Osnove simbolike i estetske komunikacije u arhitekturi

Estetika renesansne arhitekture

ANDREA PALLADIO
KUA HRAM

Profesor: dr Vladimir Mako

Asistent: mr Irena Kuletin ulafi
Student: Marko Brki M-2010/184

Arhitektonski Fakultet Univerziteta u Beogradu

Aprilski ispitni rok 2010/2011
Sadraj:

1. Naslovna
strana.......................................................................................
.......1
2. Sadraj.....................................................................................
.......................2
3. Renesansa opte estetske i arhitektonske
odlike...............................3,4,5,6
4. Principi naune estetike
renesanse..........................................................7,8,9
5. Andrea
Palladio....................................................................................
........10
6. Kua
Hram........................................................................................
....11,12
7. Literatura.................................................................................
.....................13

1. Renesansa opte estetske i

arhitektonske odlike
O renesansi
Emil Male : ta je bila renesansa: to je bila antika oplemenjena hrianskom
verom.
Renesansna arhitektura je arhitektura koja je nastala izmeu ranog 15. veka i
ranog 17. veka. Po najobuhvatnijoj definiciji, umetnosti u renesansi su bile
usavravanje prirode ili takmienje sa boijom stvaralakom delatnou 1.
Renesansna arhitektura je svesno oivljavanje ideja i obiaja arhitekata klasine
antike i u sutini, moe se rei da je renesansna arhitektura rimska, poto je
klasina grka arhitektura bila nepoznata zapadnoj Evropi pre 18. veka. 2 Antiki
uzori slue samo kao inspiracija u pronalaenju duha novog doba, a nikako kao
vrsti okviri u kojima umetnost treba da se kree.
Renesansa se vraa posmatranju prirode. Lepo je harmonija i dobra
proporcija, pie Alberti, autor slavnog traktata O arhitekturi. Pridajui izuzetan
znaaj matematikoj osnovi umetnosti, on smatra da je sutina lepog u harmoniji
(concinnitas), koja je izvor svake lepote, a samu lepotu arhitekture obezbeuju tri
momenta: broj (numerus), ogranienje (finitio) i raspored (colocatio). Tako dolazi
do zamene srednjevekovne formule lepog novom: lepo je harmonija delova, pa se
Alberti vraa antikoj definiciji
lepote kao harmonije i srazmernosti 3 i
fundamentalnom principu Vitruvija da mere i brojevi imaju idealne kvalitete koji bi
trebali poveati dizajn i pomeriti ih blie savrenstvu prirode.
U renesansi, pre svega u 15. veku preteu praktini interesi nad optim
estetskim teorijama. Kao posledicu toga nailazimo na nemogunost izdavanja jedne
opte estetike teorije toga vremena. Mera da li je neto lepo je u koncepciji
doivljaja.
Renesansa je dala velelepne palate i zamkove. To je bio stil javnih i privatnih
graevina par excellence. Ali to nije bio crkveni stil, to je bio svetski, a ne svetovni
stil. 4

1234-

K. E. Gilbert, H. Kun Istorija estetike

Piter Majer - Arhitektura italijanske renesanse
M. Uzelac - Estetika
M. Borisavljevi Zlatni presek i drugi eseji

Bog - umetnik ; priroda - umetnost;

Direr : Tvorac je stvorio ljude jednom zauvek onakvima kakvi treba da budu, i ja
drim da je savrenstvo forme i lepote sadrano u zbiru svih ljudi. Umetnik mora
nai tragove izgubljene savrene forme.1
Kopija boijih metoda stvaranja mora odraziti neto od lepote tih metoda. 1
Toma Akvinski razvija odreene teze koje su znaajne za filozofiju estetike. U
umetnikim delima se ne vrednuje ljupkost stvari, ve darovitost umetnika, koja se
ispoljava u njegovoj sposobnosti da podraava prirodu. U tom periodu poinje se
praviti razlika izmeu prirode i umetnosti, jer ako se odnos prema lepoti, prema
svim onim kvalitetima koje lepota nosi, poistoveuje sa lepotom u umetnikum
delima, onda se zaista postavlja jedno znaajno pitanje odnosa prema lepom u
prirodi. U sutini e od tog trenutka pitanje veze sa prirodom i razlika izmeu
prirode i umetnikog doivljaja lepoga u prirodi i u umetnosti, predstavljati ozbiljan
problem koji do danas u estetici jo nije do kraja razreen. 2
Vitruvije je smatrao da je imitacija prirode jedna od najvanijih tenji
arhitekture. Tri kriterijuma ultilitas, firmitas i venustas su dobijeni iz izuavanja
zakona prirode.2
Meutim, umetnik se ne ugleda samo na spoljne forme u prirodi. U sutini,
renesansni umetnici i teoretiari, govorei o ugledanju na prirodu, misle na
ugledanje na njene zakonitosti koje treba shvatiti i na jedan specifian nain, i preko
subjektivnog umetnikog promiljaja sklopiti u novu celinu. Time se lepota izdvaja iz
prirode, uvodi u svet umetnosti i na taj nain ovekoveuje. Umetnost ne pokazuje
ono to postoji, niti ono to je bilo, nego ono to je moglo biti. Ona prikazuje jedan
novi svet koji se oblikuje kroz subjektivno posmatranje umetnika. On je tvorac nove
stvarnosti, (kako je to Leonardo govorio), trajnije, skladnije, plemenitije od

