Vladimir Nabokov

PISMA VERI1
asopis Snob je u svom novembarskom broju za 2010. godinu objavio pisma Vladimira Nabokova upuena njegovoj eni Veri Slonim. U arhivi pievog sina Dmitrija Nabokova sauvano je oko 300 pisama 300 malenih Nabokovljevih remek-dela, nastalih u
periodu od 1923. do 1975. godine. Njujorki izdava Knopf e 2011. godine objaviti ta pisma na engleskom jeziku, u knjizi Letters to Vera (Pisma Veri), a na ruskom jeziku njihov
omanji izbor za sada e biti dostupan samo na stranicama pomenutog asopisa.
U svojim pismima Nabokov nije samo genijalni pisac (iako nas ak i u epistolarnom
anru iznenauje plastinost njegovog jezika), ve je i obian ovek. On pie svojoj voljenoj Veri o snovima i leptirima, o promaji, honorarima i cenama mleka. O tome kako ga je
muio eludac i kako je prvi put u ivotu video pandu u londonskom zoolokom vrtu. Kako
je plakao ponovo itajui Floberovu Gospou Bovari i kako smatra da je Tolstojeva Krajcerova sonata trivijalna brourica. Detaljno pria o tome kako su mu nou uz zvuk kie nadolazili stihovi, kako su se raale nove prie, o svom uspehu u tampi, na predavanjima, u
prevodima. Svoju voljenu enu naziva moje majmune, vrapi, moje jedinstveno
perce. Svog dragog sina moj mii, miulenko. No, ak i u tim linim pismima Nabokov ostaje Nabokov, sa svom slikovitou koja je karakteristina za njegov prepoznatljiv
stil. On pie: Raj je nebeski, po svoj prilici, pomalo dosadan i tamo je toliko perja seramskog da govore kako je puenje zabranjeno. Ponekad, meutim, sami aneli pue
u rukav a kada prolazi arhaneo bacaju cigaru: i tako nastaju zvezde padalice.
Predstavljamo, dakle, izbor nenih, umiljatih izjava ljubavi, proaranih dragocenim detaljima ivota koji nama vie nije dostupan.
08.11.1923.
Iz Berlina u Berlin.

IME

Kako da ti objasnim, sreo moja, zlato moje, predivna sreo, koliko sam ja ceo tvoj sa
svim svojim uspomenama, stihovima, zanosima, unutranjim vihorima? Da ti objasnim da
ne mogu ni re da napiem, a da ne ujem kako je ti izgovara, ni sitnice proivljenog ne
mogu da se prisetim bez aljenja tako snanog! da je, eto, nismo zajedno proiveli, pa
neka je ona i ono najlinije, ono neizrecivo a ne tamo neki jednostavan zalazak, na
okretnici puta razume li, sreo moja?
I znam: ne umem nita da ti iskaem reima a preko telefona sve ispada tada uasno runo. Zato to sa tobom moram da govorim neobino je, kako na primer kau, sa
ljudima kojih odavno nema, razume li, u znaenju istote i lakoe i duevne preciznosti
1
Preuzeto iz asopisa Snob, br. 11(26), novembar 2010; za Snob priredili O. J. Voronjina i B. Bojd, uz
pomo G. A. Barabtarla. (Prim. prev.)

 A ja uasno je patauge.2 Meutim, tebe je mogue povrediti runim deminutivom jer

si itava tako osetljivo zvuna poput morske vode, lepotice moja.
Kunem se i * mrlja od mastila nema nikakve veze sa tim kunem se svime to mi je
dragoceno, svim onim u ta verujem kunem se da tako kako tebe volim nikada nisam
voleo sa takvom nenou do suza i sa takvim svetlim oseajem. Na ovom listku,
ljubavi moja, poeo sam nekako (Tvoje lice je izmeu)3 da ti piem stihove i evo, ostade
veoma nezgodan repi spotakao sam se. A drugog papira nemam. I najvie od svega
elim da ti bude srena, i ini mi se da bih ja mogao tu sreu da ti dam jednostavnu
sreu, sunanu i ne sasvim obinu.
I mora da mi oprosti moju sitniavost to, to ja sa gaenjem razmiljam o tome,
kako u practically4 sutra slati ovo pismo a zajedno sa njim spreman sam da ti dam
svu svoju krv, ako bi bilo potrebno teko je to objasniti zvui banalno ali nije tako. Evo,
rei u ti mojom ljubavlju moglo bi se ispuniti deset vekova ognja, pesama i odvanosti
itavih deset vekova, gromadnih i krilatih, prepunih vitezova to odlaze na plamene breuljke i predanja o velikanima i estokih Troja i narandastih jedara i pirata i pesnika. I to nije knjievnost, jer ako jo jednom paljivo proita, videe da su vitezi bili debeli.
Ne ja samo elim da ti kaem, da nekako ne mogu da zamislim ivot bez tebe, bez
obzira na to to ti misli da je meni zabavno da te ne vidim dva dana. I zna, ispada, da
uopte nije Edison izmislio telefon, ve neki drugi Amerikanac tih, skroman ovek ijeg se prezimena niko ne sea. Tako mu i treba.
uj, sreo moja nee vie govoriti da te muim? Kako bih voleo da te odvedem sa
sobom bilo gde zna li ta su radili stari razbojnici: iroka kapa, crna maska i musketa sa
zvonastim proirenjem. Ja te volim, elim te, uasno si mi potrebna... Oi tvoje to se
tako udesno sjaje, kada, naslonivi se, pria neto smeno oi tvoje, tvoj glas, usne, ramena tvoja tako lagana, osunana....
2

