UNIVERZITET U BEOGRADU SAOBRAAJNI FAKULTET

KATEDRA ZA DRUMSKI I GRADSKI TRANSPORT PUTNIKA

Osnovne studije:
TARIFNI SISTEM, SISTEM KRATA I SISTEM NAPLATE

Doc. Dr Slaven M. TICA, dipl.in.saobraaja

Beograd, 2015. godine

TRANSPORTNA POLITIKA

Slika. Racionalna i odriva urbana transportna politika u odnosu na sistem JGTP

TRANSPORTNA POLITIKA, POLITIKA FINANSIRANJA I TARIFNA POLITIKA

Transportna politika je integralni deo opte politike grada, koja se bavi razvojem seta
naela, propozicija i metoda u cilju definisanja i postizanja ciljeva i ciljne funkcije
transportnog sistema koji se odnose na socijalni, ekonomski i ekoloki razvoj i
funkcionisanje transportnog sistema.
Osnovni cilj transportne politike je stvaranje realnih uslova za efikasno donoenje odluka
o funkcionisanju sistema, ukljuujui organizaciju, upravljanje i regulaciju postojeih
transportnih aktivnosti.
Politika finasiranja i tarifna politika u sistemu javnog gradskog transporta putnika, je
integralni deo transportne politike grada, na osnovu koje se formiraju ulovi za sticanje
prihoda sistema javnog gradskog transporta putnika u cilju stvaranja odrivog razvoja
sistema u svim elementima strukture i funkcionisanja.
Politika finansiranja sistema javnog gradskog transporta putnika je kompleksna aktivnost
i deo poslovne politike grada koja sadri skup odluka i mera zasnovanih na odreenim
pravilima i principima koji se primenjuju u cilju ostvarivanja odrivog razvoja i ciljne
funkcije sistema.
Tarifna politika je sastavni deo politike finansiranja sistema javnog gradskog transporta
putnika i predstavlja sistemski projektovan i organizovan uticaj donosioca tarifa (obino
je to organ lokalne uprave) na tehnologiju korienja transportnih usluga i visinu njihovi
cena.
NAVEDENE POLITIKE MORAJU DA BUDU DINAMINE I EVOLUTIVNE

TARIFNI SISTEM
Politika finansiranja i tarifna politika je bazirana na konceptu odnosa izmeu kljunih
aktera u sistemu javnog gradskog transporta putnika, tj. odnosu izmeu organa lokalne
uprave, operatora i korisnika, a tarifni sistem je alat za sprovoenje efikasne tarifne
politike.
TARIFNI SISTEM - Definicije

Tarifni sistem je sistem na osnovu koga se formiraju cene u sistemu javnog gradskog
transporta putnika.

Tarifni sistem je ureeni skup cena za obavljanje usluge u sistemu javnog gradskog
transporta putnika.

Tarifni sistem je model na osnovu koga se formira cena za svaku pojedinanu vrstu
usluga.

Za putnike, tarifni sistem je spisak cena za pojedine vrste karata.

U sistemu transporta putnika cene transportnih usluga se po pravilu formiraju prema

uinku, odnosno prema duini vonje koju putnik ostvari koristei sistem.
Cilj projektovanja tarifnog sistema: Da prosean korisnik - putnik plati realnu cenu
transportne usluge za srednju duinu vonje (putovanja) koju ostvari koristei sistem
javnog gradskog transporta putnika.

CILJEVI, ZAHTEVI I OGRANIENJA

Osnovni ciljevi i zahtevi prilikom izbora i projektovanja tarifnog sistema je
precizno definisanje modela za odreivanje cena po strukturama karata i
strukturi korisnika. Osnovni ciljevi, zahtevi i ogranienja koje treba uzeti u obzir u
projektovanju tarifnog sistema su:
-

Definisanje odrive dugorone tarifne politike na nivou grada,

Tarifni sistem treba biti usaglaen sa politikom finansiranja i tarifnom

politikom, sistemom karata i tehnologijom sistema naplate,

Obezbeenje vieg nivoa prihoda celine sistema,

Obezbeenje principa jednakosti pristupa prema svim korisnicima,

Obezbeenje strukture karata u skladu sa realnim potrebama korisnika,

Obezbeenje jednostavnosti i lake prihvatljivosti tarifnog sistema za

prosenog korisnika (lakoa korienja),

Zadravanje pozitivnih postojeih navika korisnika

Tarifni sistem treba da podrati izvorno ciljna kretanja korisnika,

Poveanje uea mesenih pretplatnih karata u strukturi karata,

Usklaenost sa mreom linija i stajalitima velike direktne izmene putnika,

CILJEVI, ZAHTEVI I OGRANIENJA

-

Obezbeenje transparentnosti u nainu formiranja cena usluga,

Nivo cena transpornih usluga treba da omogui pravednu socijalnu politiku

na nivou viih sistema (pre svega grada))

Postiznje visokog stepena tarifne integracije (obezbeenje integracije

tarifnog sistema i naplate usluga u celini sistema),

Obezbediti uslove za upravljanje mobilnou stanovnika grada kroz odrivu

tarifnu politiku,

Poveanje nivoa kvaliteta transportne usluge,

Poveanje atraktivnosti celine sistema javnog gradskog transporta putnika,

Obezbediti uslove za adaptivnost tarifnog sistema.

U sistemu javnog gradskog transporta putnika postoje tri tipa tarifnog sistema:
-

JEDINSTVENI TARIFNI SISTEM

ZONSKI TARIFNI SISTEM

RELACIJSKI TARIFNI SISTEM

JEDINSTVENI TARIFNI SISTEM

Jedinstveni tarifni sistem predstavlja takav tip tarifnog sistema u kojem svi korisnici
plaaju istu cenu transportne usluge na podruju grada bez obzira na distancu
duinu vonje.
Jedinstveni tarifni sistem za razliku od zonskog i relacijskog tarifnog sistema
predstavlja tarifni sistem koji ne spada u grupu sistema gde se tarifa definie prema
duini vonje koju putnik ostvari koristei sistem.