postojeeg realiteta. Zato je i lepota u umetnosti na viem nivou od lepote u

prirodi.3
Alberti uglavnom odvaja podravanje prirode od lepote, ali mestimino
pokazuje uzajamne implikacije to dvoje. On je uio da lepoti treba pristupati preko
prirode; ali iako je potrebno blisko i tano posmatranje, iz prirode treba izvui ono
to e voditi duh posmatraa mnogo dalje od stvari koju posmatra. 4
Ako je graditelj skladne i lepe zgrade bio renesansni Vitruvijev uenik, onda
su njene proporcije proizlazile iz proporcija prirodnog ljudskog tela. Od ljudskog tela
u umetnikov mozak; u umetnikovom mozgu izvlaenje bitnih srazmera; od
racionalnog plana, do opteg metoda i vetine; od umetnosti do ruke, a od ruke do
klesanja, glaanja, sreivanja i gomilanja kamenih blokova da bi se napravila
palata.5

12345-

K. E. Gilbert, H. Kun Istorija estetike

Robert Tavernor - Palladio i Palladianism
Vladimir Mako - Skripta: Estetika arhitektonskih oblika kroz istoriju
K. E. Gilbert, H. Kun Istorija estetike
K. E. Gilbert, H. Kun Istorija estetike

Subjektivno stvaranje i rasuivanje lepote

Renesansa je sa sobom donela ideju o oslobaanju duha subjektivnosti

stvaranja.1 Umetnost nije vie kozmika energija, nego ljudska mo. Uzrok lepote je
konano shvaen vie kao ljudski izbor, a ne kao boije davanje. 2 Ove nove misli
sutinski otvaraju renesansu petnaestog veka i govore o lepoti koja se shvata kao
racionalni poredak ovekovog sveta, a ne kao simbolika svetlost koja prosijava iz
transcidentalne sfere onako kako su to tvrdili najznaajniji mislioci antike i srednjeg
veka.3 Ova ideja vraa autorstvo u umetnost.
Leon Battista Alberti govori o arhitekturi, o vrsti tela koga ine linije i
materijal. Pri tome su linije proizvod uma. One definiu formu, dok je materijal
preuzet iz prirode. Iz ovog odnosa prema formi naziru se osnove Aristotelovog
sistema u kome, takoe, duh daje formu, a materija materijal da bi se ta forma
pokazala. 4
Bez obzira na to to govori o relativnosti lepote, kao proizvodu jednog
subjektivistikog razvoja ideje, Alberti je tumai kao neto to se raa u
unutranjosti oveka. Alberti definie procenjivanje lepote kao neeg to proizilazi iz
tajanstvenog diskursa samoga uma. Bez obzira to govori o relativnosti, on
postavlja i kriterijume lepote. Kao arhitekta i teoretiar arhitekture izdvaja broj,
proporcije, pravilan raspored delova izmeu sebe. 5 U sutini se oslanja na
Vitruvijeve stavove o lepoti u arhitekturi.

