JGTP 7 - 2015-Planiranje Razvoja I Unapređenja Sistema JGTP

UNIVERZITET U BEOGRADU SAOBRAAJNI FAKULTET
KATEDRA ZA DRUMSKI I GRADSKI TRANSPORT PUTNIKA
Osnovne studije:
PLANIRANJE RAZVOJA I UNAPREENJA SISTEMA

JAVNOG GRADSKOG TRANSPORTA PUTNIKA
Doc. Dr Slaven M. TICA, dipl.in.saobraaja
Beograd, 2015. godine
Transportna politika i Planiranje sistema

Planiranje razvoja i unapreenja sistema javnog gradskog transporta putnika direktno je
povezano sa transportnom politikom grada. Termini Politika" i Planiranje" se esto
koriste veoma neprecizno i esto se njihovo znaenje pogreno tumai, mea i koristi.
Transportna politika i planiranje su delovi sloenog organizaciono-tehlokog procesa ije
osnovne funkcije imaju za cilj efektivno i efikasno ostvarenje ciljne funkcije sistema.
Postoje okolnosti i izdvojeni sluajevi u kojima moe biti razvijena transportna politika bez
direktnih implikacija planiranja, a planiranje se esto preduzima van bilo kojeg od
konteksta direktne transportne politike.
TRANSPORTNA POLITIKA je integralni deo opte politike grada, koja se bavi razvojem
seta naela, propozicija i metoda u cilju definisanja i postizanja ciljeva i ciljne funkcije
transportnog sistema koji se odnose na socijalni, ekonomski i ekoloki razvoj i
funkcionisanje transportnog sistema.
Osnovni cilj transportne politike je stvaranje realnih uslova za efikasno donoenje odluka
o funkcionisanju sistema, ukljuujui planiranje, organizaciju, upravljanje i regulaciju
postojeih transportnih aktivnosti.
Gradske vlade definiu transportnu politiku, zbog izuzetne vanosti transportnog sistema
u gotovo svakom aspektu socijalnih, ekonomskih i politikih aktivnosti grada.
Planiranje sistema javnog gradskog transporta putnika

PLANIRANJE predstavlja sloen sistemski proces uzajmno povezanih podprocesa kojima
se pripremaju i realizuju aktivnosti osmilje za reavanje konkretnih problema.
Planirenje je jedan od etiri elementa procesa menadmenta. Ostala tri procesa
(organizacije, resursi i voenje) uslovljni su rezultatima procesa planiranja. Iz navedenog
razloga je proces planiranja ne samo prvi po vrenju ve i primus inter pares (prvi meu
jednakima).
Osnovni zadatak planiranja sistema u najirem smislu moe se definisati kao svesno
usmeravanje sistema u budunost u skladu sa njegovim relevantnim okruenjem i
objektivnim mogunostima.
PLANIRANJE SISTEMA JAVNOG GRADSKOG TRANSPORTA PUTNIKA je satavni deo
transportne politike grada i sutinski je hibridna inenjerska disciplina koja ukljuuje
aspekte transportnog inenjeringa i tradicionalnog urbanog planiranja. Predstavlja sloen
sistemski proces uzajmno povezanih procesa, podprocesa i aktivnosti sa zadatkom da se
proizvodna tehnika i ekonomska efikasnost sistema podigne na optimum i da se
postigne sveukupna pogodnost sistema za korisnike.
Cilj planiranja sistema javnog gradskog transporta putnika je traenje odgovora na
promene do kojih dolazi u konkretnom okruenju posmatranog sistema, odnosno
identifikacija postojeih i buduih stanja sistema i prognoza odgovarajuih naina i
aktivnosti za njihovo dostizanje pomou raspoloivih resursa (kadrovskih, materijalnih,
finansijskih i informacionih, itd) u postojeim i oekivanim uslovima.
Racionalna transporta politika
Slika. Racionalna i odriva urbana transportna politika u odnosu na sistem JGTP
ISTRAIVANJE I
ANALI ZA
KARAKTERISTIKA
URBANOG PODRUJA
ISTRAIVANJE I
ANALIZA POSTOJEEG
STANJA SISTEMA
Faza I
Faza II
DEFINISANJE PREDMETA, CILJEVA, ZADATAKA

I OKVIRA U PROCESU PLANIRANJA SISTEMA
PROJEKTOVANJE
BUDUEG SISTEMA
JAVNOG GRADSKOG
TRANSPORTA PUTNIKA
DEFINISANJE
BUDUEG
STANJA SISTEMA
Faza III
ISTRAIVANJE I ANALIZA OSNOVNIH ELEMENATA

(KOMPONENTI) POSTOJEEG SISTEMA JGTP
Faza IV
ISTRAIVANJE I DEFINISANJE ZAHTEVA GRADA I GRADSKOG TRANSPORTNOG

SISTEMA PREMA SISTEMU JAVNOG GRADSKOG TRANSPORTA PUTNIKA
PROJEKTOVANJE BUDUEG STANJA SISTEMA - PLAN AKTIVNOSTI
- Prognoza transportnih potreba

- Analiza mree linija
ANALIZA ZAKONSKIH I REGULATORNIH OKVIRA
ISTRAIVANJE I DEFINISANJE ZAHTEVA INTERESNIH GRUPA PREMA SISTEMU
- Definisanje varijanti mree linija i podsistema (vidova)
- Analiza statikih elemenata mree linija
- Analiza strategije i plana razvoja grada
Zahtevi
svih
stanovnika
urbanog
podruja
- Optereenje mree linija buduim putovanjima
- Analiza dinamikih elemenata mree linija
- Analiza strategije i plana razvoja gradskog
- Zahtevi korisnika
- Kvantifikacija KPI po varijantama mree linija i podsistema
- Istraivanje i analiza angaovanih resursa
transportnog sistema
- Zahtevi operatora
- Rangiranje i izbor optimalne varijante mree linija i podsistema
(vozila, energija, finansije, kadrovi, oprema, itd.)
- Zahtevi organa lokalne uprave
- Analiza zakonskih i regulatornih okvira u liderskim zemljama
- Projektovanje tehniko-tehnolokih elemanata strukture
- Analiza tarifnog sistema, sistema naplate i karata
- Zahtevi industrije
- Analiza zakonskih i regulatornih okvira na nacionalnom,
i funkcionisanja mree linija (statiki i dimamiki elementi linija)
- Istraivanje i analiza kljunih pokazatelja
regionalnom i lokalnom nivou
DEFINISANJE MISIJE, VIZIJE I CILJNE FUNKCIJE SISTEMA
- Projektovanje reda vonje i proraun potrebnih kapaciteta
performansi rada sistema (KPI)
- Projektovanje tarifnog sistema, sistema naplate i sistema karata
- Definisanje misije, vizije i ciljne funkcije sistema
ANALIZA K-KA GRADA I TRITA TRANSPORTNIH USLUGA
- Istraivanje uticaja sistema na okruenje
- Projektovanje modela organizacione strukture i upravljanja
Definisanje
svojstava
i
parametara
kvaliteta
sistema
kojim
se
kvantifikuje
- Analiza demografskih i socio-ekonomskih karakteristika grada
(ekoloki i drutveni uticaj)
- Definisanje kompetencija i S-T-O nivoa upravljanja sistemom
ciljna funkcija sistema (KPI - kljuni pokazatelji performansi rada sistema)
- Analza namene povrina
ISTRAIVANJE KVALITETA SISTEMA I USLUGE
- Definisanje veza izmeu organa lokalne uprave i operatora
- Analiza karakteristika transportnih potreba
DEFINISANJE I IZBOR STRATEGIJE ZA DOSTIZANJE BUDUE CILJNE FUNKCIJE SISTEMA
Realizovani
(objektivni
ili
isporueni)
kvalitet
- Definisanje prava i obaveza organa lokalne uprave i operatora
- Raspodela putovanja u prostoru (izvorno ciljna kretanja),
Subjektivni
(doivljeni
ili
ocenjeni)
kvalitet
Definisanje
raspodele rizika izmeu organa lokalne uprave i operatora
- R aspodela putovanja u vremenu,
- Strategija odrivog razvoja celine sistema
- Definisanje tipa i nivoa integracije (fizika, tarifna i logika integracija)
- R aspodela putovanja po svrhama-motivima,
- Strategija vezana za promenu strukture, funkcionisanja, organizacije i upravljanja
SWOT ANALIZA POSTOJEEG SISTEMA JGTP
- Definisanje tipa ugovornih odnosa izmeu operatora i grada
- R aspodela putovanja na naine (vidove),
- Strategija za ostvarenje proizvodnje zahtevanog obima i kvaliteta transportne usluge
- Analiza snage, slabosti, prilika i pretnje
- R aspodela duina i vremena putovanja, itd...
- Strategija za ostvarenje maksimalnog nivoa efikasnosti i efektivnosti sistema
- Definisanje naina pristupu tritu transportnih usluga
- Analiza ukupnog trita
Strategija
stvaranja
drutveno
valjanog
i
ekoloko
prihvatljivog
sistema
Proraun
potrebnih resursa za funkcionisanje sistema
ANALIZA DOBIJENIH REZULTATA, OCENA POSTOJEEG
- Analiza karakteristika transportnih zahteva
- Strategija proizvodnje transportne usluge koja se razlikuje od konkurencije, itd...
(vozila, energija, investicioni i eksloatacioni trokovi, kadrovi, itd...)
STANJA SISTEMA I IDENTIFIKACIJA PROBLEMA
- Analiza osvojenog trita
DEFINISANJE MERA ZA UNAPREENJE POSTOJEEG STANJA SISTEMA
- Analiza potencijalnog trita
DEFINISANJE TERMIN PLANA REALIZACIJE AKTIVNOSTI
DONOENJE STRATEGIJE I RAZRADA PLANA
- Definisanje mera u nadlenosti drave i grada
AKTIVNOSTI NA UNAPREENJU SISTEMA
ISTRAIVANJE I ANALIZA MOBILNOSTI
DEFINISANJE MATRICE ODGOVORNOSTI REALIZACIJE AKTIVNOSTI
- Definisanje mera u nadlenosti sistema javnog gradskog transporta putnika
JAVNOG GRADSKOG TRANSPORTAPUTNIKA
- Istraivanje i analiza opte mobilnosti
MONITORING I KONTROLA REALIZACIJE PLANIRANIH AKTIVNOSTI
- Definisanje mera u nadlenosti operatora (prevoznika)
- Istraivanje i analiza mobilnosti u sistemu JGTP
Istraivanja u realnom sistemu javnog gradskog transporta putnika
Priprema istraivanja
Projektovanje tehnike i funkcionalne

specifikacije softvera
01.IX
01.X
01.XI
01.XII
01.I
01.II
01.III
01.IV
Slika: Metodoloki postupak planiranja razvoja i unapreenja sistema javnog gradskog transporta putnika
Metodoloki postupak - FAZA I

ISTRAIVANJE I
ANALI ZA
KARAKTERISTIKA
URBANOG PODRUJA
Faza I
- R aspodela putovanja na na ine (vidove),
- R aspodela du ina i vremena putovanja, itd...
Prema teoriji sistema pre sprovoenja

aktivnosti u procesu planiranja sistema javnog
gradskog transporta putnika potrebno je
definisati predmet, ciljeve, zadatke i okvire u
procesu planiranja.
Sa druge strane u poetnoj fazi neophodno je
poznavati eksterne izazove koji se postavljaju
prema sistemu, kao i planove viih sistema, a
pre svega:
STRATEGIJU I PLAN RAZVOJA GRADA
STRATEGIJU I PLAN RAZVOJA GRADSKOG
TRANSPORTNOG SISTEMA
STRATEGIJU I PLAN RAZVOJA SISTEMA
JAVNOG TRANSPORTA PUTNIKA.
DVANAEST EKSTERNIH IZAZOVA ZA SISTEM JAVNOG TRANSPORTA