Slika. ematski prikaz jedinstvenog tarifnog sistema

Slika. Srednja duina vonje

JEDINSTVENI TARIFNI SISTEM

Osnovne karakteristike jedinstvenog tarifnog sistema:
-

Jednostavan i lako prihvatljiv za korisnike,

Jednostavna i brza naplata transportne usluge

Jednostavan sistem kontrole,

Jednstavno formiranje i promena cene transportne usluge

Nepravedan - svi putnici plaaju istu cenu za srednju duinu vonje bez obzira
na distancu duinu vonje.
-

Povoljan tip tarifnog sistema za putnike dugoprugae, koji plaaju manju

cenu transportne usluge od realne,

Nepovoljan za putnike kratkoprugae, jer oni plaaju viu cenu od realne i

solidarno nadoknauju razliku za dugoprugae.

Ograniena primena (mogu za primenu u malim gradovima gde varijacije

srednje duine vonje nisu velike),

Konstantan pritisak korisnika prigradskih naselja na nadlene institucije da

budu ukljueni u podruje jedinstvenog tarifnog sistema.

JEDINSTVENI TARIFNI SISTEM

Srednja duina vonje putnika u sistemu, predstavlja srednju (raunsku) vrednost duine vonje
putnika u sistemu i izraava se kao odnos izmeu ostvarenog transportnog rada i ukupnog broja
prevezenih putnika u sistemu javnog gradskog transporta putnika:

lv =

NTR
P

[km]

8,00
7,06
7,00

6,00

5,56

5,41
4,91

4,83

5,00

4,48

4,33

4,17
3,97

4,00

3,62

3,59

3,51

3,69

3,71

3,83

3,78

3,94

3,90

3,88

4,22

3,83

lv = 3,77 km
3,00

2,47
2,00

1,00

0,00
03-04 04-05 05-06 06-07 07-08 08-09 09-10 10-11 11-12 12-13 13-14 14-15 15-16 16-17 17-18 18-19 19-20 20-21 21-22 22-23 23-00 00-01

Slika. Srednja duna vonje u sistemu javnog gradskog transporta putnika u Beogradu (2014. godina)

ZONSKI TARIFNI SISTEM

Zonski tarifni sistem predstavlja tip tarifnog sistema koji spada u grupu sistema
gde se tarifa definie prema duini vonje koju putnik ostvari koristei sistem i
kod koga visina cena transportne usluge zavisi od broja korienja tarifnih zona
na mrei linija.
Ako je grad vei i rasturanje srednje duine
vonje putnika veliko, onda se podruje
opsluge deli na jednu centralnu zonu i
pojaseve zone oko centralnog gradskog
jezgra.

Zona IV
Zona III

Broj zona zavisi od veliine

karakteristika tokova putnika.

Zona II
Zona I
lsr

lsr

lsr

lsr

grada

Centralna zona je priblino jednaka krugu sa

radijusom koji odgovara srednjoj duini
vonje, a ije granice se poklapaju sa
stanicama najvee izmene putnika.
Cena transportne usluge u jednoj zoni je
jednaka osnovnoj ceni transportne usluge
tarifnom modulu (Co).

Slika. ematski prikaz zonskog tarifnog sistema

Visina cene zavisi od trokova, odnosno od

planiranog prihoda prevoznika.

ZONSKI TARIFNI SISTEM

Osnovne karakteristike zonskog tarifnog sistema:
-

Pogodan za korienje u gradovima iji je model izgradnje disperzan,

Pravedniji za veinu korisnika sistema

Nudi itav spektar asortimana karta po svim kategorijama korisnika (slobodan izbor),

Zonski tarifni sistem povoljniji je za putnike kratkoprugae od jedinstvenog tarifnog

sistema,

Granice zona se odreuju na osnovu egzaktno poznate srednje duine vonje

(putovanja), koja predstavlja specifinu veliinu za svako posmatrano urbano podruje,

Sa aspekta nalate transportne usluge je manje povoljan od jedinstvenog tarifnog

sistema

Sloeniji za korienje i razumevanje za korisnike od jedinstvenog tarifnog sistema,

Sloen sistem kontrole ispravnosti putnika,

Sloenost formiranja zona (granice zona nisu koncentrini krugovi, ve zatvorene

krune linije koje se najee poklapaju sa stajalitima sa velikom izmenom putnik),

Konstantan pritisak korisnika koji ive na granicama zona da budu ukljueni u podruje
zone sa manjom tarifom.

ZONSKI TARIFNI SISTEM

U zonskom tarifnom sistemu visina cene transportne usluge zavisi od osnovnog
tarifnog modula (C0) koji predstavlja osnovnu tarifu za korienje jedne zone
(bilo koje), iz koje se proraunavaju tarife za korienje vie zona.
Tarifni modul (C0) predstavlja i najniu tarifu koju putnik plaa u bilo kojoj zoni.
Znai, visina cene transportne usluge zavisi od osnovnog tarifnog modula (C0) i
broja preenih (korienih) zona koji je u funkciji tarifnog koraka (Kz).
Tarifni korak (Kz) predstavlja koeficijent poveanja cene transportne usluge za
svaku duinu klasa srednje duine vonje, odnosno poveanja cena u funkciji
broja zona koje se koriste u realizaciji konkretnog putovanja.
Kako cene transporne usluge u zonskom tarifnom sistemu treba da ima
degresivan karakter za korienje vie zona, promenjivi tarifni korak takoe mora
da bude degresivan.
Odreivanje veliine tarifnog koraka pre svega zavisi od politike finansiranja i
tarifne politike celine sistema, eljenog nivoa prihoda i sl. Tarifni koraci treba da
budu stimulativni za sve kategorije korisnika po strukturi karta u cilju poveanja
atraktivnosti sistema, to u povratnoj vezi utie na modalu raspodelu putovanja
u urbanom gradskom podruju u korist sistema i samim tim na prihod sistema.