Nema... na zemlji oveka koji bi mogao dati konaan sud o tome ta je

savren ljudski lik, to zna samo bog, ali dodaje da e tome moda pomoi
matematika. Poto sada ne moemo sasvim dostii savrenstvo, treba li zato
prestati uiti? Nikako... ako time (matematikom) moemo izvui na videlo deo lepote
koja nam je data, i tako doi blie savrenom cilju. Za Direra lepota kao umetnost
stoji vrsto usaena u prirodi, a priroda u Bogu. 6
Meutim, iako se javljaju kriterijumi lepote, lepo je ipak subjektivan fenomen.
Pored toga renesansna arhitektura sa jedne strane zahteva znanje posmatraca i sa
druge strane njegovu spremnost da je prihvati onakva kakva jeste.
Alberti je napisao u svojoj raspravi: Ne postoji nita za ta bi ovek trebalo
da obrati vie brige, vie truda i panje nego na virtu, stanje za postizanje velikih
stvari, jer da bi napravio odlinu zgradu koja ogleda savrenstvo prirode, arhitekta
mora da bude moralna i kulturna osoba. Edukacija je klju za to. 7

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

Vladimir Mako - Skripta: Estetika arhitektonskih

K. E. Gilbert, H. Kun Istorija estetike
Vladimir Mako - Skripta: Estetika arhitektonskih
Vladimir Mako - Skripta: Estetika arhitektonskih
Vladimir Mako - Skripta: Estetika arhitektonskih
K. E. Gilbert, H. Kun Istorija estetike
Robert Tavernor - Palladio i Palladianism

oblika kroz istoriju

oblika kroz istoriju
oblika kroz istoriju
oblika kroz istoriju

Pod estetikim kategorijama razumemo formu i sadrinu. Sadrina je ono to

delo izraava, a forma je nain na koji je ta sadrina izraena. Glavni elementi frome
su linija, forma, boja, zatim: red, proporcija, ritam, simetrija, harmonija. 1
Zbir ovih kriterijuma, kako to postavlja Alberti, ini harmoniju ili kljuni
estetski koncept njegove teorije arhitekture i najvii princip stvaranja.
Ja u definisati Lepotu kao da je harmonija svih delova, u ma kom vidu da se
oni pojavljuju, postavljeni zajedno sa takvom proporcijom i spojem, da nita ne
moe biti dodato, umanjeno ili izmenjeno, a da se ona ne narui... 2
(Alberti, De re aedificatoria, VI,2)
Ponovo se harmonija pojavljuje kao univerzalniji pojam od lepote, koji
objedinjuje sve segmente pojedinane kriterijume koji ine lepo. Proporcije smatra u
prostornom kontekstu u odnosima irine, duine i visine, a njihovo izvorite nalazi u
osnovnim zakonima prirode iz ijeg poznavanja proizilaze. Ovakvo prostorno
posmatranje proporcija nai emo i kod Paladija, prema tome ono e trajati kroz celu
renesansu.3

1. Milutin Borisavljevi Zlatni presek i drugi eseji

2. Piter Majer - Arhitektura italijanske renesanse
3. Vladimir Mako - Skripta: Estetika arhitektonskih oblika kroz istoriju

3. Principi naune estetike renesanse

Nauna estetika arhitekture zasnovana je na izraunavanju injenica i
zahvaljujui posmatranju i iskustvenom doivljaju tih injenica uspela je da otkrije
zakone simetrije, asimetrije, ritma, proporcije, harmonije i kompozicije, zakon istog i
zakon slinog, kao i da objasni fenomen zlatnog preseka. 1
Sam Vitruvije je dao primer sa definicijama: Arhitektura se sastoji od
redova.... ureenja.... proporcije, simetrije, prikladnosti i ekonomije... 2
(De la Architectura I,II)
Vitruvije ovim misli na:
1. red pravilno slaganje delova graevine (kvantitativno)
2. ureenje, raspored - projektovanje, plan, osnove, fasade (kvalitativno)
3. proporcije, euritmija prijatan oblik, lep izgled (generalna proporcija mase,
duina, irina, visina)
4. simetrija skladan odnos delova izme sebe; prikladan, primeran oblik, da ne bude
previe ako ne treba, etika kategorija
5. ekonomija trokovi