Globalizacija
i ekonomski
napredak
Trzisni okvir i
politicka volja
Energija i
globalno
zagrevanje
Tehnologija
Konkurencija i
preduzetnistvo
SISTEM JAVNOG
GRADSKOG
TRANSPORTA
PUTNIKA
Nedostatak
javnih
sredstava
Demografske
promene
Drustvo i
mobilnost
Ljudski
resursi
Okolina i
kvalitet zivota
Prihod i
motorizacija
Urbani
razvoj
GLOBALIZACIJA
I EKONOMSKI
NAPREDAK
I pored injenice da sektor javnog javnog gradskog transporta

prvenstveno radi na lokalnom i regionalnom nivou, globalizacija je
prilika za otvaranje trita transportnih usluga za nove ideje i
proizvode boljih performansi
ENERGIJA I
GLOBALNO
ZAGREVANJE
Sistem javnog gradskog transporta putnika je energetski

najefikasniji motorizovani gradski podsistem. Daljim poboljavanjem
energetske efikasnosti, a naroito privlaenjem motorizovanih
korisnika, on moe doprineti ostvarivanju ciljeva iz Kjoto sporazuma
TEHNOLOGIJA
DEMOGRAFSKE
PROMENE
Sistem javnog gradskog transporta putnika sa ciljevima, zahtevima i

interesima kljunih aktera (organi lokalne uprave, operatori,
korisnici i industrija) mogu da podstaknu pouzdane inovacije
U gradovima zemalja u razvoju, primarni zadatak sistem javnog

gradskog transporta putnika bie odgovor na poveanje potranje.
U razvijenim zemljama, zadatak sistem javnog gradskog transporta
putnika prvenstveno je usmeren na poveanju trinog udela i
poveanju kvaliteta transportne usluge
DRUTVO I
MOBILNOST
Izazov sistema javnog javnog gradskog transporta je proizvesti i

prodati masovni proizvod transportnu uslugu, kao uslugu po
meri korisnika.
PRIHOD I
MOTORIZACIJA
Vei prihodi stanovnika gradova i uzrono posledino vei stepen

motorizacije dovode do veeg zaguenja u saobraaju.
Ova injenica se moe indirektno pretvoriti u prednost sistema,
ukoliko sistem javnog javnog gradskog transporta funkcionie sa
visokim nivom usluge i poveava osvojeno trite
URBANI
RAZVOJ
Gradovima je potreban razvoj orijentisan na gustinu naseljenosti, a

gradovima sa velikom gustinom naseljenosti je potreban kvalitetan
sistem javnog javnog gradskog transporta.
OKOLINA I
KVALITET
IVOTA
Sistem javnog javnog gradskog transporta promovie odrivi razvoj

i kvalitet ivota u gradovima
LJUDSKI
RESURSI
Investiranje u ljudski kapital je krucijalno iz razloga to efikasnost i

efektivnost zaposlenih i njihova strktura ima direktan uticaj na
efikasnost i efektivnost sistema javnog javnog gradskog transporta
NEDOSTATAK
JAVNIH
SREDSTAVA
Reinenjering i restruktuiranje javnih kompanija (operatora) i

razdvajanje komercijalnih i socijalnih ciljeva uinie kompanije
komercijalno odrivim.
KONKURENCIJA
I
PREDUZETNITVO
Preduzetniki duh moe unaprediti kvalitet sistema javnog javnog

gradskog transporta i smanjiti trokove njegovog funkcionisanja na
svim nivoima. Sistem se mora transformisati sa proizvodne
aktivnosti na modernu industriju usluga.
TRITE I
POLITIKA
VOLJA
Ekonomski napredak se moe postii jasnim i preciznim zakonskim

i regulatornim okvirima koji ostavljaju prostora za poslovno
orijentisane aktivnosti operatera bez rtvovanja njihove socijalne
funkcije. Cilj je poveati osvojeno trite transportnih usluga.
Planiranje sistema je proces koji LEGO KOCKE sistema javnog

gradskog transporta putnika koje su irom sveta iste, sistemski paljivo
rasporeuje sa osnovnim ciljem da se izgradi takav sistem koji je
sposoban da zadovolji odreeno urbano podruje, njegovu specifinost,
kulturnu i istorijsku pozadinu, specifine zahteve stanovnika sa aspekta
realizacije mobilnosti, sopstvene mogunosti, itd., a da pri tom bude
odriv u svim segmntima strukture i funkcionisanja.
Ostvarenje navedenih ciljeva predstavlja pravu UMETNOST !!!
Satrategija razvoja gradova

Gradski transportni sistem, ije deo strukture ini i sistem javnog gradskog transporta
putnika, koji sa svojim performansama (efikasnost, kapacitet, brzina), tehnologijom
(vidovni podsistemi), kvalitetom, trokovima (investicionim i eksploatacionim) i uticajem
na ivotnu sredinu, predstavlja jedan od bitnih faktora od uticaja na funkcionisanje,
lokaciju, veliinu i strukturu savremenih gradova, njihovu ekonomiju i socijalne odnose.
Posmatrano sa aspekta kvaliteta ivota, danas se mogu definisati tri osnovne grupe
gradova:
HUMANO ORIJENTISANI I EKOLOKI PRIHVATLJIVI GRADOVI,
EKONOMSKI ODRIVI I EFIKASNI GRADOVI,
DRUTVENO VALJANI GRADOVI,
Bez obzira na veliinu i tip gradova, za ostvarenje koncepta stvaranja gradova pogodnih
za ivot (eng. livable city), danas postoje dve osnovne - bazne strategije u razvoju
savremenih gradova:
ODRIVI RAZVOJ
KVALITET IVOTA
Satrategija razvoja gradova

ODRIVI RAZVOJ GRADA predstavlja integralni, ekonomski, tehnoloki, socijalni i
kulturni razvoj grada i njegovog transportnog sistema, usklaen sa ekoloko
prihvatljivim normama i standardima, koji omoguava sadanjim i buduim
generacijama zadovoljavanje njihovih potreba i poboljanje kvaliteta ivota. Koncept
odrivog razvoja gradova zahteva da struktura i funkcionisanje grada obezbedi tzv.
"user friendly" (prijateljsko) okruenje.
Kvalitet ivota u gradu, odnosi se na nivo stepena zadovoljenja kvaliteta ivota svih
stanovnika, ukljuujui veinu drutvenih aktivnosti, atraktivna javna mesta,
obezbeivanje odreenog stepena privatnosti, kao i smisao za zajednicu.
POGODNOST GRADOVA ZA IVLJENJE nije mogue sasvim precizno definisati niti
kvantitativno meriti, ono se mora prihvatiti kao koncept savremenog drutva.
Pogodnost gradova za ivljenje definie i ire obuhvata funkcionalnu i ekonomsku
stabilnost grada, socijalno zdravlje, njegovu ekoloku podobnost i doprinos u odrivosti
ire drutvene zajednice globalno posmatrano.
U Evropskoj Uniji postizanje ciljeva odrivog razvoja i kvaliteta ivota u odnosu na
transportne sisteme, ostvaruje se kroz voenje politike koja kao osnov uzima princip
realizacije mobilnosti stanovnika uz ogranieno korienje putnikih automobila.
Strategija razvoja gradova

Mogui modeli i struktura gradskog transportnog sistema su:
Jednovidni gradski transportni sistem sastoji se od jednog primarnog vida, odnosno
naina transporta, a gde svi ostali vidovi igraju malu ili zanemarljivu ulogu.
Multimodalni gradski transportni sistem predstavlja vie vidovnih podsistema koji

funkcioniu u jednom urbanom podruju. Vidovi mogu, ali ne moraju biti meusobno
integrisani.
Integrisani gradski transportni sistem je multimodalni transportni sistem u kome su

vidovi podsistemi integrisani tako da se efikasnost celine sistema poveava. Integracija
obino ukljuuje koordinaciju transportnih mrea razliitih transportnih podsistema
(fizika integracija), integrisani tarifni sistem i sistem naplate (tarifna integracija),
informacije o svim vidovima, stvaranje zajednikog imida sistema (logika integracija).
Izbalansirani gradski transportni sistem je integrisani transportni sistem koji je
projektovan i funkcionie tako da svaki od podsistema u sinergiji sa ostalim daje
doprinos maksimalnoj efikasnosti i kvalitetu celine sistema. Drugim reima, razliiti
vidovni podsistemi su koordinirani tako da korisnici lako mogu obavljati putovanja
kombinujui vie vidova, ali pri tom svaki vid obavlja ulogu koja mu fiziki i operativno
najvie odgovara. Stoga, sveukupna pogodnost za korisnike, kao i proizvodna tehnika i
ekonomska efikasnost transportnog sistema, podignuta je na optimum.
Strategija razvoja gradova

Izbalansirani sistem predstavlja najvii oblik gradskog transportnog sistema
Zadovoljenje osnovne strategije razvoja gradova (odrivog razvoja i kvaliteta ivota)
mogue je ostvariti planiranjem i projektovanjem izbalansiranih gradskih transportnih
sistema, koje bi se postiglo sistemskim pristupom u upravljanju resursima grada, ali pre
svega planiranju razvoja i unapreenja sistema javnog gradskog transporta putnika.
Ciljevi razvoja grada i transportna politika najvie utiu na izbor i strukturu gradskog
transportnog sistema, kao i na njegovu opredeljenost u pogledu izbalansirane modalne
strukture.
Zbog brojnih uticaja koje ima na funkcionisanje grada, kao i na njegove socijalne i ekoloke
aspekte, sistem javnog gradskog transporta putnika je jedan od osnovnih elementa grada
koji doprinosi odrivom razvoju i kvalitetu ivota.
Sistem javnog gradskog transporta putnika predstavlja jedan od najvanijih elemenata u
realizaciji mobilnosti stanovnika unutar gradske anglomeracije, jer se veliki deo kretanja
(20-60%) upravo realizuje ovim gradskim podsistemom.
Analiza zakonskih i regulatornih okvira

Analiza zakonskih i regulatornih okvira veoma je vana aktivnost da bi se u potpunosti
razumeli okviri u kojima funkcionie sistem, a naroito kako se moe ostvraiti delatnost
transporta putnika kao javna usluga i odnosi na tritu transportnih usluga.
Glavne taake u zakonskim i regulatornim okvirima od znaaja u procesu planiranja i
upravljanja sistemom su podruje primene zakonskih i regulatornih okvira, koji su organi
nadleni za delatnost transporta putnika, kriterijumi koji se odnose na pristup tritu
transportnih usluga, nain pristupa tritu transportnih usluga, rokovi vaenja ugovornih
obaveza, nain i iznosi subvencija, nain sticanja i raspodele prihoda od osnovne
delatnosti, itd...
Jasno razumevanje i poznavanje evolucije zakonskih i regulatornih okvira u svakom
konkretnom sluaju, doprinosi stvaranju slike o namerama vezanim za razvoj i budunost
sistema javnog transporta putnika, a naroito u odnosima izmeu organa lokalne uprave
(vlasti) i operatera.
U naoj zemlji, na republikom nivou zakonskim i regulatornim aktima definie se i
sveobuhvatno ureuje oblast javnog transporta putnika, poevi od osnovnih definicija, do
prava i obaveza vezanih za obavljanje delatnosti (Zakon o prevozu u drumskom saobraaju
(Sl. glasnik RS, br. 46/95,66/2001, 61/2005, 91/2005, 62/2006, 31/2011.), a lokalna
samouprava dokumentima i aktima koji moraju biti u saglasnosti sa usvojenim republikim
aktima definie blie sve ostale normative vane za funkcionisnje sistema (npr. Odluka o
javnom gradskom transportu putnika, Odluka o vanlinijskom i auto-taksi prevozu putnika, i
sl.) .
Istraivanje i analiza karakteristika urbanog podruja

