samo, tako sam se upla{io! Pa {ta onda! To
nije ni{ta ~ime se treba ponositi. Kod takvih ljudi ne moète
ni{ta da uradite.
Me|utim, ~im prepoznate da strah nije dobra stvar, da
nije ni korisna ni plemenita ni dostojna donekle prosvetljene
svesti, po~injete da se borite protiv njega. I kao {to sam rekla,
na~in koji je dobar za nekog nije dobar za nekog drugog;
morate da na|ete svoj sopstveni na~in. Zavisi od svake osobe.
70
Strah je tako|e ne{to uàsno kolektivno i zarazno zarazan je,

moè se zaka~iti lak{e od najzaraznije bolesti. Di{ete atmosferu
straha i smesta se ose}ate upla{eno, ~ak i da ne znate za{to ili
kako, ni{ta, naprosto zato {to postoji atmosfera straha. Panika
prilikom nesre}e nije ni{ta drugo do li atmosfera straha koja se
{iri na svakoga. A sasvim je izle~iva. Bilo je brojnih slu~ajeva da
je panika smesta zaustavljena naprosto zato {to su neki ljudi
odbili sugestiju i mogli su da joj suprotstave suprotnu sugestiju.
Za mistike je najbolji lek, ~im ~ovek po~ne da se pla{i ne~ega,
da misle na Boànsko. Onda se ugnezdite u njegovom naru~ju
ili kod njegovih stopala i ostavite njega potpuno odgovornim za
sve {to se de{ava, iznutra, spolja, svuda i smesta strah
nestaje. To je lek za mistika. On je najlak{i od svih. Ali ne uìva
svako milost da bude mistik.
***
Za{to je tako te{ko ubediti telo [da bude slobodno od
straha], kad ~ovek uspe da se oslobodi umno i vitalno?
Zato {to u velikoj ve}ini slu~ajeva telo prima svoja nadahnu}a
iz podsvesnog, ono je pod uticajem podsvesnog. Svi strahovi
isterani iz aktivne svesti odlaze i uzimaju uto~i{te tamo, a
onda, prirodno, moraju da se isteraju iz podsvesnog i da se
iskorene odatle.
Za{to se ~ovek pla{i?
Pretpostavljam zato {to je egoisti~an!
Postoje tri razloga. Prvo, preterana briga o svojoj
sigurnosti. Slede}e, ono {to ~ovek ne zna uvek daje nelagodno
ose}anje koje se u svesti prevodi kao strah. A iznad svega, zato
{to ~ovek nema naviku da ima spontano poverenje u Boànsko.
Ako tu stvar poterate dovoljno daleko, ovo je pravi razlog. Ima
ljudi koji ~ak ne znaju da To postoji, ali biste im mogli re}i
Potpuno isceljenje
71
drugim re~ima: Nemate vere u svoju sudbinu ili Ne znate

ni{ta o Milosti bilo {ta uop{te, moète da to sro~ite kako vam
drago, ali koren stvari je nedostatak poverenja. Kad bi ~ovek
uvek imao ose}anje da je ono najbolje to {to se de{ava u svim
okolnostima, ne bi se pla{io.
Prva kretnja straha dolazi automatski. Bio je jedan
veliki nau~nik koji je tako|e bio veliki psiholog (ne se}am se
sad njegovog imena); razvio je svoju unutra{nju svest, ali je
hteo da je testira. Tako da je izveo jedan eksperiment. @eleo je
da zna da li, sve{}u, ~ovek moè da kontroli{e reflekse tela
(verovatno nije oti{ao dovoljno daleko da to uradi, jer se to
moè uraditi; u svakom slu~aju, za njega je to jo{ uvek bilo
nemogu}e). Pa, oti{ao je u zoolo{ki vrt, do mesta gde su dràli
zmije u staklenom kavezu. Bila je jedna naro~ito agresivna
kobra tamo; kad nije spavala, bila je maltene uvek u nekoj
pomami, jer je kroz staklo mogla da vidi ljude i to ju je uàsno
iritiralo. Na{ nau~nik je oti{ao i stao pred kavez. Znao je vrlo
dobro da je napravljen tako da zmija nikad ne moè da probije
staklo i da se ne izlaè riziku da bude napadnut. Pa je odatle
po~eo da uzbu|uje zmiju povicima, gestovima itd. Kobra bi se,
besna, bacila na staklo i kad god bi to u~inila nau~nik bi
za`murio! Na{ psiholog re~e sebi: Ali vidite, znam da ova
zmija ne moè da pro|e, pa za{to za`murim? Pa, ~ovek mora
da prizna da je to te{ko prevazi}i. To je ose}aj samoza{tite, i
ako ~ovek ose}a da ne moè da se za{titi, pla{i se. Ali kretnja
straha koja se izraàva treptanjem o~iju nije umni ili vitalni
strah: to je strah u }elijama tela; jer na njih nije utisnuto da
nema opasnosti i one ne znaju kako da se odupru. To je zato
{to ~ovek nije radio jogu, vidite. Sa jogom ~ovek moè da gleda
otvorenih o~iju, ne bi ih zatvarao; ali o~i ne bi zatvarao zbog
toga {to se poziva na ne{to drugo, a to ne{to drugo je ose}aj
boànskog Prisustva u sebi koje je ja~e od svega.
Ovo je jedina stvar koja moè da vas izle~i od va{eg
straha.
72
5
Podsvesno
[ri Aurobindo: U na{oj jogi pod podsvesnim podrazumevamo
taj sasvim uronjeni deo na{eg bi}a u kome nema budno svesne
i povezane misli, volje ili ose}anja ili organizovane reakcije, ali
koji ipak nejasno prima utiske o svim stvarima i skladi{ti ih u
sebi, a odatle tako|e sve vrste stimulansa, istrajnih naviknutih
kretnji, koje se grubo ponavljaju ili preru{avaju u ~udne oblike
mogu da navru u san ili u budnu prirodu... Ono je u velikoj
meri odgovorno za na{e bolesti; hroni~ne bolesti ili one koje se
ponavljaju uistinu postoje uglavnom usled podsvesnog i
njegovog tvrdoglavog pam}enja i navike ponavljanja bilo ~ega
{to se utisnulo na telesnu svest. Ali ovo podsvesno mora da se
jasno razgrani~i od ispodsvesnih delova na{eg bi}a kao {to su
unutra{nja ili suptilna fizi~ka svest, unutra{nja vitalna ili
unutra{nja umna; jer ove uop{te nisu mra~ne ili nepovezane ili
lo{e organizovane, ve} samo velom zakriljene od na{e
povr{inske svesti. Na{a povr{ina stalno prima ne{to, unutra{nje
dodire, komunikacije ili uticaje, iz ovih izvora, ali uglavnom ne
zna odakle dolaze.
***
Podsvesno uti~e na telo zato {to se sve u telu razvilo iz
podsvesnog i sve je u njemu i dalje samo polu-svesno, a veliki
deo njegovog delovanja bi se mogao nazvati podsvesnim. Stoga
na njega mnogo lak{e uti~e podsvesno nego svesni um i svesna
volja ili ~ak vitalni um i vitalna volja, osim u onim stvarima u
kojima je uspostavljena svesna umna ili vitalna kontrola, a
podsvesno je i samo prihvatilo. Kad to ne bi bilo tako, ~ovekova
kontrola nad svojim postupcima i fizi~kim stanjima bi bila
Potpuno isceljenje
73
potpuna, ne bi bilo bolesti ili kad bi je bilo, bila bi smesta

izle~ena umnim delovanjem. Ali nije tako. Iz tog razloga vi{a
svest mora da se dovede dole, telo i podsvesno da se njom
prosvetle i da se naviknu da slu{aju njenu kontrolu.
Draga Majko, da li je podsvesno ja~e od uma, vitala i

fizi~kog?
Majka: Ono ima vi{e efekta. Upravo zato {to je podsvesno, ono
je svuda; sve kao da je uronjeno u podsvesno. A onda,
podsvesno zna~i polu-svesno: ne svesno i ne nesvesno. Ono je
ba{ izme|u to dvoje; ono je tako, na pola puta; tako da stvari
skliznu dole u njega, ~ovek ne zna da su one tamo, a odatle
delaju; a upravo zato {to ~ovek ne zna da su one tamo mogu da
ostanu tamo. Ima mnogo stvari koje ~ovek ne èli da zadrì i
istera ih iz aktivne svesni, ali one odu tamo dole, tu se sakriju i
zato {to je to podsvesno ~ovek ih ne prime}uje; ali one nisu
oti{le sasvim i kad imaju priliku da do|u gore ponovo, do|u
gore. Na primer, postoje lo{e navike tela, u smislu da telo ima
naviku da ispada iz ravnoteè to se zove razboljevanje; ali u
svakom slu~aju, funkcionisanje postaje fali~no usled lo{e
navike. Koncentri{u}i Silu i usmeravaju}i je na ovaj nedostatak
uspevate da u~inite da nestane, ali ne nestaje sasvim; ulazi u
podsvesno. A onda, kad niste na oprezu, kad prestanete da
dobro obra}ate pa`nju da je spre~ite da se ispolji, diè se gore i
izlazi napolje. Mislili ste, mo`da mesecima ili ~ak godinama, da
ste se potpuno otarasili izvesne vrste bolesti od koje ste patili i
vi{e na nju ne obra}ate pa`nju; onda se odjednom vrati kao da
nikad nije odlazila. Opet isko~i iz podsvesnog. I ukoliko ne
u|ete u ovo podsvesno i ne promenite stvari tamo, to jest,
ukoliko ne promenite podsvesno u svesno, to se uvek tako
de{ava. Metod je promeniti podsvesno u svesno ako svaka
stvar koja se diè do povr{ine postane svesna, tog trenutka ona
mora da bude promenjena. Ima jedan jo{ direktniji metod, to je
74
u}i u podsvesno sa svojom punom sve{}u i raditi tamo; ali to je

te{ko. Pa ipak sve dok se to ne uradi, sav napredak koji je
~ovek na~inio mislim fizi~ki, u svom telu moè uvek da se
poni{ti.
Bolesti koje se vra}aju i podsvesno

Majko, ima ljudi koji pate od izvesnih bolesti iz godine u
godinu, zar ne? Ako ~ovek posmatra bolest, vidi da ona dolazi u
odre|eno doba godine i ovo se ponavlja slede}e godine tako|e, i
tako dalje. Ali vreme je fiksirano. [ta je onda razlog i kako moè
~ovek da je se otarasi?
Majka: Moè biti mnogo razloga. Zavisi od osobe koju pitate.
Ako pitate astrologa, re}i }e vam: To su zvezde; kad zvezde
u|u u isti poloàj, isto stanje se ponovo vra}a. Pa, ovo nije
tako daleko od istine. Moè da bude tako. Moè tako|e da
bude pojedina~na reakcija na izvesne klimatske uslove, ili na
poloàj sunca; ili moè sasvim prosto da bude lo{a navika, to je
sve.
A ako formirate... Ako vam se slu~ajno to desilo dvaput
uzastopce, onda formirate... imate finu formaciju, vidite, koja
ostaje ovakva (gest) u podsvesnom, bez da se pokaè ako je
ne opazite! A onda kad se vreme primakne, vrlo ne`no vas
pogura iznutra da vam kaè: Pazi se, dolazi vreme, dolazi
vreme, dolazi vreme! Tako da se to prirodno desi, tako|e.
Obi~no je to ne{to tako.
Ali skoro sve {to se fizi~ki de{ava je tako. Prvi put to
moè da bude naprosto kombinacija okolnosti; onda se um
ume{a i napravi konstrukciju. Sad, ako prihvatite konstrukciju,
moète da budete sigurni da }e da dela automatski sa ta~no{}u
poput satnog mehanizma. Ali ~ak i ako kaète: Oh, besmislica,
to je samo ideja! i uradite ovako (gest), ipak ideja, umesto da
ode, ulazi unutra, u podsvesno sam podsvesni deo uma i
Potpuno isceljenje
75
ostaje tamo }utke. A onda, kad je vreme da se ispolji, iznutra,

ovako, daje neku vrstu... kao da malo zagolica se}anje, ni{ta
vi{e od toga, samo tako. Ako samo malo zagrebe se}anje,
ovako, onda se odjednom jednog dana setite: Ej, pro{le godine
sam u ovo doba bio bolestan. I tras! Eto je, u{la je. U{la je u
zonu aktivne svesti i nekoliko dana kasnije se desi.
...Telo pamti jako dugo. Ako èlite da se potpuno
izle~ite, morate da izle~ite ovo pam}enje u telu, to je apsolutno
neizostavno. A bilo da to znate ili ne, vi radite da izle~ite
pam}enje u telu. Kad se pam}enje izbri{e, telo se istinski isceli.
Ali, na àlost, umesto da ~ovek uni{ti to pam}enje, on
ga potisne. Najve}i deo vremena ~ovek ga gura dole u
podsvesno, a ponekad u nesvesno, jo{ dublje. Ali onda, ako se
potisne, ako se ne obri{e potpuno, vrlo ne`no, vrlo ne`no, bez
da se prime}uje, dolazi nazad na povr{inu; i ne{to od ~ega ste
bili izle~eni godinama, ako vam slu~ajno pro|e kroz um, samo
tako, kao mala strela, ne duè od toga, kao strela u prolazu:
Ej, pa u ovo vreme sam imao to, moète da budete sigurni da
}e se pre ili kasnije par sekundi, par minuta, par sati ili dana
kasnije vratiti. Moète... Mo`da se vrati u mnogo blaèm
obliku, mo`da se vrati u istom obliku, mo`da se vrati ja~e. To
zavisi od va{eg unutra{njeg stanja. Ako ste u pesimisti~nom
stanju vrati}e se ja~e. Ako ste u optimisti~nom stanju, bi}e
mnogo slabije. Ali }e se vratiti i mora}ete da zapo~nete borbu
sa pam}enjem svog tela iznova kako biste ga uni{tili ako ovaj
put budete pa`ljiviji. Ako moète da ga uni{tite, izle~eni ste. Ali
ako ga ne uni{tite, vrati}e se. Treba}e mu duè ili kra}e vreme,
bi}e manje ili vi{e potpuno, ali }e se vratiti. Moè da se vrati u
bljesku. Ako ste skroz budni i, kad do|e, imate dovoljno znanja
i jasno vi|enje da sebi kaète: Gle, evo opet je do{lo ono
bedno pam}enje da izvodi svoje trikove, onda moète da mu
zadate silovit udarac i da uni{tite njegovu stvarnost. Ako znate
kako da to uradite, to je {ansa da ga se otarasite jednom za
svagda. Ali to nije ba{ lako uraditi.
76
Kako to uraditi?
...To je izvesna rasturaju}a mo} koja moè da ra{~ini formacije.
Zavisi od prirode formacije. Ako je, kao u ovom slu~aju, to
formacija opre~ne vrste, onda vam je potrebna sila savr{eno
~iste konstruktivne svetlosti. Ako ovo imate na svom
raspolaganju, sve {to morate da uradite je da bombardujete tu
stvar tim i moète da je rasturite. Ali to je operacija koja mora
da se obavi unutra{njim silama; ne moè da se obavi fizi~ki.
Eto za{to su fizi~ki lekovi naprosto ublaìva~i bola; oni
nisu lekovi koji le~e, zato {to nisu dovoljni da dotaknu ìvi
centar te stvari.
Uklanjanje psiholo{kih korena bolesti

[ri Aurobindo: Apsolutno izle~enje od neke bolesti tako da ne
moè opet da se vrati zavisi od ~i{}enja uma, vitala i telesne
svesti i podsvesnog od psiholo{kog odgovora na silu koja
donosi bolest. Ponekad se to uradi nekom vrstom nare|enja
odozgo (kad je svest spremna, ali ne moè uvek da se tako
uradi). Potpuni imunitet od sve bolesti kome na{a Joga stremi
moè da do|e samo potpunim i trajnim prosvetljenjem ovog
dole odozgo rezultiraju}i uklanjanjem psiholo{kih korena lo{eg
zdravlja ne moè se uraditi druga~ije.
Moè li ~ovek da nau~i da kontroli{e svoje podsvesno kao

{to kontroli{e svoju svesnu misao?
Majka: Naro~ito tokom spavanja tela ~ovek je u kontaktu sa
podsvesnim. Postaju}i svestan svojih no}i, kontrola podsvesnog
postaje mnogo lak{a.
Kontrola moè da postane potpuna kad }elije postanu
svesne Boànskog u sebi i kad se otvore dobrovoljno Njegovom
Potpuno isceljenje
77
uticaju. Ovo je ono za {ta radi svest koja se spustila na Zemlju

pro{le godine [1969.]. Malo po malo podsvesni automatizam
tela se zamenjuje sve{}u Boànskog Prisustva koje upravlja
~itavim funkcionisanjem tela.
78
Drugi deo
Le~enje unutra{njim sredstvima
Te{ko}e koje vam dolaze su upravo proporcionalne va{oj snazi
ni{ta ne moè da vam se desi {to ne pripada va{oj svesti, a
svime {to pripada va{oj svesti u stanju ste da ovladate.
Majka
Potpuno isceljenje
79
1
Upotreba volje
[ri Aurobindo: Svakako, ~ovek moè da deluje iznutra na
bolest i da je izle~i. Jedino {to to nije uvek lako po{to postoji
mnogo otpora u Materiji, otpora inercije. Neumorna istrajnost
je neophodna; isprva bi ~ovek mogao da sasvim omane ili da se
simptomi uve}aju, ali postepeno kontrola tela ili izvesne bolesti
postaje ja~a. Opet, izle~iti povremeni napad bolesti unutra{njim
sredstvima je relativno lako, u~initi telo imunim na nju u
budu}nosti je teè. Teè je pozabaviti se hroni~nom boljkom,
nevoljnija je da potpuno nestane od povremenog uznemirenja
tela. Sve dok je kontrola tela nesavr{ena, postoje sve ove i
druge nesavr{enosti i te{ko}e u upotrebi unutra{nje sile.
Ako moète da uspete da unutra{njim delovanjem
spre~ite pogor{anje, ~ak je i to ne{to; onda morate abhyasa-om
[ve`banjem] da oja~ate mo} dok ne postane sposobna da le~i.
Zapazite da sve dok mo} nije u potpunosti tu, neka pomo}
fizi~kih sredstava ne treba da se sasvim odbacuje.
***
Iznad svega nemojte da gajite ideju o nepodesnom telu... Ono
kako stvari izgledaju i ~injenice mogu sve da budu u njenu
korist, ali prvi uslov uspeha za jogina i zbilja za bilo koga ko
èli da u~ini bilo {ta veliko ili neuobi~ajeno je biti nadmo}an u
odnosu na ~injenice i ne verovati u ono kako stvari izgledaju.
Imajte volju da budete slobodni od bolesti, ma koliko
zastra{uju}i, mnogostrani ili stalni bili njeni napadi, i odbite sve
suprotne sugestije.
***
80
Koji bi trebalo da bude Sadakin stav po pitanju fizi~ke

bolesti?
Mora pre svega da ostane potpuno nevezan u vitalnom bi}u i u
umu. Bolest je rezultat delovanja sila Prirode. On mora da
koristi svoju volju da odbaci bolest, a njegova volja mora da se
koristi kao predstavnik Boànske Volje. Kad se Boànska Volja
spusti u Adaru onda ona vi{e ne radi indirektno kroz Sadakinu
volju, ve} direktno i uklanja bolest.
Delovanje volje na telo i podsvesno

[ri Aurobindo: Pod voljom za bole{}u mislio sam na to da
postoji ne{to u telu {to prihvata bolest i ima izvesne reakcije
koje ~ine ovo prihvatanje delotvornim tako da uvek mora da
postoji suprotna volja u svesnim delovima bi}a da se otarase
ovog krajnje fizi~kog prihvatanja.
***
Kako staviti volju ~ak u podsvesno?
Isto kao {to stavljate volju bilo gde u vital, u fizi~ko mora
samo da se nametne svesti i da se usmeri kroz svest na
podsvesni deo bi}a.
***
Morate da stavite svesnu volju pre odlaska na spavanje...
Sugestija te vrste na podsvesno je ~esto uspe{na, ako ne
odmah, onda nakon nekog vremena; jer podsveno u~i da slu{a
volju koja se stavi na njega u budnom stanju.
Potpuno isceljenje
81
Majka: Probudite u sebi volju da pobedite. Ne puku volju u

umu, ve} volju u samim }elijama svoga tela. Bez toga ne
moète ni{ta da uradite; moète da uzmete sto lekova, ali vas
oni ne}e izle~iti.
***
Ako ostanete istinski mirni (te{ko je biti stvarno i istinski miran
u vitalu i umu to je vrlo lako, ali u telesnim }elijama, biti
savr{eno miran, a ne biti tamasi~an, je mal~ice te{ko, to mora
da se nau~i), ali kad ste u stanju da budete istinski mirni,
postoji uvek mala svetlost topla mala svetlost, vrlo jarka i
~udesno mirna, u pozadini; kao da govori: Mora{ samo da
ima{ volju. Onda se }elije tela uspani~e: Volju, kako? Kako
}u? Bolest je na meni, ophrvano sam. Kako }u? To je bolest
cela drama... Onda ne{to sa jednom op{tom mudro{}u kaè:
Smiri se, smiri se, (smeju}i se) ne vezuj se za svoju bolest!
Smiri se. Kao da si ti pa htelo da se razboli{! Smiri se. Tako
pristanu pristanu, znate, kao dete koje su izgrdili, U redu,
ba{ dobro, proba}u. Onda poku{aju smesta, opet, ta mala
stvar do|e: Mora{ samo da ima{ volju.
Odgajanje volje
[ri Aurobindo: Volja nije umni napor, ona nije vitalni poriv
koji ljudi koriste generalno da zadovolje svoje èlje. Ona nije ni
sna`no prièljkivanje; volja nije nemirna stvar koja se bori i
napreè. Ona je smirena. Kad je smirena ona je zbilja poziv
Vi{oj Mo}i da do|e dole i da deluje. Postoji volja koja radi
dominiraju}i nad Prirodom. Druga vrsta volje ne dominira
toliko koliko teì u molitvenom raspoloènju prema Vi{oj Mo}i
da do|e dole. Najvi{a volja je Boànska Volja. Ona je ta koja je
neizostavna za svaki uspeh, ona dela automatski.
82
***
Ne treba da se mu~ite, da se potresate ili da budete nespokojni,
ali ne treba da prihvatate bolest kao Boànsku Volju, ve} da
radije gledate na nju kao na nesavr{enost tela koje se treba
otarasiti kao {to poku{avate da se otarasite vitalnih
nesavr{enosti ili umnih gre{aka.
Majka: Morate da uloìte jaku volju da se otarasite svoje

bolesti i morate da ostanete smireni i neuznemireni
rezultatima. To dvoje nisu protivure~ni. Jedno treba da ide uz
drugo.
***
Volja moè da se gaji i razvija isto kao {to mogu mi{i}i,
metodi~nom i postepenom ve`bom. Ne smete da uzmi~ete od
zahtevanja maksimalnog napora od svoje volje ~ak i za stvar
koja se ~ini da nema zna~aja, jer napor je ono kroz {ta raste
sposobnost, postepeno sti~u}i mo} da se primeni ~ak i na
najteè stvari. Ono {to ste odlu~ili da uradite, morate da
uradite, ma po koju cenu, ~ak i ako morate da obnavljate svoj
napor stalno iznova ko zna koliko puta kako biste to uradili.
Va{u volju }e oja~ati napor i mora}ete samo da razumno
odaberete cilj za koji }ete je primeniti.
Mo} iskrenosti
Majka: Kaète: @elim da se izle~im od ovoga; na àlost, nije
dovoljno re}i èlim, ima drugih delova svesti koji se kriju tako
da ih mo`da ne opaàte, a kad se va{a pa`nja okrene drugde,
ovi delovi poku{aju da se istaknu. Eto za{to kaèm i uvek }u
Potpuno isceljenje
83
ponavljati: Budite savr{eno iskreni; ne poku{avajte da

obmanete sebe, ne govorite: Uradio sam sve {to mogu. Ako
ne uspete, to zna~i da ne radite sve {to moète. Jer ako istinski
uradite sve {to moète, sigurno }ete uspeti... âk stvari i
sugestije koje dolaze od spolja mogu da vas dotaknu samo u
proporciji sa pristankom va{e svesti, a vi ste napravljeni da
budete gospodar svoje svesti. Ako kaète: Uradio sam sve {to
mogu, a to se nastavlja uprkos svemu, tako da odustajem,
moète da budete sigurni unapred da niste uradili ono {to ste
mogli. Kad gre{ka istrajava uprkos svemu, to zna~i da ne{to
skriveno u va{em bi}u iznenada isko~i poput pajaca iz kutije i
preuzme kormilo nad va{im ìvotom. Otud, postoji samo jedna
stvar koja ima da se uradi: to je da se krene u lov na sve male
mra~ne }o{kove koji leè skriveni u vama, i ako stavite samo
malenu iskricu dobre volje u ovu tamu, ona }e popustiti,
nesta}e, a ono {to vam se ~inilo nemogu}im posta}e ne samo
mogu}e, izvodljivo, ve} }e biti u~injeno. Na ovaj na~in moète
da se za minut otarasite te{ko}e koja bi vas maltretirala
godinama. Apsolutno vas uveravam u to. To zavisi samo od
jedne stvari: da istinski, iskreno, èlite da je se otarasite. A to je
isto za sve, od fizi~kih bolesti do najvi{ih umnih te{ko}a.
84
2
Ma{ta i vera
Majka: Ma{ta je mo} formacije. U stvari, ljudi koji nemaju
ma{tu nisu formativni sa umne ta~ke gledi{ta, ne mogu da daju
konkretnu mo} svojoj misli. Ma{ta je veoma mo}no sredstvo
delovanja. Na primer, ako imate bol negde i ako zami{ljate da
~inite da bol nestane ili ga uklanjate ili uni{tavate sve vrste
takvih slika moète da savr{eno dobro uspete.
***
Draga Majko, {ta zna~i Kueovski optimizam?
Ah! Kue (Cou). Ne znate pri~u o Kueu? Kue je bio lekar.
Isceljivao je ljude psiholo{kim tretmanom, autosugestijom, koju
je on nazivao istinskim radom ma{te; a ono {to je on definisao
kao ma{tu je bila vera. I tako je on tretirao sve svoje pacijente
na ovaj na~in: morali su da naprave neku vrstu ma{tovite
formacije koja se sastojala od toga da misle o sebi kao o
izle~enim ili u svakom slu~aju kao da se oporavljaju i da
ponavljaju ovu formaciju sebi sa dovoljno istrajnosti da bi ona
imala efekat. Imao je zbilja izuzetne rezultate. Izle~io je mnogo
ljudi; jedino {to je imao i neuspehe i mo`da to nisu bila veoma
trajna izle~enja, ne znam za to. Ali u svakom slu~aju, ovo je
navelo mnoge ljude da porazmisle o ne~em {to je sasvim ta~no
i od kapitalne va`nosti: da je um formativni instrument i da
ako ~ovek zna kako da ga koristi na pravi na~in, dobija dobar
rezultat. On je zapazio i mislim da je to ta~no, moje
zapaànje se slaè sa njegovim da ljudi provode svoje vreme
misle}i pogre{no. Njihova umna aktivnost je skoro uvek dopola
pesimisti~na, ~ak dopola destruktivna. Sve vreme razmi{ljaju i
Potpuno isceljenje
85
zami{ljaju o lo{im stvarima koje bi mogle da se dese,

nepoèljnim posledicama onoga {to su uradili i konstrui{u sve
vrste katastrofa bujnom ma{tom koja bi, kad bi se upotrebila na
drugi na~in, prirodno imala suprotne i vi{e zadovoljavaju}e
rezultate.
Ako osmotrite ovo i sami, ako... kako da to sro~im?...
ako uhvatite sebe kako razmi{ljate pa, ako to uradite
iznenada, ako pogledate sebe kako razmi{ljate iznenada,
spontano, neo~ekivano, zapazi}ete da u devet od deset
slu~ajeva mislite o ne~em neprijatnom. Veoma je retko da
razmi{ljate o skladnim, lepim, konstruktivnim, sre}nim
stvarima, punim nade, svetlosti i radosti; vide}ete, probajte
eksperiment. Iznenada stanite i pogledajte se dok razmi{ljate,
tek tako: stavite ekran pred va{u misao i pogledajte sebe kako
razmi{ljate, naglo, vide}ete ovo barem u devet od deset
slu~ajeva, a mo`da i vi{e...
Recimo da imate i najmanju stvar u sebi koja nije kako
treba; ako mislite o svom telu, to je uvek sa idejom da }e ne{to
lo{e da mu se desi zato {to kad sve ide dobro, ne mislite o
tome!...
Dok je Kue preporu~ivao... Ovo je bio na~in na koji je
on le~io svoje pacijente on je bio lekar: rekao bi im:
Ponavlja}ete sebi: Sve mi je bolje, malo po malo biva mi sve
bolje i opet, Ja sam jak, ja sam dobrog zdravlja i mogu da
uradim ovo, mogu da uradim ono.
Znala sam jednu osobu kojoj je katastrofalno opadala
kosa, po punu {aku. Neko ju je naveo da proba ovaj metod. Kad
se ~e{ljala navela je sebe da misli: Moja kosa ne}e opadati.
Prvi put, drugi put, nije funkcionisalo; ali je nastavila i svaki
put pre ~e{ljanja kose ponavljala bi uz insistiranje: ê{lja}u
kosu, ali ona ne}e opadati. I za mesec dana kosa je prestala da
joj opada. Kasnije je nastavila razmi{ljaju}i: Sada }e moja kosa
rasti. I uspela je toliko dobro da sam je videla sa
veli~anstvenom kosom na glavi. Ona je sama bila ta koja mi je
ovo rekla, da je to ono {to je ona radila nakon {to je do{la do
86
ta~ke da o}elavi. To je vrlo, vrlo delotvorno. Jedino, dok ~ovek

pravi formaciju, drugi deo uma ne sme da kaè: Oh, pravim
formaciju i ona ne}e uspeti., zato {to }ete na taj na~in da
poni{tite svoj sopstveni rad.
Tajna Kueovog metoda

[ri Aurobindo: Sugestije koje stvaraju bolest ili nezdrava
stanja fizi~kog bi}a dolaze obi~no kroz podsvesno jer ve}i deo
fizi~kog bi}a, najmaterijalniji deo, je podsvesno, {to }e re}i, ono
ima svoju sopstvenu mra~nu svest, ali tako mra~nu i zatvorenu
u sebe da um ne èli da zna njene kretnje ili {ta se de{ava
tamo. Ali svejedno ono je svest i moè da prima sugestije od
Sila spolja, isto kao {to to ~ine um i vital. Kad to ne bi bilo tako,
ne bi postojala mogu}nost da se otvori Sili i da ga Sila izle~i; jer
bez ove svesti u sebi ono ne bi bilo u stanju da odgovori. U
Evropi i Americi sada ima mnogo ljudi koji prepoznaju ovu
~injenicu i tretiraju svoje bolesti daju}i svesne umne sugestije
telu koje se suprotstavljaju mra~nim tajnim sugestijama bolesti
u podsvesnom. Postojao je jedan ~uveni lekar u Francuskoj koji
je izle~io na hiljade ljudi navode}i ih da istrajno stavljaju takve
protiv-sugestije na telo. To dokazuje da bolest nema ~isto
materijalni uzrok, ve} da je ona usled naru{enja tajne svesti u
telu.
***
Ove autosugestije to je zbilja vera u umnom obliku deluju i
na ispodsvesno i na podsvesno. U ispodsvesnom pokre}u u
akciju mo}i unutra{njeg bi}a, njegovu okultnu mo} da u~ini
misao, volju ili jednostavnu svesnu silu delotvornim na telo u
podsvesnom uti{avaju ili blokiraju sugestije smrti i bolesti
(izraène ili neizraène) koje spre~avaju povratak zdravlja.
Pomaù tako|e da se izbori sa istim tim stvarima (opre~nim
Potpuno isceljenje
87
sugestijama) u umu, vitalu, telesnoj svesti. Tamo gde se sve

ovo uradi u potpunosti ili sa nekom potpuno{}u, efekti mogu
da budu zbilja izuzetni.
***
Telo pristaje [na bolest] iz navike i iz verovanja u bolest ~ak
iako pati od nje, a ~im krene, bolest prati svoj naviknuti tok
ukoliko je ne prese~e neka jaka suprotstavljaju}a sila. Ako
jednom telo moè da povu~e svoj pristanak, bolest smesta ili
ubrzo prestaje to je bila tajna Kueovog sistema.
***
Kako je Kueov metod od koristi za Sadake na{e joge?
Mogao bi se koristiti do izvesne mere u po~etku, ali ne do
kraja. Njegov metod nije univerzalan. On ne uspeva u svim
slu~ajevima. U stvari, on zavisi od hipnotisanja podsvesnog. Ali
u slu~aju nekih ljudi nesvesno odbija sugestiju, pa ona ne
uspeva.
U na{oj jogi moramo da postajemo sve svesniji, tako da
i podsvesno tako|e, u na{em slu~aju, postane sasvim budno.
Pored toga, cilj na{e joge nije da se na|e najefikasniji metod za
isceljivanje bolesti koliko da se promeni ~itava svest ~ak
fizi~ka kako bolest uop{te ne bi mogla da do|e. îtavo bi}e
mora da se preobrazi da bolest postane nemogu}a.
Vera, umni napor i telo

Majko, umnim naporom na primer, re{eno{}u da ne
uzima lekove kad je bolestan moè li ~ovek da uspe da navede
telo da shvati?
88
Majka: To nije dovoljno. Umna re{enost nije dovoljna, ne.

Postoje suptilne reakcije u va{em telu koje ne slu{aju umnu
re{enost, ona nije dovoljna. Ne{to drugo je potrebno.
Mora da postoji kontakt sa drugim oblastima. Mo} vi{a
od umne je potrebna.
A sa ove ta~ke gledi{ta, sve u umu je uvek pot~injeno
unutra{njem dovo|enju u pitanje. Donesete odluku, ali moète
da budete sigurni da }e uvek ne{to da se uplete {to mo`da ne}e
da se otvoreno suprotstavi re{enosti, ali }e baciti sumnju na
njenu delotvornost. Re{enosti je dovoljno da bude pot~injena
najmanjoj sumnji pa da izgubi pola efekta. Ako u isto vreme
kad kaète èlim postoji negde ne{to, {to u ti{ini vreba iza, u
pozadini, ne{to {to se pita: Kakav }e biti rezultat?, to je
dovoljno da sve upropasti.
Ova igra umovog delovanja je krajnje suptilna i nikakva
obi~na ljudska sredstva ne mogu da uspeju da je kontroli{u
savr{eno...
Umna ti{ina dovoljno jaka da spre~i sve spolja{nje
vibracije da u|u je neophodna. Pa, to je ne{to tako te{ko da se
postigne da bi ~ovek morao zbilja da pre|e iz onoga {to [ri
Aurobindo zove nià hemisfera do vi{e, isklju~ivo duhovne
hemisfere, da bi se to desilo.
Ne, nije umni domen taj u kome se postiù pobede. To
je nemogu}e. On je otvoren svim uticajima, svim protivure~nim
strujama. Sve umne konstrukcije koje ~ovek stvara nose sa
sobom svoju sopstvenu protivure~nost. ôvek moè da poku{a
da je opkora~i ili da je u~ini {to je mogu}e manje {kodljivom,
ali ona postoji, tu je, i na najmanju slabost, nedostatak pa`nje
ili nemarnost, ulazi i uni{tava sav rad. Umno ~ovek postiè vrlo
mali broj rezultata i oni su uvek pome{ani. Ne{to drugo je
potrebno. Morate da pro|ete iz uma u domen vere, ili vi{e
svesti, da biste mogli da bezbedno delate.
O~igledno je da je jedno od najmo}nijih sredstava
delanja na telo vera. Ljudi koji imaju jednostavno srce, ne
mnogo komplikovan um jednostavni ljudi, znate, koji nemaju
Potpuno isceljenje
89
veoma veliki, veoma komplikovan umni razvoj, ali imaju veoma

intenzivnu veru ovi poprili~no imaju mo} nad svojim telima,
poprili~no. Eto za{to se ~ovek nekad iznenadi: Evo ga ~ovek sa
velikim ostvarenjem, izuzetno bi}e, a robuje i najmanjim
fizi~kim stvarima, dok onaj, eto, on je tako jedan jednostavan
~ovek i deluje tako prosta~ki, ali ima veliku veru i prolazi kroz
te{ko}e i prepreke kao pobednik!
Ne kaèm da visoko kulturno uzdignut ~ovek ne moè
da ima veru, ali to je teè, jer uvek postoji ovaj umni element
koji protivure~i, raspravlja se, poku{ava da shvati, kojeg je
te{ko ubediti, koji èli dokaze. Njegova vera je manje ~ista.
Neophodno je, onda, pro}i do vi{eg stepena na evolutivnoj
spirali; onda, prirodno, vera poprima kvalitet vrlo visokog reda.
Ali ho}u da kaèm da u svakodnevnom ìvotu, obi~nom ìvotu,
veoma jednostavan ~ovek koji uma vrlo goru}u veru moè da
ima vladavinu nad svojim telom bez da to bude istinski
vladavina; to je naprosto spontana kretnja kontrolu nad
svojim telom daleko ve}u od nekoga ko je postigao mnogo vi{i
razvoj.
***
Moè li puka vera da stvori sve, savlada sve?
Da, ali mora da bude celovita vera i mora da bude apsolutna. I
mora da bude prave vrste, ne tek sila umne misli ili volje, ve}
ne{to vi{e i dublje. Volja koju uloì um pokre}e suprotne
reakcije i stvara otpor. Mora biti da ste ~uli ne{to o Kueovom
metodu za isceljivanje bolesti. On je znao neku tajnu ove mo}i i
koristio je sa znatnim efektom; ali on ju je nazivao ma{tom i
njegov je metod dao veri koju je pozivao isuvi{e umni oblik.
Umna vera nije dovoljna; ona mora da se upotpuni i oja~a
vitalnom i ~ak fizi~kom verom, verom tela. Ako moète da
stvorite u sebi celovitu silu ove vrste u svem svom bi}u, onda
ni{ta ne moè da joj se odupre; ali morate da posegnete dole
90
do najpodsvesnijeg, morate da u~vrstite veru u samim }elijama

tela.
[ri Aurobindo: Ne vidim kako metod vere u }elijama moè da

se poredi sa jedenjem kri{ke Meseca. Niko nikad nije dobio
kri{ku meseca, ali isceljivanje verom u }elijama je stvarna
~injenica i zakon Prirode i demonstrirana je dovoljno ~esto ~ak
i odvojeno od joge. Na~in da se dobije vera i sve drugo je
insistirati da se steknu i odbijati da se poklekne ili o~ajava ili
odustane dok ih ~ovek ne stekne to je na~in na koji se sve
dobijalo otkako je ova izmu~ena Zemlja po~ela da ima na sebi
stvorenja koja misle i teè. To je otvarati se uvek, uvek Svetlosti
i okretati le|a Tami. To je odbaciti glasove koji istrajno govore:
Ne moè{, ne}e{, nesposoban si, ti si marioneta sna jer ovo
su neprijateljski glasovi, oni odsecaju ~oveka od rezultata koji
je dolazio njihovom glasnom halabukom i onda trijumfalno
ukazuju na jalovost rezultata kao na dokaz njihove teze.
Te{ko}a nastojanja je poznata stvar, ali te{ko nije i nemogu}e
to te{ko je ono koje je uvek postizano, a od pobede nad
te{ko}ama je na~injeno sve {to je vredno u Zemljinoj istoriji.
Potpuno isceljenje
91
3
Odvezivanje uma
[ri Aurobindo: Telesna svest kroz staru naviku svesti prima
silu bolesti i ide kroz iskustva koja su povezana sa njom npr.
zakr~enje sluzi u grudima i ose}anje gu{enja ili te{ko}e sa
disanjem itd. Da bi se otarasio ovoga ~ovek mora da probudi
volju i svest u samom telu koja odbija da dopusti ovim stvarima
da mu se nametnu. Ali te{ko je to dobiti, a jo{ vi{e to dobiti u
potpunosti. Jedan korak ka tome je odvojiti unutra{nju svest od
tela osetiti da niste vi ti koji ste bolesni, ve} da se to samo
ne{to de{ava u telu i uti~e na va{u svest. Onda je mogu}e videti
ovu odvojenu telesnu svest, {ta ose}a, koje su njene reakcije na
stvari, kako radi. ôvek onda moè da dela na nju da promeni
njenu svest i reakcije.
***
Na}i }emo, ako poku{amo, da um ima ovu mo} nevezanosti i
da moè da odstupi od tela ne samo u ideji, ve} i u delovanju i
to kao da je fizi~ko ili bolje re}i vitalno. Ova nevezanost od
uma mora da se oja~a izvesnim stavom ravnodu{nosti prema
stvarima tela; ne smemo da brinemo su{tinski o njegovom
spavanju ili budnom stanju, kretanju ili odmoru, bolu ili
zadovoljstvu, zdravlju ili lo{em zdravlju, elanu ili premoru,
udobnosti ili neudobnosti, ili o onome {ta jede ili pije. Ovo ne
zna~i da ne}emo odràvati telo u redu kako treba onoliko
koliko moèmo; ne treba da upadnemo u nasilnu askezu ili
istinsko zanemarivanje fizi~kog okvira. Ali ne treba ni da nas u
umu poga|a glad ili è| ili neudobnost ili lo{e zdravlje ili da
pridajemo va`nost koju fizi~ki i vitalni ~ovek pridaje stvarima
tela ili uistinu nikakvu sem sasvim podre|ene i ~isto
92
instrumentalne va`nosti. Niti se sme ovoj instrumentalnoj

va`nosti dopustiti da poprimi proporcije neophodnosti; ne
smemo na primer da mislimo da ~istota uma zavisi od stvari
koje jedemo ili pijemo, mada su tokom izvesne faze ograni~enja
u jelu i pi}u korisna za na{ unutra{nji napredak; niti s druge
strane smemo da i dalje mislimo da je zavisnost uma ili ~ak
ìvota od hrane i pi}a i{ta vi{e od navike, uobi~ajene veze koju
je Priroda postavila izme|u ovih principa. Zapravo, hrana koju
unosimo se moè smanjiti na minimum suprotnom navikom i
novom vezom, a da se umni ili vitalni polet ni na koji na~in ne
smanje; ~ak naprotiv, sa razboritim razvojem mogu da se obu~e
za ve}i potencijal poleta u~e}i da se oslanjaju na tajne izvore
umne i vitalne energije sa kojima su vi{e povezani nego sa
drugorazrednim pomagalom fizi~kih boljki...
Oslobo|enje od pot~injenosti telu