Prema Vitruviju zgrada mora da ima tri vana kvaliteta: firmitas (vrstina
zgrade, konstrukcija); utilitas (korisnost, svrha) i venustas (lepota). Ove kvalitete e
kasnije Alberti svrstati pod jedan pojam Concinnitas koji predstavlja sveobuhvatnu
lepotu zgrade.
Kompozicija hramova se zasniva na simetriji, arhitekti se moraju vrlo
paljivo drati njenih zakona. Simetrija nastaje iz proporcije koja se grki naziva
analogija...
...Proporcija je podupiranje odreenog dela sa odreenim delom
graevine i sa celinom. Na tome se i zasniva zakon simetrije. Ni jedan hram bez
simetrije i proporcije ne moe imati pravlnu kompoziciju, ako u delovima nema
takvih pravilnih odnosa kakvi se nalaze, na primer, kod dobro graenog oveka... ...
Slino tome i delovi hramova s obzirom na ukupni zbir cele veliine u pojedinim
delovima moraju imati proporcionalne odnose koji meusobno najbolje
odgovaraju... 3
(De Arch III 1-3 prevod na srpski iz izdanja Graevinske knjige 2000, godina)
Alberti svoj koncept proporcije oslanja na teoriju o harmoniji u muzici.
Zakonitosti prirode se pretau, pretvaraju u zakonitosti lepote, a ovde u pravila
arhitekture. Podvlai se postojanje trostepenog razvitka tih zakonitosti, a njegov
pokreta jeste ovek. Od umetnikog dela se zahteva, a time i od lepote da bude
moralno aktivna a ne da deluje samo u oblasti estetskog. 4
U kompoziciji arhitektonskog objekta nita nije sluajno. Kompozicija treba
da se povinuje zakonima simetrije, asimetrije, proporcije, harmonije i ritma.5
1. Milutin Borisavljevi Zlatni presek i drugi eseji
2. Piter Majer - Arhitektura italijanske renesanse
3. Piter Majer - Arhitektura italijanske renesanse
4. Vladimir Mako - Skripta: Estetika arhitektonskih oblika kroz istoriju
5. Milutin Borisavljevi Zlatni presek i drugi eseji

Harmonija
Harmonija je, kao to znamo, bila u svim vekovima filozofije umetnosti
prihvaeni sinonim za lepotu, ili za umetnikov cilj. 1 Harmonija je znaila potpunu
saglasnost pojedinih delova umetnikog predmeta, i meusobno i sa celinom. Da bi
se izrazio taj pojam potpune sjedinjenosti upotrebljivane su razne rei i formule:
srazmera, proporcija, zbijenost, saobraznost, sklop. Harmoniju jednog dela ine
njegove matematike proporcije, kontinualnost i diskontinualnost, meusobni odnosi
elemenata izmeu sebe i celinom.2
Zlatni presek
Promatrajui svet oko sebe, grki mislioci su otkrili da su zakonitosti sklada i
lepote zapravo matematike prirode. Razmer zlatnog preseka koji su pronali u
prirodi i u merama ovekovog tela, postao je osnova za proporcioniranje hrama.
Smatralo se da je upravo to matematiko naelo ono koje moe povezati konkretan,
pojedinani oblik, s njegovim idealnim izvorom. Zato su plan i proelja veine
klasinih graevina definisani zlatnim pravougaonikom. Zlatni presek nije bio

prisutan samo u glavnim merama graevine, nego je postojao i u meuodnosima

svih njenih delova, uspostavljajui na taj nain - kako u celini, tako i do najmanjih
pojedinosti - vezu s ovekom i s prirodom. Zlatni presek zbog ovoga predstavlja
fundamentalnu normu lepote.
Zlatni presek predstavlja ravnoteu izmeu dva nepodudarna asimetrina
dela (da dominanta nije ni prevelika ni premala, da oblik deluje jasan i sa ispravnim
merama (uravnoteuje nejednakosti). Takoe vidno polje oba oka predstavlja ovalni
oblik koji je tano upisan u horizontalni zlatni pravougaonik. 3
Horizontalni pravougaonik zlatnog preseka, pojedinano gledano, je najlepi
oblik meu svim pravougaonicima (umeren, smiren, uravnoteen odnos, odnosno
prava mera izmeu nepodudarnih delova, izmeu dominante i podreenog dela). 4
Platonove ideje o zlatnom preseku nalazimo i kod Paladija .
Proporcija
Proporcija je isto to i odnos (odnos veliina ili elemenata), dok harmonija
predstavlja odnos odnosa, izraen kroz matematike proporcije. Harmonija je
rezultat zakona Istog i zakona Slinog.5
Za meru proporcije najee se uzima polovina prenika stuba. Od njega
zavisi visina stuba, visina stuba odreuje visinu entablature, i prema tome
graevinu kao celinu. Od irine stuba zavisi i rastojanje izmeu stubova . Iz svega
ovog proizilazi da je svaki detalj klasine graevine u vezi sa svakim drugim
detaljem, i u praksi je cela graevina usklaena ljudskom telu, poto je sam stub u
antici predstavljao ljudsko telo i esto je bio proporcionalan njemu u visini. 6