U prvu grupu podataka spada istraivanje demografskih i socio - ekonomskih pokazatelja
urbanog podruja. U najznaajnije socio - ekonomske pokazatelje, urbanog podruja, koje
treba istraiti spadaju:ukupan broj stanovnika na posmatranom urbanom podruju,
ukupan broj zaposlenih po zonama rada i stanovanja, mobilnost, stepen motorizacije,
nacionalni bruto dohodak, prosean lini dohodak po glavi stanovnika, podaci o kretanju i
veliini finansijskih sredstava namenjenih za investiranje u izgradnju infrastrukture i
znaajnih podsistema grada, itd.
Drugu grupu podataka ine podaci o nameni povrina i podaci o korienju zemljita na
posmatranom urbanom podruju, odnosno podaci koji se odnose na funkcionalnu podelu
po aktivnostima i intenzitetu korienja povrina. Ovi podaci slue za utvrivanje odnosa
izmeu namene povrina i nastajanja putovanja, kao i stvaranja jasne slike o namerama
budue upotrebe zemljita i buduih putovanja.
U treu grupu podataka koji daju potpunu sliku o karakteristikama posmatranog urbanog
podruja od znaaja za upravljanje sistemom javnog transporta putnika, spadaju podaci o
veliini i karakteristikama transportnih potreba stanovnika na posmatranom urbanom
podruju.
U ovoj fazi vri se istraivanje, analiza i prognoza transportnih potreba odnosno vri se
generisanje putovanja po zonama, prostorna raspodela putovanja (I-C matrica putovanja),
raspodela putovanja na naine vidove putovanja. Takoe, utvruju se i ostale
karakteristike transportnih potreba u prostoru i vremenu, a pre svega srednja duina
putovanja, srednje vreme putovanja, brzina putovanja, itd...
Analiza trita transportnih usluga

Trite transportnih usluga po svojoj prirodi, predstavlja veoma sloeno trite na kome
uestvuje vie interesnih strana sa itavim spektrom heterogenih potreba, elja, motiva,
zajedno sa njihovim interesima (ciljevima, zahtevima i ogranienjima) sa razliitim
oekivanjima, percepcijom i prirodom ponaanja.
Proces segmentacije trita treba sprovoditi kroz tri osnovne faze:
- Prva faza - obuhvata analizu usluga sistema javnog transporta putnika, kao i analizu
konkurentskih usluga koje nude drugi vidovi gradskog transporta putnika (bicikl,
putniki automobil, i sl).
- Druga faza predstavlja definisanje karakteristinih grupa korisnika (strukture
korisnika) i istraivanje njihovih karakteristika u posmatranom periodu vremena koje
predstavljaju osnov za dalje projektovanje, proizvodnju i prodaju transportne usluge.
- Trea faza - obuhvata analizu koja ukljuuje istraivanje i razumevanje ponaanja
korisnika, odnosno analizu sa osnovnim ciljem dobijanja podataka o svrhama
putovanja i njihovoj prostornoj i vremenskoj raspodeli.
Definisanje trita mora se bazirati na skupu celog spektra usluga kojima se zadovoljava
transportna potreba, vodei pri tom rauna da obuhvatnost mora da se odnosi u
prostornom i vremenskom, kao i vidovnom smislu na celinu trita transportnih usluga
na posmatranom podruju, a ne samo na trite koje se odnosi ili pripada sistemu JGTP.

UKUPNO TRITE
TRANSPORTNIH USLUGA
TM TOT ( t ) = B st ( t )
POTENCIJALNO TRITE
TRANSPORTNIH USLUGA
OSVOJENO TRITE
TRANSPORTNIH USLUGA
TM
POT
(t ) =
G ( t ) ij
i =1 j =1
TM OSV ( t ) = P =
Pk
k =1
Slika. ematski prikaz trita transportnih usluga

Ukupno trite transportnih uslug a u posmatranom vremenu (T MTOT( t) ), predstavlja ukup an b roj
stan ovnika jed nog posmatranog urbanog podru ja, odn osno:
TM
TOT
( t ) = B st ( t ) , [stanovn ika]
gde je:
B st ( t ) - ukup an broj stanovnika urbanog podruja u vrem en u (t),

Potencij alno trite transportnih uslug a u posmatranom vremenu ( TM POT( t) ), predstavlja ukup an
broj puto vanja koja se produkuju u posmatran om urbanom podruju iz jed ne zone u d rugu sv im
vidovim a transp orta putnika (uk lj uuje p eaenje, bicik l i tran sport za sopstvene potrebe). Veliin a
potencij alnog trita transportnih usluga jednaka je ukupnom broju p utovan ja nastalih u zon am a
(i) i p rivuenih u zon e (j) u vremenu (t), od nosno:
T M POT ( t ) =
G ( t )ij
, [putovanja]
i =1 j =1
gde je:
G ( t ) ij - ukup an broj putovanja nastalih u zoni (i) i p rivu enih u zonu (j) u vremenu (t),
Osvojeno trite transp ortnih usluga u posmatranom vremenu (TMOSV( t) ), predstavlja ukupan broj
prevezenih putnika u sistemu j avnog g radsk og transporta putnika svim vid ovima u p osmatranom
period u vrem ena.
TM
OS V
(t ) = P = Pk , [pu tnika]
k =1
gde je:
Pk - u kupan broj p revezeih p utn ika na liniji (k )
Istraivanje i analiza mobilnosti

Mobilnost se izraava odnosom izmeu broja ostvarenih kretanja putovanja odreene
karakteristine grupe stanovnika i broja stanovnika posmatranog urbanog podruja u
odreenom periodu vremena, odnosno:
M (t ) =
PT (t )
Bst (t )
[putovanja/stanovniku/jedinici vremena]
gde je:
PT (t) - ukupan broj putovanja u vremenu (t),
Bst (t) - ukupan broj stanovnika urbanog podruja u vremenu (t),
Mobilnost u sistemu javnog gradskog transporta putnika (Mjgtp) predstavlja ukupan broj
putovanja svih stanovnika posmatarnog urbanog podruja koja se realizuju sistemom u
posmatranom periodu vremena (t), i moe se izraziti preko transportne mobilnosti (Mtr),
odnosno uee sistema javnog gradskog transporta putnika u transportne mobilnosti
(pjgtp) i koeficijenta presedanja na mrei linija sistema (Kpr):
M jgtp (t ) = M tr (t ) p jgtp K pr [putovanja sistemom JGTP/stanovniku/jedinici vremena]

gde je:
Mtr (t) transportna mobilnost u vremenu (t),
pjgtp - uee sistema JGTP u ukupnim trensportnim putovanjima
Kpr koeficijet presedanja na mrei linija,
100%
90%
21
33
80%
25
38
24
29
39
31
30
26
11
70%
60%
23
43
13
21
27
22
50%
12
44
22
34
53
40%
Public transport
66
30%
20%
Walk&Bike
54
36
54
41
44
Car
49
47
33
36
22
10%
0%
Slika. Modal Split u izabranim gradovima u Evropi

Tabela. Mesena mobilnost po strukturi korisnika u sistemu javnog gradskog transporta putnika u Beogradu
(Srednji meseni broj vonji korisnika)
Korisnici
Sve linije
Gradske linije
Prigradske linije
Zaposlen
108
105
124
ak
109
106
120
Student
110
110
120
Penzioner
86
82
108
Nezaposlen
98
95
114
Povremeno radi
105
102
116
Ostalo
90
84
105
UKUPNO
(putovanja sistemom JGTP/ meseno)
105
103
120
Izvor: Istraivanje mobilnosti u javnom prevozu, Saobraajni fakultet Beograd, 2006
Tabela. Dnevna mobilnost korisnika u sistemu javnog gradskog transporta putnika u Beogradu
(Srednji dnevni broj vonji korisnika)
Korisnici
Radni dan
Subota
Nedelja
Uzorak korisnika
11.908
11.908
11.908
SREDNJI BROJ VONJI
4.07
2.31
1.71
Izvor: Istraivanje mobilnosti u javnom prevozu, Saobraajni fakultet Beograd, 2006
Metodoloki postupak - FAZA II

ISTRAIVANJE I
ANALI ZA
KARAKTERISTIKA
URBANOG PODRUJA
Faza I
ISTRAIVANJE I
ANALIZA POSTOJEEG
STANJA SISTEMA
Faza II


- R aspodela du ina i vremena putovanja, itd...

- Realizovani (objektivni ili isporueni) kvalitet
- Subjektivni (doivljeni ili ocenjeni) kvalitet
Istraivanje i analiza osnovnih elementa postojeeg sistema
OBJEKTI
TRANSPORTNA
MREA
Osnovne komponente i funkcije u

sistemu JGTP
Metode
istraivanja
Gradska transportna mrea (GTM)
Geometrijske elementi GTM

Karakteristike tokova vozila na GTM (intenzitet, kapacitet, brzine, i
sl.)
Karakteristike sistema upravljanja na GTM
Nivo usluge na karakteristinim presecima na GTM
Posebne metode
istraivanja i merenja
u transportu
Mrea sistema JGTP
Mrea linija
Statiki elementi mree linija
Dinamiki elementi mree linija
Posebne metode
u transportu
Osnovni
Terminali (autobaze i depoi)

Terminusi i stajalita
Posebne metode
u transportu
Pomoni
Oprema (alati, maine, i sl.) i postrojenja

Ostali objekti
Energija
Vozila
RESURSI
Predmet analize
Ljudski resursi
Finansijski resursi
Struktura utroka energije po podsistemima

Jedinina potronja energije po podsistemima
Posebne metode
u transportu
Analiza strukture voznog parka po podsistemima (tip i marka vozila,

starosna struktura, itd...)
Analiza iskorienja voznog parka po karakteristinim tehnikoeksploatacionim grupama
Posebne inenjerske
metode
Analiza kvalifikacione strukture zaposlenih

Analiza zaposlenih po funkcionalnim grupama
Analiza starosne strukture zaposlenih
Matematika statistika i
analiza
Analiza poslovnog prihoda

Analiza poslovnog rashoda
Cash and flow analiza
Profit and loss analiza
Analiza pokazatelja rezultata poslovanja
Metode mikroekonomske analize

Posebne inenjerske
metode
Istraivanje i analiza osnovnih elementa postojeeg sistema

Osnovne komponente i funkcije u
sistemu JGTP
FUNKCIONISANJE SISTEMA
Organizacija i upravljanje
Eksploatacija
Rezultati rada
Predmet analize
modela organizacije i upravljanja
organizacione strukture transportno poslovnog sistema
nivoa upravljanja
tipova i nivoa integracije
Metode
istraivanja
Analiza
Analiza
Analiza
Analiza
Redovi vonje
Analiza realizacije reda vonje
Tarifni sistem, sistem karata i sistem naplate
Analiza osnovnih eksploatacionih pokazatelja
Analiza sistema za monitoring i kontrolu
Posebne inenjerske
metode
Analiza
Analiza
Analiza
Analiza
Posebne inenjerske
metode
obima transporta i transportnog rada

rada sistema u prostoru i vremenu
iskorienja sistema
efikasnosti i efektivnosti sistema
Metode teorije sistema
Metode teorije
upravljanja
Posebne metode
Teorija verovatnoe i
matematike statistike
Kvalitet usluge
Analiza realizovanog kvaliteta usluge