Ovako disciplinovan, um }e postepeno nau~iti da prema
telu zauzme istinski stav Puru{e. Pre svega, zna}e umnog
Puru{u kao onog koji drì telo, a ni na koji na~in samo telo; jer
je sasvim druga~iji od fizi~kog postojanja koje drì umom kroz
posredstvo vitalne sile. Ovo }e postati toliko normalan stav
celog bi}a prema fizi~kom okviru da }emo po~eti da ga
ose}amo kao ne{to spolja{nje i odvojivo poput ode}e koju
nosimo ili instrumenta koji slu~ajno imamo u ruci. Mo`da ~ak
do|emo dotle da osetimo da je telo u izvesnom smislu
nepostoje}e osim kao neka vrsta delimi~nog izraza na{e vitalne
sile i na{e umnosti. Ova iskustva su znak da um dolazi na
ispravno stanovi{te po pitanju tela, da menja la`no gledi{te
umnosti opsednute i zato~ene fizi~kim ~ulnim osetom
gledi{tem istinske istine o stvarima.
Drugo, po pitanju kretnji i iskustava tela um }e znati
Puru{u koji sedi unutar njega kao, prvo, svedoka ili posmatra~a
i, drugo, kao onog koji zna ili opaà iskustva. Presta}e da
Potpuno isceljenje
93
smatra u misli ili ose}a u ~ulnom osetu ove kretnje i iskustva

kao svoje soptvene, ve} }e pre da ih smatra i ose}a kao da nisu
njegovi sopstveni, kao operacije Prirode kojima rukovode
osobine Prirode i njihovo delovanje jednih na druge. Ova
nevezanost se moè na~initi toliko normalnom i sprovesti tako
daleko da }e postojati neka vrsta podele izme|u uma i tela i
ovaj prvi }e opaàti i doìvljavatai glad, è|, bol, premor,
depresiju, itd. fizi~kog bi}a kao da su to iskustva neke druge
osobe sa kojom ima tako blisku uskla|enost da je svestan svega
{to se de{ava u njoj. Ova podela je veliko sredstvo, veliki korak
ka ovladavanju; jer um dolazi dotle da opaà ove stvari prvo
bez da bude njima prevladan, a na kraju bez da uop{te uti~u na
njega, obezstra{}eno, sa jasnim razumevanjem, ali sa
savr{enom nevezano{}u. Ovo je po~etno oslobo|enje umnog
bi}a od suànjstva telu; jer ispravnim znanjem koje se
postojano sprovodi u praksu oslobo|enje dolazi neizbe`no.
Ovladavanje uma nad telom

Na kraju, um }e znati Puru{u u umu kao gospodara
Prirode ~ije je odobrenje neophodno za njene kretnje. Na}i }e
da kao davalac odobrenja moè da povu~e prvobitni ukaz od
prethodnih navika Prirode i da }e naposletku navika prestati ili
se promeniti u smeru na koji ukazuje volja Puru{e; ne odmah,
jer staro odobrenje istrajava kao tvrdoglava posledica pro{le
Karme Prirode dok se ona ne iscrpi, i dobar deo nje tako|e
zavisi od sile navike i ideje o fundamentalnoj neophodnosti
koju joj je um ranije pridavao; ali ako ona nije jedna od
fundamentalnih navika koje je Priroda uspostavila za odnos
uma, ìvota i tela i ako staro odobrenje ne obnovi um ili ako se
ne povla|uje voljno navici, onda }e naposletku promena do}i.
âk se navika gladi i è|i moè minimizirati, inhibirati,
ukloniti; navika bolesti se moè na sli~an na~in minimizirati i
postepeno eliminisati, a u me|uvremenu mo} uma da dovede u
94
red poreme}aje tela bilo svesnim rukovanjem vitalnom silom ili

jednostavnim umnim ukazom pove}a}e se u ogromnoj meri.
Sli~nim procesom, navika kojom telesna priroda asocira izvesne
oblike i stepene aktivnosti
sa naporom, premorom,
nesposobno{}u moè se ispraviti, a mo}, sloboda, brzina,
efikasnost rada bilo fizi~kog ili umnog koji moè da se obavi
ovim telesnim instrumentom na zadivljuju} na~in pove}ati,
udvostru~iti, utrostru~iti, udesetostru~iti.
...Moramo da ispravimo pogre{ne zamisli koje je
popularizovala materijalisti~ka Nauka. Po ovoj Nauci normalna
umna i fizi~ka stanja i veze izme|u uma i tela stvarno
uspostavljene na{om proteklom evolucijom su ispravna,
prirodna i zdrava stanja i bilo {ta drugo, bilo {ta {to im je
suprotno, je ili morbidno i pogre{no ili halucinacija,
samoobmana i ludilo. Nepotrebno je i re}i, ovaj konzervativni
princip potpuno ignori{e i sama Nauka kad tako marljivo i
uspe{no pobolj{ava normalne operacije fizi~ke Prirode radi
~ovekovog ve}eg ovladavanja nad Prirodom. Dovoljno je ovde
re}i jednom za svagda da promena umnog i fizi~kog stanja i
odnosa izme|u uma i tela koja pove}ava ~istotu i slobodu bi}a,
donosi jasnu radost i mir i umnoàva mo} uma nad sobom i
nad fizi~kim funkcijama, dovodi jednom re~ju ~ovekovu ve}u
vladavinu nad svojom sopstvenom prirodom, o~igledno nije
morbidna i ne moè se smatrati halucinacijom ili
samoobmanom po{to su njeni efekti o~igledni i opipljivi. U
stvari, ona je naprosto voljni napredak Prirode u njenoj
evoluciji pojedinca, evoluciji koju }e ona sprovesti u svakom
slu~aju, ali u kojoj bira da koristi ljudsku volju kao svoj glavni
~inilac, zato {to je njen su{tinski cilj da vodi Puru{u do svesnog
vladanja nad njom.
***
Najvi{e {to moèmo da u~inimo na fizi~kom polju fizi~kim
sredstvima je nu`no nesigurno, kao i vezano ograni~enjima;
Potpuno isceljenje
95
~ak ono {to izgleda kao savr{eno zdravlje i snaga tela je

osetljivo i mogu ga svakog trenutka skr{iti fluktuacije iznutra ili
sna`ni napad ili {ok od spolja: samo skr{iv{i na{a ograni~enja
moè da do|e vi{e i istrajnije savr{enstvo. Jedan pravac u kome
na{a svest mora da raste je rastu}i stisak iznutra ili odozgo na
telo i njegove mo}i i njegov svesniji odgovor vi{im delovima
na{eg bi}a... Ako um moè da preuzme i kontroli{e instinkte i
automatizme ìvotne energije i suptilnu fizi~ku svest i telo, ako
moè da u|e u njih, da svesno koristi i, kao {to moèmo re}i, u
potpunosti mentalizuje njihovo instinktivno ili spontano
delovanje, savr{enstvo ovih energija, njihovo delovanje tako|e
postaje svesnije i vi{e svesno sebe i savr{enije. Ali neophodno je
i umu tako|e da raste u savr{enstvu, a on ovo najbolje moè da
uradi kad manje zavisi od intelekta fizi~kog uma koji je
podloàn gre{kama, kad nije ograni~en ~ak ni ure|enijim i
preciznijim radom razuma i kad moè da raste u intuiciji i
stekne {ire, dublje i bliè vi|enje i svetliji protok energije vi{e
intuitivne volje. âk u granicama svoje sada{nje evolucije te{ko
je izmeriti stepen u kome je um u stanju da pro{iri svoju
kontrolu ili svoju upotrebu telesnih mo}i i sposobnosti, a kada
se um podiè do jo{ vi{ih mo}i i pogura nazad svoje ljudske
granice, postaje nemogu}e utvrditi bilo kakva ograni~enja: ~ak,
kod izvesnih ostvarenja, intervencija volje u automatskom radu
telesnih organa izgleda da postaje mogu}a.
Gde god se ograni~enja smanjuju i u proporciji u kojoj
se smanjuju, telo postaje fleksibilnije i vi{e reaguje i u toj meri
postaje podesniji i savr{eniji instrument delovanja duha.
96
4
Neutralisanje bola
Majka: Mo`da vam je re~eno da }e vam izvesne telesne stvari
na koje se ~ovek àli zadati dosta bola. Takve stvari se ~esto
govore. Vi onda napravite formaciju straha i nastavite da
i{~ekujete bol. I bol dolazi ~ak i kad ne treba.
Ali u slu~aju da je on napokon tu, mogu da vam kaèm
jednu stvar. Ako se svest okrene prema gore, bol nestaje. Ako
se okrene prema dole, bol se ose}a i ~ak pove}ava. Kad ~ovek
eksperimenti{e sa okretanjima prema gore i prema dole, vidi da
telesna stvar na koju se ~ovek àli kao takva nema nikakve veze
sa bolom. Telo mo`da pati mnogo ili ne uop{te, mada je
njegovo stanje ba{ isto. Okretanje svesti je ono {to ~ini svu
razliku.
Kaèm okrenuta prema gore zato {to je okrenuti se
prema Boànskom najbolji metod, ali ono {to se generalno
moè re}i je da ako se svest okrene od bola ka ~ovekovom radu
ili bilo ~emu {to ~oveka zanima, bol prestaje.
I ne samo bol, nego koja god {teta da mo`da postoji u
organu, dovodi se u red mnogo lak{e kad se svest skrene od
nevolje i kad je ~ovek otvoren prema Boànskom. Postoji Sat
aspekt Boànskog ~isto vrhovno Postojanje iznad ili s onu
stranu ili u pozdini kosmosa. Ako moète da ostanete u
kontaktu s njim, sve fizi~ko na {ta se ~ovek àli se moè
ukloniti.
***
Ima jedna stvar koju moète da poku{ate da uradite: to je da se
ne koncentri{ete na svoj bol, da skrenete svoju pa`nju {to vi{e
moète, da uop{te ne mislite na svoj bol, da mislite na njega {to
Potpuno isceljenje
97
je manje mogu}e i iznad svega ne koncentrisati se na njega, ne

obra}ati pa`nju Oh, boli me, onda postaje malo gori; Oh,
jo{ me vi{e boli, onda postaje jo{ gori, tako, zato {to se
koncentri{ete na njega. A ovo je gre{ka koju ~ovek uvek pravi:
misliti, biti tu, obra}aju}i pa`nju, i{~ekuju}i znak bola; onda on
prirodno dolazi, dolazi uve}an pa`njom koju je ~ovek
koncentrisao na njega. Eto za{to je, kad vam nije dobro,
najbolja stvar koja ima da se uradi ~itati ili da vam se ne{to
~ita, zavisno od stanja u kome ste. Ali ako moète da skrenete
svoju pa`nju, vi{e ne patite.
***
Veoma me zanima pisanje i ~itanje pri~a. Onda
zaboravim na bol.
[to dokazuje da je va{ bol barem tri ~etvrtine izmi{ljen.
Dajte da shvatim ovu izmi{ljenu bolest. Ne shvatam je
uop{te.
Vi mislite da ste bolesni i to pove}ava bolest. Kad zaboravite na
bolest, ona odlazi maltene potpuno.
***
Jedini nepogre{ivi metod za osloba|anje od bolesti je skrenuti
svoju pa`nju od njih i odbiti da im se prida ikakav zna~aj.
[ri Aurobindo: Va{a boljka je o~igledno po svojoj prirodi

bolest nerava, nije obi~na fizi~ka bolest. Ove bolesti... se
pove}avaju ako bilo {ta u vama pristane na njih i prihvati ih, i
{to im um pridaje vi{e vrednosti i bavi se njima, to vi{e rastu.
Jedini na~in je ostati u}utan, odvojiti se i odbiti da se ona
98
prihvati ili da se smatra za ne{to naro~ito... Ako moète da

steknete i sa~uvate strpljenje i istrajnost i ispravnu svest i
ispravan stav po pitanju ovih stvari, stisak koje imaju }e
postepeno nestati.
Eliminisanje umnog faktora u bolu

Majka: U slu~aju ljudi koji mogu da izbegnu da se potpuno
uzrujaju ~im negde imaju bol, koji su u stanju da trpe }utke, da
o~uvaju svoju ravnoteù, izgleda da sposobnost tela da toleri{e
poreme}aj, a da se ne raspadne u parampar~ad, raste... Telo
moè da podnese mnogo vi{e nego {to mislimo, ako se strah ili
strepnja ne dodaju na bol. Ako elimini{emo umni faktor, telo,
prepu{teno samo sebi, nema ni strah ni pribojavanje ni strepnju
u vezi onog {to }e da se desi nema gr~a i moè dosta da
podnese.
Drugi korak je kad telo odlu~i da istrpi donese odluku
da istrpi: smesta akutnost, {to je ono {to je o{tro u bolu,
nestaje. Govorim apsolutno materijalno.
A ako ste smireni ovde se upli}e jo{ jedan faktor,
potreba za unutra{njom smireno{}u ako imate ovu
unutra{nju smirenost, onda se bol menja u skoro prijatan ~ulni
oset ne prijatan u obi~nom smislu, ali skoro udobno
ose}anje koje dolazi. Opet, govorim ~isto fizi~ki, materijalno.
A poslednja faza je kad }elije imaju veru u boànsko
Prisustvo i u suverenu boànsku Volju, kad imaju ovo poverenje
da sve ide na dobro; onda dolazi ekstaza }elije se otvore,
ovako, postanu svetle i ekstati~ne.
To ~ini ~etiri faze... Poslednja verovatno nije svakom u
doma{aju, ali prve tri su veoma jasne.
***
Potpuno isceljenje
99
Pre nego {to stigne do vi{eg stanja svesti, postoji faza gde ~ovek
moè u sebi da razvije sposobnost razuma jasnog, preciznog,
logi~nog razuma, sasvim objektivnog u svom vi|enju stvari...
Ve}ina ljudi, kad ih ne{to mu~i, postanu vrlo nerazumni. Na
primer, kad su bolesni provode vreme govore}i: Oh, kako sam
bolestan, kako je to uàsno! Zar }e ovako da bude sve vreme?
I prirodno biva sve gore i gore. Ili kad im se desi neka nesre}a,
zakukaju: Samo se meni ovakve stvari de{avaju! A mislio sam
da je pre sve bilo fino, i briznu u napad suza, nervni napad.
Pa, da ne govorim o nat~oveku, u samom ~oveku postoji vi{a
sposobnost koja se zove razum, koja je u stanju da gleda na
stvari smireno, hladno, razumno. A ovaj razum vam govori:
Nemoj da brine{, to ne}e pobolj{ati ni{ta; ne sme{ da se àli{,
mora{ da prihvati{ tu stvar po{to se dogodila. Onda se smesta
smirite. To je vrlo dobar umni trening; razvija rasu|ivanje,
vi|enje, objektivnost, a u isto vreme ima veoma zdrav efekat na
va{ karakter. Dopu{ta vam da izbegnete da ispadnete sme{ni
popu{taju}i pred svojim nervima i dozvoljava vam da se
pona{ate kao razumna osoba.
[ri Aurobindo: Jer znanje, kad ode do korena na{ih nevolja,

ima u sebi ~udesnu isceljuju}u mo}, tako re}i. îm dotaknete
ìvac nevolje, ~im, zaranjaju}i sve dublje i dublje, doprete do
onoga {to vas zbilja mu~i, bol nestaje kao ~udom.
Presecanje veze
Majka: Kad ~ovek nije previ{e mekan, kad ima malko
istrajnosti i odlu~i u sebi da ne obra}a previ{e pa`nje, ba{ je
izuzetno kako se bol smanji. A postoji izvestan broj bolesti ili
stanja fizi~ke neuravnoteènosti koji se mogu izle~iti naprosto
uklanjanjem posledice, to jest, prestankom patnje. Obi~no se
vrati, zato {to je uzrok i dalje tu. Ako na|ete uzrok bolesti i
100
delate direktno na njen uzrok, onda moète radikalno da se

izle~ite. Ali ako niste u stanju da to uradite, moète da
iskoristite ovaj uticaj, ovu kontrolu nad bolom kako biste
potiskuju}i ili elimini{u}i bol ili savladavaju}i ga u sebi imali
efekat na bolest. Tako da je ovo efekat, tako re}i, od spolja ka
unutra; dok je ono drugo efekat iznutra ka spolja, koji je
mnogo trajniji i mnogo potpuniji. Ali prvi na~in je tako|e
efikasan.
...Ima ljudi koji su manje ili vi{e, kako ja to zovem,
mekani, to jest, nesposobni da podnesu bol, da ga izdrè, koji
odmah kaù Ne mogu! Nepodno{ljivo je. Ne mogu vi{e da
trpim! Ah, to ne pomaè situaciji; to ne zaustavljava njihovu
patnju, zato {to ne moète, govore}i tome da ga ne èlite, da ga
naterate da ode! Ali, ako moète... da unesete u sebe neku
vrstu nepokretnosti, {to je mogu}e totalniju, na mesto koje pati,
ovo ima efekat anestetika. Ako uspete da unesete unutra{nju
nepokretnost, nepokretnost unutra{nje vibracije, na ta~ku gde
patite, to ima ta~no isti efekat kao anestetik. Preseca kontakt
izme|u mesta koje pati i mozga, a ~im ste presekli kontakt, ako
moète da zadrìte to stanje dovoljno dugo, bol }e nestati.
Morate da formirate naviku da to radite. Ali dobijate priliku,
sve vreme dobijate priliku da to uradite: pose~ete se, udarite u
ne{to, znate, ~ovek stalno dobija male modrice negde
naro~ito kad se bavi atletikom, gimnastikom i tako dalje pa,
ovo su prilike koje su nam date. Umesto da sednete tu
opaàju}i bol, poku{avaju}i da ga analizirate, koncentri{u}i se
na njega, {to ~ini da se on sve vi{e i vi{e pove}ava... namerno
napravite ovu vrstu koncentracije nepokretnosti u nervu koji
pati; na ta~ku gde je bol, indukujete {to je mogu}e totalniju
nepokretnost. Pa, vide}ete da ovo deluje, kao {to sam vam
rekla, kao anestetik: uspava ga. A onda, ako moète da tome
dodate neku vrstu unutra{njeg mira i samopouzdanja da }e bol
oti}i, pa, uveravam vas da }e oti}i.
Od svih stvari, ono {to se smatra najteèm sa jogi~ke
ta~ke gledi{ta je zubobolja, zato {to je veoma blizu mozga. Pa,
Potpuno isceljenje
101
znam da ovo moè da se uradi to ta~ke da se istinski ne ose}a

nikakav bol uop{te; ovo ne le~i kvaran zub, ali postoje slu~ajevi
u kojima ~ovek moè da uspe da ubije bolan nerv. Obi~no je u
zubu nerv taj kojeg napadne karijes, bolest, i po~ne da
protestvuje iz sve snage. Tako da ako uspete da uspostavite ovu
nepokretnost tamo, spe~avate ga da vibrira, spre~avate ga da
protestuje. A ono {to je izuzetno je da ako to radite dovoljno
konstantno, sa dovoljno istrajnosti, bolestan nerv }e umreti i
vi{e uop{te ne}ete patiti. Zato {to je to ono koje je patilo, a kad
je mrtvo vi{e ne pati. Poku{ajte. Nadam se da nikad ne}ete
imati zubobolju!
***
Prva i najneophodnija stvar je da se poni{ti bol presecanjem
veze...
Na primer, posekli ste prst, postoji nerv koji je pogo|en,
pa nerv brzo otr~i da kaè mozgu, gore, da se ne{to desilo, da
je po{lo naopako ovde dole. To je ono {to vam zadaje bol, da
vam se probudi pa`nja, da vam se kaè: Zna{, ne{to nije kako
valja. Tako da se um smesta zabrine: [ta ne valja? Oh, kako
boli!, itd, itd onda se okrene prstu i poku{a da se postara o
onome {to je jo{ uvek ~itavo. Obi~no se stavi mali zavoj. Ali da
spre~ite da imate bol ako mnogo boli, morate naprosto da
prese~ete vezu sa svojim umom, govore}i nervu: Sad }uti,
obavio si svoj posao, upozorio si me, nema potrebe ni{ta vi{e
da govori{; puf! Zaustavljam te. I kad se ovo obavi dobro, vi{e
ne patite, gotovo je, bol je potpuno zaustavljen. To je najbolja
stvar. To je beskrajno bolje nego da sebi govorite da je bolno.
Izlazak iz tela
Kad ~ovek ima veliki bol ili nelagodnost, kako moè
mirno da spava?
102
Majka: Za ovo je potrebna izvesna jogi~ka mo}. Najbolji na~in

a ovaj je apsolutan je da iza|ete iz svoga tela.
Kad telo pati, kad imate groznicu ili se ose}ate bolesno,
ili kad je telo ba{ bolesno, jedina stvar da se uradi je da se
iza|e iz njega, da izvedete napolje svoje vitalno bi}e. A onda,
ako ste jogi i znate kako, podignete se tik iznad, tako da vidite
svoje telo. Vitalno bi}e, ako je iza{lo u prili~no materijalnom
obliku, moè da vidi telo vi vidite svoje sopstveno fizi~ko telo.
A onda, u tom trenutku, sa sve{}u koju imate i silom koju
imate, moète da usmerite zrake svojih sila na mesto u telu
koje je bolesno. Ali ovo je vrhunac. To je najsigurniji na~in da
~ovek izle~i sebe, a ako ima mo} i znanje nepogre{iv je.
Moète da izle~ite sebe od apsolutno bilo ~ega za vrlo
kratko vreme. Jedino, sve ovo podrazumeva dosta prakse,
uve`bavanja bi}a. To se ne moè uraditi za tren oka. Ali, u
stvari, kad je bol nepodno{ljiv i ljudi se onesveste, oni ovo rade
instinktivno. Onesvestiti se zna~i iza}i iz tela. Pa, ima ljudi koji
nisu isuvi{e tesno vezani za svoje telo i kad ne{to krene
naopako, kad je suvi{e bolno ili im nije dobro, oni se onesveste.
Preveliki bol ~ini da se onesvestite, to jest, vi izlazite iz
svog tela, zbilja izlazite i ostavljate telo veoma inertnim; i, pod
uslovom da je tu neko ko ima dovoljno znanja da vas ne
protrese ovako (pokazuje) da bi vas probudio, to je na~in da se
umakne od patnje. Naravno, ako imate kraj sebe nekog ko se
uspani~i i poprska vas hladnom vodom po glavi ili vas prodrma,
onda rezultat moè da bude katastrofalan, ali u protivnom
~ovek moè... A malo po malo, prirodno, po{to tamo vi{e nema
svesti da beleì patnju, sve postaje smireno i u skoro svakom
slu~aju telo postaje dovoljno nepokretno da moè da se odmara
uprkos patnji. Vi{e je uop{te ne ose}a. Ovo je najbolji na~in.
Potpuno isceljenje
103
Pomeranje centra svesnosti

Majka: Umna sila, umna aktivnost je nezavisna od mozga. Mi
smo navikli da koristimo mozak, ali moèmo da koristimo
ne{to drugo, ili bolje re}i, koncentri{emo umnu silu drugde, i
da imamo utisak da na{a umna aktivnost dolazi odatle. ôvek
moè da koncentri{e svoju umnu silu u solarni pleksus, ovde
(pokazuje) i da oseti da umna aktivnost dolazi odatle...
Ako ikada budete imali glavobolju, savetujem vam da
uradite ovo: da uzmete misaonu silu, umnu silu a ~ak ako
moète da povu~ete malo svoje vitalne sile, i nju i da je
naterate da do|e dole, ovako (pokazuje, veoma sporo klize}i
obema rukama od vrha glave na dole). Ako imate glavobolju ili
zaptivenost ili dodir sun~anice, na primer, u svakom slu~aju
ne{to vam se desi, pa, ako znate kako da uradite ovo i da
dovedete silu ovde, ovako, ovde (pokazuju}i centar grudi), ili
~ak niè (pokazuju}i stomak), pa, nesta}e. Nesta}e. Mo}i}ete da
ovo uradite za pet minuta. Moète da poku{ate, slede}i put kad
budete imali glavobolju... Nadam se da ne}ete imati glavobolju,
ali slede}i put kad je budete imali, poku{ajte ovo...
Dakle, sedite sasvim opu{teno i uzmite onda svu svoju
silu kao da uzimate, vidite... svu energiju u va{oj glavi, uzmite
je i naterajte je da do|e dole, dole, dole, ovako, polako, veoma
pa`ljivo, ta~no ovde dole, skroz do pupka. I vide}ete da }e va{a
glavobolja da nestane. Radila sam ovaj eksperiment mnogo
puta... To je vrlo dobar lek, vrlo lak; nema potrebe da uzimate
pilule ili injekcije; izle~i se tek tako.
[irenje sebe
Majka: Kad morate da se suo~ite sa bolom, patnjom, revoltom,
gr~em ili ose}anjem bespomo}nosti {ta god to bilo, sve stvari
koje vam dolaze usput i koje su upravo te{ko}e koje morate da
104
prevazi|ete ako moète fizi~ki, {to }e re}i u svojoj telesnoj

svesti, da imate utisak {irenja sebe, raspakivanja sebe, moglo bi
se re}i ose}ate se kao ne{to skroz spakovano, jedan namotaj
preko drugog, kao par~e tkanine, znate, koje se savija i
presavija i opet savija pa, ako imate ovaj utisak da je ono {to
vas steè i stiska i ~ini da patite ili parali{e va{u kretnju poput
preblizu, isuvi{e tesno savijene tkanine ili poput paketa koji je
isuvi{e dobro vezan, isuvi{e dobro spakovan, i da polako, malo
po malo, uklanjate sve slojeve i rasteète se ba{ kao {to ~ovek
razmotava komad tkanine ili lista papira i {iri ga da bude ravan
i vi leìte ravno i ~inite da se osetite veoma {irokim, {to je {irim
mogu}e, {ire}i se najdalje {to moète, otvaraju}i se i ispruàju}i
se u stavu potpune pasivnosti sa onim {to bih mogla nazvati
licem ka svetlu, ne sklup~avaju}i se nazad na va{u te{ko}u,
presavijaju}i se na njoj, zatvaraju}i je u sebe, tako re}i, ve}
naprotiv, razmotavaju}i se najvi{e {to moète, {to savr{enije
moète, stavljaju}i te{ko}u pred Svetlost Svetlost koja dolazi
odozgo ako uradite ovo u svim domenima, i ~ak ako ne
uspete da to mentalno uradite jer to je ponekad te{ko ako
moète da zamislite sebe kako to radite fizi~ki, skoro
materijalno, pa, kad zavr{ite raspakivanje sebe i ispruànje
sebe, na}i}ete da je vi{e od tri ~etvrtine te{ko}e oti{lo. A onda
samo malo rada prijem~ivosti prema Svetlosti i poslednja
~etvrtina }e nestati.
***
Morate da pro{irite svoju svest, ako moète.
Znala sam nekog ko je èleo da pro{iri svoju svest i
rekao je da je na{ao na~in: to je bilo da legne na le|a no}u,
napolju, i da gleda zvezde i da poku{a da se poistoveti sa njima
i da ode tamo u ogromni svet i da tako izgubi sav ose}aj
proporcije u smislu Zemlje i svih ovih malih stvari i da postane
prostran kao nebo ne moète re}i prostran kao univerzum, jer
mi vidimo samo njegov si}u{ni deo, ali prostran kao nebo sa
Potpuno isceljenje
105
svim zvezdama. A onda, znate, male ne~istote tokom tog

vremena otpadaju i shvatate stvari na vrlo velikom planu. To je
dobra ve`ba.
***
Draga Majko, kako moèmo da u~inimo svoju svest
prostranom?
Prostranom? Ah, ima mnogo na~ina da se to uradi.
Najlak{i na~in je poistovetiti se sa ne~im prostranim. Na
primer, kad osetite da ste zatvoreni u potpuno usku i
ograni~enu misao, volju, svest, kad osetite kao da ste u lju{turi,
onda ako po~nete da mislite o ne~em veoma prostranom,
poput, na primer, ogromnosti voda okeana i ako stvarno mislite
o ovom okeanu i kako se pruà daleko, daleko, daleko, daleko,
u svim pravcima, ovako (Majka {iri ruke), kako je, u odnosu na
vas, on tako dalek, tako dalek da ne moète da mu vidite obale,
nigde ne moète da dosegnete njegov kraj, ni iza, ni ispred, ni
levo, ni desno... {irok je, {irok, {irok, {irok... Razmi{ljate o
tome, a onda imate utisak da plutate na ovom moru, tako, i da
nema nikakvih granica... Ovo je vrlo lako. Tako vi pro{irite
svoju svest malo...
Ima mnogo intelektualnih na~ina da ~ovek pro{iri svoju
svest... Kad vas ne{to mu~i, kad vam je bolno ili veoma
neprijatno, ako po~nete da mislite o ve~nosti vremena i
ogromnosti prostora, ako mislite o svemu tome {to se dogodilo
pre i svemu {to }e do}i kasnije i da je ova sekunda u ve~nosti
zbilja samo jedan prolazni dah i da izgleda tako potpuno
sme{no uzrujavati se ne~im {to u ve~nosti vremena... nema ~ak
ni vremena da se opazi, nema mesta, nema zna~aja, jer {ta je
sekunda u ve~nosti? ...ako moète da uspete da shvatite ovo,
da... kako to da se sro~i?... vizualizujte, zamislite malu osobu
koja ste, na maloj Zemlji na kojoj ste i malu sekundu svesti koja
vas trenutno povre|uje ili vam je neprijatna {to je po sebi
106
samo sekunda u va{em postojanju a da ste vi sami bili mnogo

stvari pre i da }ete biti mnogo stvari posle, da }ete ono {to vas
sad poga|a verovatno potpuno zaboraviti za deset godina, ili
ako ga se setite re}i }ete: Kako to da sam pridavao ikakav
zna~aj tome?... ako moète prvo to da shvatite, i da onda
pomislite o svojoj maloj osobi koja je sekunda u ve~nosti ne
~ak ni sekunda: neprimetni deli} sekunde u ve~nosti da se ceo
svet odmotavao pre toga i da }e da nastavi da se odmotava u
nedogled, ispred, iza i da... pa, onda odjednom ose}ate
potpunu apsurdnost zna~aja koji pridajete onome {to vam se
de{ava. Istinski ose}ate... koliko je sme{no pridavati ikakav
zna~aj svom ìvotu, sebi i onome {to vam se de{ava. A u
prostoru od tri minuta, ako ovo uradite kako treba, sva
neprijatnost biva zbrisana. âk i veoma dubok bol moè da se
zbri{e. Naprosto ovakva koncentracija, stavljaju}i sebe u
beskraj i ve~nost. Sve odlazi. Izlazite iz toga o~i{}eni... To vas
smesta izvadi iz va{eg malog ega.
Potpuno isceljenje
107
5
]utnja i mir
Majka: Obavezan uslov za izle~enje je smirenost i }utnja. Bilo
kakva uzrujanost, bilo kakva uskost produàva bolest.
***
ôvek mora da na|e unutra{nji mir i da ga stalno odràva. U
sili koju ovaj mir donosi, sve ove male bede }e nestati.
***
Za osloba|anje od napetosti, deset minuta prave smirenosti,
unutra{nje i spolja{nje, su delotvorniji od svih lekova na svetu.
U ti{ini leì najdelotvornija pomo}.
***
Ne moète da spavate zato {to va{ um nije u}utan. Va{e
zdravlje je lo{e zato {to va{ um nije u}utan. Tako da postoji
samo jedan lek za sve va{e bolesti: u}utkajte svoj um.
U}utkivanje uma
Majka: O~igledno je da kad kaèm nekome Budite mirni,
mogla bih da mislim na mnogo razli~itih stvari u skladu sa
osobom. Ali prva nezaobilazna smirenost je umna }utnja, jer
generalno to je ono {to najvi{e nedostaje. Kad nekom kaèm
Budite mirni, mislim: poku{ajte da nemate nemirne,
uzbu|ene, uzrujane misli; poku{ajte da smirite svoj mozak i da
108
prestanete da se vrtite u krug u svim svojim ma{tarijama i

opaànjima i umnim konstrukcijama...
Za svakog je metod druga~iji, ali prvo ~ovek mora da
oseti iz kog razloga da li zato {to je ~ovek umoran ili zato {to
je prenapregnut ili zato {to istinski èli da se izdigne iznad
stanja u kom ìvi ~ovek mora prvo da shvati i oseti potrebu za
ovom }utnjom, ovim mirom u umu. A onda, naknadno, mogao
bi da isproba jednu za drugom sve metode, stare i nove, da bi
postigao rezultat...
]utnja je veoma pozitivno stanje; postoji pozitivan mir
koji nije tek suprotnost sukobu aktivan mir, zarazan, mo}an,
koji kontroli{e i smiruje, dovodi stvari u red, organizuje. To je
ono o ~emu pri~am. Kad nekom kaèm Budite mirni, ne
mislim da kaèm Idite i spavajte, budite inertni i pasivni i
nemojte ni{ta da radite, daleko od toga!... Istinska }utnja je
veoma velika sila, veoma velika snaga.
***
Kako moè ~ovek da uspostavi ustaljen mir i ti{inu u
umu?
Pre svega, morate da ga èlite.
A onda morate da poku{ate, i morate da istrajete, da
nastavite da poku{avate... Za po~etak, sednete }utke; a onda,
umesto da mislite na pedeset stvari, po~nite sebi da govorite:
Mir, mir, mir, mir, mir, smirenost, mir... Zami{ljate mir i
smirenost. Vi teìte, traìte od njega da do|e: Mir, mir,
smirenost. A onda, kad ne{to do|e i poku{a da vas dotakne i
da bude aktivno, vi tiho kaète, ovako: Mir, mir, mir. Ne
gledajte misli, ne slu{ajte misli, shvatate. Ne smete da obra}ate
pa`nju na sve {to vam dolazi. Znate, kad vam neko uàsno
dosa|uje i èlite da ga se otarasite, vi ga ne slu{ate, zar ne?
Dobro! Okrenete glavu i mislite na ne{to drugo. Pa, morate to
da uradite: kad misli do|u, ne smete da ih gledate, da ih
Potpuno isceljenje
109
slu{ate, da obra}ate bilo kakvu pa`nju uop{te, morate da se

pona{ate kao da ne postoje. A onda, ponavljajte sve vreme
kao... kako da to sro~im?... kao {to to radi idiot, koji uvek
ponavlja istu stvar. Pa, morate da radite isto; morate da
ponavljate Mir, mir, mir. Tako, probajte da radite ovo par
minuta, a onda radite ono {to morate da radite; a onda, drugi
put, opet po~nete; sednete opet i onda poku{ate. Uradite ovo
kad ustanete ujutro, uradite to uve~e kad idete u krevet.
Moète da to radite... recimo da èlite da dobro svarite svoju
hranu, moète da radite ovo par minuta pre jela. Ne moète da
zamislite koliko }e to pomo}i va{em varenju! Pre nego {to
po~nete da jedete, sednete }utke neko vreme i kaète Mir, mir,
mir... i sve postane smireno. To je kao da sva buka odlazi
daleko, daleko, daleko... (Majka pruà ruke na obe strane) A
onda morate da nastavite da radite ovo; i onda do|e vreme kad
vi{e nema potrebe da sednete i {ta god da radite, {ta god da
pri~ate, uvek je Mir, mir, mir. Sve ostaje ovde, ovako, ne ulazi
(gest ispred ~ela), ostaje ovako. I ~ovek je onda uvek u
savr{enom miru... nakon ne{to godina.
Ali u po~etku, veoma mali po~etak, dva ili tri minuta; to
je vrlo jednostavno. Za ne{to komplikovano morate da ulaète
napor, a kad ulaète napor niste u}utani. Te{ko je ~initi napor
dok se ostaje u}utan. Vrlo jednostavno, vrlo jednostavno, ~ovek
mora da bude vrlo jednostavan u ovim stvarima. To je kao da
ste u~ili da zovete prijatelja: on dolazi zato {to je pozvan. Pa,
na~inite mir i smirenost svojim prijateljima i zovite ih: Do|i,
mir, mir, mir, mir, do|i!
***
Uvek je tako kao da vas ja obuimam u ~auru Mira. A onda, kad
biste mogli da stavite ta~no u ovaj um koji vibrira, me{a sve
vreme, ba{ kao majmun kad biste mogli da stavite tu... to je
Mir koji dela direktno u ovoj materijalnoj vibraciji Mir u kome
se sve opu{ta.
110
Nemojte da mislite, nemojte da mislite da poku{ate da

peobrazite ovaj fizi~ki um ili da ga u}utkate ili da raskrstite sa
njim; sve to je i dalje aktivnost. Naprosto ga pustite i dalje, ali...
stavite Mir, osetite Mir, ìvite Mir, znajte Mir, Mir, Mir...
To je jedina stvar.
îne}i sebe praznim

Koje su sile koje rade kad je ~ovek u tihoj meditaciji?
Majka: Zavisi od onoga koji meditira.
Ali u tihoj meditaciji zar on sebe ne ~ini potpuno
praznim? Kako onda moè i{ta da zavisi od njega?
âk i ako sebe na~inite apsolutno praznim, to ne menja prirodu
va{e te`nje... Od kvaliteta te`nje zavisi sila koja odgovara i rad
koji ona dolazi da obavi. înjenje sebe praznim u meditaciji
stvara unutra{nju ti{inu; to ne zna~i da ste postali ni{ta ili da
ste postali mrtva i inertna masa. îne}i od sebe praznu posudu
pozivate ono {to }e je napuniti. To zna~i da vi osloba|ate
naglasak svoje unutra{nje svesti ka ostvarenju. Priroda svesti i
stepen njenog naglaska odre|uju sile koje dovodite u igru bilo
da }e one pomo}i i ispuniti ili omanuti ili ~ak na{koditi i ko~iti.
***
Moèmo da uzmemo primer... imate hroni~nu bolest,
deformitet tela, fizi~ki nedostatak. Tako da va{a svest, u svojoj
te`nji i volji, stvara manje ili vi{e stalni naglasak na stvar koju
èli da ostvari, ono {to èlite da izle~ite. Pa, kad na~inite sebe
praznim unutra u meditaciji (ovo je jedan oblik meditacije, ako
ho}ete), zna~i da prekidate ovu koncentraciju volje: va{a svest
postaje neutralna u to vreme. Njen naglasak je na ovoj ta~ki
Potpuno isceljenje
111
(mogao bi biti na drugim ta~kama, na stvarima manje ili vi{e

konkretnim ili apstraktnim, ali naglasak je na jednoj ta~ki) i
kad sebe u~inite praznim povla~ite ovaj pritisak, ovaj naglasak,
i ostajete kao bela strana na kojoj ni{ta nije napisano. To je ono
{to ja zovem ~ine}i sebe praznim: nemati aktivnu volju
koncentrisanu na jednu ili drugu ta~ku. Pa tako kaèm da onog
trenutka kad sebe na~inite praznim, efekat je da se stres
zaustavlja, a ipak u svojoj tihoj te`nji vi stavljate sebe u dodir
sa silama koje je privukao naglasak koji obi~no imate, posebna
ta~ka na kojoj insistirate u drugim prilikama. Eto za{to sam
naglasila ~injenicu da sve zavisi od osobe, zato {to sve zavisi od
njene naviknute te`nje, stvari koju ona normalno èli da
ostvari; jer ona je prirodno u kontaktu sa silama koje }e
reagovati na njenu te`nju. Tako da ako na neko vreme neko
zaustavi aktivnost ove te`nje i ostane u tihoj, pasivnoj
prijem~ivosti, e pa, efekat naviknute te`nje ostaje i privu}i }e
upravo one sile koje treba da odreaguju na nju.
Dovo|enje mira u telo

Majka: Ovo ose}anje ne~eg tako umirenog ali ne zatvorenog,
umirenog ali otvorenog, umirenog ali prijem~ivog je ne{to {to
postaje ustaljeno kroz ponavljana iskustva. Postoji velika
razlika izme|u ti{ine koja je mrtva, tupa, nereaguju}a i
prijem~ive ti{ine u}utanog uma...
One imaju efekat, sve ove stvari imaju efekat na
funkcionisanje tela funkcionisanje organa, mozga, nerava itd.
***
Jedina stvar koju mogu da predloìm po pitanju bolesti je zvati
dole mir. Drìte um dalje od tela bilo kojim sredstvima bilo
~itanjem [ri Aurobindovih knjiga ili meditacijom. To je ono
112
stanje u kome Milost deluje. A jedino je Milost ta koja le~i.