Fr. greiti, gubiti tok misli. (Prim. prev.)

Poetak stiha pesme, koji je stavljen u zagradu. (Prim. prev.)
4
Eng. praktino. (Prim. prev.)
3

146

Dola si u moj ivot ne onako kako se dolazi u goste (zna onako, ne skidajui eir),
nego onako kako se ulazi u carstvo, gde su sve reke iekivale tvoj odraz, svi putevi tvoje
korake. Sudbina je poelela da ispravi svoju greku ona kao da je od mene traila oprotaj za sve svoje preanje lai. Pa kako da odem od tebe, bajko moja, sunce moje? Razume li, kad bih te manje voleo, morao bih da odem. A ovako jednostavno nema smisla. I
ne umire mi se. Postoje dva tipa bie ta bude. Bezvoljno i voljno. Oprosti mi ali ja ivim
ovim drugim. I ne moe da mi oduzme veru u ono o emu se bojim da razmiljam takva
bi bila srea... Eto opet repi.
Da: staromodna tromost govora
elina jednostavnost... Srce je tada vatrenije:
elik je usijan zanosom...
To je deli moje poeme koji nije uao u nju. Zabeleio sam ga nekako, da ga ne bih
zaboravio, i evo sada ne da mi mira.
Sve ovo piem leei u krevetu, oslanjajui papir na ogromnu knjigu. Kada dugo nou
radim, odjednom na portretu sa zida (nekakva prabaka naeg domaina) oi postaju prodorne, isuvie neprijatne, veoma mune. Veoma je dobro to sam stigao do kraja ovog
repia, jako mi je smetao.
Ljubavi moja, laka ti no...
Ne znam, hoe li se snai u ovom mom pismu punom greaka... No, svejedno... Volim
te. ekau te sutra u 11h uvee ako ne, nazovi me posle 9h.
V.
07.06.1926.
Iz Berlina u sanatorijum St. Blazien u varcvaldu,
na jugu Nemake.

Majmune moje,
jue sam oko devet izaao da se proetam [...], oseajui po itavom telu onu olujnu
napetost, to glasnik je stihova. Vrativi se kui do deset nekako sam se zavukao u sebe,
pretraio, malo se pomuio i ispuzao praznih ruku. Ugasio sam svetlo i iznenada se pojavi prizor sobiak u tulonskom loem hotelu, barunasto crna dubina prozora, otvorenog prema noi i negde daleko u toj tami umorenje mora, kao da neko sporo uvlai i
isputa vazduh kroz zube. Istovremeno sam se prisetio kie, koja je pre neko vee tako
no romorila po dvoritu, dok sam ti pisao. Osetio sam da e biti stihova o tihom umu
ali uto mi se u glavi zamuti od umora i kako bih zaspao, poeo sam da mislim na tenis, da
zamiljam kako ga igram. Priekavi, opet sam upalio svetlo, oteturao se do klozeta. Tamo
voda dugo ljiska i ubori posle toga, kako je povue. I eto, vrativi se u krevet, uz taj tihi
um u cevi praen priseanjem-oseajem crnog prozora u Tulonu i skoranje kie, napisao sam dve strofe pesme koju ti prilaem drugu i treu: prva se iskobeljala skoro odmah, u celini drugu sam upao due, nekoliko puta je ostavljajui, kako bih izravnao
okove ili razmislio o jo nepoznatim, no osetnim preostalim strofama. Napisavi te dve,
drugu i treu, umirio sam se i zaspao a izjutra, kada sam se probudio, osetih da sam zadovoljan i odmah sam poeo da piem dalje. Kada sam u pola jedan krenuo kod Kaplan
(madam) na as, etvrta, esta i delimino sedma su bile gotove i tada osetih ono zadivlju-

