ZATITA VOA KREENJEM

Glavni razlog zbog kojeg se stabla voda kree je spreavanje pojave mrazopuca kore,
kao i unitavanje mahovine i liajeva koji su pogodno tle za prezimljavanje tetnih
organizama.
Zagrevanjem debla dolazi do irenja dubljih delova tkiva, koje ne prati irenje kore te
ona puca. Dolazi i do kretanja sokova odnosno vegetacije u vodki, zagrejano deblo
prevari vodku da krene sa vegetacijom a onda niska temperatura zaledi te sokove i
pucaju kora i kapilari u stablu. Mrazopuc se ne moe spreiti kreenjem ako se pod
mrazopucom podrazumeva pojava izmrzavanja kore debla ili delova kronje.
Vreme kada se izvodi kreenje je na jesen i po potrebi ponovo pri kraju zime (januar).
Recept:
5kg negaenog krea
500g soli
250g sumpora
25 litara vode okvirno za mazanje etkom, 100 litara za prskanje
atomizerom/prskalicom
Ako se koristi negaeni kre, 1 kg negaenog krea se prvo gasi u 3 litre vode.
Bela boja odbija suneve zrake, oteava zagrevanje debla i tako usporava kretanje
sokova. Zato je vano da krena meavina bude to belja i da se zadri to due.

Smea se napravi od pet delova negaenog krea, pola dela kuhinjske soli i etvrt
sumpora u prahu. Lino ne koristim so jer ne volim da je nanosim na stablo, kre je i
bez nje sasvim dovoljno lepljiv i ostaje na stablu do proleda, neretko i due.
Opasnost od zimskih mrazeva moe se izbedi i ako se pre podizanja zasada vodi
rauna o pravilnom izboru poloaja, podloge i posrednika (deblotvorca), kao i
gajenjem otpornijih vrsta i sorti. Odgovarajudom agrotehnikom treba spreiti suvie
bujan rast vodaka, slabije zdrvenjavanje i sazrevanje letorasta, pozno zavravanje
vegetacije i iznurivanje rodom. Naravno, neophodno je smanjiti tete od bolesti i
tetoina.

Na mestima gde se kora raspukla naseljavaju se uzronici truljenja i takve rane teko
zaceljuju. Kako bismo spreili pojavu mrazopuca, debla i ravite grana treba
premazati smesom svetle boje koja odbija suneve zrake.
Pucanje kore je jedan od uzroka pojave bolesti koja se zove "suenje stabala ljive", u
te pukotine se naseljava bakterija i dalje krede bolest.
Kreenjem se pokuava takoe odloiti cvetanje i da se tako izbegnu eventualni
pozni mrazevi.
Meutim, sve te funkcije koje se navodno pripisuju kreenju su veoma relativne jer
se sve zasniva na odbijanju svetlosti, dakle na hlaenju vodke sto je nepouzdano iz
najmanje dva razloga.
Prvi je da se krei samo manja povrina ukupne biljke, dakle samo se manji deo
toplote odbija dok se vedi i to onaj koji je izloeniji izvoru toplote ostavlja
neokreenim.
Drugi, koji se tie kasnijeg cvetanja i poznih mrazeva, je takoe relativan jer se tako
eventualno odlae cvetanje za dan dva, a u praksi se to ni ne moe primetiti, a nema
garancije da se mraz nede pojaviti posle kretanja i tako okreenih vodaka.
Pored reenog kreenje unitava mahovinu i liajeve.

Mahovina i liajevi su posledica iznurenosti biljke, sve da ih kreenje i ukloni, to nije

zagarantovano, to znai da se uklanjaju simptomi a ne uzroci tj bolest ili neki drugi
uzrok.
Sami liajevi ne tete vodu na kom su se obrazovali, to su zapravo simbioze algi i
gljiva gde gljiva doprema mineralne materije i vodu (ne iz organizma biljke jer se
liajevi formiraju na povrini kore i ne prodiru u biljku domadina) a alge fotosintezom
to pretvaraju u organsku i tako se meusobno dopunjuju.
Oni mogu biti tetni posredno i to kao mesto na kom de prezimljavati ili se razvijati
neki drugi tetan organizam.
Najvanije je to da je masovna pojava liajeva i mahovine signal da je biljka ili u
nepovoljnim uslovima (mikroreljef, mikroklima) ili da je u slaboj kondiciji, pa
otklanjanjem simptoma nedemo pomodi biljci ako ne otkrijemo uzrok pojave liajeva
i ne otklonimo ga.
Prskanje atomizerom je mnogo lake i bre nego etkom, pogotovo kad su debla
starija, kora hrapava pa je napor utrljati kre na sve delove kore. Prednost etke je u
tome to jednim premazom moemo naneti gustu smeu krea i dobiti veliku belinu,
ali ne treba sada ba ni omalterisati debla gletovati.
Neprevrela govea balega se koristi za zaleivanje rana na kori voda i to velikih kao
to su od zeca ili na primer preao tanjiraom preko mlade vodke.