Lekovi samo daju veru telu. To je sve.
***
Za va{e lo{e zdravlje, nemojte da zaboravite da poku{ate da
dovedete dole Boànski Mir. Zato {to nijedna bolest ne moè
da se odupre Miru Gospodnjem, a ~ak i setiti se i poku{ati da}e
vam ne{to olak{anja.
***
Mir i uti{anost su veliki lek za bolest. Kad moèmo da
dovedemo mir u svoje }elije izle~eni smo.
Da li je svest o Boànskom mogu}a ~ak i u fizi~kim

}elijama?
[ri Aurobindo: Da, }elije mogu da imaju mir i radost i druge
stvari. Kad su sasvim svesne, mogu da izbace suprotstavljaju}e
stvari napolje. Kad mir si|e u fizi~ko bi}e, on je velika sila za
izle~enje...
Postoji beskrajno more mira, mo}i, Anande odmah
iznad glave ono {to zovemo prekoglavlje. A ako je ~ovek u
kontaktu sa njim uvek moè da dobije ove stvari.
Potpuno isceljenje
113
6
Promena svesti
Majka: Svaki put kad ~ovek ima ose}aj da je zadobio pobedu,
otkriva da je ta pobeda bila nepotpuna, delimi~na,
neuhvatljiva...
Ovo je vrlo o~igledno, vrlo uo~ljivo kod fizi~kih pobeda
nad telom. Kroz vrlo usrdan trud ~ovek uspeva u
prevazilaènju neke slabosti, ograni~enja, lo{e navike i veruje
da je ovo definitivna pobeda; ali nakon nekog vremena ili
povremeno ~ovek smesta uvi|a da ni{ta nije potpuno ura|eno,
ni{ta nije definitivno, da ono {to ~ovek misli da je postigao
mora opet da se uradi. Jer samo totalna promena svesti i
intervencija nove sile, zaokret svesti moè da u~ini pobedu
potpunom...
îtava svest mora da se promeni, zaokret svesti mora da
se postigne, iskakanje iz stanja u kome je ~ovek ka vi{em stanju
iz kojeg moè da gleda dole na sve slabosti koje èli da izle~i i
odakle ima sveobuhvatno vi|enje rada koji ima da se postigne.
***
Obi~na ljudska svest, ~ak i kod najrazvijenijih, ~ak i kod ljudi
velikog talenta i velikog ostvarenja, je kretnja okrenuta prema
spolja sve energije su usmerene prema spolja, cela svest se
{iri prema spolja; a ako je i{ta okrenuto prema unutra, to je
vrlo malo, vrlo retko, vrlo fragmentarno, de{ava se samo pod
pritiskom veoma posebnih okolnosti, nasilnih {okova, {okova
koje ìvot zadaje upravo sa namerom da malko obrne ovu
kretnju okretanja svesti prema spolja.
Ali svi koji ìve duhovni ìvot imali su isto iskustvo:
iznenada se ne{to u njihovom bi}u preokrene, tako re}i, okrene
114
se iznenada i ponekad potpuno prema unutra i tako|e u isto

vreme prema gore, iznutra prema gore ali to nije neko
spolja{nje iznad, ono je unutra, duboko, ne{to druga~ije od
visina kako se zami{ljaju u fizi~kom. Ne{to se bukvalno
preokrenulo. Do{lo je do odlu~uju}eg iskustva i stanovi{ta u
ìvotu, na~in gledanja na ìvot, stav koji ~ovek zauzima u
odnosu na njega se iznenada promenio, a u nekim slu~ajevima
sasvim definitivno, neopozivo.
***
Uistinu, kako bi ~ovek mogao bolje da iskoristi bolest nego da
iskoristi priliku da ode duboko u sebe i probudi se, rodi se u
novoj svesti, svetlijoj i istinskijoj.
Svest, um i telo
[ri Aurobindo: Postaje vazda jasnije da ne samo {to
sposobnost na{e totalne svesti daleko prevazilazi onu od na{ih
organa, ~ula, nerava, mozga, ve} da su ~ak i za na{u obi~nu
misao i svest ovi organi samo njihovi naviknuti instrumenti, a
ne njihovi generatori. Svest koristi mozak koji su stvorila njena
upiranja ka gore, nije mozak stvorio svest niti je koristi. Postoje
~ak abnormalni primeri koji idu dotle da dokaù da na{i organi
nisu potpuno nezavisini instrumenti da otkucaji srca nisu od
apsolutno su{tinske va`nosti za ìvot ni{ta vi{e no disanje ili
organizovane mo`dane }elije za misao. Na{ fizi~ki organizam
ni{ta vi{e ne uzrokuje niti obja{njava misao i svest no {to
konstrukcija motora uzrokuje ili obja{njava pokreta~ku mo}
pare ili elektriciteta. Sila je prvobitna, ne fizi~ki instrument.
***
Potpuno isceljenje
115
Svest se obi~no poistove}uje sa umom, ali umna svest je samo

ljudska oblast koja ne iscrpljuje sve mogu}e oblasti svesti ni{ta
vi{e nego {to ljudski vid iscrpljuje sve gradacije boje ili ljudski
sluh sve gradacije zvuka jer ima mnogo iznad ili ispod {to je
~oveku nevidljivo i ne~ujno. Isto tako postoje oblasti svesti
iznad i ispod ljudske oblasti, sa kojim normalno ljudsko nema
kontakt i ~ine mu se nesvesnim nadumne ili prekoumne i
podumne oblasti.
***
Sve zavisi od toga gde svest smesti sebe i skoncentri{e sebe.
Ako svest smesti ili skoncentri{e sebe unutar ega, vi se
poistovetite sa egom ako u um, poistoveti se sa umom i
njegovim aktivnostima i tako dalje. Ako svest stavi svoj
naglasak napolje, kaè se da ìvi u spolja{njem bi}u i zaboravlja
na svoj unutra{nji um i vital i najunutarnjije psihi~ko; ako ode
unutra, stavi svoj centralizuju}i naglasak tamo, onda zna sebe
kao unutra{nje bi}e ili, jo{ dublje, kao psihi~ko bi}e; ako se
uspne izvan tela do ravni gde je sopstvo prirodno svesno svoje
{irine i slobode zna sebe kao Sopstvo, a ne kao um, ìvot ili
telo. Taj naglasak svesti je ono {to predstavlja svu razliku.
Majka: La`nost svesti prirodno ima materijalne posledice... i to

je ono {to bolest jeste!... Kad ste otvoreni i u kontaktu sa
Boànskim, vibracija vam daje snagu, energiju; i ako ste
dovoljno tihi, puni vas velikom rado{}u i sve ovo u }elijama
tela. Padate nazad u obi~nu svest i direktno, bez da se i{ta
promeni, ista stvar, ista vibracija koja dolazi iz istog izvora
pretvara se u bol, nelagodnost, ose}anje neizvesnosti,
nestabilnosti i istro{enosti.
***
116
Sve je u Boànskom i sve je boànsko. I nu`no, ako promenite

svoje stanje svesti i poistovetite se sa Boànskim, to menja
samu prirodu stvari. Na primer, ono {to je izgledalo da
uzrokuje bol ili tugu ili bedu otkriva se da je, sasvim suprotno,
prilika za Boànsko da postane bliè vama i uvi|ate da iz ovog
doga|aja mo`da moète da izvu~ete jo{ ve}u radost nego onu
izvedenu iz ne~eg prijatnog. Jedino {to to mora da se shvati na
taj na~in, u tom duhu i sa tom sve{}u, jer ina~e, ako se shvati u
obi~nom smislu, to je su{ta protivure~nost principa da je sve
boànsko.
Ista stvar, potpuno ista vibracija, prema na~inu na koji
je primite i odreagujete na nju, moè da donese bilo intenzivnu
radost ili znatno o~ajanje, potpuno ista stvar, u skladu sa
stanjem svesti u kome ste. Tako da nema ni~eg za {ta bi se
moglo re}i da je nesre}a. Nema ni~eg {to bi se moglo nazvati
patnjom. Sve {to morate da uradite je da promenite svoje
stanje svesti. To je sve.
Potpuno isceljenje
117
7
Psihi~ko bi}e
Majka: ôvek moè da ima patnju, a da je ne ose}a, da bude
kao da ona ne postoji. To jest, nesre}a... dotakne samo
spolja{nju svest, fizi~ku, umnu, vitalnu, ali psihi~ku zaista,
psihi~ka je iznad sve patnje. Uzmimo veoma jednostavan
primer: bolest. Fizi~ki poreme}aj donosi patnju, povremeno
mnogo patnje, ali ima ljudi koji su u takvom stanju svesti da
njihova fizi~ka patnja ne postoji, ona nije stvarna za njih.
[ri Aurobindo: Unutra{nje bi}e je sa~injeno od unutra{njeg

umnog, unutra{njeg vitalnog, unutra{njeg fizi~kog ali to nije
psihi~ko bi}e. Psihi~ko je najunutarnjije bi}e i sasvim razli~ito
od ovih. Re~ psihi~ko se zbilja koristi u engleskom da ukaè
na bilo {ta {to je druga~ije ili dublje od spolja{njeg uma, ìvota
i tela, bilo {ta okultno ili nadfizi~ko, ali to je upotreba koja
donosi zbrku i gre{ku i mi je potpuno odbacujemo kad
govorimo ili pi{emo o jogi.
***
Ako u~imo da ìvimo unutra, nepogre{ivo se budimo za ovo
prisustvo unutar nas koje je na{e stvarnije sopstvo, prisustvo
duboko, smireno, radosno i mo}no, kome svet nije gospodar
prisustvo koje, ako nije Sam Gospod, jeste zra~enje Gospoda
unutra. Svesni smo ga unutra kako podràva i pomaè prividno
i povr{no sopstvo i sme{i se na njegova zadovoljstva i boli kao
na gre{ku i strast malog deteta. A ako moèmo da se vratimo u
sebe i poistovetimo se, ne sa na{im povr{nim iskustvom, ve} sa
zra~e}im svetlosnim prelazom Boànskog, moèmo da ìvimo u
118
tom stavu prema kontaktima sveta i, ustuknuv{i u na{oj

potpunoj svesti od zadovoljstava i bolova tela, vitalnog bi}a i
uma posedujemo ih kao iskustva ~ija priroda, budu}i da je
povr{na, ne doti~e na{e jezgro i stvarno bi}e, niti mu se
name}e.
Psihi~ko bi}e i spolja{nja svest

Majka: Ima mnogo razli~itih razloga za{to se ~ovek povremeno
ose}a ìvlji, puniji snage i radosti... Generalno govore}i, u
obi~nom ìvotu ima ljudi koji su, usled njihove same
konstitucije, na~ina na koji su na~injeni, u izvesnom skladu sa
Prirodom, kao da di{u u istom ritmu i obi~no su ovi ljudi uvek
radosni, zadovoljni, uspevaju u onome {to rade, izbegavaju
mnoge nevolje i katastrofe; ukratko, oni su ti koji su u skladu
sa ritmom ìvota i Prirode. A pored toga, ima dana kad je ~ovek
u kontaktu sa boànskom Sve{}u koja radi, sa Milo{}u; a onda
je sve ofarbano, obojeno ovim Prisustvom, a stvari koje vam
obi~no izgledaju dosadno i nezanimljivo postaju o~aravaju}e,
prijatne, privla~ne, uputne sve ìvi i vibrira i puno je obe}anja
i sile. Tako da kad se otvorite prema ovome, ose}ate se ja~i,
slobodniji, sre}niji, puni energije i sve ima smisla. Shvatate
za{to su stvari takve kakve su i u~estvujete u op{toj kretnji.
Ima drugih prilika kad ste, iz nekog razloga, magloviti
ili za~aureni u sebe ili potonuli i vi{e ni{ta ne ose}ate, a sve
stvari gube svoj ukus, zanimljivost, vrednost; budete poput
balvana koji hoda.
Sad, ako uspete da se svesno sjedinite sa svojim
psihi~kim bi}em, moète uvek da budete u ovom stanju
prijem~ivosti, unutra{nje radosti, energije, napretka, op{tenja
sa boànskim Prisustvom. A kad ste u op{tenju sa Tim, vidite ga
svuda, u svemu, i sve stvari poprimaju svoje istinsko zna~enje.
Potpuno isceljenje
119
Od ~ega to zavisi?... Od unutra{njeg ritma, mo`da

milosti; u svakom slu~aju, prijem~ivosti za ne{to {to je iznad
vas.
[ri Aurobindo: Lako}a i mir se ose}aju veoma duboko i daleko

unutra zato {to su u psihi~kom, a psihi~ko je veoma duboko
unutar nas, prekriveno umom i vitalom. Kad meditirate
otvarate se psihi~kom, postajete svesni svoje psihi~ke svesti
duboko unutra i ose}ate ove stvari. Kako bi ta lako}a i mir i
sre}a mogli da postanu jaki i stabilni i da se ose}aju u celom
bi}u i u telu, morate da odete jo{ dublje i da iznesete punu silu
psihi~kog u fizi~ko.
***
Mir i spontano znanje su u psihi~kom bi}u, a odatle se {ire na
um i vital i fizi~ko. Spolja{nja fizi~ka svest je ta gde te{ko}a jo{
uvek poku{ava da istraje i donosi nespokojstvo ponekad u
fizi~ki um, ponekad u nerve, ponekad u obliku telesnog
problema u telo. Ali sve ove stvari mogu i moraju da odu. âk i
bolesti mogu da odu u potpunosti sa rastom mira i mo}i u
nervima i fizi~kim }elijama stoma~ni bolovi, slabost o~iju i sve
drugo.
Psihi~ko opaànje i fizi~ki poreme}aji

[ri Aurobindo: Kad se psihi~ko bi}e probudi onda je u stanju
da opaà uticaj bolesti ~ak pre nego {to ona u|e u telo. Ne
samo {to je ~ovek opaà, ve} zna koji }e organ biti napadnut i
~ovek moè da zadrì napad podalje uz pomo} Vi{e Mo}i.
120
Majka: Jedino ako ste formirali naviku odlaska u sebe,

obra}anja unutra{njoj psihi~koj svesti i pu{tanja nje da odlu~i u
vama {ta }ete da uradite, to }ete uraditi sa sigurno{}u, bez
ustru~avanja, bez pitanja ili bilo ~ega. Znate {ta valja ~initi i
nema mesta za raspravu...
Ina~e, ako imate naviku prou~avanja i posmatranja,
imate pred sobom sve male stvari ìvota koje se stalno
ponavljaju; ne èlite vi{e da ìvite mehani~ki po nekoj vrsti
navike, èlite da ìvite svesno, koriste}i svoju volju. Pa, svakog
trenutka se suo~avate sa problemom koji ne moète da re{ite.
Mislim, ~isto fizi~ki. Uzmite izvesnu te{ko}u koju imate u svom
telu ono {to zovemo poreme}aj koja se prevodi kao
nelagodnost ili neraspoloènje; to nije bolest, to je
neraspoloènje, nelagodnost, ne{to ne funkcioni{e ba{ dobro.
Onda ako nemate ovo psihi~ko znanje koje vas navodi da
uradite direktno onu stvar koja treba da se uradi i bez rasprave,
ako èlite da je prenesete svom umu i onome {to smatrate da je
znanje koje imate, onda... Uzmite slu~aj koji leì u polju
medicine, to jest: Da li da uradim ovo ili ono, uzmem ovaj lek
ili onaj, promenim ishranu, uzmem ovu hranu ili onu?... Pa
gledate ga. Ako nikad niste znali vi{e od izvesnog broja vrlo
elementarnih principa, va{ izbor je dovoljno lak. Ali ako ste
kojim slu~ajem malo u~ili i znate, recimo, samo za razli~ite
sisteme medicinskog tretmana... ima sistema razli~itih zemalja,
razli~itih medicinskih sistema; postoje, znate, alopatija,
homeopatija, ovo i ono. Pa vam jedno kaè jednu stvar, drugo
drugu. Znate ljude koji su vam rekli: Uradi ovo, uradi ono,
druge koji kaù: Iznad svega ne radi ovo, uradi ono, i tako
dalje, pa se na|ete suo~eni sa problemom i pitate se: Pa, sa
svim ovim, {ta ja znam, {ta }u da odlu~im? Ne znam ni{ta.
Ima samo jedna stvar koja zna u vama, to je va{e
psihi~ko; to ne pravi nikakve gre{ke, ono }e vam smesta re}i,
istog trenutka i ako ga poslu{ate bez re~i i bez ideja i rasprava,
nave{}e vas da uradite pravu stvar. Ali {to se ti~e svega
ostalog... izgubljeni ste.
Potpuno isceljenje
121
Nesre}e i probu|ena svest

Majka: Postoji trenutak za izbor, ~ak u nesre}i. Na primer,
okliznete se i padnete. Ba{ izme|u trenutka kad ste se okliznuli
i trenutka kad padnete, postoji deli} sekunde. U tom trenutku
imate izbor: moè da ne bude ni{ta, moè da bude ozbiljno.
Samo, va{a svest mora prirodno da bude skroz budna, a vi
morate da budete stalno u kontaktu sa svojim psihi~kim bi}em
nemate vremena da uspostavite kontakt, morate da budete u
kontaktu. Izme|u trenutka kad se okliznete i trenutka kad ste
na zemlji, ako je umna i psihi~ka formacija dovoljno jaka, onda
to nije ni{ta, ni{ta se ne}e desiti ni{ta se ne desi. Dok, ako u
tom trenutku um u skladu sa svojom navikom postane
pesimista i zakuka: Oh! Okliznuo sam se!... To traje deli}
sekunde, to ne traje minut, to je deli} sekunde; tokom deli}a
sekunde imate izbor. Ali morate da budete tako budni, svakog
trenutka svog ìvota! Na deli} sekunde imate izbor; postoji
deli} sekunde kad moète da spre~ite da nesre}a bude ozbiljna,
kad moète da spre~ite bolest da u|e u vas. Uvek imate izbor.
Ali on je na deli} sekunde i ne smete da ga propustite. Ako ga
propustite, prekasno je.
ôvek moè da ga na~ini kasnije? (smeh)
Ne. Naknadno, postoji drugi trenutak... Pali ste, ve} ste se
povredili; ali i dalje postoji trenutak kad moète da promenite
stvari na bolje ili na gore, tako da to moè da bude ne{to vrlo
kratko ~iji }e lo{i efekti brzo da nestanu, ili ne{to {to postane
onoliko ozbiljno, onoliko kriti~no koliko je mogu}e. Ne znam
da li ste primetili da ima ljudi koji nikad ne propu{taju priliku
za nesre}u. Svaki put kad postoji mogu}nost za nesre}u, desi
im se. I nikad njihova nesre}a nije obi~na. Svaki put kad
nesre}a moè da bude ozbiljna, bude ozbiljna. Pa, obi~no u
122
ìvotu ~ovek kaè: Oh! on je maler, nema sre}e, stvarno mu

sudbina nije naklonjena. Ali sve je to neznanje. To zavisi
apsolutno od rada ~ovekove svesti... Ima ljudi koji su mogli da
poginu, a iza|u iz toga bez ogrebotine; ima drugih za koje nije
bilo ozbiljno, a postane ozbiljno.
Ali to ne zavisi od misli, od obi~nog rada uma. Mo`da
oni prividno imaju podjednako dobre misli kao drugi to nije
to. To je sekunda izbora ljudi koji znaju da reaguju upravo na
pravi na~in u pravo vreme. Mogu da vam dam na stotine
primera. To je ba{ zanimljivo.
Zavisi u potpunosti od karaktera. Neki imaju tako
probu|enu svest, tako budnu, da nikad ne spavaju, budni su
iznutra. Ba{ u sekundi u kojoj je potrebno pozovu pomo}. Ili
prizovu boànsku Silu. Ali potrebna je ba{ u toj sekundi. Tako
da se opasnost izbegne, ni{ta se ne desi. Mogli su da poginu;
izlaze iz toga apsolutno neozle|eni. Kod drugih, naprotiv, ~im
imaju najmanju ogrebotinu, ne{to u njihovom bi}u ispadne iz
reda: neka vrsta straha ili pesimizma ili defetizma dolazi gore
automatski u njihovu svest. Nije bilo ni{ta, samo su uvrnuli
nogu, a slede}eg trenutka je slome. Nema razloga za to. Vrlo
lako su mogli da ne slome nogu.
Ima drugih koji se popnu do drugog sprata na
merdevine koje popuste pod njima. Mogli su da tresnu o zemlju
iza|u iz toga da ni najmanje ne budu povre|eni. Kako su to
uradili? Izgleda zapanjuju}e, a ipak ovo je ono kako im se
stvari doga|aju. Na|u se na zemlji kako leè sasvim u redu;
ni{ta im se nije desilo. Mogla bih da vam dam imena, govorim
vam precizne ~injenice...
Znala sam nekog ko je stvarno trebalo da umre, a nije
umro zbog ovoga. Jer je njegova svest reagovala vrlo brzo.
Uzeo je gre{kom otrov: umesto da uzme jednu dozu izvesnog
leka, uzeo je dvanaest, a to je bio otrov; trebalo je da umre,
srce je trebalo da stane (to je bilo pre mnogo godina), a ipak je
i dalje sasvim ìv! Reagovao je na pravi na~in.
Potpuno isceljenje
123
Kad bi se ove stvari ispri~ale nazvali bi ih ~udima. One

nisu ~uda: to je probu|ena svest.
Iskustva unutra{njeg bi}a

Majko, kako moè ~ovek da promeni svoju svest?
Majka: Prirodno, ima mnogo na~ina, ali svaka osoba to mora
da radi od polazne ta~ke koja joj je dostupna; a indikacija o
na~inu obi~no dolazi spontano, kroz ne{to poput neo~ekivanog
iskustva. I za svakog se predstavi malo druga~ije.
Na primer, mo`da ste svesni obi~ne svesti, koja se {iri
na povr{ini, horizontalno, i radi na ravni koja je u isto vreme
povr{ina stvari i ima kontakt sa spolja{njom povr{inom stvari,
ljudi, okolnosti; a onda iznenada, iz nekog razloga kao {to ja
kaèm, jer se svi razlikuju dolazi do prebacivanja gore i
umesto vi|enja stvari horizontalno, bivanja na istom nivou na
kojem su one, iznenada se podignete iznad njih i vidite ih
odozgo, u njihovoj totalnosti umesto da vidite samo mali broj
stvari neposredno pokraj vas; to je kao da vas ne{to vu~e gore i
navede vas da vidite sa vrha planine ili iz aviona. I umesto da
vidite svaki detalj i da ga vidite na njegovom sopstvenom
nivou, vi vidite sve kao celinu i to od daleko iznad.
Ima mnogo na~ina da se ima ovo iskustvo, ali ono vam
obi~no do|e kao slu~ajno, jednog lepog dana.
Ili u protivnom mo`da imate iskustvo koje je sasvim
suprotno, ali se svodi na istu stvar. Iznenada uronite u dubinu,
odmi~ete se od stvari koje ste opaàli, one vam se ~ine daleke,
povr{ne, nebitne; ulazite u unutra{nju ti{inu ili unutra{nju
smirenost ili unutra{nju viziju stvari, duboko ose}anje,
intimnije opaànje okolnosti i stvari, u kome se sve vrednosti
menjaju. I postajete svesni neke vrste jedinstva, duboke
istovetnosti koja je jedno upros razli~itim pojavnostima.
124
Ili u protivnom, tako|e iznenada, ose}aj ograni~enja

nestane i u|ete u opaànje neke vrste neodre|enog trajanja,
bez po~etka ili kraja, ne{to {to je oduvek i {to }e uvek biti.
Ova iskustva vam do|u odjednom, u bljesku, u sekundi,
trenutku u va{em ìvotu, ne znate za{to ili kako... Ima drugih
na~ina, drugih doìvljaja oni su bezbrojni, variraju u skladu
sa osobom; ali sa ovim, minutom, sekundom takvog postojanja,
hvatate ga za rep. Onda morate da ga upamtite, poku{ate da ga
ponovo proìvite, idete u dubine iskustva, prise}ate ga se,
teìte, koncentri{ete se. Ovo je polazi{na ta~ka, kraj vode}e
niti. Za sve kojima je su|eno da na|u svoje unutra{nje bi}e,
istinu svoga bi}a, postoji uvek barem jedan trenutak u
njihovom ìvotu kad vi{e nisu isti, mo`da ba{ poput bljeska
munje ali to je dovoljno. To ukazuje na put kojim treba da
krenete, to su vrata koja se otvaraju na ovoj stazi. Pa tako
morate da pro|ete kroz vrata i sa istrajno{}u i nepokolebljivom
istrajno{}u tragate za tim da obnovite stanje koje }e vas dovesti
ne~em stvarnijem i celovitijem.
Mnoge metode su date tokom vekova; ali metod kojim
ste nau~eni, metod o kome ste ~itali u knjigama ili ~uli od
u~itelja nema delotvornu vrednost spontanog iskustva koje je
do{lo bez o~iglednog razloga i koje je naprosto cvetanje
du{inog bu|enja, sekunda kontakta sa va{im psihi~kim bi}em
koje vam pokazuje najbolji put za vas, onaj koji je najvi{e u
va{em doma{aju, koji }ete onda morati da sledite sa istrajno{}u
da biste dostigli cilj jedna sekunda koja vam pokazuje kako
da krenete, po~etak... Neki ovo dobiju no}u u snovima, nekima
do|e ba{ u bilo koje vreme: ne{to {to vidite {to probudi ovu
novu svest u vama, ne{to {to ~ujete, prelepi pejza`, predivna
muzika, ili ina~e naprosto par re~i koje pro~itate, ili intenzitet
koncentracije u nekom naporu apsolutno bilo {ta, ima hiljadu
razloga i hiljadu na~ina da se to dobije. Ali ponavljam, svi
kojima je su|eno da ostvare imali su ovo barem jednom u svom
ìvotu. To moè biti vrlo kratkotrajno, moè biti kad su bili vrlo
mladi, ali ~ovek uvek ima, barem jednom u svom ìvotu,
Potpuno isceljenje
125
iskustvo toga {ta je istinska svest. Pa, to je najbolji pokazatelj

staze koju treba slediti.
***
Kad prvo iskustvo do|e, {to ponekad po~ne kad je ~ovek vrlo
mlad, prvi kontakt sa unutra{njom rado{}u, unutra{njom
lepotom, unutra{njom svetlo{}u, prvi kontakt sa tim, koje vas
odmah navodi da osetite Oh! to je ono {to èlim, morate da
ga gajite, da ga nikad ne zaboravite, da ga drìte stalno pred
sobom, da govorite sebi Osetio sam to jednom, tako da mogu
da ga osetim opet. Bilo je stvarno za mene, makar samo u
prostoru od jedne sekunde, i to je ono {to }u oìveti u sebi...
Ovo je ono {to treba da radite svaki put kad imate
priliku da se saberete, da op{tite sa sobom, da tragate za
sobom.
***
Da biste bili svesni apsolutno bilo ~ega, morate da imate volju
za tim. A kad kaèm da imate volju, ne mislim da jednog
dana kaète Oh! Ba{ bih to voleo, a da dva dana kasnije
potpuno zaboravite na to.
Imati volju za tim zna~i stalnu, odràvanu,
koncentrisanu te`nju, skoro isklju~ivu preokupiranost svesti.
Ovo je prvi korak. Ima mnogo drugih: vrlo pa`ljivo opaànje,
vrlo istrajna analiza, vrlo o{tro uo~avanje onoga {ta je ~isto u
kretnji, a {ta nije...
Svako od vas bi trebalo da je u stanju da do|e u dodir
sa svojim sopstvenim unutra{njim bi}em, ono nije nedostupna
stvar. Va{e psihi~ko bi}e je tu upravo da bi vas dovelo u
kontakt sa boànskim silama.
126
Odlu~uju}a promena
Kad se svest ose}a utamni~eno u svom isuvi{e uzanom
kalupu, {ta treba ~ovek da radi?
Majka: Iznad svega ne smete da budete nasilni, jer ako ste
nasilni iza}i }ete iz toga umorni, isce|eni, bez ikakvog
rezultata. Morate da skoncentri{ete sve sile te`nje. Ako ste
svesni unutra{njeg plamena, treba da stavite u taj plamen sve
{to je najsna`nije u vama putem te`nje, prizivanja, i da se
drìte {to je vi{e mogu}e u}utanim, dozivaju}i, sa velikim
pouzdanjem da }e odgovor do}i. A kad ste u ovom stanju, sa
svojom te`njom i svojom koncentrisanom silom, svojim
unutra{njim plamenom, pritiskajte ne`no na ovu vrstu
spolja{nje korice, bez nasilja, ali uporno, onoliko dugo koliko
moète, bez da se uzrujate, iznervirate ili uzbudite. Morate da
budete savr{eno tihi, da zovete i da gurate.
Prvi put ne}e uspeti. Morate da po~nete opet onoliko
puta koliko je neophodno, ali odjednom, jednog dana... na
drugoj ste strani! Onda izronite u okean svetlosti.
Ako se bijete, ako ste nemirni, ako se borite, ni{ta
ne}ete dobiti; a ako se predate svojim nervima, samo }ete
dobiti glavobolju i to je sve.
To je to: skupite svu svoju mo} te`nje, na~inite od nje
ne{to intenzivno skoncentrisano u apsolutnoj smirenosti, budite
svesni svog unutra{njeg plamena i bacite u njega sve {to
moète, kako bi mogao da gori sve vi{e i vi{e, vi{e i vi{e; a
onda zovite svesno i polako gurajte. Sigurno }ete uspeti jednog
dana.
***
Potpuno isceljenje
127
Koncentri{ite se u srcu. U|ite u njega; idite unutra i duboko i

daleko, najdalje {to moète. Sakupite sve ìce svoje svesti koje
su ra{irene unaokolo, urolajte ih i zaronite i potonite dole.
Tamo gori vatra, u dubokoj }utnji srca. To je boànskost
u vama va{e istinsko bi}e. ûjte njegov glas, sledite njegove
diktate.
Postoje drugi centri koncentracije, na primer, onaj iznad
krune i drugi izme|u obrva. Svaki ima svoju sopstvenu
efikasnost i da}e vam odgovaraju}i rezultat. Ali sredi{nje bi}e
leì u srcu i iz srca proisti~u sve sredi{nje kretnje sav
dinamizam i poriv za preobraàjem i mo} ostvarenja.
***
Ova promena svesti i njena priprema su se ~esto poredili sa
formiranjem pileta u jajetu: do poslednjeg trenutka jaje ostaje
isto, nema promene, i tek kad je pile potpuno formirano,
apsolutno ìvo, ono sebi napravi rupu u ljusci svojim kljuni}em
i iza|e napolje. Ne{to sli~no se de{ava u trenutku promene
svesti. Dugo vremena imate utisak da se ni{ta ne de{ava, da je
va{a svest ista kao obi~no; i ~ak, ako imate intenzivnu te`nju,
mo`da osetite otpor, kao da kucate u zid koji odbija da popusti.
Ali kad ste spremni iznutra, poslednji napor jedno kuckanje u
ljusku svog bi}a i sve se otvori, a vi se projektujete u drugu
svest.
Ose}aj ve~nosti
Majka: Da biste na{li du{u morate da idete ovako (gest
zaranjanja), ovako, da se povu~ete sa povr{ine, da zaronite
duboko i da ulazite, ulazite, ulazite, idete dole, dole, dole u
duboku rupu, vrlo duboku, tihu, nepokretnu; a tamo, tamo je
neka vrsta... ne{to toplo, }ute}e, bogato suptancom i veoma
mirno, veoma puno, kao ose}aj slatko}e to je du{a.
128
I ako istrajete i budete svesni, onda dolazi neka vrsta

puno}e koja daje ose}anje ne~eg potpunog i sadrì neizmerne
dubine u kojima, u|ete li, ose}ate da }e se mnoge tajne
razotkriti... kao odraz u vrlo mirnim vodama ne~eg ve~nog. I
vi{e se ne ose}ate ograni~eni vremenom.
Imate utisak da oduvek postojite i da }ete postojati
ve~no.
To je kad dotaknete sr` du{e.
A ako je kontakt bio svestan i dovoljno potpun,
osloba|a vas od ropstva spolja{njim oblicima; vi{e ne ose}ate
da ste ìvi samo zato {to imate telo. To je obi~no normalan oset
ljudskog bi}a, biti tako vezan za ovaj spolja{nji oblik da kad
mislim o sebi mislim o telu. To je normalna stvar. Stvarnost
osobe je stvarnost tela. Jedino kad ~ovek na~ini trud za
unutra{nji razvoj i poku{a da na|e ne{to malo stabilnije u svom
bi}u moè da po~ne da ose}a da ovo ne{to, koje je stalno
svesno kroz sva doba i svu promenu, mora biti ja.
***
U pozadini cele tvorevine (govorim o materijalnoj tvorevini),
postoji savr{ena ti{ina, koja nije suprotnost buci, ve} pozitivna
ti{ina, a ona je u isto vreme potpuna nepokretnost. To je vrlo
dobro kao protivotrov neredu. Ali ose}aj ve~nosti je jo{ bolji i
ima slatko}u koje nema u ovom drugom; ose}aj ve~nosti
uklju~uje tako|e ose}aj slatko}e (ali ne slatko}e kako je mi
shvatamo). Izuzetno mu je udobno, to jest, nema razloga
za{to bi se menjao ili prestao ili otpo~eo ponovo. Takav je,
savr{en je po sebi. A ovo su najbolji protivotrovi za ono drugo
stanje [nereda]: mir, jednostavni mir, nije uvek dovoljan.
Potpuno isceljenje
129
8
Tajne telesne svesti
[ri Aurobindo: Svaka ravan na{eg bi}a umna, vitalna, fizi~ka
ima svoju sopstvenu svest, zasebnu iako me|usobno
povezanu i u me|udejstvu; ali na{em spolja{njem umu i
~ulnom opaànju, u na{em budnom iskustvu, one se sve brkaju
skupa. Telo, na primer, ima svoju sopstvenu svest i dela iz nje,
~ak bez ikakve na{e sopstvene umne volje ili ~ak protiv te volje,
a na{ povr{inski um um zna vrlo malo o ovoj telesnoj svesti,
ose}a je samo na nasavr{en na~in, vidi samo njene rezultate i
ima najve}u te{ko}u u otkrivanju njihovih uzroka. Deo je joge
da se postane svestan ove zasebne svesti tela, videti i osetiti
njene kretnje i sile koje delaju na nju iznutra ili od spolja i
nau~iti kako je kontrolisati i usmeravati ~ak u njenim
najskrivenijim i (za nas) podsvesnim procesima.
***
Telo je uglavnom nesvesno ili radije podsvesno mora da se
na~ini svesnim.
Kako da ga ~ovek na~ini svesnim?
Dovode}i dole istinsku svest u njega i bivaju}i u}utan, budan i
svestan u umu i vitalu.
***
Fizi~ka sadana zna~i dovesti dole vi{u svetlost i mo} i mir i
Anandu u telesnu svest, otarasiti se inercije fizi~kog, sumnji,
ograni~enja, spolja{nje tendencije fizi~kog uma, fali~nih
130
energija vitalnog fizi~kog (nerava) i uneti umesto toga istinsku

svest tamo, kako bi fizi~ko moglo da bude savr{en instrument
za Boànsku Volju.
***
Na kraju, telo slu{a um automatski kod onih stvari kod kojih je
formiran ili treniran da ga slu{a, ali veza tela u odnosu na um
nije kod svih stvari veza automatskog savr{enog instrumenta.
Telo tako|e ima svoju sopstvenu svest i, mada je poduman
instrument ili sluga svesti, moè da ne slu{a ili da ne uspeva da
slu{a, tako|e. Kod mnogih stvari, po pitanju zdravlja i bolesti
na primer, kod sveg automatskog funkcionisanja, telo deluje po
svom i nije sluga uma. Ako je premoreno, moè da pruì
pasivan otpor umovoj volji. Moè da pomra~i um tamas-om,
inercijom, tupo{}u, isparenjima podsvesnog, tako da um ne
moè da dela. Ruka se podigne, nema sumnje, kad dobije
sugestiju, ali isprva noge ne slu{aju kad se od njih zatraì da
hodaju; moraju da nau~e kako da napuste puze}i stav i kretnju
i da zauzmu uspravnu i hoda~ku naviku. Kad isprva zatraìte
od ruke da povu~e pravu liniju ili da svira muziku, ona to ne
moè da uradi i ne}e to uraditi. Mora da bude {kolovana,
trenirana, u~ena, a kasnije radi automatski ono {to se od nje
zahteva. Sve ovo dokazuje da postoji telesna svest koja moè
da radi stvari po umovom nare|enju, ali mora da bude
probu|ena, trenirana, da se od nje na~ini dobar i svestan
instrument. Moè ~ak da se tako istrenira da umna volja ili
sugestija mogu da le~e bolest tela.
Majka: Najva`nija stvar u terapeutici je nau~iti telo da reaguje

kako treba i da odbaci bolest.
***
Potpuno isceljenje
131
Telo biva izle~eno ako odlu~i da bude izle~eno.

***
Telo ima svest koja je sasvim li~na u odnosu na njega i potpuno
nezavisna od uma. Telo je potpuno svesno svog sopstvenog
funkcionisanja,
svoje
sopstvene
uravnoteènosti
ili
neuravnoteènosti i postaje apsolutno svesno na vrlo precizan
na~in da li negde postoji poreme}aj ili tako to,... ~ak i ako
nema spolja{njih simptoma. Telo zna da li je njegovo celo
funcionisanje skladno, dobro uravnoteèno, dobro regulisano,
da li te~e kako treba; ima ovu vrstu obilja ose}aj obilja,
radosti i snage ne{to kao radost ìvljenja, delanja, kretanja u
uravnoteènosti punoj ìvota i energije. Ili u protivnom telo
moè da bude svesno da ga lo{e tretiraju vital i um i da to {kodi
njegovoj sopstvenoj ravnoteì i pati od toga. Ovo moè da
prouzrokuje potpuni slom njegove uravnoteènosti.
Telo i njegovi gospodari

Majka: Kad ~ovek razvije ovu telesnu svest, moè da ima vrlo
jasno opaànje suprotstavljenosti izme|u razli~itih vrsta svesti.
Kad je telu ne{to potrebno i zna da je to ono {to mu treba, a
vital èli ne{to drugo, a um, pak, neku tre}u stvar, pa, lako
moè da do|e do rasprave me|u njima, suprotstavljanja i
sukoba. A ~ovek moè vrlo dobro da razlu~i {ta je
uravnoteènost tela, potreba tela po sebi i kako se vital me{a i
obi~no uni{tava ovu uravnoteènost i pravi toliko {tete razvoju,
zato {to je neznalica. A kada u|e um, on jo{ stvori i drugi
poreme}aj uz onaj izme|u vitala i fizi~kog, uvode}i svoje ideje,
svoje norme, svoje principe, svoja pravila, svoje zakone i sve
ostalo i po{to ba{ i ne uzima u obzir potrebe ovog drugog
[tela], èli da radi ono {to rade svi drugi.
132
Ljudska bi}a imaju mnogo delikatnije i neizvesnije

zdravlje od ìvotinja zato {to njihov um interveni{e i naru{ava
uravnoteènost. Telo, prepu{eno samom sebi, ima siguran
instinkt. Na primer, nikad ne}e telo, ako se prepusti samom
sebi, da jede kad mu nije potrebno ili da uzme ne{to {to }e mu
biti {kodljivo. I spava}e kad mu je potrebno da spava, dela}e
kad mu je potrebno da dela. Instinkt tela je veoma siguran.
Vital i um su oni koji ga naru{avaju, jedan svojim èljama i
hirovima, drugi svojim principima, dogmama, zakonima i
idejama. A naàlost, u civilizaciji kako se ona shvata, sa vrstom
obrazovanja koja se daje deci, ovaj siguran instinkt tela se
kompletno uni{tava: ostatak je taj koji dominira. I prirodno
stvari se de{avaju onako kako se de{avaju: ~ovek jede stvari
koje su {kodljive, ne odmara se kad treba ili spava previ{e kad
nije neophodno ili radi stvari koje ne bi trebalo i potpuno kvari
svoje zdravlje.
***
Telo je mnogo manje te{ko za organizovati nego vital, na
primer. Ali um i vital, sa karakterom i temperamentom koji
imaju, {ta sve ne rade ovom sirotom robu od tela! Nakon {to ga
lo{e tretiraju, mo`da kvare}i ga (ono malo protestuje, donekle
se razboli), ova dva sau~esnika kaù: Kakva je stoka ovo telo,
ne moè da nas prati u na{oj kretnji! Naàlost, telo slu{a svoje
gospodare, um i vital, slepo, bez ikakvog razlu~ivanja. Um
dolazi sa svojim teorijama: Ne sme{ da jede{ ovo, na{kodi}e ti;
ne sme{ da radi{ ono, to je lo{e, a ako um nije mudar i jasnog
vida, siroto telo pati od posledica nare|enja koja prima. A ne}u
da pri~am o nare|enjima koja prima od vitala. Um sa svojim
krutim principima i vital sa svojim preterivanjima i izlivima i
strastima su hitri da uni{te uravnoteènost tela i da stvore
stanje premora, iscrpljenosti i bolesti.
***
Potpuno isceljenje
133
Po svojoj samoj prirodi ono [telo] je poslu{ni i verni sluga.

