Anatomija i fiziologija

1. Kosti glave su najkompleksniji deo akcijalnog skeleta u kome su smeteni mozak i ula.
Kosti glave ine:
kosti lobanje (ossa cranii) koje formiraju krov i bazu lobanje.
Kosti lobanje su pljosnate i sastoje se od kompaktnog kotanog tkiva (spoljanjeg i
unutranjeg) i srednjeg sunerastog sloja. Spojene su nepokretnim zglobovima, lobanjskim
avovima (suturae cranii) i ine ih etiri parne i etiri neparne kosti.
kosti lica (ossa faciei), koje ini 15 kostiju (6 parnih i 3 neparne) i sve osim donje vilice su
spojene nepokretnim zglobovima sa kostima baze lobanje. Donja vilica je spojena
temporomandibularnim zglobom.
2. Grudna kost ( sternum ) izgrauje sredinji deo prednjeg zida grudnog koa.
Sastoji se iz ruice ( manubrium sterni ) tela ( corpus sterni ) I manog nastavka (
processus xiphoideus ).
Rebra ( costae ) su duge kosti kojih ima 12 pari
Prvih 7 pari su prava rebra ( costae verae )
8.;9. I 10. par su lana rebra ( costae spuriae )
11. I 12. par su slobodna rebra ( costae fluctuantes )
Na svakom rebru razlikujemo telo I 2 okrajka
Telo ( corpus ) je srednji deo na kome se razlikujuspoljanja I unutranja strana, gornja I
donja ivica
Okrajci : prednji ( spaja se sa grudnom kosti ) I zadnji na kojem se nalaze glava rebra (
caput costae ),vrat ( collum costae ), I kvrica rebra ( tuberculum costae )
3. Kosti gornjeg ekstremiteta
Kljuna kost je parna, duga kost, oblika latinskog slova "S". Prua se popreno izmeu
lopatice i grudne kosti.
Lopatica je pljosnata kost trouglastog oblika. Priljubljena je uz zadnju stranu grudnog
koa i prua se, u mirovanju, od II. do VII. iii VIII. rebra.
Ramenica (humerus) je duga kost sa snanim krajevima i tanjim telom, koje je trostrano
prizmatinog oblika, te ima, prema tome, tri strane: spoljnu, unutranju i zadnju. Kosti
podlakta ine spolja bica (radius), unutra lakatnica (ulna).
Kosti ake: sastoje se iz tri dela: ruja (ossa carpi), doruja (ossa metacarpalia) i lanaka
prstiju ( phalanges digitorum manus).
4. Kosti donjeg ekstremiteta
- karlina kost (kosti karlinog pojasa) i
Slobodni deo noge
- butna kost (femur)
- aica (patela)
- golenjaa (tibia)
- linjaa (fibula) i
- kosti stopala (ossa pedis).
1

5. Sastav krvi, krvne elije

Krv se sastoji od:

o
o
o

krvnih elija:
crvena krvna zrnca (eritrociti),nisu prave elije jer nemaju jedro
bela krvna zrnca (leukociti)
krvne ploice (trombociti)
krvne plazme(najveim delom ini voda (91-92%)), meuelijskog matriksa.