Analiza ocenjenog kvaliteta usluge
Posebne metode
Uticaj na okruenje
Analiza uticaja sistema na okruenje

Analiza ekoloke podobnosti sistema
Posebne metode
SWOT analiza sistema

Benmarking sistema
Metode stratekog
menadmenta
Konana ocena postojeeg sistema javnog

gradskog transporta putnika
U tabeli su prikazane osnovne funkcija koje traba istraiti i analizirati u okviru u

cilju dobijanja potpunih informacija o postojeem sistemu javnog gradskog
transporta putnika.
Istraivanje kvaliteta sistema i usluge

Traeni (zahtevani ili oekivani) kvalitet usluge, predstavlja nivo kvaliteta usluge, koji
eksplicitno ili implicitno zahtevaju korisnici od sistema javnog gradskog transporta
putnika. Taj nivo kvaliteta moe se smatrati skupom izvesnog broja kriterijuma kvaliteta
koji reprezentuju odreena svojstva kvaliteta usluge. Relativna teina ovih kriterijuma
moe se oceniti pomou kvalitativne analize.
Projektovani (planirani ili ciljani) kvalitet usluge, predstavlja nivo kvaliteta usluge koji
isporuilac usluge namerava da prui korisnicima. Na njega uticaja ima nivo kvaliteta koji
trae korisnici, spoljni i unutranji zahtevi, budetska i tehnika ogranienja i perfromanse
konkurenata, i sl.
Realizovani (objektivni ili isporueni) kvalitet usluge, predstavlja nivo kvaliteta usluge
koji se ostvaruje u realnom vremenu. Realizovani kvalitet transportne usluge predstavlja
jedan od najznaajnijih elemenata za analizu i unapreenje kvaliteta transportne usluge.
Subjektivni (doivljeni ili ocenjeni) kvalitet usluge, predstavlja nivo kvaliteta transportne
usluge kakvim ga korisnici doivljavaju. Percepcija korisnika u vezi sa kvalitetom
isporuene usluge zavisi od njihovog linog iskustva sa transportnom uslugom i od
informacija koje dobijaju o usluzi od isporuilaca ili iz drugih izvora ili od sopstvane
okoline.
Oekivani KU
Expected QS
Ocenjeni KU
Percieved QS
Oekivani KU Projektovani KU
Projektovani KU
Targeted QS
Expected QS
Realizovani KU
Ocenjeni KU
Delivered QS
Percieved QS
Targeted QS
Realizovani KU
Delivered QS
Delivered QS
A. NEPOVOLJAN SLUAJ
B. REALAN SLUAJ
Oekivani KU =
Targeted QS
Expected QS
Projektovani KU
Ocenjeni KU
Percieved QS
Realizovani KU
Delivered QS
C. IDEALAN SLUAJ
SWOT analiza postojeeg sistema

Cilj SWOT analize je da se na sistematian nain izvri identifikacija najvanijih faktora
vezanih za strukturu i funkcionisanje postojeeg sistema, u cilju projektovanja sistema u
skladu sa identifikovanim ijenicama, odnosno u cilju definisanja aktivnosti koje e
doprineti uspenoj ravnotei snaga i slabosti sa prilikama i pretnjama sistemu.
SNAGA
(Strength)
SLABOSTI
(Weaknesses)
PRILIKE
(Opportunities)
PRETNJE
(Threats)
SWOT analizom treba da sistemski obuhvate svi kljuni elementi strukture i funkcionisanja
postojeeg sistema (trite transportnih usluga, zakonski i regulatorni akti, transportna
mrea, vozila, tarifni sistem, sistem karta i sistem naplate, organizacija i upravljanje,
kvalitet usluge, prihod i trokovi rada sistema, nain finansiranja, rezultati rada, itd)
Metodoloki postupak - FAZA III

ISTRAIVANJE
I
ISTRAIVANJE
I
ANALI
ZA
ANALIZA POSTOJEEG
KARAKTERISTIKA
STANJA SISTEMA
URBANOG PODRUJA
Faza I
Faza II
DEFINISANJE
BUDUEG
STANJA SISTEMA
Faza III
ISTRAIVANJE
I DEFINISANJE ZAHTEVA GRADA I GRADSKOG TRANSPORTNOG
ISTRAIVANJE
I ANALIZA
OSNOVNIH
ELEMENATA
DEFINISANJE PREDMETA,
CILJEVA,
ZADATAKA
SISTEMA
PREMA
SISTEMU JAVNOG GRADSKOG TRANSPORTA PUTNIKA
(KOMPONENTI)
POSTOJEEG
SISTEMA
JGTP
mree linija
ANALIZA ZAKONSKIH- Analiza
I REGULATORNIH
OKVIRA ISTRAIVANJE I DEFINISANJE ZAHTEVA INTERESNIH GRUPA PREMA SISTEMU
- Zahtevi svih stanovnika urbanog podruja
- Zahtevi korisnika
- Zahtevi operatora
(vozila, energija, finansije, kadrovi,
oprema,
itd.) uprave
- Zahtevi
organa lokalne
- Analiza tarifnog sistema, sistema
naplate
i karata
- Zahtevi
industrije
- Definisanje
ANALIZA K-KA GRADA I TRITA
TRANSPORTNIH
- Istraivanje
uticajaUSLUGA
sistema na
okruenje misije, vizije i ciljne funkcije sistema
- Definisanje svojstava i parametara kvaliteta sistema kojim se kvantifikuje
- Analiza demografskih i socio-ekonomskih
karakteristika
(ekoloki i drutveni
uticaj)grada
DEFINISANJE
I IZBOR STRATEGIJE ZA DOSTIZANJE BUDUE CILJNE FUNKCIJE SISTEMA
- Realizovani
(objektivni
ili, isporueni)
kvalitet
(izvorno ciljna
kretanja)
- Raspodela putovanja u prostoru
- Subjektivni
(doivljeni ili ocenjeni)
kvalitet
- R aspodela putovanja u vremenu
,
- Strategija
odrivog razvoja celine sistema
- R aspodela putovanja po svrhama-motivima
,
Strategija
vezana
za promenu strukture, funkcionisanja, organizacije i upravljanja
- Analiza
snage, itd...
slabosti, prilika
i pretnje za ostvarenje maksimalnog nivoa efikasnosti i efektivnosti sistema
- R aspodela du ina i vremena
putovanja,
- Strategija
- Strategija stvaranja drutveno valjanog i ekoloko prihvatljivog sistema
- Strategija
proizvodnje transportne usluge koja se razlikuje od konkurencije, itd...
STANJA SISTEMA I IDENTIFIKACIJA
PROBLEMA
- Analiza potencijalnog
trita STRATEGIJE I RAZRADA PLANA
DONOENJE
- Definisanje
ISTRAIVANJE I ANALIZA
MOBILNOSTI
AKTIVNOSTI
NA UNAPREENJU
SISTEMA mera u nadlenosti drave i grada
JAVNOG
- Istraivanje i analiza
opte GRADSKOG
mobilnosti TRANSPORTAPUTNIKA
Definisanje
mera u nadlenosti operatora (prevoznika)
Istraivanje zahteva i ciljeva grada i gradskog transportnog sistema

Prilikom definisanja ciljeva grada treba poi od osnovnog zahteva da oni to jasnije i
preciznije izraze potrebe i interesi svih stanovnika posmatranog urbanog podruja i da u
najveoj meri budu rezultat njihovih elja.
Ciljevi grada kao najvieg sistema u odnosu na sistem javnog gradskog transporta putnika,
nisu jednoznani i razlikuju se u zavisnosti od posmatranog konkretnog urbanog podruja.
Oni zavise pre svega od njegove strukture, ekonomske i finansijske snage, organizacije i
upravljanja, vizionarske sposobnosti organa gradske uprave i irokog spektra elja koju
javnost oekuje u budunosti.
Istraivanjem gradova koji su pogodni za ivot (livable cities)1, opti ciljevi grada mogu se
uopteno razvrstati u sledee grupe ciljeva:
Ciljeve vezane za snaan ekonomski prosperitet grada,
Ciljeve vezane za obezbeenje visokog uea sistema javnog transporta putnika u
ukupnom broju putovanja,
Ciljeve za odrivi razvoj grada i njegovih podsistema,
Ciljeve vezane za visok nivo kvaliteta ivota u gradu,
Ciljeve vezane da grad i njegovi podsistemi budu tehnoloki superiorni i efikasni,
Ciljeve vezane da grad bude savremen i atraktivan,
Ciljeve za odravanje visoke uloge kao regionalnog centra, itd...
1
Gradovi kao to se npr. Be, Minhen, Berlin, Keln, Birmingem, Singapur, itd

Ciljevi gradskog transportnog sistema kao jednog od najvanijih podsistema grada
usmereni su ka ostvarenju ciljeva i zahteva grada, jer oni u povratnoj vezi imaju uticaj na
stepen dostizanja ciljeva grada.
Najei ciljevi gradskih transportnih sistema u nekim svetskim metropolama prikazani su
u sledeoj matrici ciljeva.
Grad
Smanjenje
zaguenja
Unapreenje
sistema JGTP
Atina
Kopenhagen
Stokholm
Edinburg
Birmingem
Majami
Podsticanje
razvoja grada
Sidnej
Njujork
Dobra opsluga
centra grada
Izvor: MOBILITY 2001. World mobility at the end of the twentieith century and its sustainability - Massachusetts Institute of Tehnology, 2001

Ciljeve gradskog transportnog sistema pogodno je posmatrati preko matrice uticaja ciljeva
sistema na karakteristine grupe korisnika.
Grupe korisnika koje su zainteresovane da sistem funkcionie na optimalan nain moemo
svrstati u karakteristine grupe kao to su: svi stanovnici razliitih podruja grada,
stanovnici koji putuju u razliite svrhe, stanovnici koji putuju na razliite naine, razliiti
ekonomski sektori, operateri u gradskom transportnom sistemu.
Ciljevi gradskog
Stanovnici
razliitih
podruja
grada
Stanovnici
koji putuju
u razliite
svrhe
Stanovnici
koji putuju na
razliite
naine
Razliiti
ekonomski
sektori
Operatori
Kvalitet ivota
Odriv razvoj
Efikasnost
Pristupanost
Ekoloka podobnost
Bezbednost i sigurnost
Jednakost
Izvor: MOBILITY 2001. World mobility at the end of the twentieith century and its sustainability - Massachusetts Institute of Tehnology, 2001
Istraivanje i definisanje zahteva interenih grupa (kljunih aktera)

Zahteve i ciljeve prema sistemu javnog transporta putnika, sa jedne strane
generalno posmatrano ispostavljaju svi graani urbanog podruja.
Zahtevi i ciljevi graana mogu se izraziti preko irokog spektra razliitih entiteta iz
svih segmenata ivota.
SPECIFINI CILJEVI
SVI GRAANI
- Maksimizacija opteg napretka
- Smanjenje saobraajnih guvi
- Zatita ivotne okoline
- Integrisano planiranje grada
- Podsticaj razvoju grada
- Poveanje atraktivnosti i
zaposlenosti
PORESKI OBVEZNICI
GRAANI SA NIIM PRIHODIMA
- Nii nivo subvencija sistemu JGTP

- Raspodela subvencija onima
kojima je to zaista potrebno
- Nii nivo cena transportne usluge