Naàlost, ono retko ima sposobnost razlu~ivanja koju bi trebalo
da ima po pitanju svojih gospodara, uma i vitala. Slepo ih
slu{a, po cenu svoje sopstvene dobrobiti... Ono mora da bude
oslobo|eno od ove tiranije, a to moè da se uradi samo kroz
stalno jedinstvo sa psihi~kim centrom bi}a. Telo ima ~udesnu
sposobnost prilago|avanja i istrajnosti. U stanju je da uradi
toliko mnogo vi{e stvari nego {to ~ovek obi~no zami{lja. Ako
umesto neznala~kih i despotskih gospodara koji sada njim
rukovode, njim vlada sredi{nja istina bi}a, bi}ete zapanjeni {ta
je sve u stanju da uradi.
Pustiti telo da povrati svoju ravnoteù

Majka: âk jednostavno u telu, kad postoji ne{to kao napad,
nesre}a, bolest koja poku{ava da ga napadne ne{to takvo,
napad na telo telo prepu{teno svojoj prirodnoj spontanosti
ima poriv, te`nju, spontanu volju da pozove u pomo}. Ali ~im
u|e u glavu, to uzima oblik stvari na koje smo navikli i sve se
pokvari. Ali ako vidite telo po sebi, onakvo kakvo jeste, ima
ne{to {to se iznenada probudi i zove u pomo} ali sa takvom
verom, takvim intenzitetom, ba{ kao {to mala beba zove svoju
mamu... Telo prepu{teno sebi, bez ove vrste stalnog delovanja
uma na njega, ima ovo: ~im se ne{to naru{i, ono smesta ima
te`nju, poziv, traganje za pomo}i, i ovo je veoma mo}no. Ako
se ni{ta ne uplete, to je veoma mo}no. To je kao da su se }elije
same izdigle u te`nji, pozivu.
Skrivena u telu su neprocenjiva neznana blaga. U svim
njegovim }elijama postoji intenzitet ìvota, te`nja, volja za
napretkom koje obi~no ~ak ni ne uvi|amo. Telesna svest bi
morala da bude potpuno izvitoperena delovanjem uma i vitala
kako ne bi imala trenutnu volju da ponovo uspostavi svoju
uravnoteènost. Kad ova volja nije tu, to zna~i da je celu
134
telesnu svest iskvarila intervencija uma i vitala. Kad ljudi gaje

svoju bolest manje ili vi{e podsvesno sa nekom vrstom
morbidnosti pod izgovorom da ga to ~ini zanimljivim, to uop{te
nije njihovo telo siroto telo! to je ne{to {to su mu nametnuli
umnom ili vitalnom izopa~eno{}u. Telo, ako se prepusti samom
sebi, je izuzetno, jer ne samo {to teì za uravnoteèno{}u i
dobrobiti, ve} je u stanju da povrati svoju sopstvenu
uravnoteènost. Ako ostavite svoje telo na miru bez da se
upli}ete sa svim svojim mislima, svojim vitalnim reakcijama,
svojim depresijama, svim svojim takozvanim znanjem, svojim
umnim konstrukcijama, svojim strahovima ako prepustite telo
samom sebi, ono }e spontano da uradi ono {to je neophodno da
sebe opet dovede u red.
Ovo telo u svom prirodnom stanju voli uravnoteènost,
voli sklad; drugi delovi bi}a su oni koji kvare sve.
Majko, kako moè ~ovek da spre~i um od uplitanja?
Ah! Prvo to morate da èlite, a onda morate... kao kad ljudi
prave puno buke, pa im ~ovek kaè: ]utite, }utite, }utite!,
morate to da uradite kad nai|e um sa svim svojim sugestijama i
svojim kretnjama. Morate da ga u}utkate, umirite, naterate ga
da bude tih.
Prva stvar je ne slu{ati ga. Najve}i deo vremena, ~im sve
ove misli do|u, ~ovek ih pogleda, poku{a da shvati, slu{a, pa
prirodno budala pomisli da ste jako zainteresovani i poja~a
svoju aktivnost. Ne smete da slu{ate, ne smete da obra}ate
pa`nju. Ako pravi previ{e buke, morate da mu kaète: Budi
miran! A sad ti{ina, }uti! bez da vi li~no dignete mnogo buke,
shvatate. Ne smete da radite kao ljudi koji po~nu da vi~u
]utite, pa i sami dignu toliku buku da budu ~ak gori od
ostalih!
Potpuno isceljenje
135
Sigurnost izle~enja
Majka: Kad ste normalni, {to }e re}i, neiskvareni lo{im
u~enjem i lo{im primerima, kad ste ro|eni i ìvite u zdravom i
relativno uravnoteènom i normalnom okruènju, telo,
spontano, bez ikakve potrebe da se me{a umno ili ~ak vitalno,
ima sigurnost da }e ~ak i ako ne{to krene naopako ono biti
izle~eno. Telo nosi unutar sebe sigurnost izle~enja, sigurnost da
}e bolest ili poreme}aj sigurno da nestanu. Jedino kroz la`no
obrazovanje iz okruènja telo postepeno biva u~eno da postoje
neizle~ive bolesti, nepopravljive nesre}e i da ~ovek stari, i sve
ove gluposti koje podrivaju njegovu veru i samopouzdanje. Ali
u normalnom slu~aju, telo normalnog deteta telo, ne govorim
o umu telo samo ose}a da kad ne{to krene naopako ono }e
sigurno biti opet u redu. A ako nije tako, to zna~i da je ve}
izopa~eno. Njemu izgleda normalno da bude dobrog zdravlja,
izgleda mu sasvim nenormalno ako ne{to krene naopako i
razboli se; a u svom instinktu, svom spontanom instinktu, ono
je sigurno da }e sve biti u redu. Jedino je izopa~enje misli ono
koje uni{tava ovo; kako ~ovek raste, misao postaje sve vi{e i
vi{e izobli~ena, ima svakojakih kolektivnih sugestija i tako,
malo po malo, telo gubi svoje poverenje u sebe i prirodno,
izgubiv{i svoje samopouzdanje, tako|e gubi spontanu
sposobnost vra}anja svoje uravnoteènosti kad je naru{ena.
Ali ako su vas kao vrlo mlade, od va{eg najranijeg
detinjstva, u~ili svakojakim vrstama obeshrabruju}ih,
deprimiraju}ih stvari stvari koje uzrokuju raspadanje, tako
re}i, ili dezintegraciju onda ovo siroto telo daje sve od sebe,
ali je izopa~eno, iskvareno i vi{e nema ose}aj svoje unutra{nje
snage, svoje unutra{nje sile, svoje mo}i da reaguje.
Ako se postarate da ga ne iskvarite, telo nosi unutar
sebe sigurnost u pobedu. Jedino to {to pogre{no koristimo misli
i uticaj toga na telo uskra}uje mu ovu sigurnost u pobedu. Tako
da je prva stvar koja treba da se uradi gajiti ovu sigurnost
umesto uni{tavati je. A kad je ona tu, nikakav napor nije
136
potreban da se teì, ve} naprosto cvetanje, razmotavanje te

unutra{nje sigurnosti u pobedu.
Telo nosi unutar sebe ose}aj svoje boànskosti. To je
ono {to morate da oporavite u sebi ako ste ga izgubili.
***
Morate da kaète detetu ili sebi, ako vi{e niste samo beba
Sve u meni {to izgleda nestvarno, nemogu}e, iluzorno, to je
ono {to je istinito, to je ono {to moram da odgajam. Kad imate
ove te`nje: Oh, ne biti ograni~en sve vreme nekom
nesposobno{}u, zadràvan sve vreme nekom lo{om voljom!,
morate da odgajate u sebi sigurnost da je to ono {to je su{tinski
istinito i da je to ono {to mora da se ostvari.
Onda se vera budi u }elijama tela. A vide}ete da
nalazite odgovor u samom svom telu. Telo samo }e da ose}a da
}e, ako njegova unutra{nja volja bude pomagala, oja~avala,
usmeravala, predvodila, sva njegova ograni~enja postepeno
nestati.
Vibratorni proces bolesti

Majka: Imam neke zanimljive stvari da vam kaèm. U vezi te
prehlade. Izuzetna isceljuju}a mo}... Sve faze u njihovoj
najakutnijoj formi, sa prou~avanjem procesa, prolaskom kroz
svaku fazu za par sati, ili par minuta (zavisno od toga {ta je).
Kad imate prehladu, obi~no idete kroz jednu fazu, onda drugu
(znate kako je to), onda ona ide niè, onda dolazi do ka{lja,
onda... Kroz sve ovo se pro{lo brzo i za dva dana je bilo gotovo.
I to sa celim procesom, ali ne mentalizovanim procesom, ne
uop{te: vibratorni proces, koji pokazuje kako Sila dolazi i
deluje, a u isto vreme... Oh, bilo je vrlo, vrlo zanimljivo, zato
{to je bila uloga koju je igralo podesvesno, uloga koju su igrale
svesne rakcije, uloga koju je igrala volja (to je ogromna,
Potpuno isceljenje
137
enormna uloga), uloga koju je igrala umna sugestija (ogromna,

tako|e) i... delovanje vrhunske Vibracije. Cela stvar detaljno,
dan i no}, konstantno...
Uzmite, na primer, ka{alj (ne u grudima, u grlu). Dakle,
prva vibracija: iritacija koja privla~i va{u pa`nju kako bi vas
navela da se naka{ljete. Ona ima izvesnu vrstu vibracije koju
bismo mogli nazvati za{iljenom, ali nije nasilna: lagana je,
dosadna. To je prva mala vibracija. Pa sa tom vibracijom,
bu|enje pa`nje u okruùju}oj svesti [grlenih }elija]; onda
odbijanje da se prihvaati ka{alj, odbijanje ovde [u grlu], koje
isprva maltene uzrokuje mu~ninu (sve ovo se vidi kroz
mikroskop, razumete, to su si}u{ne stvari). Pa`nja se fokusira.
Onda, na toj ta~ki, postoji nekoliko mogu}ih faktora, ponekad
istovremenih, a ponekad jedan otera drugog; ~ovek strepi:
ne{to po|e naopako i postoji bojazan {ta }e da se desi; drugi je
volja da ni{ta ne}e biti naru{eno iritacijom; i iznenada, vera da
je Sila u stanju da povrati red svugde smesta ni{ta od ovoga
nije intelektualno: to su vibracije.
Onda, u neko doba ju~e ujutro, desilo se ne{to vrlo
zanimljivo: jasno opaànje da velika ve}ina }elija (u ovom
slu~aju: ne govorim o celom telu, govorim o ovoj ta~no
odre|enoj ta~ki grlu, nosu itd.), da velika ve}ina }elija i dalje
ima neku vrstu ose}anja koje izgleda da je rezultat nebrojenih
iskustava ili navika (oba je; ne jasno jedno ili drugo, ve} oba)
da sila Prirode, {to }e re}i, priroda koja upravlja telom, zna {ta
treba da se uradi bolje od boànske Mo}i: to je ono radio sam
to, ono to zna bolje. Eto kako je to. Pa onda, kad se ova nova
svest koja se odra|uje u fizi~kom bi}u do~epa toga, oh, to je
bilo kao da se do~epala izuzetnog otkrovenja; rekla je: Ah,
uhvatila sam te, ti si krivac! Ti si taj koji spre~ava
preobraàj....
A ta prehlada je do{la kao lupa, shvatate. Do{la je i
uve}ala sve kako bi postalo vidljivije i lak{e za opaànje. A
detalj svega {to se de{ava je, oh, zbilja ~udesan: to je ~itav svet
138
i to su si}u{ne stvar~ice koje generalno prolaze neopaène zato

{to mi opaàmo umno...
Sve ovo mora biti da se de{ava u svakome, ali ljudi su
nesvesni. Svest }elija je ta koja se probudila, shvatate. To je
tako zanimljivo! I kako bolesti mogu da se izbegnu, kako
stvari... Sve to zasnovano na iskustvu nestvarnosti pojavnih
oblika: igra se odvija u pozadini, koja je sasvim razli~ita od
onoga {to vidimo ili znamo.
Prelaz u svesti
Majka: Iskustvo koje imam ve} mesecima, naro~ito od ove
godine, da prelaz svesti... umesto da svest bude u obi~nom
stanju, ako je prebacite (govorim o svesti tela), ako se direktno
na{timuje prema Boànskom, za nekoliko... ponekad su to
sekunde, ponekad minuti, ali za nekoliko minuta boljka
apsolutno nestaje. A ako uradite ba{ ovo (Majka mal~ice nagne
prst ulevo), vratite se malo unazad, vra}a se smesta. A ako
odràvate svest u ispravnom poloàju, to je savr{eno.
To je iskustvo koje sam imala vi{e od sto puta, ~ak i sa
takvim stvarima kao {to je zubobolja a to je bol koji je te{ko
izle~iti ~ak o{trim bolovima na ovom ili onom mestu. Telo je
to koje ima iskustvo. Telo to zna.
(duga ti{ina)
To je vrlo zanimljivo zato {to je to iskustvo koje se ima u
svakom detalju i u svakoj fazi. Prva stvar koju je na{lo je da
vi{e ne misli na boljku, nije njom preokupirano. To je prva faza.
Kasnije, na{lo je da kad je bilo zaokupljeno ne~im drugim,
znatno je opadala. Kasnije, imalo je iskustvo da ako do|e blizu
neko ko zna da vam nije dobro, ona se vrati! Sve to je vrlo, vrlo
zanimljivo: mnogo malih potvrda svakog minuta. I na kraju je
imalo ponavljan i apsolutno ubedljiv dokaz da ~im se
Potpuno isceljenje
139
koncentri{e na Boànsko, ulazi u vezu (zato {to ose}a, ima oset

u }elijama), ~im se skoncentri{e (bez da obra}a pa`nju na
bolnu ta~ku: bolje je ne mariti za nju), nestaje totalno do ta~ke
da... Ima kad je tako (bilo je stvari koje bole, tako da je prvi
efekat bio vi{e ne ose}ati bol), bilo je u po~etku i kad bi
zatraìlo intervenciju (telo) i ona bi imala efekta, ali je
postojalo ose}anje borbe, otpor (ne{to tako): potrajalo bi malo
vremena; ali kad bi uspelo da se skoncentri{e bez zahtevanja,
vidite, naprosto daju}i sebe Boànskom, onda ne misli o tome,
telo vi{e ne misli o bolu, ali nakon izvesnog vremena, vidi da je
potpuno nestao! nije mislilo o njemu, vi{e nema ni~ega.
Ovo iskustvo se ponovilo na stotine puta za sve vrste
razli~itih stvari.
***
Vi|ala sam to fizi~ku patnju koja traje, koja ne prestaje, koja
traje dan i no}. A onda iznenada, umesto da budete u ovom
stanju svesti, vi ste u onom od ovog isklju~ivog boànskog
Prisustva. Bol nestao! A bio je fizi~ki, sasvim fizi~ki, sa fizi~kim
razlogom. Da, lekari bi rekli: To je zbog ovoga, zbog toga i
toga, sasvim materijalna stvar, ~isto fizi~ka; i puf! ode... Svest
se promeni i eto ga nazad.
Ako ~ovek ostane dovoljno dugo u istinskoj svesti, stvar
kako izgleda, {to }e re}i, ono {to mi zovemo fizi~ka ~injenica
[o bolesti], ona i sama nestane, ne samo bol.
Telo kao izraz dublje stvarnosti

Majka: Lek za sve fizi~ke poreme}aje leì u tome da }elije budu
ube|ene svesne i ube|ene da su one izraz Boànskog ili ~ak
da su one boànske u svojoj su{tini.
***
140
Kroz ponavljana, svakodnevna iskustva, sve sam uverenija da

su svaki poreme}aj u telu i sve bolesti rezultat sumnje u
}elijama ili izvesnoj grupi }elija. One sumnjaju u konkretnu
stvarnost Boànskog, sumnjaju u Boànsko Prisustvo u sebi,
sumnjaju da su boànske u svojoj samoj su{tini i ova sumnja je
uzrok svih poreme}aja.
îm uspete da u njih ubrizgate sigurnost u Boànsko,
poreme}aj nestaje skoro istog trenutka, a vra}a se samo zato
{to se, budu}i da nije definitivno oterana, sumnja ponovo
vra}a.
***
Kad postoji jasno lokalizovana boljka u telu, koji je
najbolji na~in da se otvori fizi~ka svest da primi isceljuju}u Silu?
Svako mora da na|e svoju sopstvenu kretnju; zato {to za svaku
osobu, ono {to je najdelotvornije je metod za koji je manje ili
vi{e pripremljena i koji joj je najbliskiji. Tako da je veoma te{ko
napraviti op{te pravilo.
Ali priprema op{te vrste je mogu}a. Ovo je da se
metodi~no navikne telo da shvati da je ono samo spolja{nji
izraz istinskije i dublje stvarnosti, a da je ova istinskija i dublja
stvarnost ono {to upravlja njegovom sudbinom mada ono
toga obi~no nije svesno.
Moète da pripremite telo kroz niz opaànja,...
pokazuju}i mu primere, navode}i ga da shvati stvari kao {to
~ovek ~ini da ih dete shvati, bilo opaànjem svojih sopstvenih
kretnji ali ovde je ~ovek prili~no slep! ili opaàju}i kretnje
drugih... Uzmite ovo, na primer: izvestan broj ljudi, sme{ten u
ta~no iste okolnosti, bude pogo|en na vrlo razli~it na~in.
Moèmo ~ak i}i dalje: u datom nizu okolnosti, datom izvesnom
broju odre|enih pojedinaca u naoko identi~nim uslovima, za
Potpuno isceljenje
141
neke rezultati budu katastrofalni, dok se drugi izvuku

neozle|eni.
Tokom rata je bilo jako mnogo primera ovakve vrste za
prou~avanje. Kod epidemija je ista stvar; kod prirodnih
nepogoda, kao {to su plimski talasi, zemljotresi ili cikloni, isto
je.
Telo shvata ove stvari ako mu se prikaù i objasne kao
{to ~ovek obja{njava stvari detetu: Vidi{, bilo je ne{to drugo
{to je delovalo tamo, ne samo gruba materijalna ~injenica po
sebi. Ukoliko ga neka lo{a volja ne spre~i, ono shvati.
Ovo je priprema...
Tri koraka da se izle~i svaki poreme}aj

Sad pretpostavimo da usled neke bolesti ili ne~eg
drugog imate neki bol na nekoj ta~ki. Tog trenutka sve }e
zavisiti, kao {to sam rekla na po~etku, od pristupa koji vam je
najbliskiji. Ali moèmo da damo primer. U bolovima ste, u
velikim bolovima; jako vas boli, mnogo patite.
Prva ta~ka: ne zadràvajte se na bolu govore}i sebi:
Oh, kako boli! Oh, ovaj bol je nepodno{ljiv! Oh, postaje sve
gori i gori, nikad ne}u mo}i da ga izdrìm, itd, sve te takve
stvari. [to vi{e mislite tako i ose}ate tako i {to je vi{e va{a
pa`nja koncentrisana na njega, to bol vi{e znatno narasta.
Dakle, prva stvar: kontrolisati sebe dovoljno da ne
radite to.
Druga ta~ka: kao {to sam rekla, zavisi od va{ih navika.
Ako znate kako da se koncentri{ete, kako da budete u}utani i
ako moète da unesete u sebe izvestan mir bilo koje vrste to
moè biti umni mir, moè biti vitalni mir, moè biti psihi~ki
mir; oni imaju razli~ite vrednosti i kvalitete, to je pojedina~no
pitanje probate da ostvarite u sebi stanje mira ili poku{ate da
u|ete u svestan kontakt sa silom mira... Pretpostavimo da
uspete u ve}oj ili manjoj meri. Onda, ako moète da uvu~ete
142
mir u sebe i dovedete ga dole u solarni pleksus jer ne

govorimo o unutra{njim stanjima, govorimo o va{em fizi~kom
telu i odatle ga usmerite vrlo smireno, vrlo lagano, tako re}i,
ali vrlo istrajno, ka mestu gde je bol manje ili vi{e akutan, i
fiksirate ga tamo, to je vrlo dobro.
To nije uvek dovoljno.
Ali ako {irenjem ovog pokreta moète da pridodate
neku vrstu umne formacije sa malo ìvota u sebi (ne samo
hladnu, ve} sa malo ìvota u sebi) da je jedina stvarnost
boànska Stvarnost i da su sve }elije ovog tela manje ili vi{e
izobli~en izraz te boànske Stvarnosti postoji samo jedna
stvarnost, Boànsko, a na{e telo je manje ili vi{e izobli~en izraz
te jedine Stvarnosti ako mojom te`njom, mojom
koncentracijom, mogu da unesem u }elije tela svest o toj
jedinoj Stvarnosti, sav poreme}aj mora nu`no da prestane.
Ako moète da pridodate ovome kretnju predanosti,
pune poverenja, prema Milosti, garantujem da }e u roku od pet
minuta va{a patnja da nestane. Ako znate kako da to uradite.
Mogli biste da probate, a da ipak ne uspete. Morate da
znate kako da probate opet i opet i opet, dok ne uspete. Ali ako
uradite ove tri stvari u isto vreme, e pa, nema bola koji moè
da se odupre.
Potpuno isceljenje
143
Tre}i deo
Le~enje Duhovnom Silom
Ljudsko telo je oduvek imalo naviku da odgovara bilo kojim
silama koje odaberu da poloè svoje ruke na njega, a bolest je
cena koju pla}a za svoju inerciju i neznanje. Ono mora da nau~i
da odgovara samo jednoj Sili.
[ri Aurobindo
144
1
Boànska Milost
[ta treba da radi ~ovek koji èli da promeni svoje telesno
stanje, postigne izle~enje ili izle~i neku fizi~ku nesavr{enost? Da li
treba da se koncentri{e na cilj koji treba da se ostvari i primeni
svoju snagu volje ili treba samo da ìvi u pouzdanju da }e to biti
u~injeno ili da ima poverenje u Boànsku Mo} da }e da dovede do
èljenog rezultata u svoje vreme i na svoj sopstveni na~in?
Majka: Sve ovo su mnogi na~ini da se uradi ista stvar i svaki u
razli~itim uslovima moè da bude delotvoran. Metod po kome
}ete biti najuspe{niji zavisi od svesti koju ste razvili i karaktera
sila koje ste u stanju da unesete u igru. Moète da ìvite u
svesti potpunog izle~enja ili promene i silom svoje unutra{nje
formacije da polako dovedete do spolja{nje promene. Ili ako
znate i imate vi|enje sile koja je u stanju da postigne ove stvari
i ako imate ve{tinu da njom rukujete, moète da je zovete dole
i nanesete je na delove gde je njena akcija potrebna, i ona }e da
odradi promenu. Ili, opet, moète da iznesete svoju te{ko}u
Boànskom i da od Njega zatraìte izle~enje, ulaù}i sa
pouzdanjem svoje poverenje u Boànsku Mo}.
Ali {ta god da radite, koji god proces da koristite i ~ak i
ako se desi da ste stekli u tome veliku ve{tinu i mo}, morate da
prepustite rezultat u ruke Boànskog. Uvek moète da
poku{ate, ali na Boànskom je da vam da plod va{eg truda ili
da ga ne da. Tamo va{a li~na mo} prestaje; ako rezultat do|e,
Boànska Mo}, a ne va{a, je ono {to ga donosi. Pitate da li je
ispravno traìti od Boànskog ove stvari. Ali okretanje
Boànskom za uklanjanje fizi~ke nesavr{enosti nije ni{ta
{tetnije od okretanja u molitvi za uklanjanje moralnog
nedostatka. Ali {ta god da traìte ili koji god bio va{ napor,
Potpuno isceljenje
145
morate da ose}ate, ~ak i dok dajete sve od sebe, koriste}i

znanje ili ulaù}i mo}, da rezultat zavisi od Boìje Milosti. îm
ste se latili Joge, {ta god da radite mora da se radi u duhu
potpune predanosti. Ovo mora da bude va{ stav Teìm,
poku{avam da izle~im svoje nesavr{enosti, dajem sve od sebe,
ali za rezultat stavljam sebe potpuno u ruke Boànskog.
Da li pomaè ako kaè{ Siguran sam u rezultat, znam da
}e Boànsko da mi da ono {to èlim?
Moète da to shvatite na taj na~in. Sam intenzitet va{e vere bi
mogao da zna~i da je Boànko ve} odabralo da }e stvar na koju
ukazuje biti u~injena. Nepokolebiva vera je znak prisustva
Boànske Volje, dokaz onoga {to }e biti.
***
Samo Boànsko moè da isceljuje. U Njemu jedino ~ovek mora
da traì pomo} i podr{ku, u Njega jedino ~ovek mora da uloì
svu svoju nadu.
***
Svaki put kad se bolest izle~i, svaki put kad se udes izbegne,
svaki put kad se katastrofa, ~ak i globalna skrene s puta, u svim
ovim stvarima uvek je intervencija vibracije sklada u vibraciji
poreme}aja ta koja uzrokuje da poreme}aj prestane.
Tako da ljudi verni koji uvek kaù Bo`jom milo{}u,
ovo se desilo, nije ba{ da gre{e.
Naprosto opaàm ~injenicu, da ova vibracija poretka i
sklada interveni{e uzroci njene intervencije su druga stvar,
ovo je naprosto nau~no opaànje.
146
[ri Aurobindo: Voleo bih ne{to da kaèm o Boànskoj Milosti

jer izgleda da mislite da bi ona trebalo da bude ne{to kao
Boànski Razum koji dela na smernicama koje nisu mnogo
razli~ite od onih od ljudske inteligencije. Ali ona nije to.
Tako|e, ona nije ni sveop{ta Boànska Samilost, deluju}i
nepristrasno na sve koji joj prilaze i usli{uju}i sve molitve. Ona
ne bira pravednika, a da odbacuje gre{nika... Ona je mo} koja
je nadmo}na u odnosu na svako pravilo, ~ak i na Kosmi~ki
Zakon jer svi duhovni vidioci su uo~ili razliku izme|u Zakona
i Milosti. Pa ipak nije da ne razlu~uje jedino {to ona ima svoje
sopstveno razlu~ivanje koje vidi stvari i osobe i pravo vreme i
doba druga~ijim vi|enjem od Uma ili bilo koje druge normalne
Mo}i. Stanje Milosti se priprema u pojedincu ~esto iza debelog
vela sredstvima koja um ne ume da izra~una, a kad stanje
Milosti do|e, onda Milost li~no deluje. Postoje ove tri mo}i: (1)
Kosmi~ki Zakon, ili Karma ili {ta ve} drugo; (2) Boànska
Samilost koja dela na onoliko njih do kojih moè da stigne kroz
mreè Zakona i daju}i im njihovu priliku; (3) Boànska Milost
koja dela vi{e neizra~unljivo, ali tako|e vi{e neodoljivo od
ostalih. Jedino pitanje je da li postoji ne{to u pozadini
anomalija ìvota {to moè da odgovori na poziv i otvori se sa
bilo kojom te{ko}om dok ne bude spremno za prosvetljenje
Boànske Milosti a to ne{to ne sme da bude umna i vitalna
kretnja, ve} ne{to unutra{nje {to moè dobro da se vidi
unutra{njim okom. Ako je to tu i kad postane aktivno napred,
onda Samilost moè da dela, mada bi puna akcija Milosti
mogla i dalje da ~eka drè}i se odlu~uju}e odluke ili promene;
jer ovo moè da bude odloèno za neki budu}i ~as, zato {to bi
neki deo ili element bi}a i dalje mogao da u|e izme|u, ne{to
{to jo{ nije spremno da prima.
Ali za{to dopustiti bilo ~emu da se ispe~i izme|u vas i
Boànskog, bilo kojoj ideji, bilo kojem doga|aju? Kad ste u
punoj te`nji i radosti, ne dajte da se i{ta ra~una, ni{ta da nema
zna~aja osim Boànskog i va{e te`nje. Ako ~ovek èli Boànsko
brzo, apsolutno, potpuno, to mora da bude duh pristupa,
Potpuno isceljenje
147
apsolutan, sveobuhvatan, ~ine}i od toga jednu ta~ku sa kojom

ni{ta drugo ne sme da se upli}e.
Pustiti da Milost radi

Majka: Ljudski um ure|uje i kombinuje stvari, prihvata ih ili
odstranjuje u skladu sa svojim sopstvenim zamislima i sudom.
Ne ostavlja ni malo prostora za Milost. Na primer, ~ovek bude
izle~en od bolesti ili poloì ispit; on misli da je to usled leka ili
svojih napora. Ne vidi da je izme|u ovih ~inilaca ili u njihovoj
pozadini mo`da Milost koja deluje...
Ako ~ovek ne prepozna Milost, kako ona moè da radi?
To je kao kad bi zalupio vrata pred njom. Naravno, ona moè
da radi odozdo, od ispod, da tako kaèm.
Zar Milost ne dela bezuslovno?
...Da, Milost je bezuslovna; ali u isto vreme kako }e da radi ako
je ~ovek odbacuje ili je ne prepoznaje? To bi bilo kao stalno
prosipanje iz {olje u koju se ne{to doliva. Ako ~ovek prepozna
Milost i izrazi zahvalnost, ona dela brè i mo}nije.
Zar nije ta~no da je ne prepoznajemo jer smo neznalice?
Ne; ja znam mnogo neznalica koji su primiv{i Milost izrazili
duboku zahvalnost koja je navirala iz srca...
Ali Milost ne radi u skladu sa ljudskim standardima ili
zahtevima. Ona ima svoj sopstveni zakon i svoj sopstveni na~in.
Kako moè da dela druga~ije? Vrlo ~esto ono {to se ~ini kao da
je veliki udarac ili neda}a u sada{njem trenutku mogu da se
ispostave kao veliki blagoslov nakon nekih desetak godina i
ljudi kaù da je njihov pravi ìvot po~eo tek nakon te nesre}e.
***
148
Milost je uvek tu spremna da dela, ali morate da je pustite da

radi i da se ne opirete njenom delanju. Jedini uslov koji se traì
je vera.
Vera u Boànsko
Majka: Sve okolnosti ìvota su ude{ene da nas nau~e da nam,
izvan uma, vera u Boànsku Milost daje snagu da pro|emo
kroz sve te{ko}e, da prevazi|emo sve slabosti i da na|emo
kontakt sa Boànskom Sve{}u koja nam daje ne samo mir i
radost, ve} tako|e i fizi~ku ravnoteù i dobro zdravlje.
***
ôvek nikad ne sme da gubi nadu ili veru nema ni~eg
neizle~ivog i nikakvo ograni~enje se ne moè nametnuti mo}i
Boànskog.
***
Ako èlite moj istinski na~in vi|enja stvari, moram da vam
kaèm da je uzimanje dobre doze vere i pouzdanja u Boànsku
Milost bolje od svih pilula i injekcija na svetu.
***
Sasvim se slaèm sa vama da postoji mo} druga~ija i mnogo
mo}nija od mo}i doktora i lekova i drago mi je {to vidim {to
polaète poverenje u nju. Sigurno, prove{}e vas kroz sve
te{ko}e i uprkos svim upozorenjima na katastrofu. O~uvajte
svoju veru nepomu}enom i sve }e biti u redu.
***
Potpuno isceljenje
149
Na posletku je Vera ta koja le~i.
Psihi~ka Vera i potpuna Vera

Kojoj ravni vera pripada umnoj ili psihi~koj?
Majka: Vera je isklju~ivo psihi~ka pojava.
***
Opaànje spolja{nje svesti moè da porekne opaànje
psihi~kog. Ali psihi~ko ima istinsko znanje, intuitivno
instinktivno znanje. Ono kaè: Znam; ne mogu da dam
razloge, ali znam. Jer njegovo znanje nije umno, zasnovano na
iskustvu ili dokazano kao ta~no. Ono ne veruje nakon {to se
daju dokazi: vera je kretnja du{e ~ije znanje je spontano i
direktno. âk ako ceo svet porekne i iznese hiljadu dokaza da
protivure~i, ona i dalje zna unutra{njim znanjem, direktnim
opaànjem koje moè da stane protiv svega, opaànjem putem
istovetnosti. Znanje psihi~kog je ne{to {to je konkretno i
opipljivo, solidna masa. Moète tako|e da ga unesete u svoje
umno, svoje vitalno i svoje fizi~ko; a onda imate potpunu veru
veru koja zbilja moè da pomera planine. Ali ni{ta u bi}u ne
sme da do|e i kaè: Nije tako, ili da pita za test. I najmanjim
polu-verovanjem kvarite stvari. Kako moè Svevi{nji da se
ispolji ako vera nije potpuna i nepokolebiva? Vera je po sebi
uvek takva da je nije mogu}e uzdrmati to je njena sama
priroda, jer ina~e uop{te nije vera. Ali moglo bi se desiti da um
ili vital ili fizi~ko ne slede psihi~ku kretnju... Uvek }ete
propustiti svoju sudbinu ako po~nete da se raspravljate. Neki
ljudi sednu i razmatraju da li je psihi~ki impuls razuman ili ne.
150
Nije zbilja slepa vera ono ~ime ljudi bivaju zavedeni...

îsta po sebi, vera moè da se pome{a u bi}u sa niìm
kretnjama i to je ono onda kada bivate zavedeni.
Vera i napor
[ri Aurobindo: Vera moè biti tamasi~na i nedelotvorna, npr.
Verujem da }e Majka da uradi sve, tako da ja ne}u da radim
ni{ta. Kad ona bude htela, preobrazi}e me. To nije dinami~na,
ve} stati~na i inertna vera.
Majka: îsta vera je ne{to svemo}no i neodoljivo. ôvek ne

nalazi ~esto veru koja je svemo}na i neodoljiva, i ovo pokazuje
da nije sasvim ~ista. Pitanje bi trebalo postaviti ovako: svako od
nas ima veru, na primer, veru u ne{to, recimo veru u boànsko
Prisustvo unutar nas. Kad bi na{a vera bila ~ista, smesta bismo
bili svesni ovog boànskog Prisustva unutar nas. Ovaj primer je
vrlo lako shvatiti. Imate veru, tu je, ali nemate iskustvo. Za{to?
Zato {to vera nije ~ista. Kad bi vera bila sasvim ~ista, smesta,
stvar bi bila ura|ena. Ovo je veoma ta~no. Tako, kad postanete
svesni da stvar nije ostvarena smesta, moète da po~nete da
gledate: Ali za{to nije ostvarena? êga ima u mojoj veri?
***
Svakako, li~ni napor je potreban da o~uva ~ovekovu veru, da
joj da da raste unutra. Kasnije mnogo kasnije jednog dana,
osvr}u}i se, mo`da vidimo da je sve {to se desilo, ~ak i ono {to
nam se ~inilo kao najgore, bilo boànska Milost da u~ini da
napredujemo na putu; a onda postajemo svesni da je li~ni
napor tako|e bio neka milost. Ali pre nego {to ~ovek stigne do
te ta~ke mora da napreduje puno, da se bori puno, ponekad ~ak
da dosta propati.
Potpuno isceljenje
151
Sesti u inertnoj pasivnosti i re}i: Ako treba da imam

veru ima}u je, Boànsko }e mi je dati, je stav lenjosti,
nesvesnosti i maltene zlovolje. Da bi unutra{nji plamen goreo,
~ovek mora da ga hrani; ~ovek mora da nadgleda vatru, da
baca u nju gorivo svih gre{aka kojih èli da se otarasi, sve {to
odlaè napredak, sve {to zamra~uje stazu. Ako ~ovek ne hrani
vatru, ona tinja pod pepelom ~ovekove nesvesnosti i inercije, a
onda, ne godine ve} ìvoti, vekovi }e pro}i pre nego {to ~ovek
stigne do cilja.
ôvek mora da nadgleda svoju veru kao {to nadgleda
ro|enje ne~eg beskrajno dragocenog i da je {titi vrlo pa`ljivo od
svega {to moè da je naru{i.
U neznanju i mraku po~etka, vera je najdirektniji izraz
Boànske Mo}i koja dolazi da se bori i da pobedi.
ûda Milosti
Majka: Fiksirati krute zakone na ovaj na~in... odseca vas od
lekovite Mo}i Duha, odseca vas od istinske Mo}i Milosti, jer
moète da shvatite da ako svojom te`njom ili svojim stavom
uvodite vi{i element, novi element ono {to bismo sad mogli
da nazovemo nadumnim elementom u postoje}e kombinacije,
moète iznenada da promenite njihovu prirodu, a svi ovi
takozvani neophodni i neizbe`ni zakoni postaju besmislice. [to
}e re}i da vi sami, sa svojim stavom i svojim prihvatanjem
izvesnih navodnih principa, vi sami zatvarate vrata pred
mogu}no{}u ~uda ona nisu ~uda kad ~ovek zna kako se
de{avaju, ali o~igledno za spolja{nju svest ona se ~ine
~udesnim. A vi sami ste ti, govore}i sebi sa logikom koja se ~ini
sasvim razumnom: Pa, ako ovo uradim, to }e nu`no da se desi,
ili ako ne uradim to, nu`no }e ova druga stvar da se desi, vi
sami ste ti koji zatvaraju vrata to je kao da stavljate gvozdenu
zavesu izme|u sebe i slobodnog delovanja Milosti.
152
***
Moramo da nau~imo da se oslanjamo samo na Boànsku Milost
i da zovemo njenu pomo} u svim okolnostima, onda }e ona da
~ini stalna ~uda.
***
Ni{ta nije neizbe`no. Svakog trenutka intervencija moè da
do|e sa vi{e ravni na materijalnu i da izmeni tok okolnosti. Ali
u ovom konkretnom slu~aju postoji sukob izme|u veoma
mo}ne umne konstrukcije zasnovane na medicinskom mi{ljenju
i va{e vere u boànsku Milost.
Mo} ove medicinske sugestije leì u ~injenici da ona
sebe insinuira u podsvesno i deluje na telo odatle, neotkrivena
~ak ni svesnim umom ukoliko nema naviku da pro~e{ljava kroz
podsvesno sa budno{}u detektiva.
Dakle tu smo ne mogu da vam obe}am da }e va{a
vera u Milost biti dovoljno intenzivna i nepokolebiva da
prevazi|ete {kodljiv efekat ovih medicinskih sugestija; a
ose}am da nemam pravo da vam kaèm: To nije ni{ta, kad
sve u va{oj materijalnoj svesti vi~e: Opasnost!
Budite sigurni da su na{a pomo} i na{ blagoslov uvek sa
vama.
Boànska intervencija
[ri Aurobindo: Boànska Milost je tu spremna da deluje
svakog trenutka, ali se ispoljava kako ~ovek izrasta iz Zakona
Neznanja u Zakon Svetlosti, i ona je namenjena, ne kao
proizvoljni hir, ma koliko ~udesna bila njena intervencija, ve}
kao pomo} u tom rastu i Svetlost koja vodi i na posletku
izbavlja.
Potpuno isceljenje
153
***
Ova boànska milost... nije naprosto misteriozni tok ili dodir
koji dolazi odozgo, ve} sveproìmaju}i ~in boànskog prisustva
koje saznajemo unutar sebe kao mo} najvi{eg Sopstva i
Gospodara na{eg bi}a koja ulazi u du{u i tako je zaposeda da
ne samo {to je ose}amo kao nama blisku i kako pritiska na na{u
smrtnu prirodu, ve} ìvimo u njenom zakonu, znamo taj zakon,
posedujemo ga kao celu mo} na{e oduhovljene prirode.
Majka: Bez obzira koliko velika bila va{a vera i poverenje u

boànsku Milost, bez obzira koliko velika bila va{a sposobnost
da je vidite kako radi u svim okolnostima, u svakom trenutku,
na svakoj ta~ki u ìvotu, nikad ne}ete uspeti da shvatite
~udesnu ogromnost Njenog Delovanja i preciznost, ta~nost
kojom se ovo Delovanje postiè; nikad ne}ete mo}i da shvatite
do koje mere Milost radi sve, biva u pozadini svega, organizuje
sve, rukovodi svime, kako bi mar{ ka napred prema boànskom
ostvarenju mogao da bude {to je vi{e mogu}e brz, potpun,
totalan i skladan, uzimaju}i u obzir okolnosti sveta.
îm ste u kontaktu sa Njom nema ni sekunde u
vremenu, nema ta~ke u prostoru, koja vam ne pokazuje
zaslepljuju}e ovaj stalni rad Milosti, ovu stalnu intervenciju
Milosti.
A ~im ovo vidite, ose}ate da joj nikad niste ravni, jer ne
treba nikad da je zaboravite, nikad da nemate nikakve
strahove, nikakvu bol, nikakvo àljenje, nikakvo uzmicanje... ili
~ak patnju. Kad bi ~ovek bio u jedinstvu sa ovom Milo{}u, kad
bi video Nju svuda, po~eo bi da ìvi ìvot ushi}enja, sve-mo}i,
ili beskrajne sre}e. A to bi bila najbolja mogu}a saradnja u
boànskom Radu.
***
154
U celom ispoljenju postoji beskrajna Milost koja konstantno

radi da bi izvela svet iz bede, mraka i gluposti u kojima on leì.
Od pamtiveka ova Milost radi, neumorna u svom trudu, a
koliko mnogo hiljada godina je bilo neophodno za ovaj svet da
se probudi za potrebu za ne~im ve}im, istinskijim, lep{im.
Svako moè da izmeri, iz otpora sa kojim se susre}e u
svom sopstvenom bi}u, ogroman otpor koji svet suprotstavlja
radu Milosti.
A tek kad ~ovek shvati da su sve spolja{nje stvari, sve
umne konstrukcije, svi materijalni napori uzaludni, jalovi, ako
nisu potpuno posve}eni ovoj Svetlosti i Sili odozgo, ovoj Istini
koja poku{ava da se izrazi, spreman je da na~ini odlu~uju}i
napredak. Tako da je jedini istinski delotvoran stav savr{eno,
potpuno, ùdno davanje na{eg bi}a Tome koje je iznad nas i
koje jedino ima mo} da promeni sve.
Kad se otvorite Duhu unutar vas to vam donosi prvi
predukus tog vi{eg ìvota koji je jedini vredan ìvljenja, onda
dolazi volja da se izdignete do toga, nada da ga dosegnete,
sigurnost da je ovo mogu}e i na kraju snaga da se na~ini
neophodan napor i re{enost da se ide do samog kraja.
Prvo ~ovek mora da se probudi, onda moè da pobedi.
Potpuno isceljenje
155
2
Duhovna Sila
[ri Aurobindo: Postoji sila koja prati rast nove svesti i smesta
raste sa njom i pomaè joj da nastane i da se usavr{i. Ova sila
je Joga-[akti (Yoga-Shakti). Ona je ovde sklup~ana i usnula u
svim centrima na{eg unutra{njeg bi}a (âkrama, Chakras) i u
osnovi je onoga {to se u Tantrama zove Kundalini [akti. Ali ona
je tako|e i iznad nas, iznad na{e glave kao Boànska Sila
tamo ne sklup~ana, involuirana, usnula, ve} budna, znala~ka,
mo}na, izduèna i {iroka; ona je tamo ~ekaju}i na ispoljenje i
ovoj Sili moramo da se otvorimo mo}i Majke.
***
Koji je Jogi~ki metod osloba|anja od bola ili bolesti?
Razdvojiti se od te stvari i zvati unutra Maj~inu Silu da je izle~i
ili u protivnom koristiti va{u silu volje sa verom u mo} da
le~i, imaju}i podr{ku Maj~ine Sile iza vas. Ako ne moète da
koristite ni jedan od ovih metoda onda morate da se oslonite
na delovanje lekova.
***
Sav ìvot je igra univerzalnih sila. Pojedinac daje li~ni oblik
ovim univerzalnim silama. Ali on moè da odabere da li }e da
reaguje ili ne na delovanje pojedine sile. Jedino {to ve}ina ljudi
ne biraju zbilja oni se prepu{taju igri sila. Va{e bolesti,
depresije itd. su ponavljana igra takvih sila. Jedino kad ~ovek
moè da na~ini sebe slobodnim od njih moè da bude istinska
156
osoba i da ima istinski ìvot ali ~ovek moè da bude slobodan

jedino ìve}i u Boànskom.
Efikasnost Sile za izle~enje

[ri Aurobindo: O~igledno je da ako duhovna sila postoji, ona
mora da bude u stanju da proizvede duhovne rezultate... Dalje,
ako je ta~no da je duhovna sila prvobitna, a da su druge
proistekle iz nje, onda nema iracionalnosti u pretpostavljanju
da duhovna sila moè da proizvede umne rezultate, vitalne
rezultate, fizi~ke rezultate. Ona moè da dela kroz umne,
vitalne ili fizi~ke energije i kroz sredstva koja ove energije
koriste, ili moè da dela direktno na um, ìvot ili Materiju kao
polje svog sopstvenog posebnog i neposrednog delovanja. Bilo
koji na~in je prima facie [na prvi pogled, prim. prev.] mogu}. U
slu~aju izle~enja bolesti, neko je bolestan dva dana, slab, pati
od bolova i groznice; ne uzima nikakav lek, ve} na kraju zatraì
izle~enje od svog Gurua; slede}eg jutra se diè, dobro mu je,
jak je i energi~an. On ima barem neko opravdanje {to misli da
je sila upotrebljena na njemu i stavljena u njega i da je to bila
duhovna mo} koja je delovala...
Ne proisti~e da duhovna sila mora ili da uspe u svim
slu~ajevima ili, ako ne uspe, da to dokazuje njeno nepostojanje.
Ni za jednu silu se to ne moè re}i. Sila vatre je da gori, ali ima
stvari koje ona ne sagoreva; pod izvesnim okolnostima ona ~ak
ne izgori ni stopala ~oveka koji hoda bos po uàrenom uglju.
To ne dokazuje da vatra ne moè da gori ili da ne postoji takva
stvar kao {to je sila vatre, Agni [akti.
***
[ta je sa primerima gde je Boànska Sila omanula i za{to
ona uspeva u nekim slu~ajevima, a ne u drugim?
Potpuno isceljenje
157
Gre{ka je misliti da ona mora da bude ili ~udesna sila ili u

protivnom nikakva. Nema ~udesne sile i ja se ne bavim ~udima.
Re~ Boànska je ovde neumesna, ako se smatra za Mo} koja
uvek svemogu}e dela. Jogi~ka Sila je onda bolja; ona naprosto
ozna~ava vi{u Svest koja koristi svoju mo}, duhovnu i
nadfizi~ku silu koja dela na fizi~ki svet direktno. ôvek mora
da trenira instrument da bude kanal ove sile; ona radi tako|e u
skladu sa izvesnim zakonom i pod izvesnim uslovima.
Boànsko ne radi proizvoljno ili kao ma|ioni~ar; dela na svet
du` smernica koje je utvrdila priroda i svrha sveta u kome
ìvimo rastu}im delovanjem stvari koja mora da se ispolji, ne
iznenadnom promenom ili zanemarivanjem svih uslova rada
koji ima da se obavi. Kad to ne bi bilo tako, ne bi bilo potrebe
za Jogom ili vremenom ili ljudskim delovanjem ili
instrumentima ili U~iteljem i u~enikom ili Silaskom ili bilo ~im
drugim. To bi naprosto bilo stvar za tathastu [neka tako
bude] i ni{ta vi{e. Ali to bi bilo iracionalno, da tako kaèm i
gore od iracionalnog detinjasto. Ovo ne zna~i da se
intervencije, stvari koje su naoko ~udesne, ne de{avaju
de{avaju se. Ali ne moè sve da bude tako...
Kad bi zavisila od par slu~ajeva bolesti, to bi bila stvar
bez izvesnosti ili zna~aja. Kad bi Sila bila puka nenormalna
stvar ili ~udo, bila bi podjednako trivijalna i nebitna, ~ak i da je
dobro potvr|ena. Jedino je bitno da li je ona deo svesti i ìvota,
koji se koristi u svako doba, ne samo za bolest, ve} za sve {to
~ovek mora da radi. Ona se ispoljava na razne na~ine kao
snaga svesti koja podjednako podràva ìvot i delovanje, kao
mo} uloèna za ovaj ili onaj cilj spolja{njeg ìvota, kao posebna
Sila odozgo povu~ena dole da podigne i pove}a opseg svesti i
njenu visinu i preobrazi je ne ~udesnim, ve} ozbiljnim,
postojanim, organizovanim delovanjem koje sledi izvesne ta~no
odre|ene smernice. Njena efikasnost kao i njeno delovanje
isprva odre|uju njena sopstvena visina i intenzitet ili visina i
intenzitet ravni sa koje dolazi (to bi moglo biti sa bilo koje
ravni u rasponu od Vi{eg Uma pa gore ka Prekoumu),
158
delimi~no stanje objekata ili polja u kojima deluje, delimi~no i

kretnja koju mora da postigne, op{ta ili posebna. Ona nije ni
~arobnjakov {tapi} ni de~ja drangulija, ve} ne{to {to ~ovek
mora da posmatra, shvati, razvije, da njom ovlada pre nego {to
bude mogao da je koristi ispravno ili u protivnom jer
malobrojni mogu da je koriste osim u ograni~enom maniru da
bude njen instrument.
Postaju}i svesni sile