147

jue, neobjanjivo, to je verovatno najprijatnije u toku stvaralatva, a zapravo preciznu

meru pesme, koliko e u njoj biti ukupno strofa; i tada sam znao iako moda trenutak
pre toga nisam znao da e tih strofa biti ukupno osam i da e u poslednjoj biti drugaiji
raspored rima. Stvarao sam na ulici i zatim u toku ruka (bila je digerica sa pireom i kompot od ljiva) i posle ruka, pre nego to u poi kod Zaka5 (u tri sata). Padala je kia, bilo mi
je drago to sam uzeo plavo odelo, crne cipele, kinu kabanicu i u tramvaju sam dovrio
pesmu ovim redom: osma, peta, prva. Prvu sam zavrio one minute dok su otvarali kapiju.
Sa urom sam se igrao sa loptom, zatim smo itali Velsa uz stranu grmljavinu: arobna se
oluja razbesnela kao da je u skladu sa mojim oslobaanjem jer sam potom, vraajui se
kui i gledajui u bare to su se presijavale, kupujui Kariku i Obzerver na stanici arlotenburga, osetio raskonu lakou. U Karici se obrelo obavetenje Ruske volje (aljem ti
6
7
ga, a zbornik u uzeti sutra). Usput sam svratio kod Anjute, video J. L., on je ba dobio
8
pismo od S. B. Oko sedam oni krenue u nekakvu prodavnicu, a ja sam poao kui i po
dogovoru sa Anjutom izvukao ispod novina i naftalina tvoju bundicu (sa takvim milim
majmunetom na okovratniku...). Sutra e je Anjuta upakovati i poslau ti je. Do veere
sam itao novine (od mame sam dobio pismo; tesno im je, ali ne ive loe), zatim sam jeo
krompir sa komadiima mesa i mnogo vajcarskog sira. Seo sam da ti piem oko devet, to
jest posegnuo sam za notesom i iznenada spazih pisamce koje je stiglo za vreme mog odsustva i koje ja nekako nisam primetio. Milo moje. Kakvo majmuniasto pisamce... ini mi
se da te iz S. B.9 ne tera toliko vazduh koliko porodini poslovi? Anjuta kae, i ja mislim da
je u pravu, da planinski vazduh esto u poetku tako deluje, ali zatim se, posle dva, tri dana
navikne i bude ti veoma dobro. Ne, majmune, ne vraaj se u najstariji, najodvratniji kofer
u te spakovati i vratiti nazad. Katolicima u sutra poslati tvoj odgovor hvala, majmune.10
Ostaviu poleinu ovog lista belu, spava mi se. Bez mene je ovek doneo cigare. Uzeo sam
od Anjute 30 maraka i sutra u isto toliko dobiti od Kaplanovih. Volim te, majmune.
V.
17.05.1930.
Iz Praga u Berlin.

Zdravo, radosti moja,

...Upravo je otiao Fedorov, o kome sam vam pisao, sreo moja. On mi savetuje da
idem u Varnu, tamo je izuzetno jeftino i ima mnogo leptira. Put odavde kota 20 maraka,
ukupno od Berlina znai 40, za dve persone ili ti za dve ivotinje 80, povratna karta je
160, a soba se moe nai za 20 (za dve ivotinje), za mesec, i hrana je za dvoje jedna marka
5

Aleksandar (ura) Zak jedan od uenika V. N, sa kojim se zbliio 20-ih godina. (Prim. prev.)
Ana Lazarevna Fejgina (18881972), sestra od tetke Vere Nabokov. (Prim. prev.)
7
Jevsej Lazarev Slonim (18651928), otac Vere Nabokov. (Prim. prev.)
8
Slava Borisovna Slonim, roena Fejgina (18721928), majka Vere Nabokov. (Prim. prev.)
9
Sanatorij Sveti Blazijen, u kome se Vera Nabokov odmarala zajedno sa majkom. (Prim. prev.)
10
Neto pre toga V. N. je poslao Veri Jevsejevnoj pismo iz Katolianske uprave, napisano na nemakom jeziku. Tvrdei da sam ne moe da napie pismeni odgovor, zamolio je enu da ona to uradi
umesto njega. (Prim. prev.)
6