ZONSKI TARIFNI SISTEM

Model za definisnje cene transportne usluge u funkciji osnovnog tarifnog
modula (C0) i tarifnog koraka (Kz), glasi:
ZONA - I

C1 = K 1 C o

ZONA - II

C2 = K 2 Co

ZONA - III

C3 = K 3 Co

ZONA - m

Cm = K m Co

gde je:
Kz - tarifni korak za korienje (z) zona
C0 - osnovna cena transportne usluge - tarifni modul
Primeri vrednosti tarifnih koraka:

K1 : K 2 : K 3 : K 4 = 1 : 1,5 : 2 : 2,5

K1 : K 2 : K 3 : K 4 = 1 : 1,33 : 1,66 : 2

ZONSKI TARIFNI SISTEM

ZONSKI TARIFNI SISTEM

Slika. ematski prikaz predloga zonskog tarifnog sistema u Beogradu

REALCIJSKI TARIFNI SISTEM

Relacijski tarifni sistem predstavlja tip tarifnog sistema koji spada u grupu
sistema gde se tarifa definie prema uinku, odnosno kod koga visina cena
transportne usluge zavisi od duine ostvarene vonje definisane u formi relacije
na mrei linija.
Napomena: Meustanino rastojanje predstavlja rastojanje izmeu dva susedna stajalita/stanice
na liniji. Deonica predstavlja skup vie meustaninih rastojanja na jednoj liniji. Relacija predstavlja
skup vie deonica na jednoj liniji.

Relacijski tarifni sistem se primenjuje najee u prigradskom i regionalnom

(meumesnom) transportu putnika, gde linije izlaze van grada obino po
radijalnim koridorima.
Granice realcija treba da poklope sa stanicama najjae izmene putnika i to su
obino naseljena mesta du trase linije (u meumesnom ta su autobuske
stanice).
Visina cene zavisi od osnovne cene tarifnog modula (C0), broj relacija (r) i
tarifnog koraka (Kr), odnosno:

REALCIJSKI TARIFNI SISTEM

RELACIJA - 1

C1 = K 1 C o

RELACIJA - 2

C2 = K 2 Co

RELACIJA - 3

C3 = K 3 Co

RELACIJA - r

Cr = K r Co

gde je:
Kr - tarifni korak za korienje (r) relacija,
C0 - osnovna cena transportne usluge - tarifni modul
Osnovne karakteristike relacijskog tarifnog sistema:
-

Pravedan - svi putnici plaaju realnu cenu za duinu vonje koju su ostvarili,
Jednostavan i prihvatljiv za korisnike,
Sloeno formiranje i promena cene transportne usluge po relacijama,
Ograniena primena (samo u prigradskom i regionalnom transportu putnika),
Jednostavan sistem kontrole (obino voza vri kontrolu ispravnosti ulazak na
prednja vrata).

REALCIJSKI TARIFNI SISTEM

Slika. ematski prikaz relacijskog tarifnog sistema u apcu

Izvor: S. Filipovi, S. Tica, i ostali : Unapreenje sistema JGTP u apcu, ISF, Beograd 2007.

MODEL ZA PRORAUN OSNOVNOG TARIFNOG MODULA

Prihod koje se planira ostvariti u sistemu javnog gradskog transporta putnika
treba da obezbedi pokrivanje trokova i odreenu dobit operatora:
PR = TR + D

gde su:
PR ukupan prihod sistema,
TR - ukupni trokovi sistema,
D - dobit
S druge strane, cena transportne usluge zavisi od usvojenog tarifnog sistema,
tarifnog modula, tarifnih koraka i broj putnika (vonji) koji se prevezu u
pojedinima zonama, odnosno relacijama.
Ukupan prihod sistema se moe iskazati kao:
n

k =1

k =1

PR = P C = PR k = Pk C k = Pk , z C k , z
k =1 z =1

gde je:
Pk,z - broj prevezenih putnika odreene kategorije putnika (k), u zoni (relaciji) (z)
Ck,z - cena transportne usluge putnika kategorije putnika (k), u zoni (relaciji) (z)

MODEL ZA PRORAUN OSNOVNOG TARIFNOG MODULA

n

Broj prevezenih putnika:

P = P1 + P2 + P3 + ... + Pn = Pk
k =1

Prihod od svake kategorije putnika:

m

k=1

PR1 = C11 P11 + C12 P12 + ... + C1m P1m = C1 z P1 z

z =1

k=2

PR2 = C21 P21 + C 22 P22 + ... + C2 m P2 m = C2 z P2 z

z =1

k=3

PR3 = C31 P31 + C32 P32 + ... + Cnm Pnm = C3 z P3 z

z =1
m

k=n PR = C P + C P + ... + C P =
Cnz Pnz
n
n1
n1
n2
n2
nm
nm
z =1

10

MODEL ZA PRORAUN OSNOVNOG TARIFNOG MODULA

Cena transportne usluge po zonama i kategorijama putnika:

C11 = K11' Co = K11 p11 Co

C12 = K 12' C o = K 12 p12 C o

C kz = K kz' C o = K kz p kz Co
pkz - procenat odobrenog popusta za putnika kategorije (k), u zoni (relaciji) (z)
Imajui u vidu predhodne modele, ukupan prihod od svih kategorija putnika (k)
koji koriste (z) zona se moe izraziti kao:
n

k =1

k =1

PR = P C = PRk = Pk C k = Pk , z Ck , z = Co Pkz pkz K kz

k =1 z =1

k =1 z =1

Osnovna cena transportne usluge, odnosno tarifnog modula je onda jednaka:

Co =

PR
n

kz

pkz K kz

k =1 z =1

ELASTINOST PROMENE CENE TRANSPORTNE USLUGE

Vrednost popusta (pkz ) za putnike kategorije (k) po zonama (z) je pitanje tarifne
politike upravljaa. Prilikom odreivanja vrednosti popusta za svaku kategoriju
korisnika treba voditi rauna o broju korisnika i njhovoj mesenoj mobilnosti u
cilju postizanja odrivog prihoda celine sistema.
Prilikom promene cene transportne usluge mora se voditi rauna o elastinosti
tranje za uslugama da bi se osvojeno trite transportnih usluga (broj
prevezenih putnika) zadralo na postojeem nivou ili unapredilo.
P
C
= Ke
P
C
P = P Pn
C = C C n

P = P K e

C
C

P Pn = P K e

C
C

Pn = P 1 K e

gde su:
P - broj putnika pre promene cene
Pn - broj putnika posle promene cene
C - cena transportne usluge
Ke - koeficijent elastinosti

11

ELASTINOST PROMENE CENE TRANSPORTNE USLUGE

Pn = P 1 K e

Ke - koeficijent elastinosti zavisi od:

- nivoa bruto nacionalnog dohotka,
- postojanja i snage konkurencije,
- kvaliteta transportnog sistema, itd...
Vrednosti Ke:

Rim
Njujork
Hag
Beograd

0,17
0,66
0,40
oko 0,3

Granine vrednosti: 0.12 0.66

SISTEM KARATA
SISTEM KARATA predstavlja skup svih vrsta karata po tipovima i cenama koji
se koristi u naplati transportnih usluga u sistemu javnog gradskog trnsporta
putnika.
Sistem karata zavisi od: primenjenog tarifnog sistema, tarifne politike i
tehnologije naplate usluga, itd.
Za korisnike sistem karata omoguuje izbor optimalne vrste karata sa aspekta
cene i komfora.
Za prevoznike je znaajan kao preduslov uvoenja racionalnih sistema naplate
usluga, ime se sniavaju trokovi naplate i ostvaruje odgovarajui prihod
sistema.
Karta predstavlja dokument o obligacionim odnosima prevoznika i korisnika u
pogledu uslova korienja (broja i duine vonje za koju vai), s jedne strane, i
visine naknade za obavljenu transportnu uslugu, s druge strane.
Prema broju vonji za koje vae:

Karte za jednu vonju - POJEDINANE KARTE

Karte za vie vonji - PRETPLATNE KARTE

12

SISTEM KARATA
Prema duini vonje karte se dele na :
Karte za jednu zonu
Karte za vie zona - relacija
Prema pravu korienja:
Karte na ime koje vae za odreenog putnika. Sastoje se iz stalnog i
promenljivog dela. Stalni deo je slika i podaci o korisniku. Promenljivi deo
definie ostale elemente: podruje i period vaenja. Formiraju se obino za
razliite grupe putnika (zaposleni, studenti, aci, penzioneri, i dr.)
Karte na donosioca vae za odreeni period vremena i podruje opsluge, za
korisnika koji je poseduje.
U odnosu na nain formiranja cene karte postoje:

Karte sa nominalnom (punom) cenom

Karte sa popustom (povlaenom cenom)

C p = C k , z pk , z

U odnosu na mesto kupovine karte postoje:

Karte kupljene u vozilu
Karte kupljene van vozila (u tzv. eksternoj prodajnoj mrei)

SISTEM KARATA
Danas se u sistemu javnog gradskog transporta putnika koriste sledei mediji za
naplatu transportnih usluga:

Ke (novac),

etoni,

Papirne karte,

Magnetne karte,

Smart kartice (pametne karte),

Mobilni telefoni,
PDA ureaji (PDA je skraenica od Personal Digital Assistant, to u
prevodu znai lini digitalni pomonik, i predstavlja minijaturni
kompjuter, malih dimenzija (obino staje na dlan), ije su osnovne
namene skladitenje i razmena svakodnevnih elektronskih podataka,
razmena e-maila, prenos fajlova, reprodukcija multimedije i dr.)

Jedan sistem moe podrazumevati i vie medija naplate, i tako pruiti

korisnicima vei broj mogunosti za zadovoljenje svih njihovih potreba za
plaanje transportnih usluga.

13

SISTEM KARATA

Karta za jednu vonju

Presedaka karata
(vai 90 min)

Karta za jednu vonju

Dnevna karata

Karta za vie vonji

Beograd
Karta za jednu vonju

Karta za jednu vonju

SISTEM KARATA SMART KARTE

Smart karta je nita drugo nego PC u malom. To ukljuuje: procesor (CPU); Read-Only
Memory (ROM) - memorija na kojoj se nalazi operativni sitem, Random Access Memory
(RAM) - memorija koja se koristi za privremeno skladitenje prilikom rada procesora i
Electronically Erasable and Programmable Read-Only Memory (EEPROM) - memorija u
kojoj su smeteni podaci od interesa (broj tekueg rauna, sertifikati, kljuevi i sl.).
Pored ovih komponenata, koji se nalaze u ipu, smart kartica ima i antenu za
komunikaciju sa ureajima (itaima).
Bezkontaktna kartica je razvijena u ranim 1990-im. Tehnologija bezkontaktnih kartica
zasniva se na RFID (Radio Frequency Identification) tehnologiji.
Indukovano polje visoke frekvencije omoguava transfer energije i podataka izmeu
kartice i itaa (taga) bez direktnog kontakta.
Prema rastojanju koje je potrebno izmeu kartice i itaa za prenos podataka
razlikujemo tri vrste bezkontaktnih kartica:
-

Kartice veoma kratkog dometa (kartica se mora postaviti na povrinu itaa)

Kartice kratkog dometa (do 10 cm),
Kartice veeg dometa (od 50cm do 100cm).