Majka: Ima mnogo ljudi koji ~ak nisu svesni, ogromna ve}ina
ljudi ~ak nije svesna delovanja boànske Sile u njima. Ako im
govorite o njoj, gledaju vas be~e}i se u ~udu, misle da ste poluludi, ne znaju o ~emu pri~ate. To je velika ve}ina ljudskih bi}a.
A ipak Svest radi, rade}i sve vreme. Ona ih oblikuje iznutra
hteli oni to ili ne. Ali onda, kad postanu svesni toga, ima ljudi
koji su time {okirani, koji su tako glupi da se pobune i kaù: A,
ne, ja èlim da to budem ja! Ja, to jest, imbecil koji ne zna
ni{ta. A onda, ta faza tako|e pro|e. Na kraju dolazi trenutak
kad ~ovek sara|uje i kaè: Oh! Kakva radost! I vi se dajete,
èlite da budete {to je vi{e mogu}e pasivni i prijem~ivi kako se
ne biste ispre~ili na putu ovoj boànskoj Volji, ovoj boànskoj
Svesti koja dela. Postajete sve pa`ljiviji i iskreniji, ose}ate u
kom smeru, u kom pokretu ova boànska Svest radi i dajete joj
se celovito...
Kako da ~ovek praktikuje ovu svest?
Morate da uspostavite ovu volju da budete svesni stalno, a
onda da promenite umnu volju u te`nju. Morate da imate ovu
kretnju. A onda nikad da ne zaboravite. Morate da gledate,
gledate u sebe i da gledate na svoj ìvot sa iskreno{}u da ne
napravite gre{ku, nikad da ne obmanjujete sebe. O, kako je to
te{ko!
Potpuno isceljenje
159
[ri Aurobindo: Kad govorim o ose}anju Sile ili Mo}i, ne mislim

naprosto da se ima nejasan ose}aj nje, ve} da se ona ose}a
konkretno i nakon toga da se bude u stanju da se ona
usmerava, da se njom rukuje, da se gledaju njene kretnje, da se
bude svestan njene mase i intenziteta, a na isti na~in i ovih
drugih, mo`da suprotstavljenih sila; sve ove stvari su mogu}e i
uobi~ajene kroz razvoj joge.
Ona nije, ukoliko nije nadumna Sila, neka Mo} koja
dela bez uslova i ograni~enja. Uslovi i ograni~enja pod kojima
joga ili sadana moraju da se odrade nisu proizvoljni ili hiroviti;
oni izni~u iz prirode stvari. Ove, uklju~uju}i volju, prijem~ivost,
pristanak, otvaranje sebe i predaju sadake, mora da po{tuje sila
joge, ukoliko ne primi odobrenje od Svevi{njeg da presko~i sve
i obavi ne{to, ali to odobrenje se vrlo oskudno daje...
Pa ipak, sila joge je uvek opipljiva i konkretna na na~in
na koji sam opisao i ima opipljive rezultate. Ali je nevidljiva
nije kao zadat udarac ili nalet automobila koji sru{i nekog {to
fizi~ka ~ula mogu smesta da opaze. Kako }e puki fizi~ki um da
zna da je ona tu i da radi? Po njenim rezultatima? Ali kako
moè da zna da su rezultati bili od jogi~ke sile, a ne od ne~eg
drugog? Jedna od dve stvari mora biti. Ili mora da dopusti
svesti da ide unutra, da postane svesna unutra{njih stvari, da
veruje u iskustvo nevidljivog i nadfizi~kog, a onda iskustvom,
otvaranjem novih sposobnosti, postaje svesna ovih sila i moè
da vidi, sledi i koristi njihov rad, isto kao {to Nau~nik koristi
nevi|ene sile Prirode. Ili mora da ima veru i da gleda i da se
otvara, a onda }e po~eti da vidi kako se stvari de{avaju,
zapazi}e da kad je Sila pozvana unutra, po~elo je nakon nekog
vremena da ima rezultata, onda ponavljanja, jo{ ponavljanja,
jo{ jasnih i opipljivih rezultata, pove}ane u~estalosti, pove}ane
doslednosti rezultata, ose}anja i svesnosti o Sili koja radi dok
iskustvo ne postane svakodnevno, redovno, normalno,
potpuno. Ovo su dva glavna metoda, jedan unutra{nji, koji radi
160
iznutra ka spolja, drugi spolja{nji, koji radi od spolja i zove

unutra{nju silu napolje dok ne prodre i ne bude vidljiv u
spolja{njoj svesti. Ali ni jedan ne moè da se obavi ako ~ovek
insistira uvek na ekstrovertnom stavu, samo na spolja{njem
konkretnom i odbija da ga poveè sa unutra{njim konkretnim
ili ako fizi~ki um na svakom koraku zaigra kolo sumnji {to
odbija da dopusti novoro|enom iskustvu da se razvije. âk i
nau~nik koji vr{i novi eksperiment nikad ne bi uspeo kad bi
dopustio svom umu da se pona{a na taj na~in.
***
Ova teìna ili pritisak na glavi je uvek znak da je Maj~ina Sila u
kontaktu sa vama i da pritiska odozgo da obuhvati va{e bi}e i
u|e u adaru (adhara) i pro`me je; obi~no prolaze}i po
stupnjevima kroz centre na svom putu ka dole. Ponekad dolazi
prvo kao Mir, ponekad kao Sila, ponekad kao Maj~ina svest i
njeno prisustvo, ponekad kao Ananda.
...Naravno, pritisak ne mora uvek da bude tu; ali ako
stvari idu obi~nim putem, obi~no se ponovo dogodi ili se ina~e
nastavlja dok adhara ne bude otvorena i ne bude bilo dalje
prepreke silasku vi{e svesti.
Potpuno isceljenje
161
3
Prijem~ivost i otpor Sili
Rekla si da na materijalnoj ravni prijem~ivost je
izme{ana sa velikom koli~inom otpora. [ta je ovaj otpor?
Majka: Vi nemate otpore u svom telu? Kad èlite da uradite
neku ve`bu, moète li da uradite sa svojim telom {ta god
èlite? A kad poku{ate da budete dobrog zdravlja, da li vas
va{e telo uvek slu{a? ...To je otpor, on je sve ono {to odbija da
napreduje. A verujem da je, naàlost, koli~ina otpora mnogo
ve}a od koli~ine prijem~ivosti. ôvek mora da radi vrlo
naporno da postane prijem~iv.
...Ne moète da zamislite ogromnu bujicu sile koja vam
stoji na raspolaganju! A generalno je ~ak ni ne ose}ate. Kad je
osetite, ne{to u vama uzmi~e zato {to je ona prevelika i stvara
neku vrstu instinktivnog straha u va{im }elijama; a kad je
primite, vi{e od tri ~etvrtine nje odbacite kao prepunjenu
posudu! Ona kulja napolje, preliva se, zato {to niste u stanju da
je zadrìte. Upoznala sam vrlo veliki broj ljudi koji su se àlili
kako ne primaju ni{ta, {to }e re}i, rekli su da nemaju sile koje
im trebaju. To je bilo zato {to su bili apsolutno nesposobni da
ih prime, a bilo je sto hiljada puta vi{e sile nego {to su oni
mogli da prime. To je tako. Vi ste svi u moru ogromnih
vibracija, a uop{te toga niste svesni zato {to niste prijem~ivi...
Ali kad bi ~ovek bio otvoren i naprosto udisao ni{ta vi{e, kad
bi ~ovek samo to radio udisao bi Svest, Svetlost,
Razumevanje, Silu, Ljubav i sve ostalo. A sve to se tra}i na
Zemlji zato {to Zemlja nije spremna da to uzme.
***
162
Bolest dolazi od otpora. Morate da nau~ite da primate i

zadràvate, a ne da se opirete mo}i vi{e Prirode koja radi ovde.
Vi{a Priroda ima svoj sopstveni na~in razvijanja i, ako nau~ite
kako da drìte korak s njom, mnoge nove rasko{i }e se otvoriti
pred vama i, umesto bolesti, doìve}ete upravo suprotno...
Nemojte se opirati mo}i za preobraàj i nikad se ne}ete
razboleti.
]utnja i prijem~ivost
Majka: Dràti se u}utanim i koncentrisati se, prepu{taju}i Sili
odozgo da obavi svoj rad je najsigurniji na~in da se bude
izle~en od bilo ~ega i svega. Nema bolesti koja moè da se
odupre tome ako se to radi kako valja, na vreme i dovoljno
dugo, sa postojanom verom i jakom voljom.
***
Ma koliko lo{e va{e stanje bilo, zovite svetlost odozgo.
Poku{ajte da osetite da svetlost ulazi u vas iz krune va{e glave
dovode}i sa sobom smirenost i mir. Ako to budete radili
ozbiljno, va{a glavobolja i vrtoglavica }e nestati o~as posla.
[ri Aurobindo: Ti{ina je uvek dobra; ali ne mislim pod

}utnjom uma na potpunu ti{inu. Mislim na um slobodan od
uznemirenja i muke, postojan, svetao i lepo raspoloèn kako bi
se otvorio Sili koja }e da promeni prirodu. Va`na stvar je
otarasiti se navike invazije misli koje zadaju muke, pogre{nih
ose}anja, zbrke ideja, nesre}nih kretnji. Ovi uznemiravaju
prirodu i prekrivaju je oblacima i oteàvaju Sili da radi; kad je
um u}utan i u miru, Sila moè lak{e da radi.
***
Potpuno isceljenje
163
Sasvim je ta~no da, prepu{teni sebi, ne moète ni{ta da uradite;

eto za{to morate da budete u kontaktu sa Silom koja je tu da
uradi za vas ono {to vi ne moète da uradite za sebe. Jedina
stvar koju vi morate da uradite je da dopustite sili da dela i da
se stavite na njenu stranu, {to zna~i da imate veru u nju, da se
oslanjate na nju, da ne mu~ite i ne gnjavite sebe, da je se }utke
prise}ate, da je }utke prizivate, da je }utke pustite da dela.
***
Morate uvek da poku{ate da odràvate }utnju, da ne dopustite
depresiji ili uznemiruju}im mislima ili ose}anjima da u|u u vas
ili da obuzmu va{ um ili va{ govor... Ako um o~uva svoju }utnju
i prijem~ivost samo za vi{e sile, on onda moè lako da prenese
ovu }utnju i prijem~ivost telesnoj svesti i ~ak materijalnim
}elijama tela.
***
Na~in na koji su bolovi oti{li pokazuje vam kako da se bavite
celom prirodom jer isto je sa umnim i vitalnim kao i sa
fizi~kim uzrocima zlovolje i uznemirenja. Ostati u}utan iznutra,
dràti se vere i doìveti da je biti u}utan i otvoren i pustiti Silu
da radi jedini na~in. Prirodno, biti u celini svestan nije jo{ uvek
mogu}e, ali osetiti je, otvoriti se, pustiti je da radi, opaàti
njene rezultate, to je prva stvar. To je po~etak svesti i na~in da
se upotpuni svest.
Pove}avanje fizi~ke prijem~ivosti

Kako moè ~ovek da pove}a prijem~ivost tela?
164
Majka: Zavisi od dela. Metod je skoro isti za sve delove bi}a.

Za po~etak, prvi uslov: ostati {to je vi{e mogu}e u}utan. Mo`da
zapazite da u razli~itim delovima va{eg bi}a, kad ne{to dolazi,
a vi ga ne primate, ovo izaziva uzmicanje ima ne{to {to se
stvrdne u vitalu, umu ili telu. Postoji ukru}ivanje i ovo boli,
~ovek oseti umni, vitalni ili fizi~ki bol. Dakle, prva stvar je
uloìti svoju volju i opustiti ovo uzmicanje, kao {to to ~ovek
radi sa nervom koji se trza ili zgr~enim mi{i}em; morate da
nau~ite kako da opustite, da budete u stanju da olabavite ovu
napetost u bilo kom delu bi}a da je. Metod opu{tanja
kontrakcije bi mogao da bude razli~it u umu, vitalu ili telu, ali
logi~no to je ista stvar.
îm ste opustili napetost, prvo vidite da li neprijatan
efekat prestaje, {to bi dokazalo da je to bio mali momentalni
otpor, ali ako se bol nastavlja i ako je zbilja neophodno
pove}ati prijem~ivost kako bi moglo da se primi ono {to je od
pomo}i, ono {to treba da se primi, morate, nakon {to ste
opustili ovu kontrakciju, da po~nete da poku{avate da se
pro{irite ose}ate kako se {irite. Ima mnogo metoda. Neki
nalaze da im je vrlo korisno da zamisle da plutaju na vodi sa
daskom pod le|ima. Onda se {ire, {ire, dok ne postanu
prostrana te~na masa. Drugi na~ine napor da se poistovete sa
nebom i zvezdama, pa se {ire, {ire, poistove}uju}i se sve vi{e i
vi{e sa nebom. Drugi opet nemaju potrebu za ovim slikama; oni
mogu da postanu svesni svoje svesti, pove}avaju svoju svest sve
vi{e i vi{e dok ne postane neograni~ena. ôvek moè da je
pove}ava dok ne postane prostrana kao Zemlja i ~ak
univerzum. Kad ~ovek to radi postaje stvarno prijem~iv. Kao {to
sam rekla, to je pitanje treninga.
U svakom slu~aju, sa neposredne ta~ke gledi{ta, kad
ne{to do|e, a ~ovek oseti da je to isuvi{e jako, da zadaje
glavobolju, da ne moè da ga izdrì, metod je ba{ isti, ~ovek
mora da dela na kontrakciju. Moè da dela kroz misao,
pozivaju}i mir, mirno}u (ose}anje mira odnosi veliki deo
te{ko}e) ovako: Mir, mir, mir... mirno}a.. smirenost. Mnoge
Potpuno isceljenje
165
nelagodnosti, ~ak fizi~ke, poput svih kontrakcija solarnog

pleksusa, koje su toliko neprijatne i ponekad vam izazivaju
mu~ninu, ose}aj da se gu{ite, da niste u stanju da povratite
dah, mogu da nestanu na ovaj na~in. Nervni centar je taj koji je
pogo|en, on biva pogo|en vrlo lako. îm postoji ne{to {to
poga|a solarni pleksus, morate da kaète: Smirenost...
smirenost... smirenost, da postanete sve vi{e i vi{e smireni dok
se napetost ne uni{ti.
Primenjivanje Sile od izvan tela

Majka: Uzmite primer koji je sasvim konkretan: sun~anica. Ovo
vas znatno poremeti, to je jedna od stvari koja vas krajnje
razboli sun~anica poremeti sve, ona naru{ava unutra{nje
funkcije, generalno uzrokuje za~epljenja u glavi i vrlo visoku
temperaturu. Dakle, ako se ovo desilo, ako je uspela da pro|e
kroz za{titu i da u|e u vas, pa, ako moète samo da odete na
tiho mesto, da se lepo ispruìte, da iza|ete iz svog tela
(prirodno, ovo morate da nau~ite, ima ljudi koji ovo rade
spontano, drugima je potrebna duga disciplina), iza|ete iz svog
tela, ostanete iznad na takav na~in da ste u stanju da vidite telo
(poznata vam je ta pojava, da se vidi svoje telo kad je ~ovek
spolja? ovo moè da se radi po volji, da se izlazi iz svog tela i
ostane tik iznad njega), telo je opruèno na krevetu, klupi, na
tlu, bilo gde; opruèni ste tik iznad njega i odatle, svesno,
vu~ete Silu odozgo, a ako ste navikli da to radite, ako vam je
te`nja dovoljno jaka, dobijete odgovor; a onda, odatle, vode}i
ra~una da ne u|ete ponovo u svoje telo, po~injete da gurate
ove sile u telo, ovako, pravilno, dok ne vidite telo kako ih prima
(prvih par trenutaka ne ulaze, zato {to je telo sasvim uzrujano
bole{}u, nije prijem~ivo, sklup~ano je), gurate ih ne`no, ne`no,
}utke, bez nervoze, vrlo mirno, u telo. Ali ne sme niko da vas
uznemiri. Ako neko nai|e, vidi vas opruène i prodrma vas, to
je krajnje opasno. Ovo morate da radite u tihim uslovima, da
166
zamolite ljude da vas ne uznemiravaju ili jo{ bolje da se

zatvorite tamo gde ne mogu da vas uznemiravaju. Ali moète
da se koncentri{ete polako (za ovo treba vi{e ili manje vremena
deset minuta, pola sata, sat, dva sata zavisi od ozbiljnosti
poreme}aja koji je upao), polako, odozgo, koncentri{ete Silu
dok ne vidite da telo prima, da Sila ulazi, poreme}aj se dovodi
u red i dolazi do opu{tanja u samom telu. îm se to uradi
moète da se vratite i izle~eni ste. Ovo je ra|eno za sun~anicu,
koja je prili~no silovita stvar, a tako|e i za tifusnu groznicu i
mnoge druge bolesti... Dakle, kad kaèm da ako ~ovek ovlada
duhovnom silom i zna kako da je koristi, nema boljke koja ne
moè biti izle~ena, ne pri~am to tek tako u prazno; to je
izre~eno iz iskustva sa ovim stvarima. Naravno, re}i}ete da ne
znate kako da iza|ete iz tela, vu~ete Silu, koncentri{ete se, da
imate svo to ovladavanje... To nije ba{ uobi~ajeno, ali nije
nemogu}e. A moète da budete sigurni da ako vam se
pomogne... U stvari, postoji mnogo lak{i metod, to je zvati
pomo}.
Ali uslov u svakom slu~aju u svakom slu~aju bilo da
to radite li~no i zavisite samo od sebe ili to radite traè}i od
nekog drugog da to uradi za vas, prvi uslov: ne pla{iti se i biti
smiren. Ako po~nete da kiptite i uzvrpoljite se u svom telu, to je
svr{eno, ne moète ni{ta da uradite.
Za sve da se ìvi duhovnim ìvotom, da se isceli bolest
za sve, ~ovek mora da bude smiren.
Potpuno isceljenje
167
4
Otvaranje telesne svesti
[ri Aurobindo: Fizi~ka priroda je stvar navika; upravo iz
navike ona odgovara na sile bolesti; ~ovek mora da u|e u
suprotnu naviku odgovaranja samo Boànskim Silama.
***
Da bi Maj~ina Sila radila potpuno u telu, i samo telo, a ne samo
um, mora da ima veru i da se otvara.
***
Uvek je ispravan unutra{nji stav, }utnja unutra i spolja, vera,
otvaranje telesne svesti Majci i njenoj Sili ono {to je istinski
~inilac oporavka druge stvari mogu samo da budu sitna
pomagala i sredstva.
***
Telo, prirodno [doìvljava fizi~ku bol] ali telo je prenosi vitalu
i umnom. Kod obi~ne svesti vital biva uzrujan i pogo|en, a
njegove sile se smanjuju, um se poistoveti i uznemiri. Um mora
da ostane nepokrenut, vital nedotaknut, a telo mora da nau~i
da je prima sa staloèno{}u kako bi vi{a Sila mogla da radi.
***
Veliki je dobitak ako ne ose}ate depresiju kad do|e napad na
telo.
168
Sam bol je, iz va{eg opisa, o~igledno nervni, a ako

razvijete otvorenost u fizi~kijim slojevima bi}a, onda delovanje
Sile moè uvek da ga ukloni ili }ete i vi sami mo}i da koristite
Silu da ga odgurate. To je stvar sticanja navike otvaranja u
telesnoj svesti.
***
Jedina stvar koja ovde ima da se uradi je navesti fizi~ku svest
skroz do najmaterijalnijih delova da se otvori Mo}i, onda je
navesti da stekne naviku da odgovara i da poslu{a i da na
svaku fizi~ku te{ko}u kako se pojavi primeni ili pozove unutra
Boànsku Mo} da izbaci napolje silu koja napada.
***
Kako telesna svest postaje sve otvorenija Sili (ona je uvek
najteà i poslednja da se otvori u potpunosti), ovaj u~estali
pritisak bolesti }e se smanjiti i nestati.
Pasivnost i inercija
Mnogi ljudi brkaju pasivnost sa inercijom. Ja sam je
brkao dugo vremena. Imao sam obi~aj da ostanem pasivan kad
dobijem bolest, a onda sam otkrio da pristajem na nju.
[ri Aurobindo: Prava pasivnost je otvorenost Vi{oj Sili; ona
nije inercija.
***
Jedino unutra{nja pasivnost prema onome {to dolazi odozgo je
ono {to je potrebno inertna pasivnost je pogre{na vrsta
pasivnosti.
Potpuno isceljenje
169
Majka: Pasivnost nije lenjost. Aktivna kretnja je ona u kojoj

izbacujete svoju silu, to jest, kad ne{to izlazi iz vas u kretnji,
misli, ose}anju ne{to {to izlazi iz vas ka drugima ili u svet.
Pasivnost je kad ostajete samo vi ovako, otvoreni, i primate ono
{to dolazi od spolja. Uop{te ne zavisi od toga da li se ~ovek
kre}e ili sedi mirno. To uop{te nije to. Biti aktivan zna~i
izbacivati svest ili silu ili kretnju iznutra ka spolja. Biti pasivan
zna~i ostati nepokretan i primati ono {to dolazi od spolja...
Ostajete kao da ste sasvim umireni, ali otvoreni, i
~ekate da Sila u|e, a onda se otvorite {to je {ire mogu}e da
unesete unutra sve {to dolazi u vas. I to je ova kretnja: umesto
vibracija koje idu napolje postoji neka vrsta smirene }utnje, ali
potpuno otvorene, kao da otvarate sva svoja vrata na ovaj
na~in sili koja mora da se spusti u vas i preobrazi va{e
delovanje i svest.
Prijem~ivost je rezultat istinske pasivnosti.
Ali Majko, da bi se bilo u stanju da se postane pasivan
mora da se na~ini napor, zar ne?
Ne nu`no, to zavisi od osobe. Napor? ôvek mora, da, ~ovek
mora da je èli. Ali da li je volja napor?... Prirodno, ~ovek mora
da misli o njoj, mora da je èli. Ali dve stvari mogu da idu
zajedno, vidite, postoji trenutak kad njih dve te`nja i
pasivnost mogu da budu ne samo naizmeni~ne, ve}
istovremene. Moète odjednom da budete u stanju te`nje,
voljnosti, koja zove ne{to dole upravo volju da se ~ovek otvori
i primi i te`nju koja zove dole silu koju èlite da primite i u
isto vreme biti u tom stanju potpune unutra{nje umirenosti koja
dopu{ta potpuno prodiranje, jer upravo u ovoj nepokretnosti u
~oveka moè da prodre, moè da ga pro`me, Sila. Pa, te dve
mogu da budu istovremene bez da jedna naru{ava drugu, ili
mogu da se smenjuju toliko tesno da jedva da mogu da se
170
razlu~e. Ali ~ovek moè da bude takav, poput velikog plamena

koji se podiè u te`nji, a u isto vreme kao da je ovaj plamen
formirao vazu, veliku vazu, otvaraju}i se i primaju}i sve {to
dolazi dole.
I to dvoje mogu da idu zajedno. A kad ~ovek uspe da ih
ima zajedno, moè da ih ima stalno, {ta god da radi. Jedino {to
moè da do|e do malog, vrlo neznatnog izme{tanja svesti,
skoro neprimetnog, koje postaje svesno prvo plamena, a onda
vaze prijem~ivosti onoga koje traì da bude napunjeno i
plamena koji se podiè da pozove dole ono {to mora da ispuni
vazu vrlo sitna kretnja poput klatna i tako blizu da odaje
utisak da ~ovek ima to dvoje u isto vreme.
(Ti{ina)
Ovo je jedna od stvari koje ~ovek otkriva postepeno
kako telo postaje spremno za preobraàj. Ono je vrlo poseban
instrument u smislu da moè da doìvi dve suprotnosti u isto
vreme. Postoji izvesno stanje telesne svesti koje okuplja stvari,
totalizira stvari {to se u drugim stanjima svesti smenjuju ili se
~ak u izvesnim drugim suprotstavljaju me|usobno. Ali ako je
~ovek stigao do tamo gore, u vitalu i umu, do razvoja dovoljnog
za uskla|ivanje suprotnosti (to je, naravno, sasvim
neophodno), kad je uspeo da to uradi, postoje trenuci kad se
smenjuje, vidite, jedna stvar dolazi nakon druge, dok ono {to je
izuzetno kod svesti tela je da ono moè da oseti... sve stvari
istovremeno, kao da vam je odjednom i vru}e i hladno, kao da
ste odjednom i aktivni i pasivni, i sve postaje tako. Onda
po~injete da shvatate totalitet kretnji u }elijama. To je ne{to
mnogo konkretnije prirodno, ali mnogo savr{enije u telu nego
u bilo kom drugom delu bi}a. Ovo zna~i da ako se stvari
nastave ovako, dokaza}e se da je fizi~ki, materijalni instrument
najsavr{eniji od svih. Eto za{to je mo`da njega najteè
preobraziti, usavr{iti. Ali od svih, on je onaj koji je najvi{e
sposoban za savr{enstvo.
Potpuno isceljenje
171
Prevazilaènje podsvesnog otpora

[ri Aurobindo: Nema zablude po pitanju sile koja radi u telu,
ali o~igledno postoje ta~ke gde jo{ uvek ima puno otpora.
Telesna svest ima mnogo delova i mnogo razli~itih kretnji, a
one se ne otvaraju niti menjaju zajedno. Tako|e, telo je veoma
zavisno od podsvesnog koje mora da se ra{~isti i prosvetli pre
nego {to telo moè da bude slobodno od opre~nih reakcija.
***
Stav njegovog fizi~kog uma spre~ava bilo kakav rezultat jer
ono je toliko nevoljno da prepozna bilo {ta kao rezultat Sile i
njegovo podsvesno radi u smeru spre~avanja bilo kakvog
rezultata da do|e a podsvesno je ono koje najvi{e odre|uje
stvari po pitanju bolesti.
***
Bolest ima nesumnjivo fizi~ki uzrok, ali postoji povezan sa njim
jak otpor prema Sili koji je o~igledno sme{ten u podsvesnom,
po{to ga niste svesni. Ovo je prikazano ~injenicom da nakon {to
je Majka stavila koncentrisanu silu tamo ju~e, cela stvar se
vratila silovitije nakon jednosatnog predaha. To je uvek znak
nasilnog i tvrdoglavog otpora negde. Jedino ako se ovo
prevazi|e ili nestane moè da do|e do potpunog olak{anja.
***
Povremeno, zar se ne de{ava da bol ili bolest postanu jo{
nasilniji zato {to se na njega stavi sila da ga izbaci?
172
Moglo bi na neko vreme, ali ako je sila jaka, tiha i istrajna, ona
}e da nadvlada otpor ukoliko ne{to u svesti ne podràva
bolest ili je isuvi{e otvoreno prema opre~nim Silama, jer bi u
tom slu~aju borba mogla da bude duga.
Majka: Na~ini}emo veliki skok ka ostvarenju kad budemo

oterali sav defetizam napolje iz svoje svesti.
Upravo }emo usavr{avaju}i svoju veru u Boànsku
Milost mo}i da savladamo defetizam podsvesnog.
***
Velika te{ko}a kod Materije je {to se materijalna svest ({to }e
re}i, um u Materiji) formirala pod pritiskom te{ko}a te{ko}a,
prepreka, patnji, borbi. Nju su, tako re}i, izradile ove stvari i
to je na njoj ostavilo pe~at maltene pesimizma, defetizma, {to
je svakako najve}a prepreka.
To je ono ~ega sam svesna u svom sopstvenom radu.
Najmaterijalnija svest, najmaterijalniji um je navikao da dela,
da ~ini napor, da napreduje kroz bi~evanja; u protivnom je
tamas. A onda, dokle ona zami{lja, uvek zami{lja te{ko}u, uvek
prepreku ili uvek opoziciju, a to uàsno usporava kretnju. Vrlo
konkretna, vrlo opipljiva i ~esto ponavljana iskustva su potrebna
da je uvere da je u pozadini svih njenih te{ko}a Milost, da je u
pozadini svih njenih neuspeha Pobeda, da u pozadini svih
njenih bolova, njenih patnji, njenih protivure~nosti postoji
Ananda.
Potreba za istrajno{}u
Majka: ôvek moè da uspe da se izvu~e, tako re}i, iz bolesti
povla~e}i se iz nje, presecaju}i vezu koju je imao sa njom; a
onda iznenada ~ovek izranja iznad ovog ose}anja nelagode,
Potpuno isceljenje
173
poreme}aja i zbrke i shvata da je izle~en. Ali ponekad je

dovoljno ~ak setiti se, kretnja iznena|enja je dovoljna, se}anje
na ono {ta je bilo je dovoljno da se sve jo{ jednom preokrene i
da ~ovek mora da po~ne isti posao nanovo. Ponekad mora da
po~inje iznova tri puta, ~etiri puta, deset puta, dvadeset puta. A
onda neki ljudi mogu da na~ine napor jednom, ali drugi put to
vi{e ne rade dobro, a tre}i put to uop{te ni ne urade; a kaù
vam: Oh, ~ovek ne moè da se izle~i okultnim sredstvima,
boànska Sila vas ne le~i, bolje je uzeti lekove. Tako da je za
ove bolje da odu kod lekara, zato {to ovo zna~i da oni nemaju
duhovnu istrajnost i samo materijalna sredstva mogu da ih
ubede u svoju delotvornost.
Kad ~ovek èli da promeni ne{to od materijalnog ìvota,
bilo karakter ili funkcionisanje organa ili navike, mora da ima
nepokolebljivu istrajnost, da bude spreman da po~ne iznova sto
puta istu stvar sa istim intenzitetom sa kojim ju je radio prvi
put i kao da je nikad nije radio pre.
***
Koliko puta tokom patnje, na primer, kad je patnja tu, akutna,
a ~ovek ima utisak da }e da postane nepodno{ljiva, postoji
mala unutra{nja kretnja (unutar }elija) Poziva }elije {alju svoj
S.O.S. sve se zaustavi, patnja je nestala, a ~esto (sad sve vi{e i
vi{e) je zameni ose}anje blaènog blagostanja; ali bukvalno
prva reakcija ove imbecilne materijalne svesti je: Ah, vide}emo
koliko }e ovo potrajati, i prirodno, ovom kretnjom ona
upropasti sve ~ovek mora da po~ne sve nanovo.
Verujem da kako bi efekat bio trajan ne ~udesni efekat
koji do|e, bljesne i ode on mora zbilja da bude rezultat
preobraàja. ôvek mora da bude vrlo, vrlo strpljiv moramo
da se bavimo sve{}u koja je veoma spora, veoma te{ka, veoma
tvrdoglava, koja nije u stanju da napreduje brzo, koja se ~vrsto
drì onoga {to ima, onoga {to njoj izgleda kao istina; ~ak i ako
je to ba{ si}u{na istina, ona je se ~vrsto drì i ne èli da mrdne.
174
Da bi se to izle~ilo, ~ovek mora da ima ba{ mnogo strpljenja

mnogo strpljenja.
Potpuno isceljenje
175
5
Poziv i odgovor
[ri Aurobindo: Nije teorija, ve} stalno iskustvo i to vrlo opiljivo
kad do|e da postoji iznad nas, iznad svesti u fizi~kom telu,
velika podràvaju}a {irina takore}i mira, svetlosti, mo}i, radosti
koje moèmo da postanemo svesni i da je dovedemo dole u
fizi~ku svest, i da to, isprva na neko vreme, kasnije ~e{}e i na
duè vreme, na kraju zauvek, moè da ostane i promeni celu
osnovu na{e svakodnevne svesti. âk pre nego {to smo je svesni
iznad, moèmo iznenada da je osetimo kako dolazi dole i ulazi
u nas. Potrebno je da se ima te`nja prema njoj, da se um u}uti
kako bi se ono {to zovemo otvaranjem na~inilo mogu}im.
***
U ovoj jogi ceo princip je otvoriti se Boànskom Uticaju. On je
tu iznad vas, i ako moète jednom da ga postanete svesni,
morate onda da ga zovete dole u sebe. On silazi u um i u telo
kao Mir, kao Svetlost, kao Sila koja radi, kao Prisustvo
Boànskog sa oblikom ili bez njega, kao Ananda. Pre nego {to
~ovek ima ovu svest, mora da ima veru i da teì za otvaranjem.
Te`nja, poziv, molitva su oblici jedne te iste stvari i svi su
delotvorni; moète da uzmete oblik koji vam do|e ili vam je
najlak{i.
Da li intervencija Milosti dolazi kroz poziv?