148

dnevno i ispada da nam za mesec dana za ivot i put treba 250 (komotno). Krenuemo,
mislim, poetkom juna. Zmija tamo nema, a Nem. Danenko11 e zaas srediti vizu...
...Da li ste bili kod Mie, lepotice moja, i uopte, ta vi radite? [...] im dobije novac
poalji mi neto, otprilike deset, petnaest maraka, osim onih 20 za put. Sada pregovaram
sa jednim ekim izdavaem oko Maenjke, ne znam hoe li je objaviti (to preko jedne ehinje, koja ivi kod mame). Mila moja, ljubim vas. Kako vae zdravlje, zdravulence? Da, volim te, beskrajno te volim. Molim te, pii mi, inae u opet zapasti u melanholiju i prestau
da piem. Ljubav je moja larentija,12 toploto moja.
V.

Vera Slonim je Nabokovu bila i muza i kritiar, a ak mu je i

besplatno prekucavala tekstove. Njihov savez je bio vrst
prekomerne erotske pieve fantazije ovaplotile bi se ee
u knjievnosti, nego u ivotu.
03.02.1936.
Iz Pariza.

Sreo moja dragocena,

nikakve veeri neu da prireujem u Holandiji, to je potpuna glupost. U Briselu e biti
franko-rusko vee verovatno 18. ili 19, posle ega u se vratiti u Berlin. Ne elim vie da ujem za Kaplanovu13 idiotsku ideju. Kakva glupost....
Gospode, posetio sam Kalanjikove14 i vie ni nogom neu kroiti tamo (oni ive odmah iza oka, ali to ne znaju)... Kalanjikov je ridao, mnogo je govorio o svojim i tuim
polnim organima, o bogatstvu (Tatjana se obogatila), o trepanaciji lobanje, kojoj se dva
11

Vasilije Nemirovi-Danenko (18491936), pisac, brat reisera i dramaturga Vladimira Nemirovia-Danenka. Od 1921. godine iveo je u emigraciji. (Prim. prev.)
12
Larentia, leptir iz porodice Geometridae (Phalaenidae). (Prim. prev.)
13
Mihail Kaplan (18931979), vlasnik ruske knjiare u Ulici Operon u Parizu. (Prim. prev.)
14
Mihail Kalanjikov, Nabokovljev kolski drug iz Kembrida. (Prim. prev.)

149

puta podvrgao, i savetovao mi je da itam Claude Farrere-a.15 Dorukovao sam jue

kod Kjanduncevih,16 odakle sam otiao kod Hodasevia: prsti su mu zamotani irevi, i
lice mu je uto, kao Sena danas, i pakosno mu se pregiba tanka crvena usna (a tamno, isto, uzano odelo se tako cakli, da te oi bole), a ena sa lepim, punim ljubavi oima i uopte do struka (odgore nanie) nije loa, ali dalje joj se iznenada naglo rascvetavaju bedra,
koja ona kao krivac sakriva u povrinama koje se premetaju prilikom koraanja, poput
kese sa prljavim veom... Sumanuto elim da puim, no, kako mi se ini, ipak u sauvati
nevinost... Ljubavi moja!

U jednom od pisama Nabokov je nacrtao leptira-ukrtenicu, kako bi zabavio voljenu.

10.05.1937.
Iz Pariza u Prag.

Sreo moja draga,

veoma sam se brinuo, tvoja razglednica je stigla tek danas.... ak ne znam ni gde si odsela. Koliko u ekati na vizu? Hteo bih da krenem u etvrtak. Bojim se da e se uznemiriti
zbog svog pasoa, ali se nadam da u preko bon homme,17 koga u sutra videti, to nekako
regulisati. U svakom sluaju, dobro je to sam uspeo da dobijem svoj permit.18 Ti, za svaki
sluaj, probaj da sazna neto o ekoj dozvoli za prebivalite. Ili emo do 07.07. stii ovamo?
Istovremeno sam primio veoma prijatne vesti od Galimara da oni tamo itaju Despair,19 i
od Albin Michel20 (preko Dusje):21 njihovi itaoci su dali sjajne ocene, tako da postoje sve
15

Klod Farer (18761957), francuski pisac, autor egzotinih romana. (Prim. prev.)
Kjanduncev, Nabokovljev drug iz razreda, vlasnik bioskopa u Parizu. (Prim. prev.)
17
Fr. dobar mali. (Prim. prev.)
18
Eng. propusnica, dozvola. (Prim. prev.)
19
Eng. Oajanje. (Prim. prev.)
20
Albin Miel (18731943). Miel je 1911. godine osnovao izdavaku kuu, nazvavi je svojim imenom.
Ona i danas postoji. (Prim. prev.)
21
Ergaz. (Prim. prev.)
16

