Usamljeni glumac

U vreme je kovrdavo elo/ U rupama tamnim podzemnog bika/ Krvavo mljackalo i prodiralo
ljude/ U dimu pretnji neskromnih i vike
I dok se nad Carskim Selom
Razlegala pesma i suze Ahmatove
Ja sam arobnice povesmo razmatao
I ko sanjiv le vukao se pustinjom
Gde umirala je nemogunost:
Umorni glumac,
Koraajui, ma ta bude.
U vreme je kovrdavo elo
U rupama tamnim podzemnog bika
Krvavo mljackalo i prodiralo ljude
U dimu pretnji neskromnih i vike.
I voljom meseca obavijen,
Ko sanjivim platom putnik veernji,
U skok nad ponorom snovi me vode
Od stene do stene.
Slep iao sam dok

Nosio me vetar slobode

I ibao kosim pljuskom.
I glavu bika skinuo sam sa monih mesa i kosti
I smestio kraj zida.
Ko ratnik istine zveckao sam njom nad svetom.
Gledajte, tu je!
Evo tog kovrdavog ela za kojim ludele su nekada gomile!
I sa uasom
Shvatih da me niko ne vidi:
Da potrebno je oi sejati,
Da mora seja oiju da doe!
*Prevod V. Nikoli i B. osi