Majka: ...Svakako, da, ako ~ovek ima veru u Milost i te`nju i
ako radi ono {to bi malo dete kad tr~i kod svoje majke i kaè:
176
Mama, daj mi ovo, ako zove sa tom jednostavno{}u... Ukoliko

~ovek traì ne{to {to za njega nije dobro, onda ona ne slu{a.
***
Kad ~oveka uhvati bolest, kako treba da se moli Majci?
Izle~i me, O Majko!
***
Koji je ta~no na~in da se ose}a da pripadamo Boànskom
i da Boànsko deluje u nama?
Ne smete da ose}ate svojom glavom (zato {to mo`da budete
tako mislili, ali to je ne{to nejasno); morate da ose}ate svojim
~ulnim ose}anjem. Prirodno ~ovek po~ne èle}i to umom, zato
{to je on prva stvar koja shvata. A onda ~ovek ima te`nju ovde
(pokazuju}i na srce), sa plamenom koji vas gura da to ostvarite.
Ali ako èlite da to zbilja bude ba{ ta stvar, pa, morate da je
osetite...
Kako moèmo da dostignemo to stanje?
Teìte za njim, èlite ga. Poku{avajte da budete sve manje i
manje sebi~ni, ali ne u smislu da postanete fini prema drugim
ljudima ili da zaboravite sebe, ne to: imajte sve manje i manje
ose}anje da ste osoba, zasebni entitet, ne{to {to postoji po sebi,
izolovano od ostalih.
A onda, iznad svega, iznad svega, to je taj unutra{nji
plamen, ta te`nja, ta potreba za svetlo{}u. To je neka vrsta
kako to sro~iti? svetlosnog entuzijazma koji vas zgrabi. To je
neodoljiva potreba da se ~ovek rastopi, da da sebe, da postoji
samo u Boànskom.
Tog trenutka imate iskustvo va{e te`nje.
Potpuno isceljenje
177
Ali taj trenutak treba da bude apsolutno iskren i {to je

mogu}e celovitiji; a sve ovo ne sme da se desi samo u glavi, ne
samo ovde, ve} mora da se desi svuda, u svim }elijama tela.
Svest mora celovito da ima ovu neodoljivu potrebu... Traje
neko vreme, onda se umanji, ugasi se. Ne moète da odràvate
ove stvari ba{ dugo. Ali onda se desi da trenutak kasnije ili
sutradan ili neko vreme kasnije, odjednom imate suprotno
iskustvo. Umesto da osetite ovaj uspon, sve to vi{e nije tu i
imate ose}anje Silaska, Odgovora. I ni{ta ne postoji osim
Odgovora.
Tajna delotvorne molitve

Majka: Teìti je neophodno. Ali neki ljudi teè sa takvim
konfliktom unutar sebe izme|u vere i odsustva vere, poverenja
i nepoverenja, izme|u optimizma koji je siguran u pobedu i
pesimizma koji se pita kada }e nai}i katastrofa. Sad, ako je ovo
u bi}u, vi mo`da teìte, ali ne dobijate ni{ta. I kaète: Teìo
sam, ali nisam dobio ni{ta. To je zato {to upropa{tavate svoju
te`nju sve vreme svojim nedostatkom pouzdanja. Ali ako
istinski imate poverenje... Deca kad su prepu{tena sama sebi i
kad nisu iskrivljena od strane starijih imaju tako veliko
poverenje da }e sve biti dobro! Na primer, kad imaju malu
nezgodu, nikad ne misle da }e to da bude ne{to ozbiljno: ona
su spontano ube|ena da }e to uskoro biti gotovo, a to toliko
mo}no pomaè da se tome stane na kraj.
Pa, kad ~ovek teì za Silom, kad traì pomo} od
Boànskog, ako traì sa nepokolebivom sigurno{}u da }e ona
do}i, da je nemogu}e da ne}e, onda }e ona sigurno do}i... A
neki ljudi su stalno u ovom stanju. Kad ima ne{to da se primi,
oni su uvek tu da to prime. Ima drugih, kad ima ne~eg {to treba
imati, sila si|e, oni su uvek odsutni, uvek su zatvoreni tog
trenutka; dok oni koji imaju ovo detenje poverenje su uvek tu u
pravo vreme.
178
A ~udno je, zar ne, spolja nema razlike. Oni mo`da

imaju istu dobru volju, istu te`nju, istu èlju da rade dobro, ali
oni koji imaju ovo nasmejano pouzdanje unutar sebe, ne
dovode u pitanje, ne pitaju se da li }e dobiti ili ne}e, da li }e
Boànsko odgovoriti ili ne ne postavlja se pitanje, to je ne{to
{to se razume... Ono {to mi treba da}e mi se; ako se molim
dobi}u odgovor; ako sam u te{ko}i i zatraìm pomo}, pomo} }e
do}i i ne samo {to }e do}i, nego }e urediti sve. Ako je
poverenje tu, spontano, otvoreno, koje ne dovodi u pitanje, to
funkcioni{e bolje od bilo ~ega drugog i rezultati su ~udesni.
Protivure~nosti i sumnje uma su ono {to sve pokvari, sa ovom
vrstom ideje koja do|e kad je ~ovek u te{ko}ama: Oh, to je
nemogu}e! Nikad to ne}u uspeti. A ako }e da se pogor{a, ako
}e ovo stanje u kojem sam, koje ne èlim, jo{ da se pogor{a,
ako nastavim da klizim nadole sve dalje i dalje, ako, ako, ako,
ako... tako, i ~ovek gradi zid izme|u sebe i sile koju èli da
primi. Psihi~ko bi}e ima ovo poverenje, ima ga ~udesno, bez
senke, bez rasprave, bez protivre~nosti. A kad je tako, nema
molitve koja ne dobija odgovor, nema te`nje koja se ne
ostvaruje.
***
Kad ~ovek teì za ne~im, ako u isto vreme zna da }e te`nja biti
~uta i da }e na nju biti odgovoreno na najbolji mogu}i na~in, to
uspostavlja }utnju u bi}u, }utnju u njegovim vibracijama; dok
ako postoji sumnja, neizvesnost, ako ~ovek ne zna {ta }e ga
dovesti cilju ili da li }e ikad ~ovek sti}i do njega ili da li postoji
na~in da se to uradi, i tako dalje, onda se uznemiri i to obi~no
stvori neku vrstu malog vrtloga oko bi}a, koji ga spre~ava da
primi pravu stvar. Umesto toga, ako ~ovek ima }ute}u veru, ako
dok teì zna da nema te`nje (prirodno, iskrene te`nje) koja
ostaje neusli{ena, onda se ~ovek u}uti. On teì sa {to je vi{e
mogu}e àra, ali ne stoji u nervnoj uzrujanosti pitaju}i sebe
za{to odmah ne dobija ono {to je traìo... Biti veoma u}utan,
Potpuno isceljenje
179
smiren, miran, sa verom da }e se desiti ono {to je istinito, i ako

ga ~ovek pusti da se desi, da }e se desiti utoliko brè. Onda, u
tom miru sve ide mnogo bolje.
***
ôvek mora da ima dovoljnu te`nju i molitvu koja je dovoljno
intenzivna. Ali to je dato ljudskoj prirodi. To je jedan od
~udesnih darova milosti datih ljudskoj prirodi; jedino, ~ovek ne
zna kako da ga iskoristi.
Ovo se svodi na to da uprkos najapsolutnijim
predodre|enostima u horizontalnoj liniji, ako ~ovek zna kako
da pre|e sve ove horizontalne linije i da stigne do najvi{e ta~ke
svesti, u stanju je da u~ini da se stvari promene, stvari koje su
naoko apsolutno predodre|ene. Tako da moète da to nazovete
kojim god imenom vam drago, ali to je neka vrsta kombinacije
apsolutne predodre|enosti sa apsolutnom slobodom...
Ako imate te`nju koja je dovoljno iskrena ili molitvu
koja je dovoljno intenzivna, moète da dovedete dole u sebe
Ne{to {to }e promeniti sve, sve istinski to menja sve.
Predaju}i odgovornost
Majka: Umesto da se bude pometen i da se bori, najbolji na~in
je ponuditi svoje telo Boànskom sa iskrenom molitvom, Da
bude Tvoja Volja. Ako postoji ikakva verovatno}a za izle~enje,
ovo }e uspostaviti najbolje uslove za njega; a ako je izle~enje
nemogu}e, bi}e najbolja priprema za izlazak iz tela i ìvot bez
njega.
U bilo kom slu~aju prvi neophodan uslov je tiha predaja
volji Boànskog.
***
180
Odvratite svoj um potpuno od svoje te{ko}e, koncentri{ite se

isklju~ivo na Svetlost i Silu koje dolaze odozgo; pustite da
Gospod uradi za va{e telo {ta god da je Njemu drago.
Prepustite Njemu totalno potpunu odgovornost za va{e fizi~ko
bi}e.
Ovo je lek.
***
Budite mirni i u}utani, prepustite odgovornost za sve Gospodu i
bi}e vam sasvim dobro.
***
Imam nevolje sa telom ve} neko vreme... Funkcionisanje je
poreme}eno... Ne znam {ta je.
(Nakon ti{ine)
Zato {to Sila preobraàja radi vrlo, vrlo naporno i ima mnogo
ljudi kod kojih je tako; funkcije vi{e nisu ono {to zovete
normalnim, to jest, postoji promena u funkcionisanju, pa je
prvi utisak uvek poreme}aj. Ali ako moète da stavite u svoje
telo tu vrstu }utljivog strpljenja, znate... koje ne brine, nakon
nekog vremena bude sve u redu... Na primer, za varenje,
jednog dana ne moète ni{ta da svarite... a onda ako ostanete
veoma u}utani tako, bez da brinete naro~ito da ne brinete
vidite da polako poprima drugu kretnju, a onda bude sve u
redu... ali na jedan drugi, sasvim nov na~in...
Ako moète da uspete da stavite u telo u telo
potpunu predanost, to jest, da ona ra~una samo na intervenciju
Svevi{njeg, shvatate; da Mu telo telo kaè: Ovde (Majka
otvara ruke), ovde... licem u lice sa Svevi{njim, sa znanjem da
je On tu; da je On tu u atmosferi, u }elijama, u svemu, i ... (gest
otvorenih ruku) i to je sve. To je vrlo delotvorno.
Potpuno isceljenje
181
Predanost }elija
Majka: Pretpostavimo da imate bol negde; instinkt (instinkt
tela, instinkt }elija) je da uzmaknu i da gledaju da odbiju to
je najgora stvar, to ga bez gre{ke pove}ava. Stoga, prva stvar
koju treba nau~iti telo je da ostane nepokretno, da nema
reakciju; iznad svega, bez uzmicanja, ne ~ak ni kretnje
odbijanja savr{ena nepokretnost. To je telesna staloènost.
Savr{ena nepokretnost.
Nakon savr{ene nepokretnosti dolazi kretnja unutra{nje
te`nje (uvek govorim o te`nji }elija koristim re~i za ono {to
nikakve re~i ne mogu da opi{u, ali nema drugog na~ina da se to
izrazi), predanost, {to }e re}i, spontano i totalno prihvatanje
vrhovne Volje.
***
Kako ovladati fizi~kom patnjom?
To je upravo iskustvo koje imam sada.
Telo je u stanju u kome vidi da sve zavisi naprosto od
toga kako je povezano sa Boànskim od stanja svoje
prijem~ive predanosti. Imala sam iskustvo opet poslednjih par
dana. Ista stvar, koja je uzrok vi{e nego nelagodnosti
patnje, skoro nepodno{ljive te{ko}e, samo s promenom u
prijem~ivosti tela prema Boànskom, nestaje odjednom i ~ak
moè da se pretvori u blaèno stanje. Imala sam to iskustvo
mnogo puta. Za mene je to samo pitanje da iskrenost postane
intenzivna u svesti da je sve delovanje Boànskog i da se
njegovo delovanje kre}e ka najbrèm mogu}em ostvarenju, pod
datim uslovima.
182
Mogla bih re}i: }elije tela moraju da nau~e da traè

svoju potporu samo u Boànskom, do trenutka kad budu u
stanju da osete da su izraz Boànskog...
Kod izvesnog stava (ali to je te{ko objasniti ili
definisati), kod izvesnog stava sve postaje boànsko. A tamo,
ono {to je divno je da kad ~ovek ima iskustvo da sve postaje
boànsko, sve {to je suprotno nestaje sasvim prirodno, brzo ili
polako, trenutno ili malo po malo, zavisno od stvari.
To je uistinu divno. [to }e re}i, postati svestan da je sve
boànsko je najbolji na~in da se sve na~ini boànskim
poni{tavaju}i sva suprotstavljanja.
Potpuno isceljenje
183
êtvrti deo
Medicina i le~enje
Tamo gde bolest postane istaknuta i hroni~na u telu,
neophodno je zvati u pomo} fizi~ki tretman i to se onda koristi
kao podr{ka Sili.
[ri Aurobindo
184
1
Medicinski tretman i telesna svest
Majka: U ve}ini slu~ajeva upotreba lekova u razumnim
granicama, to jest, kad se ~ovek ne otruje uzimaju}i lekove je
naprosto da pomogne telu da stekne samopouzdanje. Telo je
ono koje samo sebe isceljuje. Kad èli da se izle~i, izle~i se. A
ovo je ne{to {to se sad vrlo na{iroko prepoznaje; ~ak vam i
najtradicionalniji lekari kaù: Da, na{i lekovi pomaù, ali nisu
lekovi ti koji le~e, telo je to koje odlu~i da bude izle~eno. Vrlo
dobro, tako da kad se telu kaè: Uzmi ovo, ono sebi kaè
Sad }e da mi bude bolje, i zato {to kaè Bi}e mi bolje, pa,
izle~i se!
U skoro svakom slu~aju, ima stvari koje pomaù malo
pod uslovom da se to radi u okviru razumnih granica. Ako
vi{e nije u okviru razumnih granica, sigurno je da }ete se skr{iti
potpuno. Vi izle~ite jednu stvar, ali zaka~ite neku drugu koja je
obi~no gora. Ali ipak, mala pomo}, na neki na~in, malo ne~eg
{to daje pouzdanje va{em telu Sad }e biti dobro, sad kad
sam uzeo ovo, bi}e sve u redu ovo dosta pomaè i ono odlu~i
da mu bude bolje i izle~i se.
Tu tako|e, postoji ~itav raspon mogu}nosti, od jogija
koji je u tako savr{enom stanju unutra{nje kontrole da bi
mogao da uzme otrov, a da se ne otruje, do onog koji na
najmanju ogrebotinu odjuri kod lekara i trebaju mu sve vrste
posebnih lekova da navedu njegovo telo da na~ini kretnju
potrebnu za svoje izle~enje. Postoji ceo mogu}i raspon, od
totalnog, vrhovnog ovladavanja do podjednako totalnog
ropstva svim spolja{njim pomagalima i svemu {to upijate od
spolja ropstvo i savr{eno oslobo|enje. Postoji ceo raspon.
Tako da je sve mogu}e. To je kao tastatura, vrlo sloèna i vrlo
kompletna, na kojoj ~ovek moè da svira, a telo je instrument.
Potpuno isceljenje
185
[ri Aurobindo: [to se ti~e boljke ili bolesti, ta~no je da glavno

oslanjanje treba da bude na unutra{nju volju, a drugo na
jednostavne lekove. Ali ovo pravilo ne bi trebalo u prvo vreme
strogo primenjivati kod te{ko}a sna`no fizi~kog karaktera, zato
{to je grubo telo na krajnje tvrdoglav na~in neposlu{no prema
volji; tu je bolje u ranijim fazama ispo{tovati do izvesne mere
navike telesne svesti koja se, budu}i da je fizi~ka, oslanja na
fizi~ke lekove. Kad na|ete da je volja dovoljno jaka da se brzo
pozabavi ~ak sa ovim te{ko}ama, onda moète da se re{ite
lekova.
Fizi~ka podr{ka za delovanje Sile

[ri Aurobindo: Veoma je dobro ako ~ovek moè da se otarasi
bolesti u potpunosti verom i mo}i joge ili uplivom Boànske
Sile. Ali vrlo ~esto ovo nije sasvim mogu}e, zato {to nije cela
priroda otvorena ili u stanju da odgovori Sili. Um mo`da ima
veru i odgovara, ali niì vital i telo ga mo`da ne prate. Ili, ako
su um i vital spremni, mo`da telo ne odgovara, ili mo`da
odgovara samo delimi~no, zato {to ima naviku da odgovara na
sile koje stvaraju izvesnu bolest, a navika je vrlo tvrdoglava sila
u materijalnom delu prirode. U takvim slu~ajevima moè se
pribe}i upotrebi fizi~kog sredstva ne kao glavnog sredstva,
ve} kao pomo}i ili materijalne podr{ke delovanju Sile. Ne jaki i
agresivni lekovi, ve} oni koji su blagotvorni, bez da uznemire
telo.
***
Lekovi su pis aller [privremena sredstva] koja moraju da se
koriste kad ne{to u svesti ne reaguje, ili povr{no reaguje na
Silu. Veoma ~esto je neki deo materijalne svesti taj koji je
186
neprijem~iv drugim prilikama podsvesno je to koje se

ispre~uje na putu ~ak i kad ceo budan um, ìvot, fizi~ko pristaju
na osloba|aju}i uticaj. Ako podsvesno tako|e odgovara, onda
~ak i maleni dodir Sile moè ne samo da izle~i pojedinu bolest,
ve} i da u~ini taj oblik ili vrstu bolesti prakti~no nemogu}im za
ubudu}e.
***
înjenica je iz mog iskustva da kad je otpor u telu isuvi{e jak i
istrajan, moè pomo}i da se uzme neka pomo} fizi~kog
sredstva kao instrumentacija za Silu da radi direktnije na samo
telo; jer se onda i samo telo ose}a podrànim protiv otpora sa
obe strane, sredstvima kako fizi~kim tako i nadfizi~kim.
Majka: U svakom slu~aju, Sila je ta koja le~i.

Lekovi imaju malo efekta; vera u lekove je ono {to le~i.
Neka vas le~i lekar u kojeg imate poverenje i uzimajte
samo lekove koji bude poverenje u vama.
Telo ima poverenje samo u materijalne metode i eto
za{to morate da mu date lekove ali lekovi imaju efekta samo
ako Sila dela kroz njih.
***
Sasvim je o~igledno da bilo {ta i sve moè da se izle~i Milo{}u i
verom ali vera u Milost i njenu svemogu}u mo} mora da bude
apsolutna i savr{eno iskrena, a ovaj uslov se tako retko ispuni
da je naj~e{}e neophodnost medicinske intervencije i dalje tu.
***
Koji bi trebalo da bude moj stav kad prepisujem lekove za
svoje pacijente?
Potpuno isceljenje
187
Dajte im lekove samo kad veruju u same lekove.

***
ôvek bi mogao da kaè u zaklju~ku da je vera pacijenta ono
{to daje leku njegovu mo} da le~i.
Alternativni sistemi le~enja

[ri Aurobindo: Video sam delovanje oba sistema [Alopatije i
Homeopatije] i drugih i ne mogu da verujem u isklju~ivu istinu
ni jednog od njih. Oni koje ortodoksno gledi{te proklinje,
potpuno im protivure~e}i, imaju svoju sopstvenu istinu i
uspevaju tako|e i ortodoksni i heterodoksni doìvljavaju
neuspeh. Teorija je samo konstruisani idejni scenario koji
predstavlja nesavr{eno ljudsko opaànje linije procesa koju
Priroda sledi ili moè da sledi; druga teorija je druga~iji idejni
scenario drugih procesa koje tako|e sledi ili moè da sledi.
Alopatija, homeopatija, naturopatija, osteopatija, Kaviraji
[Ajurveda], Hakimi su svi uhvatili Prirodu i podvrgli je izvesnim
procesima; svaki ima svoje uspehe i neuspehe. Neka svaki radi
svoj posao na svoj sopstveni na~in. Ne vidim nikakvu potrebu
za tu~ama i uzajamnim optu`bama. Za mene su svi samo
spolja{nje sredstvo, a ono {to zbilja deluje su nevi|ene sile iz
pozadine; kako one delaju, spolja{nja sredstva uspevaju ili ne
uspevaju ako ~ovek moè da od procesa na~ini pravi kanal za
pravu silu, onda proces dobija svoju punu vitalnost to je sve.
***
Homeopatija je blià Jogi. Alopatija je vi{e mehani~ka.
Homeopatija se bavi fizi~kom li~no{}u svi simptomi uzeti
zajedno i koji sa~injavaju ovu li~nost. Alopatija ide po dijagnozi
188
koja ne uzima u obzir li~nost. Delovanje homeopatije je vi{e

suptilno i dinami~no.
***
Zbunjuje me pomisao kako tako beskona~no male
[homeopatske] doze u rastvoru mogu da deluju na ljudski sistem.
To za mene nije zagonetka. Ponekad je beskona~no malo
mo}nije od mase; ono prilazi sve suptilnijem stanju i iz fizi~kog
ide u dinami~ko ili vitalno stanje i dela vitalno.
***
Izneti na povr{inu latentnu bolest i suprotstaviti joj se je
priznati princip u homeopatiji, a to je i princip u samoj Prirodi.
***
Ima mno{tvo slu~ajeva bolesti koje su izle~ene drugim
sistemima (ne samo homeopatijom) kad su prkosile alopatama.
Majka: Alopate obi~no izle~e jednu stvar, samo na {tetu neke

druge.
Ajurvedski lekari obi~no nemaju ovu manu. Eto za{to
preporu~ujem njih.
Jaki lekovi i propratni efekti

[ri Aurobindo: Jedva da je mogu}e dati listu lekova [koje ne bi
trebalo prepisivati sadakama], ali op{te pravilo je da vrlo jaki ili
agresivni lekovi treba da se izbegavaju {to je vi{e mogu}e jer
Potpuno isceljenje
189
Joga pove}ava osetljivost vitala i fizi~ke reakcije, a lekovi teè

da proizvedu ja~e ili druga~ije efekte nego kod obi~nih osoba.
***
Kad je lek ta~no odre|en, nau~no se pretpostavlja da }e
biti aktivan na nekoj pojedinoj bolesti i stoga sasvim uspe{an...
Ali vi ne dajete svoje odobrenje iako su ovi lekovi ta~no odre|eni
za ove bolesti.
Nije dovoljno da lek bude ta~no odre|en. Izvesni lekovi imaju
druge efekte ili mogu}e efekte koje moè da ignori{e lekar koji
samo èli da izle~i svoj slu~aj, ali ne moè da ima celovit
pogled na sistem i njegove reakcije.
Majka: Ja sam protiv nepromi{ljene upotrebe bilo kakvog leka,

a kad neki lek postane moderan postoji tendencija da se koristi
nepromi{ljeno.
***
Sat vremena {etanja po suncu ~ini vi{e da se izle~i bolest ili ~ak
anemija nego ceo arsenal tonika. Moj savet je da lekovi ne
treba da se koriste ukoliko nije apsolutno nemogu}e izbe}i ih; a
ovo apsolutno nemogu}e treba da bude vrlo strogo.
***
Lekar mi da lekove ja posmatram lekove: oni uzrokuju isto
onoliko poreme}aja koliko ~ine dobro. îne dobro jednoj stvari,
a ~ine {tetu drugoj. Tako da kasnije to treba da se dovede u
red. Nikad ne iza|ete iz toga.
190
Priroda kao iscelitelj

Majka: [to vi{e lekova uzimate, to vi{e podrivate prirodni
otpor svog tela.
***
Priroda je sveop{ti Iscelitelj.
[ri Aurobindo: Lek je neophodan za na{a tela kod bolesti

samo zato {to su na{a tela nau~ila ve{tinu da im ne bude dobro
bez lekova. âk i tako, ~ovek ~esto vidi da je onaj trenutak koji
Priroda odabere za oporavak onaj u kome lekari dignu ruke od
ìvota kao beznade`nog.
***
Nije lek taj koji le~i koliko pacijentova vera u lekara i lek. Oboje
su trapava zamena za prirodnu veru u ~ovekovu sopstvenu mo}
sopstva koju su sami uni{tili.
***
Skoro ~etrdeset godina sam im verovao kad su govorili da sam
slabe konstitucije, patio stalno od manjih i ve}ih boljki i
pogre{no shvatao ovu kletvu kao teret koji je Priroda natovarila
na mene. Kad sam se odrekao pomo}i lekova, onda su po~ele
da odlaze od mene kao razo~arani paraziti. Tek onda sam
shvatio koja je mo}na sila prirodno zdravlje unutar mene, a
koliko su jo{ mo}nije Volja i Vera koje nadma{aju um za koje je
Bog naumio da budu boànska potpora na{eg ìvota u ovom
telu.
Potpuno isceljenje
191
Medicinska nauka i lekovita mo} unutar nas

[ri Aurobindo: Duh unutar nas je jedini sve-delotvorni lekar, a
pot~injenost tela njemu je jedini istinski sveop{ti lek.
***
Lekovi ~esto le~e telo kad ga tek ne namu~e ili otruju, ali samo
ako njihov fizi~ki napad na bolest podràva sila duha; ako ta
sila moè da se navede da radi slobodno, lekovi smesta bivaju
suvi{ni.
***
Potrebno je dugo vremena da samoizle~enje zameni medicinu,
zbog straha, nepoverenja u sebe i neprirodnog fizi~kog
oslanjanja na lekove kojim je Medicinska Nauka nau~ila na{e
umove i tela i na~inila ih na{om drugom prirodom.
Majka: Vladavina uma je na~inila od ~ove~anstva roba lekara i

njihovih lekova. A rezultat je da bolesti rastu po broju i
ozbiljnosti.
Jedino istinsko spasenje za ljude je da umaknu iz umne
dominacije otvaraju}i se Boànskom Uticaju.
***
Ne moèmo da poni{timo {tetu nanetu umnom verom u
potrebu za lekovima bilo kakvim spolja{njim merama. Jedino
bekstvom iz umnog zatvora i izranjaju}i svesno u svetlost duha,
svesnim jedinstvom sa Boànskim, moèmo da Mu omogu}imo
da nam vrati ravnoteù i zdravlje koje smo izgubili.
192
Bolesti, poreme}aji i lekari

Majka: Lekari ne bi postojali bez bolesti, shvatate. Ne kaèm
da ih oni svesno ohrabruju, ali su u ba{... prijateljskim
odnosima.
To je vrlo suptilno, ali apsolutno ta~no.
Vidim datu vibratornu pojavu }elija sa Sve{}u
(nazovimo je univerzalnom Sve{}u), a onda istu tu stvar vi|enu
u medicinskoj svesti kad biste znali kako je izmenjena!
Poprimi vrlo konkretan karakter, za po~etak (koji ina~e nema),
a onda veoma... izme|u fatalnog i neizbe`nog je, ne znam
kako to da objasnim. To je kao neka vrsta krute Sudbine. Kad
kaù: Oh, to je bolest gotovo. A to nije ta~no, ne postoji
takva stvar kao {to je bolest, ne postoje dva identi~na
slu~aja...
Jasno to ose}am, znate: imam u sebi mogu}nost za pet
ili {est fatalnih bolesti (znam to po vibracijama); kad bih imala
nesre}u ne da odem u bolnicu, ve} samo da se poverim nekom
lekaru, imala bih neizle~ive bolesti. A ovo nije protiv bilo kog
lekara posebno (oni i sami pate od atmosfere bez da to znaju):
to je medicinska atmosfera.
Bolest je njihov raison detre [razlog postojanja, prim.
prev.]: bez bolesti ne bi bilo lekara. Ne bi postojala potreba za
njima, oni bi bili ne{to drugo: mogli bi da postanu ne{to drugo,
ali ne lekari; ne{to drugo veoma korisno, ne znam nau~nici
ljudske gra|e, nau~nici upotrebe hrane, nau~nici svih vrsta
stvari koje je dobro znati, ali ne lekari lekar je za le~enje
bolesti, tako da moraju da postoje bolesti da bi se imalo lekara.
A nisam ba{ sigurna da su pre nego {to su postojali
lekari postojale bolesti bilo je poreme}aja, bilo je nesre}a, bilo
je svakojakih stvari zato {to sve to postoji, ali nije postojao
naziv bolest. A {to u~eniji lekari postaju (to jest, {to bolje
znaju svoj zanat), to (Majka steè pesnicu) ~vr{}e i u fiksiranije
bolesti postaju. Tako da je korist od lekara da ih le~e bez
bolesti oni ne bi bili korisni.
Potpuno isceljenje
193
Oni treba da budu nau~nici ìvota... Kinezi su imali tu

ideju u nekoj meri. Ne znam kako je u dana{nje vreme, ali u
pro{losti svaka porodica je imala lekara (lekar je mogao da ima
mnogo porodica o kojima se brine), a lekaru je pla}ano samo
ako su svi bili dobrog zdravlja ako bi se neko razboleo,
prestajali su da ga pla}aju!
***
Onog trenutka kad zakora~ite u njihove bolnice, bolesni ste! To
je ta~no, tako je kao {to kaèm: to je medicinska atmosfera. @il
Romen (Jules Romains) je to rekao: Zdrav ~ovek je ~ovek koji
ne zna da je bolestan. Tako da ste a priori bolesni
podrazumeva se da ste bolesni. A ako ne na|u odmah {ta nije u
redu sa vama, to je zato {to imate ume}e da to sakrijete!
Ali, o, koliko sam imala iskustava u vezi toga, i tako
zanimljivih! Ne{to nije u redu ovde ili onde u telu, neka mala
stvar; sve dok ne obra}ate pa`nju na to sve dok, iznad svega,
to nikome ne pomenete i prepustite to Gospodu (ako se desi
da boli, prepustite to Gospodu), u redu je dobro je, niste
bolesni: to je poreme}aj negde. Ako imate u dovoljnoj meri
nesre}u da izgovorite makar re~ o tome bilo kome, a naro~ito
lekaru, ko god on bio, to smesta postaje bolest. A znam i za{to,
to je zato {to }elije koje su u neredu ose}aju odjednom da su
one veoma va`ne i veoma zanimljive osobe! Tako onda, po{to
su veoma zanimljive, moraju da se na~ine jo{ zanimljivijim.
Ako imaju kretnju koja nije skladna, preteraju sa njom
postane jo{ manje skladna kako bi se jo{ vi{e istakla.
Zvu~i kao vic, ali je ta~no! Eto kako je, znam to.
Posmatarala sam to pa`ljivo u svojim }elijama. Tako da kad im
se kaè (Majka pljesne rukama po naslonima fotelje): Budale!
To nije va{a du`nost uop{te, sme{ne ste, }ute. Kao drama, to
je ~udesno...
Lekar iskristali{e bolest, u~ini je konkretnom, ~vrstom.
Kasnije, prima pohvale kad je izle~i... kad moè!
194
***
Sad kad telo zna malo, kad ne{to nije kako treba ili krene
naopako iz ovog ili onog razloga (moè biti zbog preobraàja,
moè biti zbog napada postoje bezbrojni razlozi), moje }elije
po~inju da govore: Oh, ne lekara, ne lekara, ne lekara!...
Ose}aju da }e lekar da iskristali{e poreme}aj, da ga stvrdne i da
odnese neophodnu fleksibilnost da se odgovori dubljim silama;
a onda }e poreme}aj da prati ka spolja usmereni, materijalni
smer... kome su potrebni vekovi nemam vremena za ~ekanje.
Nikad ne kaèm ovo ljudima koji me pitaju, nikad; uvek
im kaèm: Idite i vidite se sa lekarom i uradite ono {to vam
kaè. Zato {to ukoliko samo telo (neki ljudi to imaju, ali ne
mnogi, vrlo malobrojni), ako telo samo kaè: Ne, ne, ne!
Ne}u, onda je spremno; ali ako vam telo non-stop govori:
Mo`da }e lekar da mi pomogne, mo`da }e da na|e... samo
napred, samo napred! Uradite kao {to vam on kaè.
***
Dugo vremena, da li biste to verovali, tragala sam za lekarom,
~ovekom sa punim medicinskim znanjem, koji zna sve {to sada
znaju o ljudskom telu i na~inu da ga izle~e i sposobnim da ima
kontakt sa vi{om sve{}u. Zato {to kroz takav instrument ~ovek
bi mogao da radi vrlo, vrlo zanimljive stvari vrlo zanimljive.
Postoji domen u kome bolest i izle~enje vi{e ne
postoje, ve} samo poreme}aj, zbrka i sklad, organizacija...
Volela bih, o ba{ bih volela da raspravljam o izvesnim stvarima
ili izvesnim detaljima funkcionisanja i organizacije tela sa
~ovekom koji temeljno zna anatomiju, biologiju, fizi~ku i
telesnu hemiju sve ove stvari temeljno i koji shvata, koji je
spreman da shvati da su sve ove stvari projekcija drugih sila,
suptilnijih sila; koji je u stanju da oseti stvari kao {to ih ja
ose}am u svom telu. To bi bilo ba{ zanimljivo...
Potpuno isceljenje
195
Shvatate, znati sva materijalna, }elijska pitanja sa

punim znanjem svih detalja i u isto vreme imati to vi|enje
kad biste mogli to da spojite zajedno, bili biste... boànski
lekar. To bi bilo ~udesno.
196
2
Lekari i isceljuju}a mo}
[ri Aurobindo: Jedan Maj~in prijatelj medicinar je imao obi~aj
da kaè da je lekar taj koji isceljuje, a ne njegovi lekovi. Ovo je
sasvim ta~no. ôvek mora da ima element isceljuju}e mo}i.
Lekovi ustupaju svoja svojstva ovoj mo}i. Bez ove mo}i koja je
glavna stvar kod izle~enja, lekovi su od vrlo male koristi.
***
Vi ba{ kaskate za vremenom. Zar ne znate da ~ak mnogi lekari
sada priznaju i pi{u javno da su lekovi element, ali samo jedan,
a da se psiholo{ki element ra~una podjednako i ~ak vi{e? ûo
sam to od lekara ~esto i ~itao iznad uvaènih medicinskih
potpisa. A me|u psiholo{kim elementima, kaù, jedan od
najva`nijih je lekarev optimizam i samopouzdanje (njegova
vera, {ta li? to je samo druga re~ za istu stvar) i pouzdanje,
nada, umna atmosfera koja pomaè, koje moè da nadahne u
svog pacijenta ili oko njega. Video sam da se kategori~ki
izjavljuje da je lekar koji ovo moè da uradi daleko uspe{niji od
onoga koji zna medicinu bolje, ali ne moè.
Biranje svog lekara

Majka: I}i od jednog lekara do drugog je ista gre{ka kao i}i od
jednog Gurua do drugog. Jedan je na materijalnoj ravni ono {to
je drugi na duhovnoj. Morate da odaberete svog lekara i da ga
se drìte ako ne èlite da u|ete u fizi~ku zbrku. Jedino ako sam
lekar odlu~i da konsultuje drugog ili druge ta stvar moè da se
uradi bezbedno.
Potpuno isceljenje
197
***
Pustite ga da odabere svog lekara, zato {to je pouzdanje u
lekara ono {to je najva`nije.
***
Kao op{te pravilo ose}am da kad ~ovek ode kod lekara na
tretman, treba da radi ono {to mu on kaè.
***
Napokon, bolest je samo pogre{an stav koji je neki deo tela
zauzeo. Glavna uloga lekara je da, raznoraznim sredstvima,
podstakne telo da oporavi svoje poverenje u Vrhovnu Milost.
Osobine lekara
[ri Aurobindo: Prirodno, ~ovek mora da zna posao. Ali postoji
ogromna razlika izme|u ~oveka koji zna svoj posao i ima
samopuzdanje i intuiciju i onoga koji zna svoj posao, ali ih
nema. Poznavao sam lekare sa odli~nim znanjem medicine koji
su imali mnogo manje uspeha od drugih koji su imali daleko
manje znanja, ali su imali prodornost, odluku i poriv...
Samouveren lekar odlu~uje najbolje {to moè i dela
ako nalazi da je na fausse route [na pogre{nom putu], vrati se
nazad i ispravi se. On razvija u sebi coup doeil [sposobnost da
vidi sve jednim pogledom] koja ne zavisi samo od rezonovanja i
na kraju uspeva da bude u pravu u ve}ini slu~ajeva. Moète
re}i da bi on mogao da ubije svog pacijenta kad nije u pravu.
Ali isto to radi i snebivljivi lekar svojim snebivanjem npr. ne
preduzimaju}i korak kad je hitno potreban.
198
Majka: [irok um, velikodu{no srce, volja koja ni od ~ega na

preza, }ute}a postojana odlu~nost, neiscrpna energija i totalno
poverenje u svoju misiju ovo ~ini savr{enog lekara.
***
Medicinskom znanju i iskustvu pridodajte punu veru u Milost
Boànskog i va{a sposobnost isceljivanja ne}e imati granice.
Joga i praksa medicine

[ri Aurobindo: Ako sadaka moè da pozove dole silu da ga
izle~i bez potrebe za medicinskim tretmanom, to je uvek
najbolje, ali nije uvek mogu}e sve dok cela svest, umna, vitalna,
fizi~ka skroz dole do najpodsvesnije nije otvorena i budna. Ne
{kodi lekar koji je sadaka koji se bavi svojom profesijom i
koristi svoje medicinsko znanje; ali on to treba da radi sa
oslanjanjem na Boànsku Milost i Boànsku Volju; ako moè da
dobije istinsko nadahnu}e da pripomogne njegovoj nauci,
utoliko bolje. Ni jedan lekar ne moè da izle~i sve slu~ajeve. Na
vama je da date sve od sebe sa najboljim rezultatima koje
moète da date.
***
[to se ti~e medicinskog tretmana on je ponekad neophodnost.
Ako ~ovek moè da le~i Silom kao {to ste vi ~esto ~inili to je
najbolje ali ako iz nekog razloga telo nije u stanju da
odgovori na Silu (npr. usled sumnje, malaksalosti ili
obeshrabrenosti ili nesposobnosti da reaguje protiv bolesti),
onda pomo} medicinskog tretmana postaje neophodna. Nije da
Sila prestaje da dela i prepu{ta sve medicini ona }e nastaviti
da dela kroz svest, ali uzima podr{ku tretmana kako bi delala
Potpuno isceljenje
199
direktno na otpor u telu, koje spremnije reaguje na fizi~ka

sredstva u svojoj obi~noj svesti.
***
Ako smo mi lekari bitni kao posrednici, morate mi re}i
kakav treba da bude na{ stav u vo|enju slu~aja.
Vera, otvorenost, budna i fleksibilna inteligencija. Pod verom
mislim naro~ito na veru kao dinami~no sredstvo da se dovede
do onoga {to mora da se postigne ili ostvari.
Moèmo li da pomognemo pacijentu teè}i za njega?
Po{to Boànska Sila ve} dela na njega, kako moè moja te`nja da
mu dalje pomogne?
Moè. Sve malo pomaè...
I dalje se pitam za{to uop{te treba da postoje lekari i
domovi zdravlja! Zar to nije paradoks Boànsko {alje svoje
u~enike ljudskom doktoru?
Gluposti! Ovo je svet igre sila, gospodine, a Lekar je sila. Pa
za{to ga Boànsko ne bi koristilo? Da li ste spoznali da kad bi
Boànsko radilo sve, ne bi bilo sveta, samo {ou marioneta?
***
Vera je ta koja obavlja stvari i ~ak ~ini nemogu}e mogu}im. Ali
mora da se odràva ~ak i kad nema trenutnog rezultata. Kod
fizi~kog izle~enja pacijenta tako|e postoje nepovoljni periodi
kad je otpor velik i tvrdoglav i izgleda da ima vi{e njihanja
nazad nego idenja napred ili istrajnog ponovnog vra}anja
nevolje. Vera koja istrajava i poziv dovode nakon nekog
vremena dovoljno Sile da se prevazi|e prepreka.
200
***
Da li misli{ da }e Jogi~ka Sila da omogu}i lekaru, ~ak i
ako nije obu~en, da radi stvari kao {to je odsecanje slepog creva ili
katarakte?
Blagi Boè, ne! Po{tedite o~i sirotim ljudima. Sila mora prvo da
pripremi instrument ona nije ~udotvorka. Sila moè da
razvije u vama intuiciju i ve{tinu ako ste dovoljno otvoreni, ~ak
i ako je niste imali pre ali ne tako. Ta vrsta stvari se desi po
neki put, ali nije utvr|eni metod Boànskog da tako dela.
***
Za{to moram da prou~avam sve ove bolesti ili da idem u
bolnicu? Zar ne mogu da prepustim sve Jogi~koj sili?
Jogi~ka sila je u redu kad je ~ovek u Jogi~kom stanju i kad ona
dela. Ali kad ne dela, medicina je zgodna.
***
Rekao si u S-ovom slu~aju da Sila mora da ra~una na
prave lekove radi brzih efekata.
Nisam mislio da to ne moè da se uradi bez lekova. Ali ako ima
da se uradi uz pomo} lekova, onda je pravi lek od pomo}i,
pogre{ni o~igledno unosi opasnost.
***
Ti si li~no rekao da ako je dijagnoza ta~na i ako se odrede
odgovaraju}i lekovi Sila moè da radi brzo i efikasno.
Potpuno isceljenje
201
Da, svakako. Naprotiv, kad postoji te{ka gre{ka u tretmanu...

onda Sila mora da se izbori i sa tim kao i sa bole{}u, a to
postaje te{ko.
Lekar kao instrument Boànskog

Zbunjuje me kako ~ovek sa velikim egom, kao R, moè da
bude instrument Boànskog... A ipak R le~i bolesti zadivljuju}e.
Kako to da se on koristi kao instrument od strane Boànskog?
[ri Aurobindo: Boànsko je tu u svim ljudima, tako da
Boànsko i ego zbilja ìve zajedno. Ali Boànsko je zakriljeno
egom i ispoljava se u proporciji kako ego prvo pot~injava sebe,
onda se povla~i i nestaje. Ne moè da bude potpunog prisustva
od strane Boànskog bez nestanka ega.
Bilo koji ~ovek moè da bude instrument Boànskog...
Stvar je u tome da se bude savr{eno svestan instrument.
***
On svakako moè da le~i ljude, uprkos svom egu sila tako|e
radi kroz njegov vital, a ne samo njegov um, zato {to je njegov
vital jak, ùdan i poletan. Vitali ve}ine ljudu su polu-mrtve
stvari, zauzeti samo njihovim malim sebi~nim èljama. R-ov je
krajnje ta{t i ambiciozan, ali ne sebi~an pre bi se reklo da je
veliki i dare`ljiv; stoga dobar instrument.
Unutra{nja sadana je druga stvar, tamo ego stoji kao
velika prepreka.
***
On je ~ovek koji izgleda da istinski veruje u Silu... Tako da ima
ono prvo {to je potrebno da bi se bio medijum Sile. Dalje, on
je ~ovek velikog vitalnog poriva, samopouzdanja, obilnog
202
poleta i energije; takvi ljudi su najbolji instrumenti, ne za

znanje, ve} za uspe{no delovanje. To je ono drugo {to se traì.
Dalje, on je ~ovek sa velikom mo}i sugestije i tako|e
podsticanja auto-sugestije kod svojih pacijenata, a one postaju
izuzetno delotvorne, pod uslovom da se ne opiru previ{e. On je
vrsta ~oveka koja moè da da ~istu vodu, rekav{i: Ovo je
mo}an lek, i pacijent bi se odmah ose}ao bolje nakon {to je
uzme. (Usput, mnogi alopatski lekari to rade, kad misle da je
neophodno, u skladu sa svojim sopstvenim uverenjem.) Tre}a
pomo} (mada bi trik bio nejogi~ki); mo} preno{enja svojih
sopstvenih misaonih formacija, vitalne energije, volje odluka
itd. drugima budu}i da je to element u Jogi~kom delovanju: on
to ima. êtvrto, znanje homeopatskih lekova i onoga {to meni
izgleda kao njihova vrlo fleksibilna i smela upotreba. Opasno?
Mo`da ili bi se reklo da radije jeste, nema sumnje; on sam
priznaje da se kod njegovih ja~ih lekova de{ava veliko
uznemirenje pre izle~enja ili moè da se to desi, a veliko
uznemirenje zna~i veliki rizik; ali smeo ~ovek je ~ovek koji
preuzima rizike u nadi za velikim rezultatima... Alopatski lekar
tako|e preuzima rizike i oni koji su najuspe{niji su tako|e oni
koji su najvi{e avanturisti~ki i odlu~ni u svojim metodama. Sve
to ne uti~e na njegove sposobnosti kao iscelitelja. Ovo su ta~ke
u njegovu korist.
***
Ogromna energija, polet, vitalna sila, 100 milja na sat re{enosti
da uspe i 2000 konjskih snaga samopouzdanja, Uradi}u to
vital apsolutno ube|en u Silu, um koji stalno nalazi razloge za
veru u nju... brze intuicije koje stiù tamo uprkos bilo kakvim
gre{kama spekulacije, odluka uma i volje pra}ena pokretnim i
fleksibilnim posmatraju}im umom koji se prilago|ava
okolnostima, a potom ih prevazilazi to je tajna mo}nog
instrumentalizma barem kod radàsi~nog ~oveka. Satvi~ki
momak bi to isto uradio, ali na drugim smernicama...
Potpuno isceljenje
203
Osobine koje nabraja{ o instrumentalizmu radàsi~nog

~oveka su vi{e uro|ene nego ste~ene, ~ini mi se. âk i ako se
steknu Jogom, zar ne}e biti razlike izme|u instrumentalizma
onog ro|enog sa njima i drugog koji ih je stekao?
Mogla bi da postoji razlika, ali ovo napokon nije takmi~arski
ispit. Ako ~ovek moè da bude dobar i jak instrument, to je
dovoljno.
***
Rekao si Satvi~ki momak bi to isto uradio, ali na drugim
smernicama. Ho}e{ li nam re}i kako?
...Satvi~ki ~ovek bi imao manje vitalne jurnjave, vi{e ravnoteè,
sklada, ~ak odra|ivanja Sile moè biti da bi radio manje
iznena|uju}e stvari ili bi im dao manje iznena|uju}i pojavni
oblik, ali mogu}e je da bi on bio }utljivije siguran.
Sila, instrument i instrumentacija