- Vea prava za istu cenu
- Laka socijalna integracija
ZAHTEVI SVIH GRAANA

(OPTI ZAHTEVI PREMA SISTEMU)
OPERATIVNI CILJEVI
SVI GRAANI
- Efikasnost resursa u sistemu JGTP
- Vee uee sistema JGTP u
vidovnoj raspodeli (naroito u
odreenim zonama grada)
- Korienje istijih vozila i
savremenih tehnologija
- Izgradnja grada du koridora
javnog prevoza
PORESKI OBVEZNICI
GRAANI SA NIIM PRIHODIMA
- Vea trokovna efikasnost sistema

- Mere koje pomau potpunu
naplatu proizvedene usluge
- Integracija u oblasti trifne politike
- Realno formiranje cena usluga
- Ogranien broj povlaenih
kategorija putnika
- Povlaene tarife za odreene

kategorije korisnika
- Dostupna usluga u prstoru i
vremenu po istoj tarifi
- Stroga kontrola trokova sistema
- Otvaranje trita rada
komunalna urbana oprema
ORGANI
LOKALNE
UPRAVE
trite transportnih
usluga
mobilnost
graana
subvencije
glasovi
transportna usluga
KORISNICI
OPERATORI
transportni zahtevi
trine transakcije
zahtevi za kvalitetne i ekoloki prihvatljive sisteme
INDUSTRIJA
Slika : Konceptualni prikaz odnosa izmeu interesnih grupa u sistemu javnog gradskog transporta putnika

SPECIFINI CILJEVI
- Pogodnost usluge za korienje
- Pristupanost u prostoru i vremenu
- Raspoloivost i stabilnost usluge
- Neprekidnost usluge
- Lakoa korienja
- Atraktivnost usluge
- Raznovrsnost usluge
- Integracija usluge
- Inovativnost sistema
- Lojalnost sistema
ZAHTEVI KORISNIKA
(PUTNIKA)
OPERATIVNI CILJEVI
- Fer cena ponuene usluge
- Projektovanje mree linija koja adekvatno pokriva celu teritoriju grada
- Realizacija projektovanog kvaliteta usluge
- Dobra informisanost korisnika u vezi funkcionisanja i planiranja sistema
- Stabilnost mree i funkcionisanja
- Redovi vonje prilagoeni zahtevima
- Neprekidni monitoring i adaptacija kvaliteta usluge zahtevima
- Specifikacija i garancija kvaliteta usluge
- Potpuna integracija (fizika, tarifna i logika)
- Primena savremenih tehnologija i naunih dostignua
Slika: Zahtevi i ciljevi korisnika

Dostupnost u prostoru (Da je kratko peaenje do i od stanice)
Stabilnost (da nema ekscesnih pogoranja usluge)
1,59
1,95
Komfor na stajalitima (istoa, zatita od atmosferskih uticaja)
2,89
Kompetentnost osoblja (struno i ljubazno osoblje)
2,91
Cena prevoza (Da cena odgovara kvalitetu usluge)
6,05
Vreme putovanja (ukupno vreme od poetne do ciljne take)
6,72
Pouzdanost (da nema otkaza rada sistema)
7,62
Komfor u vozilu 2 (Klimatizacija i grejanje)
8,84
Komfor u vozilu 1 (da nije guva u vozila)
10,14
Bezbednost i sigurnost
11,08
Uestanost (da ima puno polazaka)
11,69
Tanost i redovnost (da vozila dolaze i polaze na vreme)
28,52
0,00
5,00
10,00
15,00
20,00
25,00
30,00
Rang znaajnosti (%)
Izvor. Projekat unapreenja sistema javnog gradskog i prigradskog transporta putnika u gradu Panevu, Saobraajni fakultet, 2012
Slika . Zahtevi korisnika sistema javnog gradskog transporta putnika u gradu Panevu

SPECIFINI CILJEVI
Efikasno i efektivno poslovanje

Ravnopravni i fer uslovi u pristupu i ponaanju na tritu
Uslovi za stabilnost poslovanja
Uslovi za uvoenje inovacija
Visok stepen automatizacije
Integracija na svim nivoima
Transparentnost svih aktivnosti, podprocesa i procesa u sistemu
Kompatibilnost na globalnom tritu
ZAHTEVI OPERATERA
(PREVOZNIKA)
OPERATIVNI CILJEVI
-
Restrukturiranje svih podprocesa i procesa u sistemu JGTP

Adekvatan nain finansiranja i naplate transportne usluge
Optimalna organizacija i upravljanje
Primena savremenih metoda menadmenta
Stvaranje uslova za odreeni stepen slobode na tritu
Usklaenost ostvarenih rezultata rada i uloenih resursa
Efikasan i efektivan sistem JGTP
Razvoj i implementacija novih tehnologija
Slika: Zahtevi i ciljevi operatora

SPECIFINI CILJEVI
- Visok kvalitet sistema i usluge
- Ureeno trite transportnih usluga
- Optimalno povezivanje svih gradskih funkcija
- Kontrolisan nivo subvencija
- Efikasno i racionalno korienje kapaciteta
- Odriv sistem JGTP
- Efikasan i efektivan sistem JGTP
- Smanjenje saobraajnih guvi
- Zatita ivotne okoline
- Zadovoljenje irokog spektra socijalnih ciljeva
ZAHTEVI
ORGANA LOKALNE UPRAVE
(VLASTI)
OPERATIVNI CILJEVI
- Racionalna struktura sistema
- Optimalno funkcionisanje i upravljanje sistemom
- Definisati odnose sa operaterima tako prihod sistema
bude vei od trokova kontrole
- Zadravanje visokog nivoa uea sistema JGTP u
gradskom transportnom sistemu grada.
- Snienje trokova strukture i funkcionisanja
- Raspodela subvencija na korisnike kojima je to zaista potrebno
- Stvaranje izbalansiranih sistema u cilju izbegavanja
prekomernog optereenja pojedinih podruja
Slika: Zahtevi i ciljevi organa lokalne uprave
C8-Pos tizanje vieg nivoa kompetentnosti ljudskih res ursa u s is temu

na s vim nivoima upravljanja
6,850
6,875
C3-Omoguavanje mobilnosti pojedinih s ocijalnih grupa po povoljnim

us lovima
6,362
6,375
5,448
5,500
C7-Omoguavanje ulaganja u dalji razvoj s istema transporta putnika

C6-Us klaivanje jedinine cena transportne us luge s a realnim
tro kovima transporta
4,848
4,875
4,258
4,167
C4-Postizanje niih trokova funkcionisanja s istema

C5-Stvaranje efikasnog i ureenog sistema (mehanizma) upravljanja
tro kovima, prihodom, cenama i finansiranjem s istema
3,218
3,292
C2-Podizanje nivoa kvaliteta usluge za korisnike u celini s istema

javnog gradskog i prigradskog transporta putnika
C1-Pos tizanje visokog ue a sistema transporta putnika u ukupnom
broju putovanja, kao us lov za za kvalitet ivota u gradu i odrivi
razvoj
0,000
Ponderisani broj odgovora
2,970
2,840
1,977
2,000
2,000
4,000
Broj odgovora
6,000
8,000
Prosean rang
Izvor. Istraivanja u cilju unapreenja javnog gradskog i prigradskog prevoza putnika na teritoriji grada Nia, Saobraajni fakultet, 2012
Slika . Zahtevi organa lokalne uprave i eksperata vezano za unapreenje sistema javnog gradskog i prigradskog
transporta putnika u Niu
Smanjenje trokova funkcionisanja celine sistema javnog gradskog

transporta putnika
2,80
Ostvarivanje vieg nivoa kvaliteta transportnih usluga
3,34
Stvaranje uslova za uspostavljanje odrive mobilnosti u skladu sa

strategijama EU
4,50
Optimizacija proizvodne i ekonomske efikasnosti sistema
4,95
Usklaivanje mree linija sa demografskim, socio-ekonomskim i

urbanistikim razvojem grada
5,32
Usklaivanje mree linija sa postojeim linijama elja putnika i egzaktno

utvrenim transportnim zahtevima
5,43
Minimiziranje negativnog uticaja sistema na okolinu kroz poveanje

ekoloki istijih podsistema u transportnoj ponudi
5,67
Zadravanje postojeih navika korisnika i prepoznatljivog imida

postojee mree linija
6,38
Postizanje vieg nivoa fizike integracije postojeih podsistema (vidova)

javnog gradskog transporta putnika
8,02
0,00
1,00
2,00
3,00
4,00
5,00
6,00
7,00
8,00
Prosean rang
Izvor. Planiranje i projektovanje mree linija javnog gradskog transporta putnika i definisanje potrebnih kapaciteta u Beogradu (ITS-1), Saobraajni fakultet, 2015
Slika . Zahtevi organa lokalne uprave i eksperata vezano za unapreenje mree linija u sistemu javnog gradskog
transporta putnika u Beogradu

SPECIFINI CILJEVI
- Primena novih tehnologija i automatizacija procesa
- Inovativnost kroz saradnju drugim akterima u sistemu
- Energetska efikasnost proizvoda i komponenti
- Ekoloka prihvatljivost proizvoda i komponenti
- Funkcionalnost proizvoda i komponenti
- Tehniko-tehnoloka dominantnost
- Stvaranje opreme i komponenata po meri
- Standardizacija i racionalnost
- Korienje savremenih i jeftinijih materijala
- Stvaranje tehnologija bez barijera
- Bezbednost i sigurnost
ZAHTEVI INDUSTRIJE
OPERATIVNI CILJEVI
- Primena savremenih tehnologija i naunih dostignua
- Stvaranje standarda i indikatora potronje energije i emisije
- Korienje reciklanih materijala
- Razvoj i proizvodnja vozila i komponenti ekoloki prihvatljivih
- Razvoj i proizvodnja ureaja i komponenti koji obezbeuje
konstantan standard kvaliteta
- Uvoenje automatizacije u proces smanjuju se trokovi usluge
- Sklapanje ugovora sa operaterom ili OLU u cilju razvoja novih tehnologija
- Specifikacija i garancija kvaliteta proizvoda i komponenti
- Konstantna korelacija sa svim akterima u sistemu
Slika: Zahtevi i ciljevi industrije
Definisanje vizije, misije i ciljne funkcije sistema

Vizija sistema javnog gradskog transporta putnika treba da sadri strateke
izbore i vrednosti koje definiu pogled na svrhu i nain postojanja sistema u
okviru grada i gradskog transportnog sistema.
VIZIJA SISTEMA JAVNOG MASOVNOG TRANSPORTA PUTNIKA treba da
bude usmerena ka pouzdanom, stabilnom, dostupnom u prostoru i
vremenu, kvalitetnom pruanju transportne usluge korisnicima, pod
ekonomski najpovoljnijim i ekoloki prihvatljivim uslovima.
Misija sistema javnog transporta putnika podrazumeva razlog ili svrhu

postojanja sistema, kojom se izraava sadanja i budua delatnost i poslovna
aktivnost sistema.
MISIJA SISTEMA JAVNOG MASOVNOG TRANSPORTA PUTNIKA treba da
bude usmerena ka stvaranju uslova da sistem postane efikasan,
savremeno organizovan i racionalan, okrenut proizvodnji kvalitetne
transportne usluge korisnicima sistema, sa velikim uticajem na realizaciju
mobilnosti stanovnika grada.
Definisanje vizije, misije i ciljne funkcije sistema