150

anse da Albin kupi knjigu. Moda sam tom frazom povukao svoju sreu za lakat i sve se
ve rasplelo. Videemo.
Sa Fialtom22 beskrajne peripetije: Ro ju je prepisao ne samo veoma neitko, ve je jo
napravio i nove greke. Predau je tek u utorak. Taj prepis plus prefektura plus zlokobna
zubobolja, koje se i danas (borba nerva sa arsenikom) budi, proteui se i trzajui se, donekle su me izmuili. A najvie elim to pre da ti doem, ljubavi moja... Kako sam srean
to smo se napokon oslobodili Nemake. Nikada, nikada, nikada se tamo neu vratiti.
Neka je prokleta i neka je proklet sav taj hladni olo. Nikada.
Gomilam oprotajne vizite. Ruao sam sa Bunjinom. Kakav je on grubijan!... Zato Vera
Nikolajevna,23 iako runjikava, jo uvek prieljkuje mladu ljubav (On je ponekad tako grub
sa mnom, Ljonja, rekla mi je sa nekakvim gnusnim materinskim zadovoljstvom o Zurovu),24
no krajnje je dobronamerna i uinila je mnogo najmilijih usluga za mene. A Ivan sa njom
razgovara kao nekakav prostaki despot u strukiranom mukom kaputu, mrmljajui i sa
zlobom, oponaanjem, ismevajui njene intonacije straan, mizeran, podonjaci mu pod
oima, vrat kao u kornjae, veito pripit. No Iljusa grei: on mi uopte ne zavidi zbog knjievnosti, ve zbog onoga uspeha kod ena, kojim me nagrauju trivijalni traevi...
...Mila ljubavi moja, kako volim tvoj rukopis, tu senku tvog glasa to promie... Sutra
oekujem dugako pismo...
Kada bi znala kako elim da piem Dar. Ljubim te puno, puno, ljubavi moja. Umorio sam
se, pero gubi vid i spotie se. Jue sam uzalud za deaka traio razglednicu sa vozom. U
jednom kiosku prodavac mi ree: Nemam sa vozovima, ali moda vi elite razglednice sa
lepim devojkama... Kakvi divni kesteni ovde cvetaju!
V.
20.03.1941.
Iz Wellesley koleda u Njujork

Od one noi stomak me je potpuno proao!

Ljubavi moja,
danas se lagano bavim predavanjima i prevodima iz Pukina. Bojim se da sutra neu
stii da ti piem: ujutro talk25 na asu Engleskog stila i kompozicije (ukratko, na Odseku
engleske lologije), otprilike pola sata (nije bilo u programu, ali sam pristao), a potom predavanje o sovjet ort.26 Posle toga Boston.
Jutros sam se etao, vetar okrenu na prolee, veoma je izrazit, ali jo je hladno. Papirno bela, nepristojno tanana stabla malenih amerikih breza na fonu mladog plavog neba.
22
Prolee u Fialti (1956), zbirka pripovedaka iz kasnijeg perioda Nabokovljevog stvaralatva. (Prim.
prev.)
23
Vera Nikolajevna Muromceva (18811961), druga Bunjinova ena. (Prim. prev.)
24
Leonid Fjodorovi Zubrin, pisac koji je proveo mnogo godina u Grasu (Francuska) zajedno sa Bunjinom. Od 1929. godine, lini piev sekretar. Posle smrti Bunjina i njegove ene preuzima brigu o
arhivu Bunjina. (Prim. prev.)
25
Eng. predavanje. (Prim. prev.)
26
Eng. Soviet Short Sovjetska pria naslov jednog od predavanja V. N, pripremljenog za gostovanja po univerzitetima. (Prim. prev.)