[ri Aurobindo: Sila ne dela u prazno i na apsolutan na~in,
poput ispisivanja po blanko papiru ili po vazduhu formule
Neka bude Svetlo i bi Svetlo. Ona dolazi kao Sila koja
interveni{e i dela na vrlo sloènom spoju Sila koje su delovale i
smenjivale svoju dispoziciju i me|upovezanu kretnju i prirodan
rezultat novom dispozicijom, kretnjom i rezultatom.
Susre}e se, ~ine}i to, sa izvesnim suprotstavljanjem, vrlo
~esto sa jakim suprotstavljanjem od strane mnogih sila koje su
ve} u posedu i koje rade. Da bi se prevazi{lo potrebna su tri
faktora: (1) mo} same Sile, tj. njen sopstveni puki pritisak i
direktno delovanje na polje delovanja (ovde ~oveka, njegovog
204
stanja, njegovog tela); (2) instrument (vi [lekar]); i (3)

instrumentacija (tretman, lek).
êsto sam koristio samo Silu, bez ikakvog ljudskog
instrumenta ili spolja{njeg sredstva, ali ovde sve zavisi od
prijemnika i njegove prijem~ivosti ukoliko, kao u slu~aju
iscelitelja, ne postoje nevi|ena bi}a ili mo}i koje pomaù.
Ako postoji instrument u direktnom dodiru sa
pacijentom, bilo lekari ili neko ko moè da kanali{e Silu, onda
to u ogromnoj meri pomaè delovanju koliko zavisi od
instrumenta, njegove vere, njegove energije, njegove mo}i
preno{enja. Tamo gde postoji silovito suprotstavljanje, ovo
~esto nije dovoljno, ili barem nije dovoljno za brz ili potpun
efekat, instrumentacija (tretman ili lek) je potrebna. Naro~ito
tamo gde su otpor tela ili sile koje deluju na telesnu svest jake
lek ulazi kao pomagalo.
Ali ako je lekar nedu{evan ili je lek pogre{an ili tretman
nefleksibilan, onda oni postaju dodatni otpor koji Sila mora da
prevazi|e.
Ovo je letimi~na i vrlo neadekvatna izjava, ali iznosi
glavne poente.
P.S. Zaboravio sam da kaèm da su okruènje, naro~ito
ljudi oko pacijenta, atmosfera, sugestije koje ona nosi ili mu ih
daje, ~esto od znatne va`nosti.
***
Moja uloga u medicinskom slu~aju je da koristim silu bilo sa
lekovima ili bez njih. Uvek ima na~ina da se to uradi jedan je
stavljaju}i Silu bez da se zna ili mari za to koja je bolest ili
pra}enja simptoma za to je me|utim potrebna ili umna
saradnja ili pristanak `rtve. Drugi je simptomati~ni, pratiti
simptome i delati na njih ~ak i ako ~ovek nije siguran u bolest.
Tu je precizan izve{taj veoma koristan. Za tre}i je potrebna
dijagnoza to je obi~no kad su anti-sile vrlo jake i svesne ili
gde sam pacijent sna`no odgovara na sugestije bolesti i
Potpuno isceljenje
205
nehotice se protivi delovanju Sile. Na ovaj poslednji obi~no

ukazuje ~injenica da se stvar izle~i i opet se vrati ili se pobolj{a
pa se opet zaljulja nazad u pogor{anje. To je posebno velika
te{ko}a kod slu~ajeva ludila i sli~nog. Tako|e kod stvari gde su
nervi u pitanju ali i kod obi~nih bolesti tako|e.
***
[to se ti~e Sile evo da istaknem nekoliko osnovnih ideja...
1. Sila je boànska Sila, tako da o~igledno moè da
nanese sebe u bilo kom smeru; moè da nadahne pesnika,
pokrene vojnika, lekara, nau~nika, svakoga.
2. Sila nije umna Sila ona nije obavezna da ide iz
Komunikatora sa svakim detaljem umno ure|enim, preciznim
na svom mestu i da ga prenese umno Prijemniku. Moè da
iza|e kao globalna Sila koja sadrì u sebi stvar koja ima da se
uradi, ali odra|uju}i detalje u Prijemniku i delovanju kako
delovanje napreduje. Nije neophodno da Komunikant umno
prati Silu, da sebe umno posadi u um Prijemnika i da tamo
umno odradi detalje. On moè da po{alje Silu ili da stavi Silu,
da je pusti da uradi svoj posao, a da se on sam posveti drugim
stvarima. U svetu se ve}ina stvari odra|uje takvom globalnom
Silom koja sadrì rezultate u sebi, ali involuirane, skrivene, i
odra|uju}i ih u naknadnoj operaciji. Seme sadrì ceo potencijal
drveta, gen sadrì potencijal ìvog oblika kojeg inicira, itd., itd.,
ali ako ispitujete seme i gen ad infinitum [do u beskraj, prim.
prev.], i dalje tamo ne}ete na}i ni drvo ni ìvo bi}e. Svejedno
Sila je stavila sve ove potencijale tamo u izvesnu evoluciju koja
sebe odra|uje automatski.
3. U slu~aju ~oveka koji dela kao instrument Sile
delovanje je komplikovanije, zato {to svesno ili nesvesno ~ovek
mora da prima, tako|e mora da bude u stanju da odra|uje ono
{to Sila stavlja kroz njega. On je ìvi sloèni instrument, ne
jednostavna ma{ina. Tako da ako ima sposobnost reagovanja,
kapacitet, itd, moè da odra|uje Silu savr{eno, ako ne, on to
206
~ini nesavr{eno ili je osuje}uje. Eto za{to govorimo i insistiramo

na usavr{avanju instrumenta. Ina~e ne bi bilo potrebe za
Sadanom ili bilo ~im drugim bilo koji momak bi bio dobar za
bilo koji bogovetni posao, a ~ovek bi trebalo samo da nabije
stvari u njega i da ih vidi kako proizlaze u akciju.
4. Komunikant ne mora da bude sveop{ta mnogostrana
enciklopedija kako bi prenosio Silu za razne svrhe... Prirodno je
~ak i najbolji instrument nesavr{en (ukoliko nije usavr{eni
Adar) i mogu se po~initi gre{ke, prihvatiti druge sugestije, itd,
itd, ali ako je instrument dovoljno otvoren, Sila moè da
dovede stvari u red i rezultat ipak dolazi. U nekim ili mnogim
slu~ajevima Sila mora da se obnavlja s vremena na vreme ili da
je podrì sveà Sila. U nekim smerovima Komunikant mora da
se pozabavi pojedinim detaljima. Sve to zavisi od okolnosti koje
su isuvi{e brojne i promenljive da bi mogle da se svedu na
pravilo. Postoje generalne smernice, kod ovih stvari, ali ne
pravila; rad ne-umne Sile nu`no mora da bude plasti~an, ne
krut i vezan za formule. Ako èlite da svedete stvari na obrasce
i formule, nu`no }ete omanuti u shvatanju delovanja duhovne
(ne-umne) Sile.
Saradnja pacijenta
[ri Aurobindo: [to se ti~e spa{avanja, ~ovek ne moè da
spa{ava ako pacijent gaji bolest, pravda je i odbija da se rastane
s njom...
Ono {to spa{ava je istinska volja da se bude spa{en
pra}ena oslanjanjem na Boànsko.
***
Ako moète da mu preokupiranost smr}u i te{kom bole{}u
izbacite iz glave, to bi moglo da pomogne. Njegov ose}aj da je
o~ajno bolestan je ono {to spre~ava silu da radi.
Potpuno isceljenje
207
***
Da li misli{ da je X mogao da bude izle~en? Ve}ina ljudi
veruje da je rak neizle~iv.
Bilo je mogu}e, barem u njegovom slu~aju; ali ne{to u njemu je
prestalo da odgovara... Poslednja tri dana njegovo telo nije
odgovaralo ni na silu stavljenu na njega, ni na dat lek.
Zar nije duhovna pomo} mogla da bude delotvorna bez
obzira na njegovu reakciju?
U ovakvim slu~ajevim potpuna saradnja osobe koja je u pitanju
je apsolutno neophodna.
Ali ako zna{ silu koja napada?
Otkriti silu koja napada je jedna stvar, a isterati je napolje je
druga. U ovim slu~ajevima um igra veoma veliku ulogu...
Koji su uslovi za uspeh u takvim slu~ajevima?
Ili potpuna saradnja ili kompletna pasivnost. Ovo su dva uslova
za izle~enje.
Le~enje neizle~ivih bolesti

Majka: ]elije tela dobiju naviku da se pove}avaju bez uzroka.
Ovo je rak. Ako promenite svest u }elijama i otarasite se
njihove navike, rak moè da se izle~i.
208
[ri Aurobindo: [po pitanju ène sa kancerom:] To je o~igledno

opasna bolest, ne lako izle~iva ali ne moèmo tako|e da sa
sigurno{}u kaèmo da ne}e preìveti. Ne postoji takva stvar kao
{to je neizle~iva bolest u stvarnosti jer ono {to lekari tako
zovu je samo bolest za koju oni nisu bili u stanju da otkriju
fizi~ki lek. X ima jednu silu na svojoj strani, svoju veru i svoju
volju da preìvi radi sadane; s druge strane je neka vrsta
sudbine tela koja je jaka, ali ne apsolutno nepremostiva. Njena
vera mora da ostane ~itava a mi moramo da {aljemo silu da
joj pomognemo, to je sve {to moèmo da kaèmo za sada. Ako
ona moè svojom verom da vu~e dole i da se otvara takvoj sili
kakva }e se suprotstaviti opre~nim fizi~kim silama na njenom
telu, onda }e preìveti.
***
Naravno, moè [rak se moè izle~iti jogom], ali pod uslovom
vere ili otvaranja ili oboje. âk umna sugestija moè da izle~i
rak uz sre}u, naravno, kao {to pokazuje slu~aj ène koja je
neuspe{no operisana zbog raka, ali su lekari slagali i rekli joj da
su uspeli. Rezultat, simptomi raka su svi prestali, a ona je
umrla mnogo godina kasnije od neke sasvim druge bolesti.
***
Uspe{no izle~enje X-ove majke bi se svakako smatralo znatnim
postignu}em i mada bi bilo te{ko usled istrajnosti i zlo}udnosti
bolesti i toga {to je tu bolest krajnje te{ko kontrolisati, ono nije
nemogu}e. To {to kaète je ta~no, Sila je delovala pre, ali je
delovala sa trenutnom brzinom i potpuno{}u samo kod onih
koji su imali dovoljno vere i prijem~ivosti (uglavnom Sadaka)
ili u drugim dobrim uslovima.
Ovi slu~ajevi izgleda da ukazuju na novu mo} Sile i
novu tehniku. Va{a ideja da bi ona mogla da se ra{iri i de{ava
svuda nije bez osnova; jer, ~im u zemaljskoj atmosferi postoji
Potpuno isceljenje
209
ne{to ~ega nije bilo pre, to po~inje da radi na mnogim

stranama na nepredvi|en na~in. Stoga, otkako Joga radi, njene
naro~ite kretnje otvaranja su do{le do nekog broja ljudi koji su
bili daleko i ne povezani sa nama i koji nisu shvatili ni{ta od
onoga {to im se de{avalo. Ove stvari valja o~ekivati, jer Priroda
je jo{ uvek u evoluciji i nove Svetlosti i Mo}i moraju da se
dovedu dole u nju i da budu na~injene delom svesnog
zemaljskog postojanja.
210
3
Intuitivna dijagnoza
Majka: Moète da odete kod desetoro ljudi [lekara], ovih
desetoro ljudi }e vam re}i deset razli~itih stvari! Nestabilnost
dijagnoze je za mene ne{to apsolutno izvesno. Zato {to ne
postoje dva identi~na slu~aja postoje analogije, mogu ~ak da
postoje porodice slu~ajeva, ali ne postoje dva identi~na slu~aja;
tako da kod svakog postoje varijacije. A ukoliko gospodin nije
veoma intuitivan, po~e}e da rezonuje, a onda }e sigurno da
napravi gre{ku...
Poznavala sam jednog ili dvojicu iskrenih lekara i oni su
mi priznali sasvim jasno da je to tako. Rekla sam im: Sa
duhovnog stanovi{ta, ne mogu postojati dva identi~na slu~aja.
Priroda se nikad ne ponavlja postoje porodice, postoje
analogije, postoje sli~nosti, ali ne postoje dva identi~na slu~aja;
stoga vrlo dobro znate da ne znate. Kad je prou~avate na
njenom sopstvenom nivou, ogromna sloènost mogu}nosti
fizi~ke stvarnosti je takva da ukoliko nemate direktno i blisko
opaànje, ne moète da znate {ta }e se desiti.
***
Nema dve bolesti da su iste, mada se stavljaju etikete na bolesti
i ~ine se poku{aji da se one grupi{u; ali u stvari svaka je osoba
bolesna na svoj sopstveni na~in, a njen na~in zavisi od toga {ta
je ona, od njenog stanja svesti i ìvota kakav vodi.
[ri Aurobindo: Ono {to Majka kaè o toj stvari je ono {to je
rekla doktoru X-u sa njegovim potpunim slaganjem naime,
~itanje iz simptoma od strane lekara je obi~no puko
Potpuno isceljenje
211
balansiranje izme|u verovatno}a (naravno, osim kod jasnih i

jednostavnih slu~ajeva), a zaklju~ak je naga|anje. To moè biti
ispravno naga|anje i onda }e sve biti u redu, ili moè biti
pogre{no naga|anje, a onda }e sve biti pogre{no, ukoliko
Priroda nije isuvi{e jaka za lekara i ne prevazi|e posledice
njegove gre{ke ili }e barem tretman biti nedelotvoran.
Naprotiv, ako ~ovek razvije dijagnosti~ki talenat opaànja moè
da smesta vidi koja je prava stvar me|u mogu}nostima i da vidi
{ta valja ~initi. To je ono {to najuspe{niji lekari imaju, oni imaju
ovu lampu koja im pokaè pravu ta~ku. X se sloìo i rekao da je
uzrok naga|anja to {to postoje ~itavi nizovi simptoma koji bi
mogli da pripadaju bilo kojoj od nekoliko bolesti, a odlu~ivati je
krajnje delikatan i suptilan posao, nikakva koli~ina knji{kog
znanja ili rezonovanja ne}e osigurati ispravnu odluku. Potreban
je poseban uvid koji gleda kroz simptome, a ne tek u njih. Ova
poslednja re~enica, usput, je moja sopstvena, ne X-ova.
***
Bio sam pod utiskom da je sasvim mogu}e znati
intuitivno, Jogi~kim vi|enjem, ta~no stanje pacijenta bez ikakve
medicinske dijagnoze, ali iz tvojih nedavnih opaski o nekim
pacijentima nalazim da to nije tako. Naprotiv, kaè{ da Sila moè
da dela bolje i brè kad postoji odgovaraju}a dijagnoza. U tom
slu~aju zavisi{ od ljudskih instrumenata koji }e, budu}i da su
uglavnom skloni gre{kama i u neznanju su, paralisati ili osujetiti
rad Sile.
Moè [Jogi~ko vi|enje moè da zna stanje pacijenta intuitivno]
ako moète da ga obu~ite da dela u tom polju i ako moète da
od njega na~inite pravu Intuiciju koja vidi stvari bez lutanja
me|u potencijalnostima.
[to se ti~e mene, ja nemam medicinara u sebi, ~ak ne ni
latentnog medicinara. Kad bih imao, ne bi mi bio potreban
212
spolja{nji, ve} bih dijagnostikovao, prepisivao lekove i le~io sve

sam bez i~ije pomo}i...
Ali ako Jogi~ko vi|enje i znanje moè odjednom da vidi
~oveka skroz naskroz, njegovu pro{lost, sada{njost i budu}nost,
za{to ne moè da vidi ovo?
Videti {ta je u ~oveku je sasvim druga~ija stvar to je direktna
sfera Jogi~kog vi|enja. [to se ti~e sve pro{losti, sada{njosti,
budu}nosti, ~ovek ne vidi to jednim letimi~nim pogledom,
saznaje malo po malo ako ima posebnu sposobnost i mari za to
da je koristi. Ove stvari nisu ~udesne, one su sile i sposobnosti
poput drugih.
***
Ja li~no ~e{}e le~im napadaju}i simptome nego li na bilo koji
drugi na~in, zato {to je medicinska dijagnoza neizvesna i moè
da omane, dok su simptomi tu tako da svi mogu da ih vide.
Naravno, ako je korektna neosporna dijagnoza tu, utoliko bolje
pogled moè da bude potpuniji, akcija lak{a, rezultat
sigurniji. Ali ~ak i bez nepogre{ive dijagnoze ~ovek moè da
dela i da dobije izle~enje.
***
Simptomski tretman ne moè da se primeni u slu~ajevima
gde isti simptom stvaraju dve ili tri razli~ite bolesti, zato {to }e
simptomi stalno da se ponovo vra}aju sve dok ~ovek ne ode do
korena.
Za{to da ne moè? Postoji mogu}nost da moète da udarite na
lek, koji god bio, kroz simptome i moète da ubijete koren kroz
stabljiku i li{}e, a ne da kre}ete da tragate za korenjem i da ih
iskopavate. U svakom slu~aju, to je ono {to ja radim.
Potpuno isceljenje
213
Umna intuicija i Jogi~ka Intuicija

Rekao si mi da Dr. R koristi umnu intuiciju. Tako da
mora biti da postoje razni nivoi intuicije.
[ri Aurobindo: Pod umnom intuicijom mislim da se intuicija
kad dolazi odozgo izme{a sa umom. Ne kaèm da umna
intuicija mora da bude neta~na, ali zbog me{avine ne moè se
uvek oslanjati na nju. Postoji tako|e vitalna intuicija, koja se
vrlo ~esto izme{a sa ~ovekovim èljama.
Kako da ~ovek stekne intuiciju? Smireno{}u uma?
Smirenost nije dovoljna. Um mora da postane tih... ôvek moè
da trenira svoj um da bude tih.
***
Umno intuitivno znanje hvata direktno neki aspekt istine, ali
bez ikakve potpunosti ili izvesnosti, a intuicija se lako pome{a
sa obi~nom umnom gra|om koja moè biti sklona gre{kama; u
primeni ona moè lako da bude poluistina ili da bude tako
pogre{no protuma~ena i pogre{no primenjena da postaje
gre{ka. Tako|e, um lako opona{a intuiciju na takav na~in da je
te{ko razlu~iti izme|u istinske ili la`ne intuicije. To je razlog
za{to ljudi od intelekta nemaju poverenja u umnu intuiciju i
kaù da se ona ne moè prihvatiti ili slediti ukoliko je ne testira
i potvrdi intelekt.
***
Za drevne stvari kao {to je Ajurveda ne verujem u ovaj
savremeni sistem {kola i koledà. Oni ~ine celu stvar umnom i
214
intelektualnom, dok su drevni sistemi bili vi{e intuitivni. U

Indiji su imali obi~aj da prenose takve stvari sa Gurua na
u~enika. Isto je sa Jogom. ôvek ne moè da zamisli Jogi~ke
{kole i ~asove.
***
Neki ljudi imaju sposobnost za primanje utisaka o drugima koja
nipo{to nije nepogre{iva, ali se ~esto ispostavi da je ispravna.
To je jedna stvar, a jogi~ka intuicija... je druga. Prva moè da
pomogne za razvijanje druge, ali nije ista stvar.
***
Mogu}e je gajiti i {iriti upotrebu intuitivnog uma srazmerno
tome kako se sve manje oslanjamo na rezonuju}u inteligenciju.
Moèmo da obu~avamo svoju mentalnost da ne grabi, kao {to
to sada radi, svaki zasebni bljesak intuitivnog prosvetljenja za
svoje sopstvene niè svrhe, da ne sunovra}uje na{u misao
smesta u kristalizuju}u intelektualnu akciju oko nje; moèmo
da je obu~avamo da misli u jednom toku uzastopnih i
povezanih intuicija, da sipa svetlost u blistavom i trijumfalnom
nizu. Uspe}emo u ovoj te{koj promeni srazmerno tome kako
budemo pro~i{}avali inteligenciju koja se upli}e ako moèmo
da smanjimo u njoj element materijalne misli koji robuje
spolja{njem pojavnom izgledu stvari, element vitalne misli koji
robuje èljama, ùdnjama, impulsima niè prirode, element
intelektualne misli koji robuje na{im preferiranim, ve}
ustaljenim ili bliskim idejama, koncepcijama, mi{ljenjima,
utvr|enim operacijama inteligencije, ako svev{i na minumum
ove elemente moèmo da ih zamenimo intuitivnim vi|enjem i
ose}ajem stvari, intuitivnim uvidom u pojavne oblike,
intuitivnom voljom i intuitivnim osmi{ljavanjem.
Potpuno isceljenje
215
Majka: Ako èlite da kontaktirate intuiciju, morate da drìte

ovo (Majka pokazuje na ~elo) potpuno nepokretnim. Aktivna
misao mora da se zaustavi {to je dalje mogu}e, a ~itava umna
sposobnost mora da formira na vrhu glave i malo dalje iznad
ako je mogu}e neku vrstu ogledala, vrlo tihog, vrlo
nepomi~nog, okrenutog ka gore, u tihoj, vrlo skoncentrisanoj
pa`nji. Ako uspete, moète mo`da ne odmah ali moète da
imate opaànje kapi svetlosti koje padaju na ogledalo iz jo{
nepoznatog regiona i izraàvaju se kao svesna misao koja nema
veze sa svim ostalim od va{e misli po{to ste bili u stanju da je
drìte u ti{ini. To je pravi po~etak intelektualne intuicije.
To je disciplina koju treba slediti. Dugo vremena ~ovek
moè da poku{ava, a da ne uspe, ali ~im uspe da napravi
ogledalo, nepomi~no i pa`ljivo, uvek sti~e rezultat, ne nu`no
sa preciznim oblikom misli, ali uvek sa ~ulnim opaànjima
svetlosti koja dolazi odozgo. A onda, ako ~ovek moè da primi
ovu svetlost koja dolazi odozgo, a da ne u|e smesta u vrtlog
aktivnosti, da je primi u smirenosti i ti{ini i da je pusti da
prodre duboko u bi}e, onda se ona nakon nekog vremena
izraàva ili kao svetlosna misao ili kao vrlo precizna indikacija
ovde (Majka pokaè na srce), u ovom drugom centru...
Do|e vreme kad ~ovek oseti neku vrstu unutra{njeg
vo|stva, ne{to {to vodi ~oveka vrlo primetno u svemu {to on
radi. Ali tada, da bi vo|stvo imalo svoju maksimalnu mo},
~ovek mora prirodno da mu pridoda svesnu predanost: ~ovek
mora da bude iskreno re{en da sledi indikaciju koju mu daje
vi{a sila.
Davanje prognoza
[ri Aurobindo: Za{to ljudi daju takve prognoze? Sugestije te
vrste nikad ne bi trebalo davati, ~ak ni mentalno one bi
mogle da delaju kao sugestije i da naprave vi{e {tete nego
dobra koje bi lekovi mogli da urade...
216
Iznena|en sam {to ~ujem da su ~ak prognoze vrlo

{tetne. Mislio sam da su ova verovanja samo praznoverice.
Prognoze te vrste ne bi trebalo olako pomisliti ili izgovoriti...
~ak i ako postoji mogu}nost ili verovatno}a, one treba da se
taje od osobe koja je u pitanju, ukoliko nije neophodno
obavestiti. Ovo je zbog velike uloge koju igraju stanje svesti i
sugestija kod bolesti.
***
Kad smo izgovorili istinu, treba li da je povu~emo ako se
druga osoba deprimira ili je to bude mu~ilo?
Ne. Ako je ta~no, ne treba je povla~iti. Ali istinu treba izre}i
samo kad pomaè osobi kojoj se izgovori, ina~e je ti{ina bolja.
Majka: Ne dajte da vas lekareve re~i uznemire. Bolesti nikad

nisu ozbiljne ukoliko ih ne prihvatimo kao takve. Pored toga,
o~ekujem vrlo uskoro da ~ujem da vam je bolje.
***
[Da li treba lekar da kaè pacijentu istinu o smrtonosnoj

bolesti?]
O~igledno, moè biti samo jedno re{enje: izgubiti umnu svest
koja vam daje opaànje ili ose}aj da govorite la` ili istinu; a
to moète da steknete jedino kad dospete u vi{e stanje u kome
na{a ideja la`nosti i istine nestaje. Zato {to kad govorimo iz
obi~ne umne svesti, ~ak kad smo uvereni da govorimo celu
istinu, mi to ne radimo; a ~ak kad mislimo da govorimo la`,
Potpuno isceljenje
217
ponekad ona to nije. Nemamo sposobnost da uo~imo {ta je

ta~no, a {ta nije zato {to ìvimo u la`noj svesti.
Ali postoji stanje u kome, prvo, vi{e ne donosite li~ne
odluke, a onda ste poput ogledala koje odraàva ta~nu potrebu,
istinsku (duhovnu, to jest) potrebu pacijenta, na primer, i ta~no
kad treba da zna tako da mu ostatak njegovog ìvota (koliko
god vremena da mu je preostalo da poìvi) donese maksimum
mogu}nosti napretka...
Po mom mi{ljenju, sa prakti~nog i spolja{njeg
stanovi{ta, ~e{}e sam vi|ala slu~ajeve u kojima je la` imala lo{
efekat nego slu~ajeve u kojima je istina imala lo{ efekat. Ali sve
zavisi od lekareve svesti.
Znam, i to sa sigurno{}u, da ako moète da budete u toj
~istoj svesti, vide}ete da je stanje bolesti sigurno bilo
neophodnost, ~esto voljna neophodnost (ne samo prihva}ena i
da se kroz nju pro{lo, ve} voljna) od strane du{e kako bi se i{lo
brè na stazi da bi se u{tedelo vreme, da bi se zadobili ìvoti.
A ako moète, ako imate mo}, da dovedete tu du{u u dodir sa
silom koja rukovodi njenim postojanjem i vodi je ka napretku,
ka Ostvarenju, obavljate rad sasvim superiornog kvaliteta.
Znate ovo: iste re~i, iste re~enice, izgovorene od strane
nekog ko vidi i zna i izgovorene od strane obi~ne neznala~ke
osobe, menjaju se potpuno po prirodi i mo}i i u akciji. Postoji
na~in da se kaù stvari koji je istinski na~in, koje god re~i da
govorite...
Vidite, on postavlja problem sa ~isto umnog stanovi{ta:
re}i ono {to se konvencionalno zove istina (koja nije ta~na),
ili re}i ono {to se konvencionalno zove la` (koja mo`da
uop{te nije ono {to mislite da jeste: nije la`, ve} naprosto
protivre~nost ili suprotno od onog {to smatrate za istinu ista
stvar). Ali kako bi se na{lo re{enje, morate da se popnete tamo
gore gde vidite, gde moète da vidite na totalno konkretan
na~in da istina nije apsolutna i da la` nije apsolutna, da
postoji ne{to drugo drugi na~in vi|enja u kome stvari vi{e
nisu takve.
218
A onda... onda ako biste mogli da izgovorite Istinsku

Stvar, pravu re~ (re~ ili re~enicu), imate misao koja je istinska
misao u svakom slu~aju koju ~udesnu mo} biste imali nad
svojim pacijentom! To bi bilo veli~anstveno.
Potpuno isceljenje
219
4
Duhovno isceljivanje
Majko, da li je mogu}e razviti u sebi sposobnost da se
isceljuje?
Majka: U principu, sve je mogu}e svesnim sjedinjavanjem sa
Boànskom Silom.
Ali metod mora da se na|e, a ovo zavisi od slu~aja i
pojedinca.
Prvi uslov je imati fizi~ku prirodu koja daje energiju,
pre nego li onu koja vu~e energiju od drugih.
Drugi nezaobilazan uslov je znati kako vu}i energiju
odozgo, iz neiscrpnog bezli~nog izvora.
Na ovaj na~in {to vi{e ~ovek tro{i to vi{e prima i postaje
neiscrpan kanal pre nego li posuda koja se prazni daju}i.
Postojana te`nja je ono kroz {ta ~ovek u~i.
***
Isceljivanje ne dolazi iz glave, ve} iz srca.
Upotreba Duhovne Sile

[ri Aurobindo: Duhovna sila ima svoju sopstvenu konkretnost;
moè da poprimi oblik (kao {to je tok, na primer) kojeg je
~ovek svestan i moè da ga {alje konkretno na bilo koji objekat
koji odabere.
Ovo je izjava ~injeni~nog stanja u vezi mo}i uro|ene
duhovnoj svesti. Ali tako|e postoji takva stvar kao {to je voljna
upotreba bilo koje suptilne sile moè biti duhovna, umna ili
220
vitalna da bi se osigurao odre|eni rezultat u nekoj ta~ki u

svetu. Isto kao {to postoje talasi nevi|enih fizi~kih sila
(kosmi~ki talasi itd.) ili struje elektriciteta, isto tako postoje
umni talasi, misaone struje, talasi emocije na primer, ljutnje,
tuge itd. koji izlaze i uti~u na druge, a da oni ne znaju odakle
dolaze ili da uop{te dolaze, samo osete rezultat. ôvek koji ima
okultna ili unutra{nja ~ula budna moè da ih oseti kako dolaze
i navaljuju na njega. Uticaji dobri ili lo{i mogu da se
razmnoàvaju na taj na~in; to moè da se desi bez namere i
prirodno, ali tako|e je mogu}a njihova namerna upotreba.
Tako|e moè da postoji namerno stvaranje sile, duhovne ili
druge. Moè tako|e da postoji upotreba delotvorne volje ili
ideje koja dela bez pomo}i bilo kakve spolja{nje akcije, govora
ili druge instrumentacije koja nije konkretna u tom smislu, ali
je svejedno delotvorna. Ove stvari nisu ma{tarije ili zablude ili
obmane, ve} istinske pojave.
***
[to se ti~e onih koji mogu da ìve u istinskoj Boànskoj Svesti,
izvesne mo}i uop{te nisu mo}i u tom smislu, ne, {to }e re}i,
natprirodne ili nenormalne, ve} je radije to njihov normalan
na~in vi|enja i delanja, deo svesti...
Nenormalna, ina~e nadfizi~ka iskustva i mo}i, okultni ili
jogi~ki, oduvek su mi se ~inili kao ne{to savr{eno prirodno i
verovatno. Svest po svojoj samoj prirodi ne bi mogla biti
ograni~ena obi~nom fizi~kom ljudsko-ìvotinjskom sve{}u, ona
mora da ima druge domene.
***
Boànske Sile su namenjene tome da se koriste gre{ka ~oveka
individualizovanog u Neznanju je {to ih koristi za ego, a ne za
Boànsko. To je ono {to treba da se ispravi sjedinjenjem sa
Boànskom Sve{}u i tako|e pro{irivanjem individualnog bi}a
Potpuno isceljenje
221
kako bi moglo da svesno ìvi u univerzalnom. Te{ko jeste

zahvaljuju}i utvr|enoj navici ega, ali nije nemogu}e.
Metodi i uslovi efikasnog isceljivanja

Majka: Postoje dva na~ina le~enja bolesti duhovno. Jedan se
sastoji od stavljanja sile svesti i istine na fizi~ku ta~ku koja je
pogo|ena. U ovom slu~aju proizvedeni efekat prirodno zavisi
od prijem~ivosti osobe. Pretpostavimo da je osoba prijem~iva;
sila svesti se stavi na pogo|eni deo i njen pririsak vrati red.
Mnogi od vas ovde mogu da kaù kako ih je [ri Aurobindo
izle~io. To je bilo kao ruka koja je do{la i odnela bol. To je
toliko jasno.
U drugim slu~ajevima, ako telu sasvim manjka
prijem~ivost ili je njegova prijem~ivost nedovoljna, ~ovek vidi
unutra{nje poklapanje sa psiholo{kim stanjem koje je dovelo do
bolesti i dela na to. Ali ako uzrok bolesti ne reaguje na tretman,
ne moè se mnogo u~initi. Recimo da je poreklo vital. Vital
apsolutno odbija da se menja, strahovito se drì stanja u kome
je; onda je beznade`no. Vi stavite silu i ona obi~no isprovocira
poja~anje bolesti, stvoreno otporom vitala koji nije èleo ni{ta
da prihvati. Govorim o vitalu, ali to moè biti um ili ne{to
drugo.
Kad je delovanje direktno na telo, to jest, na pogo|eni
deo, mogu}e je da ~oveku lakne; onda, nekoliko sati kasnije ili
~ak nakon nekoliko dana, bolest se vrati. Ovo zna~i da se uzrok
nije promenio, da je uzrok u vitalu i da je i dalje tu; jedino je
posledica ona koja je izle~ena. Ali ako ~ovek moè da dela
istovremeno i na uzrok i na posledicu, a uzrok je dovoljno
prijem~iv da pristane da se menja, onda ~ovek biva potpuno
izle~en, jednom za svagda.
***
222
To je pitanje prijem~ivosti. înim najbolje {to se moè u~initi za

njega, ali on nastavlja da misli da je bolestan. Sve vreme je
zaokupljen tom idejom i napravio je jaku formaciju bolesti oko
sebe. Nije u stanju da primi moju pomo} zbog ove formacije.
Neka odbaci ideju o bolesti i vi{e od polovine nevolje }e biti
zavr{eno i bi}e lako izle~iti ga.
***
Znam isuvi{e dobro istinski razlog svih ovih komplikacija i ove
patnje da bih mu dala ikakav savet, zato {to je jedino
unutra{nja i radikalna promena njegovog karaktera ono {to
moè da stane na kraj mukama. On je imao sa sobom, a ima i
dalje, svesnu i postojanu koncentraciju sile koja je odavno
trebala da ga izle~i. Ali ovaj pesimizam i nezadovoljstvo stalno
kvare rad.
Nek ima istinsku veru i onda }e sve biti u redu.
***
ôvek moè da le~i jedino ako bolest nije neophodna za razvoj
pojedinca.
Isceljivanje rukama
Kaè se da je Hrist le~io naprosto dodirom. Da li je takvo
isceljivanje mogu}e?
[ri Aurobindo: Za{to da ne? Ima mnogo primera takvih
izle~enja. Nesumnjivo, vera je neophodna. Sam Hrist je rekao:
Tvoja vera te je iscelila.
Potpuno isceljenje
223
Majka: Rekao mi je A da kad je imao bol, samo je morao da

stavi svoju ruku na nju i da se koncentri{e ode...
Ali koncentri{e na koji na~in? Stavite ruku i {ta onda?
Zovete...
Stavite ruku i koncentri{ete se na... ono {to poimate kao vi{u
silu bilo Silu Sklada ili Silu Poretka. Stavite ruku i osetite,
ona tako ide, a onda ulazi.
Verujem da svako ljudsko bi}e ima tu mogu}nost. U
svakom slu~aju, uvek mi se ~inila kao vrlo prirodna stvar. A kad
je razvijete, ona se razvija kao bilo {ta drugo. Prirodno kad
poprimi ~udesne razmere, tad je druga~ije.
Ali je vrlo instinktivna. Ne znam, ~ak kad sam bila vrlo
mala, kad bih imala bol negde ili zubobolju, imala sam obi~aj
to da radim a kad ste vrlo mali ni{ta ne mislite o tome to
sam radila ovako (Majka pritisne obraz), a onda to donese
olak{anje.
***
[Po pitanju cveta sa zna~enjem Materijalna Mo} za

Isceljivanje]
Volela bih da se to trajno uspostavi. Kad mi neko kaè: Imam
bol ovde, pre|em rukom ovako i nestane.
Ruke ose}aju, one ose}aju da je to mogu}e. One su
toliko svesne Vibracije one ose}aju da je bilo {ta mogu}e. Pre
neki dan, E je pala, ne znam kako, i povredila je koleno, bila je
prekrivena modricama i ogrebotinama... Onda je ova ruka
[Maj~ina desna ruka] sasvim spontano krenula i pre{la preko
njenog kolena, ovako, i osetila sam sve vibracije u vrhovima
mojih prstiju: to je poput igala igala svetlosti i to vibrira i
vibrira i vibrira. Pa sam tako stavila ruku i odjednom ona re~e:
Oh!... Bila je zapanjena: sav bol je nestao.
224
Ali bilo je belega, modrica i oni treba da odu, ali za to

treba vremena. Na meni je efekat maltene trenutni, naro~ito
desna ruka.
Ali bih volela da ima neku vrstu apsolutnosti. Zato {to
odluka da se interveni{e uop{te nije umna: odjednom je ruka
naprosto primorana da to uradi, pa to i uradi. Pa, u tom
slu~aju, trebalo bi da bude apsolutna... I dalje postoji uticaj
misli drugih i sve to, kakva beskorisna papazjanija!
***
Videla sam [ri Aurobinda... kad mu je neko do{ao sa akutnim
bolom negde: Oh, boli ovde! Oh, boli! Oh!... On nije ni{ta
rekao, ostao je smiren, pogledao je u tu osobu i videla sam,
videla sam ne{to kao suptilnu fizi~ku ruku koja je do{la i
dohvatila malu ta~ku koja je poigravala unaokolo u neredu i
zbrci, a on ju je dohvatio ovako (gest) i eto, sve je oti{lo.
Oh, oh! Gle, moj bol je nestao.
Misaone formacije i molitve za druge