Definisanje ciljne funkcije sistema javnog transporta putnika predstavlja
kompleksan postupak projektovanja vrlo esto meusobno konfliktnih zahteva
grada i gradskog transportnog sistema i zahteva interesnih grupa u sistemu koji
se moraju realizovati u oekivanom stepenu u budunosti.
CILJNA FUNKCIJA SISTEMA JAVNOG GRADSKOG TRANSPORTA
PUTNIKA, moe se definisati kao proizvodnja maksimalnog nivoa
kvaliteta transportne usluge za definisani nivo trokova, odnosno da se
zahtevani obim i kvalitet transportne usluge uz unapred definisane
trokove, realizuje uz maksimalnu efikasnost i efektivnost uz
minimizaciju negativnog uticaja sistema na okruenje
Ciljna funkcija sistema se izraava preko odreenog broja pokazatelja
performansi rada sistema (KPI) koji predstavljaju kvantitativni izraz funkcije cilja
sistema i osnova za ocenu stepena izvrenja postavljenih ciljeva celine sistema
(efektivnost sistema).
NAPOMENA: Ciljna funkcija mora biti definisana i kvantifikovana preko KPI
Definisanje i izbor strategije za dostizanje

budue ciljne funkcije sistema
Strategijom se definie nain kojim se odreuje budue stanje sistema javnog
gradskog transporta putnika u skladu sa definisanom vizijom, misijom i ciljnom
funkcijom sistema.
U sloenim otvorenim tehniko-tehnolokim sistemima, kakav je sistem javnog
gradskog transporta putnika, strategija treba da definie skup naina (pravila)
pomou kojih se definie budue stanje sistema u odnosu na okruenje.
Kroz definisanje strategije neophodno je obezbediti faznost realizacije, odnosno
definisanje redosleda aktivnosti, prioritete, definisanje vrednosti KPI parametara,
kao i definisanje mera za sprovoenje odreene politike koja treba da dovede do
realizacije ciljeva i ciljne funkcije sistema.
Proces definisanja i izbora strategije treba da bude baziran na osnovu realno
raspoloivih resursa po fazama, odnosno strategija treba da ima evolutivni i
razvojni karakter u cilju stvaranja uslova za postepene promene u sistemu.
U uslovima otre konkurencije i brze tehniko-tehnoloke ekspanzije, a imajui u
vidu trendove i opte strategije razvoja sistema javnog gradskog transporta
putnika, sistem treba da zadovolji sledee najznaajnije strategije:

Parametri kojima se
kvantifikuju efekti primene
strategijskih alternativa
Definisan skup meusobno
iskljuivih strategijskih alternativa
Kvantifikacija i analiza uticaja
na ciljeve sistema JGTP
Ciljevi koji treba da se postignu

primenom strategijskih alternativa
2
DEFINISANJE
STRATEGIJA ZA
UPRAVLJANJE
SISTEMOM JGTP
DEFINISANJE
PARAMETARA ZA
KVANTIFIKACIJU
ALTERNATIVA
ANALIZA UTICAJA
STRATEGIJSKIH
ALTERNATIVA
4
VREDNOVANJE
UTICAJA
STRATEGIJSKIH
ALTERNATIVA
VIZIJA, MISIJA I CILJNA

FUNKCIJA SISTEMA
JAVNOG GRADSKOG
TRANSPORTA PUTNIKA
Vrednovanje uticaja primene

na postavljne ciljeve sistema
IZBOR
STRATEGIJSKIH
ALTERNATIVA
ANALIZA UTICAJA
STRATEGIJSKIH
ALTERNATIVA
NA RAZLIITE
SCENARIJE
PRIMENE
6
7
Ponovna analiza uticaja

za razliite scenarije primene
PRIMENA IZABRANIH
STRATEGIJA
Slika: Metodologija izbora strategije (a)

U uslovima otre konkurencije i brze tehniko-tehnoloke ekspanzije, a imajui u
vidu trendove i opte strategije razvoja sistema javnog gradskog transporta
putnika, sistem treba da zadovolji sledee najznaajnije strategije:
Strategiju odrivog razvoja sistema i kvaliteta ivota. Postizanje ciljeva

odrivog razvoja i kvaliteta ivota u odnosu na transportne sisteme, ostvaruje
se kroz voenje politike koja kao osnov uzima princip realizacije mobilnosti
stanovnika uz ogranieno korienje putnikih automobila, (Ovo je kljuna
strategija u zemljama EU).
Strategija vezana za promene strukture sistema (pre svega u organizaciji i

upravljanju sitemom), sa jasno definisanim i preraspodeljenim
nadlenostima, obavezama, pravima i rizicima.
Strategiju proizvodnje zahtevanog obima i nivoa kvalitetna transportne

usluge, odnosno proizvodnja i isporuka transportne usluge po meri, shodno
zahtevima koje postavljaju korisnici.
Strategiju maksimizacije efikasnosti i efektivnosti sistema javnog gradskog

transporta putnika za definisani nivo trokova sistema,

Strategiju stvaranja drutveno valjanog i ekoloko prihvatljivog sistema javnog

gradskog transporta putnika,
Strategiju proizvodnje transportne usluge koja razlikuje od konkurencije,
odnosno proizvodnja transportne usluge koja se razlikuje po ceni i kvalitetu
od konkurencije.
Savremen pristup realizaciji strategije, danas je najee baziran na projektnom

pristupu, radi svoje pragmatinosti u realizaciji, odnosno ovakav pristup se
oslanja na savremeni koncept upravljanja projektima, koji predstavlja
specijalizovanu disciplinu opteg menadmenta usmerenu na efikasnu realizaciju
razliitih projekata i poduhvata.
Ovaj pristup podrazumeva da se svaka strategija ili deo strategije (logino
zaokruen deo) tretira kao poseban projekat, koji zahteva posebno vreme i
resurse (materijalne, finansijske, kadrovske) i koji se posebno planira, realizuje,
prati i kontrolie, u cilju najboljeg naina dostizanja ciljne funkcije sistema javnog
gradskog transporta putnika.
Mere za unapreenje postojeeg sistema

Mere koje se preduzimaju u cilju razvoja i unapreenja postojeeg sistema, a
zavisno od perioda implementacije mogu se podeliti na:
Kratkorone (period implementacije od 1 do 3 godine)
Srednjorone (period implementacije od 3 do 5 godina)
Dugorone (period implementacije od 5 do 10 godina)
U prostornom smislu, okvir planiranja unapreenja sistema moe biti:
Region (ako se radi o megapolisima)
Administrativno podruje grada (sve optine)
Ue podruje grada
Mere koje u kraem periodu mogu poboljati stanje, a uzevi u obzir nadlenost
za njihovo sprovoenje mogu se podeliti na:
MERE U NADLENOSTI DRAVE I GRADA
MERE UNUTAR SISTEMA JAVNOG GRADSKOG TRANSPORTA PUTNIKA
MERE U NADLENOSTI OPERATRA
Mere u nadlenosti drave i grada
Razvoj peakih ekoloko istijih zona

Zone zatiene od motornog saobraaja
Fizike barijere pristupa za PA
(u odreeno vreme ili odreene zone)
Umirivanje usporavanje saobraaja
Upravljanje i naplata parkiranja
Upravljanje dinamikim saobraajem
Razvoj Park and Ride i Bike and Ride
Planiranje korienja zemljita

(rezervisanje lokacija tip trase A)
Razvoj sistema JGTP du koridora
Zone sa zabranom parkiranja
Takse (prodaja nekretnina, valorizacija
lokacijske i komercijalne vrednosti)
Takse za korienje fosilnog goriva
Takse za korienje putnikih automobila
Naplatni prstenovi
Licenciranje povrina (kontrola ulaza u
centar)
Naplata putarina
Takse za osigureanje motornih vozila
Izdvajanje sistema od ostalog dinamikog

saobraaja
Davanje prioriteta sistemu JGTP
Operativno upravljanje sistemom
Integracija (funkcionalna, tarifna, logika)
Info sistem za korisnike
Elektronska naplata
Razvoj paratranzita
Poveanje nivoa kvaliteta usluge
Zakonski i regulatorni okviri

Odgoarajui modeli pristupa tritu
Projektovanje razvoj i organizovanje
sistema po meri korisnika
Jasna podela obaveza, prava i rizika
Kompetentnost kadrova
Fer cena za sve interesne grupe
Stimulativna tarifna politika
Kontrola trokova i prihoda
Subvencionisanje odreenih kategorija
korisnika
Finansiranje razvoja novih sistema JGTP
Finansiranje unapreenja postojeih
sistema JGTP
Finaniranje media plana i kampanja koje
promoviu korienje sistema JGTP
Mere u nadlenosti sistema
Regulisanje i ureenje trita

transportnih usluga
Statiki elementi (mrea linija, stajalita, terminusi,
Dinamiki elementi rada sistema (redovi vonje,
broj vozila na radu, itd...)
Tarifni sistem, sistem karata i naplate
Resursi (vozila, zaposleni, finansije)
Organizacija sistema i integracija unutar sistema
Upravljanje sistemom
(nivoi, nadlenosti, regulativa)
Monitoring i operativno upravljanje sistemom
Unapreenje rada operatera
Kontrola kvaliteta nivoa transportne usluge
Implementacija tehniko-tehnolokih inovacija
Razvoj drugih usluga u funkciji sistema
Mere u nadlenosti operatra
Metodoloki postupak - FAZA IV