1. K. E. Gilbert, H. Kun Istorija estetike

2-5 Milutin Borisavljevi Zlatni presek i drugi eseji
6. Piter Majer - Arhitektura italijanske renesanse
Ritam
Ritam predstavlja lakou vizulene percepcije i estetski ugoaj koji se tom
prilikom postie. Ritam graevine iskazuje red i jasnou, to nam omoguava da je
jednim povrnim pogledom obuhvatimo i doivimo, i to uz neznatni napor. 1
Simetrija
Simetrija predstavlja oseaj ravnotee, estetske
istovetnosti delova koji se nalaze oko ose, tj centra ravnotee.

proporcionalnosti

Ma kakva da je arhitektonska vrednost delova koji ine jednu graevinu,

simetrija je ta koja uvek obezbeuje harmoniju i celinu.2

Oblicima se izraavaju sadraji i ideje. Tako se za smirenost i trezvenost

koristi simetrija, koja se primenjuje na hramove i nadgrobne spomenike. Asimetrija
se retko koristi za monumentalnu arhitekturu.3
Izabraemo najperfektniji i najizvrsniji oblik, kakav je krug, on sam je
jednostavan, jednoobrazan, taan, jak i prilagoen svrsi, najzgodiniji da demonstrira
jedinstvo, beskrajnu esenciju, jednoslunost i pravdu Boga. .... Najlepi i najpravilniji
oblici oblici od kojih su drugi oblici proistekli: krug i kvadrat.4
Vitruvije kae: Nijedan hram ne moe bez simetrije i proporcije imati
razumno oblikovanje, njegovi lanci moraju jedan spram drugoga stajati u
odreenom odnosu, kao udovi dobro oblikovanog oveka. 5
Zakon Istog
Zakon Istog predstavlja uzajamni odnos izmeu unutranjih elemenata
graevine (prozori, vrata) i na njihovom optem efektu. Ma kakav da je okvir,
unutranji oblici su indentini i na tome poivaju njihova harmonija i lepota. U
italijanskoj renesansnoj arhitekturi, ini se da je zakon Istog primenjivan na istim
spratovima ili prozorima, ili na jednom spratu ili na itavoj fasadi. Zakon Istog
predstavlja najuniverzalniji zakon harmonije oblika. 6
Zakon slinog
Zakon Slinog predstavlja jedinstvo u raznolikosti, poto oblici ustanovljeni u
skladu s ovim zakonom vie nisu indentini, ve slini ili homotetiki. Ree se
primenjuje nego zakon Istog. Primenjuje se kod asimetrine kompozicije, naruito
kod gotskog stila, a moe se primeniti kod sagledavanja antikih hramova. 7
1-3,6,7.
Milutin Borisavljevi Zlatni presek i drugi eseji
4.
Andrea Palladio - etiri knjige o arhitekturi
5.
Piter Majer - Arhitektura italijanske renesanse

4. Andrea Palladio
Najpoznatiji arhitekta koji je bio aktivan izvan Rima u kasnom esnaestom
veku bio je Andrea Paladio. Roen je u Vienci 1508. i iveo je do 1580. godine. Vei
deo Paladijevih ideja, a naroito njegov princip harmoninih proporcija mogu se
videti u brojnim vilama koje je on izgradio u okolini Vience, od kojih su i danas
mnoge sauvane, dok su druge poznate sa tabli u njegovoj knjizi. Na osnove
njegovog stila uticali su Vitruvije, Alberti, Bramante, Mikelanelo i an oro Trisino,
a pored njih uticaj su imale i njegove studije spomenika u Rimu, koji je u nekoliko
navrata posetio. 1570 godine je publikovao svoje studije o arhitekturi koje je nazvao
etiri knjige o arhitekturi.