6. Krvne grupe, sedimentacija, hemoliza

Krv se deli na 4 krvne grupe, u zavisnosti da li u eritrocitima postoje odreeni proteini. To
su: A , B , AB i O . Krvne grupe nisu pravilno rasporeene irom populacije. O+ je
najea, a ABnajrea. Takoe postoje varijacije u rasporedu krvnih grupa u okviru
ljudskih sub-populacija.
Hemoliza je pojam koji oznaava raspadanje crvenih krvnih stanica (eritrocita) to
uzrokuje izlaenja staninih sastojaka (hemoglobin) u izvanstaninu tekuinu unutar
krvnih ila ili u tkiva. Hemoliza eritrocita u ovjeku moe nastati zbog mnogih naslednih
ili steenih uzroka, to moe rezultirati anemijom. Tako nastale anemije nazivaju se
hemolitike anemije.
Sedimentacija eritrocita predstavlja brzinu taloenja crvenih krvnih zrnaca (eritrocita).
Preciznije, sedimentacija predstavlja koliinu eritrocita koja se nataloi u epruveti za sat
vremena. Visina taloga se meri u milimetrima (mm) te se stoga sedimentacija izraava u
mm/h
7. Srce, graa, srane upljine - srce je uplji mii, veliine stisnute ake, koji pumpa krv
kroz krvne ile. Smjeteno je u prsnom kou. Srce ovjeka ima masu 200 - 425 grama.
Izvana ga titi vanjska opna - osrje. Srce je graeno od sranoga miinog tkiva. Dobro je
prokrvljeno to mu osigurava dovoljno hrane i kisika. Ovaj uplji miini organ podijeljen
je miinim zidom na lijevu i desnu stranu. Svaka strana dijeli se na dva dijela - manji je
pretklijetka, a vei klijetka. Elastine opne - srani zalisci - reguliraju prolaz krvi iz
pretklijetke u klijetku. Oni imaju ulogu ventila: proputaju krv u jednom smjeru, iz
pretklijetke u klijetku. Tlak krvi koja prolazi iz pretklijetke u klijetku zatvori srane zaliske
pa vraanje krvi nije mogue.
Ljudsko srce ima etiri upljine: dvije pretkomore i dvije komore.
U medicini se esto koristi izraz "desno" i "lijevo" srce. Desno srce ini desna pretkomora
i desna komora; u desnu pretkomora dolazi venska krv iz tijela koja se kroz desnu komoru
pumpa u plua.
Rad srca ine dvije radnje - skupljanje i irenje.
8. Krvotok, srane valvule, srani ciklus
Kretanje krvi u sistemu krvnih sudova naziva se krvotok. Sistem krvnih sudova je
zatvoreni sistem, koji se, poevi od velikih arterijskih sudova koji polaze iz srca, rasipa u
sve sitnije grane do kapilara, koji se na periferiji i ka srcu stapaju ponovo u sve vee grane
- vene, koje se krupnim venskim sudovima ulivaju u srce. Kretanje krvi u sistemu krvnih
2

sudova omogueno je pravilnim, ritminim radom srca i elastinou krvnih sudova. Srce
je centralni organ krvotoka, odnosno kardiovaskularnog sistema.
Krv se iz srca usmerava pomou valvula (zalizaka) srca, koji imaju ulogu ventila.
Svaka komora srca ima valvule na ulaznom i na izlaznom otvoru. Valvule srca su takve
strukture da doputaju kretanje krvi samo u jednom pravcu.
Srani ciklus se sastoji iz dve faze: faze kontrakcije srca, koja se naziva sistola i faze
dekontrakcije srca, koja se zove dijastola. Za vreme sistole krv se iz srca pumpa, a za
vreme dijastole krv pritie u srce. Svaka sistola je praena dijastolom a posle dijastole
nastaje sistola itd. Trajanje jedne sistole i jedne dijastole ini srani ciklus. Normalno, u
miru, frekvencija rada srca iznosi oko 75/min, tako da jedan srani ciklus traje oko 0,8
sekundi.
9. Puls, krvni pritisak
Otkucaje srca mogue je osjetiti na vratu, zapeu ili podlaktici. To je puls. Normalan broj
otkucaja srca zdravog oveka iznosi oko 72-75 i do 80 otkucaja u minuti.
Krvni pritisak je sila kojom cirkuliua krv deluje na jedinicu povrine krvnog suda a
nastala je vikom soli. Kod prosenog zdravog mladog oveka, u periodu mirovanja,
sistolni(gornji pri izbacivanju krvi) pritisak se kree oko 120 a dijastolni(donji pritisak
pri ulivanju krvi oko 80 mmHg.
10.Plua, graa, funkcija (razmena gasova)
Plua su organ preko koga se odvija razmena gasova izmeu spoljanje sredine i
organizma. Kada udahnete, vazduh prolazi kroz dunik (traheju) i ulazi u dva glavna
disajna puta, levi i desni glavni bronh, od kojih svaki vodi u svoje pluno krilo. Desno
pluno krilo ima tri glavna dela koje nazivamo renjevima, dok levo pluno krilo ima dva
renja.Pluna krila su razdvojena prostorom koji se zove sredogrue, a u kome se nalaze
srce, dunik, jednjak, veliki krvni i limfni sudovi, kao i znatan broj limfnih vorova.
Disajni putevi se dele u manje disajne cevi, bronhiole, koje donose vazduh do plua. Na
kraju bronhiola nalaze se milioni malih proirenja, koja se nazivaju alveole. Alveole
uzimaju (apsorbuju) kiseonik koji odatle ulazi u krvne sudove i raznosi se po organizmu, a
iz organizma, tj. krvi, se oslobaa ugljen-dioksid koji se izdie u spoljanju sredinu.
Razmena gasova se obavlja na itavoj toj povrini. Vazduh koji udiemo mora da dopre
do svake, i najsiunije alveole. To je prva faza razmene gasova u pluima - ventilisanje
gasova. Kad dospe u alveole, gas treba da pree u krv, gde se kiseonik vezuje za gvoe u
hemoglobinu, to se dogaa tokom faze difuzije gasova. Krv zatim odnosi kiseonik u sve
organe. Zbog toga sva krv prolazi kroz plua.
Disanje ima nekoliko funkcija;