ISTRAIVANJE
I
ISTRAIVANJE
I
ANALI
ZA
ANALIZA POSTOJEEG
KARAKTERISTIKA
STANJA SISTEMA
URBANOG PODRUJA
Faza I
Faza II
Faza III
PROJEKTOVANJE
DEFINISANJE
BUDUEG SISTEMA
BUDUEG
JAVNOG GRADSKOG
STANJA SISTEMA
TRANSPORTA PUTNIKA
Faza IV
ISTRAIVANJE
I DEFINISANJE
ZAHTEVA GRADA
I GRADSKOG
ISTRAIVANJE
I ANALIZA
OSNOVNIH
ELEMENATA
DEFINISANJE PREDMETA,
CILJEVA,
ZADATAKA
PROJEKTOVANJE
BUDUEG
STANJA TRANSPORTNOG
SISTEMA - PLAN AKTIVNOSTI
SISTEMA
PREMA
SISTEMU
JAVNOG
GRADSKOG
TRANSPORTA
PUTNIKA
(KOMPONENTI)
POSTOJEEG
SISTEMA
JGTP
Prognoza
transportnih
potreba
mree linija
ISTRAIVANJE
I DEFINISANJE ZAHTEVA INTERESNIH GRUPA PREMA SISTEMU
ANALIZA ZAKONSKIH- Analiza
I REGULATORNIH
OKVIRA
- Analiza statikih elemenata mree linija - Definisanje varijanti mree linija i podsistema (vidova)
- Analiza strategije i plana razvoja grada- Zahtevi svih stanovnika urbanog
podruja
- Optereenje
mree linija buduim putovanjima
- Zahtevi korisnika
- Istraivanje i analiza angaovanih resursa - Kvantifikacija KPI po varijantama mree linija i podsistema
- Zahtevi operatora
- Rangiranje
i izbor optimalne varijante mree linija i podsistema
(vozila, energija, finansije,
kadrovi,
oprema,
itd.)
- Zahtevizemljama
organa lokalne
uprave
- Analiza zakonskih i regulatornih
okvira
u
liderskim
Projektovanje
tehniko-tehnolokih elemanata strukture
- Analiza tarifnog sistema,
naplate i karata
- Zahtevisistema
industrije
- Istraivanje i analiza kljunih pokazateljai funkcionisanja mree linija (statiki i dimamiki elementi linija)
DEFINISANJE MISIJE, VIZIJE
I CILJNE FUNKCIJE
SISTEMA
- Projektovanje
reda vonje
i proraun potrebnih kapaciteta
Definisanje
misije,
vizije
i
ciljne
funkcije
sistema
ANALIZA K-KA GRADA I TRITA
TRANSPORTNIH
- Istraivanje
uticajaUSLUGA
sistema na okruenje - Projektovanje tarifnog sistema, sistema naplate i sistema karata
kvaliteta
sistema
kojim se kvantifikuje
- Projektovanje
modela
organizacione
strukture i upravljanja
- Analiza demografskih i socio-ekonomskih
karakteristika
(ekoloki i drutveni Definisanje
uticaj)grada svojstava i parametara
ciljna
funkcija
sistema
(KPI
kljuni
pokazatelji
performansi
rada
- Definisanje kompetencija i S-T-O nivoasistema)
upravljanja sistemom
DEFINISANJE
I IZBOR
STRATEGIJE ZA DOSTIZANJE BUDUE CILJNE FUNKCIJE SISTEMA
- Realizovani
(objektivni
ili, isporueni)
kvalitet
(izvorno ciljna
kretanja)
- Raspodela putovanja u prostoru
- Subjektivni
(doivljeni
ili ocenjeni)
kvalitet
- Strategija
odrivog
razvoja
celine sistema
- R aspodela putovanja u vremenu
,
- Definisanje
Strategija
vezana
za
promenu
strukture,
organizacije
i upravljanja
- R aspodela putovanja po svrhama-motivima
,
i nivoa integracije
(fizika, tarifna
i logika integracija)
SWOT ANALIZA POSTOJEEG SISTEMA JGTP - Definisanje tipafunkcionisanja,
Strategija
za
ostvarenje
proizvodnje
zahtevanog
obima
i
kvaliteta
transportne
Definisanje
tipa
ugovornih
odnosa
izmeu
operatora
iusluge
grada
- Analiza snage, slabosti,
prilika
i
pretnje
nivoa
efikasnosti
i
efektivnosti
sistema
- R aspodela du ina i vremena putovanja, itd...- Strategija za ostvarenje- maksimalnog
Definisanje naina pristupu tritu transportnih usluga
Strategija stvaranja drutveno
valjanog i ekoloko prihvatljivog sistema
- Analiza ukupnog tritaANALIZA DOBIJENIH- REZULTATA,
Proraun
OCENA POSTOJEEG potrebnih resursa za funkcionisanje sistema
- Strategija proizvodnje
transportne
usluge investicioni
koja se razlikuje
od konkurencije,
itd...
- Analiza karakteristika transportnih
zahteva
(vozila, energija,
i eksloatacioni
trokovi,
kadrovi, itd...)
STANJA SISTEMA
I IDENTIFIKACIJA
PROBLEMA
- Analiza potencijalnog
trita STRATEGIJE I RAZRADA PLANA DEFINISANJE TERMIN PLANA REALIZACIJE AKTIVNOSTI
DONOENJE
- Definisanje SISTEMA
mera u nadlenosti drave i grada
AKTIVNOSTI
NA UNAPREENJU
ISTRAIVANJE I ANALIZA
MOBILNOSTI
DEFINISANJE
MATRICE
ODGOVORNOSTI
REALIZACIJE
- Definisanje mera u nadlenosti
sistema
javnog gradskog
transporta
putnika AKTIVNOSTI
JAVNOG
- Istraivanje i analiza
opte GRADSKOG
mobilnosti TRANSPORTAPUTNIKA
- Definisanje mera u nadlenosti
operatora
(prevoznika)
MONITORING
I KONTROLA
REALIZACIJE PLANIRANIH AKTIVNOSTI
Projektovanje budueg stanja sistema plan aktivnosti

Operativni plan realizacije rzvoja i unapreenja sistema javnog gradskog transporta
putnika, treba sprovoditi u sledeim koracima:
Prognoza transportnih potreba
Definisanje varijanti mree linija i podsistema (vidova)
Optereenje mree linija buduim putovanjima
Kvantifikacija KPI po varijantama mree linija i podsistema
Rangiranje i izbor optimane mree linija i podsistema
Projektovanje tehniko-tehnolokih elemenata strukture i funkcionisanja mree linija
(definisanje statikih i dinamikih elemenata linija)
Projektovanje reda vonje i proraun potrebnih kapaciteta
Projektovanje trarifnog sistema, sistema naplate i sistema karata
Projektovanje modela organizacione stukture i upravljanja sistemom
Definisanje kompentencija i S-T-O nivoa upravljanja sistemom
Definisanje modela ugovornih odnosa (definisanje veza imeu grada i operatora,
definisanje obaveza, prava, raspodela rizika, definisanje metodologije za sticanje i
raspodelu prihoda, itd...)
Definisanje vrste i nivoa integracije (fizike, tarifne i logike)
Definisanje metodologije za pristup i raspodelu trita transportnih usluga
Proraun potrebnih resursa za funkcionisanje sistema (materijalni, finansijski i
kadrovski, itd)
Definisanje termin plana realizacije aktivnosti

Realizacija plana aktivnosti u projektovanju budueg stanja sistema javnog
gradskog transporta putnika, bazirano na projektnom pristupu, treba da se
odvija u sledeim koracima:
KORAK 1. - Definisanje i izrada vremenske dinamike (dnevne, nedeljne,

mesene, kvartalne) plana realizacije aktivnosti u procesu projektovanja
budueg stanja sistema javnog gradskog transporta putnika.
KORAK 2. - Praenje realizacije vremenske dinamike plana realizacije

aktivnosti.
KORAK 3. - Izrada izvetaja o realizaciji vremenske dinamike plana realizacije

aktivnosti.
KORAK 4. - Analiza izvetaja o realizaciji vremenske dinamike plana

realizacije aktivnosti i definisanje korektivnih mera i akcija u cilju efikasnije i
efektivnije primene pojedinih aktivnosti.
Veoma je vano uzeti u obzir specifinosti svakog podneblja, veoma ih paljivo

analizirati i predvideti eventualne skrivene okolnosti koje mogu oteati ili
usporiti realizaciju izabrene strategije.
Definisanje matrice odgovornosti realizacije aktivnosti
ODGOVORNOST
DATUM
POETKA
DATUM
ZAVRETKA
RADNI
DANI
TIM BG
S.T.
1.10.2012
10.10.2012
10
ISTRAZIVANJA U REALNOM SISTEMU
TIM BG, TIM NS
S.G.,
P.G.
10.10.2012
1.12.2012
Priprema istrazivanja
Istrazivanje karakteristika transportne ponude
Istrazivanje karakteristika transportnih zahteva i tokova putnika
TIM BG, TIM NS

TIM BG, TIM NS
TIM BG, TIM NS
10.10.2012
15.10.2012
15.10.2012
15.11.2012
1.12.2012
1.12.2012
37
48
48
Istrazivanja karakteristika putnika i putovanja
TIM BG, TIM NS
15.10.2012
1.12.2012
48
Istrazivanja karakteristika kvaliteta transportne usluge
TIM BG, TIM NS
15.10.2012
1.12.2012
48
Istrazivanja stavova predstavnika organa uprave grada Nia, operatora i eksperata
TIM BG, TIM NS
15.10.2012
1.12.2012
48
Istrazivanje stavova potencijalnih korisnika sistema
TIM BG, TIM NS
15.10.2012
1.12.2012
48
Istrazivanje stavova korisnika i potencijalnih korisnika sistema javnog transporta putnika o spremnosti
koriscenja savremenih sinskih sistema transporta putnika
TIM BG, TIM NS
S.G.
P.Z.
P.Z.
S.B.,
P.G.
S.B.,
P.G.
A.DJ.,
P.G.
B.M.,
P.G.
B.M.,
P.G.
15.10.2012
1.12.2012
48
AKTIVNOST
POTPISIVANJE UGOVORA
DEFINISANJE CILJEVA, ZADATAKA I OGRANICENJA STUDIJSKO-ISTRAZIVACKOG PROJEKTA
TIM BG
S.T., S.F.
10.10.2012
20.10.2012
11
DEFINISANJE METODOLOGIJE
TIM BG
S.T., S.F.
10.10.2012
20.10.2012
11
1.11.2012
10.12.2012
1.11.2012
10.12.2012
40
ANALIZA POSTOJECEG SISTEMA JAVNOG GRADSKOG I PRIGRADSKOG TRANSPORTA PUTNIKA
TIM BG
P.Z.,
P.G.,
N.K.
B.M.
TIM BG
S.G.
1.11.2012
10.12.2012
40
TIM NS
TIM BG, TIM BT
TIM BG
P.G.
S.T.
S.B.
S.B.,
P.G.
P.G.
S.Z.
S.Z.
S.B.
1.11.2012
1.11.2012
1.11.2012
10.12.2012
10.12.2012
10.12.2012
40
40
40
1.11.2012
10.12.2012
40
1.11.2012
1.11.2012
1.11.2012
1.11.2012
10.12.2012
10.12.2012
10.12.2012
10.12.2012
40
40
40
40
TIM BG, TIM NS
Osnovne karakteristike trzista transportnih usluga, okruzenje, zakonski i regulatorni okviri

Osnovne karakteristike transportne mreze (staticke karakteristike, funkcionisanje, transportni
kapaciteti, itd)
Tarifni sistem, sistem karata, sistem naplate
Organizacija i upravljanje
Rezultati rada sistema, proizvodne efikasnosti i iskoriscenja
Kvalitet usluge - ocekivani i ocenjeni
TIM BG, TIM NS
Analiza nacina finansiranja sistema. Struktura troskova, prihoda, subvencija-dotacija

Analiza energetske efikasnosti postojeceg sistema
Ocena ekoloskih karakteristika postojeceg sistema
SWOT analiza postojeceg sistema
TIM NS
TIM BG
TIM BG
TIM BG, TIM NS
Monitoring i kontrola realizacije planiranih aktivnosti
Monitoring i kontrola je obavezan i veoma vaan korak u procesu

planiranja razvoja i unapreenja sistema iz razloga to se u sistemu
odvijaju kontinualne promene kako u samom sistemu, tako i u okruenju,
koje iziskuju permanentno nadgledanje, merenje odstupanja,
prilagoavanje i korekciju.
Monitoring i kontrola kao zadnji korak u procesu planiranja razvoja i
unapreenja sistema javnog gradskog transporta putnika, ima za cilj da
se obezbedi efikasna primena svih aktivnosti i izvri provera da li su
izlazi iz pojedinih aktivnosti u skladu sa postavljenom ciljnom
funkcijom sistema.
Osnovne aktivnosti u procesu monitoringa i kontrole usmerene su na
merenju ostvarenih efekata primene planiranih aktivnosti i njihovo
uporeivanje i merenje odstupanja od planiranih (oekivanih) vrednosti,
kao i preuzimanje aktivnosti usmerenih ka proveri potrebe uvoenja
promena u cilju dovoenja sistema u eljno budue stanje.
Oekivani efekti procesa planiranja i unapreenja sistema JGTP

Posmatrano sa aspekta realizacije optih zahteva interesnih grupa unapreenje postojeg
sistema javnog gradskog transporta putnika, treba da obezbedi sledee opte efekte :
ZA GRAD
Jasno definisana misija, vizija i ciljna funkcija sistema u skladu sa realnim potrebama i zahtevima svih korisnika
sistema (organa lokalne uprave, operatora i putnika);
Savremen pristup organizaciji i upravljanju sistemom javnog gradskog transporta putnika usaglaenom u svim
elementima sa slinim sistemima u EU;
Preciznije regulisano trite transportnih usluga;
Stvaranje uslova za odriv razvoj sistema baziran na proizvodnji i prodaji transportne usluge;
Transparentan proces raspodele trita transportnih usluga;
Stvaranje uslova za sistemsku i profesionalnu konkurenciju;
Poveanje nivoa drutveno odgovorne socijalne politike grada prema sistemu i njegovim korisnicima;
Kompentencije i nivo upravljanja na stratekom nivou zasnovan na ekspertskom principu;
Racionalan nivo ulaganja za funkcionisanje sistema, odnosno tako oslobaanje sredstava za ulaganja u razvoj
kao i ostalih ciljeva vezanih za racionalno korienje resursa, poveanje proizvodne i ekonomske efikasnosti i
kvaliteta usluge svih operatora,
Realan nivo trokova funkcionisanja sistema u odnosu na postojee stanje sistema i oslobaanje sredstava za
usmeren razvoj i funkcionisanje sistema;
Stvaranje uslova za transformaciju postojeeg sistema koji je sistema za sebe u veoma vaan podsistem
grada;
Stvaranje uslova i objektivne klime za dugorono unapreenje sistema i stvaranje odrivog sistema;
Poveanje nivoa kvaliteta ivota na teritoriji grada.