Kao to Vitruvije govori, postoje tri stvari koje treba razmatrati na bilo kojoj
gradjevini, a bez kojih ni jedna graevina nije vredna pohvale: korisnost ili udobnost
(utilitas), izdrljivost (firmitas) i lepota (venustas)... Lepota e proizai iz oblika i iz
sklada izmeu celine i njenih delova, kao i samih delova meu sobom podjednako
kao i sa celinom; prema tome, graevine mogu izgledati kao jedno, dobro izgraeno
telo, unutar koga se svi delovi slau, i svi delovi su neophodni za ono to je
eljeno... 1
(Paladio, I Quattro Libri, I,1)

Paladio u svojim estetikim idejeama o arhitekturi povezuje do kraja Vitruvija

i Albertija. Kod njega egzistiraju odreene kategorije koje potiu od Vitruvija, kao to
su utilita, perpetuita i beleca, dok definiciju lepote kao pravilnog odnosa
celine prema delovima, i delova izmeu sebe, preuzima od Albertija. 2
Kod Paladija nailazimo i na odreene elemente neoplatonske filozofije, koja
je u to vreme bila izuzetno zaajna, iskazane ne samo u simbolici nekih njegovih
graevina, posebno u vili Kapra, ve i u odreenom stavu po kome lepa kua ujedno
treba da je i istinita i dobra. To, u praktinom smislu znai da on povezuje, funkciju i
estetiku zgrade. Funkciju, takoe posmatra u nekom delu kao i ljudski organizam,
ime se naslanja na itav niz predhodnika, a to, kao to smo videli, povlai sa
sobom i iskustva i uticaje antike, koji preko takve jedne teze deluju na misao o
arhitekturi u renesansi. 3

1. Piter Majer - Arhitektura italijanske renesanse

2. Vladimir Mako - Skripta: Estetika arhitektonskih oblika kroz istoriju
3. Vladimir Mako - Skripta: Estetika arhitektonskih oblika kroz istoriju

5. Kua - Hram
Paladijeve vile imaju dve glavne karakteristike:
Prvo, stepenice koje vode do kolonada sa zabatom iznad nje predstavljaju
primenu pravila proelja klasinog hrama na vilu.
Drugo, plan je strogo simetrian. Aranman prostorija je takav da je svaka
soba ne samo matematiki skladna, ve je i deo niza koji ini potpunu matematiku
harmoniju. Veina Paladijevih vila ima glavnu prostoriju kvadratnog oblika u centru i

mnoge od ovih prostorija su osvetljene pomou kupole. Plan pokazuje tipian

aranman prostorija koje se zasnivaju na bloku koji je polovinu irok nego to je
dubok, sa prostorijama postavljenim oko centralne prostorije u paljivo izraunatim
ritmikim proporcijama. 1
Zbog ovih principa ve kod osnovnog prepoznavanja funkcije, tj. filozofskog
aspekta razumevanja forme i materijalnosti dela, koje se zasniva na optem
nasluivanju da li je u pitanju javni, stambeni ili sakralni objekat gubi se jasan
rezultat prepoznavanja funkcije objekata (vila) 2. Tako se na prvi pogled i stvara
utisak kue hrama, koji sjedinjuje ljudsko i boansko.
Kue sa timpanonima aluzijom na proelje antikog hrama su bile relativno
neuobiajne u renesansi. Vila Medici u Poggio, zapadno od Firence, koju je
projektovao Giuliano da Sangallo, bila je prva koja je imala hramovsko proelje na
svojoj fasadi.3
Vitruvije je u svojoj VI knjizi Privatna stambena kua - prostori rimske kue,
grka kua opisao timpanon kao element koji je nastao iz kombinacije zabata i
konstrukcija iz ranijih formi kua gde su ljudi postavljali iljate kolce koje su spajali
granama i onda su pokrivali ove zidove blatom. Drugi su zidove pravili od loptica
suvog blata prekrivajuci ih trskom i liscem zbog kie i toplote. Otkrivi da takvi
krovovi ne mogu da izdrze kiu tokom nevremena uoi zime, gradili su ih sa blatom
na vrhu i pod uglom koji bi bio povoljan za noenje i odliv kinice.
Kasnije, u svojim knjigama o arhitekturi, Paladio opisuje da su primitivne kue
evoluirale i kako je drutvo sazrevalo one su postajale javne graevine. Od par
kua je nastalo selo, od vie sela je nastao grad, a u njima su nastajali javni prostori
i vane zgrade. Ove vane zgrade su imale impresivne timpanone. Ovaj argument
je bio vaan za Paladia, jer je Alberti izrazio da timpanon na ulazu u privatnu kuu
ne bi trebalo da imitira velianstvo hrama u bilo kom smislu. Paladio je pravdao svoj
rezon tako to je timpanon na hramu proistekao od timpanona na kui. Ljudi koji su
iveli u drevna vremena su takoe koristili timpanone na svojim kuama, kao to
sada vidimo na ostacima hramova i drugim javnim zgradama, a koji su uzeli ovaj
princip od privatnih zgrada tj. kua. 4