Unos kiseonika u telo,

Uklanjanje ugljen dioksida iz tela,
Regulacija telesne temperature,
Regulacija acido-bazne ravnotee u telu.

11. Gornji i donji disajni putevi

Disajni sistem oveka se sastoji od disajnih puteva i organa koji unose atmosferski vazduh
u organizam. U sastav disajnog sistema spadaju;

Gornji disajni putevi; Usno-nosni prolaz drelo Grkljan.

Donji disajni putevi; Dunik Bronhije Bronhiole.
Alveolarni duktusi i alveole.

12.eludac, jetra, pankreas

eludac je kesa u obliku slova "J", predstavlja proireni deo creva u kome se hrana
nagomilava i zapoinje varenje da bi se zatim postepeno proputala u crevo. Na elucu se
razlikuju dva dela: kardijalni (deo gde jednjak prelazi u eludac) i pilorini (granici se sa
crevom). eludac ima jak miini omota, tako mea hranu da bi se razloila i izmeala sa
njegovim sokovima (eludani sokovi) koji hemijski razlau hranu.
JETRA - To je najvea lezda u organizmu kimenjaka, tei oko 1.4 kg kod odrasle osobe
i predstavlja hemijsku fabriku. Nalazi se tano ispod dijafragme u desnoj etvrtini
abdomena i toliko je velika da nam njen pun kapacitet verovatno nikada nee trebati.
Meutim, taj dodatni kapacitet ponekad moe da bude veoma koristan. Jetra se otruje lake
od bilo kog drugog organa u telu, jer sve to dolazi u eludac odatle prelazi pravo u jetru.
Sreom, mogue je da se oteti i do tri etvrtine jetre, pre nego to zdravlje bude ozbiljno
ugroeno. ak i kada je jetra veoma oteena, njene elije imaju ogromnu mo
regeneracije i mogu da se oporave, ukoliko se ukloni izvor trovanja.
Krv bez kiseonika se prenosi u jetru iz slezine, eluca i creva pomou jetrene vene, koja
donosi sve hranljive materije koje se apsorbuju iz hrane.
PANKREAS - Pankreas (guteraa) lei u krivini dvanaestopalanog creva, iza donjeg
dela eluca i izgleda kao flaa koja lei postrance. Kod mnogih riba pankreas je rasut u
vidu mnogobrojnih lezdanih vorova u crevnoj mezenteri. Pankreas ima dve funkcije:
1. Lui pankreasni sok u kome su snani enzimi u neaktivnom stanju (npr. tripsinogen,
himotipsinogen) koji su potrebni za razlaganje ugljneih hidrata, proteina i masnoa a
aktiviraju se dospeem u duodenum (postaju aktivni tripsin i himotripsin).
2. Kontrolie nivo eera u telu
Svakog dana ovekov pankreas proizvede od 1200 - 1500 kubika bistre, bezbojne tenosti
koja se naziva guterani sok, koji niz guterain kanal dospeva u dvanaestopalano crevo.
Pankreas poinje da proizvodi svoje sokove im hrana dospe u usta.