151

Pak-papir suvog hrastovog lia. Otro upadljivi, crveni, plavi ramovi devojakih bicikala
(da ne zaboravim sutra dve stvari: Velo, tejn!), prislonjenih na jele.
etao sam sm. Seul. Souls.
Evo, na primer, ovo:
That sea-day with a storm impending (tempest nighing)
how enviously did I greet
the rush of tumbling billows ending (dying)
In adoration at her feet!27
Zanimljivo, hoe li Mitenjka shvatiti sutinu crtea, koji sam za njega nacrtao. Objasni
mu najpre da klizai crtaju 8 i da su Rimljani ili u takvim kunim ogrtaima. Ich hab gedacht dass ich bekomme ein Brief von dir heute.28 Ovdanja profesorica nemakog nije znala ko je Kafka.
Najdraa Miss Kelly mi sada alje iniju sa raskonim dorukom u krevet, nanjuivi da
neu dugo izdrati te zajednike trpeze u 15 do 8h ujutro. Kuvarica se zaklela da we are
going to put some fat on the bones of that man29 i postie virtuoznost u peenju najrazliitijih slatkih zemiki koje ja mrzim. Oboavam te, makice moja.
V.
MITENJKI
RIMSKA OSMICA30
06.04.1944.
Iz Kembrida u Njujork.

Draga moja duice, jue je bio dan neobinih dogaaja... Oko jedan... zdrav i io, dorukovao sam u Vursthausu, pojevi Virginia ham sa spanaem i popivi kafu... Tano u
2.30h osetih iznenadnu muninu, jedva sam stigao da istrim na ulicu i uto poe: potpuno homerska munina, krvavi proliv, spazme, slabost. Ne znam kako sam stigao do
kue, gde sam sve puzao po podu i bljuvao po kantama za ubre. Nekako sam ipak uspeo
31
da prikupim snagu da pozovem T. N. koja je pozvala vozilo hitne pomoi, koje me je odvezlo u zaista jezivu bolnicu, u kojoj si ti bila sa Mitenjkom. Potpuno bespomoni brinet je
pokuavao da isprazni moj eludac kroz nos bolje da se ne priseam ukratko, zamolio
sam, grei se od probadanja i povraajui, da me to pre odvedu na drugo mesto. T. N,
shvativi da je tamo doktor, odvede me kod njih. Ve sam bio u stanju potpunog kolapsa.
27

Prevod stihova prvog poglavlja Evgenija Onjegina (XXXIII). U zagradama su varijante prevoda kod
prvog i treeg stiha. (Prim. prev.)
28
Nem. Mislio sam da u od tebe danas dobiti pismo. (Prim. prev.)
29
Eng. Obloiemo kosti ovog oveka masnoama. (Prim. prev.)
30
Na posebnoj stranici na kraju pisma je crte za Mitenjku: klizalite, u daljini se nazire rimski hram.
elavi Rimljanin sa lovorovim vencem tek to je zavrio sa ispisivanjem cifre VIII klizaljkama po ledu.
(Prim. prev.)
31
Tatjana Nikolajevna Karpovi, ena M. Karpovia. (Prim. prev.)

152

Taj doktor, najmiliji (ne seam se njegovog imena), odmah je sve organizovao i odneo me
u bolnicu u kojoj si ti leala. Tamo su me smestili u sobu sa starcem koji je umirao, uasno
i muno krkljajui od tog hroptanja nisam mogao da zaspim. U ile su mi ulili veliku
bocu sonog rastvora i danas sam, iako proliv od jutros jo traje, odlino, strano sam
gladan i pui mi se a daju mi samo vodu. Lei me doktor Cooney...
...Tek to su mi dali prvi put da jedem (5.30h), pri emu, to je veoma udno (no, ti to
zna) rioto, slaninu, kruke u konzervi. Slaninu nisam jeo. Piem ti o tome jer se bojim
da ne doe do nekog nesporazuma uasno se brinem zbog operacije naeg deaka
kako je udno to smo danas (sreda) obojica u bolnici. Glupa pria, ali generalno, sada
sam potpuno zdrav. Ne vredi priati o ovdanjim uslovima boravka. isto je, ali uasno
buno. Prebacili su me u zajedniku sobu. Enn.32 Ruao sam u veoma prijatnoj otvorenoj
galeriji, kuda su me izgurali u kolicima i gde sam popuio prvu cigaretu.
Doktor kae da je to bio krvavi kolitis uzrokovan trovanjem.
Nemoj sluajno da dolazi: bolje mi je.
Kako je moj deak? Mili moj! Volim vas oboje.
V.
04.07.1969.
Montre, vajcarska

Kakva divota sa svog balkona sluati tvoj isti glas u vrtu. Kakve mile note, kakav nean
ritam!
cordially yours,33
VN

Vera Slonim i Vladimir Nabokov. itav ivot zajedno.

(Priredila i s ruskog prevela Melina Panaotovi)

32
33

Fr. napokon. (Prim. prev.)

Eng. srdano va. (Prim. prev.)

153