14

SISTEM KARATA SMART KARTE

Slika. Razvoj tehnologije smart karata

Izvor: TB6 /SINCE Interoperability Group. Open Smart Card Infrastructure for Europe, Volume 6: Contactless Technology - Part 3: Survey, 2004.

SISTEM KARATA SMART KARTE

Osnovne prednosti tehnologije naplate sa smart karticama:

Brzina transakcije veoma bitan element u sistemu javnog gradskog

transporta putnika sa znaajnim uticajem na funkcionisanje sistema (vreme
zadravanja vozila na stajalitima, kapacitet, brzina). Kod bezkontaktne
tehnologije brzina transakcije traje oko 150 ms.

Prevencija od zloupotrebe smart kartice teko je falsifikovati, validacija

korisnika vri se pri svakom korienju, to takoe smanjuje mogunost
prevara.

Pouzdanost opreme za izdavanje i ponitavanje karata vea nego u

ostalim sistemima naplate jer nema mehanikih delova.

Tanost transakcija ak i u veoma kompleksnim tarifnim sistemima, kao i

u integrisanim sistemima sa vie prevoznika.

Jednostavnost korienja jednostavna dopuna i ponitavanje karte.

iri spektar usluga multioperativne kartice (za usluge vie prevoznika),

multiaplikativne kartice (vienamenske kartice koje se koriste i za druge
usluge ne samo javni transport putnika, tako da moe da predstavlja
elektronski novanik).

15

SISTEM KARATA
TEHNOLOGIJA MIFARE
MIFARE tehnologija predstavlja najzastupljeniju tehnologiju
bezkontaktnih kartica u svetu i zasniva na standardima ISO serije
14443A.
Koliko se ova tehnologija dobro pokazala u primeni govori i
podatak da je 2002. godine od ukupnog broja prodatih smart
kartica na svetskom tritu MIFARE imao uee od 79%, a 2004.
godine ak 82%.

SISTEM KARATA SMART KARTE

NFC TEHNOLOGIJA
Septembra 2002. godine, posle odbijanja ISO komisije za ukljuivanje tehnologije firme
Sony u standarde za bezkontaktne kartice, firme Philips i Sony odluile su da naprave
novi standard nazvan NFC Near Field Communication, to u prevodu znai
komunikacija u bliskom polju.
NFC je tehnologija bezkontakne komunikacije kratkog dometa omoguava jednostavnu i
sigurnu dvosmernu komunikaciju izmeu elektronskih ureaja. Ova tehnologija
omoguava razmenu i multimedijalnih podatka, slino Bluetooth i Infrared
tehnologijama.
Razvoj ove tehnologije podstaknut je time to visoki investicioni trokovi, kao i visoki
trokovi kartica, znaajno usporavaju implementaciju bezkontaktnih kartica u naplati
transportnih usluga.
Korienje mobilnih telefona (i drugih ureaja npr. PDA) za plaanje usluga omogueno
je ugradnjom NFC ipa. Ovaj ip moe biti ugraen direktno u mobilni telefon, ili se
moe integrisati u SIM kartice. NFC ip je u stvari mikro-kompjuter koji moe da skladiti
i obrauje podatke, a moe komunicirati i sa drugim NFC ureajima i sa RFID itaima na
rastojanjima od 10-30cm.
NFC tehnologija ima sve karakteristike neophodne za primenu u naplati u javnom
transportu putnika: brzinu transakcije (samo 0,1 s), stabilnost, sigurnost, jednostavnost
korienja.

16

SISTEM KARATA SMART KARTE

Glavna prednost ove tehnologije u
odnosu na standarde bezkontaktne
smart kartice jesu znatno nii
investicioni trokovi (prema nekim
izvorima ak 75-80%).
Razlozi lee u sledeem:

Nema potrebe za kartama nii trokovi i ekoloki pogodnija od ostalih tehnologija.

U ovoj tehnologiji mobilni telefon (ili drugi ureaj) postaje aktivni ureaj u
komunikaciji sa pasivnim tagovima (itaima) u vozilima i na stajalitima. U svim
dosadanjim tehnologijama putnik je nosio pasivni ureaj (npr. smart karta), a
itai si bili aktivna komponenta sistema. Naravno, pasivni tagovi mnogo su
jeftiniji od standardnih, to takoe sniava trokove sistema naplate.

Mobilni telefoni mogu zameniti i ureaje za kontrolu putnika.

Mobilni telefoni putnika mogu se koristiti kao svojevrsni prodajni terminali.

Komunikacija se moe obavljati putem mrea mobilnih operatera (GPRS, GSM), ali i
nezvisno od njih.

SISTEM KARATA PRINCIPI ZA IZBOR VRSTE I STRUKTURE KARATA

Da je nain formiranja cena po vrstama karata jasan, lako razumljiv i

transparentan,
Da je sistem karata mogu sa aspekta sistema naplate, funkcionisanja
sistema, tehnologije i organizacije prodaje karata,
Raznovrsnost asortimana karta - Da se omogui korisnicima izbor optimalne
karte u zavisnosti od karakteristika usluge,
Zadravanje navika korisnika u pogledu postojeih vrsta karata,
Realne elje korisnika u pogledu karata koje bi koristili (anketa putnika)
Postojanje odgovarajuih vrsta i nivoa nekomercijalnih popusta za odreene
grupe korisnika (studenti, aci, penzioneri, i sl)
Za sve vrste karata dosledna primena principa: vea pretplata, vii
komercijalni popust
Princip da je cena pretplatnih karata, pored ostalog, proporcionalna broju
vonji,
Za vea prava od postojeih, vea cena transportne usluge (karte za
putovanje sa presedanjem)
Fleksibilnost i adaptivnost sistem karata traba da bude otvoren za
proirenje asortimana karata i kompatibilan sa drugim sistemima
Osnovni princip - NE POSTOJI GRATIS KARTA