13.Tanko i debelo crveno, jednjak, drelo

Nae tanko crevo je deo digestivnog trakta koji je povezan sa elucem i debelim crevom.
Ono je elastino, meko crevo od miia i mukozne membrane, koje je vrsto uvijeno i
smeteno u donji deo stomaka. Moe da bude dugako oko 6 m. Poetni deo tankog creva
je dvanaestopalano crevo (duodenum) koje je u obliku "C",a u koji se ulivaju odvodi jetre
i pankreasa, privrcen je za abdomen pomou trbune maramice. U zidu tankog creva
nalaze se lezde koje lue velike koliine sluzi i enzime. Sluz kao omota titi crevnu
sluzokou od dejstva enzima.
Oko 90% hrane koju jedemo se apsorbuje u krvotok iz tankog creva. im hrana ue u
tanko crevo, kruni miii se prvi kontahuju i dele crevo na segmente. Drugi miii izmeu
ovih segmenata, se takoe kontahuju, pravei manje segmente, a prva grupa miia se
oputa. Proizvod toga je neto slino ljapkanju, koje se naziva ritmika segmentacija i
deava se 12 - 16 puta u minuti. Istovremeno se duni miii naizmenino kontrahuju i
oputaju pokretima koji se nazivaju pokreti klatna; zbog toga kaa se potpuno mea sa
probavnim sokovima u tankom crevu. Ova meavina se potiskuje kroz tanko crevo
pomou peristaltike, talasima kontrakcije.
DEBELO CREVO - Kada na poslednji obrok stigne do kraja tankog creva, veina
korisnih hranljivih materija je ve apsorbovana. Ono to je ostalo mora da se eliminie. Taj
ostatak ulazi u debelo crevo gde se odvija zavrni stadijum varenja. Debelo crevo je dugo
oko 2 m i 6.5 cm iroko. Do debelog creva dospeva nesvareni deo hrane, voda i soli. U
njemu se nalazi mnotvo bakterija koje imaju sposobnost sinteze vitamina koje organizam
apsorbuje. U debelom crevu se vri apsorpcija vode i soli i prikupljanje nesvarenih
ostataka pre njihovog izbacivanja. Debelo crevo sastoji se od tri dela:
- slepog creva (lat. cecum),
- kolona (lat. colon) i
- zadnjeg ili marnog creva (lat. rectum).
JEDNJAK - Jednjak je miina cev koja sprovodi hranu do eluca. Kod mnogih ptica na
njemu se javlja proirenje voljka, sa mnogobrojnim sluznim lezdama iji sekret
razmekava hranu. Traheja (dunik) se otvara ka drelu i da bi se spreilo da hrana
grekom zaluta u njega, dok gutamo, disanje se zaustavlja. Na larinks (grkljan) se podigne
do epiglotisa - pareta hrskavice iza jezika - da bi se zatvorio ulaz u dunik. Meko nepce
zatvara zadnji ulaz ka nosu (nazofarinksu). Ako komadi hrane grekom zaluta u dunik,
poeemo da kaljemo, to gura hranu iz dunika nazad u usta. Kada mii jezika i obraza
poguraju hranu do korena jezika, ta radnja postaje refleksna i vie nemamo kontrolu nad
njom. Talasi miinih kontrakcija, koji se zovu peristaltika, guraju hranu niz jednjak.
Na jednjak je miina cev koja sa oba kraja ima specijalne prstenaste miie, zvane
sfinkteri. Gornji sfinkter se otvara kada hrana prolazi iz drela, a zatim se ponovo zatvara,

a peristaltika gura hranu niz jednjak ka eludcu. lezde u zidu jednjaka lue sluz koja
pomae da se zalogaj lake kree.
Na dnu jednjaka drugi prstenasti mii, sfinkter eludanih usta, kontrolie ulaz u eludac.
Sadraj eludca je pod veim pritiskom nego u jednjaku, tako da je vano da on ne krene
ka jednjaku, kada se sfinkter otvori da bi propustio jo hrane. Da se to ne bi desilo, jedan
mali deo glatkog miia jednjaka se kontrahuje ba u trenutku kada hrana treba da ue u
eludac, podiui pritisak taman toliko da se sadraj eluca ne bi podigao. Sfinkter
eludanih usta se otvara da propusti zalogaj ka elucu, a zatim se ponovo zatvara. Hrana
provodi vie vremena u elucu nego u jednjaku.
DRELO - (lat. pharynx) je miino-sluzokoni organ koji predstavlja deo sistema organa
za varenje i disanje. Digestivni trakt se iz usne duplje nastavlja preko drela u jednjak i
ostale nishodne delove, dok se put za vazduh nastavlja iz nosne duplje preko drela u
grkljan.
drelo ima oblik uspravno postavljenog oluka i otvoren je prema napred. Prostire se od
baze lobanje do estog vratnog prljena, tako da jedan njegov deo pripada glavi, a drugi
vratu.
14.Bubrezi, graa, funkcija - Bubrezi (lat. ren, gr. , nephro) su parni organi, koji
predstavljaju centralni deo urinarnog sistema. Smeteni su u retroperitonealnom prostoru
na zadnjem zidu abdomena, i nalaze se sa obe strane kimenog stuba (u visini 12. grudnog
i 1. i 2. slabinskog prljena). Desni bubreg, potisnut jetrom, postavljen je malo nie u
odnosu na levi.
Ima oblik upljeg zrna pasulja, ija je konkavna ivica okrenuta ka kimenom stubu.
Bubreg odraslog oveka tei oko 140-150g i ima veliinu stisnute pesnice. Normalne
dimenzije su 3h6h12 cm. Medijalna strana ovog organa sadri ulazni otvor ili bubreni
hilus, koji vodi u bubrenu duplju (sinus renalis), a kroz koji prolaze krvni i limfni sudovi,
nervi i mokraovod.
Bubreg je spreda pokriven parijetalnim peritoneumom, a osim toga sa svih strana ga
okruuju tri omotaa: bubrena fascija (koja oblae i nadbubrenu lezdu), masna ahura
(capsula adiposa) i fibrozna ahura (capsula fibrosa).
Ako se bubreg rasee od vrha do dna, makroskopski se mogu uoiti dve karakteristine
zone: spoljanja zona ili kora (cortex renis) i unutranja zona ili sr (medulla renis).
Korteks je tamnije boje i ima zrnastu strukturu, a medula je prugasta i svetlija.
Nefron (nephron) je osnovna morfoloka i funkcionalna jedinica bubrega. Svaki bubreg se
sastoji od preko milion nefrona i svaki od njih moe potpuno samostalno da stvara
mokrau. ovek moe da ivi dok mu je funkcionalna barem 1/3 nefrona.
6