1. Piter Majer - Arhitektura italijanske renesanse

2. Vladimir Mako - Estetika Arhitektura Knjiga 1
3. Robert Tavernor - Palladio i Palladianism
4. Palladio i Palladianism Robert Tavernor

Na svim graevinama na seoskim imanjima, ali i na nekim od onih gradskih,

gradio sam timpanon na proelju gde se nalazi glavni ulaz, zato to timpanoni istiu
ulaz u kuu i u velikoj meri doprinose raskoi i velianstvenosti graevine, inei
prednji deo tako impozantnim u odnosu na ostale; ta vie, timpanoni savreno
odgovaraju insignijama ili grobovima patrona, koji se najee postavljaju u

srednjem delu fasade. I narodi u antici su ih koristili na svojim graevinama, to

moemo videti na ostacima hramova i ostalih javnih objekata; na osnovu onoga to
je rekao u predgovoru prve knjige sasvim je mogue da su upravo ti antiki narodi
preuzeli tu novinu i njen oblik sa privatnih graevina, odnosno kua. 1

Paladio je imao ogromno znanje o antikoj arhitekturi, ali teko da je direktno

znao neto o antikim vilama, a opisi kod Vitruvija i Plinija bili su mutni. Njegovo
poznavanje hramova i javnih graevina vodili su ga da veruje, dosta pogreno, da
su ljudi antike verovatno preuzeli ideju i rasuivanje sa privatnih graevina, tako da
je on sve svoje vile projektovao sa impresivnim ulaznim portikom. Portik je glavna
karakteristika kue, postavljen na visokoj bazi sa stepenitem na svakoj strani. 2
Najpoznatija Paladijeva vila koja ima i centralni plan i hramovsko proelje je
vila Almerico, poznatija kao vila Rotonda (1565-1566). Za nju je karakteristian
izgled koji podsea na hram, a njena nadviena pozicija na vrhu brda, etiri glavne
fasade sa stepenicama, centralnim planom, strogom simetrijom i kupolom jo vie
upotpunjuje oseaj hrama. Kua je u potpunosti simetrina oko krune centralne
dvorane. Vila Rotonda se nalazi blizu Vience i koristila se kao vila za odmor i
proslave. Ova vila je u Paladijevoj misli sveana graevina, a njena lepota je uticala
da ona zauzme visoko mesto meu Paladijevim delima.
Pored vile Rotonde, vile sa hramskim proeljem su jos (neke od njih imaju i
centralni plan): Villa Chiericati, Villa Foscari, Villa Cornaro, Villa Pisani, Villa
Emo, Villa Porto, Villa Badoer, Villa Cornaro

Kombinacija klasinih oblika, matematikih harmonija i simetrinog

rasporeda je ono to Paladijevu arhitekturu ini veoma fascinirajuom.
Paladio je veto koristio principe proporcije, simetrije, ritma, zlatnog preseka i
zakona Istog i zakona Slinog na svojim zgradama. Njegove vile su lepe,
uzviene, mone i harmonine. To je uticalo da ga arhitekti osamnaestog
veka imitiraju veoma doslovno i da zasluno nosi titulu najpoznatijeg
arhitekte 16. veka.

1. Andrea Palladio - etiri knjige o arhitekturi

2. Piter Majer - Arhitektura italijanske renesanse
Literatura:

- Piter Majer - Arhitektura italijanske renesanse Graevinska knjiga Beograd

2005
- Vladimir Mako - Skripta: Estetika arhitektonskih oblika kroz istoriju; Novo doba Beograd 1999
- Robert Tavernor - Palladio i Palladianism Thames and hudson - 2001
- Andrea Palladio - etiri knjige o arhitekturi Robert Tavernor i Riard Schofield Graevinska knjiga 2010
- Vladimir Mako - Estetika Arhitektura Knjiga 1 Orion Art 2009
- Milutin Borisavljevi Zlatni presek i drugi eseji Srpska knjievna zadruga Beograd 1998
- K. E. Gilbert, H. Kun Istorija estetike Dereta Beograd 2004
- Branko Mitrovi Learning from Palladio 2004- internet verzija knjige
- Milan Uzelac Estetika internet verzija knjige
http://www.scribd.com/doc/18945581/Milan-Uzelac-Estetika