17

SISTEM NAPLATE
SISTEM NAPLATE predstavlja organizovan organizaciono tehnoloko-tehniki
sistem na osnovu kojeg se vri naplata transportnih usluga u sistemu javnog
gradskog transporta putnika.
Osnovni zahtevi koji se postavljaju prilikom izbora i projektovanja sistema
naplate su:
1. Jednostavnost korienja za putnike ,
2. Lako razumevanje i prihvatanje sistema naplate,
3. Fleksibilnost sistema naplate lakoa promene sistema karata i cena
transportnih usluga,
4. Integrativnost (mogunost primene u svim vidovima transporta putnika),
5. Multifunkcionalnost - Podaci o korisnicima sistema mogu da se koriste i za
upravljanje sistemom (struktura, mobilnost po strukturi, vrsti karata koje
koriste, uestanosti korienja, transportnim zahtevima, iskorienju
kapaciteta, strukturi prihoda, itd...),
6. Sigurnost istema naplate: Smanjenje mogunosti zloupotreba u sistemu,
prevara, falsifikovanja karata, ne plaanja usluge, kontrola prihoda, itd...

SISTEM NAPLATE
7. Efikasnost i pouzdanost (Tehnika i tehnologija sistema naplate mora da
omogui optimaan broj identifikacija u jedinici vremena, pouzdanost
identifikacije, osetljivost opreme na havarije i namerna oteenja )
8. Nain i brzina ponitavanja (validacije) karata: Vreme potrebno za naplatu i
brzina ponitavanje karata direktno utie na brzinu izmene putnika na
stajalitu (minimizacija vremena ulazaka/izlazaka putnika),
9. Visina trokova sistema naplate: investicioni trokovi, eksloatacioni trokovi,
odravanje opreme
Polazei od toga da je subjekt naplate putnik, osnovna klasifikacija sistema
naplate je:
1. SISTEM NAPLATE PREKO KONDUKTERA
2. SISTEM NAPLATE PREKO VOZAA
3. SISTEM NAPLATE SAMOUSLUIVANJEM

18

SISTEM NAPLATE
Sistem naplate preko konduktera je u dananje vreme razvoja tehnike i
tehnologije neracionalan i prevazien sistem, podloan poremeajima
uzrokovanim najee ljudskim faktorom. Danas je i dalje veoma zastupljen u
naim gradovima, ali uglavnom u prigradskom i lokalnom transportu putnika.
Sistem naplate preko vozaa primenjuje se u svim podsistemima transporta
putnika (osim prigradske eleznice) i uglavom predstavlja dopunu sistemu
samousluivanja.
Sistem naplata samousluivanjem podrazumeva sistem u kom putnici sami vre
kupovinu i validaciju karata, dok je voza upotpunosti osloboen aktivnosti
naplate usluge ili vri naplatu manjem broju putnika (do 5%), koji nisu nabavili
karte u pretprodaji.
Postoji vie varijanti ovog sistema naplate:
KASA-BOKS NAPLATA (kasica sa providnim gornjim delom u koju putnici
ubacuju monetu koja odgovara ceni transportne usluge ili eton)
POLUAUTOMATSKA NAPLATA (veina putnika kupuje karte van vozila, koju
ili pokazuju vozau ili ponitavaju u vozilu)
AUTOMATSKA NAPLATA (sistem u kome putnici sami kupuju i ponitavaju
kartu na automatima u vozilima ili na stanicama)

SISTEM NAPLATE SAMOUSLUIVANJEM

19

SISTEM NAPLATE
Sistem naplate samousluivanjem prema nainu plaanja transportne usluge i
nainu kontrole moemo podeliti na:

ZATVORENE SISTEME NAPLATE sa barijerama, odnosno kapijama na ulasku

u sistem. Najee su u upotrebi u inskim podsistemima JMTP (metro,
prigradska eleznica, lakiinski prevoz). Kapije se postavljaju na stanicama i
omoguavaju prolazak do taaka pristupa vozilu samo putnicima koji poseduju
validne prevozne isprave. Kontrola putnika moe biti samo pri ulasku u sistem,
dok se u sistemima gde se naplata vri na osnovu duine vonje kontrola moe
vriti i pri izlasku iz sistema.

SISTEM NAPLATE

OTVORENE SISTEME NAPLATE slobodan ulazak putnika u vozila bez barijera

na stanicama. Za razliku od zatvorenih sistema, otvoreni sistemi su primenjivi
u svim podsistemima JMTP, a najee kod povrinskih sistema (autobuski,
tramvajski, trolejbuski, laki inski prevoz).
Ovi sistemi su takozvani sistemi sa dokazom o plaanju (engl. Proof of
Payment - POP) i glavni problem predstavlja kontrola naplate usluga.

20

SISTEM NAPLATE - ANALIZA KARAKTERISTIKA SISTEMA NAPLATE

Tehnologija naplate

Otvoren sistem (POP)

Zatvoren sistem

Naplata preko konduktera

Nalata po ulasku u vozilo

Potrebna oprema

Automati za izdavanje karata (TVMs),

Validatori,
Ureaji na prodajnim mestima sa
prodavcem,
Runi itai.

Naplatne kapije, Automati za izdavanje

karata (TVMs), Ureaji za dopunu.

Automati za izdavanje karata, Ureaji na

prodajnim mestima sa prodavcem,
Runi itai.