Nefron se sastoji od bubrenog telaca (korpuskula) i bubrenog tubula.

Osnovna funkcija ovih organa je formiranje konane mokrae, ali pored toga oni imaju
viestruku ulogu u odravanju homeostaze u organizmu. To podrazumeva:

regulaciju ravnotee vode i elektrolita,

regulaciju osmolarnosti telesnih tenosti i koncentracije elektrolita,
regulaciju acido-bazne ravnotee,
izluivanje otpadnih produkata metabolizma i tetnih hemikalija,
regulaciju arterijskog pritiska,
sekreciju razliitih hormona,
sintezu glukoze i sl.

15. Stvaranje mokrae , sastav mokrae

Urinarni, mokrani ili uropoezni sistem (organa urinaria) ine: bubrezi (ren),
mokraovodi (ureter), mokrana beika (vesica urinaria) i mokrana cev (urethra).
Razvoj ovih organa je u tesnoj vezi sa razvojem polnih organa. Kod osoba mukog pola
oni ostaju sjedinjeni na nivou mokrane cevi (tokom ejakulacije kroz nju prolazi sperma),
a kod ena dolazi do potpunog odvajanja mokranih i polnih puteva.
Proces stvaranja mokrae poinje u Malpigijevom telacu gde pod delovanjem krvnog
pritiska dolazi do filtracije krvne plazme kroz zidove kapilara, zatim unutranji zid
Bowmanove ahure, te kroz bazalne membrane, to sve ini neku vrstu cedila. Lako
prolaze molekule mase ispod 10 000, a one sa masom iznad 200 000 ne mogu proi. Tako
u poetnom delu nefrona nastaje ultrafiltrat krvi. On se od krvi razlikuje po odsustvu
uoblienih elemenata i maloj koliini proteina. esto se naziva i primarna mokraa zbog
svoje slinosti krvnoj plazmi. U roku od 24 sata u bubrezima nastane 180 l primarne
mokrae. Meutim, koliina mokrae koja se na kraju izlui mnogo je manja jer dolazi do
reapsorpcije tvari iz nje. Primarna mokraa, naime, sadri odreenu koliinu vrlo korisnih
tvari: vode, glukoze, hormona, vitamina, enzima, neorganskih soli, proteina,
aminokiselina, te se njihovom reapsorpcijom, tj. vraanjem u krv du bubrenog kanalia,
te tvari mogu iskoristiti, umesto da se odbace. U poetnom delu bubrenog kanalia vri se
aktivna reapsorpcija glukoze, aminokiselina, proteina, vitamina, neorganskih soli itd.
Takoer dolazi do prelaska vode iz kanalia u krv. Sve reapsorbirane tvari vraaju se u
kapilare.
Urin (Mokraa) se sastoji od priblino 95% vode i 5% krutog materiJala. Ona je otpadni
produkt metabolizma elija to rezultuje izluivanjem 1-1,5 L mokrae svakodnevno.
Merenje specifine gustine mokrace upuuje na sposobnost bubrega da skoncentrira
mokrau. Specifina gustina mokrae je vea od vode (ija je vrednost 1000) jer sadri
otopljene soli.
7