ZA SISTEM JAVNOG GRADSKOG TRANSPORTA PUTNIKA I PREVOZNIKE
Funkcionisanje sistema u skladu sa realnim transportnim potrebama i zahtevima korisnika;
Efikasnije i efektivnije upravljanje i funkcionisanje sistema sa realnim nivoom subvencija;
Podsticaj za napredak i razvoj postojeeg sistema javnog gradskog transporta putnika i opstanak i vea
efikasnost i efektivnost operatora;
Smanjenje opasnosti od svih vrsta rizika i nerazumevanja izmeu kljunih aktera;
Transparentan proces pristupa tritu transportnih usluga;
Stvaranje integrisanog i uravnoteenog sistema;
Promene u strukturi sistema, sa jasno definisanim i preraspodeljenim nadlenostima, obavezama, pravima i

rizicima po nivoima upravljanja;
Proizvodnja i pruanje transportne usluge ''po meri'', shodno zahtevima koje postavljaju korisnici;
Maksimizacije efikasnosti i efektivnosti sistema javnog gradskog transporta putnika za definisani nivo
trokova sistema;
Postepen razvoj sistema bez skokovitih promena i neoekivanih situacija, zasnovan na realno raspoloivim
postojeim resurasima;
Stvaranje uslova za kontinualan proces stalnog prilagoavanja sistema promenljivom okruenju, u kome
okruenje vri permanentan uticaj na sistem, a sa druge strane, u povratnoj vezi sistem vri uticaj na
okruenje u kom egzistira i kome se prilagoava;
Stvaranje optimalno odrivog i prihvatljivog sistema za razliite interesne grupe;
Stabilnost poslovanja formiranjem dugoronih partnerskih odnosa sa gradom.

ZA KORISNIKE SISTEMA JAVNOG GRADSKOG TRANSPORTA PUTNIKA
Pruanje iste vrste usluga od razliitih operatora pod jednakim uslovima;
Ispunjenje zahteva i specifinih interesa razliitih kategorija korisnika, kroz specifikaciju zahtevanih
elemenata kvaliteta;
Uticaj na opte i specifine ciljeve sistema javnog gradskog transporta putnika;
Kupovina transportne usluga po meri shodno sopstvenim zahtevima;
Lake korienje sistema;
Povean nivo stabilnosti i neprekidnost funkcionisanja sistema;
Povean nivo pouzdanosti sistema;
Znatno vii nivo kvaliteta usluge sa istim ili slinim postojeim resursima;
Stvaranje uslova da se sistem kontinualno prilagoava realnim zahtevima korisnika i promenljivom

okruenju;
Aktivno uestvovanje u kreiranju sistema i prihvatanje njihovih stavova.
ISTRAIVANJE I
ANALI ZA
KARAKTERISTIKA
URBANOG PODRUJA
ISTRAIVANJE I
ANALIZA POSTOJEEG
STANJA SISTEMA
Faza I
Faza II

PROJEKTOVANJE
BUDUEG SISTEMA
JAVNOG GRADSKOG
TRANSPORTA PUTNIKA
DEFINISANJE
BUDUEG
STANJA SISTEMA
Faza III

Faza IV
ISTRAIVANJE I DEFINISANJE ZAHTEVA GRADA I GRADSKOG TRANSPORTNOG

SISTEMA PREMA SISTEMU JAVNOG GRADSKOG TRANSPORTA PUTNIKA
PROJEKTOVANJE BUDUEG STANJA SISTEMA - PLAN AKTIVNOSTI
- Prognoza transportnih potreba

ISTRAIVANJE I DEFINISANJE ZAHTEVA INTERESNIH GRUPA PREMA SISTEMU
- Definisanje varijanti mree linija i podsistema (vidova)
Zahtevi
svih
stanovnika
urbanog
podruja
- Optereenje mree linija buduim putovanjima
- Zahtevi korisnika
- Kvantifikacija KPI po varijantama mree linija i podsistema
- Zahtevi operatora
- Rangiranje i izbor optimalne varijante mree linija i podsistema
- Zahtevi organa lokalne uprave
- Projektovanje tehniko-tehnolokih elemanata strukture
- Zahtevi industrije
i funkcionisanja mree linija (statiki i dimamiki elementi linija)
- Projektovanje reda vonje i proraun potrebnih kapaciteta
- Projektovanje tarifnog sistema, sistema naplate i sistema karata
- Definisanje misije, vizije i ciljne funkcije sistema
- Projektovanje modela organizacione strukture i upravljanja
Definisanje
svojstava
i
parametara
kvaliteta
sistema
kojim
se
kvantifikuje
- Definisanje kompetencija i S-T-O nivoa upravljanja sistemom
DEFINISANJE I IZBOR STRATEGIJE ZA DOSTIZANJE BUDUE CILJNE FUNKCIJE SISTEMA
Realizovani
(objektivni
ili
isporueni)
kvalitet
Subjektivni
(doivljeni
ili
ocenjeni)
kvalitet
Definisanje
- Strategija odrivog razvoja celine sistema
- Definisanje tipa i nivoa integracije (fizika, tarifna i logika integracija)
- Strategija vezana za promenu strukture, funkcionisanja, organizacije i upravljanja
- Definisanje tipa ugovornih odnosa izmeu operatora i grada
- R aspodela putovanja na naine (vidove),
- R aspodela duina i vremena putovanja, itd...
- Strategija za ostvarenje maksimalnog nivoa efikasnosti i efektivnosti sistema
- Definisanje naina pristupu tritu transportnih usluga
Strategija
stvaranja
drutveno
valjanog
i
ekoloko
prihvatljivog
sistema
Proraun
potrebnih resursa za funkcionisanje sistema
- Strategija proizvodnje transportne usluge koja se razlikuje od konkurencije, itd...
(vozila, energija, investicioni i eksloatacioni trokovi, kadrovi, itd...)
DEFINISANJE TERMIN PLANA REALIZACIJE AKTIVNOSTI
- Definisanje mera u nadlenosti drave i grada
DEFINISANJE MATRICE ODGOVORNOSTI REALIZACIJE AKTIVNOSTI
MONITORING I KONTROLA REALIZACIJE PLANIRANIH AKTIVNOSTI
- Definisanje mera u nadlenosti operatora (prevoznika)
Istraivanja u realnom sistemu javnog gradskog transporta putnika
Priprema istraivanja
Projektovanje tehnike i funkcionalne

specifikacije softvera
01.IX
01.X
01.XI
01.XII
01.I
01.II
01.III
01.IV
Slika: Metodoloki postupak planiranja razvoja i unapreenja sistema javnog gradskog transporta putnika
OPTI POJMOVI

JGTP 7 - 2015-Planiranje Razvoja I Unapređenja Sistema JGTP

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

JGTP 7 - 2015-Planiranje Razvoja I Unapređenja Sistema JGTP

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UNIVERZITET U BEOGRADU SAOBRAAJNI FAKULTET

KATEDRA ZA DRUMSKI I GRADSKI TRANSPORT PUTNIKA

PLANIRANJE RAZVOJA I UNAPREENJA SISTEMA

Beograd, 2015. godine

Transportna politika i Planiranje sistema

Planiranje sistema javnog gradskog transporta putnika

Racionalna transporta politika

Slika. Racionalna i odriva urbana transportna politika u odnosu na sistem JGTP

Planiranje sistema javnog gradskog transporta putnika

DEFINISANJE PREDMETA, CILJEVA, ZADATAKA

ISTRAIVANJE I ANALIZA OSNOVNIH ELEMENATA

ISTRAIVANJE I DEFINISANJE ZAHTEVA GRADA I GRADSKOG TRANSPORTNOG

PROJEKTOVANJE BUDUEG STANJA SISTEMA - PLAN AKTIVNOSTI

- Prognoza transportnih potreba

Istraivanja u realnom sistemu javnog gradskog transporta putnika

Projektovanje tehnike i funkcionalne

Metodoloki postupak - FAZA I

Prema teoriji sistema pre sprovoenja

DVANAEST EKSTERNIH IZAZOVA ZA SISTEM JAVNOG TRANSPORTA

I pored injenice da sektor javnog javnog gradskog transporta

Sistem javnog gradskog transporta putnika je energetski

Sistem javnog gradskog transporta putnika sa ciljevima, zahtevima i

U gradovima zemalja u razvoju, primarni zadatak sistem javnog

Izazov sistema javnog javnog gradskog transporta je proizvesti i

Vei prihodi stanovnika gradova i uzrono posledino vei stepen

Gradovima je potreban razvoj orijentisan na gustinu naseljenosti, a

Sistem javnog javnog gradskog transporta promovie odrivi razvoj

Investiranje u ljudski kapital je krucijalno iz razloga to efikasnost i

Reinenjering i restruktuiranje javnih kompanija (operatora) i

Preduzetniki duh moe unaprediti kvalitet sistema javnog javnog

Ekonomski napredak se moe postii jasnim i preciznim zakonskim

Planiranje sistema javnog gradskog transporta putnika

Planiranje sistema je proces koji LEGO KOCKE sistema javnog

Satrategija razvoja gradova

HUMANO ORIJENTISANI I EKOLOKI PRIHVATLJIVI GRADOVI,

EKONOMSKI ODRIVI I EFIKASNI GRADOVI,

DRUTVENO VALJANI GRADOVI,

Satrategija razvoja gradova

Strategija razvoja gradova

Multimodalni gradski transportni sistem predstavlja vie vidovnih podsistema koji

Integrisani gradski transportni sistem je multimodalni transportni sistem u kome su

Strategija razvoja gradova

Analiza zakonskih i regulatornih okvira

Istraivanje i analiza karakteristika urbanog podruja

Analiza trita transportnih usluga

Analiza trita transportnih usluga

Slika. ematski prikaz trita transportnih usluga

Analiza trita transportnih usluga

B st ( t ) - ukup an broj stanovnika urbanog podruja u vrem en u (t),

Istraivanje i analiza mobilnosti

M jgtp (t ) = M tr (t ) p jgtp K pr [putovanja sistemom JGTP/stanovniku/jedinici vremena]

Istraivanje i analiza mobilnosti

Slika. Modal Split u izabranim gradovima u Evropi

Istraivanje i analiza mobilnosti

Izvor: Istraivanje mobilnosti u javnom prevozu, Saobraajni fakultet Beograd, 2006

SREDNJI BROJ VONJI

Izvor: Istraivanje mobilnosti u javnom prevozu, Saobraajni fakultet Beograd, 2006

Metodoloki postupak - FAZA II

DEFINISANJE PREDMETA, CILJEVA, ZADATAKA

ANALIZA K-KA GRADA I TRITA TRANSPORTNIH USLUGA

ISTRAIVANJE I ANALIZA OSNOVNIH ELEMENATA

Istraivanje i analiza osnovnih elementa postojeeg sistema

Osnovne komponente i funkcije u