Kasa-boks sistem,
Jedinica za izdavanje karata,
naplata kod vozaa

Karakteristike
staninih mesta

Otvorene uzviene ili uline platforme

Zahteva mesta za kapije, za automate za

izdavanje karata i odvojene ulaze i izlaze

Otvorene platforme

Opsluivanje velikog
broja zahteva

Guve u vozilima mogu izazvati sukobe sa

Ne utie na mogunosti pribavljanja prihoda Guve u vozilima mogu izazvati sukobe sa
kontrolorima.
(naplate)
kontrolorima.
Moe biti potreban veliki broj TVMs

Izbegavanje plaanja

Minimalno, poto kondukteri kontroliu sve

Zavisi od organizacije inspekcije, visine
Preskakanjem naplatnih kapija i ostale
Izazvano neispravnim kartama, a moe biti i
putnike, jedino moe doi do problema kada
plaanja kazne, nivoa popunjenosti vozila. zloupotrebe (izbegavanje plaanja prevoza).
zbog guvi pri ulasku u vozilo.
su velike guve.

Usporava ukrcavanje putnika.

Podrka pri promeni

vida transporta

U svim vidovima javnog prevoza korisnik

pokazuje isprave u sliaju kontrole.

Pri transferu sa autobusa karta mora biti

itljiva za automate na kapijama, pri
prelasku na autobus mora se posedovati
karta overena u tramvaju

Pri prelasku na drugi vid prevoza karta iz

prethodnog se pokazuje kondukteru.

Mogunost funkcionisanja u
zonskom sistemu

Komplikovano za korienje i unapreivanje;

pri validiranju mora se ukljuiti poetak i kraj
putovanja

Zahteva kapije i na izlazu i ureaje za

izdavanje karata.

Korisnik destinaciju ili zonu saopti

kondukteru i na osnovu toga vri plaanje

Korisnik destinaciju ili zonu saopti vozau i

na osnovu toga vri plaanje

Mogunost upotrebe
automatske naplate

Ureaji za kupovinu, za validaciju i za

proveru ispravnosti putnih isprava.

Automati na kapijama oitavaju karte i

registruju da li je karta ispravna ili ne.

Kondukteri bi trebalo da poseduju rune

itae

Potreban je automat za izdavanje karata,

itai karata.

Sigurnost i opsluga
korisnika

Inspektori su prisutni u vozilima i na

stajalitima. Dopunska sigurnost ako je
potrebna.

Nema kontrolora, ali je obezbeenje prisutno

na stanicama i u vozovima

Kondukteri su prisutni u svim vozilima.

Vozai su odgovorni za bezbednost i pomo

putnicima u vozilu.

Pogodnosti za putnike

Potrebna je validacija vie vonji ili

vrednosne karte, moe biti guva pri
kupovini ili validaciji ali ne i pri ulasku u
vozila.

Zavisi od vrste plaanja prihvatljive na

Nema potrebe za pretplatom ili validacijom,
Potrebna je pretplata (mesene ili karte za
kapijama (najlake je ako prihvataju novac), nema potreba za tanim iznosom novca niti
vie vonji), moe doi do stvaranja redova.
moe doi do guve.
ima redova pri ulasku u vozilo.

Ukupni trokovi

Trokovi funkcionisanja

Manji nego kod naplatnih kapija, osim kada

Trokovi su vii, ali potrebno je manje TVMs Manji nego kod POP, moe biti i najjeftinija
je veoma veliki protok. Potreban je veliki broj
i validacija se vri na kapijama
opcija u zavisnosti od broja TVMs
TVMs
Vii trokovi zaposlenih (radne snage) nego
trokovi kapija.

Nii trokovi radne snage nego kod POP

Najvei izdaci za zaposlene (veliki broj

radnika)

Najmanji trokovi, nema TVMs

Najnii izdaci za zaposlene.

SISTEM NAPLATE - ELEKTRONSKI SISTEMI NAPLATE

Elektronski sistemi naplate i elektronsko upravljanje naplatom usluga u primeni
su skoro dve decenije. Prvi pojam se obino odnosi na zamenu papirnih karata
elektronskim kartama sa istim podacima, drugi pojam je obuhvatniji i vezan je za
vie aspekata:
Tzv. Otvoreno plaanje,
Integraciju svih podsistema i operatora u sistemu (intermodalna i
interoperaterska realizacija putovanja),
Integraciju sa ostalim vrstama usluga vienamenske kartice (npr. za javni
transport i park&ride, bioskope, supermarkete,benzinske stanice, i sl.),
Marketing, tarifna politika okrenuta potrebama korisnika,
Podrka sistemu informisanja korisnika,
Monitoring rada sistema i upravljanje voznim parkovima,
Planiranje usluge na stratekom i operativnom nivou,
Bezbednost,
Upravljanje mobilnou, itd
Tehnologija elektronske naplate usluga prvobitno se zasnivala na kontaktu medija
plaanja (karte) i ureaja za ponitavanje, ali se danas najee koriste sistemi
bezkontaknog prenosa podataka izmeu kartice i ureaja za validaciju. U tim
sistemima najzastupljenije su bezkontaktne smart karte.

21

SISTEM NAPLATE - ELEKTRONSKI SISTEMI NAPLATE

Ova tehnologija obino zahteva validacije karata pri ulasku i pri izlasku iz vozila,
odnosno sistema (ako su u pitanju stanice), tzv. Check in/Check out.
Postoji i varijacija ove tehnologije Check In/Be Out, u kojoj se od putnika zahteva
da validaciju karte izvri samo pri ulasku u vozilo.

SISTEM NAPLATE - ELEKTRONSKI SISTEMI NAPLATE

Workstation

Workstation

Laptop
GSM/GPRS

Aplikativni server

GPS

SMS

LCD TV
switch

Server baze podataka

DISPLEJ NA STAJALITU

Disk array

JAVNI PREVOZ

GARAA

Printer
WLAN

Radna stanica

DOPUNE KARATA
Web/sms server

UPS

Printer

OPERATIVNO KONTROLNI CENTAR

DOPUNE KARATA

Modem
Firewall

KONTROLA KARATA

Firewall Modem

Fiber optic transmitter

DOPUNE KARATA
Radna stanica

Internet/intranet
Modem
Firewall

IZDAVANJE KARATA

Prevoznici

foto aparat
Scanner
Radna stanica
Zaposleni u gradskoj upravi
graani

graani

graani
Modem
Firewall

Printer

Slika. Arhitektura elektronskog sistema naplate u sistemu javnog gradskog transporta putnika

22

- Putnik produava
validnost
personalizovane
smart kartice
- Putnik dopunjava
elektronski
novanik ...