16.Mokrani putevi, mokrana beika

Mokrana beika se nalazi izmeu pubine kosti i materice. Ona predstavlja kesu
rastegljivih zidova u kojoj se skuplja mokraa stvorena u bubrezima. Kada se zidovi beike
skupe mokraa se potiskuje u uretru, koja predstavlja uzanu cev dugaku samo 2.5 - 3cm.
Otvor uretre nalazi se izmeu klitorisa i vagine.
I mukarci i ene imaju mokranu beiku i uretru, ali je ona razliite grae. Zbog toga su
neke bolesti ee kod ena nego kod mukaraca. Na primer, kako je uretra kod ena u
bliskom kontaktu sa vaginom i anusom, koji esto sadre bakterije, i kako je kraa nego
kod mukaraca, infekcije mokrane beike (cistitis) i uretre (uretritis) su mnogo ee kod
ena. Pored toga, starije ene imaju probleme sa mokrenjem, kao to je inkontinencija.
Kod inkontinencije miii karlinog dnakoji podupiru mokranu beiku i druge unutranje
organe, postaju slabiji i doputaju sputanje unutranjim organima.
17.Materica, graa, funkcija
Materica ili maternica (lat. uterus) je organ koji spada u reproduktivne organe enskog
pola kod ivotinja. Kod sisara uloga materice je prihvatanje i odravanje razvoja ploda u
toku trudnoe.
Materica ima oblik naopako okrenute kruke, na jednom kraju se nalazi grli ili vrat
materice (lat. cervix) iji otvor je u vagini i on ini donju treinu materice.
Graena je od tri sloja:

Spoljanji glatki sloj - perimetrijum

Miini srednji sloj - miometrijum
Unutranji sloj sluznice - endometrijum
Endometrijum je sloj materice koji je vaan za trudnou, jer se u njemu smjeta oploena
jajna elija. Naime, u toku trudnoe endometrijum zadebljava i postaje ispunjen krvnim
ilama za smjetaj i potporu razvoju fetusa.
U ena, u zrelo doba, svakog mjeseca sluznica u materinoj upljini buja, postaje deblja,
priprema se da prihvati oploeno jajace i da ga u prvo vrijeme prehranjuje. Ako ne nastaje
trudnoa, tj . oploeno se jajace ne ugnijezdi u sluznici, ona se ljuti, odbacuje i nastaje
mjeseno pranje , krvarenje menstruacija. Dio maternice koji stri u rodnici zove se grli
maternice . Na grliu se nalazi vanjsko ue maternice. U ena koje su rodile vanjsko ue
ima oblik pukotine, a u nerotkinja je poput toke.

18.Jajnici, testisi
Jajnik je paran organ, ovalnog oblika, duine 1 do 5 cm, irine 1.5 do 3 cm, teine 5 do 10
g, smeten bono od materice u karlinoj duplji. Jajnik je vezan za boni zid karlice i za
susedne organe vezama koji mu dozvoljavaju odreenu pokretljivost. Jajnik se sastoji iz
tri dela:
1. Kore u kojoj se nalaze folikuli u kojima nastaju jajne elije,
2. Sredinjeg dela koji sadri vezivno tkivo,
3. Krvnih sudova, nerava i limfatika.
Muki polni organi su smeteni i unutar i izvan male karlice. Ove organe ine testisi,
sistem kanalia (duktusa), semene vezikule, prostata i penis.
Kod mladia koji je dostigao polnu zrelost dva testisa produkuju i 'skladite' milione malih
spermatozoida. Testisi su ovalnog oblika i veliine 5x3 cm, i deo su sistema lezda sa
unutranjim luenjem jer proizvode hormone, meu kojima i testosteron. Ovaj hormon je
veoma vaan u pubertetu. Zahvaljujui njemu deaci dobijaju dublji glas, vee miie,
maljavost i poinju da stvaraju spermatozoide.
19. Hipofiza
Hipofiza je mala ( 1cm) endokrina lezda na bazi mozga, u kotanom udubljenju
nazvanom tursko sedlo (sella turcica). Hipofiza lui hormone pod dejstvom hormona
hipotalamusa, sa kojim je i spojena preko pituitarne peteljke, zatim autonomnog nervnog
sistema i povratne sprege endokrinih lezda na koje deluje. Nekada je hipofiza nazivana
gazdom u endokrinom sistemu, upravo zbog toga to mnogobrojni hormoni koji u njoj
nastaju, reguliui rad drugih endokrinih lezda, utiu na veliki broj raznovrsnih
fiziolokih procesa. Danas, kada je otkriveno da rad hipofize zavisi od hormona koji do nje
dospevaju iz hipotalamusa, ne moe se vie upotrebljavati ovaj epitet. Neki naunici su
ak skloni da hipofizu sada zovu slugom hipotalamusa, potencirajui time znaaj signala
koji dolaze iz mozga i preko hipotalamusa reguliu rad hipofize. Meutim, imajui u vidu
da neke endokrine lezde uopte ne stoje pod regulatornom ulogom ni hipotalamusa ni
hipofize, nije pravilno upotrebljavati nijedan od pomenutih epiteta.
20. titasta lezda
titasta (titna) ili tireoidna lezda je lezda sa endokrinim luenjem, koja se nalazi u
vratnom predelu i sekretuje hormone tiroksin i tironin, koji reguliu metabolizam svih
ostalih tkiva. C elije titaste lezde sekretuju hormon kalcitonin, ija je uloga u regulaciji
koncentracije kalcijuma u krvi i ima antagonistiko dejstvo parathormonu, koga lue
paratitaste lezde.
titasta leda stvara i sekretuje u krv hormone: tiroksin, tironin i kalcitonin.
9