[ri Aurobindo: Nepokolebljivo èleti dobrobit drugome i u
glavi i u srcu je najbolja pomo} koju ~ovek moè da da.
***
Da, ~ovekove lo{e misli i dobre misli mogu da imaju lo{ ili
dobar efekat na druge, mada nemaju uvek, jer nisu dovoljno
jake ali i dalje je to tendencija. Stoga uvek kaù oni koji imaju
ovo znanje da treba da se uzdràvamo od lo{ih misli o drugima
iz ovog razloga. Ta~no je da obe vrste misli podjednako dolaze
umu u njegovom obi~nom stanju; ali ako su um i umna volja
dobro razvijeni, ~ovek moè da uspostavi kontrolu nad svojim
mislima kao i nad svojim postupcima i da spre~i one lo{e da se
Potpuno isceljenje
225
razigraju. Ali ova umna kontrola nije dovoljna za sadaku. On

mora da postigne u}utan um i da u ti{ini uma prima samo
Boànske misaone sile ili druge boànske Sile i da bude njihovo
polje i instrument.
***
Misli imaju delotvornu mo} obi~no stvaraju}i atmosferu ili
sklonosti tako da kad je ~ovek bolestan, oni oko njega ne
treba da imaju misli crnih slutnji, àlosti ili straha, jer to radi
protiv izle~enja. Ali sposobnost svesnog formiranja misli je
posebna mo} i nije uobi~ajena. Moè da se stekne ili dolazi
sama od sebe sadanom.
Majka: Obratite pa`nju da ova mo} formacije ima veliku

prednost, ako ~ovek zna kako da je koristi. Moète da pravite
dobre formacije, a ako ih pravite kako treba, one }e delati na
isti na~in kao i druge. Moète da u~inite mnogo dobra ljudima
naprosto sede}i }utke u svojoj sobi, mo`da ~ak vi{e dobra nego
prolaskom kroz puno muke spolja. Ako znate kako da ispravno
mislite, sa silom i inteligencijom i dobrotom, ako nekoga volite
i èlite mu dobro vrlo iskreno, duboko, od sveg srca, to mu ~ini
mnogo dobra, sigurno mnogo vi{e nego {to mislite. Govorila
sam ovo ~esto; na primer, onima koji su ovde, koji saznaju da
je neko u njihovoj porodici veoma bolestan i osete taj detinjasti
impuls da pojure odmah na lice mesta da budu kraj bolesne
osobe. Govorim vam, ukoliko nije izuzetan slu~aj i nema nikog
drugog da bude kraj bolesne osobe (a povremeno ~ak i u
takvom slu~aju), ako znate kako da odràvate ispravan stav i
da se koncentri{ete sa bri`no{}u i dobrom voljom na bolesnu
osobu, ako znate kako da se molite za nju i pravite formacije
koje su od pomo}i, u~ini}ete joj mnogo vi{e dobra nego ako
odete da je negujete, hranite, pomaète joj da se opere
ukratko, stvari koje moè bilo ko da radi. Bilo ko moè da
226
neguje osobu. Ali ne moè svako da pravi dobre formacije i da

oda{ilje sile koje delaju za isceljenje.
***
Bez svesnih okultnih mo}i, da li je mogu}e pomagati ili
{titi sa distance nekoga ko je u te{ko}i ili opasnosti? Ako jeste,
koja je prakti~na procedura?
[ta misao moè da uradi?
Ne}emo uop{te da pri~amo o okultnim procesima; mada, pravo
da vam kaèm, sve {to se de{ava u nevidljivom svetu je
okultno, po definiciji. Ali ipak, prakti~no, postoje dva procesa
koji ne isklju~uju, ve} dopunjuju jedan drugog, ali koji mogu da
se koriste zasebno u skladu sa tim ko {ta vi{e voli.
O~igledno je da misao ~ini deo jednog od metoda, vrlo
vaàn deo. Ve} sam vam rekla nekoliko puta da ako ~ovek misli
jasno i mo}no, stvara umnu formaciju, a da je svaka umna
formacija entitet nezavisan od onog ko ju je osmislio, ima svoj
sopstveni ìvot i teì da se ostvari u umnom svetu ne mislim
pod tim da vi vidite svoju formaciju svojim fizi~kim o~ima, ali
ona postoji u umnom svetu, ima svoje sopstveno posebno
nezavisno postojanje. Ako ste napravili formaciju sa ta~no
odre|enim ciljem, njen ceo ìvot }e teìti ostvarenju ovog cilja.
Stoga, ako èlite da pomognete nekome na distanci, morate
samo da formuli{ete vrlo jasno, vrlo precizno i sna`no vrstu
pomo}i koju èlite da date i rezultat koji èlite da postignete.
To }e imati svog efekta. Ne mogu da kaèm da }e biti
svemo}no, jer je umni svet pun nebrojenih formacija ove vrste i
one }e se prirodno sukobljavati i protivure~iti jedne drugima;
otud }e se one najja~e i najistrajnije uspe{no izboriti.
Sad, {ta je to {to daje snagu i istrajnost umnim
formacijama? To je emocija i volja. Ako znate kako da
pridodate svojoj umnoj formaciji emociju, bri`nost, ne`nost,
ljubav, i intenzitet volje, dinamizam, ima}e mnogo ve}u {ansu
Potpuno isceljenje
227
za uspeh. To je prvi metod. On je u doma{aju svih onih koji

znaju kako da misle i jo{ vi{e onih koji znaju kako da vole. Ali
kao {to sam rekla, mo} je ograni~ena i postoji veliko
nadmetanje u tom svetu.
Stoga, ~ak i ako neko uop{te nema znanje, ali ima
poverenje u boànsku Milost, ako ima veru da postoji ne{to u
svetu kao {to je boànska Milost i da to ne{to moè da odgovori
na molitvu, te`nju, priziv, a onda, nakon {to na~ini svoju umnu
formaciju, ako je ponudi Milosti i uloì svoje poverenje u nju,
zatraì od nje da interveni{e i ima veru da }e intervenisati,
onda uistinu ~ovek ima {ansu za uspeh.
Poku{ajte i sigurno }ete videti rezultat.
Ali Majko, kad se ~ovek moli iskreno za intervenciju
Milosti, zar on ne o~ekuje odre|eni rezultat?
Izvinite, to zavisi od op{teg toka molitve. Ako ~ovek naprosto
prizove Milost, ili Boànsko, i stavi se u Njegove ruke, ne
o~ekuje neki odre|eni rezultat. Da bi o~ekivao odre|eni
rezultat, ~ovek bi morao da formuli{e svoju molitvu, morao bi
da traì ne{to. Ako imate samo veliku te`nju za boànskom
Milo{}u i prizivate je, molite je, bez da traìte bilo {ta precizno,
Milost je ta koja }e odabrati {ta }e da uradi za vas, ne vi.
To je bolje, zar ne?
Ah! To je ve} sasvim drugo pitanje.
Pa, po svom kvalitetu je vi{e, mo`da. Ali ipak, ako
~ovek èli ne{to precizno, bolje je da to formuli{e. Ako ima
poseban razlog za{to priziva Milost, bolje je da ga formuli{e
precizno i jasno.
Naravno, ako je ~ovek u stanju potpune predanosti i
daje sebe u potpunosti, ako se naprosto ponudi Milosti i pusti je
da radi {ta ona èli, to je vrlo dobro. Ali nakon toga ~ovek ne
sme da ispituje {ta ona ~ini! Ne sme da joj kaè: Oh! Ja sam to
228
uradio sa idejom da dobijem ovo, jer ako ~ovek stvarno ima

ideju da ne{to stekne, bolje je da to formuli{e u svoj iskrenosti,
jednostavno, ba{ kao {to to vidi. Kasnije, na Milosti je da
odabere da li }e to da uradi ili ne; ali u ma kom slu~aju, ~ovek
}e forumulisati jasno {ta je hteo. A nema nikakve {tete u tome.
Potpuno isceljenje
229
Zaklju~ak
S onu tranu bolesti i isceljenja
Sve }e biti uhva}eno blaènstvom, preobraèno:
U talasima nesanjane ekstaze se valjati
Na{ um i ìvot i ~ulo i smeh u svetlosti
Druga~ijoj od ovog krutog ograni~enog ljudskog dana,
Tkiva tela ustrepta}e uzdignuta boànskom,
Njegove }elije odràti svetlu metamorfozu.
[ri Aurobindo
230
1
Preobraàj patnje
Za{to postoji patnja?
Majka: ...Zato {to je to jedina vrsta vibracije koja moè da
izvu~e Materiju iz njene inercije.
Vrhunski Mir i Smirenost su izdeformisani i izobli~eni u
inerciju i tamas, a upravo zato {to je ovo bila deformacija
istinskog Mira i Smirenosti, nema razloza za{to bi se menjala.
Izvesna vibracija bu|enja ponovnog bu|enja je bila
potrebna da bi se iza{lo iz ovog tamas-a; nije mogla da pro|e
direktno u Mir. Ne{to je bilo potrebno da prodrma tamas, a to
se spolja prevelo kroz patnju.
Govorim ovde o fizi~koj patnji, zato {to su svi drugi
oblici patnje vitalna, umna, emotivna patnja usled
pogre{nog rada uma, i ovi se mogu naprosto klasifikovati kao
La`nost, ni{ta vi{e. Ali fizi~ka patnja mi daje utisak deteta koje
dobija batine, zato {to ovde, u Materiji, La`nost je postala
neznanje; {to }e re}i, nema lo{e volje nema lo{e volje u
Materiji, sve je inercija i neznanje... Ovo neznanje je svuda u
}elijama, a ono je samo iskustvo i iskustvo onoga {to se
prevodi u ovoj rudimentarnoj svesti kao patnja to moè da se
probudi, podstakne potrebu da se zna i da se le~i i te`nju da se
~ovek preobrazi.
...Kad je ne{to naru{eno u funkcionisanju {to }e re}i,
umesto da bude fleksibilno, spontano, prirodno, postaje bolni
napor... tog trenutka se intenzitet te`nje, zov poja~ava
desetostruko, postaje stalan. Te{ko}a je ostati u tom stanju
intenziteta. Generalno sve pada nazad, ne bih rekla u
dremljivost, ali u neku vrstu opu{tenosti: stvari shvatate olako,
a jedino kad unutra{nji poreme}aj postane bolan intenzitet
Potpuno isceljenje
231
raste i postaje trajan. Satima satima u nizu bez slabljenja,

zov, te`nja, volja da se bude sjedinjen sa Boànskim, da se
postane Boànsko, se odràva na svom maksimumu. Za{to?
Zato {to je spolja postojalo to {to se zove fizi~ki poreme}aj,
patnja. Ina~e, kad nema patnje, povremeno se ~ovek uzvine,
onda padne nazad u opu{tanje intenziteta; onda se drugi put
jo{ jednom uzvine... Tome nema kraja! To bi moglo da se
nastavi zauvek. Ako èlimo da stvari idu brzo (relativno brzo u
skladu sa ritmom na{eg ìvota), ovo pucketanje bi~em je
neophodno. Uverena sam u to, zato {to ~im ste unutar svog
unutra{njeg bi}a gledate na to sa prezirom (po pitanju sebe).
Ali onda, iznenada, kad do|e ova istinska Samilost
Boànske Ljubavi, i kad ~ovek vidi sve ove stvari koje se ~ine
tako uàsnim, tako nenormalnim, tako besmislenim, ovaj veliki
bol koji je na svim bi}ima i ~ak na svim stvarima... onda se ra|a
u ovom fizi~kom bi}u te`nja da se to ublaì, da se izle~i, da se
ukloni. Postoji u Ljubavi, u njenom Poreklu, ne{to {to se stalno
prevodi kao intervencija Milosti: sila, slatko}a, ne{to kao
vibracija utehe koja se {iri svuda, ali koju prosvetljena svest
moè da usmerava, koncentri{e na neke ta~ke. A upravo tamo,
ba{ tamo sam videla istinsku upotrebu misli koju ~ovek moè
da ima: misao sluì kao neka vrsta kanala da se prenosi
vibracija sa mesta na mesto, gde god da je neophodno. Ova
sila, ova vibracija slatko}e je tu na stati~an na~in na svetu,
pritiskaju}i kako bi bila primljena, ali to je bezli~na akcija. A
misao prosvetljena misao, predana misao, misao koja vi{e nije
ni{ta do li instrument, koja vi{e ne poku{ava da zapo~inje
stvari, koja je zadovoljna time da je pokre}e vi{a Svest misao
sluì kao posrednik da se uspostavi kontakt, odnos, i da se
omogu}i ovoj bezli~noj Sili da dela gde god da je neophodno,
na ta~no odre|ene ta~ke.
Moglo bi se re}i bez ustezanja da neda}a uvek sa sobom
nosi svoj sopstveni lek. Mogli biste re}i da izle~enje svake
patnje koegzistira sa patnjom. Tako umesto da vidite
beskorisnu, glupu neda}u kao {to to ~ovek obi~no radi,
232
vidite da napredak, evolucija koja je patnju na~inila

neophodnom koja je njen uzrok i razlog za njeno postojanje
postiè nameravani rezultat; i u isto vreme patnja biva
izle~ena, za one koji mogu da se otvore i prime. Tri stvari
patnja kao sredstvo napretka, napredak i izle~enje patnje su
koegzistiraju}e, istovremene; {to }e re}i, ne slede jedna drugu,
de{avaju se u isto vreme.
Ako, u trenutku kad preobraàvaju}e delovanje stvori
patnju, postoji u onome {to pati neophodna te`nja i otvaranje,
lek se prima u isto vreme i rezultat je totalan, potpun:
preobraàj, sa radom neophodnim da do njega dovede, i, u isto
vreme, izle~enje od la`nog ose}aja koji je otpor stvorio. A
patnju zamenjuje... ne{to {to nije poznato na ovoj Zemlji, ali je
srodno radosti, blagostanju, poverenju i sigurnosti. To je nadose}aj, u savr{enom miru, i o~igledno jedina stvar koja moè da
traje ve~no.
Ova analiza izraàva vrlo nesavr{eno ono {to bi ~ovek
nazvao sadràjem Anande.
Verujem da je to ne{to {to se osetilo i doìvelo,
delimi~no i vrlo letimi~no, tokom vekova, ali da tek po~inje da
se koncentri{e i maltene konkretizuje na Zemlji.
Patnja kao prilika za rast

Majka: Govorili smo pre neki dan da su jedino njegovi prijatelji
ti prema kojima se Bog ophodi o{tro. Mislili ste da je to {ala, ali
to je istina. Jedino onima koji su puni nade, koji mogu da
pro|u kroz ovaj pro~i{}uju}i plamen, daju se uslovi za
dostizanje maksimalnog rezultata. A ljudski um je napravljen
na takav na~in da ovo moète da testirate. Kad vam se desi
ne{to krajnje neprijatno, moète sebi da kaète: Pa, ovo
dokazuje da je vredelo truda da mi se da ova te{ko}a, ovo
dokazuje da postoji ne{to u meni {to moè da izdrì te{ko}u, i
primeti}ete da umesto da mu~ite sebe, vi se radujete bi}ete
Potpuno isceljenje
233
toliko sre}ni i toliko jaki da }e vam ~ak i najneprijatnije stvari

izgledati sasvim o~aravaju}e! Ovo je vrlo lak eksperiment da se
napravi. Koje god bile okolnosti, ako va{ um stekne naviku da
na to gleda kao na ne{to povoljno, to vam vi{e ne}e biti
neprijatno. Ovo je vrlo dobro poznato: sve dok um odbija da
prihvati ne{to, bori se protiv toga, poku{ava da to spre~i,
postoje mu~enja, te{ko}e, oluje, unutra{nje borbe i sve vrste
patnje. Ali onog trenutka kad um kaè: Dobro, ovo je ono {to
mora da se desi, ovo je ono kako }e biti, {ta god da se desi, vi
ste zadovoljni. Ima ljudi koji su stekli takvu kontrolu svog uma
nad svojim telom da ne ose}aju ni{ta.
***
Ako moète da se suo~ite sa patnjom sa hrabro{}u,
izdr`ljivo{}u, nepokolebljivom verom u boànsku Milost, ako
umesto da uzmi~ete od nje kad vam do|e moète da u|ete u
nju sa ovom voljom, ovom te`njom da pro|ete kroz nju i
prona|ete svetlosnu istinu, nepromenljivo blaènstvo koje je u
srì svih stvari, vrata bola su ~esto direktnija, neposrednija od
vrata zadovoljstva ili zadovoljnosti...
Bol nas vra}a dubljoj istini teraju}i nas da se
koncentri{emo kako bismo mogli da podnesemo, da se suo~imo
sa ovom stvari koja nas kr{i. Bol je ono kroz koje ~ovek najlak{e
vra}a istinsku snagu, kad je ~ovek snaàn. Bol je ono kroz koje
~ovek najlak{e vra}a istinsku veru, veru u ne{to {to je iznad i s
onu stranu sveg bola.
...Tragati za patnjom i bolom je morbidan stav koji
mora da se izbegava; ali beàti od nje iz zaboravnosti, kroz
povr{nu, lakomislenu kretnju, u duhu diverzije, je kukavi~luk.
Kad bol do|e, dolazi da nas ne~emu nau~i. [to brè u~imo, to
se vi{e potreba za bolom umanjuje; a kad budemo znali tajnu,
vi{e ne}e biti mogu}e patiti, jer nam ta tajna otkriva razlog,
uzrok, poreklo patnje i na~in da se pro|e s onu stranu nje.
234
Tajna je izroniti iz ega, iz njegovog zatvora, sjediniti se

sa Boànskim, utopiti se u Njemu, ne dopu{tati ni~emu da nas
razdvoji od Njega. Onda, ~im ~ovek otkrije ovu tajnu i ostvari je
u svome bi}u, bol gubi svoje opravdanje i patnja nestaje. To je
svemo}an lek, ne samo u dubljim delovima bi}a, u du{i, u
duhovnoj svesti, ve} tako|e i u ìvotu i u telu.
Nema bolesti, nema poreme}aja koji moè da se odupre
ako se ova tajna otkrije i sprovede u praksu ne samo u vi{im
delovima bi}a, ve} i u }elijama tela.
Ako ~ovek zna kako da nau~i }elije rasko{i koja leì u
njima, ako zna kako da ih navede da shvate stvarnost po kojoj
postoje, koja im daje njihovo bivanje, onda one tako|e ulaze u
potpuni sklad, a fizi~ki poreme}aj koji je prouzrokovao bolest
nestaje kao i svi drugi poreme}aji bi}a.
Ali za to, ne smete da budete kukavi~ki ili stra{ljivi. Kad
vas fizi~ki poreme}aj napadne, ne smete da se pla{ite, ne smete
da beìte od njega; morate da se suo~ite s njim sa hrabro{}u,
smireno{}u, pouzdanjem, sa sigurno{}u da je bolest jedna
la`nost i da ako se okrenete sasvim, u punom poverenju, sa
potpunom u}utano{}u boànskoj Milosti, Ona }e se skrasiti u
ovim }elijama, jer Ona je uspostavljena u dubinama bi}a, pa }e
i same }elije sudelovati u ve~noj Istini i Blaènstvu.
Bol, zadovoljstvo i blaènstvo postojanja

[ri Aurobindo: Bol uma i tela je sredstvo Prirode, {to }e re}i,
Sile u njenim delanjima, koje je namenjeno da pripomogne
definitivnom prelaznom cilju u njenoj evoluciji ka gore. Svet je
sa ta~ke gledi{ta pojedinca igra i sloèni {ok mnogobrojnih sila.
Usred ove sloène igre pojedinac stoji kao ograni~eno
konstruisano bi}e sa ograni~enom koli~inom sile izloèno
nebrojenim {okovima koji mogu da rane, osakate, skr{e ili
dezintegri{u konstrukciju koju on naziva sobom. Bol je u
prirodi nervnog i fizi~kog uzmicanja od opasnog ili {tetnog
Potpuno isceljenje
235
kontakta; on je deo onoga {to Upani{ada zove jugupsa,

uzmicanje ograni~enog bi}a od onog {to nije ono samo i {to ne
saose}a ili nije u skladu sa njim, njegov impuls samoodbrane
protiv drugih. On je, sa ove ta~ke gledi{ta, indikacija Prirode
o onome {to se mora izbegavati ili, ako se ne izbegne uspe{no,
{to mora da se le~i. On ne dolazi u bi}e u ~isto fizi~kom svetu
sve dok ìvot ne u|e u njega; jer do tada su mehani~ki metodi
dovoljni. Njegovo zaduènje po~inje kad ìvot sa svojom
krhko{}u i nesavr{enim posedovanjem Materije stupi na scenu;
raste sa ra{}u Uma u ìvotu. Njegovo zaduènje se nastavlja sve
dok je Um vezan u ìvotu i telu koje koristi, zavisan od njih za
svoje znanje i sredstva delovanja, podre|en njihovim
ograni~enjima i egoisti~nim impulsima i ciljevima koji se ra|aju
iz tih ograni~enja. Ali ako i kada Um u ~oveku postane
sposoban da bude slobodan, neegoisti~an, u harmoniji sa svim
drugim bi}ima i sa igrom univerzalnih sila, upotreba i
zaduènje patnje se umanjuje, njen raison detre [razlog
postojanja, prim. prev.] mora kona~no da prestane da postoji i
moè da se nastavi samo kao atavizam Prirode, navika koja je
preìvela svoju upotrebu, istrajavanje nièg u jo{ uvek
nesavr{enoj organizaciji vi{eg. Njegova kona~na eliminacija
mora da bude su{tinska ta~ka u predodre|enoj pobedi du{e
nad pot~injeno{}u Materiji i egoisti~nom ograni~enju u Umu.
Ova eliminacija je mogu}a zato {to su bol i zadovoljstvo
i sami struje, jedna nesavr{ena, druga izopa~ena, ali i dalje
struje blaènstva postojanja. Razlog za ovu nesavr{enost i ovo
izopa~enje je samo-podela bi}a u njegovoj svesti od strane Maje
koja meri i ograni~ava, i kao posledica egoisti~an i parcijalan
umesto univerzalan prijem kontakata od strane pojedinca. Za
univerzalnu du{u sve stvari i svi kontakti stvari nose u sebi
su{tinu blaènstva najbolje opisanu sanskritskim estetskim
izrazom rasa, koji zna~i ujedno sr` ili su{tinu stvari i njen ukus.
Upravo zato {to ne tragamo za su{tinom stvari u njenom
kontaktu sa nama, ve} gledamo samo na~in na koji ona uti~e
na na{e èlje i strahove, na{e ùdnje i uzmicanja, tuga i bol,
236
nesavr{eno i prolazno zadovoljstvo ili ravnodu{nost, {to }e re}i,

prazna nesposobnost da se dohvati su{tina, su oblici koje
poprima Rasa. Kad bismo mogli da budemo potpuno
bezinteresni u umu i srcu i da nametnemo tu nevezanost
nervnom bi}u, postepena eliminacija ovih nesavr{enih i
izopa~enih oblika Rase bi bila mogu}a, a istinski su{tinski ukus
neotu|ivog blaènstva postojanja u svim njegovim varijacijama
bi nam bio na dohvat ruke.
Majka: Ovo blaènstvo, ovaj divni smeh koji rastapa svaku

senku, svaki bol, svaku patnju! Morate samo da odete dovoljno
duboko u sebe da na|ete unutra{nje Sunce, da dopustite sebi
da budete preplavljeni njim; a onda nema ni~eg sem slapova
skladnog, svetlosnog, sun~anog smeha, koji ne ostavlja
nikakvog prostora za bilo kakvu senku ili bol.
U stvari, ~ak i najve}e te{ko}e, ~ak i najve}e tuge, ~ak i
najve}i fizi~ki bol... ako moète da gledate na njih sa tog
stanovi{ta, odatle, vidite nestvarnost te{ko}e, nestvarnost
patnje, nestvarnost bola i nema ni~eg, sem radosne i
svetlosne vibracije.
U stvari, ovo je najmo}niji na~in rastapanja te{ko}a,
prevazilaènja àlosti i uklanjanja bola. Prvo dvoje je relativno
lako kaèm relativno poslednje je teè zato {to imamo
naviku da smatramo da su telo i njegova ose}anja krajnje
konkretni i opipljivi; ali to je ista stvar, to je naprosto zato {to
nismo nau~ili, nemamo naviku da gledamo na na{e telo kao na
ne{to fluidno, fleksibilno, neizvesno, ne{to {to se moè
preoblikovati. Nismo nau~ili da unesemo u njega ovaj svetlosni
smeh koji rastapa svu tamu, svu te{ko}u, svo nesaglasje, sav
nesklad, sve {to {tr~i, {to pla~e i zavija.
A ovo Sunce, ovo Sunce boànskog smeha, je u sredi{tu
svih stvari, istina svih stvari. Moramo da nau~imo da ga
vidimo, da ga ose}amo, da ga ìvimo.
Potpuno isceljenje
237
Glosar
Ovaj glosar ukju~uje uglavnom (1) re~i na sanskritu koje nisu
definisane tamo gde se nalaze u tekstu i (2) re~i na srpskom sa
posebnim zna~enjem u delima iz kojih je ova knjiga sastavljena.
Definicije su namenjene tome da se objasne ove re~i samo u
kontekstima u kojima se pojavljuju u ovoj knjizi.
adhara (Adhara, Adar) posuda; fizi~ki, vitalni i umni sistem kao
posuda svesti i sile Duha.
Ananda blaènstvo; ushi}enje koje ne varira, koje je u srì svih
stvari.
anti-boànske sile videti opre~ne sile
Ayurveda (Ajurveda) drevni Vedski sistem indijske medicine
Boànska Sila (eng. Divine Force) videti duhovna sila.
Brami~ka svest svest o ve~noj Stvarnosti (brahman-u) koja se
izraàva u univerzumu.
Chakra (~akra) centar svesti (ima ih sedam) u suptilnom telu, koji
povezuje ispodsvesno bi}e na raznim nivoima sa spolja{njom
li~no{}u.
dharmasadhana sredstvo ispunjenja darme (dharma), koju [ri
Aurobindo defini{e kao unutra{nji i spolja{nji zakon po kome
boànska Volja i Mudrost odra|uju duhovnu evoluciju
~ove~anstva.
Duh (eng. Spirit) jedno Sopstvo svega, ~ija priroda je besmrtno
postojanje, svest, sila i blaènstvo. Mada je sakrio sebe iza
pojavnih oblika materijalnog sveta, izvor je svih stvari i prisutan
svuda. Moè se iskusiti kroz Jogu i oteloviti u ìvotu kroz potpuni
preobraàj.
duhovna sila mo} Duha; u Integralnoj Jogi moè da si|e sa bilo
koje ravne duhovne svesti od Najvi{eg Uma pa na gore.
du{a videti psihi~ko.
evolucija postepeno ispoljavanje svesti u materiji. Dostigav{i ljudski
nivo, njen slede}i korak, po [ri Aurobindu, bi}e da ode izvan uma
do Naduma i da razotkrije Duh integralno u ìvotu.
fizi~ka svest svest u telu (ponekad uklju~uju}i i suptilno telo).
fizi~ki um deo fizi~ke svesti koji daje umni oblik fizi~kom iskustvu.
238
gnosti~ko koje se odnosi na gnozu ili duhovno znanje izvan uma,

naro~ito na ravni Naduma.
Guru duhovni vodi~; u~itelj bilo koje grane drevnog znanja u
indijskoj tradiciji.
Hakimi muslimanski sistem medicine, tako|e se zove i Unani.
Integralna Joga (Yoga) oblik Joge koji traga za tim da ispolji Duh u
ìvotu i materiji postizanjem preobraàja u svim delovima na{e
prirode.
intuicija sposobnost direktnog opaànja izvedena iz znanja putem
poistove}enja i koja ne zavisi od rezonovanja. Intuicija u svom
najvi{em, po [ri Aurobindovoj terminologiji, je ravan svesti
odmah ispod Prekouma i moè da se doìvi samo u naprednoj
fazi Joge. Ono {to se obi~no zove intuicija je razblaèno i
pome{ano sa niìm umnim ili vitalnim kretnjama (umna intuicija,
vitalna intuicija) ili u protivnom imitacija (la`na intuicija).
ispodsvesno (eng. subliminal) iza spolja{nje svesti; unutra{nje bi}e.
Po [ri Aurobindu, ono ima svest koja je mnogo {ira, svetlija, vi{e
vlada sobom i stvarima od one koja je budna na na{oj povr{ini.
Jogi~ka sila videti duhovna sila.
jugupsa (|ugup{a) odbojnost; samoza{titno uzmicanje.
Karma zbir ~ovekovih postupaka, gde se na svaki postupak gleda
kao na kariku u lancu uzroka i posledice koji se proteè kroz
mnoge ìvote.
Kundalini Shakti (Kundalini [akti) latentna mo} usnula u najniòj
~akri, gde se po indijskoj tradiciji opisuje kao sklup~ana poput
zmije.
Maya (Maja) mo} svesti da uobli~i kona~ne pojavne oblike iz
beskona~nog postojanja
Medeja ~arobnica u gr~koj mitologiji, u ~ijem je kotlu Aeson
podmla|en, a Pelias nastradao.
Milost (eng. Grace) slobodno i neodoljivo delovanje Duha koje radi
ono {to je najbolje u datim okolnostima i ima mo} da pre|e preko
mehani~kog determinizma kosmi~kih zakona.
nadfizi~ko (eng. supraphysical) koje nije mogu}e opaziti fizi~kim
~ulima ili fizi~kim instrumentima, ali je mogu}e znati ga kroz
sposobnosti koje mogu da se razviju kroz Jogu.
Nadum (eng. Supermind) ravan svesti na kojoj se ograni~enja uma
(ulju~uju}i duhovne umne ravni od Vi{eg Uma do Naduma)
Potpuno isceljenje
239
potpuno prevazilaze; njegova priroda je znanje beskrajnog

jedinstva koje se izraàva u beskrajnom mno{tvu.
nadumno koje pripada Nadumu.
neprijateljske sile videti opre~ne sile.
nervni omota~ vitalno-fizi~ka aura koja okruùje i {titi telo.
nervno (eng. nervous) videti vitalno-fizi~ko.
nesvest, nesvesno negacija svesti iz koje je po~ela evolucija u ovom
svetu. Dok je Nadum ne preobrazi, ona istrajava kao uzrok
nemogu}nosti materije da otelovi istinu i besmrtnost Duha.
opre~ne sile (eng. adverse forces) sile vitalnog sveta koje se
suprotstavljaju vi{oj kretnji evolucije i ~inioci su nesklada u
ljudskom ìvotu u njegovoj sada{njoj fazi; tako|e se o njima
govori kao o neprijateljskim ili anti-boànskim silama.
podsvesno, podsvest (eng. subconscious) ispod nivoa normalne
svesne svesnosti; mra~an i nepovezan deo bi}a koji se grani~i sa
nesvesno{}u i vr{i mo}an uticaj na telo.
Prekoum (eng. Overmind) ravan kosmi~ke svesti odmah ispod
Naduma. Prekoum se razlikuje od Naduma po tome {to, mada
zna beskrajno jedinstvo, podre|uje ga igri mno{tva. Usled ovog
ograni~enja, njegova mo} je kona~no nedovoljna za preobraàj
koji je cilj Integralne Joge.
prekoumno koje pripada Prekoumu.
preobraàj radikalna promena u unutra{njoj i spolja{njoj prirodi u
svim njenim delovima, do koje postepeno dolazi u Integralnoj
Jogi putem delovanja sila koje pripadaju sve vi{im i vi{im
ravnima svesti skroz gore do Naduma.
psihi~ko koje se odnosi na du{u; najunutarnjije bi}e koje je
normalno skriveno od nas u dubinama na{e ispodsvesne svesti.
Ono podràva na{u evoluciju iz ìvota u ìvot i klju~ je
mogu}nosti preobraàja.
Purusha (Puru{a) unutra{nje svesno bi}e, koje se doìvljava kao
razli~ito od spolja{nje prirode, ~ijim kretnjama svedo~i i podupire
ih.
radàsi~no dominirano radàsom (rajas), kineti~kom i
uskovitlanom modu energije koji je karakteristi~an za vitalni deo
prirode (videti i tamasi~an i satvi~an).
rasa sr`, sok; su{tina; ukus; su{tina blaènstva u svim stvarima.
Sadhak (Sadaka) neko ko traga za duhovnim ostvarenjem putem
Sadane.
240
Sadhana (Sadana) duhovna disciplina; praksa Joge.

sadhu (sadu) sveti ~ovek; asketa.
Sat postojanje u svojoj neuslovljenoj ~istoti, bezvremeno,
besprostorno, bezobli~no i nedeljivo.
satvi~no dominirano satvom (sattva), harmonizuju}im i
inteligentnim modom energije koji je svojstven umnom delu
prirode (videti i tamasi~an i radàsi~an).
Shastra ([astra) sistemati~na formulacija bilo kog aspekta nauke i
umetnosti ìvota.
Sila (eng. Force) videti duhovna sila
suptilno fizi~ko koje pripada najniòj od nematerijalnih ravni
postojanja, ono koje najbliè podse}a na fizi~ki svet u kome
ìvimo, ali je izvan doma{aja spolja{njih ~ula.
suptilno telo telo sa~injeno od suptilne fizi~ke supstance, koje
formira deo ispodsvesnog bi}a i podràva grubo (fizi~ko) telo.
tamasi~no dominirano tamasom (tamas), inertnim i
neinteligentnim modom energije koji je karakteristi~an za fizi~ki
deo prirode (videti i radàsi~an i satvi~an).
Tantra naro~it sistem Joge u kojem se Kundalini [akti budi
specifi~nim procesima i uspinje kroz ~akre.
telesna svest svest koja pripada telu i koje se ti~e njegovo
funkcionisanje. Ona je deo fizi~ke svesti, ispod nivoa fizi~kog uma
i u velikoj meri podsvesna, ali poseduje instinktivno znanje.
umni svet nadfizi~ka ravan postojanja kojom upravlja umni princip.
umno (eng. mental) koje se odnosi na um, sposobnost misli i
inteligencije, koji je instrument neke vrste saznavanja gde je
subjekat odvojen od objekta; me|uoblast spektra svesti koja je
na{la izraz u ljudskoj fazi evolucije.
Upanishad (Upani{ada) bilo koja klasa drevnih sanskritskih
tekstova na koje se gleda kao na izvor Vedanta filozofije.
Vi{i Um (eng. Higher Mind) svetlosni misaoni-um koji je prvi od
sedam ravni svesti izme|u obi~nog uma i Naduma. Na svim od
ovih ravni, po [ri Aurobindu, ostvarenje Jednog je prirodna
osnova svesti; ali na vi{im ravnima vizija delovanja Jednog
postaje sve {ira i pra}ena je ve}om instrumentalno{}u Sile.
vitalni svet nadfizi~ka ravan postojanja kojom upravlja vitalni
princip.
vitalni um deo svesti koji daje umni oblik vitalnim kretnjama kao
{to su nagoni, èlje i emocije.
Potpuno isceljenje
241
vitalno, vital (eng. vital) koje se odnosi na ìvotnu silu; deo na{e
prirode koji povezuje umno i fizi~ko. Njegova su{tinska funkcija
je uìvanje i posedovanje; njegove energije su neophodne radi
puno}e na{eg postojanja, ali mogu da budu uzrok mnogih
uznemirenja dok se ne pro~iste i ne preobraze putem Joge.
vitalno-fizi~ko koje se odnosi na deo ìvotne sile koji je uklju~en u
stanja i aktivnosti tela (ponekad uklju~uju}i i suptilno telo).
Yoga (Joga) bukvalno, jedinstvo; bilo koji od raznih metoda
prevazilaènja normalnih ograni~enja ljudske prirode i stupanja u
dodir i jedinstvo sa vi{om sve{}u i ve}om stvarno{}u. U ovoj
knjizi, ta re~ se obi~no odnosi na Integralnu Jogu koju su razvili
[ri Aurobindo i Majka.
Yoga-Shakti (Joga [akti) duhovna sila koju aktivira praksa Joge.
Yogi, Yogin (Jogi, Jogin) neko ko praktikuje Jogu; neko ko je
postigao ovladavanje nad sobom ili duhovno ostvarenje za kojim
se traga kroz bilo koji oblik Joge.
242
O autorima
[RI AUROBINDO
[ri Aurobindo je ro|en u Kalkuti 15. avgusta 1872. Sa sedam
godina poslat je u Englesku, gde je poha|ao {kolu Svetog Pavla, u
Londonu, a potom je oti{ao na klasi~no vi{e {kolovanje na Kraljev
Koled` u Kembridù. Kao strasnom ~itaocu jo{ od {kolskih dana,
omiljeni predmeti su mu bili engleska i francuska knjièvnost, poezija
i istorija Evrope. Bio je briljantan u~enik iz gr~kog i latinskog.
Intelektualno obdaren, u~io je francuski od detinjstva, a nau~io je
dovoljno nema~ki, italijanski i {panski da prou~ava Getea, Dantea i
Kalderona na njihovim maternjim jezicima. Na Kraljevom Koledù se
na{ao u prvoj klasi na diplomskom iz klasi~nih predmeta. Tako|e je,
1890. godine, poloìo zavr{ne ispite za Indijsku Civilnu Slu`bu. Ne
èle}i da sluì u I.C.S., diskvalifikovao se time {to se nije pojavio na
testu iz jahanja.
Vrativ{i se u Indiju, [ri Aurobindo je proveo trinaest godina u
dràvnoj slu`bi u Barodi kao administrativac i profesor. To su bile
godine kultivisanja sebe, knjièvne aktivnosti i pripreme za njegov
budu}i politi~ki rad. Tokom tog perioda on je na~inio duboku studiju
preovla|uju}ih politi~kih uslova u zemlji i duboko je zaronio u bogato
Indijsko kulturno nasle|e. Ovladao je sanskritom, a nau~io je tako|e i
jo{ neke indijske jezike: bengali, gu|arati, marati, hindi i, kasnije,
tamil.
Godine 1906. [ri Aurobindo je oti{ao u Bengal i otvoreno
pristupio pokretu za oslobo|enje Indije. Njegov dnevni ~asopis, Bande
Mataram, brzo je postao najmo}niji glas Indijskog Nacionalisti~kog
Pokreta. Godine 1908. je uhap{en u slu~aju aliporske zavere, kao {to
su implicirale aktivnosti revolucionarne grupe koju je predvodio
njegov brat Barindra. Tokom pritvora, koji je trajao godinu dana, u
zatvoru je provodio ve}inu svog vremena ve`baju}i jogu. To je bilo
vreme kada je imao niz presudnih duhovnih iskustava koja su
izmenila budu}i tok njegovog ìvota. Nastavio je sa svojim
revolucionarnim radom do 1910., kada se, kao odgovor na unutra{nji
poziv, povukao iz aktivne politike, povukav{i se u Pondi~eri radi
isklju~ivog usredsre|ivanja na svoju duhovnu praksu.
Potpuno isceljenje
243
Nakon ~etiri godine intenzivne joge, 1914., pokrenuo je mese~nu

filozofsku reviju, Arya, u kojoj je u serijama objavljena ve}ina
njegovih glavnih dela. Ta dela otelovljuju mnogo od unutra{njeg
znanja koje mu je do{lo u njegovom ve`banju joge. Sakupiv{i sve
su{tinski bitne istine proteklih duhovnih iskustava, radio je zarad
potpunijeg metoda joge, koji bi preobrazio ljudsku prirodu i ìvot
u~inio boànskim. Toj je svrsi posvetio ostatak svog ìvota. [ri
Aurobindo je bio plodan pesnik na engleskom, opus mu obuhvata
romanti~nu liriku, sonete, duge narativne poeme, dramske poeme i
dva epa.
[ri Aurobindo je napustio telo 5. decembra 1950.
MAJKA
[ri Aurobindov duhovni saradnik, Majka, ro|ena je u Parizu 21.
februara 1878. Mira, kako se dete zvalo, je bila duhovno svesna jo{
od ranog detinjstva. Bila je talentovan muzi~ar i priznati slikar i
u~estvovala je u podsticanju umetni~kog ìvota u Parizu na prelazu
izme|u dva veka.
[to se ti~e njenog ranog duhovnog ìvota Majka je napisala:
"Izme|u jedanaeste i trinaeste ~itav niz psihi~kih i duhovnih iskustava
otkrio mi je ne samo postojanje Boga ve} i ~ovekovu mogu}nost da se
sjedini sa Njim, da Ga spozna integralno u ìvotu boànskom."
1906. i 1907., Majka je otputovala u Tlemsen, u Alìru, gde je
prou~avala okultizam dve godine. Vrativ{i se u Pariz, osnovala je
jednu grupu duhovnih tragalaca. Izme|u 1911. i 1913. odràla je
mno{tvo predavanja raznim grupama u Parizu. Majka je otplovila za
Pondi~eri, u Indiju, 1914. i srela se sa [ri Aurobindom po prvi put 29.
marta. Prepoznala ga je kao onog koji je mnoge godine iznutra vodio
njen duhovni razvoj. Ostala je u Pondi~eriju jedanaest meseci,
pomaù}i [ri Aurobindu da izdaje ~asopis Arya, a potom se vratila u
Francusku. Nakon godinu dana u Francuskoj, oti{la je u Japan i ostala
tamo skoro ~etiri godine.
24. aprila 1920. Majka se vratila u Pondi~eri da bi ponovo
preuzela saradnju sa [ri Aurobindom u njegovom duhovnom radu. Sa
njenim dolaskom, broj u~enika oko [ri Aurobinda je postepeno
porastao. Ta neformalna skupina napokon se uobli~ila u [ri
Aurobindo A{ram. Novembra 1926. [ri Aurobindo se povukao u
244
osamu i poverio sva materijalna i duhovna zaduènja oko a{rama

Majci. Pod njenim vo|stvom, koje je obuhvatilo raspon od blizu
pedeset godina, a{ram je izrastao u veliku, vi{estranu zajednicu koja
danas broji oko 1400 lica. Godine 1943. Majka je pokrenula malu
{kolu koja se postepeno pro{irila dok nije postala [ri Aurobindo
Me|unarodni Centar Obrazovanja, koji trenutno ima oko 450
studenata i 200 nastavnika. Aurovil, "Grad Svitanja" me|unarodni
grad je osnovala 1968. kraj Pondi~erija, u cilju ostvarenja [ri
Aurobindove vizije o ljudskom jedinstvu.
Na svoj devedesti ro|endan, Majka je sabrala svoj ìvot i rad na
ovaj na~in:
"Prise}anje }e biti kratko.
Do{la sam u Indiju da bih srela [ri Aurobinda. Ostala sam u Indiji
da bih ìvela sa [ri Aurobindom. Kada je on napustio telo, nastavila
sam da ìvim ovde kako bih obavljala njegov posao koji predstavlja,
putem sluènja Istini i prosvetljavanja ~ove~anstva, ubrzavanje
dolaska vladavine Boànske Ljubavi na Zemlju."
Majka je napustila telo 17. novembra 1973.
Potpuno isceljenje
245
www.heartcoreissues.weebly.com
Jo{ izre~enog od strane [ri Aurobinda na temu medicine,
zdravlja i le~enja moè se na}i i u slede}im knjigama ~iji
prevodi trenutno postoje na srpsko-hrvatskom jeziku:
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
Pisma o Jogi
Vo|stvo od [ri Aurobinda, pisma mladom u~eniku
za tekstove na jeziku originala pogledati i sajt:

www.sriaurobindoashram.org
246
CIP -
,
233-852.5Y
233-468.6
615.851
, 1872-1950
Potpuno isceljenje : sakupljeno i
odabrano iz dela ri Aurobinda i Majke /
[prevod sa engleskog Milan ivkovi]. Beograd : M. ivkovi, 2013 (Beograd : Veliki
medved). - 246 str. : slike autora ; 20 cm
Pravo ime Majke je Mira Riard. - Tira 300.
- Str. 8-11: Predgovor / Riard Harc. Glosar: str. 237-241. - O autorima: str.
242-244.
ISBN 978-86-84597-15-3
1. , []
a) - b)
COBISS.SR-ID 196237836

Potpuno Isceljenje

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Potpuno Isceljenje

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

POTPUNO ISCELJENJE

[ri Aurobindo i Majka

Sakupljeno i odabrano iz dela

[ri Aurobindo i Majka

[ri Aurobindo i Majka

Psihi~ko bi}e i spolja{nja svest

[ri Aurobindo i Majka

Bol, zadovoljstvo i bla`enstvo postojanja

[ri Aurobindo i Majka

Ozbiljnost problema mora da se prepozna, a nikakav

[ri Aurobindo i Majka

njihovo razumevanje tela, njegovih poreme}aja i njegovog

ve} svima onima koje zanima teorija i praksa holisti~kog

[ri Aurobindo i Majka

[ri Aurobindo i Majka

^inilo bi se da su sve opre~ne, anti-bo`anske sile, sile vitalnog

Stara duhovnost i nova

[ri Aurobindo i Majka

pojavnih oblika, je prostrana Joga Prirode koja poku{ava u

Sinteza Jogi~kih metoda.

potvr|enom od strane redovnog eksperimenta, prakti~ne

Metod i proces Integralne Joge

[ri Aurobindo i Majka

Jogin traga za tim da zameni u sebi integralno delovanje ni`e

Drugo, proces, budu}i da je celovit, prihvata na{u

[ta ~ovek da radi da se pripremi za Jogu?

[ri Aurobindo i Majka

nebo`anskih ima da delate strogo prema svom znanju; {to }e

Nala`enje svog sopstvenog puta

[ri Aurobindo i Majka

volju ili u protivnom automatski silom svesti koja je do{la u

Telo-um i istinska priroda materije

figura, ve} senka koju je bacila tajna stvarnost. Ovaj telo-um je

Majka: Postoji svest u }elijama: to je ono {to zovemo telesna

Unutra{nji preobra`aj i fizi~ki otpor

[ri Aurobindo i Majka

smernica i njeni rezultati variraju u skladu sa prirodom koja je

pri~ekaju dok ih dete koje zaostaje za njima ne sustigne i ne

[ri Aurobindo i Majka

nekoliko delova ili ~ak u jednom jedinom postoji

[ri Aurobindo i Majka

pomanjkanja prijem~ivosti prema bo`anskim silama. Kad sebe

[ri Aurobindo i Majka

koji se desio. Ukazuje na poreklo, znak je uzroka boljke.

[ri Aurobindo i Majka

otpor nije bio onakav kakav je obi~no, zato {to je postojala

ko ima naviku da dobija glavobolju, ili zubobolju, ili ka{alj, ili

Tipovi i uzroci neuravnote`enosti

[ri Aurobindo i Majka

Ali onda uravnote`enosti tela morate da pridodate

izle~iti (nije da je neizle~ivo; teoretski, ni{ta nije neizle~ivo, ali

[ri Aurobindo i Majka

Pretpostavimo, na primer, da va{e srce po~ne ludo da lupa;

{to je bolest imala druga~iji uzrok od ~isto fizi~kog; bilo je

[ri Aurobindo i Majka

inferiornosti, naprotiv! Jer kako napredujete duhovno, izvesna

Mikrobi: njihovo poreklo i sile u njihovoj pozadini

[ri Aurobindo i Majka

pre~i{}avaju}om maskom kako vazduh koji su disali ne bi bio

krevetu, sa svojom groznicom, silovitom groznicom. Sve vreme

[ri Aurobindo i Majka

dana apsolutno }utke, u koncentraciji, sa svojom sve{}u. Nakon

koji su je gajili sa takvom istrajno{}u da je postala fatalna. Bilo