- Putnik vri validaciju

karte na poetku
putovanja
(Check In)
- Putnici bez karte
kupuju karte kod
vozaa

Na kraju putovanja

- Putnik bira vrstu

smart kartice

Na poetku putovanja

Pre putovanja

SISTEM NAPLATE - ELEKTRONSKI SISTEMI NAPLATE

- Putnik vri validaciju
karte na kraju
putovanja
(Check out)

Slika. Tehnologija realizacije vonje u elektronskom sistemu naplate

SISTEM NAPLATE - ELEKTRONSKI SISTEMI NAPLATE

U poslednje vreme razvijaju se i tehnologije tipa Be In/Be Out (Walk In/Walk Out), odnosno sistemi
naplate u kojima se ne zahteva od korisnika nikakva aktivnost pri ulasku i izlasku iz vozila.
Ove tehnologije su jo u zaetku i u fazi pilot projekata (ALLFA ticekting u Drezdenu). Za sada je jedino
uspeno primenjena u sistemu eleznica u vajcarskoj (tehnologija Access 2000, projekat Easy Ride iz
2001. godine).
Ovaj sistem kombinuje unapreenu tehnologiju registrovanja putnika (Passenger presence detection
PPD) i automatsku elektronsku naplatu. Pomou PPD sistema sada je svim korisnicima omogueno da
koriste udobnosti elektronske naplate, dok su te pogodnosti do sada bile rezervisane samo za korisnike
sezonskih pretplatnih karata jednostavno ''ukrca se i vozi se''.

Antena pristupa
Antena za startovanje

Slika. Tehnologija automatskog elektronskog sistema naplate u sistemu javnog gradskog transporta putnika

23

SISTEM NAPLATE - ELEKTRONSKI SISTEMI NAPLATE

Svaka ALLFA karta poseduje malu bateriju koja obezbeuje napajanje za komunikaciju radio
frekvencijom sa vozilom javnog prevoza. Pored toga poseduje i displej i dve tipke koje
omoguavaju putniku da odabere opciju da li putuje sa jo osoba, biciklom ili moda sa
kunim ljubimcem.
Kada korisnik ue u vozilo ALLFA karta prima inicijalni poziv za startovanje od
elektromagnetnog polja oko vrata vozila. Tokom ove prve faze startovanja ALLFA karta je
aktivirana, jer inae ne radi kada se ne koristi u javnom transportu zbog tednje energije
(baterije). Iako je karta na poetku aktivirana korisnik jo uvek nije registrovan kao putnik.
Ovo mu omoguava da na stanicama ulazi i izlazi iz vozila vie puta, npr. da pomogne
osobama sa invaliditetom da uu u vozilo i sl.
im vozilo napusti stanicu, poinje druga faza tzv. ''faza pristupa''. Sve ALLFA karte u vozilu
poinju komunikaciju sa antenom vozila. Tom prilikom identifikacioni kod svake karte se
registruje u vozilu, pored identifikacionog koda registruje se i odabrana opcija (da li korisnik
putuje sam ili dr.). Korisnik karte je sada registrovan kao putnik.
Druga faza traje sve dok se vozilo kree. Za to vreme sve karte u vozilu zavrile su razmenu
podataka sa vozilom. Sistem je dizajniran tako da moe da obradi do 200 karata za vreme
dok se vozilo kree od jedne do druge stanice. Kako se ovaj postupak ponavlja izmeu svake
dve stanice to omoguava snimanje celokupnog putovanja svakog putnika koji je u vozilu.
Kada putnik napusti vozilo komunikacija izmeu elektronske karte i vozila se prekida to
ukazuje na to da je putovanje zavreno.

SISTEM NAPLATE - ELEKTRONSKI SISTEMI NAPLATE

Koristi
Sistemi

Lakoa
korienja

Trokovi
prodaje

Smanjenje
zloupotreba

Elektronska
naplata

Koristi za
prevoznika

Magnetne karte
otvoren
Magnetne karte
zatvoren
Smart karte
otvoren
Smart karte
Check in Check out
zatvoren
Velikog dometa (esprit)
Be In Be out (BIBO)
Legenda:

loe

dobro

odlino

Tabela. Uporedna analiza elektronskog sistema naplate

24

SISTEM NAPLATE - ELEKTRONSKI SISTEMI NAPLATE

Slika. Arhitektura elektronskog sistema naplate u sistemu javnog gradskog transporta putnika u Beogradu (BUSPLUS)

Putnik vri dopunu karte

Putnik validira kartu

(na svakim vratima)Check in
Putnik koji nema kartu,
kupuje kod voza kartu
za jednu vonju

KRAJ PUTOVANJA

Putnik bira vrstu karte

koja mu odgovara
(personalizovanu, kartu
za jednu ili vie vonji)

POETAK PUTOVANJA

PRE POETKA PUTOVANJA

SISTEM NAPLATE - ELEKTRONSKI SISTEMI NAPLATE

Putnik ralizuje vonju i

izlazi iz vozila

Slika. Tehnologija realizacije vonje pomou elektronskog sistema naplate u Beogradu (BUSPLUS)

25

SISTEM NAPLATE - ELEKTRONSKI SISTEMI NAPLATE

SISTEM NAPLATE - ELEKTRONSKI SISTEMI NAPLATE

26

OPTI POJMOVI

27