21.Nadbubrene lezde
Nadbubrene lezde se nalaze na gornjim polovima bubrega. Sastoje se iz dva dela, kore i
sri, koji se meusobno razlikuju i po poreklu i po funkciji.
Kora lui sledee grupe hormona:

mineralokortikoide: aldosteron, kortikosteron, dezoksikortikosteron, koji reguliu promet

minerala (posebno natrijuma i kalijuma) i vode, ime odravaju homeostazu; nazivaju se
hormoni koji uvaju ivot;Oni takoe smanjuju reapsorpciju kalijuma u bubrenim
kanaliima to dovodi do izluivanja kalijuma mokraom i smanjenja koncentracije
kalijuma u krvi.
glikokortikoide: kortizol, hidrokortizol, kortikosteron. Meu njima je najaktivniji kortizol.
Oni reguliu promet ugljenih hidrata, proteina i lipida. Ovi hormoni utiu na stvaranje
glukoze iz aminokiselina i proteina, poveavaju koncentraciju glukoze u krvi procesom
glikoneogeneze. Spreavaju razvoj zapaljenskih procesa tj. deluju inflamatorno, smanjuju
broj limfocita i eozinofila i spreavaju nastanak vezivnog tkiva.
androgene i estrogene hormone (estron, estriol, estradiol) koji utiu na razvoj polnih
organa u dejem uzrastu.
Sr nadbubrene lezde lui adrenalin i noradrenalin. Njihovo dejstvo je slino dejstvu
simpatikog nervnog sistema ubrzavaju rad srca, poveavaju krvni pritisak itd.

22.Endokrini deo pankreasa

Guteraa, poznata i pod nazivom pankreas, je veoma vana lezda u sistemu organa za
varenje. Dugaka je otprilike 15 cm, duguljastog oblika i pljosnata.
Endokrina funkcija pankreasa ogleda se u radu endokrinih elija grupisanih u tzv.
Langerhansova ostrvca. Ova ostrvca su razbacana po egzokrinom pankreasu i smetena su
izmeu njegovih mekova. Najvie ih ima u repu pankreasa.
Ova ostrvca se satoje iz tri tipa elija: alfa, beta i delta. Beta elije izluuju hormon insulin
(lat. insula - ostrvo), dok alfa izluuju glukagon. Insulin i glukagon su sa antagonistikim
dejstvom: dok insulin smanjuje koncentraciju glukoze u krvi, glukagon je poveava.
Delta elije lue hormon somatostatin koji ihibira sekreciju ostalih hormona. Takoe
pankreas sekretuje jo jedan hormon amilin,koji regulie brzinu resorpcije u
gastrointestinaloom sistemu.
Poveana koncentracija glukoze (eera) u krvi dovodi do pojaanog luenja insulina pa
on smanjuje nivo eera u krvi. Kada se nivo glukoze smanji na normalu, smanjuje se i
luenje insulina. Meutim, kada se insulin nedovoljno izluuje ili postoji rezistencija na

10

njega dolazi do nagomilavanja glukoze u krvi, tj. hiperglikemije (vrednosti vee od 6,66
mmol/l) to dovodi do eerne bolesti (diabetes mellitus).
23.Podela i graa nervnog sistema
Nervni ili ivani sistem kod ivotinja koordinira rad miia, prati rad organa, konstruira i
procesuira unos podataka od strane ula i inicira akciju.
Nervno tkivo grade nervne elije (neuroni) i potporne elije

Neuroni imaju tijelo i produetke (dendrite i aksone)

Potporne elije (neuroglija) okruuju - nervne elije i daju im potporu

- Funkcionalna podjela nervnog sistema:
Somatski ili cerebrospinalni nervni sistem
Vegetativni ili autonomni nervni sistem
- simpatikus
- parasimpatikus

(pod uticajem volje)

(van uticaja volje)

- Morfoloka podjela nervnog sistema:

1. Centralni nervni sistem (mozak i kimena modina)
2. Periferni nervni sistem
(ivci i ivani vorovi)
Graa centralnog nervnog sistema:
Siva masa(substantia grisea)
Bijela masa (substantia alba)
24.Veliki mozak

Graen od dvije hemisfere, desne i lijeve.

Svaka hemisfera ima tri pola (polus frontalis, temporalis et occipitalis)
Svaka hemisfera ima renjeve:
eoni lobus frontalis
tjemeni - lobus parietalis
potiljani - lobus occipitalis
sljepooni - lobus temporalis
ostrvo - insula

11

25.Mali mozak
- smjeten u zadnjoj lobanjskoj jami
- Gradi ga siva i bijela masa
- Sivu masu ini kora (cortex cerebelli) i jedra (nuclei) malog mozga
- Kora se nalazi na povrini malog mozga a jedra su smjetena unutar tkiva malog mozga
- Siva masa je odgovorna za regulaciju miinog tonusa, ravnoteu i za automatsku kontrolu
pokreta
26.Srednji mozak
nalazi se izmeu modanog mosta i meumozga
Izgrauju ga tri dijela:
Prednji - modani kraci (crura cerebri)
Srednji tegmentum mesencephalicum
Zadnji dio tectum mesencephalicum - aqueductus cerebralis
27.Meumozak
nalazi se izmeu srednjeg i velikog mozga
U njegov sastav ulaze:
1.
2.
3.
4.
5.
6.

Thalamus
Metethalamus
Hypothalamus
Subthalamus
Epithalamus
Trea modana komora
Modane opne obavijaju mozak i kimenu modinu.

Postoje tri modane ovojnice:

1. Tvrda modana ovojnica (dura mater)

2. Pauinasta modana ovojnica (arachnoidea mater)
3. Meka modana ovojnica (pia mater)
Izmeu ovojnica nalaze se prostori od kojih je najvaniji onaj izmeu meke i pauinaste
ovojnice i naziva se subarahnoidalni prostor (spatium subarachnoideum)
Njega ispunjava likvor cerebrospinalna tenost

12

28.ula i njihova graa

Postoji 5 osnovnih ula:
1.
2.
3.
4.
5.

ulo vido
ulo sluha i ravnotee
ulo mirisa
ulo ukusa
ulo dodira

U sastav oka ulaze:

1.
2.
3.
4.
5.

Ona jabuica (bulbus oculi)

Vidni ivac (nervus opticus)
Pomoni organi oka (organa oculi accessoria)
daje oblik onoj jabuici, titi njen sadraj i opire se pritisku koji vlada u njoj
Sastoji se od prednjeg providnog dijela ronjae (cornea) i zadnjeg, neprovidnog dijela
(sclera)
Organ sluha i ravnotee sastoji se od unutranjeg uva i 8. modanog ivca
Spoljanje i srednje uvo slue za prihvatanje i sprovoenje zvunih talasa do
unutranjeg uva

Spoljanje uvo sastoji se od une koljke (auricula), spoljanjeg unog kanala (meatus
acusticus externus) i bubne opne (membrana tympani)
Srednje uvo sastoji se od bubne duplje (cavitas tympanica), mastoidne peine (antrum
mastoideum) i slune trube (tuba auditiva)

u bubnoj duplji se nalaze tri koice:

1. eki (malleus)
2. Nakovanj (incus)
3. Uzengija (stapes)
Unutranje uvo - smjeteno u piramidi sljepone kosti
Sastoji se od kotanog labirinta (labyrintus osseus) i opnastog labirinta (labyrintus
membranaceus)

13